1. Specifičnosti iskorišćavanja šumaIskoriscavanje suma proucava tehnoloske procese proizvodnje sumskih sortimenata, kao i iskoriscavanje rastinja i njegovih plodova, iskoriscavanje sumskog zemljista tehniku rada, orudja za rad, masine kao i transport sumskih sortimenata. Sa aspekta iskoriscavanja suma je radiliste, fabrika na otvorenom. Posao je veoma tezak. Po svojoj gradji drvo je veoma heterogeno, razlicitih je formi i dimenzija i rastureno je na velikoj povrsini. Svako stablo je problem za sebe, pa je potrebna strucnost radnika i angazovanost strucnjaka. U proslosti radna snaga je bila pretezno povremena i cinili su je poljoprivredni radnici koji nisu imali dovoljno obradive zemlje, pa im je rad u sumi bio dodatan izbor prihoda, tako nije moglo doci do formiranja tipicnog sumskog radnika, ali je danas ova situacija prisutna sto negativno utice na produktivnost rada. Da bi se ovaj problem rijesio treba izgraditi radnicke stanove, tamo gdje postoje uslovi za skolovanjepo radnika i drustveni zivot, a radnicima obezbijediti prevoz do radilista. U proslosti iskoriscavanje suma nije imalo takav znacaj kao danas. Drveta je bilo vise a potrebe su bile manje. Radna snaga je bila jeftinija,a iskoriscavanje je bilo lakse jer su sume bile blize potrosacu odnosno naseljima. Danas je situacija drugacija, sume su se udaljile od potrosaca, radna snaga je skuplja, a potrebe za drvetom se sve vece. Sumska privreda je postala znacajna karika u lancu privrede. Redovna proizvodnja i podmirivanje potreba za drvetom po kolicini i kvalitetu postalo je centralno pitanje iskoriscavanja suma. Pa je to uslovilo napredak u tehnologiji i tehnici rada. Radiliste je prijetnja na privremeno ili centralno stovariste, a u sumi se obavlja samo sjeca a stabla se izvlace na stovariste gdje se obavljaju ostale operacije.

2. Drvo kao sirovina, značaj, šumsko bogatstvoIskoriscavanje suma je spona izmedju sumarstva i drvne industrije. U sumarstvu se tretira kao zavrsna faya proizvodnje drveta a u drvnoj industriji kao pocetna. Drvo kao materijal zbog svojih svojstava cesto se stavlja iznad ostalih materijala, jer se olikuje velikom cvrstinom , malom zapreminom, lako se obradjuje. Upotrebui je naslo u gradjevinarstvu, industriji, namjestaju rudarstvu... Vazna svojstav drveta su: relativno niska cena, mala zapreminska masa, lako se obrađuje, spaja, polira,može da se upotrebljava u svako godišnje doba, velike je čvrstoće u odnosu na zapreminsku masu, ima mali koeficijent toplotnog širenja, dobar izolator, elastično je, amortizuje udarce i potrese, relativno postojano na kiseline i sl. Resursi suma su: obnovljivost,trajnost produkcije,mogućnost akumulacije na duži rok,mogućnost uskladištenja,izvesna mogućnost teritorijalne dislokacije i proširenja kapaciteta,mogućnost prethvata,jednostavan i siguran način primene,široka upotrebljivost drveta,višestepena upotreba,kod sagorevanja ne zagađuje sredinutrend povećanja šumskih na račun poljoprivrednih zemljišta. Negativne osobine drveta su morfoloska raznolikost i raznolikost dimenzija, higroskopnost drveta( bubrenje,utezanje); vitoperenje, krivljenje i pucanje, relativno mala trajnost.

3. Poprečno rezanje elementarnim sečivomRezanje (sečenje) je jedan od osnovnih vidova obrade drveta, njime se bavi tzv. teorija rezanja. Poprecno rezanje podrazumijeva presjecanje drvenih vlakanaca upravno na prvac njihovog protezanja. Kada sjecivo prodire u drvo, pocinje da raste otpor drveta od 0-max vrijednosti, koja uslovljava otcjepanje ivera tj njegovo otkidanje. Rezanje – presecanje po ravni koja sa pravcem protezanja vlakanaca zaklapa ugao od 3o do 90o; tesanje – od 0o do 3o; cepanje – 0o; Radi proučavanja, ustanovljen je pojam elementarnog sečiva: ima oblik klina, a on ima svoju prednju i zadnju stranu (ravan), ima idealnu oštricu, koja se nalazi u preseku prednje i zadnje strane sečiva, rezanjem se odvaja relativno tanak sloj ivera, širina sečiva (dužina oštrice) jednaka je ili veća od širine ivera, ne postoji trenje između sečiva i drveta. Prema tome kako oštrica preseca vlakanca drveta razlikujemo:poprečno rezanje – presecanje poprečno na vlakanca, uzdužno – sečivo prodire paralelno sa pravcem vlakanaca, tangencijalno – tangentno na godišnje prstenove prirastaDrvo se prilikom rezanja suprotstavlja prodiranju sečiva, a tu reakciju nazivamo sila otpora rezanju.

1

Otpor zavisi od vida rezanja, vrste drveta, vlažnosti drveta, zatupljenosti oštrice, ugla rezanja i debljine ivera. Svaki od ovih uticaja se izražava kroz njegov koeficijent (ko, ks, kc, kp, k, kh), a ukupan njihov uticaj izražava koeficijent k, koji nazivamo opšti specifični otpor rezanju, a koji teoretski iznosi:Kada sečivo prodre u drvo na njega deluje sila otpora F. Ona deluje u napadnoj tački koja se nalazi na 1/3 prednje strane sečiva i ima pravac upravan na prednju stranu sečiva.Ovu silu možemo razložiti na horizontalnu komponentu (F1), koja deluje paralelno sa ravni rezanja, tj. u pravcu kretanja sečiva, i vertikalnu komponentu (F2) koja deluje upravno na pravac kretanja sečiva.Komponenta F2 je proporcionalna površini poprečnog preseka odvojenog ivera ( ) i specifičnom otporu drveta na poprečno rezanje:

sila F2 teorijski ne zavisi od ugla rezanja, silu F1 možemo dobiti preko sile F2:

- sila F1 zavisi od ugla rezanja, i što je ugao manji i ta sila je manja- sila F1 se menja dok sečivo prodire u drvo, počinje od nule, a u momentu odvajanja ivera je maksimalna, da bi u tom istom momentu opet opala na nulu (pa sve iz početka)Rad potreban za odvajanje jednog ivera dobijamo na osnovu prosečne sile ( ) i dužine ivera a (tj. puta koji je prešlo sečivo pri odvajanju jednog ivera)

za jedan vid rezanja (k konstantno), jedan ugao rezanja (tg konstantno) izraz je konstantan i

možemo ga zameniti sa K, pa gornju jednačinu možemo zapisati:

a pošto je u stvari zapremina jednog ivera (Q), to je onda

Snaga potrebna za rezanje se može računati preko maksimalne ili preko prosečne sile. Prvi slučaj koristimo kada nam treba snaga vezana za izbor mehanizma za rad, a drugi kada računamo utrošak energije; u opštem slučaju snaga je rad u jedinici vremena, pa ovde važi:

pošto je brzina kretanja sečiva – brzina rezanja V, onda je: ili

sila F1 računata po gornjoj formuli bi bila maksimalna pri , a ko bi značilo da je rezanje pri tom uglu nemoguće, što stvarno nije slučaj. Dokazano je da gornja formula važi samo za uglove rezanja do 90o,

4. Otpor drveta prodiranju elementarnog sečiva: rezultanta, komponente, napadna tačka, uglovi, tangencijalno rezanje

Rezanje (sečenje) je jedan od osnovnih vidova obrade drveta. Rezanjem se bavi tzv. teorija rezanjaRezanje – presecanje po ravni koja sa pravcem protezanja vlakanaca zaklapa ugao od 3 o do 90o, tesanje – od 0o do 3o, cepanje – 0o, radi proučavanja, ustanovljen je pojam elementarnog sečiva:

a) ima oblik klina, a on ima svoju prednju i zadnju stranu (ravan)b) ima idealnu oštricu, koja se nalazi u preseku prednje i zadnje strane sečivac) rezanjem se odvaja relativno tanak sloj iverad) širina sečiva (dužina oštrice) jednaka je ili veća od širine iverae) ne postoji trenje između sečiva i drveta

- - ugao oštrenja – ugao koji zaklapaju prednja i zadnja ravan sečiva pri formiranju oštrice- - ugao nagiba sečiva – između zadnje strane sečiva i ravni rezanja

2

- - ugao rezanja – između prednje strane sečiva i ravni rezanjaRavan rezanja – ravan po kojoj se kreće oštrica prilikom rezanja i po kojoj se odvaja iverPrema tome kako oštrica preseca vlakanca drveta razlikujemo:

a) poprečno rezanje – presecanje poprečno na vlakancab) uzdužno – sečivo prodire paralelno sa pravcem vlakanacac) tangencijalno – tangentno na godišnje prstenove prirasta

Drvo se prilikom rezanja suprotstavlja prodiranju sečiva, a tu reakciju nazivamo sila otpora rezanju.Otpor zavisi od vida rezanja, vrste drveta, vlažnosti drveta, zatupljenosti oštrice, ugla rezanja i debljine ivera. Svaki od ovih uticaja se izražava kroz njegov koeficijent (ko, ks, kc, kp, k, kh), a ukupan njihov uticaj izražava koeficijent k, koji nazivamo opšti specifični otpor rezanju, a koji teoretski iznosi:

- koeficijenti otpora su dati u daN/mm2

Kada sečivo prodre u drvo na njega deluje sila otpora F. Ona deluje u napadnoj tački koja se nalazi na 1/3 prednje strane sečiva i ima pravac upravan na prednju stranu sečiva.Ovu silu možemo razložiti na horizontalnu komponentu (F1), koja deluje paralelno sa ravni rezanja, tj. u pravcu kretanja sečiva, i vertikalnu komponentu (F2) koja deluje upravno na pravac kretanja sečiva.Komponenta F2 je proporcionalna površini poprečnog preseka odvojenog ivera ( ) i specifičnom otporu drveta na dati vid rezanja:

- sila F2 teorijski ne zavisi od ugla rezanja- silu F1 možemo dobiti preko sile F2:

Tangencionalno rezanje predstavlja rezanje u ravni koja tangira godišnje prstenove prirasta i po pravcu koji ih takođe tangira.Tok odvajanja jednog ivera kod tangencionalnog rezanja:sečivo prodire u drvo i otpor rezanju se povećava od nule;kada sečivo dospe do određene dubine, dolazi do otcepljivanja o odvajanja ivera na dužini koja je jednaka dvostrukoj do trostrukoj debljini ivera;neposredno pre otcepljivanja sila je maksimalna, a neposredno posle pada na nulu; sledeće rastojanje x do mesta preloma ivera sečivo prelazi bez otpora, a od tog mesta ciklus se ponavlja.

5. Elementarno sečivo, ugao rezanja, ugao oštrenja, ugao nagiba, ravan rezanja, iver, uzdužno rezanje

Elementarno sečivo je teorijski pojam za koji važe sledeće pretpostavke:ima oblik klina ,ima idealnu oštricu,pri rezanju odvaja relativno tanak sloj drveta – iver,dužina oštrice je veća ili jednaka širini ivera, ne postoji trenje između sečiva i drveta. Ravan rezanja – ravan po kojoj se kreće oštrica sečiva i po kojoj se iver odvaja od ostatka drvetaPrednja strana sečiva – ravan klina okrenuta ka iveru i u smeru kretanja sečiva.Zadnja strana sečiva – ravan klina suprotna od prednje strane, tj, okrenuta drvetu.- - ugao oštrenja sečiva – ugao koji zaklapaju prednja i zadnja ravan sečiva obrazujući oštricu- - ugao rezanja – ugao između prednje strane sečiva i ravni rezanja- - ugao nagiba sečiva – ugao između zadnje strane sečiva i ravni rezanja. Za ove uglove važi:

Iver je relativno tanak sloj drveta koji se prilikom rezanja odvaja od ostale mase drveta; iver ima svoje dimenzije:a – dužina ivera – u smeru kretanja sečiva,h – debljina ivera – raspon između ravni rezanja i gornje površine drveta,b – širina ivera – jednaka je ili manja od dužine oštrice.Uzdužno rezanje je rezanje po ravni koja je paralelna toku vlakanaca. Uzdužno rezanje jednog ivera ima sledeći tok:- u trenutku prodiranja sečiva u drvo sila otpora rezanju se od nule polako linearno povećava, zavisno od dubine prodiranja sečiva;- u jednom trenutku dolazi do otcepljivanja ivera na dužini koja je približno jednaka petostrukoj debljini ivera; neposredno pred otcepljivanje sila F1

3

dostiže svoj maksimum, a neposredno posle otcepljivanja ona opada na jednu malu vrednost;- kako se sečivo dalje kreće, primarni procep se produžava, a sila F1 polako raste sve dok se iver ne odlomi; tada se vrh sečiva nalazi na rastojanju x od mesta loma, i lom je nastao usled momenta kojim je sila F1 delovala na rastojanju x

- rastojanje x sečivo prelazi bez otpora – sila F1=0, i ne vrši se rad- kada dođe do mesta loma ivera, ciklus se ponavlja

6. Drvarska oruđa1) Sekire:za sečenje, za tesanje, za cepanje2) Testere:jednoručne/dvoručne/višeručne,sa različitim oblikom zuba,sa različitim nazubom...3) klinovi4) oruđa za koranje: ručna: guljači, maklje; mehanizovana5) kosir6) poluge za okretanje stabala7) oruđa za manipulaciju šumskim sortimentima:kuke,klješta za privlačenje,obrtači,capini8) motorne testere.Prema vrsti nazuba razlikujemo: testere sa prostim nazubom i testere sa slozenim nazubom. Uopste nazub testere se odlikuje tipom nazuba,oblikom linije vrhova nazuba, oblikom i velicinom pazuha zuba. Najcesce se priimjnjuju oblici: racvastu i kopljasti. Pri prerezivanju drveta poprecno na vlakanca, bocne ostrice presjecaju vlakanca i tada se obrazuju zidovi proreza, a kratka ostrica odvaja iver tangentno na godove i obrazuje dno proreza. Kod testera sa slozenim nazubom zubi rezaci imaju ulogu bocnih ostrica,a strugaci imaju ulogu kratke ostrice. Prorez je zljeb koji testera obrazuje u drvetu tokom prerezivanja. Ostrenje rucnih testera obuhvata: poravnjanje zuba rezaca,snizavanje zuba strugaca,ostrenje zuba strugaca,ostrenje zuba rezaca,razmetanje zuba rezaca,busenje zuba rezaca.

7. Sekire, tehničke karakteristike, osnovi konstrukcijeJedno od najstarijih oruđa koje koristi čovek, i dalje je veoma značajna kao sredstvo za rad u seči i izradi.Sa mehaničkog aspekta, sekira je spoj klina i poluge; klin je metalni, a poluga (držalica) je drvena.Tehničke karakteristike:visina sekire (H), dužina oštrice (O), strelica luka oštrice (s), širina ušice (u), visina ušice (v), dužina kape sekire (b), širina kape sekire (k), debljina kape sekire (c), ugao oštrenja (),ugao usada sekire (),masa sekire. Prema nameni sekire delimo na:

o sekire za sečenje – ugao oštrenja 20o-30o, simetričan klin, treba da savladaju tvrdoću, žilavost i elastičnost drvnih vlakanaca, trenje između sekire i drveta, a da pri tom zadržavaju željenu ravan sečenja, i da umaranje radnika bude što manje

o sekire za tesanje – ugao oštrenja 4o-14o, mogu biti simetrične i asimetrične; postoje bradvilj, bradva i krajčarica

o sekire za cepanje – ugao oštrenja – 35o, simetrična, ali izrazito klinasta, veće visine, a kraće oštrice, sa ojačanom kapom

Masa sekire je od 0,3 do 3kg, a u seči i izradi i najčešće 0,6 do 1,8 kg; tamo gde se drvo ne cepa koriste se lake sekire (0,6kg).Držalice se razlikuju po obliku i dužini; treba da amortizuje udare i da se ne okreće u rukama radnika; prema obliku postoje zakrivljene (jednostruko i dvostruko) i prave (kod sekira za cepanje uglavnom su prave); rade se od jasena, bukve breze, najčešće od trupčića od pridanka; bradvilj i krajčarica imaju simetrične držalice, a bradva asimetričnu.

