HARUKI MURAKAMI

Kad padne no

23:56

1.

Pred naim oima je grad.Pogledom none ptice to visoko nadlee nebo, iz vazduha sagledavamo njegovu

panoramu. Iz perspektive tog irokog vidnog polja grad izgleda kao dinovsko ivo bie. Ili pak kao jedna zdruena jedinka, sazdana od mnotva isprepletanih ivih organizama. Do ivica tog neuhvatljivog tela protee se bezbroj krvnih sudova kroz koje krv tee, bez predaha obnavljajui elije. Ona donosi nove podatke i odnosi stare, donosi nove hranljive sastojke i odnosi stare, donosi nove suprotnosti i odnosi stare. U ritmu pulsa telo posvud treperi, temperatura mu raste i ono se uvija. Pono je blizu, i, mada je njegova aktivnost ve prela vrhunac, metabolizam koji slui odravanju ivota nastavlja da radi nesmanjenim tempom, uz potmulo brujanje koje odaje grad. Jednolino brujanje bez oscilacija, koje nosi slutnju.

Na pogled najpre odabira jedno osvetljeno mesto i usredsreuje se na njega. Uperen u tu taku, polako se na nju sputa. Na more neonskih svetiljki. Ta zona se naziva zabavna etvrt. Brojni dinovski digitalni ekrani privreni za fasade zgrada utihnue im pono mine, ali sa spoljnih zvunika prodavnica jo uvek uporno probija bas neke hip-hop pesme. Veliki salon za video-igre krcat mladim ljudima. ivopisni elektronski zvuci. Grupa studenata, izgleda, u povratku s nekog okupljanja. Tinejderke jarkoplave blajhane kose sevaju jedrim golim nogama ispod mini-sukanja. Slubenici firmi koji urno prelaze dijagonalne peake prelaze da ne zakasne na poslednji noni voz. No ak i u ovo doba noi, vratari salona za karaoke i dalje, koliko ih grlo nosi, prizivaju muterije. Kombi bletave crne karoserije polako jezdi ulicom, kao da odmerava grad. Zatamnjena crna stakla. Podsea na neko bie specifine koe i unutranjih organa, koje obitava u morskim dubinama. Istom ulicom patroliraju dvojica mladih policajaca, ali na njih maltene niko ne obraa panju. U ovo doba noi grad funkcionie po sopstvenim pravilima. Pozna je jesen. Vetra nema, ali vazduh je prohladan. Za koji as zapoinje sledei dan.

Nalazimo se u restoranu Dennys.Nezanimljiv ali dobro osvetljen, bezlian enterijer i posue, raspored prostorija koji su do

najsitnijih detalja precizno proraunali strunjaci za menadment, tiha i nenametljiva muzika u pozadini, osoblje uvebano da usluuje tano prema priruniku. Dobro nam doli u Dennys. Svaka stvar u ovom restoranu anonimna je i zamenljiva. Gotovo je dupke pun.

Osvrnuvi se na brzinu po itavoj unutranjosti restorana, pogled nam se zaustavlja na jednoj devojci koja sedi do prozora. Zato ba na njoj? Zato ne na nekom drugom? Ne znamo razlog za to. Meutim, ta devojka iz nekog razloga privlai na pogled, sasvim spontano. Ona sedi za stolom za etiri osobe i ita knjigu. Nosi sivu jaknu s kapuljaom, farmerke i, verovatno bezbroj puta oprane, bledoute patike. Preko naslona susedne stolice visi jakna sa kolskim amblemom. Ni ona nipoto ne izgleda kao nova. Devojka ima godina otprilike kao da je bruco. Nije vie srednjokolka, ali i dalje odaje takav utisak. Kosa joj je crna, kratka i ravna. Gotovo bez imalo minke, na njoj nema nieg ni nalik na nakit. Lice joj je usko i malo. Nosi naoare sa crnim okvirom. Izmeu obrva, povremeno joj se pojavi bora koja joj daje ozbiljnost.

Potpuno je zadubljena u knjigu. Od stranica maltene ne odvaja pogled. Knjiga je tvrdih korica ali umotanih u knjiarsku hartiju, pa joj ne znamo naslov. Sudei po tome koliko joj je ozbiljan izraz lica dok je ita, moe biti da je to knjiga neke ozbiljne sadrine. Ne prelee je, ve izgleda kao da je vari, red po red.

Na stolu olja za kafu. Pepeljara. Pored pepeljare, teget bejzbol kapa sa slovom B, logom bostonskih Redsoksa. Za njenu glavu moda malo prevelika. Na susednoj stolici stoji smea kona torba s remenom. Sudei po tome kako je naduta, u nju kao da su na brzinu, bez razmiljanja pobacane razne stvari. S vremena na vreme, ona uzima olju s kafom i prinosi je ustima, ali ne deluje kao da posebno uiva u njenom ukusu. Tek, kad je ve tu pred njom, pije je kao da time ispunjava svoju dunost. Odjednom, kao da se toga priseti, stavlja cigaretu u usta i pali je plastinim upaljaem. Zakilji oima, nehajno otpahne dim u vazduh, stavlja cigaretu u pepeljaru i vrhovima prstiju protrlja slepoonice, kao da eli da ublai predoseaj glavobolje.

U restoranu tiho svira Go Away Little Girl grupe Persija Fejta. Tu muziku naravno niko ne slua. U toj dubokoj noi, ljudi najrazliitijih vrsta obeduju i ispijaju kafu u Dennysu, ali je ona jedina enska osoba koja sedi sama. Povremeno odvaja pogled od knjige i gleda na runi sat. Meutim, vreme izgleda ne protie onako kako se njoj ini. Ipak, ona ne deluje ni kao da nekog oekuje. Niti se osvre oko sebe, niti upire pogled prema ulaznim vratima. Samo ita onakosama, povremeno pali cigaretu, mehaniki se maa olje s kafom i nada da e vreme makar malo bre proi. Ali, oigledno, do zore ima jo dosta vremena.

Prekida s itanjem i pogleda kroz prozor. Sa prozora na prvom spratu moe se sagledati ivost na ulici. ak i u ovo doba noi, jo je dobro osvetljena i njome prolazi mnogo ljudi. I oni koji imaju kud da odu, i oni koji nemaju. Oni koji su se zaputili ka nekom cilju, i oni koji lutaju besciljno. I oni koji bi da zaustave vreme, i oni koji bi da ga ubzaju. Isprativi taj besmisleni prizor ulice, ona umiri dah i ponovo vraa pogled na knjigu. Isprui ruku ka olji. Na ivici pepeljare, jedva zapoeta cigareta pretvara se u pepeo.

Otvaraju se automatska ulazna vrata, i unutra ulazi viljast mladi. Kratak crni koni mantil, izguvane maslinastozelene platnene pantalone i braon kabaste izme. Kosa mu je prilino dugaka, mestimino razbaruena. Moe biti da u proteklih nekoliko dana nije imao prilike da je opere. Moe biti i da se malopre iunjao iz nekog gustog grmlja. A moda je za njega raupana kosa prirodno stanje, oputajua stvar. Mrav je, i pre odaje utisak da nije dovoljno uhranjen nego da je vitak. Na ramenu nosi ogromnu futrolu s muzikim instrumentom. Duvakim instrumentom. Osim nje, vue i prljavu platnenu torbu. Deluje kao da je natrpana notama i jo kojeime drugim. Na desnom obrazu ima upadljiv dubok oiljak. Kratak oiljak, kao da mu se u obraz arilo neto otro. Izuzev toga, na njemu nema nieg upadljivog. Prilino je obian mladi. Odaje utisak dobrog, ali blentavog zalutalog psa meanca.

Prilazi mu kelnerica koja smeta goste i vodi ga do stola u dnu restorana. Prolazi pored stola za kojim sedi devojka to ita. Mladi proe pored stola, pa zastane kao da mu je neto sinulo, polako kree unazad kao da vraa film, i staje uz ivicu njenog stola. Zatim nakrivi glavu i sa zanimanjem gleda u njeno lice. Prebira po seanju. To traje. Deluje da je od onih kojima je za sve potrebno vreme. Ona primeti njegovo prisustvo i podigne pogled sa knjige. Zakilji i pogleda u mladia koji tu stoji. Visok je, pa ga gleda odozdo. Pogledi im se sretnu. Mladi se osmehne. Taj osmeh znai da nema loe namere.

Obrati joj se: Hej, izvini ako greim - da ti nisi mlaa sestra Eri Asai?Ona ne progovara. Gleda u njega kao da posmatra neki idigljali grm u uglu dvorita.

Jednom smo se ve sreli, je l' da?, nastavlja mladi. Da se setim - jeste, zove se Juri. Samo jedan slog drugaije od sestre.

I dalje podozrivog pogleda uprtog u njega, ona ga kratko ispravlja. ,,Mari.Mladi podie kaiprst u vazduh. Da, da, Mari. Eri i Mari. Jedan slog razlike. Sigurno

me se ne sea.Mari blago nakrivi glavu. Ne zna da li je odgovor ,,da ili ,,ne. Skine naoare i stavi ih

pored olje s kafom.Stie kelnerica i pita: Jeste li zajedno?Aha, da, odgovara on.Kelnerica na stolu ostavlja jelovnik. Mladi seda preko puta Mari i stavlja futrolu s

instrumentom na susednu stolicu. Zatim, kao da se neeg setio, pita Mari: Mogu li malo ovde da posedim? Idem im neto pojedem. Nalazim se s nekim na drugom mestu.

Mari se blago namrti. zar nije trebalo odmah na poetku to da me pita?Mladi razmilja o tome to mu je rekla. Nalazi se s nekim?Ne radi se o tome, kae Mari.Nego o pristojnosti?Da.Mladi klima glavom. ,,U pravu si. Trebalo je prvo da pitam da li mogu da sednem s

tobom. Izvinjavam ti se. Nego, restoran je pun, a i neu ti dugo smetati. Moe?Mari napravi mali pokret ramenima kao da ih slegnu. U stilu: Kako god hoe. Mladi

otvara jelovnik i gleda ga.,Jesi li ve jela?Nisam gladna.Mladi namrgoeno pree pogledom preko jelovnika, zaklopi ga i spusti na sto. Uopte

ne moram da gledam u jelovnik. Samo se pretvaram da ga gledam.Mari ne govori nita.Ovde ne jedem nita osim salate s piletinom. To se zna. Ako mene pita, u Dennysu

jedino vredi jesti salatu s piletinom. Jesi li je nekad ovde jela?Mari odmahne glavom.Nije loa. Salata s piletinom i re prepeen hleb. U Dennysu samo to jedem. to onda gleda u jelovnik?On prstom istegnu bore u uglu oka. Evo, razmisli malo. Zar to nije potpuno jadno - da i

ne pogleda u jelovnik i odmah s vrata u Dennysu narui salatu s piletinom? To bi znailo da u Dennys svraam zato to uivam u salati s piletinom, je l' tako? Zato ja prvo otvorim jelovnik, pa se pretvaram da sam se odluio za salatu s piletinom poto sam razmislio i o drugim stvarima.

Kad je kelnerica donela vodu, on je poruio salatu s piletinom i re prepeen tost. Ali da bude dobro prepeen, naglaava. Onako, samo to nije zagoreo. Uz to dodaje kafu posle jela. Kelnerica unosi porudbinu u mainu u svojoj ruci i naglas je iitava.

za nju, izgleda, jo jednu kafu, kae i pokazuje na Marinu olju.Razumem. Odmah u vam doneti jo jednu kafu.On gleda za kelnericom koja odlazi.Ne voli piletinu?, pita on.Nije to u pitanju, kae Mari. Samo se trudim da ne jedem piletinu van kue.Zato?Zato to pilie koji se pripremaju u lancima restorana uglavnom kljukaju ko zna kakvim

preparatima. Stimulansima rasta, i tako time. Zatvore pilie u skuene mrane kaveze, pune ih injekcijama i daju im hranu s hemijskim supstancama, pa ih stave na traku, a tamo im maina otkine glavu i poupa im perje.

,,Haos!, kae on. I nasmei se. A kad se nasmei, ureu mu se bore u uglovima oiju. Salata s piletinom a la Dord Orvel.

Mari zakilji i pogleda u njega. Ne moe da razlui da li je on to zavitlava ili ne.Dobro to, nego salata s piletinom ovde nije loa. Stvarno nije.To kae i kao da se odjednom setio, skida koni mantil, presavija ga i stavlja na susednu

stolicu. Zatim protrlja ruke iznad stola. Ispod kaputa nosi zeleni grubo pleteni demper okruglog izreza. I niti od kojih je itrikan demper i njegova kosa na isti su nain mestimino razbarueni. Deluje da je od onih koji ne obraaju previe panje na svoje stvari.

Prvi put sam te sreo na onom hotelskom bazenu u inagavi, je l' da? Pretprolog leta. Sea se?

Kao kroz maglu.Tu je bio moj drug, tvoja sestra, ti i ja. Nas etvoro. Mi smo se tek bili upisali na

fakultet, a ti mora da si bila u drugom razredu vie srednje. Je l' da?Mari prilino nezainteresovano klimne glavom.Moj drug se tad neobavezno zabavljao s tvojom sestrom, pa je mene poveo, kao na

sastanak uetvoro. Negde je nabavio etiri ulaznice za hotelski bazen. A tvoja sestra je povela tebe. Ali ti ni re nisi progovorila, nisi izlazila iz bazena - samo si plivala kao mladi delfin. Posle smo svi otili u hotelsku ajdinicu na sladoled. Ti si naruila kup melbu.

