II.5-dGenetski materijali

Genetski materijali ovekakrvtkiva pljuvakaizluevinedlakeperutznoj zubikostimiris ljudskog tela

Genetski materijaliForenzika genetika je nauna disciplina koja se bavi genetskim markerima ljudskog tela.Forenziki znaaj identifikacije osoba preko genetskog materijala koji se moe nai na MKD od posebnog je interesa za sudski postupak.

Prema vaeoj sudskoj praksi, metod DNK otiska ima potpunu dokaznu snagu i predstavlja validan dokaz, jer se vetaene vri na osnovu genetskog materijala koji se sa protokom vremena ne mena.

GenetikaGenetika je nauka koja prouava ive organizme koje karakteriu ne samo procesi razmene materije i razmene energije, ve i procesi prenoena i razmene informacija.Prenos informacija u organizmu moe se odvijati na razliite naine, to dovodi do razliitih vrsta biolokih informacija. Najvanija bioloka informacija je genetska informacija.Genetski materijali su nosioci genetskih informacija.

Genetski procesiivi organizam predstavlja biohemijsku mainu, koja funkcionie zahvaljujui direktnim i povratnim molekulskim vezama. Molekulska signalizacija slui za predaju informacija.Informacioni pristup u izuavanu biohemijske osnove geneskih procesa bio je neophodan, ne samo iz formalnih razloga (da bi se hemijski i bioloki termini zamenili informacionim), ve i zbog toga to bez informacione analize nije mogue razumevane i shvatane odreenih biolokih fenomena.

To bi znailo sledee: metabolizam se tretira kao protok informacija, elijska deoba kao proces generisana genetskih informacija i sl.

Prenos genetske informacijeFiziar redinger je 1949. god. analizirao problem prenosa iskustva ive materije kao problem prenosa genetske (nasledne) informacije.Smatrao je da se ivi organizam hrani negativnom entropijom, koju unapred uzima iz sredine. Tako se objanava inenica da je nasledna supstanca zatiena od tene za neredom i da ivi organizam ivei uva (ili umnoava) svoj nivo sloenosti. Entropija je mera neureenosti sistema.

redingerova genetska informacijaredinger je postavio problem genetske informacije u najirem smislu kao: problem odnosa informacije i entropije, problem razmene energije, verovatnoe i reda u ivim sistemima.U svojim teorijskim razmatranima procesa prenoena genetskih informacija, redinger je na sledei nain izloio sutinu ove ideje: hromozomsko vlakno sadri u minijaturnom obliku ifrovanu celokupnost jednog organizma.

Genetska informacijaBioloka informacija je jednostavno uzeta kao informacija koja ima svoj ekvivalent u negativnoj entropiji.Time je otvorena mogunost primene informacionih sistema na bioloke sisteme. Nauna istraivana su pokazala, da se procesi generisana, uvana, prenoena i promene genetske informacije moraju shvatiti kao jedinstven biohemijsko informacioni proces.

Genetska informacijaProces generisana, to jest nastanka genetske informacije ne moe se posmatrati odvojeno od procesa nastanka ivota i evolucije organizma. Iz toga proizlazi da se svaki molekul DNK moe istovremeno posmatrati: kao skladite informacija sakupljenih dugotrajnim procesom filogeneze; kroz evolucioni proces mutacije i selekcije; kao izvor informacija u ontogenetskom procesu, pri sintezi novih molekula DNK, RNK i proteina.Gubitak genetske informacije znaio bi bioloku smrt.

GeniSve informacije potrebne za samostalnu reprodukciju elije sadrane su u nenim genima, odnosno u DNK. Geni su fragmenti DNK ili RNK (kod nekih virusa).Prvu eksperimentalnu potvrdu da je DNK nosilac naslednih informacija napravio je ameriki mikrobiolog Osvald Overi, 1944. godine, vrei istraivana na bakterijama. Do tada se smatralo da su proteini odgovorni za uvane i prenoene naslednih informacija.

Aktivnost genaGeni se neprekidno, dok traje ivot individue, nalaze u svim elijama organizma.Aktivni su samo u odreenim organima i tkivima i to u potpuno odreenim fazama ivota.

Genetski kodPredstavlja korespondenciju izmeu rasporeda nukleotida u DNK i rasporeda aminokiselina u proteinskom lancu.Otkriven je ezdesetih godina dvadesetog veka.Kod je tripletan, linearan, ita se poevi od jednog kraja gena i degenerisan je. Deifrovane genetskog koda potvrdilo je osnovnu pretpostavku da su genetske informacije uskladitene u DNK.Proces prenoena genetske poruke moe se predstaviti kao opti proces prenoena informacija bilo koje vrste.

Ljudski organizamOrganizam oveka nosi nasledne osobine koje se nalaze u genetskim materijalima:

tkiva, koa, miii, nervikosti, nokti, zubidlake i peruttelesne tenostiizluevine iz organizma (mokraa, znoj, izmet, sperma, vaginalni sekret itd.)

elije ljudskog organizma

U ljudskom telu postoji 100 miliona milijardi elija.Svaka elija sadri genetski materijal genom.Genom je rasporeen u 46 hromozoma (23 para).Parovi potiu od majke i od oca.Par hromozoma sadri sloene organske molekule: proteini i jedan makromolekul DNK.

elijaJedro sadri osnovni nasledni materijal jedarna ili nuklearna DNK.

Citoplazma sadri brojne elijske organele vane za preivljavane elija mitohondrije koje sudeluju u proizvodni elijske energije i u nima se nalazi mitohondrijalna DNK.

Smeten je u 2 kopije sa po 23 hromozoma. ini ga 3,1 milijarda baznih parova sa priblino 30.000 gena.

Jedarni genom

Hromozom

Mitohondrijalni genom Smeten je u matriksu mitohondrija.Molekul DNK je krunog oblika.Veliine od oko 17.000 baznih parova sa 37 gena ukupno. U veini elija postoji od 1001000 mitohondrija i svaka sadri od 210 molekula DNK.

Nasledni tipovi DNKJedarna ili nuklearna ili hromozomska DNK nasleuje se od oba roditelja.

Citoplazmena ili mitohondrijalna DNK nasleuje se od majke.

DNK dezoksiribonukleinska kiselinaDNK je:

biopolimer makromolekul;genetski materijal koji sadri svaka ljudska elija;materijal koji nosi kodirane poruke o naslednim osobinama;najpouzdanija biometrijska karakteristika.

Globalna forma DNK prstenomaispruena forma

Primarna struktura DNKStruktura DNK je bitna za upoznavane naina na koji DNK kontrolie procese neophodne za ivot.DNK je bioloki makromolekul; DNK biopolimer se sastoji od monomera nukleotida;DNK ima linearnu strukturu nukleotidi su poreani tako da ine lanac; nukleotidi su meusobno povezani fosfodiestarskim vezama.

NukleotidSvaki nukleotid sastoji se od tri grupe atoma: molekul eera dezoksiriboza, atom fosfora fosfatna grupa, atom azota azotna baza.

Postoji etiri tipa nukleotida koji ulaze u sastav DNK. oni se razlikuju samo po azotnoj bazi koja ulazi u nihov sastav.

