Oliver Jovanović

HAJKA

1996

HAJKA PRVA

LAVEŽOM ME POZIVA U ŠETNJU TESNO MU JE U MOJOJ KOŽI KROZ NJEGOVE OČI VIDIM ZVEZDE /OSEĆAM NEMIR LOVCA KOJI DUGO NIJE TRČAO ZA SENKOM/ BESPOSLENI OČNJACI MESEC UJEDAJU KIDAJU PO HILJADITI PUT ŽDERUĆI MESO SVETLOSTI I TAME ON ODGRIZA SOPSTVENE ŠAPE I JEDE SEBE NEZASITO HALAPLJIVO

GLAD U DUŠI U KRVI MIŠIĆIMA GLAD KOJA TE GONI PREKO PUSTINJA TUNDRI LEDENIH PLANINA DO NEBA I DALJE I DALJE DA SE IZGUBIŠ POSTAJUĆI I SAM NEIZRECIVO NENASLUĆENO I NEVIĐENO

TRČIŠ I PROSTOR SE GOMILA IZA NOGU I VREME JE UBRZANO I MISLI PROSECAJU PUT U TKIVU VASELJENE I STRUJE JEZICI GRADOVI LJUDSKI POGLEDI A TVOJA BRZINA JE PREŠLA PRAG MERLJIVOSTI I TI SI SADA I SVUDA NE MIČUĆI

UBRZANJE LOMI KOSTI MISLI SPRŽENE OTPADAJU SAGOREVA SVE NA PUTU SABIJENOM U TAČKU SAMO PLAMENI TRAG ČUVA OBRISE

U KRVI DIVLJE KOMEŠANJE HLADAN VAZDUH IZMEĐU OČNJAKA KLIZI BESAN KIDIŠEM NA SENKU SEĆANJA GRIZEM KAO STARU KOŽU

IZMEĐU STENJA RAZMRVLJENOG KROZ PARU KOVITLAC PLAMENIH RUKU PREKO ŽELEZA ISPUCALOG ZVEKETAVOG U SKOKOVIMA DOLAZI ZGURENO ISKEŽENO NEŠTO

ZVIŽDEĆI TELA PROMIČU TAMOM TRENJE UBIJA CEPA MESO I ŽELEZO DALEKO TRČIMO JA I MOJE TELO PROSTOR PARAJUĆI KAO SEČIVOM

HAJKA DRUGA

U RATU MISLI POŽARA KOJI MAMI NOVE POŽARE BODRI ME SILA UTKANA U KIČMU DUHA ONA KOJA SE NE PARA NE LOMI ČVORIŠTE I SRŽ BIĆA ISPOD JEKE LAVEŽA ODMETNUTIH JEZIKA JEDNA VOLJA POSTOJANO PRAG BRANI

TAKO TEŠKE REČI PADAJU DA CVILI KAMEN LUDUJU VUKOVI KROZ PUKOTINE DUŠE VIDIM ZMIJSKE VRATOVE METALNI ODSJAJ U POMRČINI ČOVEK DA IZNESE SEBE IZ MRAKA TREBA SNAGE VEĆE NO ONE U MIŠICAMA A GDE POĆI?

GORIM ČVORIŠTE VATRE IZMEDJU DVA OKA PRAŠTI PSUJE REČI RIMUJE VAGA TEŽINE SVAKOJ ISKRI SJAJ DOTERUJE KAKO SU BLISKI OGANJ I KRV KAKO NERAZDVOJNI

REČ BOLJE UBIJA OD NOŽA UM RASPORI KAO RIBLJI STOMAK UTROBU SVIJE OKO UŽARENOG KLINA REČ USIJANA TONE VENAMA KAO ŽIVA U KOŠTANOJ SRŽI KOPA PEĆINU DANIMA I GODINAMA

HAJKA TREĆA

ZVER JE PLEN ZVERI NAD ZVERIMA KOPAJ JAZBINU ZVERI HAJKA DAHĆE TRAGOM KOPAJ U JEZGRO ZEMLJE DA POBEGNEŠ KOSTI ISKOPAĆE

NE DIRAJ KRV NE TALASAJ NEGDE U MESU NEMIR POIGRAVA PLAMENU SLIČAN PRESKAČE IZ KLJUČALOG MORA U OGNJENA POLJA NOSI VRELINU

