KRIMINALISTIKA TEHNIKADr Ljiljana Makovi, redovni profesorBiljana Koturevi,asistent

Kriminalistiko-policijska akademija

Beograd, 2013.

SadrajUvodI. Definicije, podele, istorijat, pojmovi i objekti kriminalistike tehnikeII. Tehnike ili metodi identifikacije osobaLiteraturaIII.Tehnike ili metodi identifikacije predmetaIV. Tehnike ili metodi identifikacije tragova Literatura V. Tehnike ili metodi identifikacije sekundarnih objekataVI. Kriminalistiko-forenzika obrada mesta kriminalnog dogaaja LiteraturaPrimeri provere znanja

I. Definicije, istorijat, podele, pojmovi i objekti kriminalistike tehnike

I.1 DefinicijeI.2 Istorijat kriminalistike tehnike I.3 Podele forenzike I.3-a Podele forenzike prema naunim oblastima I.3-b Podele forenzike prema oblastima primeneI.4 Pojmovi kriminalistike forenzike I.4-a Kriminalni dogaaj (KD) I.4-b Mesto kriminalnog dogaaja (MKD) I.4-c DokaziI.5 Objekti kriminalistike forenzike I.5-a Primarni objekti I.5-b Sekundarni objekti

II. Tehnike ili metodi identifikacije osoba

II.1 Karakteristike ivih osobaII.2 Metodi identifikacije ive osobe II.2-a Klasini metodi II.2-b Savremeni biometrijski metodi II.2-c Automatski biometrijski sistemi II.3 Metodi identifikacije leeva II.4 Metodi identifikacije ljudskih ostataka II.4-a Ljudske kosti II.4-b Ljudski zubi

II. Tehnike ili metodi identifikacije osoba

II.5 Primeri biometrijskih identifikacionih karakteristika II.5-a Otisak prsta, dlana i tabana II.5-b Crte lica i termogram lica i tela II.5-c Ljudsko oko II.5-d Genetski materijali II.5-e aka i uho II.5-f Modani talasi II.5-g Ljudski glas II.5-h Karakteristike ponaanja II.5-i Meke biometrijske karakteristike

Literatura

III. Tehnike ili metodi identifikacije predmeta

III.1 Direktni metodi identifikacije predmeta III.1-a Unutranja graa materijala III.1-b Geometrijska forma predmeta III.1-c Masa i teina predmeta III.1-d Hemijske karakteristike III.1-e Radioaktivne karakteristike III.1-f Optike karakteristike III.1-g Termike karakteristike III.2 Indirektni metodi identifikacije predmetaIII.3 Automatski metodi identifikacije predmeta

IV. Tehnike ili metodi identifikacije tragovaIV.1 Pojam, definicije i vrste tragovaIV.2 Metodi identifikacije tragova na MKD IV.3 Metodi identifikacije tragova u laboratoriji IV.4 Metodi identifikacije tragova organskog i neorganskog porekla u laboratoriji IV.4-a Hromatografije IV.4-b Mikroskopije IV.4-c SpektrofoskopijeIV.5 Metodi identifikacije tragova organskog porekla u laboratoriji IV.5-a Hemijske analize IV.5-b Elektroforeza IV.5-c Kristalografija-RSA IV.5-d Masena spektrometrija IV.5-e Gasna hromatografija/masena spektrometrija

IV.6 Metodi identifikacije tragova neorganskog porekla u laboratoriji IV.6-a Atomska apsorpciona spektrofotometrija IV.6-b Rendgenska fluorescentna analiza IV.3-c Rendgenska difrakcija IV.3-d Neutronska aktivaciona analizaIV.7 Primeri identifikacije tragova IV.4-a Droge IV.4-b Alkohol IV.4-c Dlake IV.4-d Vlakna IV.4-e Boje IV.4-f Orua IV.4-g Stakla i dejstva sile na staklo IV.4-h Oruja IV.4-i Poari IV.4-j Eksplozije IV.4-k Saobraajne nezgode IV.4-l Oznake i brojevi na metalnim povrinama IV.4-m DokumentaLiteratura

V. Tehnike ili metodi identifikacija sekundarnih objekata

V.1 BiologijaV.2 Forenzika biologija V.2-a Forenzika botanika V.2-b Forenzika zoologija V.2-c Forenzika ekologija V.2-d Bakteriologija V.2-e Virusologija

Literatura

VI. Kriminalistiko-forenzika obrada mesta kriminalnog dogaajaVI.1 Mesto kriminalnog dogaajaVI.2 Kriminalistiko-forenzika obrada mesta kriminalnog dogaaja VI.2-a Primarna obrada VI.2-b Sekundarna obrada VI.2-c Rekonstrukcija

Literatura

Nastavni predmetSadraj predmeta Kriminalistika tehnika odreen je studijskim programom osnovnih akademskih studija.Predmet se izvodi na drugoj godini.Predmet je jednosemestralan sa fondom 90 asova aktivne nastave (45 asova teorijske nastave i 45 asova praktine nastave).Predmet je obavezan.Vrednovan je sa 7 ESPB.