Mari se mrti. Kako se sea takvih detalja?Nikad pre nisam izaao s devojkom koja jede kup melbu, a i naravno zato to si mi se

svidela.Mari ravnoduno gleda u njega. Nije istina. Daj, sve vreme si buljio u moju sestru.Je l' tako bilo?Mari mu odgovara utanjem.Moda je bilo i toga, priznaje on. Iz nekog razloga, dobro se seam da je ona na sebi

imala neki minijaturni bikini.Mari vadi cigaretu, stavlja je u usta i pali je upaljaem.Zna ta, kae on. Nije da sad pravdam Dennys, ali ini mi se da je za organizam

tetnije da popui paklu cigareta nego da pojede salatu od piletine koja je moda malo problematina? Zar ne misli tako?

Mari ignorie pitanje.Tad je trebalo da ide jedna druga devojka, ali njoj je u poslednjem trenutku pozlilo, pa

me je sestra naterala da idem. Da popunim broj, kae ona.Zato nisi bila ba najbolje raspoloena.Seam te se.Stvarno?Mari pokazuje na svoj desni obraz.Mladi prstom pree preko oiljka na obrazu. , zbog toga. Kad sam bio mali, prebrzo

sam vozio bicikl pa nisam uspeo da savladam krivinu na nizbrdici. Samo dva centimetra dalje i izgubio bih vid na desnom oku. I una koljka mi je deformisana. Hoe da vidi?

Mari se namrti i odmahne glavom.Kelnerica na sto donosi salatu s piletinom i tost. U Marinu olju naliva novu kafu. Zatim

proverava da li je donela sve to su poruili. On uzima viljuku i no, i uvebanim pokretima

ruku poinje da jede salatu s piletinom. Onda rukom uzima tost i zagleda ga. Obrve mu se nabiraju.

Koliko god da im ja naglaavam da bude hrskav, jo nijednom mi ga nisu prepekli kako sam traio. Stvarno mi nije jasno. Kad uzme u obzir vrednou Japanaca, visokotehnoloku kulturu, trine principe kojima stremi restoranski lanac Dennys, ne bi trebalo da je toliko komplikovano ispei tost tako da bude hrskav. Zar nije tako? Kako im to ne polazi za rukom? Od kakve je koristi civilizacija kad ne moe jedan tost da ispee kako je poruen?

Mari se ne ukljuuje.Da zna, tvoja sestra je bila mnogo lepa, kae on sam za sebe.Mari podie glavu. Zato si to rekao u prolom vremenu?Zato? Pa, priam o neemu to je bilo, pa sam zato rekao u prolom vremenu. Nisam

hteo da kaem da sada nije lepa, niti bilo ta slino.I sada je lepa, ini mi se.Drago mi je. Samo, da zna, iskreno govorei, ja Eri Asai uopte ne poznajem dobro. U

srednjoj koli smo godinu dana ili u isti razred, ali tad nismo estito ni popriali. Ili, bolje reeno, ona mi se nikad nije ni obratila.

Ali si ti zainteresovan za nju?Mladi zaustavi viljuku i no u vazduhu i razmisli malo. Sad, da li je to

zainteresovanost - pre bih rekao intelektualna radoznalost.Intelektualna radoznalost?U smislu - kako bih se oseao kad bih izaao s lepoticom kao to je Eri Asai. Takva je to

stvar. Ona ipak izgleda kao devojka s naslovne strane.I to je intelektualna radoznalost?Svoje vrste.Ali, tada se sa Eri sastajao tvoj drug, a tebe je samo poveo, zar ne?Onako punih usta, on klima glavom. Sasvim staloeno, polako preiva. sam nekako povuen ovek. Ne odgovara mi da sam u centru panje. Vie mi prilii

da budem neki dodatak. Kao salata od kupusa i argarepe s majonezom, pomfri ili onaj drugi iz grupe Wham!.

su te zato uparili sa mnom.Ali zna ta, mnogo si bila slatka. li, je l' tebi u prirodi da voli da koristi prolo vreme?On se smeka. ne, nije to, nego sam samo s take gledita ovog trenutka iskreno

izrekao ono to sam tada osetio. Mnogo si bila slatka. Stvarno. Mada jedva da si mi re rekla.On ostavlja viljuku i no na tanjir i pije vodu iz ae. Brie usta papirnom salvetom.

Zato sam i pitao Eri Asai dok si se ti kupala. Pitao sam je zato njena sestra nee sa mnom ni da popria, da nije neki problem u meni.

I, ta ti je rekla?Rekla je da ti obino nisi voljna ni sa kim da razgovara. Da si malo udna, i da iako si

Japanka, ee govori na kineskom nego na japanskom, pa da nemam zato da se uzbuujem. Nije u meni nikakav specijalan problem.

Mari uti i u pepeljari gasi cigaretu.Nije neki poseban problem bio u meni, je l' da?Mari malo razmilja. Ne seam se ba tano, ali mislim da nije bio problem u tebi.Dobro je. Ba sam se bio zabrinuo. Razume se, imam ja nekih problema, ali vidi, to su

neki moji unutranji problemi. Zabrinuo bih se ako bi drugi mogli tako lako da ih zapaze.

Naroito tako, na bazenu usred letnjeg raspusta.Kao da eli da potvrdi, Mari jo jednom pogleda u njega. Nisam zapazila nikakve

unutranje probleme.Sad mi je lake.Mada, ne mogu da ti se setim imena, kae Mari.Mog imena?Da.On odmahne glavom. Nema veze to si zaboravila. Potpuno je proseno. I meni samom

ponekad doe da ga zaboravim. Mada nije ba tako lako zaboraviti sopstveno ime. Tua imena odmah zaboravljam ak i kad moram da ih zapamtim."

Kao da trai neto to je neopravdano izgubio, on pogleda kroz prozor. Onda ponovo pogleda u Mari.

Nego, sve vreme mi je bilo udno to tvoja sestra onda nijednom nije ula u vodu. Bio je vru dan, a i bili smo na ba lepom bazenu.

Mari pravi grimasu u stilu: Ni to ti nije jasno? Zato to ne moe da podnese da joj se razmae minka. Zar to nije oigledno? Osim toga, u onakvom se kostimu ne moe stvarno plivati.

Tako znai", kae on. Roene sestre, a nain ivota toliko razliit.Zato to su potpuno nezavisni.On neko vreme mozga o onome to je rekla. Pa kae: Kako to da svi mi ivimo

nezavisne ivote? Mislim, eto da uzmemo za primer vas dve - od istih ste roditelja, u istoj kui odrasle, obe ste enska deca - kako ste se izmetnule u dve potpuno razliite osobe? Gde li se taj put raziao? Jedna u bikiniju veliine signalne zastavice samo se milo izleava pored bazena, a druga u kolskom kupaem preplivava bazen kao delfin....

Mari pogleda u njega. l' to sad treba da ti izloim u najvie pedeset rei? Dok jede tu salatu s piletinom?

On odmahuje glavom. ne, nije to, nego sam valjda radoznao; samo mi je palo na pamet, pa sam to izgovorio naglas. Nema potrebe da mi odgovara, samo sam se zapitao.

Onda, taman da opet prione na salatu s piletinom, predomisli se i nastavlja da pria.Zna, ja nemam ni brata ni sestru, pa sam samo iskreno hteo da saznam. To, u emu su

braa i sestre slini, a gde poinju razlike.Mari uti. S viljukom i noem u rukama, mladi o neemu razmilja i gleda u prazan

prostor iznad stola.Onda kae: itao sam jednom priu o tri brata koja su dospela na neko havajsko ostrvo.

Neku legendu. Drevnu. itao sam je kad sam bio mali pa sam zaboravio tano kako ide, ali manje-vie ovako: tri mlada brata pola su da pecaju. Na moru ih uhvati oluja i odnese ih voda. Dugo su plutali i na kraju isplivali na obalu nekog pustog ostrva. Ostrvo je bilo prelepo, na njemu su rasle kokosove palme, voa u izobilju, a usred ostrva uzdizala se ogromna planina. Te noi Bog im je doao u san i rekao: Malo dalje na obali pronai ete tri velika okrugla kamena. Svaki od vas neka otkotrlja po jedan kamen gde god mu je volja. Mesto do kojeg svaki otkotrlja svoj kamen bie mesto na kome e iveti. to se vie budete popeli, vie ete velikog sveta moi da osmotrite. Na volju vam preputam dokle ete odgurati svoje kamenje.

Mladi popije vodu i udahne. Na Marinom licu je nezainteresovan izraz, ali vrlo paljivo slua priu.

Dovde ti je jasno?Mari klimne glavom.

Hoe da uje ta je bilo dalje? Ako te ne zanima, prekinuu.Ako nee biti dugako.Nije toliko dugaka. Prilino je jednostavna pria.On otpija jo jedan gutljaj vode, pa nastavlja priu.Kao to im je Bog rekao, njih trojica su pronala veliko kamenje na obali. I onda su, kao

to im je reeno, poeli da kotrljaju kamenje. Bilo je veoma veliko i teko, i bilo ga je teko kotrljati, a prava je tek muka bila gurati ga uzbrdo. Prvi se oglasio najmlai brat. Brao, meni je ovo dovoljno. Ako ovde ostanem, obala e mi biti blizu, a moi u i da lovim ribu. Moi u dobro da ivim. Ne smeta mi ako ne budem mogao da vidim itav veliki svet, rekao je. Starija braa su nastavila dalje. Meutim, negde na sredini planine, oglasio se srednji brat. Brate, meni je ovo dovoljno. Ako ovde ostanem, imau pregrt voa i moi u lepo da ivim. Ne smeta mi ako ne budem mogao da vidim itav veliki svet. Najstariji brat je nastavio uzbrdo. Staza je bivala sve ua i strmija, ali on nije posustajao. Bio je izdrljiv, a i poeleo je da vidi makar malo vie sveta. I tako je nastavio da gura kamen iz sve snage. Prolo je nekoliko meseci, on jedva da je pio i jeo, i nekako uspe da izgura kamen do samog vrha planine. Tu se zaustavi i stade da posmatra svet oko sebe. Sada je mogao da vidi mnogo dalje od bilo koga drugog. To je bilo njegovo mesto za ivot. Mesto na kom niti je rasla trava, niti su letele ptice. Kad je hteo vode, mogao je samo da lie led i inje, kad je hteo da jede, nije mu bilo druge nego da vae mahovinu. Ali, nije se pokajao. Zato to je mogao da posmatra itav veliki svet... I zato i dan-danas na vrhu planine tog havajskog ostrva stoji ogroman okrugli kamen. To je bila ta pria.

Tiina.Mari pita: Ima li ta pria ikakvu pouku?Mislim da ima dve pouke. Prva je, podie on jedan prst, da su svi ljudi razliiti. Makar

bili i braa ili sestre. Druga je, podie i drugi prst, da ako neto stvarno eli da sazna, mora za to da plati odreenu cenu.

meni, ivot koji su odabrala dva mlaa brata ima vie smisla, daje Mari svoje miljenje.

jeste, priznaje on. Niko ne bi poeleo da se obre na Havajima da bi lizao inje i jeo mahovinu. Sasvim sigurno. Pa ipak, najstariji brat je bio radoznao da vidi makar malo vie sveta, i nije mogao da je savlada, ma koliko visoku cenu za to morao da plati.

Intelektualna radoznalost?Ba tako.Mari o neemu razmilja. Jedna ruka joj je na debeloj knjizi.ak i ako te ljubazno budem pitao koju to knjigu ita, sigurno mi nee rei, je l' da?,

kae on.Moda.Deluje da je uasno teka.Mari uti.Nije to veliina knjige kakvu jedna devojka obino nosa sa sobom u torbi.Mari i dalje uti. On odustaje i nastavlja s jelom. Ovoga puta se usredsreuje na salatu s

piletinom i dovrava je ne progovorivi ni re. vae je dugo, pijui dosta vode. Nekoliko puta od kelnerice trai da mu dolije vodu. Jede i poslednje pare tosta.

Ti ono bee ivi negde kod Hijoija?, kae on. Njegov ispranjen tanjir ve je odnet.Mari klimne glavom.Dakle, vie ne stie na poslednji voz. Svakako da moe taksijem, ali vozova do jutra

nema.Toliko znam, kae Mari.Dobro, ako je tako.Ne znam gde ivi, ali zar nisi i ti propustio poslednji voz?U Koeniju. Ali ivim sam, i ionako do jutra imam probe. A i ako ba bude stani-pani,

moj drug ima auto.On blago potape futrolu s instrumentom do sebe. Kao da je potapao nekog dobrog psa

po glavi.Na bend ima probe u jednoj zgradi u blizini, kae on. Tamo se niko na nas ne ali

koliko god da smo buni. Grejanja praktino nema, pa je u ovo doba godine prilino hladno. Ali kad su nam ve dali besplatno da je koristimo, ne moemo da izvoljevamo.

Mari baci pogled na futrolu s instrumentom. l' to trombon?Da, jeste. Stvarno se razume, kae on pomalo iznenaeno.Toliko barem umem - da prepoznam oblik trombona.Da, nego vidi, ima mnogo devojaka na ovom svetu koje ne znaju ni da trombon postoji.

Ali, ta da se radi. Ni Mik Deger ni Erik Klepton nisu postali zvezde duvajui u trombon. Jesu li moda nekad Dimi Hendriks ili Pit Taunsend na bini razbili trombon? Naravno da ne. Zna se, svi razbijaju elektrine gitare. Kad bi razbili trombon, samo bi im se smejali.

onda, to si odabrao trombon za svoj instrument?Mladi sipa mleko u posluenu kafu i otpija gutljaj.Kad sam iao u niu srednju, sluajno sam u prodavnici polovnih ploa kupio dez

plou Bluesette. Staru, prastaru plou. to li sam je kupio? Ne mogu da se setim. Zna, do tad nikad nisam ni uo dez. Uglavnom, prva pesma na strani A bila je Five Spot After Dark*, a ona je stvarno dobra. Kertis Fuler je svirao trombon. Kad sam ga prvi put uo, kao da mi je pala koprena s oiju. Da, to je instrument za mene. Trombon i ja. Spojila nas je sudbina.

