Godi nji Izve...PPP Paritet kupovne moći (engl. Purchasing Power Parity) PTK Pošta i...

Raporti Vjetor

2009

B A N K A Q E N D R O R E E R E P U B L I K Ë S S Ë K O S O V Ë S

C E N T R A L N A B A N K A R E P U B L I K E K O S O VA

C E N T R A L B A N K O F T H E R E P U B L I C O F K O S O V O

P R I Š T I N A , J U N 2 0 1 5

Godišnji Izveštaj 2014

2 |

Efficiency of Banks in South-East Europe: With Special Reference to Kosovo CBK Working Paper no. 4

Godišnji izveštaj 2014 CBK

|1

BANKA QENDRORE E REPUBLIKËS SË KOSOVËS

CENTRALNA BANKA REPUBLIKE KOSOVA

CENTRAL BANK OF THE REPUBLIC OF KOSOVO

Godišnji izveštaj 2014

CBK Godišnji izveštaj 2014

2|


|3

SADRŽAJ

Reč Predsednika Odbora .............................................................................................. 10

Reč Guvernera .............................................................................................................. 13

Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor i Revizorski komitet .......................................... 14

Organizaciona struktura CBK-a, 31. decembar 2014. godine ....................................... 18

1. Izvršni rezime ............................................................................................................ 20

2. Spoljna ekonomska sredina ...................................................................................... 23

2.1. Evrozona i zapadni Balkan .............................................................................................................. 23

3. Kosovska ekonomija ................................................................................................. 25

3.1. Realni sektor .................................................................................................................................... 25

3.2. Fiskalni sektor .................................................................................................................................. 27

3.3. Spoljni sektor .................................................................................................................................... 28

3.4. Finansijski sektor .............................................................................................................................. 29

3.5. Makroekonomske projekcije za 2015. godinu .................................................................................. 42

4. Nadzor Finansijskih Institucija ................................................................................... 44

4.1. Regulatorni okviri proces licenciranja .............................................................................................. 44

4.2. Licenciranje ...................................................................................................................................... 49

4.3. Bankarski nadzor ............................................................................................................................. 54

4.4. Nadzor mikro-finansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija ...................................... 57

4.5. Sprečavanje pranja novca ............................................................................................................... 58

4.6. Nadzor osiguranja ............................................................................................................................ 59

4.7. Nadzor penzija ................................................................................................................................. 61

5. Usluge pružene vlastima, finansijskoj zajednici i javnosti .......................................... 63

5.1. Operisanje i upravljanje gotovinom .................................................................................................. 63

5.2. Održavanje i transakcije računa ....................................................................................................... 66

5.3. Platni sistem ..................................................................................................................................... 69

5.4. Upravljanje sredstvima ..................................................................................................................... 74

5.5. Kreditni registar Kosova ................................................................................................................... 78

5.6. Aktivnosti o oblasti ekonomskih analiza i finansijske stabilnosti ...................................................... 80

5.7. Aktivnosti u oblasti statistika ............................................................................................................ 81

6. Unutrašnja kretanja ................................................................................................... 83

6.1. Interna revizija .................................................................................................................................. 83

6.2. Ljudski resursi .................................................................................................................................. 84

6.3. Pravna aktivnost ............................................................................................................................... 84


4|

6.4. Informaciona tehnologija .................................................................................................................. 84

6.5. Funkcija upravljanja rizikom ............................................................................................................. 84

7. Regionalna i međunarodna saradnja......................................................................... 86

7.1. Sporazumi, promocija i međunarodno zastupanje ........................................................................... 86

7.2. Tehnička pomoć ............................................................................................................................... 87

8. Finansijski izveštaji CBK ........................................................................................... 89

9. Statistički dodatak ................................................................................................... 125

10. Reference .............................................................................................................. 142


|5

SPISAK SKRAĆENICA

NSS Neto strana sredstva

KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju

ASK Agencija za statistiku Kosova

PAK Poreska administracija Kosova

ATM Bankomat (engl. Automated Teller Machine)

ATP Agencije za transfer novca

SB Svetska Banka

EU Evropska Unija

BEC Glavne ekonomske kategorije (engl. Broad Economic Categories)

BEEP Projekat o poboljšanju poslovnog ambijenta (engl. Business Environment

Enhancement Project)

EBOR Evropska banka za obnovu i razvoj

BIC Business Identifier Code

BIS Banka za međunarodna poravnanja (engl. Bank for International Settlements)

BKS Kosovski biro za osiguranja

BKT Banka Kombëtare Tregtare

BPB Banka për Biznes

CBK Centralna banka Republike Kosovo

CAR Pokazatelji adekvatnosti kapitala (engl. Capital Adequacy Ratio)

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja centralne Evrope (engl. Central European

Free Trade Agreement)

CPI Indeksi potrošačkih cena (engl. Consumer Price Index)

DJI Dow Jones Industrial Average

ORZ Odeljenje za rad i zapošljavanje

OFSEA Odeljenje za finansijsku stabilnost i ekonomske analize

SPT Specijalna prava tiraža

ECB Evropska centralna banka (engl. European Central Bank)

EFSE Evropski fond za jugoistočnu Evropu (engl. Euroepan Fund for Southeastern

Europe)

