INVESTICIONA DESTINACIJA S R B I J AS R B I J A

OSNOVNI PODACI I EKONOMSKI TRENDOVI

POVRŠINA: 88.361 m2

BROJ STANOVNIKA: 7,12 miliona

VALUTA: RSD

NAJVEĆI GRADOVI: BG, NS, NI

INFRASTRUKTURA: KORIDOR 10, KORIDOR 7, MAGISTRALNI PUTEVI, AUTO PUTEVI, AERODROMI, REČNE LUKE

UKUPAN PRILIV SDI OD 2000. GOD. IZNOSI VIŠE OD 24 MILIJARDE EVRA!

KRETANJE I STRUKTURA SDI

• Jedno od osnovnih obeležja tranzitornih zemalja, kakva je i Srbija,jeste nizak nivo domaće akumulacije kapitala koji uslovljava potrebuza intenziviranjem priliva SDI u cilju ubrzanja privrednog rasta.

• Nakon početnog skepticizma, evropske tranzitorne zemlje počele susredinom devedesetih godina da se međusobno nadmeću kreiranjempoželjnijeg investicionog ambijenta kako bi privukle veće iznose SDI(Grandov, Mitić & Vojvodić, 2011). Može se reći da se Srbija takmiči saostalim zemljama regiona u privlačenju što većih iznosa inostranihinvesticija pre svega uspostavljanjem liberalnih zakona o SDI,smanjivanjem poreza na dobit korporacija kao i ukidanjemsmanjivanjem poreza na dobit korporacija kao i ukidanjemtrgovinskih barijera i investicionih zabrana.

• Intenzivnije investiranje u Srbiji i zemljama regiona je počelo nakon2000.godine, mada je poslednjih godina ugroženo usled ekonomsko-finansijskih nestabilnosti u svetu. Nakon perioda intenzivnog rastapriliva SDI tokom 2008. godine sve zemlje regiona su iskusilesmanjenje direktnih investicija prvenstveno usled uticaja globalneekonomske krize (Penev & Marušić, 2011).

• U 2012. godini Srbija je označena kao veoma privlačna investicionadestinacija, jedna od vodećih među centralnoistočnim evropskimzemljama prema privlačenju proizvodno orijentisanih SDI kao ionih koje kreiraju nova radna mesta.

• Realizacijom 78 investicionih projekata i obezbeđenjem 10.302radnih mesta, Srbija se plasirala među deset najboljih evropskihinvesticionih destinacija prema stvaranju novih radnih mestanastalih usled priliva SDI. (Ernst & Young’s Attractiveness Survey,2013).2013).

• Usled ratnih dešavanja devedesetih godina prošlog veka, uvedenihsankcija i tadašnjih političkih previranja Srbija je konstantno bilaizbegavana od strane inostranih investitora pa su intenzivnijaulaganja u privredu započela tek nakon 2000. godine kad je u zemljiustanovljen nov politički režim, uspostavljena vladavinademokratije i prava, započeta privatizacija državnog sektora idelimično stvoreni uslovi za ubrzan privredni oporavak.

• Prema Carstnsen & Toubal (2004) pored kvaliteta poslovnogokruženja, sveukupna politička klima takođe utiče na SDI.Demokratski sistemi vlasti privlače veće iznose SDI kako međuzemljama tako i u okvirima pojedinih zemalja pa su demokratskedržave predodređene da privuku čak 70% više SDI u odnosu nasvoje autokratske kolege (Jensen, 2003). Istražujući istu temu Li &Resnick (2003) su zaključili da ukoliko demokratska vlada ugroziatraktivnost zemlje za strane investitore, zemlje u razvoju se tadasuočavaju sa obavezom izbora izmeđe nadmetanja za ograničeneiznose SDI i demokratizacije.

• Kao što se može primetiti u narednoj tabeli, već tokom 2009.godine ulazne vrednosti SDI u Srbiji su opale za blizu 1000 milionaUS$ poredeći ih sa kretanjima u prethodnoj godini. Uprezentovanom kretanju SDI mogu se primetiti značajne varijacije,karakteristične za ekonomije u tranziciji, nastale pre svega usleduticaja globalne ekonmsko finansijske kriza, zatim najava opristupanju Srbije EU i dobijanju statusa kandidata za članstvo,obeležja poslovnog okruženja, sprovođenja institucionalnih reformii privlačenja SDI kroz procese privatizacije.