* Naslov ove dez kompozicije u prevodu znai: ,,U Fajv spotu kad padne no. U uvenom njujorkom dez klubu Fajv spot kafe pedesetih godina nastupali su arls Mingus, Telonijus Monk, Don Koltrejn i mnogi drugi. - Prim. prev.

On pevui osam uvodnih taktova Five Spot After Dark., znam to, kae Mari.Njegov izraz lica odaje zbunjenost. Zna?Mari otpevui osam narednih taktova.Otkud zna?, pita on.Zar ne smem da znam?On sputa kafu na sto i blago odmahne glavom. Ba naprotiv... Ali ekaj, ipak ne mogu

da verujem. Da u dananje vreme postoji devojka koja zna za Five Spot AfterDark... No dobro, u svakom sluaju, ja sam bio opinjen Kertisom Fulerom i zbog toga sam poeo da sviram trombon. Pozajmio sam novac od roditelja, kupio polovan instrument, ulanio se u kolski duvaki orkestar, i u srednjoj koli poeo da sviram u nekakvom bendu. Prvo sam bio neto kao pratnja rok bendu. Kao to je bio onaj stari bend Tauer of pauer. Zna njih?

Mari odmahne glavom.On kae: Nema veze. To sam radio ranije, a sad sviram ist, jednostavan dez. Fakultet

mi i nije neki poseban, ali imam bend koji uopte nije lo.Kelnerica dolazi da dolije vodu. On odbija. Baca pogled na runi sat. Vreme mi je.

Moram da krenem.Mari ne progovara. Izraz lica joj je kao da kae: Niko te ne dri.Mada e svi da kasne, kae on.Ni na to Mari nema poseban komentar. li, hoe li da pozdravi svoju sestru? kako bi bilo da je ti pozove telefonom i da joj to kae? Valjda zna na broj

telefona. Kako da je pozdravljam ili ta god bilo, kad ti ne znam ni ime?On se malo zamisli. Ali ekaj, ako se na va telefon javi Eri Asai, o emu bih priao s

njom?Dogovori se s njom o proslavi mature, ili smisli ve neto prigodno.Razgovori mi ba i ne idu od ruke. Nikad i nisu.Mada si se sa mnom sit ispriao.Iz nekog razloga, s tobom mogu da priam.Iz nekog razloga, sa mnom moe, ponavlja Mari njegove rei. Ali s mojom sestrom

ne moe?Verovatno ne.Da nije zbog toga to bi ti previe proradila intelektualna radoznalost?Na njegovom licu ukaza se neodreen izraz, u stilu: Pa, ne znam. Neto bi da kae, pa se

predomisli i odustaje. Duboko udahne. Zatim uzme raun sa stola i sraunava sumu u glavi.Ostaviu ti svoj deo, pa ti posle plati sve, hoe?Mari klimne glavom.Mladi pogleda u nju i njenu knjigu. Malo okleva pa kae: Vidi, moda postavljam

suvina pitanja, ali, je l' ti se neto desilo? Na primer, ne ide ti s dekom, ili si se posvaala sa svojima kod kue. Mislim, sama si u gradu do ranog jutra.

Mari stavi naoare i dobro se zagleda u njegovo lice. Njena utnja je nepopustljiva i hladna. Mladi podie obe ruke, dlanova okrenutih ka njoj. Kao da bi da kae: Izvini ako sam rekao neto to ne treba.

Oko pet ujutru u ponovo svratiti ovamo da neto pojedem, kae on. Ionako u ogladneti. Nadam se da u te tad opet videti.

Zato?Sad, pitam se zato.Brine se za mene?Ima i toga.Zato to bi da pozdravim sestru u tvoje ime?Moda ima malo i toga.Sigurna sam da moja sestra ne bi umela da razlikuje trombon od tostera. Mada bi

verovatno na prvi pogled znala ta je gui a ta prada.Svako ima svoje bojno polje, kae on sa smekom.Zatim iz depa mantila vadi notes i neto zapisuje. Iscepa tu stranicu i daje joj je.Ovo je moj broj mobilnog. Ako ti neto zatreba, pozovi me na taj broj. Ovaj, ima li ti

mobilni?Mari odmahne glavom. sam i mislio", kae on impresionirano. Govorio mi je moj predoseaj: Ova devojka

sigurno ne voli mobilne telefone.Mladi uzima futrolu s trombonom i ustaje. Oblai koni mantil. Na licu mu se jo nazire

osmeh. Vidimo se.

Mari bezizraajno klimne glavom. I ne pogledavi u papiri koji joj je dao, ostavlja ga pored rauna. Onda smiri disanje, podboi se i vrati se itanju. U restoranu tiho svira April FoolBerta Bakaraka.

23:57

2.

Prostorija je mrana. Ali, oi nam se malo-pomalo navikavaju na tamu. Na krevetu spava ena. Lepa, mlada ena, Marina sestra Eri. Eri Asai. Niko nam to nije rekao, ali mi to zbog nekog razloga znamo. Crna kosa, poput slapa tamne vode, rasuta je na jastuku.

Posmatrajui njenu figuru, pretvaramo se u jedinstvenu taku gledanja. Ili, moda bi bilo bolje rei - u voajera. Ta taka gledanja pretvara se u kameru u vazduhu koja se kroz prostoriju slobodno kree. U ovom trenutku, kamera se nalazi tano iznad kreveta i snima njeno usnulo lice. Poput treptaja oka, kamera na odreenim vremenskim razmacima menja ugao. Njene malene usne lepog oblika stisnute su u pravu liniju. Na prvi pogled, nema naznake da die. Upremo li, meutim, pogled, moemo raspoznati slabane, sasvim slabane pokrete u dnu njenog vrata. Zaista die. Ona lei glavom na jastuku, u pozi kao da gleda u tavanicu. Ali, ni u ta zapravo ne gleda. Kapci su joj vrsto sklopljeni, kao zimski pupoljci. U dubokom je snu. Verovatno i ne sanja.

Dok tako posmatramo Eri Asai, postepeno nam se javlja oseaj da u njenom snu ima neeg to nije prirodno. Tako je ist, tako konaan. Nijedan mii na njenom licu, nijedna trepavica se ne pomera. Kao da je umetniko delo, njen tanak, beli vrat odaje duboki spokoj, a malena brada isturena joj je pod pravim uglom, poput lepo oblikovanog rta. Ma koliko vrsto spavao, ovek u carstvo ovako dubokog sna nikada ne zalazi. Nikada se tako potpuno ne rastaje od svesti.

Ipak, bez obzira na prisustvo ili odsustvo svesti, ouvane su njene telesne funkcije neophodne za odranje ivota. Disanje i otkucaji srca na najniem su odrivom nivou. Njeno bie kao da je smeteno na neki uzan prag koji razdvaja organsko od neorganskog - ali kriom i veoma paljivo. Jo uvek, meutim, nema naina da saznamo zato i kako je dovedena u ovo stanje. Kao da joj je itavo telo obmotano toplim voskom, Eri Asai se nalazi u stanju paljivo smiljenog, dubokog sna. Jasno je da u njemu ima neeg to je protivno prirodi. U ovom asu, to je sve to se moe zakljuiti.

Kamera se polako povlai unazad i prenosi sliku cele prostorije. U potrazi za objanjenjima, poinje da istrauje detalje. Prostorija nije nimalo ukraena. Niti se po njoj prepoznaje ukus ili osobenost njene vlasnice. Ako se dobro ne zagleda, ovek ne bi znao ni da je to soba mlade devojke. Nigde se ne mogu videti ni lutke, ni pliane igrake, ni nakit, niti bilo ta slino. Nema ni postera, ak ni kalendara. Tu je, okrenut prozoru, jedan drveni sto i pokretna stolica. Na prozoru je sputena roletna. Na stolu se nalazi jednostavna crna lampa, najmoderniji laptop (zatvorenog poklopca). Nekoliko hemijskih i grafitnih olovaka u olji.

Pored zida se nalazi jednostavan drveni krevet, i u njemu Eri Asai spava. Prekriva potpuno beo, bez ara. Na polici privrenoj za zid nasuprot krevetu, omanji muziki ureaj sainjen od komponenata i nekoliko kutija sa CD-ima. Pored njih, telefon i televizor sa ekranom od 18 ina. Toaletni stoi sa ogledalom. Ispred ogledala stoji samo balzam za usne i malena okrugla etka za kosu. Uza zid, garderober. Kao valjda jedini ukras, na polici je poredano pet slika u malenim ramovima, ali su to sve fotografije Eri Asai. Na svakoj od njih je sama. Nema ni

njenih lanova porodice, ni prijatelja. Sve su to profesionalne fotografije modela koji pozira. Moda slike iz asopisa. Tu je i mala polica za knjige, ali se na njoj nalazi tek nekoliko knjiga, veinom udbenika za fakultet. Osim toga i gomila modnih asopisa velikog formata. Po svemu sudei, teko bi bilo ovu devojku nazvati ljubiteljem itanja.

Naa taka gledanja, kao zamiljena kamera, bira jednu po jednu od tih stvari koje se u prostoriji nalaze, i dugo ih i detaljno snima. Mi smo nevidljivi, bezimeni uljezi. Mi gledamo. Oslukujemo. Udiemo miris. Meutim, na tom mestu niti fiziki postojimo, niti za sobom ostavljamo trag. Moglo bi se rei, pridravamo se istih pravila kao ortodoksni putnici kroz vreme. Posmatramo, ali se ne meamo. No, iskreno govorei, podataka koje o Eri Asai moemo izvui na osnovu izgleda ove sobe nipoto nema mnogo. Njene su line odlike unapred negde sakrivene; stie se utisak da veto izmiu oku posmatraa.

Pored uzglavlja, digitalni elektrini asovnik neujno, neumitno obnavlja sate. U ovom trenutku u toj sobi, bilo ta nalik na pokret odaje jedino taj asovnik. Oprezni elektrini noni stvor. Izmiui ljudskom pogledu, zelene brojke od tenog kristala glatko smenjuju jedna drugu. Sada je 23.59.

im je okonala pretragu prostorije, kamera koja predstavlja nau taku gledanja povlai se unazad i jo se jednom okree oko itave sobe. A zatim, kao da nije u stanju da se odlui, izvesno se vreme zadrava na tom irokom vidnom polju. Za to vreme, linija pogleda fiksirana je na jedno mesto. Znaajna tiina i dalje traje. Ali ubrzo, kao da je neto spazio, pogled se zaustavlja na televizoru koji se nalazi u uglu sobe, i poinje da mu se pribliava. To je crn, etvrtasti soni televizor. Ekran mu je mraan, mrtav kao tamna strana Meseca. No, kamera kao da je tu osetila prisustvo neega. Ili pak nekakvo znamenje. Slika se uveliava. Mi to prisustvo, ili to znamenje na televizijskom ekranu, nemo posmatramo zajedno s kamerom.

ekamo. Nauljenih uiju, ne diemo.Sat pokazuje 0.00.Do uiju nam dopire elektrino struganje. Istovremeno, televizijski ekran daje znakove

ivota i poinje slabano da treperi. Da nije neko doao i ukljuio ga, a da mi za to ne znamo? Ili je moda programiran ili neto slino? Ne, nije nita od toga. Kamera lukavo zalazi iza prijemnika i prikazuje da je kabl televizora izvaen iz tekera. Tako je, ovaj televizor bi trebalo da je mrtav. Trebalo bi da sasvim vrsto i hladno uva tiinu mrkle noi. Bilo bi logino, u teoriji. Meutim, on nije mrtav.

Na ekranu se pojavljuje vodoravna linija; zatreperi, zamuti se i nestaje. A zatim se ponovo pojavi. Za to vreme, nastavlja se neprekidno struganje. Uskoro, neto se pojavljuje naekranu. Poinje da poprima formu slike. Ali, trenutak potom, poput slova u kurzivu, krivi se popreko i najednom nestaje, kao plamen koji se gasi. Nakon toga, sve se jo jednom ponovi, od poetka do kraja. Prikupivi svu snagu, slika pokuava da se stabilizuje, podrhtavajui. Neto tu unutra pokuava da se uoblii. Ipak, slika se ne uspostavlja. Krivi se, kao da je prijemna antena pod jakim naletom vetra. Poruka je isprekidana, obrisi se razbijaju i rasipaju. Kamera nam detaljno prenosi tu borbu.

Usnula ena ini se ne primeuje tu abnormalnu aktivnost u prostoriji. Uopte ne reaguje na tu neobuzdanu svetlost i zvukove koje televizor emituje. Samo nastavlja da spava, usred te uspostavljene konanosti. U ovom asu, ba nita ne moe da poremeti njen duboki san. U toj sobi, televizor je novi uljez. Mada smo i mi uljezi. Ipak, za razliku od nas, novi uljez niti je tih, niti je providan. Niti je neutralan. Sumnje nema - on ovde pokuava da se umea. Ta namera se jasno osea.