JIE Jugoistočna Evropa

EULEX Misija Evropske Unije za vladavinu prava

EUROSTAT General Directorate of European Statistics

MMF Međunarodni monetarni fond

SKPF Slovenački Kosovski penzioni fond

GBR Great Britain Pound

HHI Herfindahl-Hirschman indeks (engl. Herfindahl-Hirschman Index)

IAIS Međunarodna asocijacija supervizora osiguranja (engl. International Association

for Insurance Supervisors)


6|

SDI Strane direktne investicije

MFI Mikro-finansijske institucije

IPI Indeks i uvoznih cena (engl. Imports Price Index)

EKK Elektroenergetska korporacija Kosova

KKP Nacionalni Savet plaćanja

KMB Komercijalna Banka

ODK Ostale depozitne korporacije

MF Ministarstvo finansija

MRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštite

MTPL Osiguranje auto odgovornosti

NLB Nova Ljubljanska Banka

NPL Neprofitni krediti (engl. Non Performing Loans)

NOSD Neprofitna organizacija u službi domaćinstava

BDP Bruto Domaći Proizvod

PCB Procredit Bank

MIP Međunarodna investiciona pozicija

POS Prodajno mesto (engl. Point of Sale)

pp Procentnipoeni

PPI Indeks proizvođačkih cena (engl. Producer Price Index)

PPP Paritet kupovne moći (engl. Purchasing Power Parity)

PTK Pošta i telekomunikacije Kosova

RBK Raiffeisen Bank of Kosovo

REER Realna efektivna stopa razmenjivanja (engl. Real Effective Exchange Rate)

KRK Kreditni Registar Kosova

ROAA Mesečni povratak mesečnih aktiva (engl. Return on Average Assets)

ROAE Mesečni povratak kapitala (engl. Return on Average Equity)

RTGS Poravnanje plaćanja u realnom vremenu (engl. Real Time Gross Settlement)

RWA Rizična aktiva (engl. Risk Weighted Assets)

ESCB Evropski sistem centralnih banaka

ESMK Elektronski sistem među-bankarskog kliringa

SEPA Zona koja koristi Evro kao jedinu valutu plaćanja (engl. Single Euro Payment

Area)

SFR Swiss Franc

SRK Sistem registra računovodstva

SWIFT Society for Worldwide International Financial Telecommuniacation

TEB Türk Ekonomi Bankasi

KPŠF Kosovski Penzijski Štedni Fond

TPL Odgovornost trećeg lica (engl. Third Party Liability)

PDV Porez na dodatu vrednost


|7

UNMIK Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu (engl. United Nations Mission in Kosovo)

USAID Američka agencija za međunarodni razvoj (engl. United States Agency for

International Development)

USD United States Dollar

VPN Tehnologija šifrovanja i virtuelnih veza

SPISAK GRAFIKONA

1. Stopa međubankarskog kreditovanja EURIBOR i stopa re-finansiranja ECB-a -------------------------- 23

2. Cena nafte “brent crude” ------------------------------------------------------------------------------------------------ 24

3. Realan porast BDP-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 25

4. Stopa inflacije ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 25

5. Kretanje cena prema komponentama ------------------------------------------------------------------------------- 26

6. Indeksi potrošačkih cena ----------------------------------------------------------------------------------------------- 26

7. Registrovanje poslovanja ---------------------------------------------------------------------------------------------- 26

8. Izvozi, uvozi i trgovinski bilans----------------------------------------------------------------------------------------- 28

9. Doznake --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 28

10. Struktura stranih direktnih investicija -------------------------------------------------------------------------------- 29

11. Struktura sredstava finansijskog sistema --------------------------------------------------------------------------- 29

12. Neto strana sredstva prema institucijama ------------------------------------------------------------------------- 30

13. HHI za kreditna sredstva i depozite ---------------------------------------------------------------------------------- 30

14. Struktura sredstava bankarskog sektora --------------------------------------------------------------------------- 31

15. Godišnji porast sredstava bankarskog sektora -------------------------------------------------------------------- 31

16. Struktura obaveza prema spoljnom sektoru ----------------------------------------------------------------------- 32

17. Stopa rasta kredita prema sektorima ------------------------------------------------------------------------------- 32

18. Krediti prema ekonomskim sektorima ------------------------------------------------------------------------------- 33

19. Godišnji porast kredita prema ekonomskim sektorima --------------------------------------------------------- 33

20. Struktura dospeća kredita --------------------------------------------------------------------------------------------- 33

21. Godišnja promena depozita u komercijalnim bankama --------------------------------------------------------- 34

22. Struktura depozita u komercijalnim bankama --------------------------------------------------------------------- 34

23. Struktura depozita prema dospeću ----------------------------------------------------------------------------------- 35

24. Struktura oročenih depozita -------------------------------------------------------------------------------------------- 35

25. Prosek kamatnih stopa -------------------------------------------------------------------------------------------------- 35

26. Prosečne kamatne stope u kreditima za preduzeća i domaćinstva ----------------------------------------- 36

27. Prosečna kamatna stopa u depozitima za preduzeća i domaćinstva --------------------------------------- 36

28. Bilanci prihoda i rashoda ----------------------------------------------------------------------------------------------- 36

29. Godišnje stope porasta prihoda i rashoda ------------------------------------------------------------------------- 37