Dezoksiriboza

Azotne bazePostoje etiri azotne baze koje ulaze u sastav nukleotida.

adenin A timin T guanin G citozin C

etiri azotne baze odreuju samo etiri tipa nukleotida koji ulaze u sastav DNK.

etiri tipa nukleotida

Raspored azotnih baza

Sekundarna struktura DNKDvostruki heliks dva spiralno uvijena polinukleotidna lanca ine zavojnicu DNK.Lanci u heliksu su antiparalelni dva lanca su suprotnog smera.Votson i Krik su prvi dali opis strukture DNK:desnogira zavojnica,azotne baze su unutar molekula i postavljene normalno na osovinu heliksa,lanci su povezani meusobno vodoninim vezama.

Struktura DNKDems Votson i Frensis Krik su 1953. god. otkrili strukturu DNK.

Karakteristike DNK zavojniceirina zavojnice je svuda ista 2 nm.Puni zavoj ine 10 parova nukleotida sa ukupnom duinom 3,4 nm.Heliks sadri mali i veliki leb.lebovi slue za interakciju sa proteinima.Normalno na osu heliksa postavljene su azotne baze (unutar molekula), a okosnicu ine eeri i fosfati.

DNKzavojnica

Vezivane dva lanca u heliksuVeze izmeu dva lanca ostvaruju se H vezama (vodoninim vezama koje su slabije od veza izmeu nukleotida i unutar nukleotida);H veze se formiraju izmeu azotnih baza;Sparivane baza se vri po pravilu komplementarnosti:

A T sa dvostrukim H vezama,

G C sa trostrukim H vezama.

KomplementarnostNizu nukleotida G T A komplementaran je niz C A T.Komplementarnost omoguava da se, na osnovu redosleda nukleotida u jednom lancu DNK, odredi redosled nukleotida u drugom lancu.Dva polinukleotidna lanca DNK su uvek komplementarna.

A = TG = CGC ATKomplementarnostNUKLEOTID

Ervin argafov princip komplementarnostiProcenat sastava DNK u nekim vrstama:

A G C T

ovek 30,4% 19,6% 19,9% 30,1%

govee 29,0% 21,2% 21,2% 28,7

penica 28,1% 21,8% 22,7% 27,4

e. koli 24,7% 26% 25,7% 23,6%

Procenti A i T, kao i G i C, su priblini. Prisustvo u istim koliinama znai da se oni vezuju na osnovu ovoga je izvedeno pravilo komplementarnosti.

Kopirane genetskog materijalaStruktura DNK objanava mehanizam kopirana genetskog materijala. Genetski materijal kontrolie proizvodnu proteina, od kojih zavise bioloka svojstva elije i organizma u celini.Veza izmeu DNK i proteina tumai se kroz procese replikacije, transkripcije i translacije. centralna dogma

DNKtranskripcijaiRNKtranslacijaproteinCentralna dogma

ReplikacijaPod uticajem pogodnih molekula (enzima), dvostruka spirala DNK se otvara i deli na dve niti;niti se razdvajaju po uzdunoj osi, to se deava pri deobi elija; svaka nova elija sadri svoj DNK;svaki DNK molekul u eliji koja se deli istovremeno se otvara i udvaja (replicira);tako nastaju dve kopije DNK za obe elije.

Replikacija

RNK ribonukleinska kiselinaRNK molekul takoe nosi nasledne osobine organizma.

DNK i RNK molekul se razlikuju:

po vrsti eera koji ulazi u sastav molekula pentoza koja ulazi u sastav DNK je dezoksiriboza, riboza koja ulazi u sastav RNK je ribonukleoza;

po azotnim bazama u sastavu DNK se nalaze: adenin, guanin, timin i citozin; u sastavu RNK se nalaze: adenin, guanin, uracil i citozin.

Ljudski genomGenom je skup svih gena u ljudskom organizmu.Genom sadri 100 000 gena (ili mane).Genom sadri 3,1 milijardu parova baza -hemijskih slova.Gen je osnovna jedinica naslednosti.Geni su delovi dugih lanaca DNK.Gen daje elijama instrukcije o proizvodni proteina (osnovni elijski materijal).

Uloga genaSlovima oznaen sastav gena upuuje eliju na to:kako i koliko proteina stvoriti, kada i gde poeti sa stvaranem proteina.

Potrebno je 20 aminokiselina u razliitim kombinacijama da bi se stvorili razliiti proteini (keratin, hemoglobin...).Geni vre ifrovane proteina.

Geni98% DNK u genomu oveka nema nikakve poznate funkcije.DNK se meu ljudima razlikuje 0,2% (jedno od 500 slova).Ljudske elije imaju dve kopije genoma.Ljudski genom je u 98% identian genomu impanze.Ljudi i mievi imaju 60 000 100 000 gena.Crvi imaju 19 000 gena.Mikrob tuberkoloze ima 4 000 gena.

Proteini (belaneivine)Proteini su dugaki molekulski lanci sastavljeni od aminokiselina (organski molekuli). Redosled aminokiselina odreen je redosledom reana azotnih baza du DNK molekula.Redosled azotnih baza ini genetski kod.

Genetski kod ifra ivotaGenetski kod je sastavljen od etiri slova alfabeta: T, A, G, C.

etiri slova DNK koda sadre uputstvo za stvarane ivih bia. Svaka elija sadri 3 milijarde slova koja ine DNK kod.Komplet od samo 3 slova odgovara jednoj aminokiselini.

Postoji 20 aminokiselina.

Deifrovane genomaDeifrovane obuhvata:

identifikaciju proteina koje ifruju geni;odreivane uloge proteina u telu;otkrivane naina na koji svaki protein sarauje sa drugim proteinima, u okviru sloene i precizne mainerije elije;nalaene i prepoznavane minimalnih razlika (polimorfizam) poretka slova u genu.

Poredak slova je odgovoran za razliitosti kod ljudi.

Genetski kodUsled polimorfizma nastaje veina genetskih poremeaja.Otkrivanem koji su polimorfizmi ukljueni u pojedine poremeaje saznaje se kako nastaju: eerna bolest, modani udar, bolesti srca, rak...Radi se na pronalaenu lekova za leene raznih bolesti DNK ipovi.

Genetski ip je tehnologija u koju sepostavlja lini genetski kod.

PolimorfizamDejstvo kodeina (lek za smirene bolova), kod nekih osoba koje su ga koristile posle operacije, nije bilo smirujue, ve je stvorilo zavisnost.Utvreno je da tip gena CYP 2D6 razgrauje kodein u organizmu nekih osoba.Otkriveno je da taj gen imaju jedino Amerikanci poreklom sa Kavkaza 7% stanovnitva.

Redosled azotnih baza -C-G-T-C-T-A-A-A-A-C-G-T-

-C-A-G-A-T-T-T-T-A-C-A-G-

Klju za deifrovane genetskog koda

- svaka aminokiselina koja se ugrauje u proteinski lanac kodirana je redosledom tri azotne baze:

- (C-G-T) - (C-T-A) - (A-A-A) - (C-G-T) -

AnemijaPormalni hemoglobin ima sledei niz baza: - (C-C-T) - (G-A-G) - (G-A-G) -promena u redosledu baza dovodi do anemije: - (C-C-T) - (G-T-G) - (G-A-G) -

Redosled smenivana baza je individualna karakteristika osobe.

Identifikacija osobe preko genetskog materijala DNK profil predstavlja jedinstveni identifikacioni broj svakog ljudskog tela.Za pouzdanu identifikaciju koriste se savremeni biometrijski metodi.Identifikacija osobe preko DNK je jedina biometrijska karakteristika koja ne zahteva prisustvo osobe.Ne zahteva skeniranje.Koristi se uzorak genetskog materijala koji se analizira u laboratoriji.