Udbenik - dometKrajnji domet ovakvog naina edukacije je osposobljenost studenata da

savladavaju, primenjuju i usavravaju metode fundamentalnih i primenjenih nauka u kriminalistiko-forenzikim identifikacijama, kako bi otkrivanje irazreenja kriminalnih dogaaja na sudu bila uspenija i bra.

Ispitne obaveze studenataPredispitne obaveze 70 poena

aktivnost praktina nastavaProvera steenog znanja seminarski rad

Zavrni ispit 30 poena usmeni

VrednovanjaMAX 100 poena

Predispitne obavezePoeniZavrni ispitPoeniAktivnost5Praktine vebe20 usmeni30Provera steenog znanja30Seminarski rad -prezentacija15

POENI OCENE

1.do 505nije poloio2.51-60 6dovoljan3.61-70 7dobar4.71-80 8vrlodobar5.81-90 9odlian6.91-100 10izuzetan

Zavrni ispit

Usmeni ispit.Ukupan broj ispitnih pitanja iz svih nastavnih sadraja je 30.Student odgovara na tri ispitna pitanja svako vredi maksimalno 10 poena.

Ispitna pitanjaDefinicije, istorijat i podele kriminalistike tehnike ili kriminalistike forenzike Pojmovi i objekti kriminalistike forenzikeKlasini metodi identifikacija ivih osoba4. Savremeni metodi identifikacija ivih osoba5. Biometrijske karakteristike, definicije i podele6. Automatski metodi identifikacija ivih osoba7. Metodi identifikacije leeva8. Metodi identifikacije ljudskih ostataka9. Identifikacije osoba preko otiska prsta, dlana i tabana10. Identifikacije osoba preko slike lica, termogram lica i tela12. Identifikacije osoba preko genetskog materijala

Ispitna pitanja13. Identifikacije osoba preko modanih talasa, uha i usana14. Identifikacije osoba preko irisa, retine i ake15. Identifikacije osoba preko hoda, glasa i gestikulacijeIdentifikacije osoba preko rukopisa, dinamike kucanja i pokreta usanaMetodi identifikacije predmeta u laboratoriji: unutranja graa Metodi identifikacije predmeta u laboratoriji:hemijske i termike karakteristikeMetodi identifikacije predmeta u laboratoriji: radioaktivne karakteristikeMetodi identifikacije predmeta u laboratoriji: optike karakteristikeMetodi identifikacije tragova na MKD

Ispitna pitanja22. Metodi identifikacije tragova organskog i neorganskog porekla u laboratoriji:hromatografijeMetodi identifikacije tragova organskog i neorganskog porekla u laboratoriji:mikroskopije24. Metodi identifikacije tragova organskog i neorganskog porekla u laboratoriji:spektroskopije25. Metodi identifikacije tragova organskog porekla u laboratoriji: hemijske analize, elektroforeza26. Metodi identifikacije tragova organskog porekla u laboratoriji: masena spektrometrija, RSA27. Metodi identifikacije tragova neorganskog porekla u laboratoriji: AAS,RFA28. Metodi identifikacije tragova neorganskog porekla u laboratoriji: rendgenska difrakcija, NAA29. Metodi identifikacije sekundarnih objekata30. Mesto KD - postupci obrade

I deo Definicije, istorijat,podela, pojmovi i objektikriminalistike tehnike

I.1 Definicije

Kriminalistika tehnika je deo kriminalistike nauke koji se bavi obradom kriminalnog dogaaja, koristei metode fundamentalnih i primenjenih nauka.

Kriminalistika forenzika je deo forenzike nauke, koja je definisana kao oblast primene metoda fundamentalnih i primenjenih nauka, za obradu kriminalnih dogaaja.

PODELEKriminalistika: kriminalistika tehnika, kriminalistika taktika, kriminalistika metodika.Forenzika : kriminalistika, dravna, komercijalna.

Definicije Lako je zakljuiti da su:

kriminalistika tehnika (KT) i kriminalistika forenzika (KF)

samo razliiti nazivi za istu naunu oblast.

Primena kriminalistike tehnike ili kriminalistike forenzike za krajnji cilj ima dobijanje dokaza za sudska razjanjenja i razreenja kriminalnih dogaaja.

I.2 Istorijat forenzikeRe forenzika ima koren u latinskom jeziku: forensic sudski.

Oznaava forum, na kojem se u antiko doba raspravljalo o svim iznesenim injenicama koje su vezane za neko kriminalno delo.

Posle zavretka rasprave, iznela bi se sudbina osumnjienog.

