IDEF0 metoda modelovanja

POSLOVNI PROCESI – osnovni pojmovi

• Skup više medjusobno povezanih aktivnosti radi ostvarenja nekog cilja se naziva proces.• Procesi imaju potrošače koje treba uslužiti i koji mogu biti izvan preduzeća kao što je slučaj

kod finalnih proizvoda.• Pored spoljašnjih postoje i potrošači unutar preduzeća koji zahtevaju interne informacije ili

usluge od procesa. • Proces može ali i ne mora biti sinonim za organizacionu jedinicu, obično to nije, jer se često

jedan proces proteže kroz više organizacionih jedinica preduzeća.

Postoje tri tipa poslovnih procesa>

• Upravljački procesi – služe za upravljanje preduzećem kao sistemom.• Operativni procesi – predstavljaju osnovne procese preduzeća. U njih spadaju procesi

proizvodnje, nabavke, marketinga i prodaje.• Procesi podrške – predstavljaju podršku osnovnim procesima i tu spadaju računovodstvo,

tehnička podrška itd.Treba imati u vidu da poslovni procesi započinju sa potrebama kupaca i završavaju se sa ispunjenjem tih potreba.

POSLOVNI PROCESI – pojednostavljeni primer procesa

1

MODELOVANJE I POSLOVNI PROCESI

Početni korak u pravljenju informacionog sistema preduzeća jeste kreiranje njegovog poslovnog modela. Ovaj model opisuje funkcije preduzeća, zahteve za podacima i njihovu interakciju.

Model zahteva za podacima se naziva informaciona arhitektura a model aktivnosti u preduzeću se naziva funkcionalna arhitektura. Kada se ove dve arhitekture uzmu zajedno dobija se „nacrt” računarske integracije preduzeca.

Postoje tri nivoa razvoja informacionog sistema preduzeća: konceptualni, implementacioni, izvrsni nivo.

Na konceptualnom nivou se vrsi logičko projektovanje funkcija i zahteva za podacima. Na implementacionom nivou radimo implementaciju „nacrta” dobijenog iz konceptualnog nivoa na hardver i softver. Implementacioni nivo zahteva izbor SUBP, mrežne opreme i hardverske platforme. Na izvršnom nivou se vrsi kodiranje modela dobijenih na konc. nivou odnosno prave se forme i izveštaji i baza podataka koji treba da podrže vršenje fukcija preduzeća.

Da bi se napravio funkcionalni model potrebno je pre svega razumeti koje funkcije postoje u preduzeću i koja su to poslovna pravila koja se moraju sprovoditi da bi rad tih funkcija bio moguć.

IDEF0 METODA MODELOVANJA

Ulazi, izlazi, mehanizmi i ogranicenja

Aktivnost transformiše ulaz u izlaz putem mehanizma što je nadgledano iupravljano od strane kontrole

2

• Predstavlja metodu zamodelovanje hijerarhijskihmodularnih sistema. Veoma jebitna kod proizvodnih sistema. Sam model je potrebnopropratiti odgovarajućimtekstualnim opisom.

• Ova metoda služi zafunkcionalnu dekompozicijusistema na više nivoa. Suštinaje u tome da se funkcijepreduzeća razbiju narazumljive delove odnosnomanje funkcije koje sumeđusobno povezane.

Hijerarhijska dekompozicijaDekompozicija se vrsi po top – down sistemu. Same funkcije na odredjenom nivou dekompozicije mogu biti povezane ili tokovima informacija ilitokovima materijala što znači da izlaz iz jedne aktivnosti odnosno funkcije može da bude ulaz u drugu što se i vidi na slici.

PRIMER - koristiće se primer preduzeća koje proizvodi hranu. Na prvom nivou se nalazi fukcija koja opisuje sta preduzeće radi a to je proizvodnja hrane kao što je prikazano na slici.

Na slici se nalazi prvi nivo, na engl. Top-level, na čvoru A0. Sve naredne podfunkcije na podnivoima će nositi oznake A1, A2, A3 itd.