Uzorci genetskog materijala Uzorci genetskog materijala mogu biti prikupljeni sa mesta KD kao sporni tragovi.Uzorci genetskog materijala mogu biti uzeti direktno od osobe.

UzorakDa bi se sa velikom verovatnoom mogao utvrditi identitet svake osobe, potreban je uzorak genetskog materijala od: te osobe, oba roditelja, suprunika i deteta i etvoro brae i sestara osmoro tetaka i strieva itd.

DNK otisakDa bi se identifikovao pojedinac, naunici skeniraju 13 delova DNK koji variraju od osobe do osobe DNK otisak.Izuzetak su jednojajani monozigotni blizanci koji nastaju od jedne jajne elije oploene jednim spermatozoidom, pa se kasnije razdvajaju.Kod 1314 milijardi ljudi koji su iveli ili danas ive na planeti nisu postojale dve osobe koji imaju isti DNK profil.

Stabilnost DNK otiskaPostoji apsolutna neosetljivost na prethodne zamene genetskog materijala kod osoba za koji se vri DNK analiza. Transfuzijom krvi ili transplantacijom bilo kog tkiva ili organa, DNK profil organizma se ne mena, jer primalac ne stie DNK markere davaoca.

Stabilnost DNK otiskaelije krvi davaoca unete transfuzijom, iako imaju sopstveni DNK profil, bivaju brzo razgraene i ve nakon dva-tri meseca su praktino potpuno zamenene krvlju primaoca. U sluajevima u kojima se kod obolelih od leukemije, nakon zraena i unitavana kotane sri bolesnika, izvri transplatacija kotane sri, u krvi primaoca se, tokom dueg vremenskog perioda, moe nai znaajnija populacija krvnih elija davaoca. U tom sluaju analiza DNK otiska treba da se obavi iz drugog tkiva bukalna sluznica ili dlaka kose.

Identifikacija osobeSvaki organizam se moe identifikovati ispitivanem DNK sekvenci jedinstvenih za vrstu.Od 1985. god., DNK tiPINg biolokog materijala postao je najmoniji alat za identifikaciju osoba. Identifikacija osoba i utvrivne oinstva jesu dve glavne forenzike DNK analize.

Metodi DNK identifikacije:1. Metod prepoznavana redosleda nukleotida u celom DNK molekulu: zbog velikog broja nukleotida, ovaj postupak je spor i komplikovan.

2. Metod ponavljana nekih grupa azotnih baza du DNK molekula genetska karakteristika:radi identifikacije osobe, dovoljno je odrediti nekoliko razliitih azotnih baza koje se ponavljaju po tome se ta osoba razlikuje od bilo koje druge;postoji vie metoda ovog tipa analize.

Vrste DNK analiza

RFLP (Restriction Fragment Length Polymorphism)PCR (Polymerase Chain Reaction)STR (Short Tandem Repeats)Y-STR mtDNA

DNK identifikacijaProfesor Alek Defriz je razvio metod DNK identifikacije i DNK profila.Prvi sluaj u kojem je primenen negov metod jeste silovane dve devojice 1983. god. Uinilac KD je identifikovan jer je pronaena veza izmeu negovog poznatog DNK i DNK naenog na telima dveju devojica.

DNK analizaOsnovu DNK analize ini elektroforeza.Elektroforeza je kretanje naelektrisanih estica izmeu katode i anode kroz provodnu sredinu.Primenjuje se za razdvajanje biomolekula koji se u elektrinom polju kreu razliitim brzinama, u zavisnosti od njihovog naelektrisanja, mase, veliine i strukture.

Elektroforezno razdvajanjeDNK- nosioci naelektrisanja su fosfatne grupe koje su negativno naelektrisana i kreu se od negativne (katode) ka pozitivnoj (anodi). Krai DNK molekuli (fragmenti) kretae se bre nego dui.Posle odreenog vremena molekuli razliitih duina stii e do razliitih pozicija na gelu gel elektroforeza

Rezultat testa

DNK identifikacija raspored i veliina markera krv rtve semena tenost rtve krv silovatelja Identifikacija silovatelja

PCR analizaPCR je tehnika koja slui za umnoavane segmenta ili celog molekula DNK. Razvijena je 1983. god., od strane dr Kari Malisa.U irokoj je upotrebi u medicinskim i biolokim laboratorijama i koristi se za: sekvencirane gena, dijagnozu naslednih poremeaja, detekciju i dijagnozu infektivnih oboljena, stvarane transgenskih organizama i kreirane DNK profila.Omoguava analizu genetskog materijala iz samo jedne elije.

PolimerazaDNK POLIMERAZALANAC MATRICANOVI POLINUKLEOTIDNI LANACdNTP (nukleotid)

RAZDVAJANJE LANACA DNKVEZIVANJE PRIMER-aSINTEZA KOMPLEMENTARNOG LANCAdr Kari Malis

STR analizaOsobe se razlikuju po prisustvu i odsustvu STR na odreenim lokusima, kao i po broju ponavljana unutar odreenog lokusa. STR se nasleuje kombinacijom ovih genetskih elemenata oba roditelja. Krvni srodnici imaju slian, ali ne i isti profil. Jedini sluaj identinosti DNK profila dve jedinke su jednojajani blizanaci. Pri analizi DNK koristi se 10-15 STR lokusa.

Y-STR analizaDNK identifikacija preko Y hromozoma. Radi se analiza markera sa Y hromozoma, zbog toga to su ovi markeri prisutni samo kod mukaraca.Nasleuju se preko muke predako-potomake linije.Primenuje se za utvrivane oinstva.

Utvrivane oinstvaDete nasleuje kombinaciju STR od oba roditelja. Na gel za elektroforezu nanose se uzorci PCR proizvoda majke, deteta, navodnog oca i tzv. DNK merdevine, koje slue kao unutrani standard analize. Nakon obavljene elektroforeze gel se boji fluorescentnom bojom i posmatra pod UV svetlom.Uoava se da dete i majka imaju zajednike trake (STR lokuse), dok navodni otac nema zajednike trake sa detetom. Na ovaj nain moe se zakljuiti da analizirana osoba nije bioloki otac deteta.

Utvrivane oinstva

Genetski materijal koji se nalazi u mitohondrijama nasleuje se iskljuivo od majke. Svaka osoba ima identian genetski materijal sa svojom majkom, ali i sa svojom tetkom, sa svojom babom po majci i u svim enskim osobama u enskoj predakoj liniji koja vodi do osobe. Identifikacija ruskog carskog branog para Romanovih i nihove dece izvrena je analizama mitohondrijalne DNK, budui da je kod nih nedostajao veliki broj srodnika iz prve nasledne linije, poto je praktino itava familija pobijena.

Mitohondrijalna DNK

Veina ljudskih elija sadi mitohondrije u citoplazmi, a svaka mitohondrija sadi vie mitohondrijalnih mtDNK molekula. Postojanje velikoga broja mitohondrija poveava verovatnou da e mtDNK ostati due vreme sauvana. Ona je jedini nain identifikacije ako postoji vie narataja izmeu ljudi ije se DNK uporeuju.Mitohondrijalna DNK (mtDNK)

mtDNK predstavlja 0,5 % celokupne DNK i mogueje odvojiti je od genomske DNK.

mtDNK ima 16 569 nukleotidnih baznih parova u duini i postoji u velikom broju kopija u svim elijama.