NEMIR JE GAD SKOT GREBE POD JEZIKOM REŽI REŽI BESNI OKOTE NA MRAK NA DAN NA ZUBE LAJAVIH PASA U ZVEZDANOM OBLAKU

KROZ BETON I ČELIK PUTUJU VUKOVI OTROVANI PREGAŽENI MASAKRIRANI TRČE KAO PLAMEN ZENICAMA UDVOJENE SENKE NA RASKRŠĆIMA MISLI BRŽE OD OBRUČA I DVERI

PONOĆ

RADIO PUCKETA I MIRIŠE BOJA ZVUK JE LJUSKA ZATVARA TIŠINU KADA ODEŠ VAZDUH ISPUNI ŠUPLJINU ODELA NEBO ISPUNI BUNAR ŽELJA SVEŽOM VODOM BIO SI I NISI NA PRAGU UVEK ZASTAJEŠ KAO DA TE VREĐA NEŠTO

I BOLJI LETAČI PALI SU SVOD JE VISOKO A ZEMLJA VUČE IZMIGOLJITI SE U ŠUMI KORENJA STENOM I VODOM BRODITI PAMTITI U TELU PTICE ČOVEK U TELU ČOVEKA VATRA NE GUBI PTICU NI VATRU SAGORI U SLATKU PATNJU LICE URONI

GDE ODOŠE SMEŠNE REČI ŠTA LEŽI U OVOM GROBU POLAŽEMO SEĆANJE U ZEMLJU DAJEMO MALO SVOJE VODE ŽEDNOM BOGU

SAMO TI CVILI NAHRANIĆU TE STRAHOM SOPSTVENIM TAKO SI MIRAN SADA PUŠTAŠ ME NA MIRU PSINO DOLUTALA IZ MRAKA IZA SKLOPLJENIH OČIJU VRŠLJAŠ REŽIŠ ZAVIJAŠ KOLJEŠ DEO PO DEO MENE SAMOG LOV DO SMRTI KROZ MOJE VENE LAVEŽ ODJEKUJE

TAPŠEM TOG PSA PO GLAVI OKO VRATA STAVIĆU TI LANAC NEMIRNA ZVERKO KRST UREZUJEM NA DLAKAVOM ČELU BEZBOLNO OVO JE OGRADA I ZAKON TVOG GOSPODARA NE GAZI PO LJUDSKOJ KRVI NE REŽI NA RUKU SLUŠAJ MOJ GLAS KOJI ZAPOVEDA LEZI DO MOJIH NOGU

U STENI EHO

U STENI EHO KOSMIČKOG VATROMETA CRNI PROSTOR SE ODMOTAVA KRLJUŠTIMA SVETOVA BLISTA

POSTOJI VELIKA NOĆ KROZ KOJU ZEMLJA PADA SA GRADOVIMA LJUDIMA OBLACIMA /PIŠEM OGRNUT ZEMALJSKIM MRAKOM KOJI JE TEK KAPLJA/ NEIZBEŽNO I NERAZUMLJIVO NIŠTA PROTEŽE SE PLOČOM STOLA U PORAMA I DLAČICAMA OPRUŽENE ŠAKE VIBRIRA U STAKLU I SVAKOM ZAKIVKU RAMA ČEMU RADOZNALOST PITAM SE A SVEST MI JE TROMA I VEĆ SE SKLANJAM IZA SNA

VATRA SKAČE IZ OČIJU SA LJUDSKIH PRSTIJU NA ZEMLJU DOLAZI TALAS VRELINE MUNJA VARNIČI U MOZGU

ZVUK NE KORAČA PEPELJASTIM BRDIMA ČOVEK KRUŽI CRNIM NEBOM SLEĆE IZ VATRE DOLAZI NEOPEČEN NJEGOVA ZASTAVA NE VIJORI ON NOSI REČI KOJE MU OKO LICA OBLEĆU I NEMA KOME DA IH PREDA