Slika na televizoru nestaje pa se vraa, ali se postepeno smiruje. Na ekranu se vidi

unutranjost neke prostorije. Prilino prostrane. Deluje kao neka prostorija poslovne zgrade. Ili pak kao neka uionica. Sa velikim, irokim prozorima i redovima neonskih svetiljki. Nametaju, meutim, nema ni traga. Ne, kad malo bolje pogledamo, negde na sredini prostorije stoji jedna stolica. To je stara, drvena stolica sa naslonom za lea, ali bez naslona za ruke. Praktina je i jednostavna. Na toj stolici neko sedi. Poto se slika jo nije sasvim umirila, prilika oveka koji na njoj sedi moe se razabrati samo kao nejasna silueta, mutnih obrisa. Hladna atmosfera davno naputenog mesta vlada ovom prostorijom.

Televizijska kamera koja (kao da) nama prenosi ovu sliku, oprezno se pribliava stolici. Sudei po telesnoj grai, osoba koja sedi na stolici je mukarac. Taj ovek je sasvim blago pognut napred. Licem okrenut napred, izgleda duboko zamiljen. Nosi tamnu odeu i kone cipele. Lice mu se ne vidi, ali deluje kao ne previe visok, vitak mukarac. Godine mu je nemogue odrediti. I dok mi prikupljamo deli po deli podataka sa tog mutnog ekrana, s vremena na vreme, kao da joj to odjednom sine, slika se kvari. Struganje oscilira, pa se pojaava. Ipak, te smetnje ne potraju dugo i uskoro se slika vraa. I struganje se stiava. Sistemom pokuaja i promaaja, slika je bez sumnje na putu da se stabilizuje.

U ovoj sobi, neto se sigurno sprema. I to moda neto veoma znaajno.

00:25

3.

Ponovo unutranjost onog istog restorana Dennys. U pozadini svira pesma More grupe Martina Denija. Broj gostiju je vidno manji nego pre trideset minuta. Ni amor se ne uje. Osea se da je no za jo jedan stepen dublja.

Mari za stolom i dalje ita debelu knjigu. Ispred nje stoji tanjir sa gotovo netaknutim sendviem sa povrem. Deluje kao da ga je naruila pre da bi kupila vreme u restoranu nego zato to je ogladnela. Povremeno, kao da se priseti, menja pozu u kojoj ita knjigu. Oslanja se laktom na sto, pa se zavali duboko u stolicu. Ponekad podigne pogled pa uzdahne, proveravajui popunjenost restorana. Ali, izuzev toga, predano se koncentrie na itanje. Mo koncentracije izgleda da je jedna od njenih vanih linih odlika.

Sada se moe videti vie gostiju koji sede sami. Neki neto kucaju na laptopu, neki se dopisuju preko mobilnog telefona. Ima i onih, poput nje, koji su se zaneli u itanje. I onih koji ne rade nita, nego samo zamiljeni gledaju kroz prozor. Moda ne mogu da spavaju. Moda i ne ele da spavaju. Kasno u no porodini restoran takvim ljudima prua utoite.

Nestrpljivo iekujui da se automatska vrata otvore, u restoran ulazi krupna ena. Krupne je grae, ali nije gojazna. Ramena su joj iroka, izgleda snano. Crna vunena kapa joj je nisko nabijena na lice. Nosi veliku konu jaknu i narandaste pantalone. U rukama nita. Njen neustraivi izgled privlai panju. Kad je ula u restoran, prilazi joj konobarica i pita: Sto za jednu osobu?, ali ona to ignorie. Otrim pogledom prelee preko unutranjosti restorana. Pronae Mari, markira cilj i krupnim koracima zaputi se pravo ka njoj.

Kad je stigla do Marinog stola, bez rei seda na stolicu preko puta. Uprkos krupnom telu, pokreti su joj ustri i u njima nema nieg suvinog.

Ovaj, mogu li?, pita ona.Mari, koja je bila usredsreena na itanje, podie glavu. Otkriva da na stolici preko puta

nje sedi nepoznata krupna ena i trgne se.ena skida vunenu kapu. Kosa joj je dreavo plava, oiana kratko, kao lepo negovan

travnjak. Lice joj je pljosnato i iroko, grubo kao kina kabanica iibana vetrovima i isprana od kia. Nije ak ni simetrino. Ali, kada se ovek bolje zagleda, ima na njemu neeg umirujueg. Moda je to nekakva uroena drueljubivost. Umesto pozdrava, ona se osmehnu nakrivivi usne na jednu stranu i dlanom pozamane ake protrlja svoju kratku plavu kosu.

Kad je kelnerica stigla i po priruniku se spremila da sipa vodu i ostavi jelovnik na stolu, ena odmahnu rukom u znak odbijanja. Nemoj, odmah idem. Izvini.

Kelnerica nabaci uznemiren osmeh i ode.Ti si Mari Asai, je l' da?, kae ena.Da, tako je."Ree mi Takahai. Kae, moda si jo tu.,,Takahai?Tecuja Takahai. Onaj visoki s dugom kosom, suvonjavi. Svira trombon.Mari klimne glavom. Ah, on., od Takahaija sam ula da ti teno pria kineski.

, govorim, ako su obine stvari u pitanju, odgovara Mari oprezno. Nije ba teno.Onda, izvini, ali bi li pola sa mnom? Kod mene je neka Kineskinja, ovaj, malo se

uvalila u neku bedu. A ne govori japanski. Pojma nemam ta joj se desilo.Ne uspevajui da shvati, Mari u knjigu stavlja listi za obeleavanje strane, zatvara je i

gurne na stranu. Neku bedu?Malo je povreena. Tu je blizu. Peke as posla. Kratko e da traje. Samo da mi

prevede ta se desilo, onako uopteno. Biu ti zahvalna.Mari se malo koleba, ali pogledavi u enino lice, pretpostavlja da ona nije loa osoba.

Stavi knjigu u torbu s remenom i obue jaknu sa amblemom. Mai se rukom za raun na stolu, ali ena pre nje prui ruku.

Ovo je na moj raun.Nema potrebe. Ja sam to naruila. u redu je. To je neka sia. uti i pusti me da platim.Kad su ustale, vidi se da je ena dosta krupnija od Mari. Mari je sitna devojka, a ova ena

je velika kao upa za poljske alatke. Mora da je 175 centimetara visoka. Mari odustaje i puta je da plati raun.

Zajedno izlaze iz restorana. ak i u ovo doba noi, ulica je jo uvek iva. Elektronski zvuci iz salona za video-igre, vratari salona za karaoke. Brundaju auspusi motocikala. Trojica mladia zasela ispred sputene metalne roletne, ne rade nita. Podiu glave i radoznalo posmatraju njih dve kako prolaze. Verovatno im izgledaju kao udan par. Ali, ne govore nita. Samo ih gledaju. Roletna je ivrljana grafitima.

Zovem se Kaoru. Ba i nisam tip za Kaoru, ali ta u, to su mi ime dali kad sam se rodila.

Drago mi je, kae Mari.Izvini za ovo. Odvedoh te iznebuha. Jesi li se prepala?Poto ne zna ta da odgovori, Mari uti.Tu torbu, da ti ponesem? Izgleda teka kao tu, kae Kaoru.Nema potrebe.ta li ti je unutra?Knjige, presvlaka...Da nisi pobegla od kue?Nije to u pitanju, kae Mari.Dobro, nema ni veze.Njih dve nastavljaju da hodaju. Skrenu iz bune ulice i uu u jednu usku, pa se penju

uzbrdicom. Kaoru hoda brzo, a Mari je sledi. Penju se neuglednim i mranim stepenitem i izbijaju na drugu ulicu. Izgleda da je to stepenite preica izmeu dve

ulice. Nekoliko natpisa na snek-barovima jo uvek svetli, ali se nigde ne osea ljudsko prisustvo.

je taj hotel za ljubav.Hotel za ljubav?Hotel za ljubavnike. Za parove. Da iznajme sobu. Vidi neonski znak Alfavil? To je taj.Kad je ula ime, Mari nesvesno pogleda u Kaoru. Alfavil?Ne brini. Nije neko uvrnuto mesto. Ja sam ti menader tog hotela.Tu se nalazi ena koja je povreena?Kaoru se u hodu okree iza sebe. Aha. Pria nije ba za svaije ui.Da li je i Takahai tu?

Ne, nije. On do jutra veba s bendom u podrumu u nekoj zgradi, tu u blizini. Lako je tim studentima.

Njih dve ulaze na vrata hotela Alfavil. Sistem funkcionie tako da gosti na panelu na ulazu pregledaju fotografije unutranjosti soba, izaberu sobu koja im se svia, pritisnu dugme s njenim brojem i preuzmu klju. Onda uu u lift i odu u sobu. Nema potrebe da se bilo s kim sretnu, niti da ita progovore. Postoje dve tarife - za odmor i za noenje. Prigueno plaviasto osvetljenje. Mari sve to razgleda sa zanimanjem. Kaoru se meko javi eni na recepciji u dnu prostorije.

li, sigurno nikad nisi bila na nekom ovakvom mestu, Kaoru se obraa Mari.Ovo mi je prvi put.Eto, raznih poslova ima na ovom svetu.Kaoru i Mari se penju gostinskim liftom. Proavi kroz uzak, kratak hodnik, staju ispred

sobe s brojem 404. Kaoru kratko dvaput pokuca na vrata, i ona se odmah otvaraju iznutra. Kroz njih proviruje uznemireno lice mlade ene kose ofarbane u jarkocrvenu boju. Mrava je i bleda. Nosi iroku roze majicu i farmerke s rupama. Na probuenim uima velike naunice.

Ah, dobro je, to si ti Kaoru. Ba je potrajalo. ekala sam te, kae crvenokosa ena.Kako je?, pita Kaoru.o i pre.Jeste li zaustavile krvarenje?, jedva nekako. Tonu sam ubrusa potroila.Kaoru uvodi Mari unutra. Zatim zatvara vrata. U prostoriji je osim crvenokose ene jo

jedna radnica. Sitna, podignute crne kose, pod brie krpom. Kaoru predstavlja svoje dve radnice Mari.

Ovo je Mari. Malopre sam vam priala - ona to zna kineski. Ova mala crvenokosa je Komugi*. udno ime, al' je pravo. Dugo radi kod mene.

* Komugi na japanskom znai penica. - Prim. prev.

Komugi se ljubazno osmehuje. Drago mi je.I meni, kae Mari.Ona tamo je Korogi*, kae Kaoru. Ali joj to nije pravo ime.

* Korogi znai cvrak. - Prim. prev.

Izvinte. Ratosiljala sam se pravog imena, kae Korogi dijalektom regiona Kansai. Deluje nekoliko godina starija od Komugi.

Drago mi je, kae Mari.U sobi nema prozora. Zaguljivo je. Za toliku prostoriju, krevet i televizor su apsolutno

preveliki. Na podu u uglu sobe zgrena je naga ena. Tela umotanog u pekir, rukama skriva lice i plae bez glasa. Po podu krvlju natopljeni ubrusi. I arav na krevetu je umrljan krvlju. Podna lampa lei oborena. Na stolu, boca sa vie od polovine ostavljenog piva. Jedna aa. Televizor je ukljuen. Na programu je zabavna emisija. Smeh publike iz studija. Kaoru uzima daljinski upravlja i gasi ga.

Izgleda da ju je dobrano izubijao, Kaoru se obraa Mari.Mukarac s kojim je bila?, pita Mari.Aha, muterija.

Muterija - ona je prostitutka?Da, u ovo doba noi ima ih mnogo, kae Kaoru. Zato povremeno i imamo problema.

Ili se posvaaju oko plaanja, ili neki tipovi hoe perverzije, i tako.Mari gricka usnu i sabira misli.Znai, ova ena govori samo kineski, zar ne?Japanski samo natuca. Ali, ne mogu da zovem policiju. Ovde uglavnom borave ilegalno,

a i nemam ti ja vremena da tu svaki as idem u policiju i dajem izjave.Mari skida torbu s ramena, stavlja je na sto, i odlazi do zgrene ene. Naginje se k njoj i

progovara na kineskom.? (ta se dogodilo?)Da li je ne uje, uglavnom, ena ne odgovara. Ramena joj drhte dok jeca.Kaoru odmahuje glavom. ,,U oku je. Izgleda da ju je mnogo izmlatio.Mari se obraa eni: (Jesi li ti iz Kine?)ena i dalje ne odgovara., (Nita ne brini. Nisam iz policije).ena i dalje ne odgovara.? (Da li te je neki mukarac maltretirao?)ena konano klimnu glavom. Njena duga crna kosa se zanjiha.Mari se strpljivim, mirnim glasom obraa eni. Vie puta joj ponavlja isto pitanje. Kaoru

prekrtenih ruku zabrinuto posmatra njihovu razmenu. Za to vreme, Komugi i Korogi su se podelile i prionule na sreivanje sobe. Skupljaju krvave ubruse sa poda i ubacuju ih u najlonsku kesu za smee. Skidaju uprljani arav sa kreveta i menjaju pekire u kupatilu. Vraaju podnu lampu na mesto i iznose bocu piva i au. Proveravaju sanitarni pribor, iste kupatilo. ini se da uvek zajedno rade - njihovi pokreti su uvebani i efikasni.

U uglu sobe Mari pognuta razgovara sa enom. Zahvaljujui tome to je razume, ena se izgleda donekle pribrala. Na kineskom se obraa Mari i objanjava joj situaciju, istina, u isprekidanim reenicama. Glas joj je toliko tih da Mari mora da joj priblii uho da bi je ula. Klimajui glavom, Mari pomno slua ta ona govori. Povremeno izgovori po koju re, da je ohrabri.

Blago kucnuvi Mari po leima, Kaoru kae: Izvini, uj, treba nam ova soba za druge goste. Nju vodim dole u kancelariju. Hoe da poe s nama?

Ali, ona je potpuno naga. Kae da joj je odneo sve to je imala na sebi. Od cipela do donjeg vea, apsolutno sve.