Ljudska DNK obino kodira sto hiljada gena, dok mtDNK kodira samo trinaest razliitih gena.mtDNK

mtDNK je najbolji put u testiranju porodine povezanosti meu nekoliko narataja predaka i njihovih potomaka. Mogunost ouvanosti mtDNK i njihovih umnoavanja proirila je raspon analiza sa uzoraka starih nekoliko hiljada godina do vie od trinaest miliona godina.

mtDNK je upotrebljena za identifikovanje:

7000 godina starog modanog tkiva, 500 godina starih kotanih ostataka.mtDNK

Forenziki ipoviBudunost forenzike genetike je u tzv. genetskim ili forenzikim ipovima koji e omoguiti mnogo bru i precizniju analizu uzorka, ak i na samom mestu zloina. Sadana tehnologija kojom raspolaemo omoguuje da zavrimo analize za oko pet sati. Forenziki ipovi e omoguiti da se vreme identifikacije znatno smani.U forenzikim ipovima e, za mnogo krae vreme, biti analizirano vie desetina gena, umesto 16 gena, koliko se danas analizira.

DNK otisak ili genski profilDa bi se dobio DNK otisak, vri se analiza 12 hipervarijabilnih genskih lokusa.Poklapanem dva dobijena genska profila u svih 12 genskih lokusa, pouzdano se moe potvrditi da ta dva analizirana uzorka potiu od iste osobe.Verovatnoa da je neka druga osoba ostavila taj genski materijal, odnosno da doe do sluajnog poklapana genskih profila kod dve osobe (sem kod monozigotnih blizanaca), mana je od 1:23 milijarde.

Primeri koriena DNK identifikacijeIdentifikacija potencijalnih osumnienih, ija se DNK moe poklapati sa dokazima prisutnim na mestu zloina.Identifikacija rtava katastrofa.Utvrivane oinstva i drugih srodnikih veza.Identifikacija ugroenih i zatienih biljnih i ivotinskih vrsta. Detekcija bakterija i mikroorganizama koji mogu biti uzronici bolesti.Pronalaene odgovarajueg donatora i recipijenta pri transplantaciji. Utvrivane pedigrea za hibridne vrste.

Baze genetskog materijalaGotovo sve evropske zemlje ve imaju nacionalne DNK registre. SAD i Engleska su zemlje u kojima su ove baze prvi put napravljene. One imaju i najvee baze podataka. Do sada je vie miliona ljudi u Americi, kao i milion i po ljudi u Engleskoj, tipizirano i ubaeno u baze podataka.Postojane ovih baza ima tehniko-tehnoloki, pravni i etiki aspekt.

DNK forenzika baza podatakaAutomatska biometrijska identifikacija

CODIS objedineni DNK indeks sistem SAD

CODIS sistemObuhvata:

lokalne, dravne i nacionalne baze podataka DNK profila osuenika, dokaze iz nerazreenih zloina, sluajeve nestalih osoba.

Svaki uzorak mora imati testiranih 14 markera da bi bio unet u CODIS. FBI (baza formirana 1998. god.) koristi set od trinaest specifinih regiona za CODIS + seks-marker, amelogenin.

Unos uzoraka u bazu i primena

Baze DNK profilaEngleska uvodi 1995. god. bazu NDNAD (National DNA Database).Francuska uvodi 1998. god. bazu FNAEG.Australija uvodi bazu NCIDD (National Criminal Investigation DNA Database).

KloniraneMogu se klonirati: ljudi, ivotine (mievi, ovce, krave), biljke...Ovcu Doli klonirao je Jan Vilmut.Beba iz epruvete razvila se 1978. god. u Engleskoj. Danas je postupak vetake oplodne opteprihvaen.Jednojajani (identini) blizanci su klon koji nastaje ranim delenem embriona, i tako imaju isti DNK molekul, ali razliito se ponaaju i imaju razliite otiske prstiju.

Klonirane ljudiZa klonirane je potreban bilo koji genetski materijal koji u sebi sadri ivu eliju osobe koja se klonira.To moe biti deo tkiva osobe, elije koje na slualici telefona ostanu posle razgovora...

Postupak:Uz jajne elije se odstrani jedro. Na negovo mesto se implantira genetski materijal osobe koja se klonira.Tako se dobija embrion koji se smeta u matericu ene surogat majke.

Protivnici kloniranaNajvei protivnici klonirana su naunici koji su klonirali ivotine institut Roslin.Mogue je klonirati Majkla Dordana, ali visoki crnac koji bi ovako nastao uopte ne bi morao da bude zainteresovan za koarku. Jednom uspeno implantiranom embrionu po pravilu prethode na stotine onih koje majka odbaci.ak i ako se trudnoa iznese do kraja, velika je verovatnoa da e tek roeni klon uginuti.

Kloniranje

Od malog broja preivelih klonova:

mnogi izgledaju zdravo,imaju drugaiji genetski kod,imaju abnormalnosti za koje je teko rei do kakvih posledica mogu dovesti.

Genetski materijal

Ljudska krv

Ljudska krvKrv je kompleksna tenost crvene boje.Protie kroz krvne sudove.Zapremina celokupne krvi zdrave osobe iznosi oko 5 litara. Krv ine: krvne elije 45%, plazma 55%.

Uloga krvi u organizmuU organizmu oveka, krv je prenosilac: hranljivih materijakiseonikahormonavitaminaodbrambenih materijalaotpadnih proizvoda lezda sa unutranim luenem

Krvne elijeStvaraju se u kotanoj sri.

eritrociti (crvena krvna zrnca) leukociti (bela krvna zrnca) trombociti (krvne ploice)

Krvne elije

Krvna plazmaSastoji se od:tenog dela krvi u kome plivaju krvne elije,fibrinogena (regulie zgruavane), bistrog utog seruma (proteini, elektroliti),antitela (anti-A i anti-B), eera, soli, masti.

Crvena krvna zrncaOsobine crvenih krvnih zrnaca su:

imaju oblik diska i nemaju jedro,nosioci su krvne boje (hemoglobin),obavljaju transportnu ulogu u organizmu: - vode kiseonik od plua ka elijama - izvode ugljendioksid iz elija,sadre antigene,pogodni su za odreivanje krvnih grupa,u 1 mm krvi oveka ima oko 5 miliona crvenih krvnih zrnaca,prenika od oko 7 mikrona.

Crvena krvna zrnca

Imaju jedro pa su pogodni za analizu DNK.Uestvuju u imunolokoj reakciji tela (stvaraju antitela).U 1mm oveije krvi ima 6 000 8 000 leukocita.Leukociti

Predstavljaju krvne ploice.Imaju ulogu u koagulaciji krvi.U 1mm oveje krvi ima 250 000 trombocita. Trombociti

AntigeniMolekulske strukture rasporeene na povrini crvenih krvnih zrnaca:antigen A antigen B antigen DPrema vrstama antigena vri se sistematizacija krvi.Poznato je 20 sistema antigena za crvena krvna zrnca.

Rh sistem ili antigen DRh-pozitivan:crvena krvna zrnca poseduju antigen D.

Rh-negativan:crvena krvna zrnca ne poseduju antigen D.