PENJEM SE NA KROV SVETA PADAM U NEBESKO OKO KAO ZRAK SVETLA UREZUJEM SEBE U SEĆANJE BOGA

ISKRA

TI SI HLEB DUŠE MOJA KOLIKO I KRV DISANJE PEČAT POGLEDA KIDAM SEBE ZUBIMA KADA DODIR PRSTIJU I REČI TVOJIH U MENI NE ZVONI KADA SAM LEDEN I NEM I PROPAŠĆU SEBE ŠIBAM

AKO ODEŠ KO ĆE PODNETI MOJU TEŽINU JER TEŽAK SAM NEBU I ZEMLJI BOGU I LJUDIMA A SAMO TVOJE OČI ME NOSE TAKO MIRNO

KRVI KOŠTA I DA BUDEŠ SVOJ I DA NEČIJI BUDEŠ I ZATO ČESTO ŽELIŠ DA SIĐEŠ U KAMENJAR POKRIJEŠ SE PREKO GLAVE I OKAMENIŠ

TEŠKO JE BOŽE TAKO MI JE TEŠKO A BEZ PATNJE SAM NIŠTA BEZ PATNJE JE MOJA DUŠA PRAZNINA A JA OČIJU OTVORENIH STOJIM DOK SVET PROLAZI KROZ MENE NE OSTAVLJAJUĆI TRAGA

NA OVAJ DAN OBOJE MRTVI GLEDAMO BEZ ČUĐENJA VELIKI BELI EKRAN SVE JE SAGORELO I PEPEO SE OHLADIO HODAMO SNEŽNIM POLJEM A NIŠTA NAS NE DOTIČE NE SPAJA OSIM TIŠINE

UTOČIŠTE

GRADIM OD ŠUMA SVETLOSTI I PLASTOVA SENA OKAMENJENOG PIRITA MODRIH ZVEZDA TRAGOVA U PESKU LAVEŽA POŽUTELIH PAPIRA NA TAVANU OD KALDRMA TRAVE PENDŽERA I NOĆNE TIŠINE VREMENA KOJE JE PROŠLO IZUMRLO KAO PRASTARA STABLA OD TOPLE PRŠINE I KIŠE OD SVEGA IZGUBLJENOG UTOČIŠTE

OPKOLJEN SAM LIŠĆEM OPKOLJEN TRAVOM ZEMLJOM VAZDUH JE ŽIV U SUVIM STABLJIKAMA TIŠINOM PUNI SE KAMEN

DVNO SI MOJA KOPRIVO ŽILE OVILA OKO MOG SRCA DA SE NE RASTURI KAO ZEMLJA PUSTINJOM NE POSTANE

MRAVI ZGRUDVANI POPUT PEPELA PUNE PUKOTINE DOLAZI NEPOGODA ONI SU NAMAGNETISANA PILJEVINA CRNI POTOK KOJI PRESUŠUJE U ZIDOVIMA KREČ I PEŠČANA ZRNCA PREMEŠTAJU ŠIREĆI GRANICE SVOJE VASELJENE

OVO JE KUĆA NAPRSLA OD GROMA STANJENA VETROM MRVLJENA OGNJEM I MRAZOM DO KAMENIH KOSTIJU OVO JE DOM SAZDAN OD TVRDE REČI KREMENA I MEKOG VOSKA PČELINJEG /MLEKA PEPELA MIRISA NAFTALINA I LIMUNOVIH KORA/ OVO JE TVRĐAVA I POSLEDNJE PRIBEŽIŠTE STALNOST NEOBORIVA I BEZVREMENA