30. Struktura rashoda --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 37

31. Pokazatelji profitabilnosti ----------------------------------------------------------------------------------------------- 37


8|

32. Nenaplativi krediti i provizije za gubitke od kredita -------------------------------------------------------------- 38

33. Pokazatelj adekvatnosti kapitala -------------------------------------------------------------------------------------- 38

34. Sredstva osiguravajućih kompanija ---------------------------------------------------------------------------------- 38

35. Primljene premije i isplaćene štete ---------------------------------------------------------------------------------- 39

36. Sredstva mikro-finansijskih institucija ------------------------------------------------------------------------------- 39

37. Struktura sredstava MMF-a -------------------------------------------------------------------------------------------- 40

38. Kamatne stope na kredite MMF-a ------------------------------------------------------------------------------------ 40

39. Izveštaj rashoda/prihoda ----------------------------------------------------------------------------------------------- 40

40. Struktura sredstava SKPF-a ------------------------------------------------------------------------------------------ 41

41. Struktura sredstava SKPF-a ------------------------------------------------------------------------------------------ 41

42. Broj žalbi prema finansijskim institucijama ------------------------------------------------------------------------ 53

43. Snabdevanje gotovinom ----------------------------------------------------------------------------------------------- 63

44. Prijem gotovine ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 63

45. Snabdevanje novčanicama evro prema apoenima -------------------------------------------------------------- 63

46. Snabdevanje kovanicama evro prema apoenima --------------------------------------------------------------- 63

47. Novčanice evro primljene prema apoenima ----------------------------------------------------------------------- 64

48. Kovanice evro primljene prema apoenima ------------------------------------------------------------------------- 64

49. Izvoz gotovine ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 64

50. Uvoz gotovine ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 64

51. Broj zastarelih novčanica povučenih iz opticaja ------------------------------------------------------------------ 65

52. Proporcija novčanica povučenih iz opticaja ------------------------------------------------------------------------ 65

53. Snabdevanje novčanicom evro --------------------------------------------------------------------------------------- 65

54. Proporcija novih novčanica uvedenih u opticaju ----------------------------------------------------------------- 65

55. Evro novac falsifikovan konfiskovan na nivou Kosova --------------------------------------------------------- 65

56. Obim domaćih odlazećih transakcija -------------------------------------------------------------------------------- 67

57. Obim domaćih odlazećih transakcija -------------------------------------------------------------------------------- 67

58. Obim međunarodnih dolazećih transakcija ------------------------------------------------------------------------- 67

59. Vrednost međunarodnih dolazećih transakcija ------------------------------------------------------------------- 67

60. Evaluacija depozita glavnih klijenata CBK-a ----------------------------------------------------------------------- 68

61. Obim međunarodnih dolazećih transakcija ------------------------------------------------------------------------ 68

62. Vrednost međunarodnih dolazećih transakcija ------------------------------------------------------------------- 69

63. Broj transakcija u ESNK------------------------------------------------------------------------------------------------- 69

64. Vrednost transakcija u ESNK ----------------------------------------------------------------------------------------- 70

65. Dnevni prosek broja transakcija u ESNK --------------------------------------------------------------------------- 70

66. Dnevni prosek iznosa transakcija u ESNK ------------------------------------------------------------------------- 70

67. Godišnji obim transakcija ESNK-a prema njihovim vrstama -------------------------------------------------- 70

68. Godišnja vrednost transakcija ESNK-a prema njihovim vrstama -------------------------------------------- 72

69. Broj debitnih kartica prema njihovim vrstama --------------------------------------------------------------------- 72

70. Broj kreditnih kartica prema njihovim vrstama -------------------------------------------------------------------- 73


|9

71. Broj terminala ATM-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 73

72. Broj terminala POS-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 73

73. Godišnji obim transakcija elektronskih instrumenata plaćanja ------------------------------------------------ 73

74. Godišnja vrednost transakcija elektronskih instrumenata plaćanja ------------------------------------------ 74

75. Izveštaj raspodele investicija portfolija CBK-a -------------------------------------------------------------------- 75

76. Ukupan iznos sredstava investicionog portfolija ------------------------------------------------------------------ 75

77. Raspodela investicionog portfolija na kraju godine -------------------------------------------------------------- 75

78. Stopa povraćaja investicija u portfoliju i rizik tokom 2012. godine ------------------------------------------- 76

79. Prosečni vremenski horizont izražen dnevno do dospeća za dve kategorije plasmana ---------------- 76

80. Struktura Hartija od vrednosti prema roku dospeća ------------------------------------------------------------- 76

81. Struktura učesnika u aukcijama --------------------------------------------------------------------------------------- 77

82. Prosečne godišnje stope povraćaja prema roku dospeća ----------------------------------------------------- 77

83. Aukcije državnih obveznica i vladinih obveznica ----------------------------------------------------------------- 78

84. Broj istraživanja u sistemu RKK-a ------------------------------------------------------------------------------------ 78

85. Broj ostalih kredita ------------------------------------------------------------------------------------------------------- 79

86. Struktura kredita prema klasifikaciji --------------------------------------------------------------------------------- 79

87. Godišnja stopa povećanja ukupnih kredita i NPL ---------------------------------------------------------------- 79

88. Struktura nenaplativih kredita ----------------------------------------------------------------------------------------- 79

