IMPLEMENTACIJA PROCENE · 502.14(497.11) IMPLEMENTACIJA procene uticaja na životnu sredinu u...

nosilacprojekta

U procesu evropskih integracija, Srbija mora da ispuni standarde EU u vezi sa postupkom procene uticaja industrijskih i infrastrukturnih projekata i planskih

uprave u pogledu implementacije procene uticaja? U

evropskim standardima? Studija na osnovu temeljne Stefan Šipka

Beograd, 2014.

IMPLEMENTACIJA PROCENE

TRENUTNO STANJEI PREPORUKE

This project is financially supported by The Royal Norwegian Embassy in Belgrade

ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu

Ovaj projekat sufinansira Ministarstvo poljoprivrede

Vlade Republike Srbije

u okviru projekta:Partneri:

IMPLEMENTACIJA PROCENE

TRENUTNO STANJEI PREPORUKE

9 788689 217049

ISBN 978-86-89217-04-9

1

IMPLEMENTACIJA PROCENE UTICAJA NA

ŽIVOTNU SREDINUU SRBIJI U KONTEKSTU

EVROPSKIH INTEGRACIJA:TRENUTNO STANJE

I PREPORUKE

Stefan ŠipkaNebojša Lazarević

Miloš ĐinđićDejan Maksimović

Beograd, 2014.

2

Izdaje: Centar za evropske politike

Za izdavača: Nebojša Lazarević

Autori: Stefan Šipka, Nebojša Lazarević,Miloš Đinđić, Dejan Maksimović

Recenzent: Zoran Sretić

Tiraž: 500 komada

Priprema: Marija Dobrić

Štampa: Tuli, Vršac

Beograd, 2014. godine

ISBN 978-86-89217-04-9

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

351.777.6(4-672EU)502.14(497.11) IMPLEMENTACIJA procene uticaja na životnu sredinu u Srbiji u kontekstu evropskih integracija : trenutno stanje i preporuke / Stefan Šipka ... [et al.]. - Beograd : Centar za evropske politike, 2014 (Vršac : Tuli). - 128 str. : ilustr. ; 30 cm “ ... sprovedeno u okviru projekta Misli-delaj-utiči: Unapređenje implementacije direktiva EU o proceni uticaja na životnu sredinu u Srbiji ...” --> prelim. str. - Tiraž 500. - Prilozi: str. 116-126. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliogra�ija: str. 103-115. ISBN 978-86-89217-04-9

1. Шипка, Стефан, 1986- [аутор]a) Европска унија - Еколошка политика b) Животна средина - Међународна заштита - Србија

COBISS.SR-ID 211813644

3

O �� „M��-��-��“

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Misli-delaj-utiči: Unapre-đenje implementacije direktiva EU o proceni uticaja na životnu sredinu u Srbiji“ (eng. Think-Act-Impact: Ensu-ring Improved Implementation of EU Directives on Environmental Impact Assessment in Serbia). Cilj projekta je unapređenje implementacije direkti-va EU o proceni uticaja na životnu sre-dinu u Srbiji, posebno imajući u vidu institucionalne mehanizme i učešće javnosti u postupku. Projekat se sa-stoji od istraživačkih i praktičnih ak-tivnosti usmerenih pre svega na po-boljšanje učešća građana u postupku. Ova studija je deo istraživačke delat-nosti na kojoj se u velikoj meri zasni-vaju ostale aktivnosti. Projekat izvodi Centar za evropske politike kao vode-ća organizacija zajedno sa Ekološkim centrom Stanište i organizacijom Sr-bija u pokretu i �inansijski je podržan od strane ambasade Kraljevine Nor-veške u Beogradu.

4

Napomene: Ova studija je pripremljena uz �inansijsku podršku ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Njen sadržaj je isključivo odgovornost Centra za evropske politike (CEP) i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Prevod termina i iskaza sa engleskog jezika na srpski jezik odgovornost je autorskog tima. Termini izraženi u ovoj studiji u gramatičkom muškom rodu podrazu-mevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.1

1 Prilagođeno na osnovu formulacije Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. god-ine („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009), član 1.

5

Siže studije

Studijom je obuhvaćeno istraživanje problema implementacije direktiva EU o proce-ni uticaja (PU) i strateškoj proceni uticaja (SPU) na životnu sredinu u Srbiji. Ciljevi istraživanja su utvrđivanje postojećeg stanja funkcionisanja institucija u pogledu PU/SPU i utvrđivanje postojećeg stanja u pogledu učešća javnosti u postupcima PU/SPU. Osim fokusa na institucionalnim pitanjima, učešću javnosti i poštovanju evropskih standarda, okvir studije obuhvata procenu uticaja projekata i u manjoj meri planskih dokumenata, prevashodno istražujući implementaciju PU na lokalnom nivou u Srbiji. Pored implementacije, određena pažnja je posvećena harmonizaciji srpskih propisa sa propisima EU u pogledu PU i SPU i dovođenje iste u vezu sa kvalitetom implemen-tacije PU i SPU.

Prilikom analize prikupljenih podataka, pre svega se vodilo računa o minimalnim standardima EU u skladu sa pristupom koji je zauzet u Nacionalnoj strategiji Repu-blike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine. Međutim, analiza je takođe ukazivala i na šire izazove u pogledu implementacije PU i SPU, imajući u vidu značaj pravilne implementacije navedenih postupaka za zaštitu životne sredine, kao i dina-mičnu prirodu prava EU. Kao ograničenje istraživanja treba navesti i činjenicu da je najveći deo istraživačkih aktivnosti obavljen pre stupanja na snagu izmena i dopuna Direktive PU kojima se utvrđuju nove obaveze. Međutim, istraživanje je ipak obuhva-tilo i implementaciju izmenjene i dopunjene direktive u meri u kojoj su prethodno prikupljeni podaci i dati vremenski okvir dozvoljavali.

Korišćena metodologija prikupljanja podataka sastoji se od: analize sadržaja propi-sa, izveštaja, akademskih članaka i drugih pisanih izvora podataka; ankete službenika 145 lokalnih samouprava i predstavnika 38 ekoloških nevladinih organizacija; i du-binskih polu-strukturisanih intervjua predstavnika gradskih i opštinskih uprava i ne-vladinih organizacija iz deset lokalnih zajednica kao i službenika švedskih, mađarskih i slovenačkih državnih uprava.

Na osnovu analize Direktive o PU uz oslanjanje na odluke Evropskog suda pravde, de�inisani su kriterijumi na osnovu kojih je moguće oceniti implementaciju Direktive o PU u Srbiji u pogledu institucija, kapaciteta i učešća javnosti u postupku, a na osno-vu prikupljenih podataka. Reč je o sledećim kriterijumima: postojanje procedure za PU; implementaciju PU; adekvatnost uspostavljenih procedura za ostvarivanje ciljeva Direktive o PU; sprečavanje sukoba interesa; stručnost nadležnih organa; stručnost izrađivača studije; uzimanje u obzir PU u postupku davanja saglasnosti za predlože-ni projekat; obezbeđenje mera u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štetnih efekata predloženog projekta po životnu sredinu; konsultacije sa zaintereso-vanim organima i organizacijama; rano i efektivno obaveštavanje javnosti; obavešta-vanje i dostupnost informacija elektronskim putem; mogućnosti za rano i efektivno učešće zainteresovane javnosti u postupku dok su sve opcije otvorene; i uzimanje u obzir mišljenje javnosti. De�inisani kriterijumi nisu iscrpni, niti pretenduju na opštu prihvatljivost, već su u ovoj studiji prepoznati kao korisno sredstvo za analizu priku-pljenih podataka, uz ostavljanje prostora za drugačiji pristup i tumačenja.

Kada je o harmonizaciji reč, rezultati istraživanja ukazuju da je srpsko zakonodavstvo uglavnom usklađeno sa propisima EU i da u određenim slučajevima prevazilazi mini-malne standarde EU; međutim, takođe su identi�ikovane određene neusklađenosti na

6

koje treba obratiti pažnju. Dugački su rokovi za podnošenje zahteva za odlučivanje o studiji o PU i realizaciju projekta nakon dobijanja saglasnosti za studiju, čime može umanjiti vremenska usklađenost donetih odluka u postupku PU i davanja saglasno-sti na odluku. Ne postoje garancije da će javnost imati vremenski okvir od 30 dana da uzme učešće u postupku odlučivanja o studiji o PU. Postoji neusklađenost Zakona o PU i Zakona o planiranju i izgradnji u pogledu rada tehničke komisije, kao i gene-ralnog odsustva upućivanja u ZPI na PU čime se može dovesti u pitanje uzimanje rezultata PU u obzir prilikom odlučivanja o davanju saglasnosti na predloženi pro-jekat. Ne postoje mehanizmi za sprečavanje sukoba interesa. Nejasno je de�inisana obaveza obaveštavanja javnosti u vezi sa odlukom o potrebi procene uticaja, jer nije jasno de�inisana obaveza obrazloženja donete odluke. Ne postoji odredba o javnoj dostupnosti obrazloženja o tome kako su konsultacije sa zainteresovanom javno-šću uzete u obzir u postupku davanja saglasnosti na predloženi projekat. Ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti i dostupnosti informacija elektronskim putem. U pogledu SPU, ključni nedostatak Zakona u odnosu na zahteve Direktive o SPU jeste nepostojanje odredbe koja obavezuje nadležni organ da obavesti javnost o odluci o izradi izveštaja za SPU.

U pogledu implementacije PU i SPU, standardi direktiva o PU i SPU se uglavnom po-štuju, ali na minimalnom nivou. Procedure za PU i SPU su uspostavljene i uglavnom se sprovode. Adekvatnost uspostavljenih procedura je na niskom nivou, pre svega usled malog broja službenika zaduženih za PU i SPU, dupliranja funkcija i poteškoća u vezi sa tehničkim i administrativnim kapacitetima. Međutim, iako na niskom nivou, uspostavljene institucije su ipak dovoljno adekvatne da budu u skladu sa minimal-nim standardima Direktive o PU. Nedostaci postojećih procedura u pogledu PU mogu se dovesti u vezu nedovoljnim konsultovanjem lokalnih samouprava i nevladinih organizacija prilikom izrade propisa u vezi sa PU i SPU. Najveći problem je identi�i-kovan u pogledu sukoba interesa i to je jedini kriterijum koji u ovom trenutku nije ni na minimalnom nivou u pogledu implementacije standarda iz Direktive o PU. Ta-kvo stanje je naročito zabrinjavajuće u slučaju kada je lokalna samouprava ujedno i nosilac projekta, jer ne postoje institucionalna rešenja na osnovu kojih se može sprečiti sukob interesa. U pogledu stručnosti, lica koja izrađuju studiju o PU i lica koja ocenjuju studiju i koja vode druge faze postupka (potreba za procenom uticaja, određivanje obima i sadržaja studije), ispunjavaju minimalne uslove Direktive o PU, međutim, postoji prostor za dodatno poboljšanje stručnosti. Takođe su identi�ikova-ni problemi u vezi sa kvalitetom studija o PU, načinom izbora i plaćanja stručnjaka za rad u tehničkoj komisiji. Tokom istraživanja, identi�ikovane su različite prakse u pogledu usklađenosti postupaka i saradnje lica nadležnih za PU odnosno izdavanje saglasnosti za izvođenje projekata (građevinska i upotrebna dozvola). Negativne pri-meri takve saradnje u velikoj meri se mogu dovesti u vezu sa neusklađenošću Za-kona o PU i ZPI. Na osnovu rezultata nije moguće izneti konačne zaključke o tome koliko se rezultati PU uzimaju u obzir u kasnijim fazama odlučivanja o predloženom projektu, ali je uslovna tvrdnja da se poštuju minimalni standardi Direktive o PU po ovom pitanju. Kriterijumu koji se odnosi na obezbeđenje mera u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štetnih efekata po životnu sredinu, istraživanje je pre svega pristupilo iz ugla nadzora implementacije PU. Iako su kao problem identi-�ikovani mali broj inspektora, nedostatak tehničkih kapaciteta i primedbe na kvalitet inspekcijskog nadzora, ipak je uočeno postojanje mehanizama nadzora, kao i napora od strane inspekcije da se uslovi zaštite životne sredine proizašli iz procene uticaja na životnu sredinu poštuju od strane investitora. Stoga se u pogledu ovog kriterijuma takođe poštuju minimalni standardi Direktive o PU, ali svakako da postoji dodatni prostor za poboljšanje postojećeg stanja.