8. Tehnički opis i konstrukcija motornih testeraPrimena motornih testera potpuno je izbacila iz upotrebe dvoručne testere u tzv. redovnim sečama. Primenom motorne testere značajno je povećana produktivnost rada,međutim, rad je primenom motorne testere samo uslovno mehanizovan, jer aparat čovek drži u ruci za vreme rada i njime

4

manuelno manipuliše.Zbog buke i vibracija rad motornim testerama je prouzrokovao povećanje invaliditeta rukovaoca – svi proizvođači se danas truse da smanje ovaj problem. Prema vrsti motora dijele se na elektromotorne, pneumatske, hidraulicne, benzinomotorne. Jedino se benzinomotorne koriste u šumarstvu. Koriste se za obavljanje više funkcija: formiranje prizemnog dela stabla, podsecanje, definitivni prerez, kresanje i prerezivanje, nasecanje teško cepljivih komada u svrhu lakšeg cijepanja. Kod nas se koriste Švedske testere Husquarna i Jonsereds i nemačke StihlTehničke karakteristike:masa – prema masi mogu biti: lake – do 5,5kg; srednje – 5,6 do 8kg; teške – preko 8kg. Snaga – prema snazi mogu biti: male snage – do 2kW; srednje snage – 2,1 do 3kW; jake – preko 3kWMotorna testera se sastoji od: pogonskog sklopa i radnog sklopa, mežusobno povezanih nekom vrstom blok šasije i uređajem za prenos snage. Pogonski sklop čini jednocilindrični benzino motor.Važnije karakteristike su: ručni uređaj za startovanje, centrifugalno kvačilo, membranski karburator, elektromagnetski sistem paljenja.Tehničke karakteristike: masa i snaga mot.tes., zapremina cilindara, hod klipa, prečnik cilindra, broj okretaja motora, zapremina rezervoara za gorivo i mazivo, dužina vodilice, korak i tip lanca, brzina kretanja lanca (preko 20m/s), efekat rezanja (do 6000 cm2/min, u prosjeku izmežu 1500 i 3000)...

9. Uređaj za prenos snage, lanac motorne testere, uređaj za zatezanje lanca; elementi oštrenja zuba lanca motorne testere

Uređaj za prenos snage zove se drugačije kvačilo.Služi da prenese obrtni moment sa radilice na lanac motorne testere,kvačilo kod motornih testera je centrifugalno, ono radi na principu frikcije tj.trenja između specijalnih fero-azbestnih papuča i metalne čaure sa lančanikom koji pokreće lanac. Dijelovi kvačila: segmenti, nosač segmenata, opruga, čaura kvačila.- segmenti se nalaze na nosaču segmenata, a povezani su oprugama- obod segmenata je od fero-azbestne ili sinter obloge, koje služe da povećaju trenje između segmenata i čaure kvačila - kada se broj obrtaja poveća dovoljno (oko 1300-2000 obrtaja/min), centrifugalna sila postane dovoljno jaka da savlada silu opruga, segmenti dodirnu čauru, i poteraju je da se kreće zajedno sa njima, a čaura dalje pokreće lančanik, a lančanik lanac motorne testere.Lanac motorne testere –je radni dio motorne testere u užem smislu, sastoji se od zuba lanca i pogonskih članaka - oni su međusobno spojeni spojnicama, a povezani su u celinu – beskonačni niz, pomoću osovinica (zakovica) - postoje različiti tipovi lanaca, zavisno od namene i proizvođača:Standardni; micro bit – manje debljine i oble zadnje ravni sečiva; micro guard – spojnice ne dozvoljavaju propadanje grana u prostor između zuba; chisel – profil zuba je pod uglom od 90o; lanac za ubodni rez; oilomatik – zadržava ulje...- osnovni delovi lanca su: zub za rezanje, pogonski članak, spojnica – spojni članak, zakovica.-osnovne tehničke karakteristike lanca su: korak – polovina zbira rastojanja od centra bilo koje zakovice do centra prve desno i prve levo od nje; izražava se u mm ili u colima, i mora biti jednak koraku lančanika; debljina pogonskog članka – mora biti u skladu sa širinom žljeba vodiliceUređaj za zatezanje lanca; lanac se zateže pomoću specijalnog zavrtnja koji ima maticu sa valjčićem na sebi - rotaciono kretanje zavrtnja se pretvara u transverzalno kretanje matice, kada se zavrtanj uvrće valjčić na matici zapne za vodilicu i nateže je od motora, čime zateže lanac, lanac je zategnut ako se na sredini vodilice sa dva prsta može bez mnogo napora odići za 1-1,5cm, kod vodilica koje imaju obrtnu zvezdu ili kotur, lanac je zategnut kada se može odići za 0,5cm.Elementi oštrenja zuba motorne testere podrazumjevamo ugao oštrenja zuba α i visinske razlike oštrice zuba i ograničavača dubine h. - zub rezač lanca motorne testere ima tri dela oštrice: vertikalna – ugao oštrenja=ugao koji osa turpije zaklapa sa pravom koja je upravna na pravac kretanja lanca (=30-35o); prelazna – ugao oštrenja određen je posredno i ne definiše se posebno; horizontalna ( za tvrdo drvo 55-60o; za meko 50-55o)

5

– ugao oštrenja je određen nadvišenjem turpije nad oštricom, a stepen konkavnosti je određen

prečnikom turpije: (r – poluprečnik turpije, h – nadvišenje nad oštricom); ako je h

dato u relativnom iznosu od poluprečnika ( ): - pravilno oštrenje lanca podrazumeva da su svi zubi naoštreni pod istim uglom i kada je ograničavač dubine prodiranja zuba u drvo odgovarajuće visine (h=0,7-1,2mm)- lanci se oštre u oštračnici

10.Radni sklop motorne testere – vodilica, lančanik, osloni nazub, uređaj za podmazivanje lanca

- radni sklop motorne testere čine: rezna garnitura: lanac, vodilica, lančanik. Zatim: uređaj za zatezanje lanca, uređaj za podmazivanje lanca, osloni nazub, kočnica lanca.vodilica (šina) – pravi se od čelika sa poboljšanim svojstvima (čvrstoća i elastičnost). Po obodu ima žljeb kroz koji prolaze pogonski članci lanca; vodilica na jednom kraju ima otvor za montažu/demontažu, otvor za podmazivanje lanca i otvor za uređaj za zatezanje lanca; otvor za montažu se nalaz na sredini, a druga dva su postavljena obostrano i simetrično, da bi vodilica mogla da se obrne za 180o, radi ravnomernijeg habanja; može imati obrtnu zvezdu ili kotur na vrhu ili bez njih; vodilice sa obrtnom zvezdom imaju smanjeno trenje jer je trenje klizanja pretvoreno u trenje kotrljanja; vodilice bez zvezde ili kotura na vrhu imaju specijalno ojačan vrh, da bi izdržale naprezanjalančanik – direktno pokreće lanac, tj. prenosi obrtni moment sa čaure kvačila na lanac, ima 5-8 zuba, prečnika je oko 4cm, postoje dve vrste lančanika: oblika zupčanika i pogonski prsten.- u novije vreme više se upotrebljava pogonski prsten – prenos snage je mirniji kod njega, a manje su šanse da lanac iskoči iz njega, lančanik se izrađuje od kvalitetnog čelika, a po površini se tvrdo kali; zbog velikog naprezanja neminovna su oštećenja dodirnih površina lančanika i pogonskih članaka lanca, pa je potrebno koristiti 2-3 lanca naizmenično, a kada se potroši lančanik, promeniti i lance, i obrnuto (naročito ne treba koristiti nov lanac na istrošenom lančaniku)osloni nazub ima višestruku funkciju: omogućava izvođenje lepezastog reza; prenosi vibracije i trzaje sa testere na drvo; zaštita radnika; vučna sila motorne testere je oko 30 daN, pa korišćenjem oslonog nazuba drastično rasterećujemo ruke i izbegavamo moguće povredeuređaj za podmazivanje lanca – to je automatska pumpa koja dobija pogon od radilice motora ili od čaure kvačila, pa količina ubrizganog ulja zavisi od broja okretaja motora; pumpa je obično klipna; ulje se upumpava kroz otvor za podmazivanje direktno u žljeb vodilice, a tu ga zahvataju pogonski članci i raznose ga po celoj vodilici, funkcija mu je da u toku rada motorne testere obezbedi podmazivanje tarućih površina radnog sklopa (lanac dok prolazi kroz žleb vodilice i kontakt lančanik-lanac), ulje treba koristiti prema preporukama proizvođača, a trebalo bi da bude biorazgradivo

11. Priprema motorne testere, puštanje motorne testere u pogon.- priprema motorne testere za rad obuhvata:priprema i sipanje goriva i maziva; podmazivanje kotura vodilice i drugih delova; montaža vodilice i lanca; zatezanje lanca – pravilno je zategnut ako se na sredini vodilice sa dva prsta može odići za 1-1,5cm (za vodilice sa koturom – 0,5cm); podešavanje karburatora – pomoću tri vijka (H – za veliki gas, L – za mali gas, a trećim se reguliše slobodan hod); dve faze – osnovno (oba vijka se uviju do kraja, pa se vijak H odvije za 1 pun okret, a L za ¾) i dopunsko (kada je motor zagrejan – vijci se okreću za 1/8 okreta); razrada novog lanca – motor se pusti da radi dok ne proradi uređaj za podmazivanje lanca, a onda se odreže nekoliko koturova pri normalnom opterećenju, pa se lanac po potrebi dotegne; proveravanje uređaja za podmazivanje lanca – ako je uređaj ispravan centrifugalna sila baca kapljice ulja sa vrha vodilice, što se može videti na nekoj svetloj podlozi.

6

12.Održavanje i popravljanje motorne testere- dnevno održavanje: čišćenje prečistača za vazduh od prašine i drugih nečistoća, najmanje jedanput očistiti žljeb vodilice, tarne površine podmazati prema uputstvu, prekontrolisati elektrode na svećici, kontakte prekidača kontrolisati i po potrebi očistiti- periodično: prečistač vazduha oprati u čistom benzinu, kvačilo s vremena na vreme oprati u čistom benzinu, rezervoar za gorivo povremeno očistiti od vode i prljavštine, jednom nedeljno očistiti filter za ulje, jednom mesečno proveriti uređaj za puštanje motora u pogon i prema potrebi zameniti uže, svaka dva meseca nositi testeru u servis na pregled, održavati u ispravnom stanju kočnicu lanca-traženje i otklanjanje kvara: proveriti da li ima goriva, da li je odušak otvoren, da li je čist filter za vazduh, da li je svećica ispravna, da li radi uređaj za paljenje, proveriti karburator.

13.Tehnika rezanja motornom testerom (vrste rezanja i njihov značaj u vezi sa vibracijama)

- ravan rez – svaki naredni položaj vodilice je paralelan sa prethodnim; primenjuje se kada nije moguće izvesti lepezasti rez - lepezasti rez – postiže se oslanjanjem oslonog nazuba testere na drvo; pošto vrh vodilice rotira oko oslona, nastaje površina reza u vidu lepeze; najpovoljniji način prerezivanja s obzirom na vibracije i naprezanje radnika - ubodni rez – prvo vrhom vodilice probijamo kroz drvo; izvodi se kada treba sprečiti uklještenje lanca - kombinovani rez – najčešće se izvodi, i kombinacija je prethodna tri; koju ćemo tehniku primeniti zavisi od prečnika stabla i dužine vodilice, kao i od terenskih prilika

14.Kinematika rezanja motornom testerom- V – brzina rezanja – brzina kojom se sečivo (zub sekač) kreće kroz drvo – zavisi od prečnika

lančanika (d [m]) i broja obrtaja motora, tj lančanika (n [o/min]): [m/s]

- v – brzina pomera – brzina kojom se vodilica kreće kroz drvo – zavisi od debljine jednog ivera (h [m]), broja zuba koji pri jednom okretu lančanika prodru u drvo (z) i broja okretaja lančanika

(motora) (n [o/min]):

- z – broj zuba koji pri jednom okretu lančanika prodru u drvo i zahvate po jedan sloj ivera debljine h, je u stvari jednak broju zuba koji se mogu namotati oko celog obima lančanika, pa dakle zavisi

od obima lančanika i koraka zuba lanca (t [m]): , odavde je:

- odnos brzine rezanja i brzine pomera:

- treba razlikovati broj obrtaja lanaca i broj obrtaja lančanika: kada se lančanik obrne za jedan

obrtaj, periferna tačka na njemu pređe put jednak obimu, tj. , a to je deo obrtaja koji pređe

tačka na lancu – da bi lanac napravio ceo obrt treba obrtaja lančanika

- Odnos obrtaja lanca i lančanika: tj: tj: (obrtaji lanca:obrtaji

lančanika=dužina lanca:obim lančanika) - brzina pomera se može računati i iz vremena T koje je

potrebno da se prereže drvo prečnika D:

7

15.Snaga motorne testere i efekat rezanja (proračun)- zavisi od: širine proreza, debljine ivera, koeficijenta otpora, brzine rezanja broja zuba koji istovremeno režu - snaga se mora računati prema maksimalnom otporu po jednom zubu, tj. ; odavde je maksimalna sila otpora po jednom zubu:

- maksimalni broj zuba koji odjednom režu:

- potrebna snaga motorne testere biće: za : , s

obzirom da je K dato u daN/mm2, b i D treba dati u mm

- efekat rezanja - površina prereza u jedinici vremena

- za kružni presek bi bilo:

- teorijski, efekat rezanja se može računati po dve pretpostavke: da režu svi zubi koji prolaze kroz drvo; i da u jednom trenutku reže samo jedan zub;- stvarna situacija je uvek između ova dva ekstrema

I slučaj:- da bi se prerezalo drvo prečnika D treba odvojiti ivera - pri jednom okretu lanca prođu

svi zubi, i svi zahvate po jedan sloj ivera, a njih je : - znači, za prerezivanje drveta treba sledeći

broj obrtaja lanca: - Za jedan okret lanca treba obrtaja lančanika, dakle, potreban

broj obrtaja lančanika je:

- pošto znamo broj obrtaja lančanika u minuti , kada podelimo broj potrebnih obrtaja za prerez debla i dati broj obrtaja u minuti, dobićemo vreme trajanja prerezivanja u minutima, a ako to

podelimo sa 60, dobićemo vreme trajanja u sekundama:

- ako ovo vreme zamenimo u jednačini za efekat rezanja:

16.Buka i vibracije motorne testere- buka i vibracije se javljaju kao faktori koji utiču na zdravlje radnika sekača, i mogu izazvati i invaliditetBuka: buku proizvodi rad motora, a donekle i radni delovi, ona često prelazi tolerantne granice, oštećuje sluh i izaziva druge teškoće, pod bukom podrazumevamo neharmoničnu mešavinu

8

srazmerno jakih zvukova raznih frekvencija (kada je ta mešavina zvuka tiha, nazivamo je šum), zvuk je po svojoj prirodi oscilatorno kretanje koje se u vidu talasa kreće kroz elastičnu materijalnu sredinu, prema frekvenciji (f) razlikujemo: infrazvuk ispod 20Hz; zvuk 20 do 20000 Hz; ultrazvuk preko 20000 Hz- osnovne fizičke karakteristike zvuka su: perioda (T) – najmanji period vremena posle koga dolazi do ponavljanja trenutnih vrednosti; brzina zvuka (c) – brzina prostiranja zvučnih oscilacija u prostoru; dužina zvučnog talasa () – najmanje rastojanje po pravcu prostiranja talasa između dve tačke koje se nalaze u istom zvučnom režimu u istom trenutku ; zvučni pritisak (p) – razlika između trenutnih vrednosti neprestano promenljivog pritiska u zvučno talasu i stalnog atmosferskog pritiska koji vlada u toj tački kada zvuka nema; oscilatorno pomeranje (x) – udaljenje materijalne tačke od ravnotežnog položaja pod dejstvom zvučnog talasa; jačina (intenzitet) zvuka (J) - količina zvučne energije koja u jedinici vremena prođe kroz jedinicu površine, upravno na pravac prostiranja

talasa: (p – konkretan pritisak; p0 – pritisak na pragu čujnosti – 0,002 bar)