89. Broj zahteva za kreditne izveštaje ------------------------------------------------------------------------------------ 80

90. Struktura prema obrazovanju ------------------------------------------------------------------------------------------ 84

SPISAK TABELA

1. Broj finansijskih institucija ---------------------------------------------------------------------------------------------- 29

2. Struktura sredstava u bankarskom sektoru ------------------------------------------------------------------------ 32

3. Struktura obaveza bankarskog sistema ----------------------------------------------------------------------------- 34

4. Broj žalbi prema institucijama ----------------------------------------------------------------------------------------- 53

5. Broj žalbi po godinama ------------------------------------------------------------------------------------------------- 54

6. Iznos transakcija prema glavnim vrstama isplata ---------------------------------------------------------------- 66

7. Nivo depozita prema vrstama računa-------------------------------------------------------------------------------- 68

8. Nivo depozita glavnih klijenata --------------------------------------------------------------------------------------- 69

9. Pokazatelji koncentracije za pokrenute transakcije prosleđenih u ESMK --------------------------------- 71

10. Pokazatelji koncentracije za primljene/ulazne transakcije u ESMK ----------------------------------------- 71

11. Broj računa ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 74

12. Uporedna tabela instrumenata i terminala plaćanja ------------------------------------------------------------- 74

13. Rangiranje zemalja regiona na osnovu indikatora “Getting Card” -------------------------------------------- 80


10|


|11

Reč Predsednika Odbora

Imam posebno zadovoljstvo da Vam u ime Odbora Centralne Banke Republike Kosovo putem

Godišnjeg izveštaja 2014. godine predstavim trendove ključnih ekonomskih kretanja tokom 2014.

godine u realnom, fiskalnom, finansijskom, spoljnom sektoru kao i aktivnosti CBK-a ka

promovisanju i očuvanju stabilnosti finansijskog sektora kroz njenu regulativnu i nadzornu

funkciju. Objavljivanje njenog Godišnjeg izveštaja CBK smatra više od ispunjavanja pravne i

institucionalne obaveze, kao ključni elemenat transparentnosti koji doprinosi unapređenju

komuniciranja sa čitaocima, kao i koji pomaže finansijskom obrazovanju javnosti. Godišnji

izveštaj 2014. godine se po sadržajnoj strukturi razlikuje širokim spektrom predstavljene

informacije sa širokim spektrom u ekonomskim i finansijskim sektorima, koji su smatrani da su

značajni za čitaoce svih profila, kao šira javnost, učesnici u finansijskom tržištu, nosioci

vlasništva interesa ili potencijalni investitori.

2014. godine je sistem upravljanja institucije dodatno obogaćen jednim profesionalnim i

sveobuhvatnim pristupom svih mehanizama upravljanja u odgovornosti, zadržavajući

integrisanu ulogu licenciranja, nadgledanja i regulisanja svog finansijskog sektora u okrilja CBK-

a kao i jačajući njene kapacitete istraživanja, analiziranja i predviđanja.

Poseban fokus na angažovanja Odbora Centralne Banke Republike Kosovo, 2014. godine, imalo je

unapređenje regulatornog okvira, odobravajući 11 novih uredbi, u oblasti regulisanja finansijskog

sektora, sektora plaćanja i centralnog bankarstva. Sve ovo je dovelo do povećanja učinka

finansijskih institucija poboljšajući kvalitet upravljanja rizika, očuvajući adekvatnost kapitala,

likvidnosti, opšti kvalitet kreditnog portfolija, investicija i pre svega racionalizacijom troškova

finansijskog posredovanja. Unapređenje regulatornog okvira je imalo za cilj podržavanje

evropskih integracija i pravno i regulativno usklađivanje sa acquis communautaire Evropske

Unije u oblasti centralnog bankarstva.

Odbor CBK-a je dodatno obogatio opšti okvir upravljanja CBK-a podržavajući ga odgovarajućim

budžetom, nadgledajući stalno njegovo izvršenje, kao i čuvajući finansijsku i operativnu

nezavisnost operative CBK-a. Unapređenje internog regulatornog okvira CBK je bila orijentisana

ka stvaranju jedne efektivne sredine unutrašnje kontrole, u ispunjavanju odgovornosti po pitanju

upravljanja rizikom institucije, kontrola, upravljanja, poverljivosti i finansijskog izveštavanja

CBK-a, povećanja analiza, statistika, i ostalih publikacija u funkciji jedne sveobuhvatne

transparentnosti.

Održavanje finansijske stabilnosti u zemlji, bila je i ostaje, najznačajnija tačka u agendi

aktivnosti CBK-a. Finansijski sektor Kosova je 2014. godine ogledao rast i održivost. Održivost

finansijskog sektora je očigledna u svim sastavnim komponentama kapitala, profitabilnosti,

likvidnosti i kvaliteta upravljanja rizicima. Ukupna sredstva su dostigla na nivo od 4.54 milijardi

evra, ili godišnji rast od 7.4. odsto. Ovaj rast prvenstveno odražava povećanje sredstava

komercijalnih banaka koje se poklapa sa godišnjim porastom od 4.2 odsto, dok su ukupna

sredstva u penzionom sektoru povećana za 19.1 odsto. Bankarski sektor je nastavio da smanjuje

kamatne stope kao na kreditu tako i na depozitima. Prosečna kamatna stopa tokom meseca

decembra 2014. bila je 9.2 odsto, dok je prosečna kamatna stopa u depozitima bila 1.1 odsto.