Saradnja sa zainteresovanim organima i organizacijama je na osrednjem nivou, ali u skladu sa minimalnim zahtevima Direktive o PU. U pogledu obaveštavanja i konsul-tovanja javnosti, pohvalno je da sve lokalne samouprave sprovode neku vrstu obave-štavanja. Međutim, kritika predstavnika civilnog društva je da su obaveštavanja često formalne prirode u cilju ispunjenja zakonskih obaveza. U većini slučajeva se obave-štavanje vrši putem štampanih medija, oko polovina lokalnih samouprava obaveštava

� ��

7

javnost putem televizije i radija, dok je upotreba interneta veoma slabo zastupljena. Podaci dobijeni od lokalnih samouprava govore o veoma malom učešću građana u javnim raspravama. Ubedljiva većina JLS i NVO se slaže da je nedovoljna informisanost glavni uzrok niskog učešća javnosti u postupku. Stav lokalnih samouprava da u najve-ćoj meri prihvataju mišljenja zainteresovane javnosti, dok je mišljenje predstavnika nevladinog sektora da su to retki slučajevi. Odmereno je reći da se postojeće obave-štavanje, učešće zainteresovane javnosti i izražena mišljenja javnosti uzimaju u obzir u dovoljnoj meri da se minimalni uslovi Direktive o PU ispunjavaju, ali da su moguća dodatna poboljšanja, pogotovo u pogledu obaveštavanja javnosti elektronskim putem.

U studiji su razmotrene tri opcije koje mogu imati sveobuhvatni uticaj na budućnost implementacije PU: očuvanje postojećih nadležnosti uz dodatna poboljšanja sistema; integrisanje postupka PU i postupka izdavanja upotrebne dozvole, uključujući inte-graciju institucija i kapaciteta; nova podela nadležnosti na osnovu kriterijuma mo-gućih uticaja koje projekti mogu imati na životnu sredinu umesto sadašnjeg načina raspodele nadležnosti na osnovu nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole. Pore-đenjem tri navedene opcije zaključeno je da je kratkoročno opcija 1 najbolje izvodljivo rešenje, jer već postoji deset godina, a dodatni reformski napori ne bi bili izrazito kru-pni. Dugoročno gledano, opcija 3 bi bila najbolje rešenje, pre svega jer bi nadležnost za PU bila u skladu sa veličinom mogućeg uticaja na životnu sredinu i kapacitetima nadležnih organa (republičkih, pokrajinskih i lokalnih). U slučaju opcije 2 procenjeno je da bi, iako poseduje pozitivna svojstva, reformski napori u cilju njenog uvođenja bili suviše visoki u poređenju sa dobitima, posebno u poređenju sa opcijom 1 i 3.

Ključne preporuke u cilju obezbeđenja implementacije minimalnih standarda EU u pogledu PU su sledeće:

• Privremeno premestiti nadležnost sa lokalnog na republički i pokrajinski nivo u slučaju kada je lokalna samouprava istovremeno i nadležni organ i nosilac projekta;

• Uskladiti Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o PU, pre svega u pogledu rada tehničke komisije za pregled objekta, ali i generalnog upućivanja ZPI na Zakon o PU u vezi sa odredbama koje se odnose na izdavanje upotrebne dozvole. Po-štovanje standarda EU dodatno bi se osiguralo upućivanjem na PU u odredba-ma ZPI koje se odnose na postupak izdavanja građevinske dozvole i lokacijske dozvole;

• U ZPI, odnosno Zakonu o PU, potrebno je utvrditi obavezu obaveštavanja o donetoj odluci o davanju odnosno ne davanju saglasnosti za realizaciju pred-loženog projekta, uključujući obrazloženje o tome kako su konsultacije sa zainteresovanom javnošću uzete u obzir u postupku davanja saglasnosti na predlog projekta;

• Skratiti vremenske rokove za podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na studiju o PU kao i vremenske rokove za početak realizacije projekta;

• De�inisati zakonom obavezu da se odredi barem 30 dana za konsultacije sa za-interesovanom javnošću (dostavljanje mišljenja, javni uvid i javna rasprava);

• Utvrditi u Zakonu o PU obavezu da se javnosti obrazloži odluka o potrebi pro-cene uticaja na životnu sredinu;

• Potrebno je uvesti zakonsku obavezu obaveštavanja javnosti elektronskim pu-tem i dostavljanja relevantnih informacija elektronskim putem, i

• Uvesti zakonsku obavezu obaveštavanja javnosti o odluci da se pristupi odno-sno ne pristupi izradi izveštaja SPU za planove i programe gde takva moguć-nost postoji.

Pored navedenih preporuka za poštovanje minimalnih standarda EU, mogu se pred-ložiti sledeće preporuke za generalno poboljšanje implementacije PU i SPU u Srbiji.

8

Kada je o institucionalnim mehanizmima i kapacitetima reč, mogu se dati sledeće pre-poruke:

• Unaprediti postojeći proces kreiranja politika u oblasti životne sredine što bi podrazumevalo šire konsultacije sa relevantnim akterima (lokalnim samou-pravama, ekološkim NVO itd.);

• Razmotriti uvođenje institucionalnih mera kojima se nadležnom organu ostavlja više modaliteta za ispunjenje svojih obaveza u pogledu postupka PU i SPU, a po uzoru na rešenje kojim se u Srbiji reguliše interna revizija;

• Utvrditi obavezu da nadležni lokalni i pokrajinski organi izveštavaju ministar-stvo nadležno za životnu sredinu o radu u pogledu PU i SPU, a da ministarstvo pridobijene podatke prikuplja i analizira;

• Potrebno je da država usvoji zvanični vodič za implementaciju PU koji bi se odnosio i na lokalni nivo;

• Zakonom urediti da u slučaju učešća nosioca projekta u radu tehničke komisi-je poziv na konsultacije bude dostavljen i predstavnicima zainteresovane jav-nosti koji su učestvovali u prethodnim konsultacijama;

• Utvrditi određeni broj zainteresovanih organa i organizacija koji bi uvek bili pozvani da učestvuju u postupku odlučivanja u oblasti PU/SPU;

• U Zakonu o PU jasno istaći obavezu odvojenosti funkcija vođenja postupka PU od obavljanja inspekcijskog nadzora;

• Uvesti obavezu pribavljanja prethodne saglasnosti organa nadležnog za život-nu sredinu za odluku da SPU nije potrebna za određene planove i programe;

• Poboljšati sistem regrutovanja kadrova za rad u javnoj upravi i izrađivače stu-dija PU i izveštaja o SPU. U tom smislu, trebalo bi razmotriti uvođenje poseb-nog sistema licenciranja za takve delatnosti;

• Značajno povisiti iznose zaprećenih novčanih kazni u slučaju da službenici i privredna društva na ispunjavaju svoje obaveze u skladu sa propisima o EIA i SEA;

• Trebalo bi da država utvrdi smernice za određivanje lokalnih naknada nosila-ca projekta za PU;

• Država bi trebalo da identi�ikuje lokalne samouprave sa boljim kapacitetima i podstaći kadrovsku i tehničku saradnju sa lokalnim samoupravama sa slabi-jim kapacitetima;

• Dodatni napori moraju se uložiti u cilju poboljšanja rada lokalnih inspekcij-skih službi, u pogledu povećanja broja službenika, organizovanja obuka i do-datnih ulaganja u tehničke kapacitete, i

• Potrebno je dodatno jačati kapacitete pravosudnih organa i dugoročno raz-motriti mogućnost formiranja posebnih odeljenja sudova specijalizovanih za oblast životne sredine.

U pogledu učešća javnosti mogu se dati sledeće preporuke:

• Obezbediti učešće predstavnika lokalnih samouprava i nevladinih organizacija prilikom daljih izmena i dopuna zakona PU i SPU i drugih relevantnih propisa;

• Proširiti vremenske rokove za učešće javnosti u prve dve faze postupka PU;

• De�inisati posebne termine koji bi bili prilagođeni praktičnim mogućnosti-ma zainteresovane javnosti da prisustvuje javnim raspravama, imajući u vidu standardno radno vreme;

� ��

9

• Precizirati vremenske okvire za učešće javnosti u postupku SPU;

• Povećati prostor za učešće javnosti u PU; proširiti učešće javnosti na fazu na-kon eventualnih izmena i dopuna studije o PU od strane nosioca projekta;

• U postupku SPU trebalo bi omogućiti učešće javnosti i u prvoj fazi postupka (odlučivanje o potrebi izrade strateške procene) i pripremi izveštaja o SPU;

• Razmotriti uvođenje (potencijalno po nadležnog organa i zakonski obavezuju-će) mogućnosti javnih rasprava putem interneta;

• Uvesti obavezne odredbe o obaveštavanju putem interneta i razmotriti oba-vezu formiranja posebnih internet portala lokalne samouprave za PU i SPU;

• Utvrditi obavezu postavljanja obaveštenja o aktuelnim postupcima PU i SPU blizu prometnih mesta (prodavnice, stanice itd.) odnosno blizu lokacije gde se projekat planira;

• Razmotriti uvođenje obaveze obaveštavanja na osnovu lokalnih običaja (javni razglasi, posteri na trgovima itd.), ali i uvođenje inovativnijih načina obavešta-vanja poput korišćenja društvenih mreža ili �luorescentnih postera;

• Usvojiti i primeniti lokalne planove za animaciju građana za njihovo efektiv-nije učešće u PU, SPU i uopšte u procesu donošenja odluka u oblasti životne sredine;

• Ojačati saradnju lokalne samouprave sa zainteresovanom javnošću putem održavanja konsultativnih sastanaka uključujući uspostavljanje lokalnih Save-ta za zaštitu životne sredine (tzv. „Zeleni savet“);

• Razmotriti i dodatne oblike učešća javnosti, poput slanja upitnika građanima o tome da li žele realizaciju određenog projekta ili prihvatanje planskog doku-menta u mestu u kome žive;

• Uvesti zakonsku obavezu evidentiranja zainteresovane javnosti odnosno oba-veze obaveštavanja javnosti o mogućnostima da budu evidentirane kao zain-teresovana javnost, i

• Razmotriti uvođenje detaljnijeg obrazloženja na koji način su mišljenja zainte-resovane javnosti uzeta u obzir u postupku PU i SPU.