Kaoru mae glavom. Skinuo ju je do gole koe da ne bi mogla odmah da ga prijavi. Kakav zlikovac!

Iz ormana Kaoru vadi tanjuan bademantil i dodaje ga Mari. Daj joj zasad ovo da obue.

ena se malaksalo podie, napola odsutno skide pekir i onako potpuno naga, klimajui se stavlja na sebe bademantil. Mari hitro odvraa pogled. Sitna je, ali lepo graena. Lepo oblikovane grudi, glatka koa, senka stidnih dlaica. Verovatno je istih godina kao Mari. Njeno telo jo je, u tragovima, devojako. Korak joj je nesiguran, pa je Kaoru obgrli oko ramena i tako izlaze iz sobe. Zatim se sputaju dole malim liftom za osoblje. Sledi ih Mari sa svojom torbom. Komugi i Korogi ostaju u sobi i nastavljaju s ienjem.

Tri ene ulaze u kancelariju hotela. Uza zid su poreane kartonske kutije. Tu je jedan metalni radni sto i jednostavna garnitura. Na radnom stolu tastatura i LCD monitor. Na zidu visi

kalendar, uramljeni kaligrafski napis Micua Aide* i elektrini sat. Tu je i portabl-televizor, a na omanjem friideru mikrotalasna penica. Kad se tri osobe nau unutra, soba postaje tesna. Kinesku prostitutku u bademantilu Kaoru smeta na sofu. Kao da se smrzava, ona vrsto dri sklopljene krajeve bademantila.

* Micuo Aida (1924-1991) - poznati japanski kaligraf i pesnik. - Prim. prev.

Kaoru uperi svetlo podne lampe u prostitutkino lice i jo jednom joj pregleda rane. Donosi pribor s lekovima i gazom natopljenom alkoholom paljivo brie krv slepljenu na njenom licu. Na ranu joj stavlja flaster. Prstom prelazi preko nosne kosti, proveravajui da nije slomljena. Podie joj kapke i proverava jesu li oi zakrvavljene. Rukom joj prepipava glavu da proveri ima li voruga. Kao da je navikla da to ini svaki dan, iznenaujue je veta. Iz friidera vadi neto nalik na pakovanje leda, umota ga u mali ubrus i daje ga eni.

Evo, dri ovo jedno vreme ispod oka.Seti se da ona ne razume japanski, pa joj pokretima pokae da ga stavi ispod oka. ena

klimne glavom i tako uradi.Kaoru se obrati Mari: Liptala joj je krv, ali uglavnom iz nosa. Sva srea, nema tee

povrede. Na glavi nema voruga, izgleda i da joj nos nije slomljen. Ima posekotine na spoljnom uglu oka i usnama, ali nisu za uivanje. Uh, jo jedno nedelju dana e joj na oku biti crna masnica, a i teko e nai muteriju.

Mari klimne glavom.Jak je, al' bije o amater, kae Kaoru. Kad je tako naslepo mlatio, mora da ga ruka

boli pa otpada. Toliko je jako tukao, da je i zid izudarao. Malo ga ulubio na nekoliko mesta. Naisto je izgubio glavu. Ba njega briga.

Komugi ulazi u prostoriju i vadi neto iz kartonske kutije pored zida. To je novi bademantil za sobu 404.

Kae da joj je taj ovek uzeo sve, i torbu i novac i mobilni telefon, kae Mari.Znai, taj je pobego da ne bi platio?, umea se Komugi.Nije, nego, kako da kaem... Izgleda da joj je iznenada krenuo ciklus pre nego to su

poeli. Poranio. Mukarac se zbog toga naljutio i..., ta je ona tu mogla?, kae Komugi. Kad god da krene, uvek je iznenada.Kaoru je uutkuje. Dosta, nemoj tu da naklapa bezveze, nego bre spremaj sobu 404.Razumem. Izvinte, kae Komugi i izlazi iz kancelarije.Znai tako. Kad je hteo da prione na posao, ona je dobila, on odlepio, izudarao je, odneo

pare i stvari i ispario, kae Kaoru. Tom tipu neto fali u glavi.Mari klimne glavom. Izvinjava se to je zaprljala arav krvlju.Nema veze. Navikla sam ja na to. Ne znam zato, ali mnogim devojkama u ovim

hotelima pone ciklus. Stalno me zivkaju telefonom. Dajte mi uloak, dajte tampon. Doe mi da kaem: nije ti ovo apoteka. U svakom sluaju, moram neto da obuem ovoj maloj. Ovako ne moe nita.

Kaoru pretrauje kartonske kutije i vadi donji ve spakovan u najlonsku kesicu. Praktina stvar koja se stavlja u automat u sobi. Ovo je jeftino, za jednokratnu upotrebu. Ne moe da se pere, ali zasad e da poslui. Kad nema gaice, duva ti promaja, pa ne mo da se svrti.

Kaoru zatim pretrauje orman i pronalazi gornji i donji deo izbledele zelene trenerke i daje ih prostitutki.

Ovo je ostavila jedna devojka to je ranije radila kod mene. Barem je oprana i ista. Ne

mora ni da mi je vraa. Od obue imam samo gumene papue, ali bolje i to nego da si bosa.Mari to objanjava eni. Kaoru otvara kredenac i vadi nekoliko higijenskih uloaka. Daje

ih prostitutki.Uzmi i ovo. Idi i presvui se u onom toaletu, kae i bradom pokazuje na vrata kupatila.Prostitutka klimne glavom i na japanskom kae: Hvala. Zatim sa odeom u rukama

ulazi u toalet.Kaoru seda na stolicu za stolom, polako mae glavom i ispusti dugaak uzdah. Eh, kad

si u ovom poslu, nagleda se raznih stvari.Kae da je u Japanu tek neto vie od dva meseca, govori Mari.I ovde je na crno, naravno? je nisam pitala, ali po njenom govoru izgleda mi da potie sa severa.Iz stare Mandurije?Moda.Hm, kae Kaoru. Onda, valjda e neko doi ovamo da je pokupi.Izgleda da ima nekog za koga radi.Kineski klan. Oni ti podvode sve prostitutke u ovom kraju, kae Kaoru. Brodom

prokrijumare devojke iz Kine, pa ih nateraju da im za to plate u naturi. Narui im devojku telefonom, oni je motociklom isporue do hotela. Kao picu, donesu ti je friku. To su mi stalni gosti.

Klan - to je neto kao jakuze?Kaoru odmahuje glavom. Ne, ne, ja sam ti se dugo bavila profesionalnim rvanjem, ila i

na gostovanja, pa sam upoznala nekoliko jakuza. Da zna, u poreenju sa kineskim klanom, japanske jakuze su male mace. S ovim tipovima ti se nikad ne zna. Ali ova mala - il' da im se vrati, il' nee imati kud. Nema joj izbora.

Hoe li je ti ljudi maltretirati zato to je ostala bez novca koji je danas zaradila?, ne znam. Kako god bilo, s takvim licem jedno vreme nee moi da radi s

muterijama, a njima ona nita ne vredi ako ne zarauje. teta, mala je lepa.Prostitutka izlazi iz toaleta u izbledeloj trenerci i gumenim papuama. Na trenerci joj u

visini grudi stoji Adidasov znak. Na licu joj se jasno ocrtava modrica, ali je njena kosa sada uredno oeljana. ak i tako u iznoenoj trenerci, s naduvenom usnom i modricom na licu, i dalje je lepa.

Kaoru pita prostitutku na japanskom: li, hoe da telefonira?Mari prevodi na kineski. ? (eli li da telefonira?)Prostitutka odgovara na jednostavnom japanskom: Da, hvala.Kaoru joj dodaje beli beini telefon. Prostitutka bira broj i sagovorniku koji se javio na

kineskom neto tiho saoptava. Sagovornik neto zagrmi, a ona odgovara kratko. Zatim prekida vezu. Ozbiljnog izraza lica vraa telefon Kaoru.

Prostitutka zahvali Kaoru na japanskom: Hvala lepo. Zatim se okrene Mari i kae: (Doi e po mene. Odmah.)

Mari objanjava Kaoru: Izgleda da neko sad dolazi po nju.Kaoru se namrti. Kad smo ve kod toga, nije mi plaena soba. Obino plaa mukarac

koji dovede enu, ali ovaj je zbrisao a da nije platio. I pivo je imao na raunu.Hoe li to naplatiti oveku koji doe po nju?, pita Mari.Aha, kae Kaoru i zamisli se. Kad bi mi to samo polo za rukom.Kaoru sipa listie zelenog aja u ajnik i preliva ih vruom vodom iz bokala. Zatim aj

sipa u tri oljice i jednu od njih dodaje Kineskinji. Prostitutka zahvali, uzme oljicu i pije iz nje.

ini se da joj je zbog posekotine na usni teko da pije vru aj. Otpija gutljaj i namrti se.Ispijajui aj, Kaoru se prostitutki obraa na japanskom.Ali, stvarno ti nije lako. Stigla ak u Japan sakrivena na brodu, a ovi te povrh svega

non-stop tako izrabljuju. Ne znam kakav ti je ivot bio u zaviaju, ali zar ti nije bilo bolje da ovamo nisi ni dolazila?

Da prevedem?, pita Mari.Kaoru odmahuje glavom. Ne treba. To ja priam sama sa sobom.Mari se obraa prostitutki. ? (Koliko ima godina?) (Devetnaest.)? (I ja. Kako se zove?)Prostitutka malo okleva pa odgovara: Guo Dungli. (Ja se zovem Mari.)Mari se blago osmehne prostitutki. Njen osmeh je majuan, ali je prvi koji se ukazao na

njenom licu otkad je prola pono.Ispred ulaza u hotel Alfavil zaustavlja se jedan motocikl. Veliki besni sportski model

honde. Na njemu mukarac sa full-face kacigom. Ostavlja upaljen motor, da bi mogao odmah da nestane ako zatreba. Nosi kao salivenu crnu konu jaknu i farmerke. Duboke koarkake patike. Debele rukavice. Mukarac skida kacigu i stavlja je na rezervoar motocikla. Kad je dobro osmotrio okolinu, skida jednu rukavicu i vadi mobilni telefon iz depa. Bira broj. Ima oko trideset godina. Smea kosa, konjski rep. iroko elo, upali obrazi, prodoran pogled. Vodi kratak razgovor. Prekida vezu i vraa mobilni telefon u dep. Navlai rukavicu i ostaje u toj pozi da eka.

Ubrzo, Kaoru, prostitutka i Mari izlaze na glavna vrata. Klepeui gumenim papuama, prostitutka se vue ka motociklu. Temperatura se za jo koji stepen spustila i deluje da joj je hladno samo u trenerci. Mukarac na motociklu joj neto otro proturi, a ona tiho odgovara.

Kaoru se obrati mukarcu. Da zna, mladiu, jo mi nije plaeno za sobu.Mukarac dobro pogleda Kaoru. A onda kae: ne plaam sobe. Plaa muterija. To

izgovara bez ikakvog naglaska. Jednolino, bezizraajno.Znam ja to, kae Kaoru hrapavim glasom. Nakalje se i proisti grlo. Nego, takav nam

je posao, upueni smo jedni na druge, je l' tako? Ovo je i nama napravilo problem. Zna, za napad s nanoenjem telesnih povreda, mogli smo i policiju da

zovemo. Ali, to bi vas uvalilo u neprilike, je l' da? Zato, plati mi barem 6.800 jena za sobu, pa smo kvit. Pivo nek bude na raun kue. Da zavrimo na tome.

Bezizraajnog pogleda, mukarac zuri u Kaoru. Podie pogled i posmatra svetlei natpis na hotelu. Alfavil. Zatim jo jednom skine rukavicu, iz depa jakne izvadi koni novanik, izbroji sedam novanica od 1.000 jena i pusti ih iz ruke da mu padnu pod noge. Kako nema vetra, novanice padnu ravno na tlo i tako ostanu. Mukarac ponovo navue rukavicu. Podigne ruku i baci pogled na runi sat. Svaki njegov pokret je gotovo neprirodno usporen. On se uopte ne uri. Deluje kao da trima prisutnim enama jasno stavlja do znanja teinu svog prisustva. Moe mu se da za sve to radi troi onoliko vremena koliko mu se prohte. Za to vreme, motor i dalje potmulo brunda poput razjarene zveri.

Stvarno ima petlju, kae on Kaoru.Hvala ti, kae Kaoru.Ako pozove policiju, u kraju bi mogao i da izbije neki poar, kae mukarac.Neko vreme traje potpuna tiina. Ne skreui pogled, Kaoru skrtenih ruku gleda pravo u

njega. S ranom na licu, ne uspevajui da razume ta oni jedno drugom govore, prostitutka

uznemireno odmerava njihove izraze lica.Mukarac ubrzo uzima kacigu, spreda je navlai na glavu, mahnu eni da doe i stavi je

iza sebe na motocikl. ena se obema rukama uhvati za njegovu jaknu. Okrenu se, pogleda u Mari, pa u Kaoru. Zatim ponovo pogleda u Mari. Kao da bi neto da zausti, ali na kraju ne izgovori nita. On raspali nogom po pedali, okrene ruicu za gas i kree. Zvuk njegovog auspuha teko odzvanja gradom u pono. Kaoru se sagne i jednu po jednu sa zemlje skupi baene novanice od hiljadu jena. Slae ih sve na istu stranu, presavija ih napola i ugura u dep. Duboko uzdahne i dlanom protrlja svoju kratku plavu kosu.

, teraj se vie, kae ona.

00:37

4.