Antigeni A i B

Sistematizacija krviSvaki sistem krvi sadri antigene i odgovarajua antitela sa kojima antigeni reaguju. Neki od sistema su:RhKiddMNSsKellDuffA B O (koristi se kod nas)

Prva sistematizacija krvi (1868-1943)Karl Landsteiner

ABO sistemDefinie etiri krvne krupe: A sadri samo antigene tipa A B sadri samo antigene tipa B AB sadri antigene tipa A i B 0 ne sadri antigene tipa A i B

Zastupljenost krvnih grupa A Evropa B Istok O Indijanci (samo O grupu) B domoroci u Australiji

Krvne grupe se nasleuju.

Krvne grupe u zavisnosti od antigena

A+ antigen A i Rh antigen A- antigen A

B+ B i Rh antigen B- antigen B AB+ antigen A, antigen B i Rh antigen AB- antigen A i antigen B O+ Rh antigen O- nema antigena

Krv sadri sledee genetske markere:

antigeni i antitela crvenih krvnih zrnacaizoenzimiserumske belanevine HbHLA humani leukocitni antigeni

Genetski markeri krvi

Tragovi krvi na MKD Tragovi krvi se mogu nai na:

rtviuiniocu KDodevnim predmetimarukama, kosi, licu prisutne osobepodlozi zemlja, trava, sneg, kamene, parket, tepih...okolnom prostoru zid, nametaj, zavese...oruu i oruju sekira, no, pitolj... osobi ili u prostoru, kao menstrualna krvivotinama, biljkama...

Tragovi krvi na MKD

Tragovi krvi mogu biti:tragovi slivana krvitragovi kapi ili prskotinatragovi brisotinetragovi krvavih otisaka prstijutragovi krvavih otisaka obuetragovi lokvi krvitragovi padanja krvikombinovani tragovi

Tragovi krvi lokve, kapi i prskotine

Tragovi brisotina i otisaka

Tragovi krvi slivane,curene i padane

Otisci krvavih ruku i obue

Primarna obrada tragova krviNa MKD se vri primarna obrada tragova krvi:

pronalaenje i tumaene oblika traga krvifotografisane i obeleavaneispitivane sastava testovi i reagensifiksiranepakovane

Pronalaenje tragova krvi

Fotografisane tragova krvi

Obeleavane tragova krvi

Prikupljanje tragova krviOprema za prikupljanje tragova krvi je:oprema za linu zatitusterilni briseviepruvete za pakovanje brisevaileti ili skalpelimakazekovertetraka

Skalpeli za strugane sasuene krvi

Sterilni drveni ili plastini tapii

Sterilne vodene ampule

Pakovane sasuenih tragova krvi

Predmeti sa osuenim tragovima krvi pakuju se pojedinano u papirne kese. Pakovane osuene krvi koja se nalazi na predmetu: - sastrue se i spakuje u papirne kese; - posebno se spakuje komad predmeta bez traga, radi kontrole; - komadom navlaene tkanine nekoliko puta se pree preko traga, osui i spakuje.

Pakovane tenih tragova krviTeni trag se uzima pre zgruavana, pomou prica ili pipete, i prenosi u epruvetu sa antikoagulansom, koja se dri na hladnom mestu dok ne stigne u laboratoriju.Teni trag se moe pokupiti tapiem sa vatom, ili belom tkaninom koja se potom osui i spakuje.

Koraci forenzike analize krvi

Sasuena krv se koristi za odreivane krvne grupe. Svea krv se koristi za odreivane krvne grupe i ostalih genetskih parametra krvi.Boja krvi odreuje starost krvi. Koristi se i za odreivane vremena izvrena KD.

Forenziki znaaj tragova krvi

Boja krvi zavisi od starosti, podloge, spoljanje sredine itd. i varira od crvene preko tamno smee do crne. Pri izlaganju krvne mrlje direktnom sunevom zraenju ona postaje smea i ispucala za 1 dan, dok je 6 dana potrebno da se to desi pri difuznom prirodnom svetlu. Pri vetakom osvetljenju boja je tamnija, dok je pri UV svetlu boja crna.

Krv se uvodi u 3% rastvor kalijum-hidroksida i meri se brzina bojena tog rastvora, to odreuje starost krvi. Boja krvi

Skrining testovi-utvrivanje da li je pronaeni trag krv

TESTBOJATetrametilbenzidin, benzidinPlavaFenolftaleinRozeLeukomalahit zelenoZelenaLuminolFluorescentnaAmido blackCrna

Ispitivane krvi na MKDUtvrivane da li je krv ljudskog porekla na MKD vri se pomou:test trake u kontaktu sa uzorkom krvi traka mena osnovnu boju;benzidinskog kolor testa reakcija izmeu benzidina i hemoglobina iz krvi daje plavu boju.

Luminol testU mraku, reakcija izmeu luminola i krvi dovodi do hemiluminescencije svetloljubiastog svetlucana, koje se pojavljuje u roku od 5 sekundi.

Luminol

FluorescinGui je od luminola.Pod uticajem UV svetlosti fluorescira.

Detekcija traje 23 minuta.

Pojava plavih linija pokazuje da je u pitanu ljudska krv.

Hexagon OBTI

Ovaj test, u kontaktu sa ljudskom krvlju, pretvara utu boju materijala u zelenu.

Hemastix

Imunoloki test ABAcardPotvrdni test.Detektuje prisustvo ljudskog hemoglobina.Senzitivan, specifian i brz.

Sekundarna obrada tragova krviObrada tragova krvi u laboratoriji.

Individualizacija na osnovu odreivana krvne krupe daje 25% pouzdanosti pri identifikaciji osobe.

Identifikacija na osnovu genetskih markera u krvi koji su nasledni daje pouzdanu identifikaciju.

Kada se na MKD utvrdi da je prisutna humana krv, sledi laboratorijski postupak identifikacije osobe preko krvi.

Najee se koriste:Hromatografski metodiDNK analizaMetodi identifikacija osobe preko krvi

Laboratorijske analize krvi

Tankoslojna hromatografijaTankoslojna hromatografija razlae krv na sastavne komponente koje se prepoznaju na hromatogramu.

Hromatogram

DNK analiza krviNajpre se razara elija : jedro i DNK se odvajaju od proteina vezanih za nju.DNK materijal se zatim preiava: odstranjuju se proteini i materije nebiolokog porekla.

Dobijeni rezltati se mogu prikazati na vie naina.Forenziar ita rezultate i odreuje DNK profil.Rezltati DNK analize

Rezltati DNK analize

Procena starosti osobe na osnovu analize krvi

Naunici Medicinskog centra roterdamskog univerziteta Erasmus MC u Holandiji su osmislili metod procene starosti potencijalnih osumnjienih na osnovu analize krvi pronaene na MKD.Metod se zasniva na osnovnim karakteristikama elija imunog sistema (T elije).

To su pomone elije koje spadaju u podgrupu belih krvnih zrnaca.T limfociti nastaju u kotanoj sri i postoje kao:

citotoksine T elije unitavaju elije raka i elije inficirane virusimapomagake T elije reguliu odziv imunolokog sistemasupresorske T elije (elije ubice) unitavaju elije raka i elije inficirane virusimaT elije

T elije

Poseduju veliku raznolikost receptora, tj. uticaja na druge elije. Svaki receptor cilja specifine molekule (antigene), koji potiu od bakterija, virusa, parazita ili pak neprirodnih elija, poput elija tumora. Velika raznolikost receptora postie se specifinom organizacijom DNK unutar T elija, kroz proces u kojem kao nusprodukt nastaju mali, kruni molekuli DNK. Broj krunih molekula DNK starenjem opada to omoguava odreivanje STAROSTI OSOBE.