10

S��

11

SadržajSiže studije | 5Lista ilustracija | 12Lista tabela | 13Lista skraćenica | 141. Uvod | 15 1.1. Kontekst | 15 1.2. Okvir istraživanja | 19 1.3. Metode prikupljanja podataka | 20 1.4. Struktura studije | 222. Evropska unija i procena uticaja na životnu sredinu | 23 2.1. Opšti osvrt na politiku zaštite životne sredine u EU | 23 2.2. Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu | 24 2.3. Direktiva o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu | 29 2.4. Implementacija Direktive o PU u državama članicama | 32 2.5. Ključni kriterijumi za ocenu implementacije ciljeva Direktive o PU/SPU u

pogledu institucija i učešća javnosti | 363. Propisi PU/SPU u Srbiji | 38 3.1. Opšti osvrt na politiku Srbije u oblasti PU/SPU | 38 3.2. Procena uticaja na životnu sredinu | 39 3.2.1. Institucionalni okvir | 41 3.2.2. Učešće javnosti i zainteresovanih organa i organizacija | 47 3.3. Strateška procena uticaja na životnu sredinu | 514. Analiza implementacije PU/SPU u Srbiji | 56 4.1. Prethodna istraživanja | 56 4.2. Institucije | 56 4.2.1. Postojanje i sprovođenje procedura za PU/SPU | 56 4.2.2. Način kreiranja javnih politika u oblasti PU i SPU | 59 4.2.3. Adekvatnost uspostavljenih institucija | 61 4.2.4. Objektivnost u radu i sprečavanje sukoba interesa | 63 4.2.5. Stručnost službenika i izrađivača studije o PU | 65 4.2.6. Uzimanje u obzir PU u postupku davanja saglasnosti | 67 4.2.7. Obezbeđenje implementacije mera zaštite životne sredine | 69 4.2.8. Konsultacije nadležnog organa sa zainteresovanim organima i

organizacijama | 71 4.3. Obaveštavanje i učešće javnosti u postupku 72 4.3.1. Obaveštavanje javnosti | 72 4.3.2. Učešće zainteresovane javnosti | 76 4.3.3. Razmatranje mišljenja javnosti | 83 4.4. Ocenjivanje kriterijuma implementacije Direktive o PU na lokalnom nivou u

pogledu institucionalnih mehanizama i učešća javnosti | 865. Opcije za dalji institucionalni razvoj u vezi sa implementacijom procene uticaja | 87 5.1. Opcija 1 – unapređeno postojeće stanje | 88 5.2. Opcija 2 – integrisani model | 89 5.3. Opcija 3 – nova podela nadležnosti | 906. Zaključci i preporuke | 92 6.1. Pregled sprovedenog istraživanja | 92 6.2. Preporuke | 95Bibliografija | 103Prilozi | 116

12

Lista ilustracija

Ilustracija 1-1 Ciklus kreiranja politika | 18Ilustracija 4-1 Učešće JLS u postupku izrade zakona o PU i SPU | 60Ilustracija 4-2 Učešće NVO u postupku izrade zakona o PU I SPU. | 61Ilustracija 4-3 Broj JLS koje imaju stručne saradnike u oblasti životne sredine. | 64Ilustracija 4-4 Broj JLS koje imaju inspektore u oblasti životne sredine. | 64Ilustracija 4-5 Broj službenika/ca koji obavljaju više funkcija. | 65Ilustracija 4-6 Angažovanost stručnjaka u postupku procene uticaja na životnu

sredinu. | 67Ilustracija 4-7 Sastav tehničke komisije za procenu uticaja na životnu sredinu na

lokalnom nivou. | 67Ilustracija 4-8 Organizacione jedinice lokalnih samouprava koje se obavljaju

poslove PU. | 69Ilustracija 4-9 Procenat JLS koje obaveštavaju javnost u pogledu postupka procene

uticaja na životnu sredinu. | 72Ilustracija 4-10 Način na koji JLS obaveštavaju javnost. | 73Ilustracija 4-11 Vođenje evidencije o ekološkim NVO od strane lokalnih samouprava. | 75Ilustracija 4-12 Procenat lokalnih samouprava koje šalju dopise ekološkim

nevladinim organizacijama. | 75Ilustracija 4-13 Upoznatost ekoloških NVO o svojim pravima u pogledu PU/SPU. | 76Ilustracija 4-14 Postojanje baza podataka na zvaničnim sajtovima lokalnih

samouprava o sprovedenim postupcima PU zasnovanih na glavnoj knjizi | 76

Ilustracija 4-15 Učešće NVO u procesu donošenja odluka u pogledu PU/SPU. | 78Ilustracija 4-16 Broj predmeta u kojima su NVO učestvovale u donošenju odluka

koje se tiču PU, SPU i IPPC – u protekle 3 godine zaključno sa 2012. godinom. | 79

Ilustracija 4-17 Procenat NVO koje znaju da su zakonom prepoznate kao zainteresovana strana u postupku PU/SPU. | 79

Ilustracija 4-18 Ocena NVO o sadašnjem stepenu učešća javnosti u postupku PU/SPU. | 82

Ilustracija 4-19 Ocena JLS o sadašnjem stepenu učešća javnosti u postupku PU/SPU. | 82Ilustracija 4-20 Uzrok nedovoljnog učešća javnosti na osnovu mišljenja službenika

JLS. | 83Ilustracija 4-21 Uzrok nedovoljnog učešća javnosti na osnovu mišljenja predstavnika

NVO. | 83Ilustracija 4-22 Stav službenika JLS o tome koliko lokalne samouprave prihvataju

mišljenje javnosti. | 84Ilustracija 4-23 Stav predstavnika NVO o tome koliko lokalne samouprave prihvataju

mišljenje javnosti. | 85Ilustracija 4-24 Procenat NVO koje upućuju primedbe, mišljenja i predloge na sadržaj

studija o PU. | 85

S��

13

Lista tabela

Tabela 2-1 Kriterijumi za ocenu implementacije ciljeva Direktive o PU u Srbiji | 37Tabela 3-1 Mogućnost učešća zainteresovane javnosti u fazama PU. | 48Tabela 3-2 Mogućnost učešća zainteresovane javnosti u fazama SPU. | 54Tabela 4-1 Osnovni podaci o vođenim postupcima PU i SPU za 2012. i 2013. | 58Tabela 4-2 Broj službenika u lokalnim samoupravama koji se bave poslovima životne

sredine. | 63Tabela 4-3 Nadzor u pogledu sprovođenja mera naloženih odlukama u postupku

procene uticaja. | 70Tabela 4-4 Broj održanih rasprava i prezentacija u postupku odlučivanja o studiji o

PU. | 78Tabela 4-5 Ocena implementacije Direktive o PU na lokalnom nivou | 86Tabela 5-1 Poređenje opcija za poboljšanje implementacije ciljeva Direktive o PU na

lokalnom nivou | 87

14

Lista skraćenica

AP – Autonomna pokrajina

CAB – County Administrative Board (regionalni upravni organi – Kraljevina Švedska)EIA – Environmental Impact Assessment (procena uticaja na životnu sredinu)EU – Evropska unijaEEC – Evropska ekonomska zajednicaGIS – Geoinformacioni sistem

IMPEL – EU Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law (Mreža EU za sprovođenje i primenu prava životne sredine)

IPPC – Integrated Pollution Prevention and Control (integrisana kontrola i spre-čavanje zagađivanja)JKP – Javno komunalno preduzećeJLS – Jedinica lokalne samouprave

NEPA – National Environmental Protection Agency (Nacionalna agencija za zašti-tu životne sredine – Kraljevina Švedska)

NEPA – National Environmental Protection Act (Nacionalni akt o zaštiti životne sredine – Sjedinjene Američke Države)NVO – Nevladina organizacijaOCD – Organizacija civilnog društva

OECD – Organization for Economic Cooperation and Development (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj)PU – Procena uticaja na životnu sredinuRS – Republika Srbija

SEA – Strategic Environmental Assessment (strateška procena uticaja na život-nu sredinu)SKGO – Stalna konferencija gradova i opštinaSPU – Strateška procena uticaja na životnu sredinuSSP – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanjuUN – Ujedinjene nacije

UNECE – United Nations Economic Commission for Europe (Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu)

UNEP – United Nations Environment Programme (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu)ZPI – Zakon o planiranju i izgradnjiZZŽS – Zakon o zaštiti životne sredine

Ključne reči: životna sredina, lokalna samouprava, procena uticaja na životnu sredinu, Evropska unija

S��

15

1. Uvod

1.1. Kontekst

Procena uticaja na životnu sredinu (skraćeno: PU; eng. Environmental impact asse-ssment – EIA) i strateška procena uticaja na životnu sredinu (skraćeno: SPU, eng. Stra-tegic environmental assessment – SEA) spadaju u osnovne mere politike zaštite životne sredine i instrumente prostornog planiranja putem kojih se potencijalni uticaji, rizici i opasnosti po životnu sredinu predloženih projekata, strateških dokumenata i politika razmatraju u okviru propisanog postupka odlučivanja koji prethodi davanju saglasno-sti za njihovo izvođenje, odnosno usvajanje. Polazeći od povećane degradacije životne sredine kao posledice nagle urbanizacije i industrijalizacije u 20. veku, PU i SPU su projektovane da omoguće da odluke o planiranju i razvoju koje znatno utiču na život-nu sredinu usvajaju informisani organi, koji su u postupku obezbedili sve neophodne informacije za pravilno odlučivanje.2 Istovremeno, njihova svrha je da javnosti osigu-raju da mogućnost nadgledanja procesa de�inisanja važnih razvojnih poduhvata i „de-mokratsko učešće“ građana u takvim odlukama.3 PU i SPU stvaraju uslove da davalac saglasnosti/dozvole svoje odluke donese i temelji na što više relevantnih informacija u vezi sa uticajem projekta ili planskog dokumenta dostavljenih od strane predlagača, i dopunjenih u postupku konsultacija sa relevantnim državnim organima, drugim jav-nopravnim entitetima i zainteresovanim licima, uključujući i građane na čiju okolinu i interese realizacija projekta ili planskog dokumenta može najviše uticati. Postupak PU/SPU stoga otvara mogućnost da se kombinuju stručna znanja sa lokalnim znanji-ma kojima raspolaže javnost.4

Dobro informisani donosioci odluka na toj osnovi raspolažu boljim uvidom u različite aspekte i širi razvojni kontekst predloženog projekta ili planskog dokumenta. Zahva-ljujući prikupljenim informacijama, oni su u boljoj poziciji da svojom odlukom podrže ekonomski, socijalno i ekološki održive projekte, odnosno spreče, odstrane ili umanje negativne uticaje i rizike po životnu sredinu, zdravlje i iscrpljivanje ograničenih pri-rodnih resursa generalno prihvatljivih razvojnih inicijativa. Takođe, oni mogu unapre-diti ekonomske, socijalne i ekološke učinke predložene politike ili projekta, na temelju dostavljenih informacija, primedbi zainteresovanih činilaca, i sve većeg raspoloživog fonda znanja stečenog kroz prethodne cikluse odlučivanja. Konačno, na osnovu ras-položivih informacija, donosioci odluka mogu sprečiti i odbiti projekte i politike koji su štetni i rizični po životnu okolinu, zdravlje i prirodne resurse zajednice i samim tim ekonomski neodrživi srednjoročno i dugoročno, ako ne i kratkoročno. PU i SPU pritom otvaraju mogućnost za kreiranje kulture odgovorne i otvorene razvojne politike koja podstiče proaktivno učešće građana u odlučivanju i oblikovanju razvojnih odluka i ra-cionalnije uključivanje rapoloživih administrativnih kapaciteta na različitim nivoima vlasti. Kao povratna sprega, ovi instrumenti mogu uticati i na podizanje standarda 2 Harwood R. & Wald R. Environmental Impact Assessment. 39 Essex Street, London 2006, strana 1. 3 Ibid. 4 Garb Y. Manon M. Peters D. Environmental Impact Assessment: Between Bureaucratic Process and So-cial Learning, Handbook on Public Policy Analysis; Theory, Politics and Methods. CRC Press, 2006, strana 486. Dostupno na: http://www.untag-smd.ac.id/�iles/Perpustakaan_Digital_2/PUBLIC%20POLICY%20%28Public%20Administration%20and%20public%20policy%20125%29%20Handbook%20of%20Public%20Policy%20Analysis%20Th.pdf.