- ljudsko uvo čuje zvuke od 16 do 20000 Hz; - u zvučnom nivou iznad 60 dB povećanje od 10 dB ljudsko uvo oseća približno kao duplo povećanje jačine - minimalna promena intenziteta zvuka koje uvo može da primeti je oko 1 dB - glasnost zvuka zavisi od intenziteta, a donekle i od učestalosti- glasnost se izražava u fonima, i brojno je jednaka nivou jačine zvuka za učestalost od 1000 Hz- buka je složeni zvučni proces – sastoji se iz više prostih zvukova - buka motora nastaje kao posledica rada klipova, njegova frekvencija je određena brojem cilindara i brojem obrtaja radilice u

minuti:

- zvuk jačine preko 120 fona smatra se pragom bola - motorne testere snage 2-4 kW proizvode buku jačine 100 dB i više - pri normalnom opterećenju buka je manja za 3-4 dB, nego pri punom gasu kada testera ne reže - po ISO maksimum buke za 8 sati rada je 85 dB - za kraće izloženosti granica dozvoljene buke je višaVibracije- vibracije su oscilatorna kretanja tela koje se dešavaju pod dejstvom jedne ili više sila - mogu biti prigušene ili slobodne - važnije osobine vibracija: frekvencija – 100 do 140 Hz kad ne reže, 35 do 95 kada reže; amplituda; ubrzanje 0.7 do 2,7g; sila koja se prenosi na čoveka 5 do 32 kN; preko 30 kN rad nije dozvoljen; vreme izloženosti- radnici se od vibracije motornih testera mogu zaštititi na sledeći način: izbor motorne testere (jače i teže imaju jače vibracije); tehnika rada (korišćenje oslonog nazuba); organizacione mere - najdrastičniji vid bolesti izazvane vibracijama je bolest «beli prst» - povremeno prestajanje cirkulacije u prstima i šaci - uopšte je najštetnije dejstvo na krvotok

17.Pripremni radovi u seči i izradi (doznaka, procena drvne zapremine, proračuni potrebnog broja radnika i sredstava za rad i dr.)

- pripremni radovi obuhvataju sve poslove neophodne za početak seče, izrade i transport šumskih sortimenataI – doznaka – obavezna je pre seče - stabla koja treba poseći obeležavaju se pri dnu, što niže i po mogućnosti na jačoj žili, i u prsnoj visini - stablo se na mestu niske oznake malo zateše da bi se mogao otisnuti šumski žig, i eventualno broj ako je obavezan - na prsnoj visini sa suprotne strane stablo se takođe zateše i udari se žig - na nagnutim terenima donja oznaka je na nizbrdnoj strani, a gornja na uzbrdnoj - na ravnim terenima donja oznaka je prema početku seče, a gornja na suprotnoj strani - prilikom doznake u doznačnu knjižicu se upisuje: vrsta drveta, prečnik u prsnoj visini, dužina tehničkog dela drveta i procenjeni prečnik na sredini dužine, po potrebi ukupna visina drveta; u rubrici napomene se upisuje napomena o zdravstvenom stanju, postojanju preloma, račvi, natrulosti, granatost... - obeležavanje stabala se vrši po radničkim parcelama, zbog brigadnog načina

9

rada i obračuna zarada pri obaranju stabala - za 8 sati inženjer i dva radnika mogu da doznače 400 do 800 stabalaII – procena drvne mase – može se vršiti u šumi prilikom doznake - potrebno je ustanoviti elemente za računanje zapremine sortimenata: trupaca i oble građe, po kvalitetnim klasama - ocenjuje se dužina sortimenta i prečnik na sredini, a ovaj prečnik se može dobiti i iz pada prečnika iz tablica - procena drvne mase se može kombinovati i sa metodom delimičnog premera

III – ustanovljavanje potrebnog broja radnika, mašina i količine goriva i maziva - broj radnika i mašina zavisi od obima radova, raspoloživih radnih dana, i učinaka po radniku tj. Mašini - broj

radnika:

M – količine pojedinih sortimenataNs – odgovarajuće norme po radniku na danRd – broj radnih dana

- broj mašina – traktora: U – učinak traktora po jedinici sortimenta na

dan. Broj mašina treba uvećati za oko 20% na ime rezerve, zbog potencijalnih zastoja, ako to već nije obuhvaćeno brojem radnih dana- količina goriva/mazivanm – broj angažovanih mašina jednog tipa, g – utrošak goriva i maziva te mašine na sat radah – broj efektivnih radnih sati na dan, Rd – broj radnih dana u obračunskom perioduIV – izbor sistema seče i organizacije rada - sistem seče zavisi od načina seče: čista, postepena, proredna, kombinovana..., a od načina seče zavise i intenzitet seče, tehnološka i transportna šema i učinci - po izboru sistema seče definiše se metoda seče (sortimentna / metoda celih stabala / metoda celih debala / metoda delova debala).- zatim se određuje organizacija rada (sistem rada: grupni, brigadni ili sistem kompleksnih brigada; organizaciona forma; tehnološka šema; transportna šema) - ustanove se prosečni učinciV – izgradnja objekata radničkog naselja VI – izgradnja šumskih komunikacija VII – obeležavanje objekata VIII – podela šume na radničke parcele

18.Seča i obaranje stabala – prelaz, izbor smera pada stabla, priprema i formiranje prizemnog dela

- pod sečom podrazumevamo presecanje stabla neposredno iznad zemlje u cilju njegovog odvajanja od korena i obaranja iz uspravnog položaja - seča i obaranje stabala podrazumevaju nekoliko sukcesivnih radnih operacija i tehnoloških faza između njih koje se ne mogu izbećiI Prelaz od stabla do stabla - grupa radnika (ili sam radnik) obori za dan više stabala, - stabla su međusobno manje ili više udaljena pa je potrebno vreme za prelaz od stabla do stabla, a takođe je potrebno nešto vremena i za pronalaženje sledećeg stabla - ovo vreme se uklapa u radno vreme kao neophodni gubitak - utrošeno vreme varira od ulova i iznosi 0,5 do 10 min po stablu - gubitak ovog vremena po jedinici sortimenata (po m3) je veći ukoliko više radnika radi u grupi, a takođe ako je stablo tanje (manje zapremine) - vreme prelaza se sastoji od: vreme uzimanja alata, vreme hodanja, vreme odlaganja alata ...II izbor smera pada stabla- može biti: opšti – isti za sva stabla (zavisi od terenskih uslova i smera transporta); individualan (zavisi od položaja stabla i mogućnosti obaranja konkretnog stabla u opštem smeru- kod prebirne i oplodne seče na nagnutom terenu opšti smer je uzbrdo, približno upravno na izohipse – tako se stabla, zemljište i podmladak najmanje oštećuju - od pravilnog izbora smera pada zavisi učinak u prvoj fazi transporta – stabla se moraju obarati u pravcu proseke za privlačenje,

10

prema vlakama ... i to pod određenim uglom - prilikom doznake stabala često se vrši i obeležavanje smera pada III priprema radnog mesta- sastoji se u - uklanjanju svih prepreka koje bi smetale pri radu - čišćenju stabla od zemlje, grube kore i mahovine u predelu prereza - raskrčivanje šiblja - sklanjanje snega - trajanje je vrlo raznoliko, zavisno od konkretnih uslovaIV formiranje prizemnog dela stabla- pridanak se oblikuje tako da ima približno kružan poprečni presek- ovako formirana debla lakše se privlače, prevoze, prerađuju na pilanama...- suština je odseći zadebljanja na donjem delu debla – pridanku- može se obaviti pre i posle seče- kod dubećeg stabla za svako zadebljanje ide jedan vertikalan i jedn horizontalan rez- kod vertikalnog reza horizontalna oštrica zuba lanca preseca vlakanca poprečno – a tu je otpor rezanju najveći (motorna testera je u suštini predviđena za tangencionalni rez)

19.Podsecanje stabla i definitivan prerez- cilj podsecanja je da drvo oborimo na onu stranu na koju želimo - stablo se podseca sa one strane na koju drvo treba da padne - podseca se motornom testerom - prave se dva reza – jedan horizontalni i jedan kos - stablo pada po pravcu koji je upravan na presek horizontalne i kose ravni podseka, zbog toga linija preseka horizontalne i kose strane podseka definiše smer pada - optimalna dubina podseka je 1/3 do 1/4 prečnika stabla na mestu prereza, a visina podseka je 0,6 do 0,8 dubine- obeležavanje elemenata podseka – vrši se posebnom napravom tzv. šestarom, koji ima dodatak za nišanjenje - kod razmeravanja kraci šestara treba da se nalaze u ravni upravnoj na osu stabla - tada se tačke u kojoj kraci šestara tangiraju stablo (M i M1) nalaze na jednakom udaljenju od vrha šestara - vršni ugao šestara je 2 - prava koja povezuje tačke M i M1 predstavlja dubinu podseka - dubina

podseka zavisi od vršnog ugla šestara (2 tj. ): r – poluprečnik debla na mestu

prereza, a – dubina prereza-ako je dubina podseka data u delovima prečnika (obično 0,3 do 0,4D), tj: :

-kada je raspon krajeva šestara 1m, tada

tj. za dubinu podseka od 0,25D, dužina krakova je 1m, a vršni ugao 60o (=30o)Značaj upravnosti podseka na smer pada stabla- zbog velike dužine stabla, i kod malih odstupanja upravnosti dolazi do velikog pomera vrha stabla u odnosu na željenu pravac; to se vidi odavde: - pošto je L i 25m i više, za odstupanje od samo 6o javlja se pomer X= 2,2m - ugao odstupanja se može odrediti preko širine podseka B (u cm) i odstupanja podseka od pravca z (u cm):

- a B se može odrediti na sledeći način:

Definitivno prerezivanje

11

- stablo se definitivno prerezuje sa suprotne strane podseka, a u nivou 2-5cm iznad horizontalne stranice podseka - ostavlja se samo jedan neprerezani deo koji je širine oko s=0,07D, koji je svuda iste širine, osim kada obaramo bočno nagnuto stablo i tada je širi u suprotnom delu od težišta stabla- neprerezani deo se lako lomi u smeru pada stabla, a u upavno pravcu teško - tehnika seče stabla motornom testerom – zavisi od uslova i dimenzija stabla: kod tankih stabala ravnim rezom, kod debljih lepezastim i kombinovanim

20.Obaranje stabla- obaranje stabla kao radna operacija obavlja se u onim slučajevima kada stablo neće da padne na stranu sa podsekom (tj u željenom smeru) i ako postoji opasnost od uklještavanja lanca - obaranje se vrši pomoću klina i malja, dizalice ili poluge - razlikuju se slučaj kada je drvo uspravno – težište je tačno iznad sredine podseka , i slučaj kada je stablo nagnuto suprotno od smera obaranja – težište je na odstojanju Y od sredine podseka- kod uspravnog stabla do uklještavanja lanca počinje da dolazi kada pređemo sredinu preseka, tj kada pređemo pravac po kom deluje sila težine stabla, jer tada ta sila deluje na vodilicu momentom

sile:

- kod nagnutog stabla do uklještenja dolazi i ranije, jer se ranije pređe preko pravca delovanja sile težine stabla, moment je usled većeg rastojanja veći, i do uklještenja dolazi čim taj moment

nadvlada silu kojom nepresečeni ostatak drži

- da bi sprečili uklještavanje, a i pad stabla u nazad, delujemo na suprotnu stranu od podseka klinovima ili dizalicama - stablo neće pasti u nazad kada je sistem u ravnoteži, tj. kada moment sile dizalice i moment sile težine stabla računati u odnosu na poslednju tačku preseka prema podseku

budu u ravnoteži:

- uslov ravnoteže: - ako je s=0,07D:

- a ako je a+s=0.37D - za stablo nagnuto unazad za Y:

21.Obrada stabla – kresanje grana, guljenje kore i uspostavljanje šumskog reda- pod kresanjem se podrazumeva odsecanje grana u nivou perifernog plašta debla i drugih delova stabla - kresanje je jedna od najznačajnijih radnih operacija sa stanovišta trajanja - trajanje zavisi od stepena granatosti - stepen granatosti se izražava procentualnim učešćem dužine krune u ukupnoj dužini stabla - tehnika kresanja zavisi od vrste drveta i debljine grana - lišćari – grane su im deblje i nepravilno raspoređene; u osnovi grane su zadebljale; odsecanje se vrši sa suprotne strane od one na koju je grana nagnuta, zbog uklještavanja vodilice - četinari – grane sitnije, pravilno raspoređene u pršljene, kresanje se vrši po tri načina: 1) kao kod lišćara (debele grane), 2) po metodu poluge (za tanja stabla), 3) po metodu razdelne linije- koranje je obavezno za trupce i oblu građu četinara u cilju zaštite od potkornjaka - koranje je u toku zime vrlo teško i dugotrajno - obavlja se koračima (ručnim i mašinskim) - trajanje koranja je približno srazmerno površini kore, a iz ovoga proizilazi da je po jedinici zapremine sortimenata

dugotrajnije za tanja stabla:

12

- koranje je povoljno i zbog: - ostaje deo drveta koji se raspada u šumi, - smanjuje se masa koja se transportuje, - manja je količina otpada u industriji- u novije vreme kora se na centralnim stovarištima pomoću mehanizovanih korača- uspostavljanje šumskog reda – vrši se radi sprečavanja insekatskih kalamiteta, prvenstveno u četinarskim šumama- sastoji se u sakupljanju grana, grančica i ostalog drvenog otpada koji ostaje posle seče i njihovom slaganju u gomile na senovitim mestima, i to tako da deblji materijal bude dublje- moguće je i rasturanje brzog sušenja, a zatim paljenje- sakupljanje grana ima značaj i za prvu fazu transporta, jer se oslobađaju pravci za privlačenje- obično jedan radnik vrši kresanje grana, a drugi uspostavlja šumski red

22.Razvrstavanje šumskih sortimenata i kategorizacija drvne mase- razvrstavanje drvne mase definisano je standardom JUS - razvrstavanje se vrši na različite načine:- prema delu stabla sa kog potiču: Deblovina – drvna masa debla i rašalja debljih od 7cm na tanjem kraju bez kore; Granjevina – drvna masa grana debljih od 7cm mereno sa korom; sitna granjevina – drvna masa grana tanjih od 7cm mereno sa korom; panjevina – drvna masa nadzemnog i podzemnog dela panja i dela jačih korena; nekada se kora posebno računa- prema načinu upotrebe: drvo za ogrev; drvo za hemijsko iskorišćavanje (drvo za celulozu i drvenjaču, taninsko devo, destilaciono drvo, drvo za ekstrakciju smole); drvo za tehničko iskorišćavanje ( cepano tehničko drvo- tehničke cepanice, duge, vesla; tesano drvo- grede, gredice, tesani železnički pragovi; oblo tehničko drvo - trupci (rezonantni (R), furnirski (F), za ljuštenje (L), za šibice (S), za rezanje (K,I,II,III), za pragove (P)- obla građa (rudničko drvo, brodska građa, šipovi, jarboli, stubovi za vodove, stubovi za skele, tunelsko drvo, obla kolarska građa- sitno tehničko drvo (stubovi za hmelj i vinograde, vinogradarsko kolje, kolje za voćke, tehničke oblice, štapovi i ručke, drvo za dumenove, obruči, držalja, pruće i štapovi za pletarstvo- ostalo tehničko drvo (rezonantno drvo, drvo za izradu drvene vune, drvo za izradu duge, četkarskih proizvoda, kolarsko drvo, umetci od drveta za koloseke i skretnice

23.Opšte odredbe JUS-a o šumskim sortimentimaPunodrvnost (Pu)– prosečni pad prečnika počev od prsne visine u % od prsnog prečnika (D1,3). Punodrvno je drvo lišćara za Pu<2,5%, a četinara Pu<2,0%.Koničnost – prosečni pad prečnika u % od prečnika na debljem kraju (D).Po JUS-u zavisi od sortimenta (3-10%)Zakrivljenost – dužina strelice luka u % od ukupne dužine.Dozvoljeno do 1% - drvo se smatra za pravo.Ovalnost – razlika većeg i manjeg prečnika u delovima većeg prečnika,do 1/10 smatramo da ovalnost ne postoji.Usukanost žice – otklon žice na 1m dužine u delovima prečnika date sekcije. Do 1/20 – ne postoji;1/20 – 1/10 – mala;1/10 – 2/10 – srednja;preko 2/10 – velika.Dvostruko srce – rastojanje dva srca u delovima prečnika

do 1/10 – ne postojiEkscentričnost srca – rastojanje između srca i geometrijskog centra preseka u delovima prečnika

do 1/10 ne postojiKvrge – ostatci grana, živih ili mrtvih. Do 6mm (10mm) – kvržice (četinari 6, lišćari 10mm);6 (10) – 20mm – male kvrge;20 – 40mm – srednje;preko 40mm – velike.