PRIMER - Opis ulaza i izlaza

• Zahtevi kupaca (ulaz) – Ponuda kupcima (izlaz) : pre primanja narudžbine od strane kupaca preduzeće prima zahteve od njih i te informacije obrađuje prodajna služba koja obaveštava kupce formalnim ili neformalnim ponudama.

• Narudžbine kupaca (ulaz) – Isporučivanje proizvoda (izlaz) : kupci kreiraju zahtev za proizvodom na kojeg proizvodnja odgovara i proizvod se isporučuje.

• Faktura odnosno račun za kupca (izlaz) – Uplata kupca (ulaz) : Nakon što su proizvodi isporučeni preduzeće izdaje fakturu kupcu i ovaj vrši uplatu za isporučene proizvode.

PRIMER – Opis ulaza i izlaza • Zahtev za informacijama od dobavljača (izlaz) – Informacije od dobavljača (ulaz) : Preduzeće

je sada kupac i zahteva informacije o cenama materijala od strane dobavljača.• Porudžbenica za materijale (izlaz) – Materijali od dobavljača (ulaz) : Materijali se poručuju i

stižu u preduzeće.• Faktura dobavljača (ulaz) – Isplata dobavljača (izlaz) : nakon primanja fakture vrši se isplata

materijala dobavljaču.

Tri bitne grupe tokova u ovom slucaju : materijala, informacija i novca.

3

Nakon ovog potrebno je definisati kontrole odnosno ograničenja. To mogu biti standardi za proizvodnju hrane definisani u zakonskoj regulativi. Zatim se definišu mehanizmi za izvršavanje funkcije a to su ljudski resursi i oprema.Ova funkcija se može dekomponovati na nekoliko aktivnosti i one su:

• A1 – Prikupljanje zahteva i slanje ponuda kupcima• A2 – Planiranje proizvodnje• A3 – Proizvodnja i kontrola proizvoda• A4 – Isporuka proizvoda i naplata potraživanja• Ulazi, izlazi, kontrole i mehanizmi ostaju isti kao i na polaznom dijagramu.• Sve aktivnosti su poređane sekvencijalno tako da slede jedna drugu.• Preporuka je da svaki put kada vršimo dekompoziciju imamo tri do šest aktivnosti odnosno

funkcija na podnivou

Na čini povezivanja aktivnosti

Ista informacija koja predstavlja izlaz iz jedneaktivnosti može da ide u bilo koju od narednih aktivnosti.

Istovremeni ulaz u vise drugih aktivnosti - paralelnost

Jednostavna izlaz - ulaz veza gde je izlaz iz jedne aktivnosti ulaz u drugu

Izlaz iz neke aktivnosti moze biti kontrola za drugu aktivnost

npr. Plan ulaska naloga i tehnološki postupak između A2 i A3. Znači koji proizvodi će se toga dana proizvoditi i kako će se oni proizvoditi.

Povratna petlja između aktivnosti

npr. Izveštaji iz A3 u A2 ili npr. iz A2 u A1 tj. informacije otome kada se planira završetak proizvodnje proizvoda.

4

UML METODA MODELOVANJA

UML metoda modelovanja – objektno orijentisani pristup modelovanju

UML je skraćenica od Unified Modeling Language i predstavlja jezik za objektno-orijentisano modelovanje. Kreiran je od strane konzorcijuma kompanija za potrebe modelovanja softvera i danas predstavlja standard pri modelovanju softvera.

Zašto bi uopšte koristili UML? Iz razloga što 80% projekata razvoja infomacionih sistema propada zbog neadekvatnog razvijenog softvera koji ne odgovara zahtevima kupaca. Ovo znači da više vremena treba da se provede na analizi sistema i njegovom dizajnu, odnosno na modelovanju.