16

očekivanja kada govorimo o kvalitetu projekata i politika koji se uzimaju u razmatra-nje, u pogledu održivog razvoja Srbije kao celine i njenih delova.

PU/SPU su mere pretežno proceduralne prirode.5 Njima se zahteva određeni niz pro-ceduralnih koraka, pre svega u cilju utvrđivanja postojanja potencijalno značajnog uti-caja projekta na životnu sredinu i prikupljanja informacija radi identi�ikacije, opisa i ocene tih uticaja i rizika, uz predlog i usvajanje mera da se izbegnu, spreče ili umanje negativni uticaji na životnu sredinu. PU/SPU stoga utiču na konačnu odluku, ali ne prejudiciraju konačnu odluku o prihvatanju odnosno odbijanju predloga projekta ili planskog dokumenta.

Ako se uporede dve procedure, može se primetiti da je PU usmerena na uže projek-tne aktivnosti, dok se SPU primenjuje na nivou širih strateških dokumenata (politika, planova, programa). U pogledu rigoroznosti analize i vrste podataka, SPU je manje rigorozna i u manjoj meri kvantitativnog karaktera u odnosu na PU. Sa druge strane, strateška procena uticaja obezbeđuje sveobuhvatan i sistematičan pristup sprečava-nju, smanjivanju ili otklanjanju štetnih posledica ljudskih aktivnosti koje bi u suprot-nom imale prevashodno stihijski i ad hoc karakter.6 Struktura postupka PU zavisi od konkretnih pravnih i institucionalnih rešenja, međutim generalno se može govoriti o šest faza: utvrđivanje potrebe za PU, utvrđivanje obima studije, studija o PU, odluči-vanje o studiji, implementacija i praćenje.7 Iako se SPU prvobitno temeljila na logici PU8, strateška procena uticaja je vremenom počela da se razvija kao speci�ičan tip po-stupka čija konkretna metodologija zavisi od datog pravnog i institucionalnog okvira.9

Evropska unija (EU) počela je aktivnije da razvija regulativu u oblasti PU/SPU tokom 1980-ih godina u kontekstu povećanih međunarodnih aktivnosti na ovom polju10. Ona je regulisala postupak PU preko Direktive 2011/92/EU11 (Direktiva o PU), a SPU preko Direktive 2001/42/EC (Direktiva o SPU), čime je primena tih mera postala obavezu-juća za sve države članice EU. Direktiva o PU i Direktiva o SPU propisuju obavezujuće ciljeve koje treba ostvariti putem implementacije u državama članicama, ostavljajući

5 Direktiva 2011/92/EU, Recital 7; Bell S. McGillivray D. Environmental Law. Oxford University Press, 2006, strana 509; Stookes P. A Practical Approach to Environmental Law. Oxford University Press, 2009, strana 559-560; Wolf S. Stanley N. Wolf and Stanley on Environmental Law. Routledge, 2014, strana 464.6 Partidário M. R. Strategic Environmental Assessment (SEA): Current Practices, Future Demands and Capacity-Building Needs. Course Manual. International Association for Impact Assessment. IAIA training Course. Portugal, 2007, strana 20. Dostupno na: http://www.commdev.org/�iles/1725_�ile_SEAManual.pdf 7 Garb Yaakov. Manon Miriam. Peters Deike. Environmental Impact Assessment: Between Bureaucratic Process and Social Learning, Handbook on Public Policy Analysis; Theory, Politics and Methods. CRC Press, 2006, str. 483. 8 Mitrović I. Unapređenje primene strateške procene uticaja na životnu sredinu u Srbiji. Zbornik radova Geografskog instituta „Jovan Cvijić“, SANU. Br. 57, str. 347-356, 2007, strana 349. Dostupno na: http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=RELAKW%26and%26strategic%2Benvironmental%2Bassessment&page=4&sort=1&stype=0&backurl=%2FRelated.aspx%3Fartak%3Dstrategic%2Benvironmental%2Bassessment. 9 Partidário M. R. Strategic Environmental Assessment: Key Issues Emerging from Recent Practice. Envi-ronmental Impact Assessment Review. Br. 16, strana 31-55. 1996. 10 Početak uvođenja pravno obavezujuće procene uticaja datira iz 1969. godine, kada je u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) usvojen National Environmental Policy Act (NEPA) (Patricia Birnie et al, In-ternational Law & Environment (OUP, 2009) str. 165.). Po ugledu na SAD, druge države su takođe počele da usvajaju propise u vezi sa procenom uticaja na životnu sredinu: Australija (1974. godine), Tajland (1975), Francuska (1976), Filipini (1978), Izrael (1981), Pakistan (1983) - https://www.env.go.jp/earth/coop/coop/document/10-eiae/10-eiae-2.pdf. U užem međunarodnom kontekstu treba istaći: Deklaraci-ju o politici zaštite životne sredine Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (1974) - http://acts.oecd.org/Instruments/ShowInstrumentView.aspx?InstrumentID=66&InstrumentPID=63&Lang=en&Book; Svetsku povelju za prirodu UN (1982) - http://www.un.org/documents/ga/res/37/a37r007.htm; Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (Espoo konvencija) UNECE (1991) - http://www.unece.org/�ileadmin/DAM/env/eia/documents/legaltexts/conventiontextenglish.pdf i Kijevski protokol o SPU (2003) - http://www.unece.org/env/eia/sea_protocol.html koji se odnose na prekograničnu saradnju; i Deklaraciju iz Rija o životnoj sredini i razvoju UNEP (1992) - http://www.un.org/documents/ga/conf151/aconf15126-1annex1.htm. 11 Konsolidovana verzija, prva Direktiva o PU je doneta 1985. dok je 2014. Evropski parlament usvojio poslednje izmene i dopune Direktive. Dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32011L0092&from=EN.

U��

17

državama prostor da same odaberu konkretne zakonske instrumente za njihov pre-nos, administrativne modele i kapacitete za njihovo sprovođenje. Taj prostor je ogra-ničen svrhom samih direktiva.

Srbija se generalno suočava sa velikim izazovima u pogledu zaštite životne sredine, konkretno u vezi sa implementacijom PU i SPU. Ovi izazovi dodatno dobijaju na sna-zi zbog pregovora o pristupanju Srbije EU, imajući u vidu nedovoljan učinak javnih politika Srbije u oblasti zaštite životne sredine. Kako bi unapredila svoju politiku u oblasti životne sredine i odgovorila na izazove evropskih integracija, Vlada Srbije je donela zakonske i podzakonske propise u cilju transponovanja Direktiva PU i SPU. No, bez obzira, upitan je kvalitet sprovedene harmonizacije a naročito učinak na polju implementacije ciljeva pomenutih direktiva. U tom smislu, Nacionalni program zaštite životne sredine identi�ikuje ključne probleme u oblasti životne sredine koji se odno-se i na PU/SPU: 1) nepostojanje strateških i planskih dokumenata iz oblasti životne sredine; 2) nedovoljni institucionalni kapaciteti; 3) nedelotvoran sistem monitoringa (praćenja) i izveštavanja; 4) nedovoljno e�ikasno sprovođenje propisa u oblasti za-štite životne sredine koje proizilazi iz nezaokruženog pravnog sistema, nedovoljnih institucionalnih kapaciteta, nedovoljno e�ikasnog inspekcijskog nadzora, i sporosti sudstva; 5) nedelotvoran sistem �inansiranja zaštite životne sredine i nedostatak eko-nomskih podsticaja; 6) nizak nivo svesti o životnoj sredini, nedovoljna edukacija o životnoj sredini i neadekvatno učešće javnosti u odlučivanju.12 Navedeni problemi u oblasti rada institucija, administrativnih kapaciteta i učešća javnosti prepoznati su i u Nacionalnom programu za integraciju u EU13 i u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za 2013-2016 godinu14, sa posebnim naglaskom na lokalni nivo. Čak i ako se ove kritike generalno odnose na politiku životne sredine, postupak PU/SPU treba posmatrati u tom kontekstu, s obzirom na horizontalni karak-ter postupka. Pritom, Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine pobliže ukazuje na problematiku u pogledu PU/SPU:

Postoje zakonske i implementacione praznine u zakonima o proceni uticaja na životnu sredinu i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu koje treba da se isprave, kako bi se osiguralo da se ovi procesi uklapaju u opšti okvir planiranja u oblasti životne sredine.15

Problemi koje su identi�ikovale srpske institucije podudaraju se sa stavom Evropske komisije koja je u svom Mišljenju Evropskom parlamentu i Savetu o zahtevu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji identi�ikovala životnu sredinu kao oblast u kojoj Srbija treba da uloži najveći napor u procesu evropskih integracija, uključujući jačanje administra-tivnih kapaciteta i delotvorno sprovođenje propisa.16 Evropska komisija u Izveštaju o napretku Srbije za 2013. godinu ukazuje da je potrebno poboljšanje implementacije i primene postojećih propisa, jačanje administrativnih kapaciteta, unapređenje međuin-stitucionalne saradnje i kapaciteta i podizanje svesti u oblasti životne sredine17 i navodi da „implementacija Direktive o proceni uticaja treba da se unapredi, pogotovo u vezi sa postupkom javnog učešća“.18 O značaju postojanja adekvatnih institucija, kapaciteta i efektivnog učešća javnosti dodatno govore i pitanja iz upitnika koji je Evropska komisija uputila Srbiji radi pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvom u Evropskoj uniji, a koja se odnose na administrativne kapacitete i učešće javnosti.19

12 Nacionalni program zaštite životne sredine, („Službeni glasnik RS“, broj 353-459/2010-1. Str. 49-50).13 Izmenjeni i dopunjeni nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju. Beograd, 2009, strana 573. Dostupni na: http://www.seio.gov.rs/dokumenta/nacionalna-dokumenta.125.html. 14 Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2013-2016). Beograd, februar 2013, strana 498. Dostupno na: http://www.seio.gov.rs/dokumenta/nacionalna-dokumenta.125.html. 15 National Environmental Approximation Strategy for the Republic of Serbia. December, 2011. Str. 59.16 Saopštenje Evropske Komisije Evropskom parlamentu i Savetu. Mišljenje Komisije o zahtevu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji. 2011, Strana 11.17 European Commission, Serbia 2013 Progress Report, strana 56. Dostupno na: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2013/package/sr_rapport_2013.pdf. 18 Ibid, strana 54. 19 Upitnik. Odgovori koje Evropska komisija zahteva od Vlade Srbije u cilju pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u Evropsku uniju. 2010. Dostupno: http://www.seio.gov.rs/dokumenta/nacionalna--dokumenta.125.html.

18

Navedeni delovi domaćih dokumenata i dokumenata EU ukazuju na aktuelnost im-plementacije politika zaštite životne sredine, konkretnije, implementacije PU i SPU u Srbiji u kontekstu evropskih integracija.20 U skladu s tim, implementacija direktiva EU u pogledu PU/SPU u Srbiji je identi�ikovana kao istraživački problem u ovoj studiji. Zarad obezbeđenja uspešne implementacije propisa EU, jedno od ključnih preduslova jeste postojanje izgrađenih kapaciteta javne uprave. Međutim, pitanje je koliko je zapravo širi institucionalni okvir za uspešnu implementaciju PU/SPU ade-kvatno osmišljen, koji prethodi i svojim obimom prevazilazi pitanje izgradnje kapaci-teta. Još jedna komponenta koja posebno zaslužuje pažnju jeste učešće javnosti u pro-cedurama PU/SPU. Značaj učešća javnosti jeste u tome što se na taj način obezbeđuje veća transparentnost, otvorenost, odgovornost, legitimnost u radu javne uprave po pitanju PU/SPU kao i bolji kvalitet informacija od značaja za postupak. Prema tome, polazeći od iznetih stavova i prethodno utvrđenog istraživačkog problema, u studiji su prepoznata dva posebna istraživačka cilja: prvi, utvrđivanje postojećeg stanja funk-cionisanja institucija u pogledu PU/SPU; i drugi, utvrđivanje postojećeg stanja u pogledu učešća javnosti u postupcima PU/SPU. Analiza će se izvršiti na osnovu prethodno identi�ikovanih ključnih zahteva direktiva o PU i SPU u pogledu institucija i učešća javnosti, koje države članice i države kandidati moraju da implementiraju. Dati kriterijumi će se izneti nakon analize direktiva o PU i SPU (poglavlje 2). Takođe će se izvršiti delimična analiza harmonizacije srpskih propisa sa propisima EU u oblasti PU i SPU, kako bi se uočile veze između zakonskih rešenja i implementacije standarda EU u Srbiji. Oba istraživačka cilja podrazumevaju i davanje predloga za unapređenje navedenih aspekata implementacije PU/SPU.