24.Odredbe JUS-a o merenju šumskih sortimenataDebljina se meri sa tačnošću do na 1cm.Ako na mestu merenja postoji izbočina, mere se dva prečnika, oba se zaokruže na centimetre, i računa sredina koja se takođe zaokruži na centimetre.Dužina se meri sa tačnošću do na 1dm.Zapremina se računa po obrascu srednjeg preseka (Huberov obrazac:

13

Ds – prečnik na sredinia – dužina

Ukoliko je dužina veća od 6m, zapremina se računa po sekcijama ne dužim od 6m.Obloj građi i trupcima, izuzev F i L, daje se po dužini nadmera od 10cm za lišćare, a za četinare 1-2cm po metru dužine, ali ne manje od 6 ni više od 20cm. Kod prostornog drveta dužina složaja se meri po sredini, a visina na više mesta pa se uzima prosek.Na visinu složaja prostornog drveta dodaje se nadmera od 10%.Na kosom terenu dužina se može meriti koso, a visina upravno na teren, ili se dužina meri «redukovano na horizont», a visina vertikalno. Prostorni metar I i II klase ima 0,65-0,73m3

25.Odredbe JUS-a o lišćarskim trupcimaOpšte odredbe:dužine trupaca su 2m i više, rastući po 10cm,obavezna je punodrvnost za sve klase izuzev za FII i za III klasu trupaca za rezanje;kvržice do 5mm se dozvoljavaju neograničeno, a kvržice 6-10mm neograničeno osim u FI. Ostale odredbe su date po klasama trupaca i za vrste drveća; izvod iz odredbi za bukvu:

Najmanji prečnik Dozvoljene greške

Klasa trupacaF FI FII L I II III

Prečnik Ds [cm] 40/35 40 40 35/30 30/25 25/25 25Koničnost (% od D) 3 3 5 3 4 6 10

Zakrivljenost (% od L) 2 2 3 2 3 4 5Male kvrge (po m') 1 1 2 Neogr Neogr Neogr neogr

Srednje kvrge (po m') - - - 2 - Neogr NeogrKvrge prečnika u % od Ds - - - - 15 po m' 25 po m'

Slepice visine do 4cm - - - - 1 na 2m Neogr NeogrSlepice visine preko 4cm 1 na m 1 na m

Usukanost - - Mala Srednja Mala Srednja VelikaLažno srce (% od Ds) 20 - - 70 - - -Greške srca (% od Ds) 10 - - 10cm 20 25 50

Ovalnost (% od Ds) 20 20 Neogr - Neogr Neogr NeogrOkružljivost 10 10 - - - - -

Žlebovitost (% od Ds) 5 - - 3 5 10 10Dvostruko srce (cm) - - 20 - - - -

Čeone raspukline (dužina cm) 10 10 10 10 Ds Ds 2DsBušotine od velikog crva - - - - 1 na 2m 1 na 1m 5 na 1m

Bušotine od mušica - - - - 3 na 1m 3 na 1m 5 na 1mBroj dozvoljenih grešaka 4 4 6 5 6 6 6

26.Odredbe JUS-a o trupcima četinaraNajmanji prečnik Dozvoljene greške

Klasa trupacaF L I II III

Prečnik Ds [cm] 35 30 25 20 20Dužina (m) 2 2 4 (3) 4 (2,5) 3 (2)

Jedrina Jedri Jedri Jedri -Koničnost (% od D) 3 2 4 6

Zakrivljenost (% od L) 2 - 3 3Zdrave kvržice (po m') Neogran - Neogran NeogranTrule kvržice (po m') - - Neogran Neogran

Male zdrave kvrge 1 po m 1 po m Neogran NeogranMale trule i nesrasle kvrge - - 3 po m Neogran

14

Srednje zdrave kvrge - - 1 po m NeogranSrednje trule kvrge - - - 3 po mVelike zdrave kvrge - - - 1 po m

Čeone raspukline (u delovima od Ds) do ½ Ds - 1/2d do DsŽlebovitost - - 5% Ds dozvoljava Ovalnost - - 20% Ds Neogran

Usukanost - Mala Mala SrednjaGreške srca u % od Ds - - 10 -

Broj dozvoljenih grešaka 3 - 5 neogran

27.Odredbe JUS-a o obloj grđiObla građa – sortimenti koji su namenjeni za neposrednu upotrebu:

1) rudničko drvo – Ds=12 do 15cm ; L= 1,5 do 7m – od hrasta, cera, bagrema, bresta, jasena graba, bukve, i svih četinara; upotrebljava se za podgrade u rudnicima

2) brodska građa – odupirači za brodove – d=14-15cm; L=10m i više – izrađuju se od jele i smrče;brodske motke – Ds=7-10cm; L=8m i više – izrađuju se od jele i smrče;kriva obla građa – Ds=20cm; L=2m i više; s=25cm – od hrasta, bresta i duda

3) šipovi – Ds=20cm; L=5m i više – od hrasta jele i smrče, a od bora po dogovoru; služe za fundiranje zgrada, mostova...

4) jarboli – Ds=20cm; d=15cm; L=10m i više – od jele, smrče i bora 5) stubovi za vodove – na 3cm od tanjeg kraja d=12cm; L 5,5-15m – od hrasta, pitomog

kestena, bagrema, jele, smrče, belog i crnog bora6) stubovi za skele – Ds=20-24cm, L=8m i više – od jele i smrče7) tunelsko drvo – Ds=25-34cm; L=6-8m, a četvrtina isporuke može biti 3-6m – izrađuje se

od četinara8) obla kolarska građa – Ds=15-25cm; L= 2m i više (za brezu 4m i više) – od hrasta, jasena,

bresta, bagrema, breze i bukve

28.Odredbe JUS-a za sitno i ostalo tehničko drvoSitno tehničko drvo – sortimenti namenjeni za neposrednu upotrebu ili za preradu, ali manjih dimenzija:

1) stubovi za hmelj – d=8cm; L=5-8m – od lišćara2) stubovi za vinograde – Ds=7-10cm; L=1,5-3m po 10cm rastući – od lišćara i četinara3) vinogradsko kolje – Ds=40mm; d=30mm; L=1,25 1,5 2,20 i 2,50m – od lišćara i četinara4) kolje za voće – Ds=5-10cm; L=1,5-2,5m – od lišćara i četinara5) tehničke oblice – Ds=12cm; L0.5-1.3m – od lišćara6) štapovi – na 30cm od tanjeg kraja d=2-4cm; L=1,1-1,3m – od pitomog kestena, hrasta,

jasena, drena, trešnje, višnje, leske, bresta, klena, i sviba7) ručke – Ds=12-20mm; L=35-110cm8) drvo za dumenove – Ds=10-12cm; L=6-8m – od jele i smrče9) obruči – D=3-5cm; L=2m i više – od leske, graba, jasena, kestena i drena10) držalje – Ds=4-6cm; L=0,25-1,5m – od drena, jasena, graba, bukve i sviba11) pruće i štapovi za pletarstvo – D=2-20mm; L=0,5m i više12) bunarske motke – D=12cm d=4cm; L=3m i više – od jele i smrče; Ostalo tehničko drvo:

1) rezonantno drvo2) drvo za izradu drvene vune3) drvo za izradu duge i četkarskih proizvoda4) kolarsko drvo5) umetci od drveta za kolosek i skretnice

15

29.Odredbe JUS-a za prostorno drvoS obzirom na vrste drveta, drvo za ogrev se deli na:drvo tvrdih lišćara,drvo mekih lišćara,drvo četinara.Prema stepenu vlažnosti:suvo – sečeno bar 6 meseci pre isporuke, sirovo – sečeno bar 4 meseca pre isporuke.Prema obliku i dimenzijama komada:cepanice – 1m5cm; stranica cepanice 10-25cm; oblice – 1m5cm; prečnik 7-25cm; sečenice – 0,9 – 1,2m; 3-5cm; gule – kvrgavi teško cepivi komadi ,5-1.2m, 25-40cm;panjevina – komadi nastali cepanjem ili razbijanjem panjeva, 15-40cm; otpaci – debljine 0,5-25cm; širina 2-25cm; dužina 15-120cm.Po kvalitetu, drvo za ogrev i suvu destilaciju se deli na:I klasa – spadaju oblice i cepanice; do 10% natrulih i do 30% prozuklih, strelica luka do 15cm; II klasa – spadaju oblice, cepanice i gule; do 20% natrulih i do 50% prozuklih; kratice koje dopunjuju dužinu do 10%; sečenice – do 30% prozuklih i natrulih; panjevina; otpadak

16

30. Šumski drvni otpadak; gubici usled zaokruživanja dimenzija, nadmere, netačnost obrasca srednjeg preseka i merenja preseka sa korom

Otpadak – deo sirovine koji se u tehnološkom procesu ne može iskoristiti.Matematički – to je razlika između količine prerađene sirovine i neto količine dobijenih proizvoda.Ostatak se često može koristiti i za druge svrhe – tada to nije otpadak. Pošto u šumarstvu i ono što ostane u šumi ima svoju svrhu, adekvatniji je termin ostatak. Nekada je ostatak samo računske prirode – usled načina računa, dodavanja nadmere i sl. Prema delu stabla od kog nastaju: od debla, od grana, od kore, od panja. Prema mestu gde nastaju: šuma, stovarište...; prema dimenzijama; u šumarstvu: razlika između bruto i neto mase posečenih stabala;bruto zapremina – zapremina krupnog drveta sa korom računata po tablicama,neto zapremina – zapremina sortimenata,razliku bruto i neto zapreminu čine: strugotina, isečak, okrajci, odresci, ovršak, delovi debljih grana koje nemaju dužinu, kora oblovine, necepivi kraći komadi, stope grana, odresci slepica, neobračunati deo usled zaokruživanja dimenzija, nadmere...Gubici usled zaokruživanja dimenzija:- zaokruživanje prečnikagreška od zaokruživanja na ceo centimetar – 0.5cm;greška od zaokruživanja aritmetičke sredine dva cela broja – 0,25cm;ukupno – 0,75Greška računanja zapremine po obrascu srednjeg preseka u tom slučaju je:

pošto je zanemarljivo:

Zaokruživanje dužine: zaokružuje se na ceo decimetar (jela i smrča trupci za rezanje na 25cm)greška je u proseku 5cm. Procenat greške:

gubitak usled nadmerenadmera iznosi 10cmprocenat greške:

Netačnost obrasca srednjeg preseka:daje tačne rezultate za paraboloid, a za ostale figure pravi grešku:za prevršeni konus kod koga je k (D/d)=1,2 i q=2 greška je +25%učešće kore u neto zapremini:

, i ako se zanemari kao zanemarljivo,

u praksi se od prečnika sa korom odbija 1,2,3,4... cm. ,a radi predostrožnosti se obično uzima malo više. Ovim pravimo grešku od k=0,5cm prosečno, a gubitak na ovoj osnovi iznosi:

17

31.Krojenje – opšti principiPosle obrade stabla (kresanja i koranja) dolazi radna operacija krojenje stabla.Krojenje – određivanje i obeležavanje mesta na kojima stablo treba prerezati, pri čemu se određuju kvalitet i dimenzije sortimenata.Osnovni princip – težnja da se postigne što veće kvalitativno iskorišćenje, tj. što više skupljih (vrednijih) sortimenata.Naročitu pažnju treba posvetiti krojenju debljeg kraja debla. On nosi najviše zapremine, a po kvalitetu je najbolji i najvredniji. Opšti principi:

1) od pravih delova izrađivati duže komade2) od krivih izrađivati kraće sortimente 3) delove bez čvorova odvajati od delova sa čvorovima4) punodrvne odvajati od mišorepih5) prave odvajati od krivih6) kod kolenastih krivina prerezivati na kolenu7) izrađivati kombinovane sortimente po kvalitetu8) prerezivati preko čvora

Pri krojenju se prvo posmatra presek na debljem kraju – ocenjuje se zdravstveno stanje, građa drveta...Zatim se uzduž stabla posmatra punodrvnost, zakrivljenost, granatost.Prema odredbama JUS-a se određuje da li neki deo debla odgovara nekoj klasi kvaliteta

30.Oblik oblovine i njegovo određivanjeOblovina je deo debla jednakih karakteristika.Ima oblik prevršenog konoida (konoidi su geometrijska tela nastala rotacijom neke krive oko x ose. Zbog toga se opšta jednačina za izvodnicu vretena stabla može primeniti za oblovinu u celosti, a da se ne napravi velika greška.Opšta jednačina glasi: Ova jednačina ima dva parametra i jednu nepoznatu (c, q, y) i rešava se sistemom od tri jednačine, tj. interpolacijom krive kroz tri tačke.To znači da ako merimo prečnik na debljem kraju (D), prečnik na sredini (Ds) i prečnik na tanjem kraju (d), uz odgovarajuće dužine, i njih uvedemo u jednačinu, možemo dobiti parametre c i q:

za :

Pošto je oblovina prevršena ne možemo odrediti direktno dužinu L, pa je ovaj način u praksi neostvariv.Oblik oblovine određujemo posredno, tj. odredimo koeficijente K i K1:

Koeficijent K:

Odavde je L:

18

- Koeficijent K1:

Iz ovakvog prikaza se vidi da postoji direktna zavisnost K, K1 i q (q se sadrži u n), a ova zavisnost se može prikazati grafički. Pošto se K i K1 lako određuju (merenjem tri prečnika), koeficijent oblika (q) lako možemo očitati sa grafika.

31.Prerezivanje pri izradi šumskih sortimenata – tehnika radaPrerezivanje je sledeća radna operacija posle krojenja. Površina prereza treba da je ravna i upravna na uzdužnu osu stabla.Tehnika prerezivanja zavisi od dimenzija stabla i od toga kako stablo leži na zemlji.Kada stablo celom dužinom leži na zemlji – lanac se ne uklještava, a ne dolazi ni do raspucavanja; primenjuje se ravan rez (za tanje) ili lepezast rez (za deblje oblice) ili kombinovani.Kada je stablo jednim krajem oslonjeno na tlo, a odseca se deo koji ne leži na zemlji – postoji opasnost od rascepljivanja; stablo se prvo narezuje odozdo do otprilike 1/3, a zatim se rezanje završava odozgo.Kada stablo leži na dva oslonca – može se desiti da se lanac uklješti; on se može osloboditi pomoću klinova, ali to nije uvek moguće; ceo rez treba izvesti odozdo, li stablo narezati odozgo, pa rez završiti odozdo; kod jako debelih stabala prvo se narezuje odozgo do oko 1/3, zatim se izvede ubodni rez na oko 1/2D, i propili naniže, a završava se prerezivanjem naviše.

