Ренесанса

Софија Николић II/8

Бранислава Миленовић II/8

Појам

• Овај појам је први пут употребио италијански историчар уметности Ђорђо Вазари 1550. године за означавање уметности која је настала у XIII веку. Појам је из превода француског језика који је употребио француски историчар Жил Мишле, а прешао је у широку употребу захваљујући швајцарском историчару, Јакобу Бурхарду у XIX веку. У скорије време постоје одређене сумње у исправност термина „ренесанса“ примењеног на визуелне уметности у моменту рађања модерне Европе. Буквална примена ове речи, која је у својим коренима требала да изрази повратак античке уметности након векова у забораву и конструисање нових уметничких форми на основу ње, постала је полемична након открића која показују линије континуитета између уметности античких цивилизација и оних из периода средњег века.

Одлике ренесансе

• Типичне одлике• индивидуализам- човек постаје свестрана и развијена личност,• хуманизам,• ренесанса се окреће унатраг,• научна основа уметности- многи уметници су се бавили анатомијом,

оптиком, технологијом, које су употребљавали у свом стваралаштву, типични пример је перспектива у сликарству и одливање кипова у бронзи,

• реализам- иако су ренесансни уметници прокламовали враћање ка природи њихов реализам се тицао употребљених тема и јављују се нпр. новела или комедија,

• индивидуалност- настају аутобиографије и аутопортрети сликара и сликари потписују своја дела,

• национализација уметности• сакупљаштво• меценаштво

Рана ренесанса

• Рана Ренесанса (итал. „quattrocento“) је прво уметничко раздобље ренесансе које траје кроз цео 15. век.

• Италија је одиграла водећу улогу у развијању ренесансе, и то првенствено град Фиренца, а затим и Падова, Рим, Венеција.

•  Уметници по први пут бивају цењени и признати као ствараоци. Ренесансни човек признавао је да је раздобље класике неповратно и мртво, а циљ му је био достизати га и претицати. У жељи да се потпуно одбаци средњи век и препороди антика у Европи је почело стварање модерног човека. Представници ране ренесансе у Италији су: Мазачо, Донатело, Филипо Брунелески итд.

•  

Висока ренесанса • Висока ренесанса (или развијена ренесанса, итал. cinquecento) је

касна фаза ренесансе која се одвија до прве половине 16. века.• Током 16. века ренесанса у Фиренци наставља продукцију великих

уметника; центар италијанске уметности је постао Рим, где су амбициозне папе Лав X и Папа Јулије II славили град славећи себе.

• У време кад се изразито поштовао субјективизам и индивидуализам свакога уметника, толико да се стварао култ генија, уметници су желели да се изражавају посебно и да притом остављају посебан утисак на посматрача дела. То је време када је владала идеја генијалног уметника, појединца надахнутог од бога, који је био успешан у различитим врстама уметности – универзални човјек (итал. hommo universalis). Високу ренесансу персонификују, по многима, три највећа уметника свих времена: Леонардо да Винчи, Микеланђело Буонароти и Рафаел.

Рано холандско сликарство

• Касна готика или Нордијска ренесанса како је некад зову је уметност која се развијала на северу Европе у 15. веку.

• Рано холандско сликарство обједињује карактеристике касне готике. Најзначајнији сликар ове епохе био је Јан ван Ајк. холандски и италијански сликари су касније утицали једни на друге.

Сликарство

• Сликари ренесансе решевају све више проблеме дубине простора, и осеће се систематски пут који све више води ка тражењу треће димензије у простору. Још увек преовлађије слика у темпери. То је сликарство још увек религиозне садржине. Касније 30.-40.- тих година 15. века појављује се техника сликања уљаним бојама коју је један млади сликар из Италије пренео из Холандије где је она била позната. У првом периоду тежи се ка волумену који је био постављен моделовањем и сенчењем да би се добио утисак простора. Касније сликар оставља моделовање да би се прешло на пиктурално решавање волумена. Слике имају монументални карактер. Касније ће се развијати сликарство и у мањим димензијама али са разрађеним финим тоновима. Светитељи и Божанства се крећу у савременим просторима а касније се губи и ореол и стиче се утисак да су то живи људи. Видимо сликари сликају и познате личности а неретко међу њих стављају и свој портрет, то је освртање на себе самога и свест о сопственој вредности. Неки сликари су се временом потпуно еманциповали од религиозне тематике.

Мона Лиза, Леонардо Да Винчи

Атенска школа, Рафаел

Скулптура

• Са сачуваном скулптуром из антике је постала једна од првих уметности овог доба, где је дошло до промена у схватању у односу на средњовековну скулптуру. Јавља се скулптура као посебно дело- слободно стојећа и уметници успешно савладавају драматизацију сцена, експресивност у представљању емоција људског лица или драпреије. Велики изазов су биле скулптуре са коњима и портрети и јављају се бисте познатих личности а познате су и ситне пластике и медаље.

Давид, Микеланђело

Пиета, Микеланђело

Архитектура

• У архитектури су настале највеће промене и она постаје једна од уметности. Ренесансни уметници су се инспирисали делима из античке уметности, њиховом сразмерношћу, једноставношћу, правилном пропорцијом и лепотом. Поред камена се употребљавала и опека и мермер. Употребљавали су се ступови, колонаде, сводови, куполе а степениште је постало посебан елеменат у архитектури. Настају нови типови објеката као градске палате и градске и приградске виле.

Дуомо катедрала у Фиренци

Црква Св. Петра у Монторију, у Риму

Базилика Св. Петра у Риму

Ренесанса у Италији • Ренесанса у Италији се јавља у више градова: у Фиренци, Риму, северној

Италији и Венецији.• Фиренца

– Архитекте• Филипо Брунелески• Л. Б. Алберти

– Сликари• Мазачо• Фра Филипо Липи• Ботичели

• Рим– Свестрани уметници

• Микеланђело Буонароти• Леонардо• Рафаело

• Северна Италија– Архитекта

• Паладио

• Венеција– Сјајни колористи

• Тицијан