Posmatrajući istraživanje u okviru ciklusa kreiranja javnih politika (eng. policy cycle), može se tvrditi da se studija odnosi na fazu „učenja“ politike (ilustracija 1-1). Reč je o fazi u kojoj se javna politika koja je prethodno formulisana i realizovana (putem odabrane opcije politike, npr. zakona) implementira i za to vreme podvrgava praćenju i evaluaciji. Praćenjem implementacije otvara se nov prostor za poboljšanje imple-mentacije PU/SPU u novom ciklusu kreiranja politike, uključujući i razmatranje novih pravnih i institucionalnih rešenja. Takva poboljšanja dala bi dodatnu garanciju da će se standardi EU uspešno i sprovesti. Rezultati istraživanja mogu pozitivno da utiču i na druge sektore politika putem „efekta prelivanja“ (eng. spillover effect), posebno tamo gde je proces harmonizacije sa pravnim tekovinama EU još uvek u toku.

Ilustracija 1-1: Ciklus kreiranja politika21

20 Srbija već sada ima obavezu da domaće zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama EU na osnovu člana 72 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine. 21 Reč je o modelu ciklusa politika koji su razvili Lazarević, M., Marić, S., Orza, A. u studiji: „Kreiranje politike i pregovori za pristupanje EU: kako do rezultata za Srbiju?“. Beograd, 2013, strana 15. Dostupno na: http://www.europeanpolicy.org/dokumentacioni-centar/cep-izdanja/384-kreiranje-politike-i-pregovori-za-pri-stupanje-eu-kako-do-rezultata-za-srbiju.html. Međutim, treba obratiti pažnju i na druge značajne koncepte

U��

19

1.2. Okvir istraživanja

Istraživanje implementacije PU/SPU u Srbiji sprovešće se imajući u vidu pre svega minimalne uslove prava EU koje Srbija mora ispuniti u procesu pristupanja, sledeći pristup iznet u Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti životne sredine da „srpsko zakonodavstvo treba da oslikava pravo EU; ni više ni manje22“. Međutim, po-red ovakvog osnovnog pristupa, studija će ukazati i na generalne probleme u imple-mentaciji PU/SPU u Srbiji i dati preporuke za moguća poboljšanja, čak i ako su mini-malni uslovi propisani pravom EU ispunjeni. Razlog za takvu odluku je, s jedne strane, generalna težnja istraživačkog tima da se dâ doprinos poboljšanju politika PU/SPU i životne sredine u Srbiji uopšte, a sa druge strane da se ukaže na potencijalne proble-me i rešenja koja Srbija treba da ima u vidu, s obzirom na dinamičnu prirodu prava EU iz koje mogu proizaći buduće obaveze po Srbiju kao državu kandidata, odnosno kao punopravnog člana EU.

Istraživanje je koncentrisano na funkcionisanje institucija i pitanja učešća javnosti u po-stupku PU i SPU. Stoga, istraživanje ne obuhvata sadržinsku analizu PU i SPU u smislu prirodnih i tehničkih aspekata konkretnih projekata, planova i programa. Takođe, istra-živanje je bilo usmereno ka radu organa javne uprave i implementaciji PU/SPU u Srbiji, te se stoga nije podrobnije bavilo radom pravosuđa i prekograničnom saradnjom. Iako istraživanje obuhvata i PU i SPU, usled obima obeju tema, naglasak je u većoj meri stav-ljen na izučavanje procene uticaja projekata na životnu sredinu. Time se ne umanjuje značaj SPU, već nastoji da se postojeći vremenski resursi i kapaciteti iskoriste na najop-timalniji način, istovremeno obraćajući pažnju na povezanost dva postupka.

Veći deo istraživanja sproveden je pre stupanja na snagu novih izmena i dopuna Di-rektive o PU iz 2014. godine, 15. maja 2014. Iako je istraživanje obuhvatalo i teme koje su relevantne za pomenute izmene i dopune, fokus istraživanja je ipak bio prevashod-no na konsolidovanoj Direktivi o PU iz 2011. Pritom, iako su nakon stupanja na snagu pomenutih izmena i dopuna dodatni istraživački napori učinjeni kako bi se došlo do podataka koji mogu biti relevantni u novonastaloj situaciji, veći deo istraživanja je već bio završen pre 15. maja 2014. godine.

Istraživanje obuhvata organe na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, ali je fokus istraživanja pre svega na implementaciji PU i SPU na lokalnom nivou. Značaj lo-kalnog nivoa je u tome što je znatan obim nadležnosti u oblasti PU/SPU prenet na nivo gradova i opština – što je istraživačima potvrđeno u razgovoru sa predstavnicima mi-nistarstva nadležnog za životnu sredinu. Pritom, u kontekstu pristupanja, e�ikasnost sprovođenja direktiva posmatra se u odnosu na celinu, a ne u odnosu na određene delove ili nivoe vlasti države kandidata. Stoga je značajno istražiti implementaciju PU/SPU, s obzirom na brojnost i raznolikost lokalnih samouprava, usled čega se mogu pojaviti različite prakse implementacije čime se transparentnost i proces praćenja svakako usložnjava.. Konačno, studija uzima u obzir i ciljeve u pogledu institucional-ne reforme sadržane u Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti životne sre-dine. Strategijom je utvrđeno da nakon perioda rezervisanog za kratkoročne ciljeve (2011–2014) sa fokusom na ministarstvo i saradnju sa drugim ministarstvima i or-ganima Autonomne pokrajine Vojvodine, sledi srednjoročni period (2015–2019) za institucionalne reforme sa fokusom na lokalni nivo.23 Stoga je značajno da se putem istraživanja ponude određeni uvidi u preporuke u pogledu implementacije PU i SPU, pre nego što srednjoročne institucionalne reforme započnu.

ciklusa politika, pre svega ciklous politika koji su razvili Young. E. i Quinn. L. u studiji: Writing Effective Public Policy Papers: A Guide for Policy Advisors in Central and Eastern Europe. Open Society Institute: Budapest, 2002.; i ciklus politika razvijen u SIGMA papirima npr.: Ben-Gera M. The Role of Ministries in the Policy System: Policy Development, Monitoring and Evaluation. Sigma Paper No. 39. Mart, 2007. 22 National Environmental Approximation Strategy for the Republic of Serbia. December, 2011, strana 33.23 National Environmental Approximation Strategy for the Republic of Serbia. December, 2011, strana 52-53.

20

1.3. Metode prikupljanja podataka

Studija je prvenstveno namenjena donosiocima odluka i njihovim saradnicima na re-publičkom, pokrajinskom i, posebno, lokalnom nivou. Studija može biti korisna nevla-dinim organizacijama (NVO) i drugom organizacijama civilnog društva (OCD) koje se bave zaštitom životne sredine, procesom evropskih integracija i istraživačkim aktiv-nostima. Rezultati studije mogu da koriste i ostalim sektorima javne uprave i civilnog društva zbog toga što institucionalne reforme u pogledu implementacija PU/SPU dele sličnosti sa procesom reformi u drugim oblastima javnih politika. Pritom, rezultati ove studije takođe mogu da budu od značaja i za relevantne međunarodne aktere u cilju procene nivoa dostignutih reformi u Srbiji, što je naročito relevantno u kontekstu evropskih integracija.

Zarad ostvarenja utvrđenih ciljeva istraživanja, u studiji su korišćene kvalitativne i kvantitativne metode istraživanja. Dok su kvantitativne metode omogućile pristup eg-zaktnim podacima na osnovu širokog reprezentativnog uzorka, kvalitativne metode su omogućile dubinski uvid u istraživački problem. Kombinovano korišćenje kvanti-tativnih i kvalitativnih metoda istraživanja je stoga povećalo opseg i kvalitet rezultata istraživanja. Sledi objašnjenje konkretnih metoda prikupljanja podataka korišćenih u istraživanju.

Analiza sadržaja dokumenata podrazumeva na prvom mestu primarne izvore poda-taka kao što su pravni propisi i strateški dokumenti Srbije, EU i određenih država čla-nica, kao i izveštaje o radu lokalnih samouprava u Srbiji. Sekundarni izvori podataka obuhvataju zvanične izveštaje i akademske radove na temu implementacije PU/SPU u Srbiji, EU i državama članicama: domaći podaci omogućili su uvid u pravni i institu-cionalni okvir i implementaciju PU/SPU u Srbiji; dokumenti u vezi sa EU i određenim državama članicama omogućili su uvid u njihova pravna i institucionalna rešenja kao i primere dobre prakse država članica EU.

Izveštaji o radu JLS uglavnom su korišćeni zarad provere podataka dobijenih putem anketa (o kojima će dalje biti reči). Međutim, u velikom broju slučajeva, izveštaji o radu nudili su generalne24 i nepotpune informacije o implementaciji PU/SPU u datoj JLS. Uopšteni i nepotpuni izveštaji mogu se smatrati polaznom kritikom rada lokalnih uprava, jer takav kvalitet izveštaja otežava javni pristup informacijama kao i adekvat-no praćenje implementacije PU/SPU u pogledu funkcionisanja institucija. Izveštaji o radu lokalnih samouprava dobijani su putem pismenog zahteva lokalnim samoupra-vama za dostavljanje informacija od javnog značaja. Zahtev je dobilo 145 JLS, dok je 94 JLS (64%) poslalo tražene izveštaje, od kojih petina nakon što se istraživački tim obratio Povereniku za informacije od javnog značaja. Prema tome, većina JLS jeste dostavila tražene izveštaje, što generalno ukazuje na pozitivan trend u pogledu ostva-rivanja prava na pristup informacija od javnog značaja. Međutim, činjenica da trećina nije dostavila tražene izveštaje kao i da su neke JLS to učinile tek nakon obraćanja Povereniku ipak govori o potrebi za daljim podizanjem svesti lokalnih zvaničnika o značaju i obavezi obezbeđenja pristupa podacima od javnog značaja.

Osnovnu kvantitativnu metodu prikupljanja podataka predstavljala je anketa za JLS i ekoloških NVO u pogledu implementacije PU/SPU. Zajedno sa zahtevom za dostav-ljanje izveštaja o radu, istraživački tim je pismenim putem poslao i anketu u 145 JLS. Zahteva je bilo 145 zato što je to broj svih jedinica lokalne samouprave bez računa-nja 29 lokalnih samouprava na Kosovu25. Za razliku od izveštajâ o radu, odziv JLS je stoprocentan u pogledu anketa, pošto je do kraja pisanja studije svih 145 JLS poslalo odgovor. Treba napomenuti da je 23 JLS odgovor poslalo tek nakon što se istraživački tim obratio Povereniku za informacije od javnog značaja. Bez obzira na to, činjenica da su sve lokalne samouprave kojima su upitnici poslati odgovorile svakako predstavlja 24 Na primer, navođeni su podaci u pogledu ukupnog broja postupaka procene uticaja, bez navođenja konkretne faze i ishoda odlučivanja.25 Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem Međunarod-nog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.