Za modelovanje poslovnih procesa sistema UML koristi više razlicitih dijagrama. Postoje dve grupe dijagrama, jedna grupa dijagrama kojima se modelira statička struktura sistema(structural diagrams) i druga grupa dijagrama kojom se modelira ponašanje sistema(behavioral diagrams).

U strukturne dijagrame spadaju: dijagram klasa,objekata, komponenti, raspoređivanja.

U dijagrame za modelovanje ponašanja sistema spadaju: dijagram slučajeva korišćenja, sekvenci, aktivnosti, saradnje, promene stanja itd.

Model predstavlja kolekciju slika i teksta putem kojih opisujemo nesto.

5

Use Case dijagrami (dijagrami slučajeva korišćenja) Veoma su jednostavni. Koristice se primeri iz sistema

prodaje i sistema za oglašavanje poslova. Pre svega treba jasno definisati granicu sistema.Zatim

treba definisati ko utiče na sistem spolja. Jedan od korištenih simbola je Actor ili Učesnik koji predstavlja nekoga ili nešto što utiče na sistem. U razvoju softvera učesnici predstavljaju ljude ili drugi softver koji utice na sistem.

Zatim imamo slučaj korišćenja koji je predstavljen simbolom ovala. Takođe imamo i vezu između učesnika i slučaja korištenja koja može biti puna ili isprekidana u zavisnosti od tipa veze.

Kupac

Prodaja

Sistem

<<ucesnik>>Mastercard

servis za autorizaciju

Običčna puna linija predstavlja vezu asocijacije i služi za povezivanje slučaja korišćenja sa učesnikom.

Isprekidana linija sa običnom strelicom predstavlja vezu zavisnosti odnosno u primeru na slici imamo da je potrebno uraditi login na racunar pre sastavljanja same liste. Ovaj tip veze se može proširiti sa stereotipom koji opisuje šta znači zavisnosti. Takođe možemo napraviti i drugi stereotip koji opisuje dodatno vezu zavisnosti. To je stereotip pro š irenja . Sekundarni slučaj proširuje primarni.

Dalje imamo punu liniju sa punom strelicom na kraju, ona predstavlja generalizaciju kojom se prikazuje nasleđivanje učesnika i slučajeva korišćenja.

Use Case dijagrami (dijagrami slucajeva koriscenja)

Zadatak: Potrebno je napraviti Courseware Management System odnosno sistem za upravljanje kursevima.

Identifikacija učesnikaPotrebno je tri ucesnika za ovaj sistem:

predavač student administrator

Identifikacija slučajeva upotrebe (use cases)Postoje dva glavna slučaja upotrebe:

upravljanje kursevima upravljanje dodelom kurseva

Ovi slučajevi upotrebe se mogu detaljnije definisati njihovim razbijanjem:upravljanje kursevima

pregled kurseva upravljanje temama vezanim za kurs upravljanje informacijama vezanim za kurs

upravljanje dodelom kurseva pregled termina kurseva pregled predavača održavanje informacija o predavačima dodela kurseva predavačima

6

Napraviti odgovarajući dijagram slučajeva korišćenja shodno tekstualnom opisu učesnika i slučajeva korišćenja.

Dijagram Aktivnosti

Ako pogledamo objektno orijentisanu analizu i modelovanje sistema možemo uočiti da idemo od domena problema do domena rešenja.

Pravimo modele da bi smo sagledali funkcionalnost sistema i kako se procesi u njemu odvijaju da bi smo znali šta treba i kako da sprogramiramo sve to.

Krenuli smo od domena problema i prvo smo opisali funkcionalnost odnosno šta se radi putem use case-ova. Sada krećemo na sledeći korak, a to je da se definiše kako će se ti use case-ovi odigravati kroz niz aktivnosti koje treba da dovedu do izvršenja zadatka. To se radi putem dijagrama aktivnosti.

Ranije opisane funkcionalnosti sistema predstavljamo kao procese.