Istorijat

Legendarno Eureka!, koje je izgovorio Arhimed, (287-212 p.n.e.) smatra se najstarijim forenzikim metodom. Prema legendi, kada je Arhimed uao u kadu (korito) punu vode, deo vode se izlio iz kade; tada je uzviknuo: Eureka!. To je bio znak da je reio problem koji mu je postavio kralj Hijeron. Naime, kralj Hijeron je naruio krunu od istog zlata. Kada ju je dobio, zatraio je od Arhimeda da ustanovi da li je kruna zaista od istog zlata, ili je zlatar moda dodao i druge metale u nju. Arhimed je problem reio merei teinu krune na osnovu istisnute vode. Uporeujui njenu teinu sa teinom krune od istog zlata i istog srebra, ustanovio je da kruna nije bila od istog zlata.Arhimedov zakon: gubitak teine tela koje se nalazi u tenosti jednak je teini istisnute tenosti.

IstorijatJedan od najstarijih poznatih primera primene forenzikog metoda jeste korienje otiska prsta u cilju otkrivanja identiteta osobe (7. vek). Sulejman, arapski trgovac, prilepljivao je otiske prstiju dunika na novanicu koja bi se vraala zajmodavcu kao dokaz povratka duga. Marelo Malpigi (17. vek) profesor anatomije u Bolonji, otkrio je papilarne linije (Malpigijev sloj); to otkrie pokrenulo je poetak razvoja daktiloskopske metode za identifikaciju osoba.

Istorijat

Prvi zapis o primeni medicine i entomologije u reavanju zloina pripisuje se knjizi Prikupljeni sluajevi ispravljene nepravde, koju je, 1248. godine, napisao kinez Song Ci. Navodi se sluaj ubistva srpom. Istraitelj je svim osobama koje su bile osumnjiene za to ubistvo naredio da na odreenu lokaciju donesu svoje srpove. Muve su se, privuene mirisom krvi, skupile samo na jedan od priloenih srpova. Suoen sa dokazom, vlasnik srpa priznao je zloin.

IstorijatU 18. veku, napredak hemije kao nauke doveo je do njene primene u kriminalistikim sluajevima trovanja; u istom veku zabeleen je i prvi individualni sudski proces.

Metiju Orfila, 1813. god. objavljuje knjigu o toksikologiji, koja je tada bila nova forenzika disciplina.

Istraujui smrt francuza Lafara i pregledajui unutranje organe ekshumiranog tela, pomou hemijskih testova utvrdio je prisutnost arsena, koji spada u grupu otrovnih elementa.

IstorijatPokuaji identifikacije osoba koje su uinile kriminalna dela obeleili su 19. vek.

Alfons Bertijon, francuski naunik i policijski slubenik, 1882. godine uveo je metod klasifikacije merenjem i opisivanjem fizikih karakteristika osobe antropometriju.Sir Frensis Galton smatara se ocem forenzike. On je 1892. godine objavio knjigu Otisci prstiju, u kojoj je objasnio osnove klasifikacije otisaka. Ivan Vueti je, 1892. godine, prvi u forenzici primenio klasifikovane otiske prstiju za identifikaciju uinioca kriminalnog dela.

IstorijatForenzika se, u prvim decenijama 19. veka, razvijala u okviru medicine; ubrzo zapoinje njena aktivna primena prilikom policijskih istraga raznih zloina. Italijan Fortunato Fidelis je jo, 1598. godine, govorio da je forenzika medicinski odgovor na pravna pitanja.

Mata Forenzika je zaintrigirala i umetnike, naroito knjievnike; stvoren je i prvi lik detektiva koji koristi forenzike metode u svojim istragama.

erlok Holms je glavni lik kriminalistikih romana Artura Konana Dojla, napisanih izmeu 1887. i 1915. godine. Konan Dojl je kasnije priznao da je inspiraciju za lik Holmsa pronaao u svom profesoru na medicinskom fakultetu u Edinburgu, Jozefu Belu, poznatom hirurgu i forenzikom istraitelju. Decenijama kasnije, javlja se Dik Trejsi, junak stripa, koji pri otkrivanju zloina koristi brojne forenzike metode.

I.3 PODELE FORENZIKEPrema naunim oblastima ije metode primenjuje.

Prema oblastima u kojima primenjuje svoje metode.