U��

21

značajan uspeh u pogledu kvaliteta prikupljenih podataka i verodostojnosti rezultatâ istraživanja, i naravno veće otvorenosti javne uprave u pogledu omogućavanja pristu-pa informacijama od javnog značaja kao Ustavom i zakonom zagarantovanog prava. Ankete za NVO poslate su putem elektronske pošte na adrese dostupne preko online baze podataka koju je sačinio Ekološki pokret Odžaka. Nažalost, samo 38 NVO je od-govorilo na dostavljenu anketu što predstavlja možda najveći nedostatak studije. No, iako je broj dobijenih anketa od NVO relativno manji u odnosu na broj anketa dobijen od strane JLS, prikupljeni odgovori i dalje nude dragocene podatke i dovoljan uzorak za statističku analizu i stoga zaslužuju da budu predmet studije. Dodatne informacije u pogledu sprovedene ankete dostupne su u Prilogu 2.

Tokom istraživanja sprovedeni su dubinski polustrukturisani intervjui sa službeni-cima lokalnih samouprava i republičkih i pokrajinskih organa, predstavnicima NVO, akademskih krugova, advokature kao i jedne organizacije koja se bavi izradom PU. Intervjui su sprovedeni sa deset predstavnika JLS na osnovu sledećih kriterijuma:

a. Potreba za realizacijom projekta (odabrane su opštinske uprave koje su često dobijale zahteve za odlučivanje o proceni uticaja na životnu sredinu);

b. Stepen ekonomske razvijenosti (prioritet imaju zajednice koje pripadaju če-tvrtoj grupi najnerazvijenijih JLS);

c. Geografski raspored (različiti krajevi Srbije);

d. Razvijenost nevladinog sektora u JLS;

e. Ranija iskustva sa lokalnim vlastima i NVO.

Putem navedenih kriterijuma identi�ikovane su sledeće JLS sa kojima su obavljeni in-tervjui: Sremska Mitrovica, Pančevo, Žitište, Odžaci, Sjenica, Vršac, Ljubovija, Užice, Knjaževac i Smederevo.

Za potrebe intervjua, korišćeni su upitnici koji su prethodno putem interneta slati lo-kalnim samoupravama. U periodu od 15. januara do 22. aprila 2014. godine ukupno je sprovedeno 18 intervjua sa 45 osoba, računajući intervjue sa predstavnicima javnog i civilnog sektora na svim nivoima vlasti. Upitnici su imali orijentacionu funkciju, isto-vremeno ne ugrožavajući �leksibilnost intervjua. Dodatni podaci o akterima sa kojima su obavljeni intervjui dostupni su u Prilogu 1.

Analiza dokumenata i intervjui sprovedeni su koristeći kombinaciju namerne (inten-cionalne) tehnike biranja dokumenata i sagovornika i tehnike „grudve snega“ (eng. snowball technique) tj. naknadnog odabira izvora podataka na osnovu podataka do-bijenih namernim izborom. Ovakav pristup omogućio je da se na organizovan način ispitaju relevantne teme i akteri, dok je istovremeno ostavljena mogućnost za priku-pljanje dodatnih informacija dobijenih na osnovu već dostupnih podataka.

Zatim, organizovani su okrugli stolovi u Novom Sadu (14. maj), Beogradu (15. maj) i Užicu (16. maj) okupivši ukupno 87 predstavnika civilnog i javnog sektora: repu-bličke, pokrajinske i lokalne vlasti, javne ustanove (npr. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode), javnih komunalnih preduzeća (npr. deponija JKP „Duboko“), nevladine orga-nizacije i prosvetne ustanove. Tokom okruglih stolova predstavljeni su preliminarni rezultati istraživanja, a od učesnika su dobijena dodatna mišljenja o implementaciji PU i SPU koja su integrisana u �inalnu verziju studije.

Konačno, istraživanje je obuhvatalo i implementaciju PU/SPU u državama članicama EU sa ciljem da se identi�ikuju primeri dobre prakse kao i da se pruži generalna sli-ka načina na koji je implementacija sprovedena. Pored analize dokumenata, pismeni i usmeni odgovori dobijeni su od službenika mađarskog Ministarstva poljoprivrede (ujedno nadležnog za životnu sredinu), švedske Agencije za zaštitu životne sredine (sa čijim službenikom je obavljen i poseban intervju putem programa Skajp) i slovenač-kog Ministarstva poljoprivrede i životne sredine. Podaci dobijeni preko upitnika od-nosno intervjua zajedno sa analizom sadržaja relevantnih propisa i izveštaja poslužili

22

su kao osnova za izvođenje zaključaka o institucionalnim rešenjima ovih zemalja koji su zatim poslužili prilikom izrade preporuka. Dodatni podaci o upitnicima ustanova-ma država članica EU dostupni su u Prilogu 2.

Tokom izrade studije, podaci dobijeni putem različitih navedenih metoda ukršteni su kako bi �inalni nalazi i preporuke bili potpuniji i verodostojnosti. Dobijeni podaci pru-žili su osnovu za izvođenje konačnih zaključaka i davanje preporuka za poboljšanje implementacije PU i SPU.

1.4. Struktura studije

Nakon uvodnog dela, u studiji će biti prikazano sledeće: predstavljanje propisa stan-darda na nivou EU u pogledu PU/SPU, implementacija tih propisa u državama čla-nicama i predstavljanje kriterijuma za ocenu implementacije standarda EU u oblasti PU/SPU; pravni i institucionalni okvir Srbije u pogledu PU/SPU i harmonizacija sa propisima EU (direktive o PU i SPU); rezultati istraživanja implementacije standarda EU u pogledu PU/SPU u Srbiji, pre svega na lokalnom nivou; razmatranje opcija za poboljšanje institucionalnih mehanizama u pogledu implementacije PU/SPU u Srbiji; zaključci i preporuke.

U��

23

2. Evropska unija i procena uticaja na životnu sredinu

2.1. Opšti osvrt na politiku zaštite životne sredine u EU

Sedamdesetih godina 20. veka počinju da se preduzimaju koraci ka razvoju politike životne sredine u Evropskim zajednicama, prvobitno u kontekstu izgradnje jedinstve-nog tržišta, a kasnije kao posebnu i veoma razvijenu oblast javnih politika.26 EU delu-je na osnovu ovlašćenja koje su joj države članice prenele Osnivačkim ugovorima.27 Danas životna sredina predstavlja oblast podeljene nadležnosti između EU i država članica. To znači da države članice mogu da deluju samostalno u oblasti zaštite životne sredine, ali samo u domenima i u meri u kojoj EU nije usvojila obavezujuće propise.28 Sa druge strane, EU mora da vodi računa o poštovanju principa supsidijarnosti. Dru-gim recima, EU ne uživa potpunu slobodu delovanja na osnovu prenetih ovlašćenja Osnivačkim ugovorima, već može usvajati obavezujuće propise samo u meri u kojoj ciljevi mogu efektivnije da se ostvare na nivou EU.29 Ključni strateški dokumenti koji utvrđuju razvoj politika EU u oblasti životne sredine jesu Akcioni programi zaštite životne sredine.30

Podeljenost nadležnosti u oblasti životne sredine utemeljena je Ugovorom o funkcio-nisanju EU.31 Članom 191 ovog ugovora utvrđeni su ciljevi i postupci u oblasti životne sredine:

- Očuvanje, zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine;

- Zaštita zdravlja ljudi;

- Razborito i racionalno korišćenje prirodnih resursa, i

- Promovisanje mera na međunarodnom nivou zarad rešavanja regionalnih i globalnih problema u oblasti životne sredine, a posebno u borbi protiv klimatskih promena.

26 Ateljević V. Sretić Z. Mitrović S. Plavšić P. Izazovi evropskih integracija u oblasti zaštite životne sredine i lokalnih zajednica. PALGO centar. Beograd, 2011, strana 16-17 i strana 27. Dostupno na: http://www.palgo.org/�iles/evropske_integracuje_u_oblasti_zivotne_sredine.pdf 27 Consolidated Version of the Treaty of the European Union, 1992, consolidated in 2012. Član 5(2). Do-stupno na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:12012M/TXT&from=EN 28 Consolidated Version of the Treaty on the Functioning of the European Union, 2007, consolidated in 2012, član 2(2). Dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:12012E/TXT&from=en29 Consolidated Version of the Treaty of the European Union, 1992, consolidated in 2012, član 5(3).30 Do sada je bilo šest akcionih programa a fokus sedmog je na e�ikasnom korišćenju resursa (resource ef�iciency) sa razvojnim ciljevima do 2020. godine i vizijom daljeg razvoja do 2050. godine - Decision No 1386/2013/EU of the European Parliament and of the Council of November 2013 on General Union Envi-ronment Action Programme to 2020 “Living Well, within the Limits of our Planet”. Dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32013D1386&from=EN 31 Consolidated Version of the Treaty on the Functioning of the European Union, 2007, consolidated in 2012, član 4(2).

24

Politika EU u oblasti životne sredine temelji se na nekoliko ključnih načela. Član 191 Ugovora o funkcionisanju EU utvrđuje da se politika EU u oblasti životne sredine zasni-va na načelu predostrožnosti, prevencije, sprečavanja štete nanete životnoj sredini na samom izvoru, i načelu „zagađivač plaća“. EU mora da vodi računa i o speci�ičnostima svojih različitih delova.32 Pritom, načelo integralnosti odvojeno je utvrđeno članom 11 Ugovora koji glasi: „Mere zaštite životne sredine moraju se integrisati u de�inisanje i implementaciju politika i aktivnosti Unije, pogotovo imajući u vidu promovisanje odr-živog razvoja.“33 Na navedenim načelima zasnivaju se i propisi EU u oblasti PU34/SPU35. Načelo integralnosti je posebno značajno u pogledu PU/SPU pošto te mere upravo nastoje da bi integrisale informacije koje se odnose na životnu sredinu u proces do-nošenja odluka i stoga predstavljaju izraz tog načela. Takođe, načela predostrožnosti, prevencije i sprečavanja štete nanete životnoj sredini na samom izvoru značajna su za PU/SPU, jer se tim postupcima smanjuje mogućnost mogućih značajnih štetnih efe-kata po životnu sredinu, umesto da se preduzima remedijacija. Takođe, troškove PU obično snosi nosilac projekta36, tako da je za ovaj postupak relevantan princip „zaga-đivač plaća“. Konačno, Evropska unija37 je potpisnica Konvencije Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE) iz 1998. godine (Arhuska konvencija) koja utvrđuje principe38 i pravila pristupa informacijama, učešća javnosti u donošenju odluka i pravnoj zaštiti u pitanjima životne sredine.39 Odredbe Arhuske konvencije sadržane su u direktivama o PU i SPU, dok je EU donela i posebne propise u cilju njenog sprovođenja.40

2.2. Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu

Direktiva o proceni efekata određenih javnih i privatnih projekata (Direktiva o PU) usvojena je 1985. godine. Od tada je Direktiva o PU bila modi�ikovana tri puta pre ko-di�ikacije 2011. u cilju njenog usklađivanja se Espo konvencijom i Arhuskom konven-cijom, proširivanje liste projekata iz Aneksa I i Aneksa II i uvođenje dodatnih kriteriju-ma utvrđivanja potrebe za PU (skrining, eng. screening).41 Poslednje izmene i dopune izvršene su 2014. godine42 „kako bi se poboljšao kvalitet procedure procene uticaja

