Georg Vilhelm Fridrih HegelAPSOLUTNI IDEALIZAM

BIOGRAFIJAHegel je živeo od 1770. do 1781. Radio je kao univerzitetski profesor u Jeni, Hajdelbergu, a od 1818. u Berlinu. Bio je rektor berlinskog univerziteta. Njegova filozofija bila je službena, oficijelna filozofija pruskog carstva.

Glavna Hegelova dela su "Nauka logike", "Fenomenologija duha", "Filozofija istorije", "Estetika", "Osnovne crte filozofije prava", "Istorija filozofije".

Na Hegela su uticali Fihte i Kant, a sa Šelingom je bio prijatelj.

Hegel je najpoznatiji po svojem filozofskom sistemu i svojoj filozofskoj metodi. Njegov filozofski sistem proizilazi iz njegove filozofske metode.

DIJALEKTIKAHegelova filozofska metoda naziva se dijalektika.

Starogrčko shvatanje dijalektikeDijalektika kao reč dolazi od dve starogrčke reči: a) dialogos, što znači dijalog, razgovor, i b) tehne, što znači umeće, veština itd. Dijalektika, tako, u doslovnom prevodu znači veštinu vođenja dijaloga. Tu se, međutim, ne misli na bilo kakav dijalog, nego na dijalog u kojem se, putem argumenata dokazuje neka teza ili opovrgava neka antiteza. Dijalektika je, na taj način, vezana za saznanje. Ona predstavlja metod saznanja.

Heraklitovo shvatanje dijalektikeDijalektika za Hegela nije veština, i samo u prenesenom smislu ima značenje dijaloga. Dijalektika za Hegela predstavlja a) stvarni proces, istorijsko-društveni, prirodni ili objektivni proces, psihološki, saznajni, ili subjektivni proces. Dijalektika je, prema Hegelu stvarni proces.

Hegel inspiraciju za ovakvo shvatanje dijalektike pronalazi kod Heraklita. (SLIKA - Heraklikt) Kritikujući elejce, Heraklit kaže: „Oni ne razumeju kako se ono što je u sebi suprotno, samo sa sobom slaže: to je harmonija koja teži ka protivnosti, kao kod luka i lire“ (fr. 50). (SLIKA – luk i lira). Luk se sastoji od strune i rama. Dok struna deluje na ram silom koja je usmerena prema centru strune, ram deluje na strunu silom koja je istog intenziteta, ali obrnutog smera. Luk, tako, predstavlja hramoniju, zato što su sile u ravnoteži, ali harmoniju koja teži suprotnosti, zato što sile deluju u suprotnim smerovima. (SLIKA – kontrasti boja čine sliku lepom, tj. harmoničnom) Prema Heraklitu, svako biće, svaku stvar možemo shvatiti kao "harmoniju koja teži ka protivnosti".

„Suprotnosti se udružuju i iz raznih tonova postaje najlepša harmonija, i sve biva borbom“ (fr. 240). „I priroda teži za suprotnim, i od toga tvori sklad, ne od jednakog“ (fr. 10).

Svako biće predstavlja hramoniju (jedinstvo, identitet, podudarnost) i borbu suprotnosti. „Rat je otac svih stvari“ (fr. 53). „Sve nastaje borbom i po sudbini“ (80). Hegel će svako biće i celinu realnosti (totalitet) shvatiti kao borbu i jedinstvo suprotnosti.

ANTICIPACIJA: dijagram Šelingovog sistema.

Hegelovo shvatanje dijalektikeHegel shvata dijalektiku kao kretanje, promenu, shvata je kao proces. Taj proces ima tri stupnja koje Hegel naziva momentima:

1) Prvi korak naziva se teza ili afirmacija. Teza znači stavljanje ili postavljanje. Afirmacija znači potvrđivanje. U prvom momentu postavlja se neko biće ili se potvrđuje neki pojam.

2) Drugi korak naziva se antiteza ili negacija. Antiteza znači suprotstavljanje, a negacija poricanje. U drugom koraku postavljenom biću se suprotstavlja drugo, njemu suprotno biće, ili se poriče neki neki pojam.

3) Treći korak naziva se sinteza, ili negacija negacije. U trećem momentu se sastavljaju ono što je postavljeno u prvom i ono što mu je suprotstavljeno u drugom. Treći moment ujedno znači negaciju negacije iz drugog momenta.

Primer 1. U prvom momentu postavlja se, ustanovljuje se neko pravo. To je čin kojim se, recimo, donosi neki zakon. Time se potvrđuje pojam prava. U drugom momentu, tom pravu se suprotstavlja neki protivpravni čin, neka protivzakonita radnja. To je poricanje pojma prava. U trećem momentu, kroz kaznu, biva negirano poricanje prava iz drugog momenta. Kazna je sinteza protivzakonitog postupka, koji je moguć samo na pozadini zakona, i pravne, zakonske mere uperene protiv tog postupka.

