"SEL EKCIJA I SEMENARSTVO"PLANT BREEDING AND SEED PRODUCTI ON. VOL. VII. No. 1-2 (2000). STR 97-1 02. NOV I SAD

UDK: 631524 : 633.11

IDEAL MLINARA I PEKARA - "SOFIJA"

DENCIC. S.. KOBILJSKI. III RONCEVI C. P I

I:t.VO D: So ria ozime psenice Sofij a je nastala ukrstanjem sortt ZG 965/ 76 i Panonije. Polupatuljastastabljika. odlican p rtnos. tzuz etna otpo rnos t na niske temperature I odlicna otp orn ost na po leganje su glavneagro nomske karak teristike ove sorte. Noj vaz niia i najvrednija karak teris tika sorte Sofij a Od llOSI se 1IL1 ujentehnoloski kvalitet. Prem o preliminarnim viseg odiinjim podacima ova sorta mIG izuzetno visok sadria] pro tetna(> 14%) . sedime ntacion u vredn ost (> 50) . vlaini g luten (> 35) . vredn osni broj sredine hleb a (> 6). lid Poparametrima kval iteta sorta Sofijo j e iii na nivou Iii cak bolja od sorte Partizanka. U pogledu p rtnosa Softj oje na/1/V OU najprmosnijih dotnacih so rti Evrope 90 I Pobede.

Kljuene r~~i : pse nica, sorta. oplemenj ivanje, karakter isti ke

l lvod

Oplemcnjivaci su oduvek pokusavali da stvorcsorte i hibride koje ce biti prinosnije . kvalitctnii e iotpornije na bioticke i abioticke faktore, u odnosu napostojece sorte Skoro uvck prirn arnu vaznost je imaoprinos, sto je i lugicn o s obzirom da jc zara daproizvodaca iskljucivo bazirana na kol icini. Osnovnauloga pscnicc kao hran c proisticc iz osobinc njcnihprotein a koj i su j cdin stveni medu ccrealija maSposobuost psen ice da se od nje sprav lj a hle b jcrezultat glutenske frak cije protcina koja Iwata izadrzava CO~ stvorcn za vrerne fermentucije i takoobrazujc kvalitctuo teste , Ovu osobinu IInaJlI i raz itritikale ali u mnogo rnanjoj meri, tako da je njihuvhlcb mnogo slab ij i od pscnicnng. Danas, psenicnibleb. kao osnovni konstitucnt u svakodnevnoj ishranikorist i viSe od 2/3 Ijudske populacij e (Ranhotra,1994 ). Ncma sumnj e da se u lak vim uslovim a ikvalit etu psen ice. kao os novnc sirovinc za hlcb.peciv a. testcnine . dcllidrirane cerealijc itd. moraposvctili posebna painja. (ako sc pojavlj llje veci hrojrazlicit ih defilll cija kvaliteta pSCnicc. jas no je dapSelllcni hleb. bez obzira na koji nacinje on spravljcn.predstavlja osno\'l1i izvor ugljenih hidrata (energija) aII nekim populacijama on je i osnovni izvor proteina .vilamina i minerala (Br igglc and C ur tis, 1987). Kodnas sc posvc cival a vclika painja kvalit etu i kaorezultat tog, u oplcmenJivackim progra l1l ima SlI sepoj avljivale sorte iZl'anrcdnog lehnoloSkog kvalitetapoz nate po d imcn om " po ho lj ~ i v ac i" . Tako je II

Institut u za ratarslvo i povrtarstl' o u Novol1l Sadu dosada stvorcno preko 20 sorti poboljSivaca a poslednja

je, i verovatn o sa so rtorn Partizanka najbolja po vccinipokazatelja tehnoloskog kvaliteta, sorta SoIIJ'"