32 Consolidated Version of the Treaty on the Functioning of the European Union, 2007, consolidated in 2012, član 191(2).33 Consolidated Version of the Treaty on the Functioning of the European Union, 2007, consolidated in 2012, član 11.34 Directive 2011/92/EU of the European Parliament and of the Council of December 2013 on the As-sessment of the Effects of Certain Public and Private Projects on the Environment (codi�ication), recital 2. 35 Directive 2001/42/EC of the European Parliament and of the Council of 27 June 2001 on the Assess-ment of the Effects of Certain Plans and Programmes on the Environment, recital 1.36 Oosterhius Frans. Costs and Bene�its of the EIA Directive. Final Report for DG Environment under Speci�ic Agreement no. 07010401/2006/447175/FRA/G1. Institute for Environmental Studies, Vrije Universiteit, Amsterdam. May 2007, strana 2. Dostupno na: http://ec.europa.eu/environment/eia/pdf/Costs%20and%20bene�its%20of%20the%20EIA%20Directive.pdf 37 Pritom, veći naglasak na povećanom učešću javnosti i razvoju demokratskih procedura je relativno skoriji fenomen u EU. Videti detaljnije: Lee M. EU Environmental Law. Challenges, Change and Decision-Making. Hart Publishing: Oxford and Portland, Oregon, 2005, strana 117. 38 Principi Arhuske konvencije svoje poreklo imaju u principu 10. Rio deklaracije UN o životnoj sredini i razvoju iz 1992. godine. U pogledu učešća građana princip glasi da se „pitanja u vezi sa životnom sredi-nom najbolje rešavaju učešćem građana..” Izvor: http://www.unep.org/Documents.Multilingual/Default.asp?DocumentID=78&ArticleID=1163. 39 UNECE Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters. Adopted at the Fourth Ministerial Conference in the 'Environment for Europe' process. Aarhus, 25th June 1998. Dostupno na: http://www.unece.org/�ileadmin/DAM/env/pp/documents/cep43e.pdf 40 Evropska unija je usvojila Direktivu 2004/4/EC o javnom pristupu informacijama u oblasti životne sredine i Direktivu 2003/35/EC o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa na osnovu koje je je izmenjena i dopunjena Direktiva o PU 2003. godine.41 Sajt Evropske komisije: http://ec.europa.eu/environment/eia/eia-legalcontext.htm. 42 U ovom trenutku ne postoji formalna konsolidovana verzija Direktive o PU, već konsolidovana ver-

E��

��

��

25

na životnu sredinu, povezala procedura sa principima pametne regulacije (eng. Smart Regulation) i poboljšala koherentnost i sinergija sa drugim propisima i politikama Unije, kao i strategijama i politikama država članica i njihovih nadležnosti.“43 Izmene i dopune moraju biti transponovane u državama članicama do 16. maja 2017. godine.

Na ovoj direktivi EU zasniva svoju politiku u oblasti PU. Države članice i države kandi-dati u obavezi su da izvrše harmonizaciju, sprovođenje i primenu prava EU, uključu-jući i direktive.

Direktiva o PU u članu 1 prepoznaje nekoliko subjekata:

• Nadležni organ ili organi (eng. competent authority or authorities) koje države članice treba da odrede kao odgovorne radi sprovođenja obaveza iz direktive, što može uključivati regionalne i lokalne organe unutar države članice;

• Zainteresovana javnost (eng. public concerned) je de�inisana kao „javnost na koju utiče ili može uticati plan ili program i/ili koja ima interes u donošenju odluka“ dok se za „nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredi-ne i ispunjavaju bilo koji zahtev nacionalnog zakonodavstva smatra da imaju takav interes“. Ovakva de�inicija je inače identična de�iniciji zainteresovane javnosti u Arhuskoj konvenciji;

• Javnost (eng. public) kao „jedno ili više �izičkih ili pravnih lica i, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, njihova udruženja, organizacije i grupe“;

• Nosilac projekta (eng. developer) koji se određuje kao „podnosilac zahteva za dobijanje dozvole za privatni projekat ili državni organ koji inicira projekat“;

• Organi koji mogu biti zainteresovani za projekat usled svojih posebnih nadlež-nosti u pogledu životne sredine44 i

• Susedne države kao mogući subjekti u pogledu projekata koji mogu imati pre-kogranični uticaj.

Direktiva o PU se odnosi na projekte koji mogu imati značajan uticaj na životnu sre-dinu. Projekat se pritom de�iniše kao: izvršenje građevinskih radova kao i drugih in-stalacija i šema; i ostale intervencije u prirodnom okruženju uključujući i ekstrakciju mineralnih resursa.45 Izmena i dopuna Direktive o PU iz 2014. godine u izmenjenom članu 1 de�iniše postupak PU tako da uključuje sledeće elemente: pripremu izveštaja, odnosno studije o PU (eng. environmental impact assessment report – koncept uveden poslednjom izmenom Direktive) od strane nosioca projekta; sprovođenje konsultacija sa zainteresovanim organima i zainteresovanom javnošću; razmatranje informacija dostavljenih u izveštaju o PU, dodatnih informacija dostavljenih od strane nosioca projekta i informacija dobijenih u toku konsultacija; obrazloženo mišljenje (eng. re-asoned conclusion – koncept uveden poslednjom izmenom Direktive) od strane nad-ležnog organa o značajnim uticajima projekta na životnu sredinu, uzimajući u obzir razmatranja iz prethodne stavke i, gde je potrebno, dodatna razmatranja nadležnog organa; integracija obrazloženog mišljenja u odluku o projektu.

Direktiva o PU nalaže državama članicama da „preduzmu sve neophodne mere da, pre davanja saglasnosti na projekat, projekti koji mogu imati značajne efekte po životnu sredinu, između ostalog usled njihove prirode, veličine ili lokacije, budu podvrgnuti zahtevu za davanje saglasnosti i proceni njihovih efekata po životnu sredinu“.46 PU u zija iz 2011. godine i poseban dokument sa izmenama iz 2014. godine. Izlaganje će se stoga oslanjati na konsolidovanu verziju iz 2011. godine tamo gde nije bilo izmena, odnosno na dokument sa izmenama iz 2014. godine u slučaju da je došlo do izmena o dopuna prethodne Direktive o PU. 43 Directive 2014/52/EU of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 amending Directive 2011/92/EU on the Assessment of the Effects of certain Public and Private Projects on the Environment, recital 3.44 Directive 2011/92/EU of the European Parliament and of the Council of December 2013 on the Asse-ssment of the Effects of Certain Public and Private Projects on the Environment (codi�ication), član 1. 45 Ibid., član 1. 46 Directive 2014/52/EU of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 amending

26

Evropskoj uniji, drugim rečima, predstavlja obavezan proceduralni korak koji pret-hodi davanju saglasnosti za izvođenje projekata koji prema kriterijumima iz Direktive mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. Pri tome, domašaj koncepta davanja saglasnosti je de�inisan pravom EU, odnosno sudskom praksom Suda pravde EU, a ne nacionalnim pravom.47 Sa stanovišta prava EU, svaki pojedinačni akt, bez obzira na njegovu formu, naziv ili fazu procedure, može se smatrati davanjem saglasnosti ukoliko daje mogućnost podnosiocu zahteva da otpočne sa izgradnjom, odnosno rea-lizacijom projekta na terenu.48

Direktiva u članu 3 posebno ističe da PU treba da „na odgovarajući (adekvatan) način u kontekstu svakog pojedinačnog slučaja“ identi�ikuje, opiše i proceni direktne i indi-rektne efekte projekta na sledeće faktore: ljudska bića i zdravlje, biodiverzitet; zemlji-šte, vodu, vazduh, klimu; materijalna dobra, kulturno nasleđe i pejsaž; i interakciju između prethodno navedenih faktora. Izmenjena i dopunjena Direktiva o PU pritom utvrđuje da u prethodno navedene faktora spada i procena efekata u pogledu ranjivo-sti projekata na rizike od velikih nesreća i/ili prirodnih katastrofa.49

Direktiva (član 2) ostavlja državama članicama mogućnost da procenu uticaja na ži-votnu sredinu integrišu u već postojeće procedure za pribavljanje saglasnosti za pro-jekte odnosno u druge ili nove procedure. Pritom, izmene i dopune Direktive iz 2014. ostavljaju mogućnost zajedničkih ili koordiniranih procedura za projekte za koje je procena potrebna, ne samo na osnovu Direktive o PU već i drugih direktiva: Direkti-ve o industrijskim emisijama (2010/75/EU), Okvirne direktive o vodama (2000/60/EC), Direktive o prirodnim staništima (92/43/EEC) i Direktive o pticama (2009/147/EC). Jasno je, stoga, da je državama članicama ostavljena znatna sloboda u pogledu izbora procedure i načina transponovanja Direktive o PU.

Član 4 Direktive uvodi razliku između projekata za koje je obavezna procena uticaja (aneks I) i projekata za koje država mora da odredi da li je PU potrebna (eng. screening) pre dobijanja saglasnosti za njihovo izvođenje u skladu sa kriterijumima de�inisanim Direktivom (aneks II). Pretpostavka je da kod prve grupe projekata postoji značajan uticaj na životnu sredinu. Kod druge grupe postojanje takvog stanja tek treba da se utvrdi, što se postiže ili studijom od slučaja do slučaja ili na osnovu kriterijuma ili gra-ničnih vrednosti koje unapred de�iniše država članica, ili kombinovanjem navedenih metoda.50 U sva tri slučaja, država članica mora da uzme u obzir kriterijume propisane Direktivom o PU (aneks III direktive). Izmene i dopune Direktive iz 2014. dodatno utvrđuju mogućnost da države članice de�inišu kriterijume na osnovu kojih projekti iz druge grupe uvek moraju ili ne moraju biti podvrgnuti postupku PU. Takođe, u slučaju da države odluče da za projekte iz druge grupe mora da se utvrdi potreba za PU, no-silac projekta podnosi informacije o karakteristikama projekta i mogućim značajnim uticajima na životnu sredinu (aneks IIa izmenjene i dopunjene direktive). Nadležni organ odlučuje o potrebi za PU na osnovu informacija koje je dostavio nosilac projekta i na osnovu drugih postupaka u vezi sa životnom sredinom koji se sprovode nezavisno od Direktive o PU. Nadležni organ mora da donese odluku o potrebi za PU najkasnije u roku od 90 dana51 od dana kada je nosilac projekta dostavio potrebne informacije. Pritom, odluka nadležnog organa mora biti obrazložena i dostupna javnosti.52

Directive 2011/92/EU on the Assessment of the Effects of certain Public and Private Projects on the Environment, izmenjeni član 2(2).47 C - 290/03, Barker - Crystal Palace, stavovi 40 – 41. Dostupni na: http://curia.europa.eu/juris/liste.jsf?language=en&num=c-290/03. 48 V. Case C-435/97, stavovi 58 i 59. Dostupno na: http://curia.europa.eu/juris/liste.jsf?language=en&jur=C,T,F&num=C-435/97&td=ALL. 49 Directive 2014/52/EU of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 amending Directive 2011/92/EU on the Assessment of the Effects of certain Public and Private Projects on the Environment, izmenjeni član 3.50 Directive 2011/92/EU of the European Parliament and of the Council of December 2013 on the Asse-ssment of the Effects of Certain Public and Private Projects on the Environment (codi�ication), član 4. 51 U izuzetnim slučajevima se rok može produžiti, i tada nadležni organ mora da obrazloži takvu odluku nosiocu projekta. 52 Directive 2014/52/EU of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 amending Directive 2011/92/EU on the Assessment of the Effects of certain Public and Private Projects on the

E��

��

��

27

Izmenama u članu 5(1) Direktive o PU utvrđeno je da u slučaju kada je procena uticaja potrebna, država članica mora da osigura da nosilac projekta podnese studiju o PU sa relevantnim informacijama.53 Pre izmena i dopuna bilo je potrebno samo priložiti informacije, međutim, obaveza da se sačini studija o PU predstavlja novinu iz 2014. godine.