32.Cepanje drveta; slaganje prostornog drvetaCepanje drveta kao radna operacija postoji kod izrade prostornog drveta, u izradi dužica i krovne daščice. Predmet cepanja su trupčići i oblice dužine 1,0m.Cepaju se komadi oblog drveta prečnika iznad 12cm.Efekat cepanja zavisi od pravca prodiranja klina u odnosu na pravac protezanja vlakanaca, i od položaja prstenova prirasta; najveći efekat se postiže kada se cepa po radijusu po pravcu protezanja vlakanaca.U cepanju ce razlikuju dve faze: do pojave primarnog rascepa i od pojave primarnog rascepa.Do pojave primarnog rascepa klin savladava otpor sabijanja drvne mase i otpor prodiranju oštrice. Ukupan otpor prodiranju je složen, sastoji se od otpora na sečivu, otpora sabijanju drveta, i otpora rastavljanja po ravni cepanja.Ravan cepanja se pojavljuje po pojavi primarnog rascepa. U momentu pojave primarnog procepa maksimalan je otpor prodiranju. Do pojave primarnog procepa napadna tačka se nalazi na 1/3 dužine stranica klina koja je u drvetu. Od pojave primarnog procepa napadna tačka je na mestu oslanjanja drveta na klin. Sila otpora prodiranju (Q) zavisi od vrste, vlažnosti, dimenzija drveta, od građe drveta ...Sila Q je manja što je manji ugao klina, ali mali uglovi ne izazivaju pojavu primarnog rascepa, pa se u praksi ne primenjuju. Posle pojave primarnog rascepa sila otpora je 8-10 puta manja nego pre. Od pojave

19

primarnog rascepa cepanje je posledica momenta sile. Sila otpora prodiranju se može razložiti na horizontalnu i vertikalnu komponentu- vertikalna komponenta:

, a ukupno je ona dvostruka:

- maksimalna sila 2F1 zavisi i od dužine i debljine drvetaKod ručnog cepanja trenje između klina i drveta je poželjno (da bi klin ostao u drvetu), a kod hidrauličnog je nepoželjno.Slaganje drveta:- prostorno drvo se slaže u složajeve (sure, figure),najmanja dužina je 1m, uobičajena visina je 1,1m u šumi i 2,20 na stovarištima (10% je nadmera),dužina zavisi od količine drveta,kod većih količina prostornog drveta slaže se složaj za svako drvo ili za par najbližihCilj slaganja drveta:

- prikupljanje drveta- ustanovljavanje količine

Slaganje kao radna operacija ima sledeće faze:- prinošenje drveta- izrada i pobijanje kolja i kosnika- slaganje u užem smislu

Grubo slaganje – nabacivanje u gomile radi prikupljanja,pri slaganju se nastoji da se drvo slaže što gušće.

33. Iskorišćenje oblovine pri izradi greda maksimalne zapremine od oblovine kružnog poprečnog preseka; dimenzije greda

Koristi se cela dužina oblovine, profil se ucrtava na tanjoj strani oblovine.Greda je data dimenzijama x i y a njena površina je Dijagonala upisanog pravougaonika je jednaka

prečniku stabla. Odavde je:

Površina je maksimalna kada je prvi izvod po y jednak nuli, a drugi manji od 0

Maksimalno iskorišćenje je kada je greda kvadratnog poprečnog preseka stranice , Tada je

procenat iskorišćenja:

Procenat iskorišćenja ne zavisi od prečnika stabla – iznosi negde oko 63,7%

34. Iskorišćenje oblovine pri izradi greda maksimalnog otpornog momenta (nosivosti) od oblovine kružnog poprečnog preseka; dimenzije greda

Otporni moment :

20

Preko dijagonale upisanog pravougaonika jedna stranica je:

Kad ovo ubacimo u jednačinu za otporni moment:

Maksimalni otporni moment dobijamo preko prvog izvoda funkcije:

Odnos stranica Korišćenje preseka:

35. Iskorišćenje oblovine eliptičnog poprečnog preseka pri izradi greda maksimalne zapremine (izračunavanje dimenzija grede)

Površina grede pravougaonog profila: Opšti oblik jednačine elipse:

Odavde je:

Maksimum funkcije je kada je prvi izvod jednak nuli, tada je

;

Procenat iskorišćenja :

36. Izračunavanje potrebnih dimenzija greda i oblovine u sirovom stanju ako su poznate dimenzije u prosušenom stanju

Prosušeno stanje podrazumeva vlažnost od oko 22%. Neki sortimenti se izrađuju od sirovog drveta (recimo pragovi), pa im treba dodati nadmeru prilikom izrade na ime utezanja.Minimalni prečnik oblovine u sirovom stanju može se izvesti iz sledećeg odnosa

a – dužina trupca (uzima se da se nije promenila)u – utezanje (zapreminsko)Dv – prečnik u vlažnom stanju

21

Dp – prečnik u prosušenom stanju

Utezanje u stvarnim uslovima počinje tek kada vlaga padne ispod tačke zasićenosti žice.Tačka zasićenosti žice zavisi od zapreminske mase apsolutno suvog drveta (t0) i od zapreminskog utezanja (V):

Zapreminska masa apsolutno suvog drveta zavisi od vrste: bukva prosečno 0,69; hrast 0,65. Zapreminsko utezanje od tačke zasićenosti do apsolutno suvog stanja za bukvu je 17,6%, a za hrast 12,6%: Kada iz ovih podataka dobijemo k, za bukvu k=36%, a za hrast 32,3%Odavde – razlika između zasićenosti i prosušenosti za bukvu 14%, a za hrast 10,3%- za 1% vlažnosti bukovina se utegne za 17,6/36=0.49%- za 1% vlažnosti hrastovina se utegne za 12,6/32,3=0.39%- do prosečnog sušenja bukovina se utegne za - do prosečnog sušenja hrastovina se utegne za Potrebno je osim prečnika oblovine znati i dimenzije građe u sirovom stanju da bi dobili željene dimenzije u prosušenom stanju.Za račun se koristi srednja vrednost između radijalnog i tangencijalnog utezanja- od tačke zasićenosti do prosušenog stanja za bukvu ono iznosi oko 3%, a za hrast oko 2%- do dimenzije u vlažnom stanju se može uopšte doći po sledećoj formuli:

Sv – dimenzija u vlažnom stanjuSp – dimenzija u prosušenom stanjuu – utezanje (prosečno radijalno-tangencijalno) za datu razliku u vlazi od tačke zasićenosti

do prosušenog stanja

37.Železnički pragovi: vrste drveta, vrste pragova, dimenzije, profili, trajnost, značaj; izračunavanje zapremine pragova

Zeleznički pragovi zajedno sa šinama čine gornji stroj železničkih pruga.Služe da prenesu opterećenja sa šina na tucaničku podlogu.Šine su šinskim ekserima spojene sa pragovima u jednu relativno čvrstu konstrukciju. Pragovi su izloženi velikim opterećenjima pa moraju da imaju određena svojstva:dovoljna čvrstoća na pritisak; dovoljna tvrdoća; trajnost; mala cepljivostPrema nameni se dele na:obične; skretničke; za mostove. Obični se prave od: kitnjaka, lužnjaka i sladuna, zatim cera, bukve i pitomog kestena, po sporazumu od crnog i belog bora i od ariša. Skretnički se ne izrađuju od cera i pitomog kestena. Trajnost zavisi od vrste drveta i od toga da li su impregnirani. Prema vrsti koloseka železnice se dele na

- normalan kolosek - 1435mm- uzak kolosek – 1000, 760, 600mm

Pragovi za normalan kolosek su dužine 260cm i 250cm. Prema obliku poprečnog profila postoji četiri vrste pragova:pravougaonog profila (n=26cm; h=16cm

22

sa dva zarubljena ćoška (n=26cm; h=16cm; h1=9cm; sa jednim zarubljenim ćoškom(n=26cm; h=16; h1=9cmsa jednom zaobljenom stranom(n=26cm; h=16;Dimenzije pragova su date JUS-om za prosušeno stanje.Pragovi se izrađuju od trupaca za pragove, minimalnog prečnika 25cm na sredini. Prečnik na tanjem kraju trupca zavisi od veličine praga i broja pragova koji se izrađuju iz jednog trupca, kao i od oblika oblovine.Dužina trupaca za pragove jednaka je dužini pragova. Računanje zapremine pragova-zavisno od izgleda profila- u opštem obliku – površina poprečnog preseka puta dužina- površina tipa I:

- površina tipa II:

- površina tipa III ista kao i za tip II

- površina tipa IV:

38. Izrada praga samca profila II od oblovine kružnog poprečnog preseka. Minimalni prečnik oblovine na tanjem kraju, procenat iskorišćenja

Da bi mogli ucrtati profil praga samca na tanjem kraju trupca, potrebno je da on tu ima neki minimalan poluprečnik.Minimalan prečnik možemo dobiti na sledeći način:

Rešavanjem ovih jednačina dobijamo:

Iskorišćenje pragovske oblovine se računa po obrascu:

39. Izrada praga dvojca i praga četverca profila II od oblovine kružnog poprečnog preseka; procenat iskorišćenja i minimalni prečnik na tanjem kraju oblovine

Kada se dva praga ucrtavaju u kružni presek, oni su jedan drugom okrenuti donjim, dužim stranama, a između njih postoji prostor od nekoliko milimetara predviđen za prorez.Krug opisan oko dva preseka praga može biti definisan prečnikom d1 – koji dolazi do leve (desne) tačke na gornjoj stranici praga, ili prečnikom d2 – koji dolazi do gornje tačke na vertikalnoj stranici praga.- moraju se računati oba, a uzima se onaj koji je veći:

Kada se iz jednog trupca prave četiri praga, onda su oni tipa III.Naslanjaju se jedan na drugi jednom bočnom stranom i donjom stranom. I ovde se moraju računati dva prečnika, a uzima se veći

23

Procenat iskorišćenja se računa po formuli:

tj.

Zapremina praga se računa kao površina osnove puta dužinaPovršina osnove pragova tipa II i III je:

40. Izrada praga samca profila II od oblovine eliptičnog poprečnog preseka, procenat iskorišćenja, izračunavanje min d1 i d2

U opštu jednačinu izohipse ubacimo koordinate dve karakteristične tačke, i tako dobijemo sistem od dve jednačine. Njihovim rešavanjem dobijemo minimalne «poluprečnike»:

Jedna tačka – M – definisana je sa i

Druga tačka – M1 – definisana je sa i (centar se po vertikali nalazi na h1/2)

Ove tačke ubacimo u jednačinu elipse:

Rešenjem ovih jednačina dobijamo a i b minimalno (to su «poluprečnici»), procenat iskorišćenja

41.Cepano tehničko drvo – dužicaZa cepanje se koriste kvalitetni međutrupčići prave žice i dobre cepljivosti.U cepano tehničko drvo spadaju dužice (duge) za izradu buradi. Najpoznatije su francuska, nemačka, bukova i čamova dužica. Francuska dužica:- izrađuje se od hrastovine, i to samo od srčike; upotrebljava se za izradu vinskih buradi; pre cepanja dispozicija dužica se ucrtava na tanjem čelu trupčića; od jednog trupca se može dobiti 1, 2, 3 reda dužica, zavisno od poluprečnika preseka trupčića; cepanje se vrši po radijusu; dodaje se nadmera od 6% na ime utezanja po debljini i širini; iskorišćenje drveta zavisi od prečnika trupčića i od širine dužica; širina dužica zavisi od prečnika trupčića i od broja redova dužica; maksimalno iskorišćenje se postiže pri maksimalnoj površini čela dužica; ukupna površina čela dužica=

; s – širina dužice; c- debljina dužice; n – broj dužica u prstenuZbir svih debljina dužica je ; r – rastojanje od centra preseka do početka dužiceSirina dužice je: Odavde je površina: Površina je maksimalna kada je prvi izvod ove funkcije jednak nuli

Znači, maksimalno iskorišćenje površine poprečnog preseka je kada je r=R/2, tj. s=R-R/2 s=R/2

24

Iskorišćenje poprečnog preseka u tom slučaju je:

Ako se izrađuje dva reda dužica, njihova širina je tada R/3

Nemačka dužicaIzrađuje se od srčike hrastovine; upotrebljava se za izradu pivske buradi; dužice su srazmerno deblje, uže i grublje od francuskih; posle cepanja i tesanja na konačne dimenzije, dužice se slažu u tzv. tavane; tavan ima oblik kvadrata; od dužica se izrađuje plašt, a dno od danarica; za jedno bure su potrebna tri tavana dužica i dva tavana danarica; debljina dužica je određena prečnikom srčike na tanjem kraju trupca; određuje se na osnovu odnosa

42.O pougljavanju uopšte- ležeće žežniceDrveni ugalj se dobija uglljenisanjem i suvom destilacijom. Ugljenisanje se vrsi u zeznicama ili pokretnim retorima. Ugljenisanjem u zeznicama drveni ugalj se dobija kao jedini proizvod a suvom destilacijom kao sporedni proizvod. I ugljenisanje i suva destilacija su fizicko hemijski procesi. Razlika je u tome sto se ugljenisanje vrsi uz ogranicen pristup vazuha, a destilacija je proces bez prisustva vazduga pri cemu se toplota koja je potrebna dovodi sa strane. Ugalj i dan danas ima siroku primjenu, a za njegovu proizvodnju mogu da se koriste i otpadi koji se u druge svrhe ne mogu upotrebljavati.

43.Proizvodnja drvenog uglja – nemačka metoda (uspravne žežnice)Drveni ugalj (ćumur) se dobija pougljavanjem (ugljenisanjem) ili suvom destilacijom drveta. Kod ugljenisanja drveni ugalj je jedini proizvod, a kod suve destilacije je jedan od sporednih. Ugljenisanje je fizičko-hemijski proces koji se odvija uz ograničeno prisustvo kiseonika, a toplota se dobija delimičnim sagorevanjem drveta. Kod suve destilacije potpuno je odsustvo kiseonika, a toplota se dovodi spolja . Pri ovim procesima drvetu se menjaju fizičke osobine, ali i hemijski sastav u nekoj meri.Drveni ugalj se može koristiti u redukciji gvozdene rude, farmaciji, domaćinstvu...Kao sirovina za dobijanje drvenog uglja mogu poslužiti otpaci, čiji izvoz iz šume ne bi bio rentabilan. Pougljavanje se može vršiti na zemlji (uspravne i ležeće žežnice) , u jamama u zemlji ili u gvozdenim retortama. Njemačka metoda (uspravne žežnice). Prilikom pougljavanja treba obaviti sledeće važnije poslove:

1. skupljanje i izrada drveta – svodi se na sakupljanje drvenih ostataka, ili se vrši i izrada ako je potrebna

2. privlačenje drveta – od mesta sakupljanja do mesta gde će biti žežnica3. građenje upine – upina je prostor na kom se slaže žežnica; kružnog je oblika, nešto većeg

prečnika od budućeg prečnika žežnice; postupak izrade: a. očisti se prostor od kamenja i panjevab. obeleži se krug potrebnog prečnika (10-12m)c. naspe se zemlja 30-60cm i nabije, ali ne previše, tako da upina od centra ka periferiji

ima blag pad: 4-6%

25

4. slaganje žežnicea. prvo se podiže odžak – četiri koca (5-7cm) se pobiju na rastojanju 30-40cm u sredini

upineb. postavi se ćuprija – radijalno po zemlji postavljene oblice, i to tako da deblje idu

prema periferiji, da bi kompenzovale nagib upine; služe da odmaknu složeno drvo od zemlje

c. oko odžaka slažemo sitnije i suvlje drvo u prečniku od 1m (ognjište), a ka periferiji deblje i vlažnije; slaganje se vrši paralelno sa polaganjem ćuprije

d. u podnožju žežnice se ostavi kanal za paljenje, a u odžak se nabije suvo sitno granje5. pokrivanje žežnice

a. prvo se pokrije sitnim granjem – služi da omogući cirkulaciju vazduhab. preko granja se stavlja paprat i mahovina – toplotni izolatorc. sve se to pokriva šćupom – sloj debljine 20-30cm, zavisno od visine (niže deblji),

sastavljen od mešavine zemlje, pepela i ugljene prašine – onemogućava prodor spoljnjeg vazduha; nanosi se nakvašen i sabija se

d. pre paljenja se pri dnu žežnice u šćupi prave otvori (ravunke - zračnice)6. paljenje žežnice – obavlja se ubacivanjem žara u odžak ili kroz kanal za paljenje, traje 6-8