I.3-aPodela forenzike prema naunim oblastima

Forenzika fundamentalnih nauka

Forenzika primenjenih nauka

Forenzika fundamentalnih nauka FORENZIKA FIZIKA FORENZIKA HEMIJA FORENZIKA BIOLOGIJA FORENZIKA MATEMATIKA

Forenzika primenjenih nauka

HUMANA FORENZIKASOCIJALNA FORENZIKASPECIJALNE GRANE FORENZIKEFORENZIKA DIGITALNIH PODATAKAFORENZIKO INENJERSTVO

Humana forenzikaFORENZIKA PATOLOGIJAFORENZIKA ODONTOLOGIJAFORENZIKA ANTROPOLOGIJAFORENZIKA TAFONOMIJAFORENZIKA ENTOMOLOGIJA

Socijalna forenzika

FORENZIKA PSIHOLOGIJAFORENZIKA PSIHIJATRIJAMODUS OPERANDIPROFILISANJE

Specijalne grane forenzikePronalaenje nevidljivih otisakaprstiju,balistika,analize uzoraka mrlja krvi,forenzika genetika,serologija,tragovi obue,tragovi guma,forenzika toksikologija,forenzika palinologija,ispitivanje dokumenata,finansijska forenzika,forenzika lingvistika,forenzika teologija.

Forenzika digitalnih podataka Informacioni sistemi, kompjuterska forenzika, sajber kriminal.

Forenziko inenjerstvo Strukture i nedostaci graevinskih materijala, forenzika polimernih materijala, poari i eksplozije, automobilske nezgode.

I.3-b

Podela forenzike prema oblastima primene

Oblasti primene forenzike

DRAVNA FORENZIKARazvoj raunarske tehnologije omoguio je proirenje spektra aplikacija forenzikih metoda od kriminalistikih na objekte od interesa za dravu.Identifikaciona dokumenta sa biometrijskim podacima,Prelazi, ulazi i izlazi dravne institucije,Forenzika meteorologija,Forenzika ekologija,Zatita podataka dravnih kompjuterskih sistema,Ogranienja pristupa i korienja odreenih raunarskih aplikacija...

Biometrijskaidentifikaciona dokumentaKod nas, graani poseduju lina dokumenta: putne isprave i line karte sa biometrijskim podacima (otisak prsta, potpis i digitalna slika lica).

Biometrijskaidentifikaciona dokumentaU Brazilu, graani jo od poetka 20. veka imaju obavezne identifikacione kartice (ID) sa otiscima prstiju. Danas su u upotrebi moderne ID kartice, koje sadre dvodimenzionalni bar kod u kojem je zapisan niz podataka o pojedincu: fotografija u boji, potpis, dva otiska prsta, i jo neki podaci.

Biometrijskaidentifikaciona dokumentaU Kanadi su u upotrebi pasoi sa digitalnim fotografijama. Svaki paso sadri ip koji nosi sliku osobe i line podatake. Prilikom prelaska granice, automatski sistem sam oitava podatke sa ipa. Vlada SAD je postala zagovornik biometrije zbog poveanih bezbednosnih zahteva koji su nastali zbog situacije u svetu posljednjih godina. Od 2005. godine poela je upotreba amerikih pasoa sa biometrijskim podacima osoba (baziranima na slici).

KOMERCIJALNA FORENZIKAForenzika genetika - utvrivanje oinstva,elektronsko poslovanje,biometrijski potpisi,forenzika autentifikacija umetnikih dela,automatski identifikacioni sistemi pristupi komercijalnim sistemima...

KRIMINALISTIKA FORENZIKAOblast forenzike koja se bavi naunim ispitivanjem i obradom dogaaja vezanih za kriminalne radnje kriminalistika forenzika (KF).KF primenjuje metode osnovnih i primenjenih nauka za otkrivanje, razjanjenja, razreenja i rekonstrukciju kriminalnih dogaaja u cilju pribavljanja dokaza. Kriminalistika forenzika (KF) je samo drugi naziv za kriminalistiku tehniku (KT).

I.4 POJMOVI KRIMINALISTIKE FORENZIKE Kriminalni dogaaj (KD) MESTO kriminalnog dogaaja (MKD) ili kriminalistika (forenzika) scena, lice mesta, mesto zloina,... DOKAZI rezultati obrade KD

I.4-a

Kriminalni dogaaj KD

Kriminalni dogaaj KD IZVRENA KRIMINALNA RADNJA

I.4-b

Mesto KD

Mesto KDProstor u kojem se odigrao KD.Zahteva posebne postupke obrade:obeleavanje, fotografisanje, skiciranje...

Koriste se posebni forenziki metodi. Upotrebljava se oprema koja omoguava identifikacije objekata na MKD.

I.4-c

Dokazi

DokaziPosle izvrene obrade kriminalnog dogaaja, forenziar daje svoje miljenje i nalaz, koji u tom trenutku imaju pravnu snagu, u vidu dokaza za sudski postupak.

I.5 OBJEKTI FORENZIKEPrimarni objekti - gotovo uvek prisutni na MKD.Sekundarni objekti - retko prisutni na MKD.

I.5-aPrimarni objekti

Primarni objekti

Osoba

Osoba - kriminalistiki aspekt

Predmeti

Tragovi

Vrste tragova

Najira podela

I.5-bSekundarni objekti

Sekundarni objekti

*