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003

96 63 45 0 740 113 112 52 177 563 1516

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

1024 2078 4878 1373 2955 1959 1329 2709 650 1031

Kretanje priliva SDI u periodu od 1993. do 2013. godine

Nakon perioda intenzivnog rasta priliva SDI u Srbiji, već od 2008.Nakon perioda intenzivnog rasta priliva SDI u Srbiji, već od 2008.godine zemlja je iskusila značajan pad uslovljen pre svegadejstvom globalne ekonomso-finansijske krize. Već tokom 2009.godine prilivi SDI u Srbiji su opali za skoro 1000 miliona US$poredeći sa kretanjima u prethodnoj godini. Evropske zemlje suposebno osetile uticaj krize u pogledu priliva SDI koji su uperiodu od 2009. do 2013. godine zabeležili pad od 14%.priliva

Međutim, već tokom 2012. godine Srbija se pominje kao veomainteresantna investiciona destinacija, kao jedna od vodećih u CEEregionu po privlačenju proizvodno orijentisanih SDI i stvaranjunovih radnih mesta. Prema Ernst & Young’s Attractiveness Survey(2013) Srbija se 2012. godine plasirala među top deset, a 2013.godine među prvih pet investicionih destinacija u Evropi sobzirom na otvaranje novih radnih mesta usled realizacije SDIobzirom na otvaranje novih radnih mesta usled realizacije SDI

projekata. U 2013. godini u Srbiji je realizovano 63 SDIprojekata i otvoreno 12.179 novih radnih mesta što

je za skoro 2.000 više nego prethodne godine i čini 7% svihradnih mesta u Evropi nastalih usled realizacije SDI projekata.

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

3131 9196 3816 4040 4295 4459 3721

Vrednosti grinfild projekata u milionima US$ u periodu od 2007. do 2013. godine

Vrednosti M & A projekata u milionima US$ u periodu od 2007. do 2013. godine

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Netoprodaje

280 501 10 19 1340 2 9

Netokupovine

1038 -7 -174 - 51 1 -

• U Srbiji se u 2006. godini ostvaruje rekordan priliv SDI uvrednosti od 4878 miliona US$ pre svega usled prodajeMobtela, Hemofarma, Vojođanske banke i Panonskebanke, kao i davanja licence trećem mobilnom operateru.Iako ovakav rezultat ohrabruje, to ipak nije bila realnaslika (Savić, 2008). U periodu od 2005. do 2012. godinenajviše SDI je pristiglo iz Austrije, zatim Norveške,najviše SDI je pristiglo iz Austrije, zatim Norveške,Nemačke, Luksemburga, Grčke, Holandije, Italije, Ruskefederacije, Slovenije i Mađarske, dok su u 2013. godininajviše investirale kompanije iz Holandije, Rumunije,Švajcarske i ostalih zemalja.

Top 10 zemalja u 2013. godini po uloženim investicijam u Srbiji u milionima evra

• Kompanija koja je do sada investirala najviše sredstava usrpsku privredu je Telenor sa uloženih 1.602 miliona €,zatim slede Gazprom Neft, Fiat Automoili Serbia iDelhaize grupa sa približnim iznosima uloženih sredstava,nakon njih Stada-Hemofarm, Philip Morris DIN, EurobankEFG, Salford Investment Fund, CEE/BIG shopping centers,National Bank of Greece, US Steel, Fondiaria SAI, Pepsi CoMarbo i British American Tobaco South East Europe.Marbo i British American Tobaco South East Europe.

• Tokom 2013. godine najviše se ulagalo u uslužni sektor,poljoprivrednu proizvodnju, snabdevanje vodom,građevinarstvo, rudarstvo i trgovinsku delatnost, a blizu90% investitora su bile evropske kompanije

Najveće inostrane investicije u Srbiji u milionima evra

• Trgovinska delatnost je u 2013. godini privukla dostainostranih ulagača u Srbiju sa učešćem u ukupnim prilivimaSDI od 7%. Prema evropskom proseku u oblasti trgovine je istegodine realizovano 1.899 SDI projekata i ukazana mogućnostzapošljavanja 17.519 novih radnika što iznosi oko 10%ukupnog broja novih radnih mesta nastalih kao rezultatinostranog ulaganja. Samo u okviru proizvodne i trgovinskedelatnosti u Evropi realizovano je čak 74% svih SDI projekatai otvoreno oko 64% svih novih radnih mesta.

