Grčka umetnost

• Do prvog milenijuma p.n.e Grci su kolonizovali obalu Male Azije i Kipar.

• U tom razdoblju razlikujemo tri glavne podgrupe: Dorane, s centrom na Peloponezu, Jonjane, koji nastanjuju Atiku, Eubeju, Kiklade i središnji deo Male Azije, i Eolce, koji su završili na sevsroistoku egejske regije.

Grčka umetnost se deli na tri perioda, a to su:

arhajski, klasični i helenistički

Geometrijski stil - 8 v.p.n.e.

Dipilonska vaza

• Upotrebljavana kao nadgrobni spomenik

• Na središnjem delu amfore je prikazana narativna scena (pogreb)

• Prizor prikazuje protezis, deo atinskog pogrebnog obreda u kojem pokojnik leži na odru, dok ga posetioci oplakuju.

-Arhajski period-

• Grčka monumentalna arhitektura počinje

hramom. U grčkoj arhitekturi se razlikuju tri

građevinska reda ili stila – DORSKI, JONSKI

i KORINTSKI. Razlike između ovih stilova

ogledaju se na vrsti i izgledu stuba, arhitrava i

rasporeda dekoracije.

• Hram nije služio za održavanje kultnih obreda,

već se u njemu nalazila skulptura božanstva i

riznica darova posvećenih božanstvu.

Hram • Delovi hrama su: naos, pronaos,

opistedomos i trem sa stubovima

• Zabat (ili timpanon)

pronaos

naos

ili cela

opistedomos

Zabat

trem sa stubovima

Dorski stil Jonski stil

venac

neprekidni friz

arhitrav

jonski kapitel u obliku voluta

stub sa kanelurama

stilobat

triglif metopa

arhitrav

venac

dorski kapitel u obliku jastučića

stub sa kanelurama

stilobat

ehinus

abakus

Korintski stil

Noviji i ređe

upotrebljavan korintski

red je zapravo

dekorativnija verzija

jonskog, osnovna

karakteristika korintskog

stuba je kapitel koji je

sačinjen od

tri reda akantusovog

lišća.

Herin hram I, Pestum

Afejin hram, Egina

Vaze -Crnofiguralni stil-

Stil potiče iz Korinta, odakle se proširio celom antičkom Grčkom. Ova tehnika je

cvetala dok nije zamenjena naprednijom tehnikom crvenih figura, oko 530.g.pne.

To su kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi - prirodnoj boji gline.

Detalji su urezani iglom, belom i ljubičastom bojom, preko crne boje silueta da se

istaknu delovi. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dvodimenzionalni efekat.

Tehnika

Grčke vaze su pravljene od blede gline bogate gvožđem, koja je dobijala crvenkastu

boju nakon pečenja. Oslikavane su tako što su isctravane konture crteža, koje su

kasnije bojene crnom bojom dobijenom od prerađene gline. Detalji su urezivani iglom,

tako da su otkrivali crvenkastu podlogu. Vaze su se zatim pekle na temperaturi od oko

800 °C.

Slikari su morali paziti da figure budu razdvojene, jer u ovoj tehnici postoji samo jedan

plan i bilo kakvo preklapanje bi bilo konfuzno. Dodavanje anatomskih detalja je bilo

skoro nemoguće i figure su ostajale na nivou silueta.

Pored crne, koristile su se i druge boje, ali u manjoj meri i uglavnom za detalje. Izbor

boja je bio ograničen na svetle, da bi se isticale naspram crne pozadine.

Najuobičajenija je bila žućkasto-bela, dobijena iz pročišćene gline bez gvožđa i

purpurno-crvena, dobijena dodavanjem oksida gvožđa.

Atinski slikari su razvili sofisticirani stil narativne dekoracije, sa temama bitki, mitskih

stvorenja i legendarnih događaja.

Stil crnih figura je obično prikazivao samo siluete. Umetnička sloboda je bila

ograničena grubim alatima. Poznato je samo nekoliko imena slikara iz ovog perioda,

mada je moguća klasifikacija prema stilu oslikavanja, najverovatnije delima jedne

osobe ili radionice. Najpoznatiji slikar je Eksekijas, poznat po prizorima bitaka.

-Crvenofiguralni stil-

Ova tehnika se zasniva na bojenju pozadine u crno, dok figure ostaju neobojene

i posle pečenja dobijaju crvenkastu boju. Slikar Andokidas je prvi počeo da

primenjuje ovu tehniku, koja je ubrzo potisnula do tada primenjivanu tehniku

crnih figura, jer je omogućila mnogo veću slobodu prikazivanja. Ovaj stil je ostao

dominantan do kasnog 4.v.pne. i doneo je neke od najznačajnijih primera

slikarstva stare Grčke.

Tehnika

Izrada vaza u stilu crvenih fugura na crnoj podlozi zahtevala je blisku saradnju

između grnčara i slikara. Grnčar bi oblikovao vazu, i isporučio je slikaru dok je

glina još vlažna. Pošto je vaza dobijala boju tek nakon pečenja, slikar je slikao

po sećanju i nije mogao da vidi kako će slika izgledati. Boje su se mogle nanositi

samo dok je glina vlažna, pa je slikar morao brzo da radi. To je značilo da su se

nanosile hiljade preciznih nevidljivih linija za veoma kratak vremenski period.

Uprkos ovim ograničenjima, slikari su razvili prefinjen i detaljan stil. Slikari ranije

epohe, koji su koristili stil crnih figura, bili su primorani da striktno razdvajaju

figure, jer su svi elementi bili u istom planu i bojeni u istu boju. Nasuprot tome,

crvene figure su mogle biti slobodno iscrtavane i isticale su se na crnoj pozadini

kao da su osvetljene na sceni. Mnogo prirodniji odnos crvenog na crnom i veći

dijapazon boja koje su se mogle koristiti omogućio je slikarima da unose

anatomske detalje u većem obimu i mnogo preciznije. Postignut je naturalizam

kakav ranije nije viđen.