časova, a ugljenisanje počinje kada temperatura dostigne 240-280oC7. vođenje procesa ugljenisanja – sastoji se u kontroli dovođenja vazduha, posle paljenja, osim

zračnica mestimično se buše i drugi otvori – oduške (na početku i u zoni ugljenisanja) i promaške (prema potrebi radi regulacije cirkulisanja vazduha); u toku ugljenisanja otvori se otvaraju i zatvaraju, žežnica se popunjava na mestima gde se uleže ...; proces traje 2-25 dana

8. vađenje i deponovanje drvenog uglja – najpre se ostavi da se žežnica ohladi, a zatim se ugalj skida u slojevima ili vadi ispod pokrova; od 1m3 drveta dobije se 170-180kg uglja; zapremina žežnice se računa po obrascu za potpuni paraboloid:

- Visina žežnice je oko 0,4 prečnika

44.Pougljavanje u metalnim, zidanim i žežnicama u zemljiDrveni ugalj (ćumur) se dobija pougljavanjem (ugljenisanjem) ili suvom destilacijom drveta. Kod ugljenisanja drveni ugalj je jedini proizvod, a kod suve destilacije je jedan od sporednih. Ugljenisanje je fizičko-hemijski proces koji se odvija uz ograničeno prisustvo kiseonika, a toplota se dobija delimičnim sagorevanjem drveta. Kod suve destilacije potpuno je odsustvo kiseonika, a toplota se dovodi spolja. Pri ovim procesima drvetu se menjaju fizičke osobine, ali i hemijski sastav u nekoj meri. Drveni ugalj se može koristiti u redukciji gvozdene rude, farmaciji, domaćinstvu...Kao sirovina za dobijanje drvenog uglja mogu poslužiti otpaci, čiji izvoz iz šume ne bi bio rentabilan. Pougljavanje se može vršiti na zemlji (uspravne i ležeće žežnice) , u jamama u zemlji ili u gvozdenim retortama.Zežnice u zemlji: zapremine su 3,5/7m3;oblika su prevrnute zaobljene piramide; dve-tri oblice su postavljene po dnu, a u njihovom produžetku oblice se stavljaju i na čeone kosine – ove oblice odmiči složeno drvo od zemlje; pri slaganju se vodi računa da drvo ne dodirne ni bočne kosine (10-15cm).Sa lišćem paprati i slamom složeno drvo se prekrije, a sa istim materijalom se popune praznine. Zežnica se pokrije slojem zemlje koja je pomešana sa peskom i ugljenom prašinom (oko 15cm). Ostavljaju se dva otvora na suprotnim krajevima – jedan za paljenje drugi za odvod gasova. po paljenju ložište se zatvori.Uljenisanje je gotovo kada plamen izbije na drugi otvor – tada se i taj otvor zatvori.Ugljenisanje traje 5-6 dana, i dobija se 200kg uglja od 1m3 drvetaMetalne prenosne žežnice: ima ih više tipova; obično su cilindrične; sastoje se iz segmenata; prstenova (5) i poklopca; prečnika su 2m, a visine 1,8m; lim je debljine 3mm, sa podužnim rebrima radi ojačanja; prstenovi naležu jedan da drugi, a od gore dolazi poklopac; drugi nastavak od dole

26

ima vrata za loženje (30x30cm); na ostalim segmentima se nalazi po 3 perforirana otvora; na poklopcu je dimnjak visine 30cm i promera 30cm.Zidane žežnice: stacionarne – malog i srednjeg kapaciteta; obično su oblika nisko valjka, sa svodom u vidu zarubljenog paraboloida; valjkasti deo je visine oko 1m, ukupna visina je oko 2,5m, a unutrašnji prečnik 3m; debljina zida je jednaka dužini cigle; pri dnu imaju vrata 50x50cm; na završetku valjkastog dela su opasane čeličnim užetom 14mm; žežnice imaju i ozidani odžak; puni se na otvor sa strane i odozgo; staje 7-8m3 drveta; paljenje se vrši odozgo, uz prethodno polivanje benzinom; posle sleganja žežnica se «hrani» sa 1,5-3m3 drveta; ugljenisanje traje 7-9 dana; proces vodi jedan radnik; hladi se 2-3 dana; dobija se oko 160kg po 1m3 drveta.

45.Krčenje panjevaMogu se krčiti stabla i panjevi. Panjevi se krče zbog: mehaničke obrade zemljišta; krčenje kao mera obnove (kod bagrema); prevođenja zemljišta u poljoprivredno ; izgradnje (puteva, zgrada...); korišćenja drveta panjevine.Na 100m3 nadzemnog drveta dolazi oko 25m3 panjevine. Da li će se koristiti drvo panjevine najviše zavisi od ekonomskih i ekoloških aspekata. Može se obavljati:

1. ručno – raznim oruđima i na razne načine; najprostije – opkopavanje, opsecanje žila i vađenje polugama; oruđima – krčila i poluge

2. animalima – animal okreće doboš na koji se namotava uže, za koje je vezan panj3. mehanizovano – pomoću traktora (guranjem prednjom daskom, riperovnjem, češljanjem,

vučenjem užetom), vitla i specijalizovanih naprava (opsecanjem ili drobljenjem); 4. eksplozivom – uglavnom kod izgradnje šumskih puteva; eksploziv se pale kordom i

kapislom; količina eksploziva: (12-34g/cm); sastoji se od sledećih radnih operacija: priprema patrona, bušenje rupa, ubacivanje patrona, nabijanje zemlje, paljenje, raskrčivanje

46.Metode seče i izrade – uopšte o metodama i uslovljenosti i međuzavisnosti metoda gajenja i metoda seče i izrade

Iskorišćavanje je u isto vreme:- cilj – koristimo proizvedenu drvnu masu- sredstvo – obnavljamo ili negujemo šumu (uzgojni zahvati)

Seča stabala i izrada sortimenata su jedna od glavnih stavki iskorišćavanja šumaI - iskorišćavanje šuma je u stari seča kojom se ili stvaraju uslovi za obnovu ili se završava neka od faza razvoja mlade sastojine.Imajući vidu prethodno, metode seče i izrade zavise od načina obnove tj. faze nege šume – nisu iste metode steče kod proreda u mladim sastojinama od metoda kod prebiranja, ili metoda kod čiste seče (ova činjenica je spoj sa metodama gajenja)II - šumski sortimenti se mogu izrađivati u šumi ili se izrada sortimenata u različitom stepenu odvija na stovarištima – centralnim ili šumskim.Posledica ovoga je da metode seče i izrade zavise i od mesta i stepena izrade šumskih sortimenataIII - u iskorišćavanju je prisutan različit stepen mehanizovanosti procesa – metode seče i izrade zavise i od njega (drugačije se odvija eksploatacija šuma testerama ,a drugačije harvesterima)IV - predmet rada u iskorišćavanju šuma je sastojina – deo šume dovoljno homogen, ali toliko različit od ostatka da zahteva poseban uzgojni postupak (– time i tehnološki). – izbor metoda seče i izrade zavisi od sastojinskih prilika:terenske prilike; sklop; obrast; dimenzije i kvalitet stabala...V – način obnove utiče na izbor metoda seče – od njega zavisi intenzitet seče, dinamika seče, i potreba čuvanja preostalih stabala.Seče- postoje seče obnove, sanitarne seče i prorede

27

- seče obnove:čista, postepena, prebirna. - sva tri oblika imaju tri karakteristične varijante: na velikoj površine; na pruge; na krugove.Najjednostavnije je, sa tehnološkog aspekta, iskorišćavanje čistom sečom na velikim površinama (veliki intenzitet, mogućnost mehanizacije, nema zaostalih stabala) i ostale čiste seče, zatim ide postepena seča sa svojim varijantama, a najzahtevnija je prebirna seča (šematske – kombinovane – selektivne) (još su nepovoljnije prorede)Glavni zahtevi u vezi sa tehnologijom iskorišćavanja šuma su sledeći:pri privlačenju ne prelaziti kroz obnovljene delove; obarati stabla u smeru privlačenja; da se što lakše formira optimalni tovar – po broju i po zapremini; da je moguće privlačenje po sistemu sabirnog užeta; da je intenzitet seče što većiPrema mestu izrade šumskih sortimenata metode seče i izrade delimo:

1) klasična (sortimentna) metoda – u šumi kod panja1. prostorno drvo

- dužine 1m (sa potpunim slaganjem i sa grubim slaganjem)- dužine 2m (sa potpunim slaganjem i sa grubim slaganjem)

2. tehničko oblo drvo2) metod debala – na stovarištima

1. delovi debla2. cela debla3. cela stabla

sve tri varijante:A) šumsko stovrište

- prostorno drvo (klasično (1m,2m), sitno oblo, iveranje)- tehničko oblo drvo

B) centralno stovarište- prostorno drvo (klasično (1m,2m), sitno oblo, iveranje)- tehničko oblo drvo

Količine sortimenata se izražavaju u m3 ili u kg

47.Klasični metod i savremeni metodi – tehničke karakteristike, prednosti, nedostatci

Klasični metod – izrada sortimenata u šumi (kod panja).Zove se i sortimentna metoda.U šumi na mestu izrade je otežana upotreba mehanizacije. Prostorno drvo izrađeno u šumi teže se privlači. Glavni problem je usitnjavanje sortimenata, što iziskuje dva načina privlačenja (za tehničko oblo i za prostorno dvo), a što prouzrokuje umanjenje intenziteta seče, pa i ekonomičnost. Nemoguće je unificirati privlačenje svih sortimenata.Izrada sortimenata na stovarištima:- stovarišta mogu biti šumska ili centralna- za oba slučaja razlikuju se tri varijante prema prvoj fazi transporta – privlačenju:

- privlačenje delova debala- privlačenje celih debala- privlačenje celih stabala

Prednosti u odnosu na klasičan metod svih ovih vrsta i varijanti metoda izrade:unifikacija prve faze transporta;mogućnost mehanizacije i automatizacije;veća produktivnost rada.Najekonomičnije je privlačiti cela stabla – tako se izvuče i tehničko i svo prostorno drvo.

Sumsko stovarište:predstavlja radilište pa mora imati određenu površinu i strukturu. Obično je pored kamionskih puteva, nekada bankine i škarpe. Nekada se od klasične metode razlikuje samo po mestu izrade, ali i tad je bolje, jer je unificirana prva faza transporta.Loša strana im je:što su u blatu u većem delu godine – prerezuje se zaprljana oblovina; potrebno je obezbediti dovoljnu površinu u šumi. Prednosti u odnosu na klasičan način:veća produktivnost; veće mogućnosti za primenu mehanizacije; veće iskorišćenje, kvalitativni i kvantitativno.U novije vreme u šumi se

28

izvodi prethodno krojenje – radna operacija slična krojenju, ali se ne pristupa prerezivanju osim na par mesta da bi se olakšalo privlačenje, tj. da bi se što manje oštetio podmladak.Savremeni tehnološki proces podrazumeva visoko mehanizovanu proizvodnju na stovarištima, uz primenu snažnih traktora ili procesoraCentralna stovarišta: u šumi se obavljaju radne operacije seča, kresanje, prethodno krojenje i prerezivanje. Ostatak posla se obavlja na stovarištima. Centralno stovarište može biti uz prerađivačke kapacitete (strugaru, fabriku iverice, fabriku celuloze...) ili opšte centralno stovarište (gde nema preduzeća drvne industrije).Loša srana je što prelazak na preradu na centralnim stovarištima traži velike investicije – za stovarište ali i za specijalizovana transportna sredstva.

48.o deblovnom metodu deo mase (5-10%) ostaje u šumisavremeni mehanizmi i njima uslovljene metode iskorišćavanja šuma

- savremeni mehanizmi u iskorišćavanju šuma su harvesteri i procesori - harvesteri – seku drvo na panju, a nekada mogu kada poseku nekoliko stabala da ih zajedno i izvuku iz sečine (metod celih stabala) - procesori – imaju uređaj za manipulaciju drvetom i za prerezivanje, pa mogu obavljati radne operacije prerezivanja i slaganja; mogu se koristiti u sečini, ili na privremenom šumskom stovarištu - harvester – procesori – seku, sakupljaju i prerezuju drvo, a kada skupe 20-30 komada ostavljaju ih u sečini; materijal je dovoljno skoncentrisan da je privlačenje lakše i ekonomičnije- ovi uređaji su ograničeni : dimenzijama stabla (do 40cm u nivou panja), nagibom terena (do 30%), ekonomičnošću upotrebe – skupi su i isplativi su samo kod intenzivne seče, domet radnog dela harvestera je najviše do 15m levo i desno od uređaja – moraju se formirati «proseke» na svakih 30m; - kapacitet harvestera je 200-400 stabala za 8h; - potrebna je dobra organizacija i priprema, jer se ekonomičnost može ostvariti samo uz puno korišćenje kapaciteta; - kod nas je ove uređaje moguće upotrebiti na plantažama, i izdanačkim šumama na malim nagibima; - procesori i harvesteri puno povećavaju produktivnost rada, i pošto sami obavljaju i po nekoliko radnih operacija, sam proces seče i izrade u šumi se od nekih dvadesetak radnih operacija svodi na sledeće: seča i obaranje stabala; kresanje; prerezivanje; slaganje- sve operacije može obaviti sama mašina, ili neke operacije obavi čovek a neke mašina-postoji pet novih sistema rada prema stepenu mehanizovanosti i broju operacija koje obavlja jedan mehanizam (rad motornom testerom se smatra za nemehanizovan); svi oni se zasnivaju na uprošćenom klasičnom sistemu koji se naziva konvencionalni ili bucked-log sistemBucked-log sistem - seča, kresanje i prerezivanje motornim testerama – nemehanizovano (stabla se pažljivo obaraju u određenom smeru da bi se sveo na minimum rad na sakupljanju drveta (piling)) - sekač ručno privlači prostorno drvo dužine 3m do vlake (yarding road, na rastojanju 20-30m) - teže komade ostavlja na mestu izrade da ih izvuče mehanizovano - forvarder se kreće po proseci i sakuplja drvo svojim hidrauličnim utovarivačem, a zatim ga odvlači do kamionskog puta - forvarder se istovara posebnim čeljusnim utovarivačem koji pravi složajeve visine 3m – štedi se prostor - drvo se odvozi kamionima koji imaju svoje hidraulične utovarivače – rade nezavisnoI Delimično mehanizovani bucked-log sistem - sistem primenljiv samo u čistim sečama - radnik stabla obara motornom testerom levo i desno od proseke – debljim krajem prema proseci - procesor ide po vlaci, uzima stablo po stablo, kreše ga i prerezuje – trupci (3m) padaju na zemlju, a celulozno drvo pada u prostor na procesoru - kada se procesor napuni ispusti celulozno drvo na zemlju - forvarder tovari trupce na sebe i izvozi do kamionskog puta, kao kod konvencionalnog metodaII Potpuno mehanizovani sistem - sistem primenljiv samo u čistim sečama - jedna mašina se kreće po i vici šume, seče stabla i polaže ih u gomile - procesor i forvarder rade kao i u prethodnom sistemuIII Potpuna mehanizacija primenom kombinovanog harvester-procesora :- samo u čistim sečama - seču, prerezivanje, kresanje i slaganje obavlja jedna mašina - forvarder izvlači složeno drvoIV Delimično mehanizovan sistem celog debla - sistem je primenljiv i u proredama - stabla se seku motornom testerom tako da tanjim krajem padaju ka vlaki - mašina za kresanje hvata i kreše stablo od tanjeg kraja - skider vuče deblo oslonjeno debljim krajem na vučnu mašinu