• Inostrane investitore posebno ohrabruje posvećenost Srbije• Inostrane investitore posebno ohrabruje posvećenost Srbijerazvoju ekonomske saradnje sa EU kao i dobijanje statustakandidata za članstvo u Uniji, marta 2012. godine. Naime, jošje aprila 2008. godine potpisan Sporazum o stabilizaciji ipridruživanju kojim je Srbija preuzela obavezu uspostavljanjazone slobodne trgovine i usklađivanja sopstvenogzakonodavstva sa pravom EU, a koji je stupio na snaguseptembra 2013. godine.

• Uzimajući u obzir relevantne podatke o svim dosadašnjim SDIkoje su ušle u srpsku privredu može se konstatovati da jenajveći investitor kompanija Telenor sa uloženih 1.602 miliona€, zatim slede Gazprom Neft, Fiat Automobili i Delhaize grupasa približnim iznosima uloženih sredstava.

• Tri maloprodajna lanca Delhaize grupa, Agrokor i Merkatorsvrstani su u kategoriju najvećih stranih investitora. Delhaizese nalazi među top 5 vodećih kompanija.

• U 2012. godini se najviše ulagalo u proizvodnju, odnosnoprerađivačku industriju, zatim trgovinsku delatnost,građevinarstvo, poslovanje nekretninama i ostale privredneoblasti, a čak 90% investitora su bile evropske kompanije.Sudeći prema istraživanjima Earnst & Young sličan trend jezabeležen i u drugim evropskim zemljama u kojima je istegodine u oblasti proizvodnje realizovano 973 SDI projekata iobezbeđeno 101.535 novih radnih mesta što iznosi skoro 60%svih radnih mesta nastalih kao rezultat SDI.

• Trgovinska delatnost je naradna oblast, nakonproizvodnje, koja je privukla najviše ulagača u Srbiji sa učešćem u ukupnim prilivima SDI od 11%. Prema evropskom proseku u oblasti trgovine je iste godine realizovano 1.945 SDI projekata, što je znatno više nego u oblasti proizvodnje, ali je pri tom obezbeđeno daleko manje novih radnih mesta 19.403 (11% ukupnog broja novih radnih mesta). novih radnih mesta).

• Uzimajući u obzir opisana kretanja može se konstatovati da su u Srbiji inostrani investitori obezbedili čak 10.302 novih radnih mesta što je svrstava među deset najuspešnijih evropskih zemalja.

AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA

• Automobilska industrija je sektor sa najvećimbrojem realizovanih SDI projekata.

• Komponente za automobilsku industrijupostaju glavni izvozni proizvod od 2013. god.

• Kvalifikovana, obrazovana i raspoloživa radnasnaga po konkurentnoj ceni.

PREHRAMBENA INDUSTRIJA

• Jedan od najperspektivnijih sektora za SDI

• Kvalitetno poljoprivredno zemljište

• Mogućnost plasmana robe bez carine naMogućnost plasmana robe bez carine natržište jugoistočne Evrope i rusko tržište

TEKSTILNA INDUSTRIJA

• Jedan od glavnih izvoznih sektora

• SDI su obezbedile više od 10.000 novih radnihmesta

• Kvalifikovana radna snaga je na raspolaganju

• Brownfield projekti

METALSKA INDUSTRIJA

• Duga tradicija

• Izvozna orijentacija kompanija

• Kvalitetni proizvodi i konkurentne cene

• Brz i lak pristup tržištima jugoistočne Evrope, Bliskog Istoka i EU

• Kvalifikovana radna snaga usled odličnogtehničkog obrazovanja koje se pruža u Srbiji

ELEKTRONSKA INDUSTRIJA

• Sektor od strateškog značaja za srpskuprivredu

• Razvoj inovativnih tehnoloških rešenja

• Jaki univerzitetski centri

DRVNA I INDUSTRIJA NAMEŠTAJA

• Visoko kvalitetne sirovine

• Duga tradicija u preradi drveta i snabdevanjuinternacionalnih kupaca

• Izvoz bez carina na pojedina tržišta

• Beleži suficit od preko 100 miliona evra

Nakon demokratskih promena u državi i prevazilaženja problemanastalih usled ratnih razaranja i nekadašnjeg jednopartijskogsistema vlasti, u Srbiji se postepeno uspostavlja privrednastabilnost i stvara poželjna investiciona klima.

