Univerzitet u Ni u Filozofski fakultet Departman za novinarstvo

Predmet: Religije savremenog sveta Tema: Islam - obredi religijskih ven anja i razvoda

Profesor: Prof. dr Danijela Gavrilovi

Student: Jovana iri 180

Ni , april 2010.

Sadr aj : Uvod...................................................................................................03 Sklapanje braka u Islamu....................................................................04 Razvod................................................................................................07 Zaklju ak.............................................................................................08 Literatura.............................................................................................09

UVODPomisao na islam u najmanju ruku deluje misti no i strano, a ve ina nas zapravo ne zna muslimanske obi aje ili ih gleda sa podozrenjem. Svaka religijska zajednica ima specifi nosti prilikom najbitnijih obreda i

religijskog praktikovanja. Religijske pravne norme vezane za inove ven anja i razvoda kod muslimana nalazimo u erijatskom pravu koje veruju i muslimani po tuju. Cilj ovog rada je da se bli e upoznamo sa obi ajima i karakteristikama ove velike verske zajednice koja postoji i u na oj zemlji i njihovih obreda prilikom svetkovine braka i njegovog formalnog poni tenja i njihovog zasnivanja na bra nom pravu.

SKLAPANJE BRAKA U ISLAMU

Institucija braka igra veliku i posebnu ulogu me u muslimanima, izme u ostalog i zato to se celibat (tabattul) izri ito zabranjuje. Srednjovekovni teolog i istori ar Buhari u svom delu as-Sahih navod slede u izreku Proroka o braku : Mladi i, enite se!Onaj ko sklapa bra nu vezu usavr ava svoju veru. Bra na prijateljstvo sa drugim ljudima. (Grupa autora,1980:394) veza (nikah) pro iruje

Prema zvani noj islamskoj teologiji brak je veza dva razli ita bi a koja su u su tini jedno bi e. Allah je stvorio ivot - mu karca i enu iz sebe. Cilj braka je uve anje ljudske vrste, a ljubav je u Kuranu definisana kao znak bo ji.

U predislamska vremena arapska plemena su poznavala razne tipove i oblike braka. Osim trajnog braka s povremenim prepu tanjem ene drugom mu karcu, sve dok ne zatrudni (istibza), poligamna veza grupe mu karaca ( najvi e deset) sa jednom enom i najzad brak mu karca i lake ene, posle ro enja deteta. Bra no muslimansko pravo je odbacilo sve te forme braka i zadr alo samo trajni, a u modifikovanom vidu privremeni ili kratkotrajan (muta). Danas u svim muslimanskim zemljama postoji samo jedan oblik trajnog braka. Kratkotrajan brak postoji u tradicionalno-obi ajnoj formi u zemljama u kojima postoji znacajan udeo sitskog stanovnistva (Iran,Irak). U delima ortodoksnih teologa posve uje se velika pa nja argumentima koji ukazuju na to da je Muhamed bio protiv kratkotrajnog braka, ak da ga je i osu ivao. Kuran striktno odre uje s kim se ne sme stupati u brak (rodbinske veze bilo kakvog tipa). U muslimanskom pravu posebno mesto zauzima pitanje brakova sa pripadnicima druge vere. U ve ini slu ajeva ovakvi brakovi se smatraju zabranjenim, ali po

mi ljenju nekih teologa muslimani mogu stupati u brakove sa pripadnicima tzv. objavljenih religija. Pre sklapanja braka, i mu karac i ena, moraju razmisliti da li jedno drugom

odgovaraju. Mu karac predla e brak roditeljima, ili starateljima ene. Period nakon izjave mogao bi se nazvati veridbom, a pre svega je potreban roditeljima ili starateljima da se obaveste, posavetuju ili odlu e. Za to vreme mladi nemaju prava da se me usobno sre u, osim ukoliko to nije ba neophodno. Za sklapanje braka u na elu je dovoljno da su budu i mladenci zreli, da su svesni svoga ina i da nisu primorani da u u u brak. Devojka u svim slu ajevima mora imati saglasnost oca ili staratelja pri stupanju u brak. Samo udovice ili raspu tenice imaju pravo da same biraju mu a. U muslimanskom pravu nema ta no odre enih propisa to se ti e uzrasta onih koji stupaju u brak. Maloletni ki brakovi nisu zabranjeni, ali su sve re i. Sam prorok Muhamed je o enio Aj u kad je imala svega devet godina. Bra ni in koji se u Kuranu naziva ugovor (misak) va i samo onda kada mu karac i ena izraze svoje slaganje u prisustvu svedoka. Time brak postaje punova an. U nekim zemljama par pola e i zakletvu da bi brak bio punova an. Prilikom sklapanja braka mu karac treba da poseduje odre enu sumu novca za

pla anje takozvanog mehra koji se tuma i kao bra ni poklon ili miraz. Mehr se ispla uje eni prilikom sklapanja braka kako bi ona bila obezbe ena u slu aju razvoda. Visina mehra zavisi od dru tvenog polo aja i imu nosti i ispla uje se naj e e u novcu, robi ili predmetima od zlata. (Grupa autora, 1980:395) Islamski brak zahteva posebne uslove da bi bio punova an. in sklapanja braka odvija se u prisustvu to ve eg broja ljudi, u pratnji bubnjeva i drugih instrumenata i pesme. Po zavr etku bra ne ceremonije, mladu vode mlado enjinoj ku i gde se odvija svadbena svetkovina zvana valima. To je prilika da mlado enja prika e imu nost ku e na slavlju sa gostima koji obavezno donose poklone.