Genetski materijal

Izluevine ljudskog organizma

Ljudske izluevineKontrolisane

spermamokraaizmeteludani sadrajNekontrolisane

pljuvakaznojslinavaginalni sekret

Genetski materijal u ljudskim izluevinama

krvne grupe ABO sistemaantitelaizoenzimi

Izoenzimi Pojavljuju se u vie oblika i genetski se nasleuju od jednog roditelja. Imaju sledee osobine: - belanevinaste su supstance, - menaju hemijske veze, a pri tome se sami ne troe, - upravljaju razmenama materije, - svaki enzim obavlja sasvim odreenu radnu (npr. lipaza cepa masti).

Tragovi sperme

Tragovi sperme koji se mogu nai na rtvi, uiniocu i mestu KD su:

spermatozoidiproizvodi luena prostatesemene kiselineizluevine lezda

Sadre genetske markere.

Otkrivane tragova se vri: - golim okom, - UV lampom tragovi fluoresciraju, - mikroskopski nalaz spermatozoida, - hromatografsko dokazivane spermina.

Pakovane tragova moraju biti suvi (sive boje).

Uzimane uzoraka tragova brisevi iz vagine ili mara mukarca.

Obrada tragova sperme

Tragovi mokraeMokraa se identifikuje preko: karakteristine boje, mirisa, kreatinina, uree, krvi. Sadre genetske markere za identifikaciju.

Tragovi na MKD ukazuju i na psiholoki aspekt linosti.

Tragovi izmetaPrepoznaju se preko mirisa i boje.Identifikuju se preko hemijskih proba na prisutnost urobilinogena (genetski materijal).

Tragovi na MKD ukazuju i na psiholoki aspekt linosti.

Tragovi eludanog sadrajaIspituju se mikroskopskim pregledom.Vri se identifikacija osobe hemijskim probama, praenim utvrivanem aktivnosti probavnih enzima (genetski materijal).

Tragovi su znaajni kod kriminalistikih tumaena o konzumiranoj hrani osobe.

Tragovi pljuvakeMogu se nai na:

opucima cigaretamutiklamamaramicamaaamamobilnom telefonutelefonskoj slualicietkici za zubeeljumajici koja je noena nekoliko sati

Pljuvaka - sekrecije pljuvanih lezda.

Pljuvaka

Pljuvaka se sastoji iz:vode (99%)elektrolitaenzimaglikoproteinaproteoglikanaimunoglobulinabakterija

U normalnim uslovima dnevna koliina izluene pljuvake je 8001500 ml .Pojaano luenje javlja se kod Parkinsonove bolesti,trovanja ivom, u trudnoi itd.

Testiranje je mogue ostvariti preko pljuvake koja je ostavljena na upotrebljenim predmetima ili u usnoj duplji.Preko uzorka pljuvake dobija se dovoljna koliina DNK potrebnog za testiranje.Za DNK analizu dovoljno je svega desetak elija.Najee se koristi bris sluzi iz unutranjosti obraza, kojim se moe prikupiti i do 50 000 elija.DNK testiranje pljuvake

Tragovi znojaNalaze se na samoj osobi ili odevnim predmetima.Pakuju se u hermetiki zatvorene posude. Metod identifikacije koji se koristi za identifikaciju sastavnih komponenti znoja je gasna hromatografija za koju je potrebno otkloniti zagaivae. Znaajan deo komponenti znoja odreene osobe ne mena se tokom ivota i predstavlja genetski materijal.

Tragovi slineNalaze se na maramicama, odei, delovima tela... Slina sadri genetski materijal, enzim amilaze.DNK identifikacija sline odreuje prisustvo enzima amilaze u tragu.

Tragovi vaginalnog sekretaizluevine iz lezda matericeelije i sluzbakterije itd.

Osueni trag se pakuje u papirne kese.

Vri se laboratorijska analiza tragova preko genetskih markera u nima.Vizuelno se ne moe utvrditi razlika izmeu traga sperme i vaginalnog sekreta.

Genetski materijal

Ljudska dlaka

Ljudska dlakaDlaka je najei trag na MKD.Dlaku stvaraju elije u korenu dlake.Dlaka postaje neiva materija kada stigne na povrinu ljudske koe.Duina dlake se meri od korena. Boja i struktura dlake su nena najkarakteristinija obeleja.Postoji vie vrsta ljudske dlake. Ljudska dlaka sadri genetski materijal na osnovu kojeg se vri identifikacija.

Ljudske dlakekosadlake na trupudlake na udovimatrepavicebrkovibradadlake na donem delu trbuhastidne dlakedlake ispod pazuha

Ljudska dlaka

Ljudska dlaka

Ljudska dlaka

Dlaka se sastoji iz: korena stuba sri kore

Stub dlakePredstavlja spoljani sloj (kutikula) dlake.Sadri poslagane ljuspice u obliku krune, bodlji ili crepova.ljuspice predstavljaju individualnu karakteristiku dlake.Poseduje stabilnost strukturnih svojstava koji su rezistentni na hemijsku dekompoziciju.

Sr je centralni kanal dlake. Veina dlaka nema sr. Oblik sri moe biti: neprekidan, prekinut, fragmentiran.

Ljudska kosa nema sr ili je fragmentirana.

Mongolska rasa ima neprekidnu sr.Indeks sri odreuje pripadnost dlake:

IS oveka je 1/3, IS ivotine je 1/2Sr (medula)

Kora (korteks)Glavni deo dlake, koji se sastoji od izduenih elija.

Sadri: kortikalne upljine (mali vazduni prostori uz koren ili du dlake);zrnca pigmenta (razlikuju se po boji, veliini i rasporedu u samoj dlaci i dlakama).

KosaNastaje u 8. mesecu trudnoe.Puni razvoj dostie u pubertetu.Osoba ima oko 150 000 vlasi.Vlasi se izmeni se za 6 godina.Svaki dan otpadne 30-100 vlasi.Moe da izraste do 1 m duine.Raste 0,4 mm dnevno.

Kosa kao tragNa MKD, kosa se moe nai u vidu: iupane, odseene ili otpale dlake.

Boja kose zavisi od: pigmenta u kori, svojstva sri i opne. (seda kosa pigment u dlaci zamenuju mehuri vazduha.)

Dlaka naena na MKD pakuje se u staklene epruvete i nose na laboratorijsku analizu.

Kose razliitih rasa

Dlaka crnca iz Afrike

Dlaka Mongola

Dlaka Evropljanina

Spaljena vlas kose

Metodi identifikacije osobe preko dlakemikroskopiraneneutronska aktivaciona analiza (NAA)genetski markeriDNK analiza

MikroskopiranePostupak koji odreuje: prisustvo ili odsustvo sri ili rasporeenost sri,oblik i intenzitet boje zrnaca pigmenta u korteksu,ofarbanu ili prirodnu dlaku,prisustvo gljivine infekcije ili vake,isupanu ili odrezanu dlaku.

Neutronska aktivaciona analiza (NAA)Kosa sadri 30 hemijskih elemenata: H, O, C, P, Mg...