Inostrani investitori su zainteresovani da ulože svoja sredstvapodstaknuti mnogim pogodnostima koje im ova zemlja pruža.Često se može čuti da Srbiju nazivaju vratima Balkana i mostomka drugim tržištima. Neizostavno se mora naglasiti da kroz Srbijuka drugim tržištima. Neizostavno se mora naglasiti da kroz Srbijuprolazi koridor X odnosno autoput Salzburg – Solun kao i koridorVII odnosno kanal Rajna – Majna – Dunav koji povezuje Severno iCrno more. U Srbiji se nalazi osam luka na Dunavu i po jedna naSavi i Tisi koje pružaju mogućnost sigurnog, bezbednog i jeftinogtransporta robe, sirovina i opreme.

• Drumska i železnička putna mreža se slobodno moguokarakterisati kao konkurentske slabosti Srbijeisključivo usled zastarelosti opreme, lošeg održavanja,izuzetno malih ulaganja u njihovo osavremenjavanjekao i brojnih afera koje su nastajale tokom finansiranjarazvoja ovog vida transporta.

• Doskorašnja nacionalna avio kompanija JAT jesporazumom o strateškom partnerstvu izmeđusporazumom o strateškom partnerstvu izmeđuRepublike Srbije i kompanije Etihad iz UjedinjenihArapskih Emirata prerasla u novu kompaniju Air Serbia.Realizacijom ove transakcije i ostvarivanjem 49%učešća u kapitalu nacionalnog avio prevoznika odstrane Etihada, očekuje se pre svega unapređenjekvaliteta avionskog transporta kupovinom savremeneopreme i zapošljavanjem stručnog osoblja

• Inostrane investitore posebno ohrabruje činjenica da jeSrbija od marta prošle godine dobila status kandidata začlanstvo u Evropskoj uniji, a da već duže vreme razvijaekonomsku saradnju sa Unijom. Nakon raspada državnezajednice (SFRJ) i završetka rata, Srbija je sprovodila različitedruštvene, političke i ekonomske reforme kako bi ubrzalaproces pristupanja EU.

• Zatim, aprila 2008. godine potpisan je Sporazum ostabilizaciji i pridruživanju kojim Srbija preuzima obavezustabilizaciji i pridruživanju kojim Srbija preuzima obavezuuspostavljanja zone slobodne trgovine i usklađivanjasopstvenog zakonodavstva sa pravom Evropske unije.Sporazum je stupio na snagu septembra 2013. godine.

• U isto vreme je potpisan i Prelazni trgovinski sporazumkojim je predviđeno da se u narednih šest godinapostepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim ipoljoprivrednim proizvodima pre svega smanjivanjem iliukidanjem carina na pojedine vrste proizvoda

• Za inostrane investitore je veoma bitan podatak da je Srbija jedinazemlja u Evropi koja od 2000. godine ima potpisan Sporazum oslobodnoj trgovini sa Rusijom kojim se predviđa oslobađanje odcarinskih dažbina u određenim okolnostima i prema propisanimuslovima. Ovaj sporazum je svakako jedan od najvažnijih aduta kojiSrbija koristi u privlačenju inostranih investitora s obzirom da sembivših sovjetskih republika ni jedna druga svetska zemlja ne možeobavljati slobodnu trgovinu sa Rusijom.

• Radi unapređenja i produbljivanja trgovinske saradnje Srbija jesporazume o slobodnoj trgovini potpisala sa Belorusijom i Turskomsporazume o slobodnoj trgovini potpisala sa Belorusijom i Turskom2009. godine i sa Kazahstanom 2010. godine i time obezbedilaoslobađanje od carina ili korišćenje carinskih preferencijala podstrogo propisanim uslovima.

• Soljnotrgovinska razmena Srbije sa SAD je najvećim delomregulisana Opštim sistemom preferencijala koji je odobren jula2005. godine. Ovim programom SAD dodeljuje trgovinske povlasticedrugim zemljama, svojim trgovinskim partnerima, sa ciljempodsticanja njihovog ekonomskog razvoja i obezbeđujepreferencijalni bescarinski tretman za većinu finalnih proizvoda ipoluproizvoda kao i pojedinih poljoprivrednih proizvoda i sirovina.

• Inostrani investitori su posebno zainteresovani za sve trgovinskepogodnosti i olakšice koje im se pružaju u Srbiji, a koje se ostvaruju naosnovu potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini, pre svega Sporazuma oslobodnoj trgovini zemalja Centralne Evrope i Ugovora o slobodnoj trgovinisa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine.