Soba Eri Asai.U prostoriji se nita nije promenilo. Samo je silueta mukarca koji sedi na stolici sada u

krupnijem planu. Figuru tog oveka moemo da vidimo prilino jasno. Signal jo uvek ima smetnje; slika se povremeno zatrese, obrisi se krive, kvalitet je sve loiji. Prodorno struganje se pojaava. Na trenutke se umea i neka druga, potpuno nevezana slika. No smetnje odmah nestaju, i ona prvobitna slika se vraa.

Eri Asai je, ipak, i dalje u dubokom snu. Svetlost vetakih boja koje emituje televizijski ekran pravi pokretne senke od njenog profila, ali joj ne ometa san.

Mukarac na ekranu nosi tamnosmee odelo. Moda je to nekad bilo elegantno, reprezentativno odelo, ali sada izgleda pohabano. Svud po rukavima i leima ima neeg belog nalik na prainu. Nosi crne kone cipele zaobljenih vrhova, ali su i one pranjave. Na kakvom li je zavuenom pranjavom mestu on bio pre nego to je doao u ovu sobu? Uz belu koulju s obinim okovratnikom nosi jednobojnu crnu vunenu kravatu. I boja kravate i boja koulje su na isti nain izbledele. Kosa mu je proseda. Ne, moe biti i da to nisu sede, ve pranjave vlasi crne kose. U svakom sluaju, njegova kosa izgleda kao da kroz nju dugo nije provuen ealj. Zaudo, i pored svega toga on ne odaje aljkav utisak. Niti deluje ofucano. Samo je potpuno smoden, odee isprljane usled nekih nepredvienih okolnosti.

Lice mu se ne moe videti. U ovom trenutku ono to televizijska kamera snima ili je silueta ovog oveka s lea, ili su drugi delovi njegovog tela osim lica. Da li zbog ugla pod kojim pada svetlo, ili je to namerno, tek lice mu je u sasvim tamnoj senci, na mestu do kojeg na pogled ne dopire.

Mukarac se ne pomera. S vremena na vreme, duboko, polako udahne, i samo mu se ramena u tom ritmu lagano podignu i spuste. Mogao bi to biti i neki talac koji je ve dugo zatvoren u jednog prostoriji. Oko njega lebdi nekakva atmosfera usporene predaje sudbini. Meutim, nije on vezan. On sedi na stolici pravih lea, mirno die i samo zuri u jednu taku ispred sebe. Da li je sam odluio da se ne pomera, ili se zbog nekog razloga naao u situaciji da zaista ne moe da se pokrene, to mi ne moemo da razaznamo. Ruke su mu u krilu, jedna pored druge. Ne znamo koje je vreme. Ne znamo ni je li dan ili no. Ali, zahvaljujui svetlosti koja dopire od niza neonskih svetiljki, prostorija je blistava kao u letnje popodne.

Uskoro, kamera zaokree ispred mukarca i prikazuje njegovo lice spreda. Uprkos tome, njegove crte lica nisu nam nita jasnije. Zagonetka je sve vea. Jer, itavo mu je lice prekriveno poluprovidnom maskom. Ona mu kao folija tako prianja uz lice da je moda ne bi ni trebalo nazivati maskom. Ipak, ma koliko tanka bila, dobro slui svojoj svrsi. Pravei bledi, sjajni odblesak svetlosti, briljivo skriva izgled i izraz njegovog lica. Mi jedino moemo da nagaamo o obrisima njegovog lica. Na maski nema ni otvora za nos, usta ni oi. To mu izgleda ipak ne smeta da die, gleda i slua. Valjda ima dobru propustljivost i dotok vazduha. Spolja gledano, meutim, ne moemo ni da pretpostavimo od kog je materijala, niti kojom je tehnikom nainjena ta opna anonimnosti. Ta maska poseduje podjednako arobna kao i funkcionalna svojstva. U isto vreme, nju su sa tamom donela davna vremena, i budunost alje sa svetlou.

Ono to masku ini zaista jezivom jeste injenica da uopte ne moemo ni da zamislimo

o emu li razmilja, ta osea, ta planira (ili pak ne planira) ovek kome ona tako tesno prianja uz lice. Nemamo nikakvih naznaka na osnovu kojih bismo mogli da prosudimo da li je taj ovek dobar ili zao, da li su njegova shvatanja ispravna ili pomerena, niti da li ta maska slui da mu prikrije lice, ili da ga zatiti. Sa tom tananom maskom anonimnosti na licu, mukarac mirno sedi na stolici, dok ga kamera snima, stvarajui tako izvesnu situaciju. Izgleda da nam nema druge nego da se zasad ostavimo donoenja sudova i prihvatimo je onakvom kakva je. Odluujemo da ga nazovemo ,,ovekom bez lica.

Ugao kamere sada je fiksiran u jednu taku. Kamera je prilino nisko, i nepomino spreda zuri u siluetu oveka bez lica. Potpuno nepomian, ovek u smeem odelu preko katodne cevi kroz ekran gleda na ovu stranu. Dakle, on izgleda kao da sa one strane gleda pravo u unutranjost prostorije u kojoj se mi nalazimo. Naravno, njegove se oi skrivaju iza sjajne, zagonetne maske. Pa ipak, jasno moemo osetiti prisustvo, teinu njegovog pogleda. Sa nepokolebljivom odlunou, on gleda u neto ispred sebe. Sudei po uglu njegovog lica, ini se da gleda u pravcu kreveta Eri Asai. Pokuavamo paljivo da sledimo hipotetiku liniju njegovog pogleda. Tako je, nema sumnje. Ono to posmatraju bezobline oi mukarca s maskom je, naravno, Eri koja na ovoj strani i dalje spava u krevetu. Tanije reeno, od samog poetka on sve vreme samo i posmatra njenu siluetu. U ovom trenutku konano spoznajemo tu injenicu. On je u stanju da gleda na ovu stranu. I kran televizora slui mu kao otvoreni prozor ka sobi sa ove strane.

Slika se povremeno zatrese pa se umiri. I elektrino struganje se povremeno pojaava. Ponekad zvui kao pojaan signal kretanja neijih modanih talasa. Onda se struganje zgunjava i pojaava, dostigne odreenu taku, vrhunac, opada i ubrzo nestaje. Zatim, kao da se predomisli, ponovo se javi. Ponovi se isto. Meutim, pogled oveka bez lica je nepokolebljiv. Ni njegova koncentracija ne opada.

Lepa devojka i dalje spava u krevetu. Njena ravna crna kosa rasuta je po jastuku poput lepeze koja pria hiljade pria. Meko spojene usne. Um potonuo na dno mora. Kad god televizijski ekran zatreperi, zadrhti i svetlost koja joj obasjava profil, a senke zaigraju kao neki nerazumljivi simboli. Na jednostavnoj drvenoj stolici sedi i bez rei je posmatra ovek bez lica. U ritmu disanja, ramena mu se s vremena na vreme lagano podiu i sputaju. Ba kao naputen brod koji se ljuljuka na blagim jutarnjim talasima.

Izuzev toga, u sobi se nita ne pomera.

01:18

5.

Mari i Kaoru hodaju neuglednom sporednom ulicom. Kaoru upravo ispraa Mari nekud. Mari je svoju teget kapu s logom bostonskih Redsoksa spustila nisko na lice. S tom kapom na glavi, lii na mladia. Moda je ba zato i nosi napolju.

Dobro je to si pola sa mnom, kae Kaoru. Uopte mi nije bilo jasno ta se deava.Njih dve silaze niz iste one stepenice kojima su dole. li, ako ima vremena, hoe da svratimo negde na kratko?, oglasi se Kaoru.,,Gde?edna sam. Ba bih popila neki gutljaj piva. A ti?Ne pijem alkohol, kae Mari.Onda popij sok ili neto. Ionako e negde da ubija vreme do jutra, je l' tako?

Njih dve sedaju za ank u malenom baru. U baru nema drugih gostiju. Svira neka stara ploa Bena Vebstera. Ideal. Nastup iz pedesetih godina. Nema CD-a: na polici je naredano 40-50 starih ploa. Kaoru pije pivo iz duguljaste ae. Ispred Mari stoji perije sa uceenom limetom. Stariji barmen za ankom utke lomi led.

Samo, ba je lepa, kae Mari.Ona Kineskinja?Da.Aha. Ali nee jo dugo, ako nastavi time da se bavi. Ima brzo da usahne, da omatori.

Stvarno. Videla sam mnogo takvih.Ima 19 godina, kao ja.,,Ali, kae Kaoru grickajui orahe, nema to veze s godinama. Teak je to posao, ne

moe da se radi u normalnom stanju svesti. Ponu da se bodu, a onda su gotove.Mari uti.Ti studira?Da. Studiram kineski jezik na Filolokom fakultetu.Na Filolokom znai..., kae Kaoru. ta e kad diplomira?Ako budem mogla, kao slobodnjak bih radila pismene ili usmene prevode. Nisam ja za

rad u firmi.Pametna si ti.Ne ba preterano. Samo, odmalena su mi roditelji govorili da mi nema druge nego da se

latim knjige, kad ve nisam lepa.Kaoru zakilji i pogleda u Mari. , ba si slatka. Nije da ti sad tu neto podilazim,

ozbiljno ti kaem. Kad se kae da neko nije lep, valjda se misli na nekog kao to sam ja.Mari napravi nekakav stegnut pokret, kao da slabano slegnu ramenima. Moja starija

sestra je izuzetna lepotica i poto je privlaila panju, odmalena su me s njom poredili. Svi su govorili: Dve sestre, a toliko razliite!. ta drugo i da kau kad nas uporede? Em sam sitna, em su mi male grudi, kosa mi je kovrdava, usta su mi prevelika, a i kratkovida sam i imam astigmatizam.

Kaoru se smeje. se obino naziva osobenostima.Ali ja ne mogu tako da razmiljam. Kad su mi odmalena stalno govorili da nisam lepa.I zato si navalila na uenje?Uglavnom. Ali nisam volela da se s drugima takmiim za ocene. Ni sport mi nije iao,

nisam imala prijatelje, nekad su me i zadirkivali pa u treem razredu osnovne vie nisam htela u kolu.

Odbijala si da ide?Toliko sam mrzela da idem u kolu, da sam ujutru povraala sve to pojedem, unitavala

sam stomak.Hm. Ja sam, vidi, imala strano loe ocene, ali nisam toliko mrzela da idem u kolu.

Svakog ko mi se nije sviao ja sam makljala bez razlike.Mari se osmehne. Volela bih da sam i ja to mogla..., nema veze. Nije to neto ime bih ba mogla da se pohvalim.... I, ta je onda bilo?,,U Jokohami je postojala kola za kinesku decu, i u nju je ila devojica iz susedstva.

Polovina asova je bila na kineskom, ali je bila drugaija od japanskih kola, nisam morala toliko da grabim za ocene, a imala sam i tu drugaricu, pa sam imala oseaj da tamo mogu da idem. Moji roditelji su se naravno protivili, ali poto nije bilo drugog naina da me prisile da idem u kolu...

Bila si prilino tvrdoglava.Mogue, priznaje Mari.A u tu kinesku kolu primaju i Japance?D. Nije bilo potrebno ispuniti nikakve posebne kriterijume.Ali, tada nisi znala kineski?Ne, nimalo. Ali, bila sam mala, a i drugarica mi je pomagali, pa sam brzo uila rei. U

svakom sluaju, kola je bila lagodna. Ostala sam tamo sve vreme, i u nioj i u vioj srednjoj. Ali sa stanovita mojih roditelja, nije ba sve bilo tako zabavno. Oni su od mene oekivali da pohaam neku pripremnu kolu na glasu i na kraju postanem neto posebno, recimo advokat ili lekar ili neto slino. Dodelili su nam uloge, valjda... Starija sestra Sneana iz bajke, a mlaa genije.

Sestra ti je toliko lepa?Mari klimne glavom i otpije gutljaj perijea. Za asopise je pozirala od nie srednje

kole. One asopise za tinejderke.,,Hm, kae Kaoru. Mora biti da je teret imati tako atraktivnu stariju sestru. To je sve u

redu, nego zato se jedna takva devojka kao ti smuca na ovakvom mestu sama usred noi?Kao ja?Kako da kaem, na prvi pogled se vidi da si pristojno dete.Nije mi se ilo kui.Jesi li se posvaala sa svojima?Mari odmahne glavom. Nije to u pitanju. Samo sam htela da budem negde drugde, ne u

kui. Barem do jutra.Jesi li ovo nekad ve radila?Mari uti.Kaoru kae: Moda zabadam nos gde mu nije mesto, ali pravo da ti kaem, ovaj grad

nije za to da dobre devojke u njemu doekuju jutro. Tuda se smucaju neki opasni tipovi. ak sam se i ja ovakva nekoliko puta nala u opasnosti. Otkad ode poslednji voz, pa sve dok prvi jutarnji ne krene, ovo mesto je potpuno drugaije nego preko dana.

Mari uzima kapu s logom bostonskih Redsoksa sa anka i neko vreme se igra sa njenim titnikom. Pretura neto po glavi. Ipak, na kraju odagna te misli.

Blagim, ali odlunim glasom Mari kae: Izvini, ali moemo li da priamo o neemu drugom?

Kaoru uzima nekoliko oraha u aku i stavlja ih u usta sve odjednom. Naravno, moe. Hajde da priamo o neemu drugom.