Rođen u Zaječaru, 16.11.1967. godine. Najranije detinjstvo proveo u Vražogrncu koga smatra svojim zavičajem Završio školu primenjenih umetnosti u Nišu (prva samostalna izložba 1995) Učesnik rata 1991 godine. Otac dva dečaka - Vuka i Krsmana. Od 1996 godine objavio deset knjiga sa različitom tematikom od poezije do kratkih priča : „Hajka,, ( prvo klasično izdanje ,,Kulturno prosvetna zajednica,, opštine Zaječar, 1996. Prvo elektronsko izdanje „Balkanski književni glasnik,, 2008 ) „1991 - Moje viđenje rata,, (1997. Knjiga se nalazi u katalogu Kongresne biblioteke u Vašingtonu a postavljena je i na poznati ruski sajt artofwar.ru kao jedina knjiga na srpskom jeziku) „Zid,, (1998) „Anatomija zločina,, (1999) „Žena na točku,, (2002) „Das Komunist Kampf,, (2002) „Moja borba,, (2002) u klasičnom obliku i kao multimedijalno izdanje (2005) „Noćna kretanja,, (2003) i ,,Čovek, osnovno orudje -upotreba, namena i održavanje,, ( 2007 ) i „Grotlo,, („Tardis,, Beograd, 2010) Više tekstova objavio ili objavljuje u štampi, posebno u časopisu za popularizaciju nauke „Galaksija,, (BIGZ) hrvatskom astronomskom časopisu ,, M 111,, književnom listu „Razvitak,, i ,,Reč i misao,, niskoj „Gradini,, satiričnom časopisu ,,Etna„ na sajtu časopisa „Astronomski magazin,, sajtu art-anima.com i balkanwriters.com kao i na internet magazinu „Srpska analitika,, NJegova poezija se nalazi i u antologiji „Pesnički voz,, (2010) pesnika juga i jugoistoka Srbije. Živi i stvara u Zaječaru.

Биография:

Оливер Йованович родился в г. Заечаре, Сербия, 16.11.1967. Окончил школу прикладных искусств в г. Ниш, с 1995г. имеет несколько персональных художественных выставок. В 1991г. был мобилизован для участия в военных действиях в рядах Югославской армии . Имеет двух сыновей. С 1996 опубликовал 10 книг различной тематики, от поэзии, мемуаров, кратких рассказов до фантастических произведений.

библиография: „Хајка,, (1996); „1991 - Moje виГјење рата,, (1997); „Зид„ (1998); „Анатомија злочина,, (1999); „Жена на точку,, (2002); „Das Komunist Kampf,, (2002); „Moja борба,, (2002); „Ноћна кретања,, (2003); „Човек, основно оруђе -употреба, намена и одржавање,, ( 2007 ); „ Гротло,, (2010)

Книга «1991 - Моё видение войны» (1997) попала в библиотеку Конгресса в Вашингтоне В настоящее время автор активно публикуется в прессе, в частности, в сербском научно-популярном журнале „Галаксија,,, в хорватском астрономическом журнале „ М 111,,. литературных сборниках „Развитак,, . „ Р е ч и мисао,, „Градина,, , на разнообразных литературных сайтах,, в интернет-журнале „Српска аналитика,, Его поэзия вошла в антологию „Песнички воз,, (2010) поэтов юга и юго-востока Сербии.

В настоящее время живёт и работает в г. Заечар, Сербия

B i o g r a p h y

Oliver J o v a n o v i ć (Serbian Cyrillic : Оливер Јовановић) (bom Novembar 16, 1967) is a writer, painter and designer from Zaječar, Serbia (former Yugoslavia), where he still resides.In 1988, Oliver Jovanović graduated in design art school in Niš. Only a few years later civil war in Jugoslavia is started. He's called to the front.After this experience his public book The H u n t i n g Chase (poetry) and also war diary 1991 - My Vis ion of War with own war photos (copy of these book is at Library of Congress, Washington, DC ) He also writing many SF and horor stories and public in book and magazine.Oliver Jovanović is a father of two son, Vuk and Krsman

Balkansko književno društvo - Balkanski književni glasnik www.glasnik.net

Edicija Poezija Oliver Jovanović, Hajka

Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov Urednik Vesna Denčić

Copyright © by Oliver Jovanović & Balkanski književni glasnik - BKG, 2008.

Drugo izdanje. Prvo elektronsko izdanje.

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82

BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Elektronski časopis. Način dostupa (URL) www.glasnik.net Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. Urednica PDF izdanja Vesna Denčić. PDF dodatak časopisu.

ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online) COBISS.SR-ID 141175564

BKG 5 / 2008. Sveska 18. PDF SEPARAT EDICIJA „ČITAJ I DAJ DALJE"