I'oslupak stvara nj a sor te Sonja

Sorta Sofij a JC stvo rcna ukrst anjcm sortcPanonija (Institut za raiarst vo i povr tarstvo :--.'ov i Sad)i linij c ZG 965/76 (Insti tut za ople rncnj iva nj c iproizvodnju bilja , Zagreb) sa je dnim povr utnunukrstanjcn sa Panonij om. Iz pedigree (Scilla I) scrnoze videti da Sofija preko Panonije . od koje nos:75 % gerrnplazm e. k ao pra-rod ite ljc im a srar u

francu sku sortu populaciju Ble Seigle i ukraj inskustaru so rtu populaciju Noe Obe OI' C sorte sckarakterisu odlicnim ichnoloskim kvalitetorn i bile supozn ate i gajene jo~ u pros10m vcku . One su bileroditelj i veoma poznat e i siroko gaj cne sortc BonFunn ier nastale 1905 gu dinc (L up to n. 198 7 j ucuvenoj oplcmenjiv ackoj din astiji VlImonn urraneuskoj . U sorti Solij a nalaze se i gcni od linijeheksaploidne pSenice. 12'1genus. stvorcne u Zagrebu.ukrStanjc lll linijc vulgar e pSenice M-1830 i raziLinija M-1830 je nastala iz lllateriJala koji je u ZagrebdoSao it. Italije (Boroj evic i Pot ofanac, 19(6) Bczobzira ~ to jc lin ij a 129 genus u tipu hcksap loidncp~ en l ce. 1110gu cc je da Sadl:li pSenicn o razcnulranslokaeiju. odnosno da prcko sortc Panonijc I sortaSofija ima tu lranslo kaciju. Drugi direktni roditcljSoflJe je ZG 965/75 . To je linij a iz pro gram a Dr.Svctkc Koric iz zagrehackog Inslitula koja jc prcko 20godina radila na progral1lu p~enica sa razgran atlmklasolll i slvorila veliki broj vcoma produktivnih linijasa razgranatim i letrastihon tipolll klasa (Kor ic, 1969,

Izvorni naucni roldI Dr SRI3ISLAV DENCIC. naucni savetnik. dr BORISLAV KOBlLJSKI, naucni saradnik. Dipl. inz . PETARRO"CEVIC . strucni savctnik. Naucni lnstitut za ralarstvo i povrtarstvo. M. Gorkog 30. 2 1000 Novi Sad

97

TraublingcrDickkopf

\Svalof Kron

Krelof x.:X F,

Epi Carre

Granata

\Pallonija2 x

/ZG 96Sn6

J

'ema I . Pedigre sorte Sofij a

1980) . Ova linija poseduje razgranat klas i kao takvapotencij alni je nosioc velike plodnosti po klasu(DenNe, 1988, 1989 ; Den~it i Borojevic, 1992 ).

Nakon ukrstanja roditclja, hibridni materijal jegajcn po pedigre metodu. U ranim generacij ama do 1'5oda birani su individualni genot ipovi koji sutcnotipski manjc vise bili podudarni ideo-tipu sorte,IJ . nosili su pozeljne rekombinacije vaznihagro noms kih sv ojs tava.

U Fe. gencrac iji preslo sc na selckc ij u potomstav ai u h generacij i je zasnovana linij a pod oznakom NS138/90 . Ova lin ija je testi ranu u mikrooglcdima i u3 - go d i .~ nj e lll proseku (1 993- 1995 ) je os tvarilasignifikantno vcci prinos od standardmh sorti Pobeda

I SOFIJA I

i Evropa 90 . I po svirn dru girn vaznim agronomskimsvojstvima kao sto su , otporn os t na poleganje.otpornost na prevalcntne bolesti i niske temperatureova linij a jc bil a izu zctno dobra. Medutim njenanajveca vrednost j e ta sto poseduje odlican tehnoloskikvulitct koji je testiran i dokazan u viscgodisnjimtestiranjima.

Potencijal za prinos zrna sorte Solija

Koliki je rcalan potencijal ovc sorte za prinoszma nc moze se sa sigurnoscu reci, j er jc ovo novasorta, tc do sad a, nije seja na u siro koj proi zvodnj iIpak kro z viscgodisnje testiranjc 1I mikrooglcdima u

Tub. I. I' l'inOJI sorte Sofija i standardnih sorti Evropa 90 1 Pobeda II mikroo gledima no Rimskim Sance v una II -I-god.raz dobljn (199';-1997)Tab. I. Yield of cv So.fIja and standard cultivars Evropa 90 i Pobeda in the micro-trials at station ofRims ki ,~ancevi ill-l-yea rs pe riod (199';- 1997)

Sorta 1994 1995 1996 1997 ProsekAverage

Sofija 9,63 8,29 8,89 8.45 8,82

, Evr opa 90 10,05 7,81 7,56 8,16 8,40

Pobcda 10,30 8,71 8,05 8,35 8,85

LSD 0,05 0,87 0,70 1,16 0,80 0,9 1LSD 0,01 1, 15 0,92 1,55 1,06 1.11

98

Tab. 2. Agronomske karakterist ike sorte Sofija i standardnih sorti Evropa 90 i Pobeda u pe riodu 1994-199 7 god.Tab. 2. Agronomic characteristics of cv Sofija and standa rd culttvars Evropa 90 and Pobeda In the period 1994-19 97.