Primer 2. "Pupoljak iščezava u rascvatu cveta, pa bi se moglo reći da cvet opovrgava pupoljak; isto tako plod proglašava cvet lažnom egzistencijom biljke, a kao istina stupa plod na mesto cveta. Te se forme ne samo razlikuju nego se međusobno i potiskuju kao nepodnošljive. No ujedno ih njihova skladna priroda čini momentima organskog jedinstva, u kojem ne samo da sebi ne protivreče nego je jedan isto tako nužan kao i drugi; a ta jednaka nužnost sačinjava tek život celine" (Hegel, Fenomenologija duha).

(ANIMACIJA – cvetanje i plod)

Objašnjenje primera 1. Ako postoji cvet, ne može postojati pupoljak. Zato Hegel kaže da se "te forme potiskuju kao nepodnošljive". Prema tome, potoji suprotnost, protivrečnost između cveta i pupoljka. Oni se nalaze u odnosu teze i antiteze. Međutim, da nije postojao pupoljak, ne bi mogao da postoji ni cvet. Da nisu postojali, pak, i pupoljak i cvet, ne bi mogla da postoji biljka. Upravo stoga suština cveta i pupoljka čini cvet i pupoljak momentima organskog jedinstva – jedinstva biljke. I cvet i pupoljak nužni su za egzistenciju biljke, pa prema tome, sa tačke gledišta biljke ne postoji

suprotnost/protivrečnost između jednog i drugog – oni su nužni momenti organskog jedinstva. Pupoljak i cvet sintetisani su u biljci.

Primer biljke nam pokazuje da postoji međuzavisnost između celine i delova. Ljudski organizam ne može da funkcioniše bez, recimo, pluća. Ali pluća bez ljudskog organizma predstavljaju samo beživotnu masu materije, a ne pluća. Prema tome, pluća svoj identitet (suštinu) i svoju egzistenciju imaju samo zahvaljujući mestu koje zauzimaju i funkciji koju vrše u organizmu. Zato će Hegel reći: "Istina je celina". Stvarna suština i postojanje pupoljka mogući su tek u okviru celine biljka. Biljka je istina pupoljka.

APSOLUT = UM"Jedina misao, koju filozofija donosi sa sobom, jeste jednostavna misao uma, da um vlada svetom, dakle da je u svetskoj istoriji zbivanje bilo umno. Um je supstancija, naime ono, usled čega i u čemu sve što je realno ima svoj bivstvovanje i egzsitenciju,  i beskonačna moć, jer um nije tako nemoćan da bi doterao samo do ideala, do onoga "treba da" i postojao samo izvan realnosti, ko zna gde," (Hegel, Filozofija istorije). Um, prema Hegelu, predstavlja apsolut.

(DIJAGRAM – Šeling sistem) Hegel, međutim, kritikuje Šelinga zato što je shvatio apsolut kao "metak ispaljen iz pištolja". Drugim rečima, Šeling uvodi apsolut kao pretpostavku. Nasuprot tome, prema Hegelu, apsolut predstavlja proizvod, rezulta dijalektičkog procesa. Dijalektika predstavlja proces nastanka, stvaranja, proizvodnje apsoluta. Osim toga, Hegel kaže da Šeling shvata apsolut kao "noć u kojoj su sve krave crne". Šeling je tvrdio da je apsolut potpuni identitet subjekta i objekta, da je to tačka u kojoj nema nikakve razlike. Hegel smatra da je apsolut sinteza subjekta i objekta, pa prema tome, pretpostavlja razliku između onoga što je sintetisano.

Samopostavljanje umaU dijalektičkom procesu dolazi do samopostavljanja uma ili duha. Taj dijalektički proces najviše liči na neko putovanje odlaska od kuće, lutanja i vraćanja kući, ali obogaćen novim iskustvima.

1) U prvom koraku ili momentu, duh postavlja samog sebe. To je teza.2) U drugom koraku ili momentu, duh postavlja svoju suprotnost. To je antiteza. Negirajući sebe, duh "izlazi iz sebe" u svoju spoljašnjost, postaje nešto drugo u odnosu na samog sebe. To drugo Hegel naziva prirodom. (DIJAGRAM – Fihte: Ja VS ne-Ja)3) U trećem koraku duh se vraća samome sebi i u samog sebe, tj. iz svoje spoljašnjosti vraća se u svoju unutrašnjost. To je sinteza. Duh se nije, naime, vratio na prvobitno stanje. On se u izlasku izvan sebe trajno promenio, i ono izvan sebe uneo u sebe kao nešto što je njegovo ili što je on sam, ili što je on sam proizveo.