Izmenjenim članom 5(2) Direktive o PU utvrđeno je da na zahtev nosioca projekta nadležni organ treba da utvrdi obim i sadržaj (eng. scoping) za informacije koje nosi-lac projekta treba da dostavi u okviru studije o PU. U tom slučaju, studija se zasniva na obimu i sadržaju koji je utvrdio nadležni organ u skladu sa članom 5(1). Ovde je stoga reč o fazi utvrđivanja obima i sadržaja koja je generalno prisutna54 u postupku PU, s tim što u Direktivi o PU ona ne mora nužno postojati, jer zavisi od toga da li će nosilac projekta tražiti utvrđivanje obima i sadržaja. Međutim, Direktiva o PU u članu 5(2) takođe ostavlja mogućnost državama članicama da utvrde obavezu utvrđivanja obima i sadržaj studije o PU bez obzira na stav nosioca projekta.

Izmenjenim članom 5(3) Direktive o PU utvrđeni su dodatni uslovi koji moraju biti ispunjeni kako bi se obezbedila potpunost i kvalitet studije o PU:

1. Nosilac projekta mora da obezbedi da studija o PU bude pripremljena od stra-ne kompetentnih eksperata;

2. Nadležni organ mora da poseduje, ili da ima pristup kada je to neophodno, „dovoljnoj stručnosti“ (eng. suf�icient expertise) kako bi ocenio studiju o PU;

3. Gde je potrebno, na nadležnom organu je da zatraži dodatne informacije od nosioca projekta u skladu sa aneksom IV Direktive o PU.

Direktiva o PU u izmenjenom članu 6(1) nalaže državama članicama da obezbede da organi koji mogu biti zainteresovani za projekat, usled svojih posebnih nadležnosti u pogledu životne sredine, odnosno nadležnosti na lokalnom i regionalnom nivou, do-biju informacije koje je dostavio nosilac projekta i mogućnost da o tim informacijama dostave mišljenje. Države članice, na opšti način ili od slučaja do slučaja, određuju koji organi treba da budu konsultovani.55

Prema izmenjenom članu 6(2) Direktive o PU, „zarad osiguranja efektivnog učešća zainteresovane javnosti u procesu donošenja odluka, javnost će biti obaveštena elek-tronskim putem i javnim obaveštenjima ili na drugi odgovarajući način“ rano u po-stupku donošenja odluke (ili čim informacija može biti dobavljena) o sledećem: zah-tevu za davanje saglasnosti za izvođenje projekta; činjenici da je za projekat potrebna procena uticaja na životnu sredinu; detaljima o nadležnim organima odgovornim za donošenje odluke i davanje relevantnih informacija, kojima pitanja i komentari mogu da se proslede, kao i detaljima vremenskog perioda za slanje pitanja i komentara; pri-rodi moguće odluke i gde je to moguće nacrt odluke; ukazivanje na dostupnost infor-macija prikupljenih od strane nosioca projekta; ukazivanje na vreme, mesto i sredstva kojima može da se pristupi relevantnim informacijama; i detalje u vezi sa učešćem javnosti.

Direktiva takođe sadrži detaljnije odredbe o obaveštavanju zainteresovane javnosti. Naime, članom 6(3) utvrđeno je da „u razumnom vremenskom roku“ države članice moraju da omoguće zainteresovanoj javnosti pristup bilo kojoj informaciji u vezi sa

Environment, izmenjeni član 4.53 Opis projekta; opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu; opis mera da izbegnu, spreče, smanje i gde je to moguće otklone štetni efekti projekta po životnu sredinu; opis alternativa (eng. reasonable alternatives) koje je nosilac projekta razmatrao; ne-tehnički rezime prethodno navedenih in-formacija, i dodatne informacije (aneks IV Direktive). 54 Garb Yaakov. Manon Miriam. Peters Deike. Environmental Impact Assessment: Between Bureaucratic Process and Social Learning, Handbook on Public Policy Analysis; Theory, Politics and Methods. CRC Press, 2006, strana 486. 55 Directive 2014/52/EU of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 amending Directive 2011/92/EU on the Assessment of the Effects of certain Public and Private Projects on the Environment, izmenjeni član 6(1).

28

informacijama koje nosilac projekta odnosno državni organ mora da dostavi u skladu sa članom 5 (studija o PU), kao i dodatnim informacijama.56

Izmenjeni član 6(5) nalaže državama članicama da pripreme „detaljne aranžmane” na osnovu kojih će javnost biti obaveštavana (navode se primeri postavljanja javnih ogla-sa u određenom prostornom radijusu, odnosno putem lokalne štampe) i konsultova-na (npr. putem pismenih dopisa ili putem javnih ispitivanja tj. rasprava). Izmenjena i dopunjena Direktiva o PU članom 6(2) utvrđuje obavezu da javnost bude obaveštena „elektronskim putem, javnim dopisima i drugim odgovarajućim sredstvima“ i članom 6(5) utvrđuje da „relevantne informacije“ budu dostupne elektronskim putem „barem preko centralnog portala ili lako dostupne tačke za pristup informacijama, na odgova-rajućem administrativnom nivou.

Član 6(4) utvrđuje da zainteresovana javnost mora da dobije „ranu i efektivnu“ (early and effective) mogućnost učešća u donošenju odluka u vezi sa životnom sredinom (u skladu sa članom 2[2] Direktive), da u okviru učešća dostavi mišljenje nadležnom or-ganu, „dok su sve opcije otvorene“ i „pre donošenja odluke o zahtevu za davanje sa-glasnosti“. Direktiva o PU pritom ne precizira šta se smatra pod ranom i efektivnom mogućnošću učešća javnosti (osim da postoji dok su sve opcije otvorene).

Prema članu 6(6), države članice moraju da omoguće „razumne vremenske okvire“ u različitim fazama postupka kako bi se obezbedilo „dovoljno vremena“ za obavešta-vanje javnosti i zainteresovanih organa i kako bi se obezbedilo da se zainteresovana javnost pripremi i „efektivno“ učestvuje u donošenju odluka u vezi sa životnom sredi-nom. Članom 6(7) je konkretno utvrđeno da vremenski okvir za konsultovanje javno-sti u pogledu studije o PU ne sme biti kraći od 30 dana.57 Član 7 Direktive o PU utvrđu-je obaveze države članice u pogledu prekograničnih konsultacija u vezi sa projektima koji mogu imati značajni uticaj na životnu sredinu drugih država članica.

Član 8 Direktive o PU utvrđuje da se i informacije koje dostave nosioci projekta (član 5), zainteresovana javnost i zainteresovani organi (član 6) kao i informacije u kon-tekstu prekogranične saradnje (član 7) „uzimaju u obzir“ prilikom pribavljanja sagla-snosti za izvođenje projekta.58 Izmene i dopune Direktive o PU prethodnoj odredbi dodaju samo da se dostavljena mišljenja i informacije moraju „pravilno“ uzeti u obzir (duly taken into account). Time je dodatna pažnja skrenuta na to kako se informacije uzimaju u obzir. Međutim, i dalje dolazi do izražaja već navedeno generalno svojstvo procene uticaja (videti poglavlje 1), a to je da njen ishod utiče na konačnu odluku o predloženom projektu, ali time ne određuje da li će konačna odluka biti pozitivna ili negativna.59

Izmene i dopune Direktive o PU iz 2014. uvode dodatni član 8a u kome se precizira način na koji se rezultati postupka PU moraju uzeti u obzir. Stav 1 člana 8a utvrđu-je da Odluka o davanju saglasnosti mora da sadrži obrazloženo mišljenje i uslove u pogledu životne sredine – opis svojstava projekta i/ili mera u pogledu izbegavanja, prevencije, umanjenja i otklanjanja značajnih negativnih efekata po životnu sredinu kao i mere praćenja, gde je to adekvatno. Odluku da se ne dâ saglasnost za izvođenje projekta takođe treba obrazložiti (stav 2). U pogledu člana 8a, treba ukazati na stav 4 na osnovu koga se državama članicama nalaže da „obezbede da svojstva projekta i/ili 56 U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, glavni izveštaji i saveti dati nadležnom organu ili organima u vreme kada je zainteresovana javnost informisana u skladu sa članom 6(2); u skladu sa odredbama Di-rektive 2003/4/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 28. januara 2003. godine o pristupu javnosti infor-macijama od značaja za životnu sredinu informacijama osim onih na koje je ukazano u 2. paragrafu ovog člana koje su relevantne za donošenje odluke u skladu sa članom 8. ove Direktive i koja postaje dostupna nakon što je zainteresovana javnost informisana u skladu sa 2. paragrafom ovog člana. 57 Directive 2014/52/EU of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 amending Directive 2011/92/EU on the Assessment of the Effects of certain Public and Private Projects on the Environment, izmenjeni član 6. 58 Ibid., izmenjeni član 8. 59 European Environmental Bureau. EU Environmental Policy Handbook. A Critical Analysis of EU Environmental Legislation. Making it Accessible to Environmentalists and Decision Makers. Brus-sels, September, 2005, strana 230. Izvor: http://www.eeb.org/?LinkServID=3E1E422E-AAB4-A68D-221A63343325A81B

E��

��

��

29

mere predviđene da se izbegnu, spreče, umanje ili nadomeste štetni efekti po životnu sredinu sprovedu od strane nosioca projekta i da utvrde procedure u pogledu praće-nja značajnih štetnih efekata po životnu sredinu.“

Izmenjena i dopunjena Direktiva o PU u članu 8a (stav 5 i 6) nalaže državama člani-cama da sve odluke o davanju odnosno nedavanju saglasnosti donesu „u razumnom vremenskom okviru“, a obrazloženo mišljenje u skladu sa vremenom kada je doneta odluka o saglasnosti na predloženi projekat (tj. da mišljenje nije zastarelo u trenutku donošenja odluke).60 Ovde stoga treba ukratko istaći da je članom 8a izmenjene i do-punjene Direktive o PU znatno dopunjena originalna direktiva, jer su osim prvobitne odredbe iz člana 8 o uzimanju u obzir rezultata PU u postupku davanja saglasnosti, članom 8a unete dodatne speci�ikacije o tome kako rezultati PU treba da se uzmu u obzir.

Direktiva izmenjenim članom 9 propisuje da, kada se donese odluka o davanju ili ne-davanju saglasnosti o izvođenju projekta, nadležni državni organ ili organi države čla-nice moraju o tome obavestiti javnost i naročito omogućiti informacije o sadržini od-luke i relevantne uslove propisane uz odluku, kao i glavne razloge na osnovu kojih je odluka doneta, uključujući i informacije o procesu učešća javnosti.61 Izmene i dopune Direktive o PU uvode novi značajni član 9.a kojim se reguliše pitanje sukoba interesa prilikom implementacije PU. Naime, članom 9a utvrđuje se obaveza država članica da osiguraju da nadležni organi izvršavaju obaveze iz Direktive bez dolaska u situaciju u kojoj može doći do sukoba interesa. Pritom, stav 2 pomenutog člana precizira da u slučaju kada je nadležni organ istovremeno i nosilac projekta, države članice moraju barem da u okviru „svoje organizacije administrativnih nadležn

IMPLEMENTACIJA PROCENE · 502.14(497.11) IMPLEMENTACIJA procene uticaja na životnu sredinu u...

Documents

Transcript of IMPLEMENTACIJA PROCENE · 502.14(497.11) IMPLEMENTACIJA procene uticaja na životnu sredinu u...