KaraktenstikaSofij a Evropa 90 Pobeda

Trait

Otpornost na niske Min. 100151 100/56 100170temp erature max. 100/97 100/87 100/100Resistance to low 100/69 100/60 100/87temp erature x

Visina stabla (em) Min. 75 81 84Plant height max . 101 100 97- 87 91 88xDuzina klasa (em ) Min.

9.5 9,0 8,5Spike length max. 10,5 10,0 9,0

x 9,8 9,5 8.8

Pole ganje (%) Min. 0 0 0Lodging max . 55 100 9015 55 10

x

Vrcmc klasanja n. rauije 14. Maj 5 Maj. 14.MaJHeadin g data n. kasnije 10 Maj 17. Ma). 10 Maj- 17. Maj 12 Maj. 17. Majx

Otpomos t na pepeln icu (%) Min. 0 10 10Resi stance to powdey max. 30 70 15mildew - 7,5 35 15xOtpomos t na Iisnu rdu Min. 5 5 0Resis rence to max. 30 70 65Icaf rust - 10 40 10x

Institutu za ratarstv o i povrt arstvo na RimskimSancevima, (Tab.I) moze se sagledati potencijal zaprinos kao i relaeij e sa standardnirn sort ama . U4-godiSnjcm razdoblju u mikroogledima na RimskimSancevima. oglednom polju, Instituta za ratarstvo ipovrtarstvo, Sotija je ostvarila prosecan prinos od8.82 tlha sto je skoro identicno sa visinorn prinosasorte Pobeda (R,R5 t/ha) standardne i jedne odnajprosirenijih sorti u jugoslovenskom sortimentu. lJistim ogledima Sofijaje ostvarila nesto vi~i prinos odsorte Evropa 90 ali ta razlika nijc statisticki znacajna,(Tab 1), Za ovc dve sorte. Pobeda i Evropa 90, jeopste poznato da su 10 dye najvise gajcne sorte upravozbog velikog potencijala rodnosti,

lako su ovi rezultati samo sa jednog lokaliteta,cctvorogodisnji stabilno visoki prinosi , na nivounajboljihjugoslovensk ih sorata, daje nam za pravo dasortu Sofij a svrstavarno u grupu sorti sa velikompotencij alnom rodnoscu.

Agronomske karakteristike sorte Sofija

Sorta Solija ima tamno zelene listove koji svc dopocetka mlccne zrel ost i stojc crckt ofilno a potompre laze u jcdan intermedijaran polozaj izmcdusavij enog i horizontalnog. Ovaj tip polozaja listaSofij a je nasledila od Panonije . Sofij a ima "comarobustan habitus sa cvrstom stablj ikom, visine izmcdu85 i 90 em (Tab 2). Poscdujc odli~nu otpornosl napolcganjc i po ovom svojst\'u Je sigurno jedn a od

99

najboljih sorti u sadasnje rn sortimentu u naso] zemlji.lJ 1995 godini, kada je u vrerne vosrane zrelosti biloenormno velikih padavina pracenih olujnirn vctrom, uogledima vecina sorti i Iinija je polegla 90 do 100%,Jcd na mcdu retkima je bila Sofij a koja je u timeks tremnim uslovima polegla "same" 50%. Ovaosobina je jako vazna jer nam ukazuje, da ova sortamoze da se dubri i vccirn kolicinama mineralnihdubriva , sto ce se odlicno odraziti i na prinos i nakvalitet. Po vremenu stasavanja Sofija spada u kasnijesortc i tu je ncgde na nivou sortc Pobcda. Sofija seodlikuje vrlo dugim i plodnim klasom sto je nasledilaod ZG 965/76 i ne odlikuje je neki veliki potencijal zabokorenje. Shodno tome i setvene norme mogu bitinesto vece, pogotovo ako jc setva van optimalnogroka. Gencralno rnoze se ice na setvu od 600 klijavihzrna po metru kvadratnorn do 25 okt obra, a nakon logdatuma treba povecati setvenu normu . Sofija scod likuje i odlicnom otporn oscu na prevale ntnebolesti.

tJ anali ziranom cetv orogodisnj cm perio dumaksimalna zarazenost pepelnicomje bila svcga 30%a lisnoru rdom takodc 30% (Tab.2). sto jc izuzetnodobro jer je ta reakeija bila u godinama kada su ovcbolesti bile u epifitociji.