Bankarski sektor nastavlja da ima dobar kvalitet kreditnog portfolija sa jednom stopom

nenaplativih kredita od 8.3 odsto u decembru 2014. godine, koji je bio manji od stope od 8.7 odsto

u decembru 2013. godine.

Naglašavam da sva dinamična aktivnost tokom 2014. godine, koja se izražava kroz ovaj izveštaj,

predstavlja odraz visoke posvećenosti zaposlenih CBK-a i njenih organa odlučivanja u pogledu

kontinuiranog povećanja kvaliteta CBK-a.


12|

Želeo bih da svoj govor zaključim ovim uvodnim govorom godišnjeg izveštaja CBK-a za 2014.

godinu, izražavajući duboku zahvalnost svim finansijskim institucijama na njihovoj podršci i

doprinosu koji su dali CBK-u, kao što su Američki trezor, Međunarodni Monetarni Fond, Svetska

Banka, Nemački fond za razvoj, Evropska centralna banka i Centralne banke regiona.

Prof. Dr. Bedri Peci

Predsednik Odbora

Centralne Banke Republike Kosovo


|13

Reč Guvernera

Kosovska ekonomija je tokom 2014. godine obeležila pozitivnu stopu rasta, dok je nastavila da

odražava zadovoljavajući nivo stabilnosti u fiskalnom nivou, finansijskom nivou i nivou cena.

Rast ukupne ekonomske aktivnosti tokom godine zasnovan je uglavnom na rastu privatne

potrošnje, koji je podržan od porasta plata za civilne službenike, održivi tok doznaka kao i

ubrzanje rasta kreditiranja iz bankarskog sektora. Kosovo nastavlja da ima veoma nizak nivo

budžetskog deficita i javnog duga, dok su cene sledile dešavanja globalnih tržišta karakterišući se

veoma niskom stopom inflacije. Finansijski sistem Kosova je nastavio širenje aktivnosti i

očuvanje visokog nivoa održivosti, služeći tako ekonomskom razvoju i očuvanju opšte

makroekonomske stabilnosti u zemlji. Ovo, između ostalog, predstavlja uspešan rad Centralne

Banke Republike Kosova (CBK) u ispunjavanju njenih ciljeva koji proizilaze iz Zakona o

Centralnoj Banci.

Tokom 2014. godine, po prvi put u poslednje dve godine, bankarski sektor je ubrzao ritam

kreditnog rasta povećajući tako finansiranje za domaću ekonomiju. Ubrzanje rasta kreditiranja

odražava olakšanje standarda i kreditnih uslova od strane banaka i, istovremeno, povećanje

potražnje za kreditima. Međutim, u odnosu na veličinu ekonomije, bankarsko kreditiranje na

Kosovu nastavlja da bude niže u odnosu sa ostalim zemljama regiona, ostajući na oko 35 odsto

Bruto Domaćeg Proizvoda. Ovaj pokazatelj se može koristiti kao indikacija da postoji dalji prostor

za proširenje bankarskog kreditiranja u zemlji, šta bi podrazumevalo i dalje poboljšanje

mogućnosti pojedinaca i poslovanja da se poveća pristup finansijama.

Pored kontinuiranog rasta kreditiranja, bankarski sektor Kosova je nastavio da poboljša i uslove

finansiranja, smanjujući tako u značajnoj meri kamatnu stopu na kredite. U 2014. godini,

kamatna stopa na kredite po prvi put od samog početka funkcionisanja bankarskog sistema

Kosova je pala na jednocifren nivo, približavajući se tako nivou kamatnih stopa koja se

primenjuju u ostalim zemljama regiona. Bankarski sektor Kosova je nastavio da čuva visok nivo

održivosti, održavajući visok stepen kapitalizacije, dobar kvalitet portfolija kredita i jaku poziciju

likvidnosti.

Dobar učinak tokom ovog perioda su pokazali i ostali sektori finansijskog sistema Kosova. Za

razliku od prethodnih godina, kada smo imali smanjenje kreditiranja od strane mikro-

finansijskih institucija, 2014. godine je ovaj sektor obeležio porast kreditiranja, oporavljajući tako

njegovu ulogu u podršci lokalne ekonomije. Povoljni razvoji su okarakterisali i sektor osiguranja i

penzioni sektor e, koji su registrovali porast aktivnosti i poboljšanje finansijskog učinka.

Centralna Banka Republike Kosova je tokom 2014. godine bila veoma aktivna u daljem

razvijanju pravne infrastrukture finansijskog sistema. U tom pogledu, posebna pažnja je

posvećena unapređenju sekundarnog zakonodavstva kroz izdavanje novih uredbi i dopunjivanje

postojećih. Pored uredbi koje podstiču razvoj i očuvanje finansijske stabilnosti, CBK je usko

obradila i pitanje zaštite prava korisnika finansijskih usluga, unapređujući regulatorni okvir kao

i tretirajući sa visokom efikasnošću žalbe finansijskih potrošača. Značajan napredak je postignut

i u drugim oblastima poslovanja, kroz koje se CBK u kontinuitetu približava postizanju

standarda centralnih banaka razvijenih zemalja. Da bi projektovala što jasnije putanju daljeg

razvoja, 2014. godine, CBK je sastavila Strateški plan za period 2015-2019, koji jasno određuje

razvojne ciljeve i detaljan plan za dalje unapređenje svake oblasti delovanja CBK-a tokom

narednih četiri godina.