NAA odreuje mikrokoliine hemijskih elemenata u dlaci. Rezultati se teko tumae, zbog razlika prouzrokovanih ishranom, zdravljem, higijenom...Analiza zahteva veliku koliinu dlaka poznatog porekla, kako bi se otkrile razlike u mikrokoliinama prisutnih hemijskih elemenata.Retko se koristi.

Genetski markeriPrisustvo nekih genetskih markera u dlaci identifikuje osobu.

Sastojci dlake poseduju krvne grupe AB0 sistem ogranien uspeh.elije spoljane kore korena dlake poseduju razliite izoenzime poetak rasta dlake.

DNK analizaMarkeri za odreivane pola iz elija kore korena dlake i folikularnog tkiva prilepljenog za isupanu dlaku, mogu se odrediti fragmenti DNK sa redosledom baza karakteristinim za X i Y hromozome. Polimerazna lanana reakcija (PCL) koristi markere iz korena dlake ili folikularnog tkiva prilepljenog za isupanu dlaku i umnoava ih.Mitohondrijalna DNK analizira malu koliinu DNK ili degradiranu (osuena ili odvajena od okolnog tkiva).

Genetski materijali

usne nokti zubi

USNE Usne prouava Heiologija tvorci su japanski naunici Suzuki i Cikihai.

Nose individualne karakteristike osobe.To su kose i vertikalne brazde.Sa godinama starosti ove karakteristike postaju izraenije. Usne su u svako doba nosioci pljuvake i znoja genetski materijali.

Trag otiska usana na MKDOtisak usne je crte koji prikazuje raspored kosih i vertikalnih brazdi, ostavljen na nekom predmetu ili osobi.

Trag otiska:vidljiv otisak boje za usne na predmetu (aa, olja, cigareta, salveta...),nevidljiv pljuvaka, znoj Obrada traga:otkrivanje, fiksirane, komparacija,identifikacija u laboratoriji.

Metodi identifikacije osobe preko usanaKomparacija Poredi se slika otiska usana otkrivena na korienim predmetima i slika otiska uzeta od osumnjiene osobe.DNK analiza Pljuvaka i znoj pokupljeni sa usana koriste se kao uzorci za analizu. Automatski biometrijski metod Pokreti miia usana koriste se za automatsku identifikaciju osobe. Nekada se pravi i kombinacija biometrijskih karakteristika: glas i pokreti usana.

NOKTI Nokat je ronata struktura koja se nalazi u srednjem delu koe (dermu). ovek ima nokte na prstima ruku i nogu.Delovi nokta su:korenmatriksronata ploaleite noktalinula

Nokti Individualne karakteristike nokta su uzdune brazde, odnosno linije rasta nokta.Nalaze se na spoljanoj i unutranoj strani noktiju ruku i nogu.Ne menaju svoj oblik tokom rasta nokta.Na mestu uklonenog nokta izrasta novi nokat sa istim rasporedom brazdi.

U proseku nokti rastu oko 1/10 ina svakog meseca (1 in = 0,254 m)

Tragovi nokta na MKDTragovi nokta mogu biti:

delovi nokta,delovi nokta utisnuti u kou rtve ili uinioca krivinog dela,tragovi grebana na koi rtve ili uinioca krivinog dela, tragovi tkiva ili koe ispod nokta rtve ili uinioca krivinog dela.

Tragovi tkiva ili koeGenetski materijal.Koa je najvei organ ljudskog tela koji predstavlja barijeru izmeu spoljanje sredine i unutranjih organa.Boja koe zavisi od krvnih sudova i koliine pigmenta.Povrina koe oveka prosene visine je (1,5 -2) m2.Teina koe iznosi 18% ukupne teine tela.Debljina koe je 0,54 mm.

Metodi identifikacije osobe preko noktaKomparativna mikroskopija Posmatranje pod mikroskopom uklapana brazdi spornog i nespornog uzorka nokta (potrebno je 2 mm nokta osumniene osobe).

DNK analiza Identifikuje se osiba preko genetskog materijala nokta ili materijala naenog ispod nokta (koe, kose, peruti, krvi, znoja, sekreta,...) .

ZUBI

Na razvoj i brzinu nicanja zuba mogu delovati:

hormonititne lezde hormonrasta.

Na deponovanje soli u zubima u ranom stadijumu njihovog razvoja deluju:

koliinakalcijumai fosfata uhrani, vitamin D, paratireoidnihormonLjudski zubi

Svaki ljudski zub sastoji iz tri osnovna dela: krune, vrata i korena

Kruna zuba Anatomska kruna je deo zuba koji prekrivagle. Klinika kruna je vidljivi deo zuba, menja se tokomivotausled resorpcije okolnog kotanog tkiva, povlaenjagingivei sl.

Vrat zuba Suenje na granicigleiicementa, u obliku plitkog leba. Prekrivenoralnom sluzokoom. Izmeu zuba i sluzokoe nalazi se uzak prostor dubine do 1,5 mm koji se naziva fizioloki dep.Ljudski zubi

Koren zuba

Anatomski koren je deo zuba prekriven cementom i usaen u zubnu jamicu.Kliniki koren je onaj deo zuba koji se ne vidi. Jednokoreni zubi: sekutii,onjaciipretkutnjaci.Dvokoreni zubi: gornji prvi pretkutnjaki svi donjikutnjaci.Trokoreni zubi: gornjikutnjaci(prviidrugi).

Tragovi zuba na MKDpojedini zubiotisak forme zuba ljudske vilice u mekoj ili tvrdoj podlozividljivi i reljefnipostojani na vrstim predmetimanepostojani na mekim i elastinim predmetimatragovi ugriza otisak predne povrine zuba na predmetutragovi odgriza otisak predne i zadne povrine sekuih zuba na predmetu

Tragovi zubaTragovi na telu oveka: na rtvi se mogu nai tragovi zuba uinioca KD silovanja i drugih seksualnih delikata, kod sadistikih ubistava, kod ubistava motivisanih velikom mrnjom i borbom izmeu rtve i uinioca; na uiniocu se mogu nai tragovi zuba rtve u sluajevima u kojima se rtva branila. Tragovi na predmetima: na prehrambenim artiklima: okolada, sir, buter, suhomesnati proizvodi, voe, povre, hleb itd; na predmetima koje je uinilac ostavio na MKD; ako ih je ranije drao u zubima, mogu se nai tragovi zuba, npr. na luli, mutikli, opuku cigarete, olovci itd.

Tragovi ljudskih zuba

Obrada tragova ljudskih zubapronalaenefiksirane gipsanim odlivkomfiksirane rendgenskom slikomkomparacije sa zubarskim kartonimaDNK identifikacijaautomatska identifikacija

Oprema

Odlivak

Zdravstveni dentalni karton

Digitalni dentalni karton sa dopunskim podacima

Radiogram

Posle otkria X-zraka, poetkom 20. veka, zubni kartoni potkrepljeni rendgenskim snimcima, postali su vrlo vaan faktor u postupcima identifikacije osobe.

komparativne metode DNK analize automatski sistemi za identifikaciju osoba preko zuba Identifikacija osobe preko zuba

Komparacija Porede se razlike izmeu radiograma zuba iz medicinskog kartona osumniene osobe i novosnimljenog radiograma, ukoliko je osoba prisutna.

Ako je u pitanu le porede se snimci:PM posmrtni (obdukcijski);AM pre smrti.

DNK analiza

Genetski materijal u zubu je AMEL gen ili amelogenin preko koga se otkriva pol osobe. Koristi se lanana reakcija polimeraze (PCR), koja koristi male koliine DNK. Za analizu se koristi izolovana DNK izvana iz elija: zubne pulpe, dentinsko-cementnog praha.