Tehnolu ski kval itct sor te Sofija

Savremeni covek je danas zaokup l.! en brigotnoko svoj e egz isten ciJc . Ta zab rinllwsl se moze

Tab. 3. Pokaza telji tehnoloskog kvalit eta sorte Sofija / standardmh sorti Partizanka, Pobeda i Evropa 90 u3-god;snjem periodu (19 97-1999)Tab. 3. Parameters ofbreadmaking qua lity C\' Sojija and che cks cultrvars partizanka, Pobeda and Evropa 90 in3-years period (1997-1999)

Svojs tvoSofij a Partizanka Pobe da Evro pa 90

Trai t

Zapre nu nska masa (kg/hl)86,0 82,6 80,3 82,1

Tes t weight (kg,111)

Apsol utna masa zrua (g)35 ,7 33 ,3 37, 0 33, I1000 kernel wei ght (g )

Sadrzaj proteina (0/0 na suvu mat.)14,3 13,4 1J,6 14,1

Prot em conten t (% of d m .)

Sc dimentacioua vrcdnost 51,J 48,0 40,2 4 1.7Sedimen tation val ue

Izbrasnjavanjc70 ,1 67, 6 65,2 7 1,2

l'I our y ield

Sadrzaj viaznog glute ma (%)37 ,6 3 1,3 U,9 .-n.oCo ntent of dry gluten

Sudrzaj suvog gt uic ina 12,1 10,5 10 ,9 10,7I Content of dry gluten

far. moe upijanja vodc (%) 61, 0 59 ,2 61,0 56,~Water apsor. capuciu (% )

Far . kvalit etn i broj 73,5 79,3 7 1,J 68 ,7Fa r. qualit y number

Kvalitetna pod grupa A, A, A, H,Qva lity so bgro up

Prm os hleba (gi IOO g. bra sna) 141,7 1.18,7 137,5 135,0Bread y ield (gil 00 g flou r)

Pri nos zaprenune hlcba (m i/ IOOg bra sna)52 1 526 54! 442Loaf vol ume (m l/ IOOg flour)

Vrcdnosni broj sredine hleha 6,4 5,9 5,3 4 ,2Crum b number

dcfinisati kroz cetir: osnovna aspekta: - briga 0 hranikoju jcde, - br iga 0 vodi koju pije, - hriga 0 vazduhukoji disc, i - briga (l zcmlji na kojoj zivi, S obzirom daje pserncni hleb svakodnevni bazicni element uishrani coveka , to i sorta Sofija , u tom kontekstu,mozc imati irnplikacija ua kvalitctniju ishranu.

Prema ustaljen im kriterijumima kod lias a i udrugim drzavama, sorta Solij a se moze svrstuti u samvrh na piramid i s o r t i sa odlicnim tehnolo sk irn

kvalitetorn.U analizir anom 3-godiSnjem pcriodu Sofija jc

osrvarila visoku zapreminsku masu, superiorno vecuod ostali h standardnih sou cak vccu i od sortePartizanka, koja se smatra idealom svih onihoplemenj ivaca kojimaj e tehnoloski kvalitet primaran.Rclativno mala masa 1000 zrna ukazuje da se radi 0

sorti sa srednje sitnirn zrnorn (Tab. 3).SadrZaj proteina i sedimcntaciona vrcdnost sc po

J US zakonu uval.avaju kao osnovni i jedinikritcrijumi za odredivanje kvalitetnih klasa, Po ovimkriterijum ima u prvu kvalit ctnu grupu spadaj ugenotipovi koj i imaju viSe od 13% proteina i 38scuil1lentaclO nu vrcunos\. Sorta Soli j a dalek oprevazilazi ove vrednosll (Tab.3), koji i nc 1l10raju dabudu rcalni pokazalcljl tchnolo~kog kvaliteta.