• Pod okriljem Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, 2001. godine jeotpočeo proces liberalizacije tržišta ovog regiona potpisivanjemMemoranduma o liberalizaciji i olakšicama u trgovini. Tom prilikom jepotpisan veći broj sporazuma o međusobnoj liberalizaciji trgovinepoljoprivrednim i industrijskim proizvodima među zemljama Centralne iJugoistočne Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska,Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Crna Gora).Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Crna Gora).

• CEFTA ( The Central European Free Trade Agreement) omogućava širenjetržišta za sve proizvode, ali i trgovinu pod istim uslovima za sveproizvođače, proširuje i modernizuje domen slobodne trgovine, otvaraveće tržište za trgovinu i investicije i stvara institucije nadležne daupravljaju u ovoj oblasti. Sporazumom je predviđena liberalizacija javnihnabavki i privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansaza izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu(Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije).

• Pošto su Bugarska, Rumunija i Hrvatska postale članice EUza njih su prestale da važe pogodnosti koje su predviđeneovim sporazumom, dok ga preostale zemlje potpisnice idanas primenjuju.

• Decembra 2009. godine Vlada Srbije je potpisala ugovor oslobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskogudruženja slobodne trgovine (Island, Lihtenštajn, Norveška iŠvajcarska) i time načinila još jedan korak ka unapređenjutrgovinske pozicije Srbije.trgovinske pozicije Srbije.

• Na ovaj način je proizvođačima i izvoznicima iz Srbijeomogućen izvoz proizvoda bez carina na tržište koje imablizu 13 miliona stanovnika, ali su ujedno stvorene i prilikeza privlačenje novih inostranih investicija s obzirom da sudo sada zemlje članice EFTA (The European Free TradeAssociation) investirale značajna sredstva u srpsku privredukoja dostižu iznos od blizu dve milijarde evra.

INVESTICIONI PODSTICAJI

• Za inostrane investitore se mora kreirati veomaprimamljiv mamac, u vidu poreskih olakšica,stimulativnih paketa, imuniteta od bezobzirnebirokratske mašinerije, i pre svega prijatnih uslova zaživot , a onda im se ovaj primamljivi paket mora lično iu direktnom kontaktu ponuditi (Wells, 2007).

• Investitori će se najčešće odobrovoljiti ukoliko im• Investitori će se najčešće odobrovoljiti ukoliko imzemlja domaćin ponudi neki od poreskih podsticaja kaošto su niske stope PDV-a, poreza na dobit preduzeća iporeza na zarade ili neke od oblika poreskih kredita idrugih vrsta poreskih olakšica. Pomenutimpodsticajima se često pripisuje glavna uloga u procesudonošenja konačne odluke o investiranju.

• Konkurentna stopa poreza na dobit preduzećaveoma podsticajno deluje na inostrane investitorei ohrabruje ih da pored postojećih ulaganjaotpočnu i nove investicione projekte.

• U Srbiji i Bugarskoj se ovaj porez naplaćuje postopi koja je znatno niža u odnosu na ostalezemlje regiona (10%). Pored navedenezemlje regiona (10%). Pored navedenepogodnosti, u Srbiji se primenjuje i dodatniporeski podsticaj koji podrazumeva oslobađanjeinvestitora od obaveze plaćanja poreza na dodatuvrednost ukoliko ulože više od 7 miliona evra ilizaposle barem 100 novih radnika (Vodič zainvestitore, 2013).

• Porez na dohodak fizičkih lica predstavlja oblikdirektnog poreza koji, iako u nerazvijenimdržavama ima skromniji značaj od indirektnihporeza, prestavlja jedan od osnovnih kriterijumaprosuđivanja o poreskom teretu i poslovnoj klimiu određenoj državi (Raičević & Ranđelović, 2008).

• Srbija primenjuje jednu od najnižih stopa porezana zarade među zemljama Centralne i IstočneEvrope koja iznosi svega 10%. Niskom stopommotivišu se inostrani investitori da zapošljavajudodatne radnike i da ih regrutuju iz redovadomaćeg stanovništva.

• Inostrane investitore često privuku niske zarade, koje su uBugarskoj, Rumuniji i Srbiji na najnižem nivou među evropskimzemljama, pošto na prvi pogled ostavljaju utisak da je radna snagaveoma povoljan faktor proizvodnje. Međutim, investitori ubrzoshvate da su zarade zaista niske, ali da je rad realno veoma skupusled značajnih fiskalnih opterećenja.