Islamsko pravo priznaje poligamiju, ali se poliandrija apsolutno zabranjuje. Danas je sve manje poligamnih brakova, a u nekim zemljama (Tunis, Turska) poligamija je zabranjena. U narodnim verovanjima mnogih muslimanskih dru tava postoji uvernje da o enjen mu karac dobija blagoslov u zemaljskom ivotu te da posle smrti odlazi u raj. Ako ne enja umre za njega ne postoji put u raj, pa se zato svaki mu karac trudi da enidbom to izbegne. Me u marokanskim Berberima postoji verovanje da mlada mo e doneti zlog duha u mu evljevu ku u. Ljudi veruju da se zli dusi posebno interesuju za mla e brakove jer su mladi i neiskusni posebno podlo ni njihovim uticajima. Zbog toga susedi i uku ani veoma paze na mladu u novoj ku i. Ako se u me uvremenu u selu ili naselju dogodi kakva nesre a, smatra se da je mlada ro ena pod nesre nom zvezdom, a ako se dogodi dobro, smatra se da donosi sre u. Postoji i obi aj da se tri mlade koje su sklopile brak istog dana ne sre u 40 dana. Ako se ne pridr avaju ovog obi aja mo e do i do nesre e pa ak i razvoda. (Grupa autora, 1980:399)

RAZVODIslamsko pravo samo u izuzetnim slu ajevima priznaje razvod obja njavaju i to time da je Prorok naglasio da je razvod (talak) mrzak Alahu. Formalno, a i prakti no uglavnom je mu karac taj koji tra i razvod ( ena u malom broju slu ajeva mo e da zatra i razvod, i to radi posredno preko nekog od mu karaca iz svoje familije). Do razvoda dolazi ako su obe strane saglasne, a u izvesnim slu ajevima do razvoda dolazi i ako neka od strana u potpunosti ne ispunjava bra ne obaveze. Prilikom raskidanja bra ne veze uzima se u obzir i neslaganje karaktera, temperamenta i nepostojanje uzajamnog razumevanja. Tokom islamskog razvoda postoji period autora, 2009:388) Taj period traje tri meseca da bi se utvrdilo da ena nije trudna. Ako je ena trudna, onda period ekanja traje do ro enja deteta. Period ekanja je potreban da eventualno dodje do pomirenja. Supru nici se mogu dva puta razvoditi i ponovo ven avati dok je tre i razvod bio neopoziv sem ako se ena ne uda za drugog mu karca i nakon toga se i od njega razvede. Na Arabijskom poluostrvu se do danas sa uvao obi aj zvani tahlil ili halala (legalizovati stvar) koji se zasniva na tome da mu karac koji se razveo od svoje ene dva puta, a eli da se o eni njom i tre i put, moli prijatelja da se o eni njom, a zatim od nje razvede. Taj dogovor se ponekad pla a novcem. Zvani no se to zabranjuje, ali obi ajno pravo to dopu ta. Drugi po enu nepovoljan obi aj je ila koja se zasniva na tome da mu izjavi da mu ena vi e nije ena, a da se istovremeno ne razvede. Na taj na in ena mo e iveti do kraja ivota sama a da se ne smatra ni razvedenom ni udatom. (Grupa autora, 1980:400,401) ekanja (idda) tokom razvoda. (Grupa

Sam in razvoda moze se vr iti pismeno ili usmeno i u oba slu aja isklju ivo se doga a prisustvu svedoka. Broj svedoka i procedura su razli iti u zavisnosti u kojoj od zemalja se obavlja razvod.

ZAKLJU AK

U radu je dat prikaz ovih va nih segmenta muslimanskog religijskog ivota iz prostog razloga to su to okviri koje mo emo razumeti (ven anje je za razliku od nekih religijskih praznika koji mogu biti jedinstveni ne to to postoji i praktikuje se u ve ini religija sveta). Ovo je neka druga ija strana Islama koju ne vi amo svakodnevno u medijima, niti joj se poklanja posebna pa nja ali je svakako bitna da bi smo razbili predrasude. Pri anje o obi ajima vezanim za religije onog druga ijeg mo e nas navesti na to da po elimo da ih jo bli e upoznamo, ili bar uklonimo predrasude koje stoje na putu me usobnog razumevanja i stvaranja odnosa u kome prime ujemo sli nosti izme u nas, ali i po tujemo razlike.

Literatura : 1.Grupa autora.1980. Religiozni obi aji, obredi i simboli. Beograd: Radni ka tampa 2. Grupa autora.2009. Religije sveta.Beograd : Mladinska knjiga 3. Enciklopedija religije