Iz depa svoje jakne Mari vadi kamel sa filterom i pali ga bik upaljaem.Hej, pa ti pui!, kae Kaoru iznenaeno.Povremeno.Iskreno reeno, i ne pristaje ti ba.Mari porumeni, ali se ipak sasvim blago nelagodno osmehne.Mogu li da ti uzmem jednu?, pita Kaoru.Samo izvoli.Kaoru stavlja jedan kamel u usta, uzima Marin upalja i pali ga. Cigareta njoj zaista

pristaje bolje.Ima deka?Mari kratko odmahne glavom. Trenutno nisam ba previe zainteresovana za mladie.Vie voli devojke?Nije to u pitanju. Ne znam ba tano.Kaoru slua muziku i pui. Kad se opusti, na njenom licu se oituje bledi trag umora.I malopre sam htela da te pitam, kae Mari, zato se hotel zove Alfavil?, ne znam. Mogue da je to ime dao moj ef. Ma, svaki takav hotel ima neko glupavo

ime. Na kraju krajeva, tu ti mukarci i ene dolaze da rade ono - samo nek je tu krevet i kupatilo, a za ime koga briga. Vano je samo da je takvo neko. to me to pita?

Zato to je Alfavil jedan od mojih omiljenih filmova. an-Lik Godara.Nikad ula.,,To je veoma star francuski film. Iz ezdesetih godina.Onda je verovatno otud uzeo ime. Kad sledei put budem videla efa, ba u da ga

pitam. I, ta znai to: Alfavil?,,To je ime izmiljenog grada iz bliske budunosti. Negde u galaksiji.Znai, SF film? Kao Zvezdani ratovi?Ne, ne takav. Nije neki film sa specijalnim efektima, ni akcioni... ne umem ba dobro da

ti objasnim, ali to je konceptualni film. Jedan od onih crno-belih, sa mnogo dijaloga, koji se prikazuje u umetnikim bioskopima.

ta ti to znai konceptualni?Recimo, u Alfavilu hapse i javno pogubljuju ljude kojima teku suze kad plau.to?Jer u Alfavilu ljudi ne smeju da imaju duboka oseanja. Zato tamo nema nieg nalik na

ljubav. Nema ni neslaganja, ni ironije. Sve se reava uz pomo matematikih formula.Kuoru natmuri obrve. Ironije?To je kad neko sebe ili stvari koje se njega tiu posmatra objektivno ili ih sagleda iz

drugog ugla i u tome vidi neto smeno.Kaoru malo razmilja o Marinom objanjenju.Ni to ne razumem ba najbolje, ali sad, ima li seksa u tom Alfavvilu?Ima seksa.,,Seksa koji ne zahteva ni ljubav ni ironiju.

Tako je.Kauru se slatko smeje. Kad malo bolje razmisli, ime je ba po meri za jedan hotel za

ljubav.Lepo obuen, sitan mukarac srednjih godina ulazi unutra, seda na ivicu anka, poruuje

koktel i tiho razgovara s barmenom. Deluje kao da je stalni gost. Uvek isto mesto, uvek isto pie. On je jedan od onih bezimenih ljudi koji u mrkloj noi nastanjuju glavni grad.

Ti si, Kaoru, bila profesionalni rva?, pita Mari.Aha, dosta dugo. Bila sam krupna, dobar borac, pa me je skaut regrutovao u srednjoj

koli. Odmah sam debitovala i od tada nadalje bila prava opasnica. Izblajhala kosu, obrijala obrve, ak i crvenog korpiona istetovirala na ramenu. Ma, i na televiziji sam se pojavljivala. Ila sam na meeve i u Hongkong i na Tajvan. Imala sam i mali klub lokalnih navijaa. Ti sigurno ne gleda ensko rvanje.

Nikad do sada nisam. i to ti je teak posao, zna. Na kraju sam upropastila kimu i u dvadeset devetoj se

povukla. Ja sam to radila bespotedno, iz sve snage, i to mora kad-tad da ti uniti telo. Kol'ko god misli da ti to moe, sve ima svoje granice. A temperament mi je takav - ne umem drugaije nego da dam sve od sebe. Da l' je to moja elja da udovoljim publici - u svakom sluaju, kad se onako zapali i mene to ponese, na kraju odem i dalje nego to treba. Zato me sad, kad god pada kia, neprestano titi bol u leima. Kad se to desi, samo mogu da legnem i ne pomeram se. Sva sam nikakva.

Kaoru okree glavu dok joj kosti zvuno krkaju.Dok sam bila popularna dobro sam zaraivala, svi su se za mene lepili, ali im sam

prestala, ama ba nita mi nije ostalo. Ni prebijene pare. Osim kue koju sam kao dobra erka podigla roditeljima u selu u Jamagati, neto je potroio moj mlai brat da vrati kockarske dugove, neto su proneverili neki dalji roaci, neto je isparilo posle neke sumnjive investicije mog bankara... E, kad dotle doe, niko ti vie ne dolazi. Tad sam potpuno klonula, zna, pitala sam se ta li sam ja uopte radila poslednjih deset godina. Trideseta na vratima, organizam mi se raspada, a u banci nula. I dok sam razmiljala ta sad da radim, preko kluba navijaa me je sadanji ef pozvao da radim kao menader hotela za ljubav. Mada, kao to vidi, to znai da sam pola menader, pola izbaciva.

Kaoru ispija ostatak piva. Zatim pogleda na runi sat.Ne mora da se vrati na posao?, pita Mari.,,U hotelu za ljubav, zna, u ovo doba noi ima najmanje posla. Poto vozovi vie ne idu,

gosti koji su sad tamo uglavnom su na noenju, do jutra se nita ne deava. Zvanino mi je jo uvek radno vreme, ali nee nita biti ako popijem jedno pivo.

,,Do jutra radi pa se vraa kui?Trenutno iznajmljujem stan u Jojogiju, ali nije da tamo imam zbog ega da se vratim,

niti me iko eka, pa najee prespavam u hotelskoj slubenoj prostoriji za odmor, ustanem i odmah nastavim da radim. A ta e ti sad?

Negde u da ubijam vreme itajui.Zna ta, ako hoe, hajde sa mnom. Noas hotel nije pun, a mogu da te do jutra

smestim u neku od slobodnih soba. Jeste tuno sama provoditi no u sobi hotela za ljubav, ali su dobre za spavanje. A kreveta barem imamo dovoljno.

Mari slabano klimne glavom, ali jasno stavlja do znanja ta osea: Hvala, ali snai u se ve nekako sama.

Dobro, nema veze, kae Kaoru.

Da li Takahai ima probe ovde negde u blizini? Probe s bendom.Ah, da, Takahai. Pratae ice do jutra u podrumu zgrade odmah tu blizu. Hoe da

proviri? Mada e ti probiti ui.,,Ne, ne bih. Samo me je zanimalo da ih malo posluam.Aha. Ali da zna, on je mnogo dobar momak. Bie od njega neto. Spolja deluje

smotano, ali iznutra je iznenaujue estit ovek. Uopte nije lo.Kako ste se vas dvoje upoznali, Kaoru?Kaoru zatvori usta pa ih iskrivi. je jedna vrlo interesantna pria, ali, bilo bi bolje da

je uje iz njegovih usta. Bolje nego od mene.Kaoru plaa raun.Je li, tvoji se nee ljutiti to si celu no van kue?Trebalo je da prespavam kod prijateljice. Moji roditelji ne obraaju previe panje na

mene. Ma ta radila.Kad si tako dobro dete, misle da e s tobom biti sve u redu i ako te puste.Mari nita ne odgovara na to.Ali, u stvari ima dana kad i nije tako.Mari se blago namrti. Zato to misli?Nije stvar u tome da li ja to mislim ili ne. To je tako kad ima 19 godina. I ja sam

jednom imala 19, pa barem to znam.Mari pogleda u Kaoru. Neto bi da zausti, ali poto izgleda ne zna kako da to sroi,

predomisli se i odustane.,,U blizini je Skajlark. Ispratiu te do tamo, kae Kaoru. Moj ortak tamo dri radnju, pa

u da ga zamolim da pripazi na tebe. Pustie te da ostane tamo do jutra. To moe?Mari klimne glavom. Ploa se zavrava, igla se automatski podie, a ruka vraa na svoje

leite. Barmen odlazi do gramofona i menja plou. Sporim pokretima uzima plou i stavlja je u omot. Vadi novu plou, pod svetlou pregleda njenu povrinu, i stavlja je na disk. Na pritisak dugmeta, igla se sputa na plou. Meki um od ogrebotina. Zatim kree Sopbisticated LadyDjuka Elingtona. Lagani solo Harija Karnija na bas klarinetu. Barmenovi usporeni pokreti ovom baru daju jedinstveni protok vremena.

Mari ga pita: Putate li samo ploe?Ne volim CD-e, odgovara barmen.,,Zato?Previe se presijavaju.Da nisi vrana?, umea se Kaoru.Ali zar sa ploama nemate vie posla? Treba ih menjati, kae Mari.Barmen se nasmeje. , vidi koliko je kasno. Vozova nema do jutra. emu urba?Zna, ovaj ale stalno ima neke svoje ideje, kae Kaoru.Nou vreme protie na nain svojstven noi, kae barmen. Zvuno kresne kartonsku

ibicu i pripali cigaretu. Tu se nita ne moe.I moj ujak je imao mnogo ploa, kae Mari. Govorio je da nikako ne moe da mu se

dopadne zvuk CD-a. Uglavnom ploe sa dez muzikom. esto mi ih je putao kad sam odlazila kod njega u goste. Tad sam jo uvek bila mala i nisam se razumela u muziku, ali sam volela miris starih omota, pucketanje ploe kada se igla na nju spusti.

Barmen bez rei klima glavom.,,Taj ujak mi je i priao o onom filmu ana Lika Godara, Mari se obraa Kaoru.,,Lepo si se slagala s tim ujakom, je l' da?, pita Kaoru.

,,Prilino, kae Mari. Bio je profesor na fakultetu, ali je bilo u njemu neke avanturistike crte. Meutim, iznenada je preminuo pre tri godine od srane kapi.

Doite opet kad god hoete. Osim nedeljom, bar je otvoren od sedam sati, govori barmen.

Hvala, kae Mari.Sa anka uzima papirne ibice sa logom bara i stavlja ih u dep jakne. Zatim silazi sa

barske stolice. Igla prati brazdu na ploi. Lagana, senzualna Elingtonova muzika. Nona muzika.

01:56

Skajlark. Veliki neonski natpis. Spolja se kroz izlog vide dobro osvetljeni stolovi. Za velikim stolom sedi grupa mladia i devojaka, verovatno studenata, i zvonko se smeje. Atmosfera je ovde mnogo ivlja nego neto ranije u Dennysu. Duboka tama grada u noi dovde ne dopire.

U toaletu Skajlarka Mari pere ruke. Vie ne nosi kapu na glavi. Nc nosi ni naoare. Sa zvunika na tavanici tiho se uje stari hit Pet op Bojsa. Jealousy. Velika torba sa remenom stoji kraj lavaboa. Ona uzima teni sapun iz dozatora i briljivo pere ruke. Izglcda kao da pokuava da opere neto slepljeno izmeu i prstiju. Povremeno podie pogled i gleda u svoj odraz u ogledalu. Zatvara slavinu da ugasi vodu, pod svetlou pregleda svojih deset prstiju i brie ih utei papirnim ubrusom. Zatim se licem priblii ogledalu. Posmatra njegov odraz, kao da iekuje da se neto dogodi. Da ne propusti makar i majunu promenu na svom licu. Meutim, nita se ne dogaa. Sputa obe ruke na lavabo i sklapa oi, broji do nekog broja i zatim otvara oi. Jo se jednom dobro zagleda u svoje lice. Ali ipak, na njemu se nita nije promenilo.

Rukom malo sredi ike. Nameta kapuljau ispod jakne sa kolskim amblemom. A onda, kao da samu sebe hrabri, zagrize usnu i nekoliko puta blago klimne glavom. Istovremeno i Mari u ogledalu zagrize usnu i nekoliko puta blago klimne glavom. Stavi torbu na rame i izae iz toaleta. Vrata se zatvore.

Naa taka gledanja okom kamere jo se neko vreme zadrava u toaletu, nastavljajui da snima unutranjost prostorije. Mari vie nije tu. Nikog vie nema. Samo muzika jo dopire sa zvunika na tavanici. Poinje pesma Hol end outsa. I Can't Go For That. No, kad bolje pogledamo, Marin odraz se jo uvek vidi u ogledalu. Ta Mari u ogledalu, s one strane gleda ovu. Ozbiljnog pogleda, kao da iekuje da se neto dogodi. Ali, s ove strane nema nikog. U ogledalu toaleta u Skajlarku ostala je samo njena slika.

Svud okolo se smrkava. U sve dubljoj tami uje se samo I Cant Go For That.

02:19

6.

Kancelarija hotela Alfavil. Mrzovoljnog izraza lica, Kaoru sedi za kompjuterom. Na LCD monitoru snimak sa sigurnosne kamere na ulazu. Slika je ista. U uglu ekrana vidi se vreme. Uporeujui na papiru zabeleene brojke i vreme na ekranu, Kaoru ubrzava snimak, pa ga zaustavlja miem. Postupak izgleda ne tee kako treba. S vremena na vreme pogleda u tavanicu i uzdahne.

U kancelariju ulaze Komugi i Korogi.ta radi, Kaoru?, pita Komugi.Sva si mi se neto uozbiljila, kae Korogi.DVD snimak sigurnosne kamere, odgovara Kaoru zagledana u ekran. Ako proverim

snimke otprilike iz onog perioda, trebalo bi da saznam ko je taj to je prebio onu malu.Ali, u to vreme nam se smenilo ne ba malo gostiju. Ne znam hoe li moi da razabere

koji je taj, kae Komugi.Kaoru debelim prstima nespretno lupa po tastaturi. Svi ostali gosti su u hotel uli u

parovima. Samo je taj mukarac uao sam i u sobi ekao da ena doe. Klju od sobe 404 podigao je na ulazu u 22.52. To tano znam. Sasaki sa recepcije kae da je ena dovezena na motociklu desetak minuta kasnije.