• U ostalim prezentovanim zemljama visina prosečnih bruto mesečnihzarada je iznad 1.000 US$ dok u Sloveniji premašuje i iznos od 2.000US$. Visoka fiskalna opterećenja izražena u vidu poreza i doprinosana zarade predstavljaju glavni razlog pada životnog standardastanovništva, rasta nezaposlenosti i razvoja sive ekonomije, al ina zarade predstavljaju glavni razlog pada životnog standardastanovništva, rasta nezaposlenosti i razvoja sive ekonomije, al ijedno od osnovnih načina za punjenje državnih budžeta Srbije.

• Kako bi privukle i zadržale inostrane investitore vlade pomenutihzemalja primenjuju više podsticajnih mera u ovoj oblasti. Neke odnjih su odobravanje kredita za zapošljavanje novih radnika ilidavanje subvencija ili čak oslobađanje poslodavca od obavezeplaćanja poreza i doprinosa za one radnike koji pripadajuspecifičnim kategorijama kao što su osobe mlađe od 30 godina ilione starije od 45 godina.

• Dosadašnje iskustvo je pokazalo da samo primena poreskihpodsticaja nije dovoljna za privlačenje inostranihinvestitora, već da oni dolaze do izražaja tek pošto se uzemlji stvori odgovarajuća investiciona klima i primene ineporeski podsticaji.

• Strane investitore treba tretirati kao veoma zahtevneturiste, kao džet set koji zahteva besprekornu uslugu (sa petzvezdica). Dovoljno je da jednom nepotrebno čekaju na redu ministarstvu za neku dozvolu ili pečat i već sutra ćete ihu ministarstvu za neku dozvolu ili pečat i već sutra ćete ihvideti u Bugarskoj ili Rumuniji kako uspešno posluju, a oSrbiji pričaju sve najgore (Wells, 2007).

• Stoga je veoma bitno da se pored navedenog u Srbiji pruža ifinansijska podrška inostranim investitorima pre svega uvidu dodeljivanja bespovratnih finansijskih sredstava uokviru različitih vladinih programa.

• Takođe i brza registracija privrednih subjekata iminimalne administrativne aktivnosti priotvaranju i izgradnji objekata mogu ostavitiveoma pozitivan utisak na inostranog ulagača iohrabriti ga da nastavi započete kao i da krene unove projekte.

• Naime, da bi osnovali privredno društvo u Srbijiinostrani investitori moraju izdvojiti 14 dana uzpreduzimanje 8 različitih procedura, što je iznadprosečnih vrednosti za zemlje Evrope i CentralneAzije.

• Zahvaljujući svojim mnogobrojnimprednostima kao što su povoljan geografskostrateški položaj, obilje prirodnih resursa,liberalnost zakona o radu, povoljna politikazapošljavanja i otpuštanja radnika, prijateljskinastrojeni zakoni o SDI, niski troškoviotpočinjanja poslovanja, pogodnosti kojeotpočinjanja poslovanja, pogodnosti kojeproističu iz potpisanih multilateralnih ibilatelarnih sporazuma o slobodnoj trgovinikao i statusa kandidata za članstvo u EU, Srbijapostepeno postaje veoma atraktivnainvesticiona destinacija.

ZAŠTO INOSTRANI INVESTITORI IZBEGAVAJU SRBIJUIZBEGAVAJU SRBIJU

• Neefikasnost državne uprave, visok nivo korupcije,nedostatak potrebnih sredstava i otežan pristupizvorima finansiranja, veoma nepovoljni kreditni uslovi,kao i visoka stopa inflacije čine skoro polovinuproblema u poslovanju privrednih subjekata u Srbiji isasvim sigurno navode potencijalne investitore daprethodno dobro razmisle, ako ne i odmah odustanuod ideje otpočinjanja poslovanja.

• Neadekvatna infrastruktura, dugotrajni i komplikovaniprocesi dobijanja građevinskih dozvola i registrovanjapreduzeća u Srbiji su i dalje faktori obeshrabrenja zainostrane ulagače. Njih obično zabrinljava konstantnapolitička nestabilnost, veoma izražena korupcija, rigidnipropisi o spoljnotrgovinskoj razmeni i skromnaposlovna etika radne snage.