29

V Puna mehanizacija po metodu celih stabala - samo u čistim sečama - jedna mašina seče stabla, tovari deblji kraj na specijalan prostor, i kada ga napuni vuče stabla do kamionskog puta - procesor tu na stovarištu stabla kreše, preseca, i slaže u složajeve

49.Deblovni metod u prorednim sečama- prorede spadaju u uzgojne mere - kod negovanih sastojina na prorede otpada 40-50% ukupnih prinosa - proredama se postiže biološka stabilnost sastojine, ali i brži razvoj pojedinih stabala - predmet seče su tanja stabla - zbog toga su izraženiji nedostatci sortimentne metode - deblovna metoda se nameće kao racionalnije rešenje - ona je ipak nešto drugačija od one kod oplodnih i završnih seča - sa uzgojno-tehničkog aspekta razlikujemo selekcione, šematske i kombinovane prorede. I - selekcione najbolje sa uzgojnog, ali najzahtevnije sa tehnološkog aspekta – odabiramo pojedina stabla po celoj površini. II- šematske – sečemo cele redove ili pruge; prosečeni redovi ili pruge služe kao vučne linije; dužina vučne linije zavisi od rastojanja između vlaka (1/2 tog rastojanja za privlačenje na obe strane, tj. cela dužina rastojanja, ako se vuče samo na jednu stranu). III- kombinovane – seku se redovi, a između redova se seku pojedina stabla po principima selekcione prorede- produktivnost rada u prorednim sečama daleko je manja od one kod glavnih seča – jedinica proizvoda je opterećena većim troškovima - problem je i prva faza transporta – koriste se traktori koji se kreću po vlaki, a vitlo privlači debla iz sečine; stabla koja ostaju ne smeju biti oštećena- specifičnosti seče: na radnim linijama treba seći što niže – da ne bi vučena stabla zapinjala o panjeve; da bi podsek bio nizak, treba očistiti mesto presecanja od zemlje; važnost smera obaranja – od njega zavisi mogućnost obaranja i mogućnost ručnog privlačenja do žične linije; postoji više kombinacija:

1. na blagim terenima – traktorski putevi upravno na izohipse, žične linije paralelno sa izohipsama; stabla se obaraju i na gornju i na donju stranu tanjim krajem prema žičnoj liniji, a prema smeru budućeg izvlačenja; u gustom sklopu stabla se prilikom obaranja naslone jedno na drugo , a polože se povlačenjem donjeg, debljeg kraja – ako obaramo tanjim krajem napred, deblji kraj vučemo u nazad, a za deo sečine iznad vučne linije je efikasnije ako se stablo obara na suprotnu stranu od vučne linije, pa deblji kraj vučemo ka vučnoj liniji

2. na terenima 6-12% vlake idu koso po terenu, a vučne linije približno upravno na izohipse; postoji više mogućnosti izbora smera pada, zavisno od nagiba, i da li je sečina iznad ili ispod vlake: sečina ispod vlake – obaranje debljim krajem prema žičnoj liniji, ali se stablo tanjim krajem usmerava prema vlaci, tj. smeru vuče užetom (stablo se obara pod oštrim uglom prema vučnoj liniji i to smer pada je uzbrdo

Radne operacije i zahvati kod prorednih seča: priprema; seča stabla; obaranje stabla; kresanje; uspostavljanje šumskog reda; ručno skupljanje.

50.Grupni i brigadni sistem rada u iskorišćavanju šuma- najveća produktivnost se postiže kada radnik radi sam, ali postoji povremena potreba za pomoćnikom, jer su neke radne operacije suviše teške za jednog čoveka - grupni sistem – svi radnici u grupi rade sve poslove – nema trajne podele rada, ali privremene ima; međutim, ne postoji mogućnost za specijalizaciju radnika ni za primenu specijalnih oruđa, pa se koriste univerzalna- brigadni sistem – svaki član brigade ima svoj posao, tj. obavlja jednu ili nekoliko radnih operacija; omogućena je specijalizacija rada i korišćenje specijalizovanog oruđa... - u iskorišćavanju se češće sreće grupni sistem - kod izbora sistema rada bitan je intenzitet seče – veći intenzitet znači manje gubitke vremena na prelaz od stabla do stabla, pa je pogodnija podela i specijalizacija rada - gubitak vremena na prelaze od stabla do stabla zavisi od: broja radnika u brigadi; intenzitet seče izražen razmakom među stablima; prosečnom masom stabla- kod većeg broja radnika u brigadi, mogu biti veći rashodi u vremenu potrošenom na prelaze, nego uštede na bazi podele rada

30

51.Kompleksne radne brigade; organizacija rada i struktura kompleksne radne brigade

- karakteristika seče i izrade je velika brojnost radnih operacija i njihovo nejednako trajanje- kad bi svaku operaciju obavljao jedan radnik – trebalo bi dvadesetak radnika u brigadi, a oni bi bili nejednako radno opterećeni - ako računamo broj radnika koji obavljaju jednu radnu operaciju, on je proporcionalan njenom trajanju kada je obavlja jedan radnik – operacije za koje treba više vremena treba da obavlja više radnika; zbog različitog trajanja operacija različit je i broj radnika koji su potrebni - broj radnika u brigadi i struktura brigade izračunava se na osnovu snimanja trajanja pojedinih radnih operacija, odnosno grupa radnih operacija i u zavisnosti je od željenog stepena podele rada - struktura radne brigade se dobije kada se pojedina trajanja radnih operacija podele sa najmanjim vremenom – to je odnos broja radnika po pojedinim grupama radnih operacija; on je decimalan broj i više je teoretski nego praktično vredan – ne može se formirati u praksi računska idealna brigada - detaljna podela rada u seči i izradi nije celishodna zbog dislociranosti radnog mesta i zbog složenosti organizovanja radnih brigada - podela se u praksi u većoj meri pridržava principa obezbeđenja potpunog korišćenja kapaciteta mehanizama, a u manjoj meri u kojem stepenu će se povećati produktivnost na bazi podele rada - prosto rečeno – koliko radnika treba da prati motoristu u datim uslovima, pa da se proces seče obavlja bez zastoja (ali i ovo je na neki način princip brigadnog organizovanja sa svim njegovim nedostatcima) - raspored radnika se vrši prema snimljenom vremenu trajanja grupa operacija, a grupe operacija se grupišu prema tome da li se rade testerom ili ostalim alatom. Kompleksne brigade - prvenstveno imaju prednosti kod deblovnog metoda; primenom kompleksnih brigada u deblovnom sistemu postiže se:- sinhronizovano obavljanje posla - blagovremeno privlačenje i zbog tog smanjenje šteta - usklađivanje rada po operacijama – veći su učinci u narednim fazama - racionalniji prevoz radnika (koncentracija radova na radnom polju) - mogućnost izmene uloga radnika- u kompleksnoj brigadi svaki radnik po pravilu može da obavlja sve poslove u onom delu tehnološkog procesa koji obavlja brigada, a obračun zarada se vrši na bazi brigadne norme; - druga stavka je glavni motiv za primenu kompleksnih brigada – pošto brigada obavi seči, privlačenje i izradu sortimenata, zarada se ustanovi prema brigadnoj normi – učinak je ono što je izvučeno na stovarište; - ovakva organizacija tera radnika da ima u vidu sledeću radnu operaciju, čak iako je ne obavlja lično, jer je obavlja neko iz brigade, a učinak s ceni za sve u brigadi; takođe, sa istim motivom, radnici se međusobno ispomažu; - prevoz brigade se obično obavlja malim kombijemOrganizacione varijante kompleksne brigade - zavise koje poslove obavlja brigada - pošto u okviru deblovne metode imamo sledeće faze i podfaze: seča stabala i zajedničke radne operacije oko izrade deblovine; izrada prostornog drveta od granjevine; privlačenje deblovine na šumsko stovarište; izrada sortimenata na stovarištumožemo recimo formirati varijantu 1a, - brigada u prvoj fazi obavlja delimično i drugu npr. Seče grane na 1m. Ovakva varijanta ima za posledicu formiranja 2a varijante – radnici izvan brigade cepaju i slažu to drvo. U četvrtoj podfazi moguće je više varijanti pram tome koje poslove obavlja brigada – sve ili samo prerezivanje – optimalna je ako se samo trupci odvoje od prostornog drveta, a prostorno drvo se izruči u datim dimenzijamaStruktura radne brigade - odnos broja radnika po pojedinim fazama, podfazama, u okviru ukupnog broja radnika - brigada treba da ima takvu strukturu da svi članovi budu maksimalno uposleni, a da se ne stvara usko grlo - ustanovljavanje strukture radne brigade je srazmerno složeno jer određujući faktori nisu isti u svim fazama (npr. U seči i izradi biran faktor je prečnik stabla na prsnoj visini – norme izrade zavise od njega (Ni=f(d1,3))- kod učinka traktora u privlačenju bitni faktori su distanca i zapremina komada (Ut=f(S,m))- osnova za ustanovljavanje strukture radne brigade je privlačenje (učinak traktora na privlačenju – Ut) kao faza kojoj se manje-više sve podređuje- broj radnika u brigadi (koji određuje i strukturu brigade) može se odrediti iz sledećeg:

31

Ut – norma privlačenja deblovine traktorom (m3/dan); Nd – norma seče stabala i izrade deblovine (m3/dan); Ng – norma izrade prostornog drveta od granjevine (m3/dan); Pg – učešće granjevine u % od zapremine deblovine; Nt – norma izrade tehničkog drveta na stovarištu (m3/dan); Pt – učešće tehničkog drveta u zapremini deblovine u %; Np – norma izrade prostornog drveta na stovarištu; Pp – učešće prostornog drveta u ukupnoj zapremini deblovine; np – broj pomoćnika traktoriste.Svaki član u ovom polinomu je broj radnika za pojedinu operaciju (prvi – broj radnika za seču stabala i izradu deblovine; drugi – broj radnika za izradu prostornog drveta od granjevine; treći – 1 – traktorista (može biti 2); četvrti – broj pomoćnika traktoriste; peti – broj radnika na izradi tehničkog drveta na stovarištu; šesti – broj radnika za izradu prostornog drveta- nedostatak radne brigade je što je česta potreba za promenom strukture – a to izaziva potrebu za nešto većim brojem radnika nego što je to potrebno u ključnoj fazi

52.Elementi proizvodnog (tehnološkog) procesa; norma vremena, vreme izrade, definicija norme

- tehnološki proces – proces proizvodnje koji se odvija po određenim metodama i po određenom redosledu - tehnološki proces se može podeliti na faze - faza – deo tehnološkog procesa koji se obavlja na jednom radnom mestu - faze se dele na radne operacije - radna operacija je istovrsni deo tehnološkog procesa koji se obavlja na jednom predmetu rada, jednim sredstvom za rad, na jednom radnom mestu i primenom jednog načina rada - radne operacije se dele na zahvate (postupke)- zahvati su delovi operacije koji predstavljaju svrsishodnu celini – zahvatom je obavljen jedan deo posla; (npr. odsecanje grane udarcem sekirom); mogu biti - prosti - složeni tehnološki – delovanje na predmet rada s ciljem da se predmetu rada promeni oblik, dimenzije, struktura; npr odsecanje jedne grane kod kresanja; - zahvati premeštanja; - sastavljanja i rastavljanja; - zahvat rukovanja mašinom – npr. paljenje testere; - zahvati ispitivanja i kontrole- zahvati se dele na pokrete – npr. zamah sekirom je pokret, udarac sekirom je drugi pokret - pokreti se dele na mikropokrete – proučavanje mikropokreta je bitno za radne procese gde se jedan isti pokret neograničeno ponavlja- faze u seči i izradi: faza seče i obaranja stabla; faza obrade stabla; faza prerezivanja; faza definitivne izrade sortimenata - radne operacije u seči i obaranju stabla: priprema radnog mesta; formiranje prizemnog dela stabla; podsecanje; definitivan prerez; obaranje; kresanje; koranje; uspostavljanje šumskog reda; prerezivanje; cepanje; slaganje... faza obrade stabla – radna operacija kresanje – radni zahvat – odsecanje grane – pokret – podizanje sekireNorma – u bukvalno prevodu znači propis ili pravilo - delimo ih na norme vremena i norme izrade- norma vremena – optimalno vreme potrebno za izradu jednince proizvoda - norma vremena obuhvata: pripremno-završno vreme –vreme potrošeno na dobijanje i proučavanje radnog naloga, prijem goriva i maziva, prijem ostalog materijala, pripremu radnog mesta, predaju gotovih proizvoda, sređivanje radnog mesta, čišćenje alata... - tehnološko vreme – vreme u kome radnik direktno deluje na predmet rada - pomoćno vreme – vreme utrošeno na poslove koji omogućavaju delovanje na predmet rada – nameštanje, premeštanje, merenje, kontrola, puštanje i zaustavljanje mašine, uzimanje alata i uređaja, podešavanje rada mašine, oštrenje alata, prelazi... - dodatno vreme – gubitci vremena koji nisu nastali radnikovom krivicom (orgnizacioni i slični gubitci), vreme potrebno za predahe i vreme za lične potrebe; dodatno vreme obuhvata i druge uticaje, a koji se izražavaju koeficijentima: - koeficijent zamora (min 11% od vremena izrade) – obuhvata – zamor zbog savladavanja tereta, zamor zbog položaja tela u radu, zamor zbog monotonije u radu- koeficijent delovanja okoline - dopunski koeficijent

53.Metodika proučavanja rada- analiza - osnovni metod proučavanja rada - predmet analize mogu biti svi faktori rada: čovek, predmet rada, oruđa za rad i način rada - u cilju analize se tehnološki proces raščlanjuje (na faze, radne operacije...), a što je detaljnije raščlanjavanje i analiza je dublja, ali ekonomski je opravdano sasmo do određenog nivoa - proučavanje rada ima specifičan ciklični tok: ustanovi se bolji način

32

rada – proučavanje – postavljanje novih principa – provera u praksi – implementacija – ponovo proučavanje - proučavanje rada obuhvata: snimanje postojećeg načina rada; analiza snimljenih podataka; sastavljanje poboljšanog načina rada; obučavanje radnika za rad na nov način (objašnjavanje, pokazivanje, uvežbavanje); ustanovljavanje normi- cilj proučavanja – pronalaženje boljeg načina rada - ka tome se ide kroz istraživanje mogućnosti: zamena jednog postupka drugim; premeštanje izvršavanja postupka na pogodnije mesto; izmena redosleda postupaka; spajanje dva ili više postupaka; uprošćavanje izvođenja postupaka – zahvata- šest standardnih pitanja analize: šta? (opis posla); zašto? (objašnjenje svrh posla); gde? (određenje mesta obavljanja posla); kad? (redosled zahvata i sl.); ko? (određuje se izvođač); kako? (način izvršenja)- po ustanovljavanju poboljšanog načina rada radnici se obučavaju, a kada se dobro obuče, snimanjem utvrdimo nove norme, tj. snimaju se odgovarajuća vremena trajanja postupaka, i izračunavaju se norme - kompletna šema postupaka kod proučavanja rada: raščlanjavanje tehnološkog procesa (pregled i definisanje postupaka); izbor postupka koji će se proučavati; analiza izabranih postupka (šta, zašto, gde, kad, ko, kako); sastavljanje poboljšanog načina rada (zameniti, izostaviti, premestiti, izmeniti redosled, spojiti, uprostiti); obuka radnika (objasniti, pokazati, uvežbati); ustanovljavanje norme (snimiti, izračunati, primeniti)

54.Faktori od kojih zavisi produktivnost rada u seči i izradi (diferenciranje uslova rada)

- broj faktora od kojih zavisi produktivnost u seči i izradi vrlo je veliki: radno mesto – može se definisati radno mesto u širem smislu i radno mesto u užem smislu - u toku dana radnik (grupa) više puta promeni radno mesto u užnem smislu - intenzitet seče - znatni gubici vremena javljaju se usled prelaza od stabla do stabla - nagib terena – na strmom su manji učinci (do 20% uslovi rada normalni) - dubina snega – na 10cm – 3%više vremena potrebno - temperatura – od 6 – 20oC – radno vreme smanjiti za 3%; 4 – -4 povećati za 15%; ispod –10 povećati za 25% - podrast – (gustina i visina) tehnika rada – faktori stabla – zdravstveno stanje, dimenzije, procenat tehničkog drveta, granatost, prosečna dimenzija sortimenata; radno vreme – udaljenost radnog mesta – intenzitet seče – organizacija rada – organizacija pomoćnih službi...