Onda, treba nai snimak u 22.52, kae Komugi., ne ide to tako lako, govori Kaoru. Totalni sam duduk z ova digitalna uda,

sprave, ta li.Kad snaga tu ne pomae, kae Komugi.Ba tako.Kaoru, ti si se izgleda rodila u pogrenom vremenu, kae Korogi ozbiljnog izraza lica.Promaila za jedno dve hiljade godina, kae Komugi. ti kaem, slae se Korogi. nisam vam ja bukvar da me tu itate, kae Kaoru. Ni vas dve pojma nemate s

ovim, je l' da?Neeemamo pojma, govore njih dve uglas.U okvir za pretragu na ekranu Kaoru unosi vreme, pa klikne pokuavajui da otvori tu

sliku, ali joj nikako ne ide. Izgleda da negde grei u redosledu operacija. Coke. Uzima prirunik i prelistava ga, ali ne moe da se snae, odustaje i baci ga na sto.

daj, to nee? Treba da se otvori kad ovo uradim, al' se ne otvara. Ovo bi mi Takahai zavrio za sekund.

Ali, Kaoru, i ako sazna kako izgleda taj mukarac, ta e s tim? Ne moe valjda sliku da alje policiji, kae Komugi.

Nije da se hvalim, ali gledam da policiju zaobiem u irokom luku. ta e onda? tome u posle razmiljati, kae Kaoru. Zna ta, nije mi u prirodi da to preutim i

progledam takvom zlikovcu kroz prste, stvarno. Da tako izlema ensko samo zato to je slabije od njega, otme joj stvari i jo pobegne i ne plati hotel. Olo jedan muki.

Tog smrdljivog psihopatu bi trebalo dohvatiti i premlatiti na mrtvo ime, kae Korogi.

Kaoru odluno klimne glavom. Jeste da bi mi ulepao dan, ali nee taj da napravi takvu glupost da se ponovo pojavi u ovom hotelu. Barem ne jo. A nemam ti ja vremena da idem okolo da ga vijam.

I, ta e onda?, pita Komugi.Valjda sam ti rekla da u posle da smislim.Napola iz oajanja, Kaoru skoro iz sve snage dvaput kliknu neku ikonicu, i ubrzo se na

monitoru ukaza slika od 22.48 sati.Uspela sam!Komugi: Fenomenalno. Znai, to kau: probaj pa e uspeti.Korogi: Mora da se i kompjuter prepao.

Nijedna ne progovara ni re, bez daha gledaju u ekran. U 22.50 ulazi mladi par. Lie na studente. Oboje deluju kao da imaju tremu. Ispred panela s fotografijama soba razmatraju hoe li ovu ili onu, pritisnu dugme sobe 302, uzimaju klju i ulaze u lift. Ne znajui tano gde je lift, malo lutaju unaokolo.

Kaoru: Ovo su gosti iz sobe 302.Komugi: Da, 302. Izgledaju o nevinaca, al' su bili estoki ovo dvoje. Bio je haos kad

sam otila da pospremim.Korogi: ta. Mladi su, pa nek su i sve razbacali. Zato i daju pare za ovakvo mesto.Komugi: Ali ekaj, i ja sam mlada pa opet ne pravim haos.Korogi: , Komugi, kad nema dobru motivaciju.Komugi: Motivaciju?Kaoru: ,,Ej, sad e oni iz etiristo etvorke. Ne priajte gluposti, nego otvorite oi.Na ekranu se pojavljuje mukarac. Sati je 22.52.Mukarac nosi svetlosivi mantil. U kasnim je tridesetim godinama, a moda i blizu

etrdesetoj. Na sebi ima kravatu i kone cipele; izgleda kao slubenik neke firme. Nosi naoare sa tankim zlatnim okvirom. Nema nita u rukama; obe su mu zavuene u depove. I visina, i graa i frizura sasvim su mu obini. Od onih je ljudi s kojima se moe mimoii na ulici a da ih i ne primeti.

Nekako je ba obian ovaj tip, kae Komugi.Ti obini tipovi su najopasniji, kae Kaoru trljajui bradu. Puni su stresa.Mukarac na svom runom satu proveri koliko je sati i bez oklevanja uzima klju sobe

broj 404. Zatim se brzim korakom zapuuje ka liftu. Mukareva prilika nestaje iz vidokruga kamere. Tu Kaoru zaustavlja snimak.

ru postavlja pitanje dvema devojkama: Dakle, ta smo saznale iz ovog to smo videle?

Izgleda kao slubenik neke firme, kae Komugi.Kaoru zblanuto pogleda u Komugi i zavrti glavom. Ama, zna ta, i da mi ti nisi rekla,

valjda vidim da je to neki slubenik koji se vraa s posla, kad u ovo doba nosi kravatu i odelo.Izvinte, kae Komugi.Ovaj, taj tip, ko da je dosta navikao na sve ovo, izraava Korogi svoje miljenje. to

kau, iskusan, nimalo se ne skanjera.Kaoru se slae. ,,U pravu si. Odmah je uzeo klju i krenuo pravo u lift. Najkraim putem,

nijedan pokret mu nije suvian. Ni osvrnuo se nije.Komugi: Znai, nije ovde prvi put?Korogi: to bi se reklo, stalni gost.

Kaoru: Mogue. I pre je verovatno ovako kupovao ene.Komugi: Moe biti da se specijalizovao za Kineskinje.Kaoru: Aha, ima mnogo takvih koji se ba za njih zanimaju. Nego, ako je to neki

slubenik koji je ovamo dolazio vie puta, velike su anse da radi u nekoj firmi u ovom kraju.Komugi: Tako ispada.Korogi: I uglavnom radi do kasno u no.Kaoru sumnjiavo pogleda u Korogi. Otkud ti to? Moda ba ode da popije koju da se

oraspoloi kad zavri radni dan, pa ga onda spopadne elja da nae neku enu, je l' tako?Korogi: , vidi da su mu prazne ruke. Stvari ostavi u firmi pa doe. Da se odavde

vraa kui, nosio bi neto u rukama. Neku torbu, ili aktentanu. Nijedan slubenik na posao ne ide praznih ruku. Znai, ovaj ovde mora da se vraa u firmu da ponovo radi. To sam pomislila.

Komugi: ,,U firmi radi celu no?Korogi: Tih to do jutra ostaju u firmi da rade ima kol'ko hoe. Naroito onih to se

bave kompjuterskim softverom. Kad svi zavre posao i raziu se kuama, tamo nema ni ive due, pa mogu na miru da se igraju sa sistemom. Ne mogu da blokiraju sistem da na njemu rade onda kad i svi ostali rade. Tako rade prekovremeno do 2-3 sata ujutru, pa se taksijem vrate kui. Firma im daje vauere za taksi.

Komugi: Aha. Vidi stvarno, ovaj tip ba nekako lii kao da radi za kompjutersku firmu. Ali Korogi, otkud ti sve to zna?

Korogi: Moda ne delujem tako, ali ja sam ranije radila u jednoj firmi. Normalan posao, kao slubenica.

Komugi: Ozbiljno?Korogi: , normalno da sam radila ozbiljno, firma je to.Komugi: ,,Au, pa to li si onda...Kaoru se razdraeno umea. ,,Ej, dosta je bilo. Sad govorimo o ovome. ivotne prie

prepriavajte na nekom drugom mestu.Komugi: Izvinte.Kaoru jo jednom vraa snimak na 22.52 i puta ga ispoetka, kadar po kadar. Pronalazi

odgovarajui kadar, zaustavlja snimak i poinje da postepeno uveava deo slike na kom se vidi figura mukarca. Onda je odtampa. Mukarevo lice u prilino krupnom planu tampa se u boji.

Komugi: Strava!Korogi: ,,S ovim stvarno moe svata! o u Blejdraneru.Komugi: Jeste zgodno, ali kad razmisli, zastraujue je kakav je ovo svet. Ne moe na

miru ni u hotel.Kaoru: I vama bi dvema zato bolje bilo da ne pravite nikakve gluposti napolju. U

dananje vreme nikad se ne zna gde sve vreba kamera."Komugi: Nebo zna, zemlja zna, digitalna kamera zna*.

* Nebo zna, zemlja zna, ti zna i ja znam - rei su koje je odbijajui ponueni mito izgovorio Jang Den, upravnik jedne kineske oblasti u periodu dinastije Han (206. pre n.e. - 220. n.e). - Prim. prev.

Korogi: iva istina. Mora da se pazi.Kaoru tampa pet primeraka snimka. Njih tri svaka za sebe prouavaju to lice.Kaoru: Ovako uvelian, sav je takast, ali mu se lice manje-vle razaznaje, zar ne?Komugi: Aha, ja bih ga prepoznala na ulici kad bih ga srela.

Okreui vrat dok joj kosti krckaju, Kaoru utke razmilja. Ubrzo se neeg doseti. li, vas dve, jeste li koristile telefon u ovoj kancelariji otkad sam ja izala?, pita ih

Kaoru.Obe odmahuju glavom.Komugi: nisam.Korogi: Ni ja.Kaoru: Znai, niko nije dirao brojanik telefona nakon to g je koristila ona mala

Kineskinja?Komugi: Ni pipnula ga nisam.Korogi: Ni prstom.Kaoru uzima slualicu, udahne i pritisne dugme redial.Pozivni signal zazvoni dvaput, i javlja se mukarac. Sipa neto na kineskom.Kaoru kae: uj, zovem iz hotela Alfavil. Jednu vau devojku je oko jedanaest veeras

zvao na gost da doe ovamo pa je posle izmlatio, zna? E pa, u rukama mi je njegova slika. Snimila ga sigurnosna kamera. Da vam moda ne treba?

ovek s druge strane uti nekoliko sekundi. Pa kae na japanskom: Saekaj malo.,,Saekau, kae Kaoru. Koliko treba.S druge strane veze uje se neki razgovor. Sa slualicom na uhu, Kaoru hemijskom

olovkom iscrtava krugove. Za to vreme, Komugi hvata drku metle kao mikrofon i oseajno peva: Sneg padaaa... Tebe nemaaa... ekau teee... Koliko trebaaa...

Mukarac se ponovo javlja. Slika je sad kod tebe?Frika iz tampaa, kae Kaoru.Otkud ti ovaj broj?Ove dananje sprave imaju svakojake zgodne funkcije, kae Kaoru.Mukarac uti nekoliko sekundi. Tu sam za deset minuta.ekam te na ulazu.Veza se prekida. Kaoru se mrti i sputa slualicu. Ponovo okree svoj pozamani vrat i

krcka kostima. U sobi nastupa tiina. Komugi suzdrano progovara.Ovaj, Kaoru.ta je?Ozbiljno e da da sliku tom tipu?Dakle, malopre ti rekoh da neu da gledam kroz prste tom liku to bije nedune ene.

Nervira me i to je zbrisao da ne plati hotel. A i muka mi je od ove njegove ljigave slubenike njuke.

Komugi: Ali, ako ga ti tipovi pronau, okaie mu kamen oko vrata i gurnue ga u Tokijski zaliv. Nee valjati ako se u to umeamo.

Kaoru je jo uvek namrtenog lica. , nee valjda ba da ga ubiju. Nek se ubijaju izmeu sebe do mile volje, policiju je ba briga, ali druga bi pria bila ako bi ubili Japanca. Tu nastaje problem. Uhvatie ga, nauie ga pameti i u najgorem sluaju odsei mu jedno uvo, i gotovo.

Komugi: Uh, grozno.

Korogi: Kao Van Gog.Komugi: Ali Kaoru, zar misli da jednog oveka mogu nai samo po ovoj fotografiji?

Veliki je ovo grad.Kaoru: Kad se ti likovi neeg dohvate, oni teraju stvar do kraja. Uporni su kad se radi o

ovakvim stvarima. Ako puste jednog nikogovia iz kraja da ih tako izradi, nee moi da odre

disciplinu meu devojkama, a ni da sauvaju obraz u svojim krugovima. A u tom svetu nema nita ako nema obraz.

Kaoru uzima cigaretu sa stola i stavlja je u usta, zatim je pali ibicom. Stisnutih usana otpahne dugaak dim ka ekranu.

Zamrznuta uveliana slika mukarevog lica.

Deset minuta potom. Kaoru i Komugi ekaju u blizini ulaznih vrata hotela. Kaoru nosi onu istu konu jaknu i vunenu kapu nabijenu na lice. Komugi je u velikom debelom demperu. Ruku vrsto skrtenih na grudima, deluje da se smrzava. Ubrzo na velikom motociklu pristie onaj isti mukarac koji je prethodno do po devojku. Zaustavlja motocikl na izvesnom rastojanju od njih dve. Normalno, motor ne gasi. Skida kacigu, stavlja je na rezervoar, i paljivo svlai rukavicu s desne ruke. Stavlja rukavicu u dep jakne i ostaje u toj pozi. Nema nameru da se pomeri. Kaoru krupnim koracima odlazi do njega i daje mu tri primerka odtampane fotografije. Pa kae:

Deluje kao slubenik neke firme iz kraja. esto radi nou, izgleda da je i ranije zvao ene ovamo. Vaa stalna muterija, moe biti.

Mukarac uzima fotografije i nekoliko sekundi posmatra to lice. Ne deluje kao da su ga posebno zainteresovale.

I?, kae mukarac Kaoru.Kako to misli, i?to daje slike ba meni?Mislila sam da bi hteo da ih ima. Nee ih?Bez odgovora,