Za 2015. godinu, CBK ostaje posvećen da sprovodi plan delovanja koji proizilazi od strateškog

plana i, na ovaj način, da nastavlja unapređenje svojih kapacitete za realizaciju ciljeva koji

proizilaze iz Zakona o Centralnoj Banci. Zdrave osnove finansijskog sistema i pozitivni prospekti


14|

za razvijanja u ovom sistemu i u ekonomiji uopšte, čine nas da očekujemo da će se 2015. godina

okarakterisati dodatnim ekonomskim aktivnostima i zadovoljavajućom stopom opšte

makroekonomske stabilnosti.

Bedri Hamza

Guverner Centralne Banke

Republike Kosovo


|15

Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor i Revizorski komitet

Odbor Centralne Banke

Aktivnosti Odbora Centralne Banke su bile orijentisane na uspešno ispunjavanje dužnosti i

odgovornosti koje su određene Zakonom o Centralnoj Banci Republike Kosovo. Za ovu svrhu,

Odbor je održavao stalne sastanke na kojima je obaveštavan i gde su razmatrana sva pitanja u

vezi sa opštim tokovima finansijskog sistema na Kosovu. Odbor Centralne Banke je održao

ukupno 14 sastanaka.

Odbor je razmotrio i usvojio izdavanje i dopunjivanje uredbe iz oblasti finansijskog sistema na

osnovu zahteva i predloga koja su predložena od strane Izvršnog Odbora, kao u nastavku:

- Uredbu o izveštajima i informacijama koje se zahtevaju iz Fonda penzione štednje Kosova

- Uredbu o licenciranju posrednika u osiguranjima

- Uredbu o unutrašnjem procesu tretiranja žalbi

- Uredbu o licenciranju kompanija osiguranja i stranih ogranaka osiguranja

- Uredbu o statistikama platnih instrumenata

- Uredbu o isplaćivanju ušteđenih pojedinačnih penzija

- Uredbu o licenciranju menadžera sredstava za sredstva penzionih fondova

- Uredbu o Sistemu standardnih brojeva bankarskih računa

- Uredbu o međunarodnim plaćanjima

- Uredbu o licenciranju dopunskih penzionih fondova poslodavaca

- Uredbu o licenciranju provajdera dopunskih individualnih penzija

Odbor Centralne Banke je takođe usvojio:

- Plan o radu za Odeljenje interne revizije za 2014. godinu

- Izveštaji i periodični pregledi finansijskog stanja CBK-a;

- Statut Unutrašnje Revizije CBK-a

- Etički kodeks internog revizora CBK-a

- Godišnji izveštaj CBK-a za 2013. godinu

- Finansijske izveštaje CBK-a za 2013. godinu i izveštaj spoljnog revizora

- Godišnji izveštaj interne revizije za 2013. godinu

- Periodične izveštaje Odeljenja interne revizije

- Statut komiteta za reviziju

- Budžet CBK-a za 2015. godinu


16|

Radi uspešnog ispunjavanja odgovornosti koje su određene zakonom, Odbor je blagovremeno

izvršio sve obaveze u vezi sa:

- Sprovođenjem procesa nadgledanja i imenovanja u okviru odgovornosti koje su određene

Zakonom CBK-a;

- Razmatranje svih izveštaja i preporuka Izvršnog odbora i Guvernera, u cilju ispunjenja finansijske stabilnosti; i

- Druga pitanja koje su pod odgovornošću Odbora Centralne Banke.

Odbor je obavljao i druge poslove koji su bili u skladu sa Zakonom o Centralnoj Banci Republike

Kosovo i ostalim važećim zakonodavstvom.

Dana 31. decembra 2014. godine, Odbor Centralne Banke Republike Kosovo je bio sačinjen od

sledećih članova:

Bedri Peci, Predsednik Odbora Centralne Banke (od 29. maja 2014. godine)

Bedri Hamza, Guverner i član Odbora Centralne Banke

Fatmir Plakiqi, član Odbora Centralne Banke (Direktor trezora MF-a)

Dve upražnjene pozicije ne-izvršnog člana Odbora Centralne Banke.

Izvršni odbor

U skladu sa zakonom br. 03/L-209 o Centralnoj Banci Republike Kosova, Odnosno član 34. tačka

3. izvršni Odbor čine Guverner (predsedavajući Izvršnog Odbora) i vice- guverneri.

Tokom 2014. godine, Izvršni odbor Centralne Banke Republike Kosovo je održao 28 sastanaka.

Dana 31. decembar 2014. godine, Izvršni odbor su činili Bedri Hamza (Guverner/Predsedavajući

Izvršnog odbora), Lulzim Ismajli (Viceguverner za bankarske operacije), Fatmir Gashi

(Viceguverner za opšte funkcije) i Fehmi Mehmeti (Viceguverner za finansijski nadzor).