Otkriem AMEL gena u ljudskom zubu ustanovljeno je da se preko njega moe odrediti pol osobe. Pol je mogue brzo i sigurno odrediti preko ljudskog X ili Y hromozoma deifrovanog AMEL gena.

AMEL gen koji kodira enski amelogenin ima lokus na X homozomu, a onaj koji kodira muki amelogenin ima lokus na Y hromzomu. ene imaju dva identina AMEL gena ili alela, dok mukarci imaju dva razliita AMEL gena (enski i muki AMEL gen).

AMEL gen

AMEL gen Uzorak muke DNK pojavljuje se u vidu dve linije 106 i 112 baznih parova. Uzorak enske DNK pojavljuje se kao jedna linija 106 baznih parova za AMEL gen.

Razlika u veliini i sekvenciji tih gena vie je nego dovoljna, ak i kada je re o vrlo malim koliinama DNK, uzetih iz neidentifikovanih ostataka ljudskog tela.

Automatska identifikacija Za automatsku identifikaciju osobe preko zuba koristi se: ADIS (Automated Dental Identification System) Koristi radiogram zuba, koji se radi dalje obrade prevodi u digitalnu formu. Sistem vri obradu tako to se na slici istiu osobine zuba koje se porede sa osobinama istaknutim na ablonima iz baze podataka.

ADISKoristi biometrijske karakteristike zuba:koren zubaveliinu zubamorfologiju vrha zubastepen rotacije zubaprostor izmeu zubageometriju vilice

Postupak automatske identifikacije

Genetski materijal Miris ljudskog tela

MirisNauna disciplina Odorologija bavi se karakteristikama mirisa kao isparljive hemijske supstance aromatika.Iz ovekovog tela isparavaju mirisi koji se mogu svrstati u fizioloke karakteristike.Svaka osoba ima jedinstven miris osim identinih blizanaca.Ljudski miris je genetski materijal.

Miris ljudskog telaLjudski miris zavisi od starosti,zdravstvenog stanja, pola, higijenskih uslova i samog naina ivota. Miris ljudskog tela potie od: mirisa znoja mirisa lojnih lezda mirisa stalno ljuteih elija sa tela mirisa kose i ostalih dlaka specifinih mirisa od obue i odee

Karakteristike mirisa

Svaki ljudski organizam emituje miris, karakteristian za hemijski sastav izluevina negovih lezda.Komponente mirisa, emitovanog iz ljudskog tela, razliite su za svaku osobu.Nije jasno da li postoji uticaj hemijskih supstanci (losiona, sapuna...) na kvalitetnu detekciju mirisa.Emitovani mirisi ljudskog tela su niskih i visokih koncentracija.

Fiziologija ljudskog ula mirisa U procesu detekcije mirisa, ulo mirisa ukljuuje jedan mani broj elija oko 107.Ove elije smetene su pri vrhu nazalne upljine, u gornem delu nosne sluzokoe, na povrini od 5 cm2One su dalje povezane sinapsama (veze pomou kojih elije nervnog sistema signaliziraju jedna drugoj) sa korom velikog mozga. Oseaj mirisa nastaje kada nervni impuls nervnim vlaknima stigne do mozga oveka. Nos moe da zapamti 50 000 razliitih mirisa.

Fiziologija ljudskog ula mirisa

Miris ljudskog znojaMiris znoja je emitovani miris iz znojnih lezda. Karakteristian je za svaku osobu.

60% komponenata znoja ne mena miris. 40% komponenata znoja mena miris.

Promena zavisi od:upotrebe preparata za negu tela, lekova, razliitih vrsta obolena, prisustva bakterija i alkohola.

Miris na MKDForenziki aspekt mirisa ljudskog tela odnosi se na ivu osobu koja je prisutna na MKD kao izvrilac KD, sauesnik, svedokKoncentracija mirisa kao isparljive supstance , koja se iri kroz prostor, detektuje se: na telu oveka,na predmetima,u vazduhu.

Pakovanje mirisaMirisi se pakuju u hermetiki zatvorene posude. Predmeti natopljeni mirisom se pakuju u dobro zatvorene kese koje minimalno proputaju vazduh.Pakuju se samo komponente koje isparavaju, a ne miris.Ustvari se pakuje smea aromatika i kao takva analizira se u laboratoriji identifikuju se pojedinane koncentracija komponenata smee.

Detekcija mirisa

Mirisi ljudskog tela se otkrivaju:

ulom mirisa samog ovekaulom mirisa ivotinjagasnim detektorimametodom hromatografija/MSbiometrijskim sistemima

Detektori mirisaKoncentracija moe biti: visoka i niska.

Detekciju visokih i niskih koncentracija vre gasni detektori.Detekciju niskih koncentracija mogu da vre ivotine psi i svine.

Detekcija zavisi od hemijskih i fizikih faktora sredine.

Senzori mirisaSenzori mirisa su receptorske elije u nosu oveka i nekih ivotina. 2 000 000 senzorskih elija poseduje ovek.200 000 000 senzorskih elija poseduje pas.Najosetljivije i najbrojnije senzore poseduje svina.

Detekcija mirisa ovekHemijske supstance koje detektuje na ulni sistem moraju imati neke specifine karakteristike. Molekulska masa mirisne supstance mora biti dovoljno mala da bi supstanca bila isparljiva. Na ovaj nain, ona moe u gasovitom agregatnom stanu dospeti do nosa i rastvoriti se u sluzi. Mirisna supstanca mora biti dobro rastvorljiva u mastima i makar malo rastvorljiva u vodi.3D oblik supstance ima veoma bitan uticaj na prirodu mirisa, jer on mora biti komplementaran povrini receptora kako bi sa nim interagovao.

Detekcija mirisa psi tragaiOvi psi su specijalno obueni da preko mirisa ljudskog tela pronalaze:

uinioce krivinih delanestale osobeosobe nastradale u vremenskim i drugim nepogodama

Psi tragaiTrag mirisa koji psi otkrivaju je, u stvari, skup karakteristinih mirisa koji su ostali na tlu kojim je prola neka osoba i koji se razlikuju od mirisa tla.Trag se sastoji se od razliitih mirisa, ija se jaina i sastav menjaju. Miris traga je, u stvari, miris zgaenog bilja, poremeenog tla i ostataka ovekovog mirisa.

Gasna hromatografija sa masenom spektroskopijomNajosetljiviji metod koji identifikuje mnogobrojne jedva izraene mirise. Hromatografija omoguava da se miris rastavi na niz sastavnih delova (pikovi na hromatogramu) to omoguava identifikaciju smee mirisa.Dalja analiza pomou masenog spektrometra daje izuzetno pouzdane identifikacione karakteristike pojedinih komponenti mirisa (uspravne crte na spektrogramu).

Hromatogram znoja ispod pazuhaSvaki pik odgovara pojedinoj hemijskoj supstanci koja se nalazi u znoju

Biometrijski identifikacioni sistemiBiometrijski identifikacioni sistemi rade tako da se struja vazduha koji okruuje objekt ubacuje u sistem preko hemijskih senzora (svaki senzor je osetljiv na odreenu grupu aromatskih jedinena).Pouzdanost sistema sastoji se u tome da daje potpis koji obuhvata merena svakog senzora.

***