Po svim paramctrillla tchnolo~kog kvalitcla sortaSolija je pokazala superiornost i visoke vrednosti a to

100

ima svoj u joS vecu spcci ficnu tezinu jcr sc radi 0

3-godiSnjell1 proseku (Tab.3).Sndrzaj glutena ces to se potenc ira kao jcdan od

najvazni j ih paramct ara u formiranju tch nolo sk ogkvaliteta (Schofield, 1994 ; Shewry a t ai , 1997) Uanaliziranom pcrio du Sofija je os tva rila izuzctnovisok sadrzaj vlaznog glutena, znacaj no veci odstandardnih sorti (Tab. 3).

Finalna ocena tchnoloskog kvalitcta izrazavc scobicno vrednosnim brojern sredine hleba koj: imarasp on od a do 7. Smatra se da so rte koje imajuvrcdnosni broj srcdinc hleba preko 5.5 spadaju ugrupu izvanr edni h sort i po kval itetu, popularnonazvanu poboljsivaci.

lJ analizi tchnoloskog kvalitcta koju jc uradilasuvcz na Komisija za pr iznav anjc sor u ria bazijcdnogod isnj ih polj skih ogleda (Tab. 4) mogu scdoneti skoro isti zakljucci kao I na bazi 3-godiSnjegekspcrimcnta vodc llog u Institutu Za ralarstvo ipovrtarslvo.

Od sorle Partizanka, koja je priznata jo~ 1973god. do sada, njen potenctjal za tehnol o~kl kvalltctnije dostigla, rcalno, ni jedna sorta do poja ve sortcSolije, Sada, sa pojavom ovc sorte, izgleda da smodobili jedan novi, visokoprinosan, lllot!eran, gcnotip,izuzctno olporan , na vccillu b ioti ~k ih i a bi o t i~ k i h

strcsova sa nivoom tchnoloSkog kvalitet a ravnomsorti Partizanka. Razumljivo kod ovakve ocene, III I

Tab 4. Parantetri tehn oloskog kvaltteta sorte psenice Sof ija II komparacji sa standardmm sortama Partizanka I

Jug oslavija u ogladima save:ne Komisije :a priznavanje sorti II 1995 godini (na 5 Iokalneta)Tab. 4. Parameters ofbreadmaking quohty n' Sofij a tn comparison /0 checks cultrvars Partizanka, and Yugoslavia 111

one-year experiment (1995) ofthe Federal COli/mission f or variet al approval (for 5 locations)

Svojst voSofija Partizanka Jugoslavij a

Trait

Zaprem inska rnasa (kg/hi ) 86 ,4 87.6 85.7Test weight (kg/hi )

Ap solutna ma sa zrna (gr ) ;5.7 36,4 31 ,81000 kernel weight (gr)

Sadrzaj pro tein a (% na suvu. rnat .)15.4 14,9 14,6

Protein content (% of d m .)

Scdimentac ioua vr ednost71 72 5.'Sedimentation value

lzbrasnjavanje78.8 80,6 79,2 I

fl our yield

Sadrzaj vlaznog glutcina (%).1 8.6 .14,0 i 34,S

I Content of dry gluten

Sadrzaj suv og glutcma\.1,0 12,0 12,0Cont ent of dry gluten

Far moe upijanja vode ('Yo )66,0 60,4 64,1

Water apsor. capac it! (%)

Far kvalitetni broj72,4 84.1 77,6

Far qua lity number

Kvali tetua podgrupa /I., /I., 1\,Qv ality sob grou p I

Prinus hleba (giIOO g brascna)1.15.8 137.3 136.2Bread yield (g/I 00 g flour )

Prin os zaprerninc hleba (mill DOg brasna )574 550 544Loafvolume (mi IlOOg flo ur)

Vrednosn i broj sredine hlc ba6.0 6.1 4 .8Crumb number

kao oplemcnjivaci, moramo biti i oprezni i podvucicinjenicu da su ovi rezultati ogran iccni na oglede te dace sc realna vrednost ichnolosk og kvaliteta sorteSofij a mod dob iti tck nakon njenog po na sanja II

sirokoj proizvodnji.