Revizorski komitet

U okviru transparentnog upravljanja u organizacionoj strukturi CBK-a, u skladu sa članom 62.

Zakona br. 03/L-209 o Centralnoj Banci Kosova i statuta Revizorskog komiteta, funkcioniše i

Revizorski Komitet.

Ciljevi Revizorskog Komiteta su asistencija Upravnog odbora CBK-a u vezi sa ispunjenjem

odgovornosti u odnosu na unutrašnju reviziju, unutrašnjih kontrola, poslovnom etikom i

transparentnim upravljanjem kao i o finansijskom izveštaju CBK-a

Revizorski Komitet se imenuje od strane Odbora Centralne Banke i sastoji se od tri članova (dva

neizvršna člana koji su izabrani iz redova Odbora Centralne Banke i jednog spoljnog člana–

eksperta iz oblasti računovodstva i revizije).

31. decembra 2014. godine, Revizorski Komitet su činili sledeći članovi:

Prof. Dr. Bedri Peci, Predsednik revizorskog komiteta; i

Prof. Dr. Arben Dermaku, spoljni član.

Pozicija jednog člana je slobodna zbog nedostatka dva člana Upravnog Odbora CBK-a.


|17

Komitet za reviziju je tokom 2014. godine održao ukupno 13. sastanaka. Na sastancima Komiteta

su tretirana razna pitanja koja se odnose na pripremanje Statuta Komiteta, razmatranje i

usvajanje Statuta interne revizije i Etičkog kodeksa, razmatranje i predlaganje za spoljnog

revizora za period 2014-2016. godine kao i razmatranje i usvajanje Izveštaja spoljnog revizora za

2013. godinu.

Komitet je tretirao različita pitanja koja se odnose na funkcionisanje Interne revizije u okviru

CBK-a. Među glavnim pitanjima sa kojima se bavila su:

Razmatranje i usvajanje Godišnjeg plana o radu Interne revizije za 2014. godinu, koji je zatim

usvojen od strane Odbora CBK-a. Razmatranje i usvajanje Godišnjeg izveštaja za 2013. godinu i

tromesečnih izveštaja Interne Revizije za 2014. godinu koji su poslati od strane Šefa BA-a, koja

su zatim usvojena od strane Odbora CBK-a.


18|


|19

Organizaciona struktura CBK-a, 31. decembar 2014. godine

Ode

ljenj

e za

zalb

e I

koris

nike

fin

uslu

ga

Zam

enik

Guv

erne

ra-F

inan

sijs

ka

Supe

rvizi

ja

Ode

ljenj

e za

nadz

or M

MF

I

IFJB

Ode

ljenj

e za

nadz

or u

mes

tu

Ode

ljenj

e za

nadz

or u

mes

tu

Ode

ljenj

e za

stan

dard

e I

regu

laci

ju

Divi

zija

za

spre

čava

nje

pran

ja n

ovca

Ode

ljenj

e za

izve

staj

e I

anal

izu

Ode

ljenj

e za

izve

staj

e I

anal

izu

Ode

ljenj

e za

licen

cira

nje

Ode

ljenj

e za

nadz

or

penz

ija I

trzis

ta

Ode

ljenj

e za

Harti

je o

d

vredn

osti

Guv

erne

rIz

vrsn

i Odb

or

Ode

ljenj

e za

odrz

ivost

rada

I bez

bedn

ost

Zam

. Guv

erne

ra z

a

bank

arsk

e op

erac

ije

Depa

rtman

za u

prav

ljanj

e

info

rmac

ijam

a

Ode

ljenj

e

sist

ema

plac

anja

Depa

rtman

goto

vine

I

bank

arsk

ih

odno

sa

Ode

ljenj

e

oper

ativn

og

sist

ema

Ode

ljenj

e za

goto

vinsk

o

plac

anje

Ode

ljenj

e

kred

itnog

regi

stra

Ode

ljenj

e za

nadz

or I

anal

izu

sist

ema

Ode

ljenj

e za

bank

arsk

e

odno

se

Depa

rtman

upra

vljan

ja

sred

stav

a

Ode

ljenj

e za

inve

stira

nje

Ode

ljenj

e za

tehn

olog

iju I

info

rmac

ione

sist

eme

Ode

ljenj

e

stat

istik

e I

plat

nog

bila

nsa

Kabi

net G

uver

nera

Ode

ljenj

e za

ljuds

ke

odno

se

ODB

OR

CBK

Depa

rtman

za

spol

jne

odno

se

Zam

. Guv

erne

ra z

a op

šte

funk

cije

Kanc

elar

ija za

stra

tesk

o

plan

iranj

e up

ravl

ajnj

e riz

icim

a

Ipro

jeka

ta p

onoc

i

Dep

artm

an za

ekon

omsk

u

anal

izu I

finan

sijs

ku

stab

ilnos

t

Depa

rtman

za

adm

inis

traci

ju

Ode

ljenj

e za

racu

novo

dstvo

Ode

ljenj

e za

adm

inis

trativ

ne

uslu

ge I

trans

port

Ode

ljenj

e za

bezb

edno

st

Ode

ljenj

e za

naba

vke

Ode

ljenj

e za

preg

lede

Ode

ljenj

e za

prfa

vne

save

te

Diviz

ija z

a

nadg

leda

nje

i

anal

izira

nje

Depa

rtman

za

unut

rasn

ju

reviz

iju

Depa

rtman

za p

ravo

Depa

rtman

za

plan

iranj

e I

finan

sijs

ko

izve

stav

anje

Depa

rtman

stat

istik

e

Kom

itet R

eviz

ije

Depa

rtman

za

nadz

or

bana

ka

Depa

rtman

za

nadz

or

osig

uran

ja

Depa

rtman

za

licen

cira

nje

I

regu

lisan

je

Sef U

nutra

snje

Rev

izije


20|


|21

1. Izvršni rezime

Ekonomska aktivnost u evrozoni je oporavljana tokom 2014. godine, uglavnom si rezultat