7

Administrator

Predavac

Student

Upravljanje temamavezanim za kurs

Održavanjeinformacija o predavačima

Pregled predavača

Pregled terminakurseva

Upravljanjeinformacijama vezanim za kurs

Dodela kursevapredavačima

Sistem

Dijagram Aktivnosti - konceptiInicijalni čvor - služi za početak svakog dijagrama aktivnosti. Ima samo jedan izlazni tok. Tok – služi za povezivanje aktivnosti. Nad njim možemo definisati uslov ili test koji se mora proći da bi se tok nastavio. Aktivnost – služi za predstavljanje nečega što se dešava u toku. Ako postoji više ulaznih tokova u jednu aktivnost onda će ona početi da se izvršava tek kada svi ulazni tokovi dođu do te aktivnosti. Krajnji čvor – kraj dijagrama aktivnosti

Dijagram Aktivnosti – primer

Potrebno je automatizovati sistem za iznajmljivanje knjiga u biblioteci.Za knjigu koja se želi iznajmiti potrebno je pre svega proveriti da li postoji u biblioteci. Ako knjiga ne postoji, onda se vrsi pretrazivanje koje bi nas dovelo do željenog izdavača. Zatim se vrši poručivanje knjige, plaćanje, prijem i njena kategorizacija. Nakon što je knjiga kategorizovana može da se vrši provera njene dostupnosti u biblioteci.

8

Provera dostupnosti

Zapis podataka o studentu

Informisanje studenta o dostupnosti

Rezervacija knjige

Iznajmljivanje

Stavljanje na listu izgubljenih

Kreiranje izvestaja

Porucivanje knjige

Placanje

Prijem

Kategorizacija

knjiga postoji

knjiga ne postoji

knjiga je dostupna

knjiga nijedostupna

knjiga je vracena

knjiga je izgubljena

Naplata stete

Pretrazivanje

DTP METODA MODELOVANJA

Dijagrami toka podataka ili skraćeno DTP predstavljaju metod za modelovanje poslovnih procesa preduzeća. Poslovni procesi se modeluju tako što se prvo naprave modeli fizičke i logičke strukture sistema koji služe za analizu postojećeg sistema, a onda se prave modeli logičke, a zatim i fizičke strukture novog informacionog sistema.

Ova metodologija je nastala još 1978. godine a koristi se u velikoj meri i danas. Postoje različite varijante ove metode. Jedna od najčešće korištenih je Gane-Searsonova verzija.

Osnovni koncepti koji se upotrebljavaju su: entitet, poslovni proces, tok podataka i skladište podataka.

Kao i kod većine metodologija za modelovanje poslovnih procesa i ovde postoji mogućnost dekompozicije:

Najpre se kreira kontekstni dijagram sistema (sastoji se od jednog procesa i spoljnih entiteta).

Iz kontekstnog dijagrama razvija se sistemski dijagram (u kontekstni se dodaju glavni procesi i skladišta podataka).

Iz sistemskog dijagrama mogu da se kreiraju detaljni dijagrami za svaki proces u njemu (ova raspodela može ići u više nivoa).

Svaki nivo dekompozije mora da prati i odgovarajući tekstualni opis kojim se dodatno razjašnjava prikazani dijagram. Do kod nivoa dekompozicije je potrebno ići? Treba ići do onog nivoa dok ne dobijemo opisanu funkcionalnost koja nam rešava naše probleme odnosno zadatke.

9

Zadatak 1 – Sistem za On-line edukaciju

Napraviti dijagram toka podataka za prijavu za on-line edukaciju. Proces se definiše na sledeći način:

Student šalje prijavu sa ličnim podacima za kurs koji želi da pohađa. Sistem proverava da li ima slobodnih mesta i da li student zadovoljava preduslove za

pohađanje kursa. Ako ima mesta student se upisuje na kurs i šalje mu se potvrda o upisu. U suprotnom mu

se šalje poruka o odbijanju. Izraditi kontekstni i sistemski dijagram

Zadatak 1. Kontekstni dijagram

*Na kontekstnom nivou se ne prave skladišta podataka*

Zadatak 1. Sistemski dijagram

*Na sistemskom nivou se dodaju skladišta podataka i vrši se dekompozicija na podprocese*