55.Ekonomske karakteristike rada šumskog radnika- šuma je radilište na otvorenom- predmet rada – voluminozan, težak, raznolik, rasut na velikoj površini- rad je fizičko težak- slaba mehanizovanost rada

56.metode normiranja i metode merenja vremena- sumarni metod normiranja – norma vremena se za određeni deo posla ustanovljava bez prethodnog raščlanjavanja radnog procesa – zbog toga se ne može proučavati i ne mogu se otklanjati nepotrebni gubici, pa ove norme ne odgovaraju u potpunosti svrsi. Postoje tri varijante sumarnog metoda: - eksperimentalni – merenjem se ustanovi stvarno potrebno vreme - statistički – na osnovu statističkih podataka o utrošku vremena - uporedni (po analogiji) – koriste se podaci normiranja istih ili sličnih radnih operacija. - tehničko normiranje – obuhvata nekoliko metoda normiranja: - metod fotografije radnog dana – snima se hronološki tok tehnološkog procesa, a vreme se grupiše u stvarno vreme rada i prekidi u radu – omogućava ustanovljavanje grube strukture radnog vremena, ima značaja kad je teško unapred utvrditi tok pojedinih elemenata tehnološkog procesa - metod fotohronometraže – vreme se detaljnije diferencira – vreme

33

neposrednog rada na vreme osnovnog i pomoćnog rada, i to po radnim operacijama i zahvatima; ovaj metod daje najdetaljnije podatke i najviše mogućnosti za analizu - metod hronometraže – radna operacija se detaljno razloži i vremenski analizira – koristi se kod procesa u kojima se jedna radna operacija pravilno ponavlja u toku dana; metod omogućava ustanovljavanje optimalnog načina obavljanja određene radne operacije- u seči i izradi zbog specifičnih i varijabilnih uslova rada se često koriste kombinovane metode:tehnološki proces se precizno raščlani na radne operacije, ali se unutar njih ne vrši strogu odvajanje vremena na pomoćno i osnovna, a ustanovljava se vreme stvarnog rada i vreme gubitaka na radu

57.Vrste normi; raščlanjavanje faze rada seča i izrada- parcijalne norme – normiraju se pojedine faze ili radne operacije - ukupne norme - tehnološki proces u celini - postoje posebne i opšte norme - posebne – odnose se samo na jedan sortiment ili na srodnu grupu sortimenata (norme izrade tehničkog oblog drveta i norme izrade prostornog drveta)- opšte – odnose se na obe grupe sortimenata, a njihove količine se izražavaju zbirno u m3 ili u «jedinicama» - prostorni metri+kubni metri- zbog velikog broja operacija, i elemenata koji nemaju karakter radnih operacija, ali imaju srazmerno veliki značaj i moraju se posebno snimati – potrebno je raščlanjavanje radnog procesa- ako određujemo opšte norme, formiraju se tri grupe radnih operacija i drugih elemenata: zajednički utrošci vremena – odnose se na obe grupe sortimenata; utrošci vremena koji se odnose samo na tehničko drvo; utrošci vremena koji se troše samo na prostorno drvo; - osnova za grupisanje je njihov hronološki pregled; - jedan od praktičnih načina – grupisanje po hronološkom redu, a označavanje pripadnosti određenoj grupi (zajedničko – z, tehničko – t, prostorno – p)

58. Izrada snimačkih listova i plana snimanja- snimački list je formular – manual – u koji se prilikom snimanja unose podaci o trajanju tehnološkog procesa, odnosno njegovih elemenata, zatim podaci o količini izrađenih sortimenata i o uslovima rada - oblik i sadržaj zavisi od: vrste normi, uslova snimanja, posebnih ciljeva snimanja...- u snimačkom listu postoj eledeće rubrike: za upisivanje vremena trajanja pojedinih elemenata tehnološkog procesa; za unošenje vremena trajanja zastoja, predaha, odmora i drugih gubitaka; za podatke o izrađenim sortimentima: količina, vrsta, dimenzije; za podatke o uslovima rada; za upisivanje rezulatata obračuna snimačkog lista- može se snimački list raditi za pojedine faze ili čak radne operacije - snimanje vremena može biti po protočnoj ili po povratnoj metodi - po povratnoj metodi – štoperica se na kraju jednog postupka vraća na nulu - po protočnoj metodi – vreme protiče, a zasvaki postupak se upisuje vreme od – do, a trajanje se dobija oduzimanjem prvog od drugog - kod protočne metode snimački list sadrži kolone od do i razlika, a kod povratne se upisuje samo jedno vreme - u snimački list se može upisivati i koeficijent zalaganja radnika, efektivno radno vreme motorne testere... - snimački list A – prilagođen za sve svrhe ima opštu šemu: kolonu za tekuće vreme rada; tok obavljanja operacija; za koeficijente zalaganja; za efektivno radno vreme motorne testere; za obračun vremena s obzirom na broj radnika; zastoji i predasi sa naznakom razloga; - snimački list A je pogodan za snimanje 1, 2 pa i 3 radnika kada obavljaju iste radne operacije u isto vreme - po pravilu za svako stablo treba imati poseban snimački list - stepen obračuna snimačkog lista zavisi od načina obrade podataka - vreme tz

se obračunava tako što se zbir svih zajedničkih vremena podeli sa ukupnom količinom sortimenata- vreme tt se obračunava tako što se zbir vremena sa oznakom t podeli količinom tehničkog oblog drveta - vreme tp se obračunava tako što se zbir vremena sa oznakom p podeli količinom prostornog drveta; Plan snimanja - norme treba da budu reprezentativne, ali sam proces snimanja mora da bude racionalan – treba snimiti neophodan broj podataka - da bi se u dovoljnoj meri obuhvatili svi faktori od kojih zavise norme, potrebno je izraditi plan normiranja u celini – njime se određuje: obim snimanja – utvrđuje se na osnovu probnog snimanja: preko koeficijenta stabilnosti – količnik maksimalne i minimalne varijante - iz tabela se vadi broj potrebnih merenja; nedostatak – ne daje potpunu karakteristiku skupa varijanti; preko koeficijenta stabilnosti -

34

- iz tabele se vadi broj potrebnih merenja; na bazi varijanse ispitivanog niza -

, a zavisi od broja posmatranja (np=15 a=1840; np=20 a=1750; np=25 a=1700; np=30

a=1680; np>30 a=1600); na osnovu iskustva – odredi s broj snimljenih stabala kao pokazatelj broja potrebnih merenja – norme se iskazuju u zavisnosti od prečnika na prsnoj visini; dinamika snimanja; sadržaj snimanja- pri normiranju treba uzimati prosečan bonitet sastojine, a za ostale se koriguje preko koeficijenta zavisnih od broja stabala - u plan snimanja spadaju i : - izbor vrste drveta- izbor vrste normi- izbor faktora- izbor jedinica mere- izbor metode normiranja- izbor instrumenata za snimanje vremena- izbor radnika (norma predstavlja učinak prosečnog radnika koji se normalno zalaže)- izbor alata- izbor organizacione forme rada...

59.Tehnika snimanja faza rada seče i izrade; obračun snimačkih lista- snimanje tehnološkog procesa podrazumeva poznavanje toka tog procesa i merenje vremena koje je utrošeno po pojedinim stavkama u procesu, kao i određivanje količina proizvoda koji su nastali u datom vremenu i procesu - kada prema potrebi razložimo tehnološki proces na faze i radne operacije, formiramo snimački list - u snimački list se upisuju vremena po stavkama i količine dobijenih sortimenata - merenje vremena se može vršiti po protočnom ili po povratnom metodu- protočna metoda – vreme se očitava dok je kazaljka u pokretu; očitavanje se vrši na početku i na kraju svake operacije; tajanje se izračunava kao razlika dva čitanja; kraj jedne operacije je početak druge; trajanje operacije obuhvata sve vreme od – do, a zastoji i prekidi se posebno evidentirajupostoje rubrike čas, minut i sekund za početak i za kraj operacije - prednost – jednostavnost, greške u očitavanju se potiru, ne treba časovnik za kontrolu - nedostatci – potrebno izračunavanje vremena, ako se odstupi od redosleda snimanje se komplikuje, tačnost čitanja je mala, zahvati kraći od 5 sekundi se teško snimaju - povratna metoda – štoperica se zaustavlja na kraju svake operacije, očitavanje se vrši na kraju i to kada je kazaljka u miru; nedostatci – potreban i sat za kontrolu, očitavanje vremena nešto teže, potrebna koncentracija snimača, postoji gubitak u vremenu zbog vraćanja kazaljke u početni položaj - efektivno radno vreme motorne testere se posebno meri štopericom sa tačnošću 1/100 minuta ili 1 sekunde - prelaz od stabla do stabla – vreme od prestanka rada na jednom stablu do početka rada na drugom stablu –minus zastoji i drugi gubitci - u praksi se radna operacija seča (podsecanje i definitivni prerez) obavlja naizmenično sa obaranjem – trajanje obaranja se posebno evidentira pa se oduzima od ukupnog vremena – dobija se vreme seče - najsloženije operacije u vezi sa snimanjem vremena su krojenje i prerezivanje – treba ustanoviti vreme za tehničko posebno od vremena za prostorno drvo, a unapred se ne zna koliko će kog sortimenta biti (rez se odnosi na sortiment prema debljem kraju stabla – ukupno vreme potrebno za prerezivanje i krojenje se raspoređuje proporcionalno površini preseka po pojedinim sortimentima- kod deblovne metode faze su malo drugačije nego kod klasične – I seča, obaranje i obrada stabla – Ia – seča, kresanje krojenje i prerezivanje i Ib – izrada prostornog drveta od deblje granjevine; II privlačenje; III prerezivanje; IV izrada prostornog drveta; - pošto svaku fazu radi posebna grupa – normiranje se obavlja po fazamaobračun snimačkih listova: izračunavanje razlika vremena kod protočne metode; izračunavanje količine pojedinih sortimenata; izračunavanje vremena izrade tz, tt, tp

60.Obrada podataka snimanja-sastoji se iz:sređivanje podataka – u obradne tabele – njihova forma i sadržaj zavise od toga kako se ustanovljavaju prosečna vremena izrade – po m3 ili po stablu; u obradnim tabelama se podaci grupišu po debljinskim stepenima; odbacivanje ekstremnih vrednosti; izravnavanje podataka – grafički, i to ako se radi sa prosečnim vrednostima po debljinskim stepenima, onda se kriva zavisnosti povlači kroz poligon tačaka, a svaka tačka je aritmetička sredina vrednosti za dati stepen,

35

a ako se radi sa direktno prenetim vremenom – onda se kriva zavisnosti provlači kroz snop tačaka, a svaka tačka je neko dobijeno vreme/m3 za neko stablo konkretnog prečnika (s tim što se ekstremne vrednosti zanemare); izračunavanje prosečnih vrednosti; raspodela vremena koja se raspoređuju po ključu – vreme prelaza, vreme obaranja stabla, vreme zastoja, vreme oštrenja, vreme sipanja goriva i maziva – sređuju se u posebnu obradnu tabelu i služe za izračunavanje proseka tih vremena: izračuna se prosečno vreme prelaza od stabla do stabla, a onda se ono podeli sa zapreminom sortimenata stabla jednog debljinskog stepena - dobije se vreme prelaza u min/m3; ostala vremena se dele ukupnom količinom sortimenata i dobijaju se vremena u min/m3

- na osnovu grafičkog izravnavanja očitavanjem se dobiju vremena izrade tz, tt i tp koja se unose u obračunsku tabelu - u nju se unose i podaci o vremenu prelaza (th), vremenu obaranja (tob), vremenu oštrenja (toš), vremenu zastoja (tzas), vremenu predaje sortimenata (tpr)... - na kraju se obrazuje zbir ovih vremena posebno za tehničko oblo, a posebno za prostorno drvo, i to po debljinskim stepenima - vreme tz i th su zajednička, a ostala se mogu kao srazmerno mala tretirati kao zajednička (u cilju pojednostavljenja obračuna) ili se mogu raspodeliti po nekom ključu (površina prereza, efektivno vreme ...) - radi pojednostavljenja, vremena th, tob, toš, tzas, tpr mogu se predstaviti kao jedno vreme – tr= th+ tob+ toš+ tzas+tpr - ukupno vreme izrade tehničkog oblog drveta bi bilo: tz+tt+tr, a prostornog tz+tp+tr izraženo u min/m3 - kod deblovne metode faze su malo drugačije nego kod klasične – I seča, obaranje i obrada stabla – Ia – seča, kresanje krojenje i prerezivanje i Ib – izrada prostornog drveta od deblje granjevine; II privlačenj; III prerezivanje; IV izrada prostornog drveta; - pošto svaku fazu radi posebna grupa – normiranje se obavlja po fazama

61. Izračunavanje normi seče i izradeIzračunavanje posebnih normi – norma izrade- izražavanje: u m3/dan, prm/dan, m3/sat, prm/sat - ako se izražava na dan – mora se naglasiti koje je trajanje radnog dana (7 ili 8 sati) - izračunavanje: kada se radno vreme u toku dana (u minutima) podeli normom vremena (u min/m3 ili min/prm)

T (u min) – radno vreme u toku dana bez vremena pauze za obed (30min); td (u % od T)

– dodatno vreme – predasi, lične potrebe, i organizacioni gubitci koji ne nastaju radnikovom krivicom; ti – vreme izrade (min/m3 ili min/prm); - posebne norme se računaju posebno za oblo

tehničko drvo (Nt), a posebno za prostorno drvo (Np): (m3/dan);

- ostala vremena koja se raspodeljuju po ključu; tz – vreme izrade koje se odnosi na zajedničke operacije (min/m3 ili min/prm); tt – vreme izrade tehničkog oblog drveta (min/m3); tp

– vreme izrade prostornog drveta (min/m3 ili min/prm)Izračunavanje opštih normi - opšte norme su norme koje se odnose na obe grupe sortimenata - opšta

norma se može računati po obrascu: ; to (min/m3)– vreme izrade ; - vreme izrade (to) se

može računati na osnovu sumarnog metoda – utrošeno vreme za izradu neke količine sortimenata podelimo sa tom količinom; međutim ovako određena norma će važiti samo za one slučajeve kada je učešće tehničkog oblog drveta isto kao u situaciji za koju je norma snimljena - da bi utvrdili norme koje zavise od učešća tehničkog oblog drveta, potrebno je znati ovo učešće i zavisnost vremena izrade (to) od tog učešća ( a sve ovo zbog toga što je vreme izrade različito za različit odnos tehničko:prostorno izrađeno drvo) - opšte norme možemo izračunati na osnovu posebnih normi: - polazi se od toga da naknada ličnog dohotka obračunata po osnovi opšte norme treba da

bude jednaka onoj obračunatoj po posebnim normama: ;

Ld (din/dan) – lični dohodak dnevniPošto je

36

- na osnovu ove formule mogu se izračunati opšte norme zavisno od z (tj. učešća tehničkog drveta u ukupnoj količini drveta) - opšte norme se prikazuju tabelarno i to u zavisnosti od prsnog prečnika i od učešća tehničkog drveta u ukupnoj količini drveta - opšte norme se mogu računati i tako da je jednaka kao brojna vrednost za obe grupe sortimenata, iako je jedinica mere različita; pošto se prostorno drvo izražava u prostornim metrima, treba ga pomoću koeficijenta pretvoriti u kubne metre

37