Zakljucak

Pojavom ozime sortc pscnicc pod lepim irnenornSofij a. nasa zemlj a j e. bar prema prelirmnarnimrezult atima, dobila jednu izuzetn o vrednu sortu upugledu tehn olo skog kva liteta na kakvu nasapreradivacka industnja ccka vee godinam a adsortel'art izanka koj a se smat ra s inonimom kvaluerapscnicc ne sa mo u nas oj vee i u drugim zcmlj ma(Rusij a, Madarska, Bugarska, Turska itd). ujugosloveusk orn sortimcntu jc bilo sorti odli cnogkval iteta kao st o su so rte KG 56. Srernica,Fruskogorka, Balkan. i sl. ali svc te sorte su uglavnombile iii cksten zivnog tipa iii slabijcg potencijala zaprinos zrna. So rta Sofij a se odlikuje visokimgenetskim potcncija lorn za prinos zrn a ravnomnajpr inosnijirn sortama dana s najprosircnijim upro izvodnj i, Evropa 90 I Pobcda, posedujeizvanrcdnu otpornost na poleganjc, niske temperaturei najprosircnije bolesti pepclnicu i lisnu rdu, Po vecinipokazarelja tchnoloskog kvalite ta j e na nivou sortePartizanka a po nckim i bolj a avo su ncsumlji vo

101

parametri koji sortu Sofija svrsiavuj u u grupunujper spektivnijih sorti namenjenih proizvodnj ipsenice u Jugoslaviji u narcdnom periodu.

L1TERATlJRA

Borojevic, S i Potocanac , J, 1966 lzgrudnjaj ugoslovenskog programa stvaranjavisoko-prin osnih sorti pscnice. Savremenapoljoprivercda, Novi Sad, 14, (11- 12),7-35

Briggle. L. W, and Curtis. 13. C. 19R7: Wheat world­wide. In: Heyne, E. G (cd) . Wheat and Wheat Im­provement. Pl' . 4-32.

Dcncic. S. 1988: Genetic analysis of diff erent struc­tures of sink capacity in wheat. 7th Int. Wheat Gen.Sym.held at Cambridge, UK,July 13-19, Vo!.1.pp49R-503. Publish.by the Instit,ofPlant Science Re­sea rch, Cambridge, Great Britain.

Dencic .S, 1990: Oplemenj ivanje pscnicc promcnomarhitekture klasa. Say. polj . Novi Sad. Vol. 38.brl-2. strIJ7-144.

Dcncic.S; and Borojevic.S; 1992 : Harvest index andspike index in crosses between wheat genotypeswith different spike architecture. Plant Breed.VoII09, :-io. 2, 1'1' .151-158.

Koric, S, 1969: lskori scav anje gran atog genskogkompleksa La poveeanje produklivnuslJ p~c nicc

Triticum aestivum ssp . vulgare . Savremenapoljoprivreda, 11-12. 157-164 .

Koric. S. 1980 : Proucavanje granatog genskogkompleksa Triticum aestivum ssp. vulgare i njegovznacaj za oplemenjivanje psenice. Arhiv zapoljoprivrcdne naukc, Vol. 41. sv. 142.271-282.

Lupton. F G. H. 1987 : History of wheat breeding. In :Lupton. FG.H. (ed) . Wheat breeding. Pub . Chap­man and Hall . pp . 51-70.

Ranhotra, G. S. 1994 : Whe at: contribution to worldfood supply and human nutrition . In: Bushuk, W.

and Raspcr, V. F. (eds.), Wheat Production. Prop­erties and Quality. Publish Chapman and Hall. pp12-23 .

Schofield.LD, 1994 : Wheat proteins: structure andfunctionality in milling and breadmaking.

In : Bushuk.W, and Rasper. YF. (cds .) Whe at Produc­tion. Propert ies and Quality. Chapman and Hall.73-106.

Shewry, P.R.. Tath am . A.S . and Lazzeri, P. 1997 : Bio ­technology of Wheat Qual ity. J.Sei.Food Agrie. 73.397-406.

WEAL OF MILLERS AND BAKERS - "SOFIJ A"

by

DENCIC. S. KOBILJSKI . B. I RON CEVIC. P.

SUMMARY

The winter wheat cultivar Sofija was developed by crossing varieties ZG 96 5/76 and Pan onij a. Thescm i-dwarfstature. good yield abil ity, very good resistance to low temperatures. lodging and prevalent disea se arethe ma in agronomic characteristics of the cultivar. The mo st importance and valuable character ofcv Sotija is it'sbread-making quality. Acc ord ing to preliminary long term data the eultivar possess high protein content (> 14%) ,sedimentation value (> 50). wet gluten (> 35). crumb number(> 6). etc . Regarding to bread-making parameters cv.Sofija is on the level or even better than cv, Part izanka, while yield capacity is on the level ofhigh yielded dome sticwheat eultivars Evropa 90 and Pobeda.

102