10

Zadatak 2 - Sistem obrade narudžbi

Proces prodaje inicira kupac koji upućuje narudžbenicu. U okviru procesa (P1) se vrši analiza prihvatljivost narudžbenice. Kriterijumi za prihvatanje narudžbenice su nivo zaliha koje preduzeće ima na skladištu i status kupca u pogledu neizmirenih dugovanja prema preduzeću odnosno zaduženosti. Nakon obrade narudžbenice sledi obaveštavanje kupca o prihvatanju ili neprihvatanju narudžbenice. U slučaju pozitivne odluke sledi izrada i upućivanje predračuna(P2). Nakon uplate avansa na osnovu predračuna (P3) sledi izrada naloga za otpremu robe(P4) i sama otprema(P5), posle čega se prati realizacija narudžbi i otpreme (P6).

Izraditi kontekstni i sistemski dijagram

Zadatak 3 On-line kupovina knjiga

Potrebno je napraviti dijagrame toka podataka za potrebe razvoja online kupovine knjiga. Napraviti kontekstni dijagram i sistemski dijagram. Definisati entitete, procese,tokove i skladišta podataka.

Korisnik upućuje knjižari zahtev za kupovinom knjige. Ako je knjiga u skladištu i korisnik je član, knjižara potvrđuje kupovinu i beleži je. Nove knjige knjižara periodično naručuje od izdavača kad broj knjiga padne ispod neke vrednosti.

Zadatak 4 Prodaja dvd-ova

Potrebno je napraviti dijagrame toka podataka za potrebe razvoja sistema za prodaju dvd-a. Napraviti kontekstni dijagram i sistemski dijagram. Definisati entitete, procese,tokove i skladišta podataka.

Movie Fun je preduzeće koje prodaje dvd-ove poštom po diskontnim cenama svojim članovima. Službenik na prijemu primi narudžbinu on proverava da li je naručilac član kluba u bazi članova. Ako naručilac nije član službenik mu šalje nazad narudžbinu sa pristupnicom. Ako je naručilac član službenik proverava naručeni proizvod u bazi proizvoda. Onda službenik unosi narudžbinu i snima je u datoteku dnevnih narudžbina.U isto vreme službenik štampa račun i izdatnicu za svaku narudžbinu, koji se prosleđuju odeljenju za isporučivanje dvd-ova na dalju obradu.

Zadatak 5 Informacioni sistem biblioteke

• Potrebno je napraviti dijagrame toka podataka za potrebe razvoja informacionog sistema biblioteke. Napraviti kontekstni dijagram i sistemski dijagram. Definisati entitete, procese,tokove i skladišta podataka.

• Bibliotečki sistem je proces koji ima zadatak da vrši registraciju novih članova, iznajmljivanje knjiga postojeći članovima, prijem pročitanih knjiga i poručivanje novih knjiga. Kod prijema novih članova potrebno je popuniti prijavni formular i nakon što se izvrši registracija dobija se članska karta. Podaci o novim članovima se unose u bazu podataka članova biblioteke. Za izdavanje neke knjige potrebno je pregledati bazu knjiga i videti da li je ona dostupna. Ukoliko jeste tada se na osnovu članske karte proveravaju podaci u bazi podataka članova i izdaje se knjiga. Ta promena se beleži u bazi podataka knjiga(podaci o tome koja je knjiga izdata, kome

11

je izdata knjiga,kada je izdata, datumpovraćaja itd.) . Prijem iznajmljenih knjiga se vrši proverom u bazi podataka knjiga da se vidi da li je knjiga vraćena na vreme ili nije. U zavisnosti od toga članu biblioteke se izdaje kazna za prekoračenje roka. Izgubljene knjige se moraju poručiti od izdavača.

12