unapređenja poverljivosti potrošača i postepenog unapređenja uslova na tržištu rada. Za razliku

od zemalja Evrozone, zemlje zapadnog Balkana su okarakterisane sporijim ritmom ekonomske

aktivnosti tokom 2014. godine u odnosu na prethodnu godinu.

Ekonomija Kosova je tokom 2014. godine, prema procenama CBK-a, okarakterisana jednim

porastom od 2.7 odsto. Porast u 2014. godini se zasniva uglavnom na procenama za povećanje

potrošnje, dok se procenjuje da su investicije i neto izvozi doprineli negativno. Opšta potrošnja je

imala značajan porast koji je podstaknut od doznaka, potrošačkih kredita bankarskog sektora,

zarada javnog sektora, itd. Sa druge strane, opšte investicije su okarakterisane padom zbog pada

javnih investicija, dok su u međuvremenu strane direktne investicije obeležile pad. Takođe,

trgovinski bilans tokom 2014. godine je okarakterisan produbljivanjem trgovinskog deficita.

Uprkos povećaju izvoza robe i usluga tokom 2014. godine, veoma visok nivo uvoza je učinio da

neto izvozi utiču negativno na ekonomski rast. 2014. godina je bila povoljna i što se tiče cena

uvoženih proizvoda koja su dovela do jedne niske stope inflacije. Stopa inflacije u 2014. godini

bila je 0.4 odsto u odnosu na stopu od 1.8 odsto koja je obeležena u 2013. godini. Pozitivnim

pomacima je okarakterisan i fiskalni sektor, obzirom da su primarni budžetski prihodi obeležili

rast, dok su primarni budžetski rashodi obeležili sličan nivo sa prethodnom godinom.

Vrednost ukupnih sredstava finansijskog sistema Kosova je postigao 4.5 milijardi evra u 2014.

godini, šta predstavlja godišnji rast od 7.4 odsto. Rast sredstava ukupnog finansijskog sistema

tokom 2014. godine uglavnom odražava rast sredstava penzionih fondova i komercijalnih banaka.

U 2014. godini, sredstva bankarskog sektora su obeležila godišnji rast od 4.2 odsto, postižući

vrednost od 3.2 milijardi evra. U okviru sredstava bankarskog sektora, vrednost ukupnih kredita

izdatih od strane komercijalnih banaka u zemlji, okarakterisana je jednim godišnjim rastom od

4.2 odsto, postizanjem na 1.9 milijardi evra. Istovremeno, vrednost ukupnih depozita je postigla

2.5 milijardi evra, šta predstavlja godišnji rast od 3.6 odsto. U 2014. godini, ključni pokazatelji

profitabilnosti bankarskog sektora su poboljšani kao rezultat naglašenog porasta profita. Takođe,

tokom 2014. godine, Pokazatelj adekvatnosti kapitala je postigao nivo od 17.8 odsto (16.7 odsto u

decembru 2013. godine), dok je izlaganje bankarskog sektora prema kreditnom riziku smanjeno,

izraženo kroz pad učešća nenaplativih kredita prema ukupnim kreditima na 8.3 odsto (8.7 odsto

u 2013. godini). I pozicija likvidnosti bankarskog sektora tokom 2014. godine je ostala na

zadovoljavajućom nivou.

Što se tiče tržišta osiguranja, broj i struktura osiguravajućih kompanija ostaju neizmenjeni od

prethodne godine. U 2014. godini, ukupna sredstva osiguravajućih društva koja funkcionišu u

zemlji dostigla su vrednost od 140.4 miliona evra, godišnji porast od 5.8 odsto. Sektor osiguranja

tokom 2014. godine je okarakterisan neto gubitkom od 318.8 hiljada evra, što je vidno manje u

odnosu na prethodnu godinu kada je ovaj sektor registrovao gubitak u vrednosti od 754.6 hiljada

evra. Smanjenje gubitaka je omogućen uglavnom od strane boljeg upravljanja troškova.

Mikro-finansijski sektor u 2014. godini je prekinuo trend smanjenja aktivnosti sleđenih tokom

poslednjih godina. vrednost ukupnih sredstava MFI-a je postigao 112.9 miliona evra u 2014.

godini, šta predstavlja sličan nivo sa prethodnom godinom, dok je vrednost ukupnih kredita

obeležila godišnji rast od 2.9 odsto i dostigla na 74.4 miliona ebra. MFI-i su prethodnu 2014.

godinu okončali dobitkom od 1.3 miliona evra, u odnosu na gubitak od 324.4 hiljada evra u

prethodnoj godini.

Penzioni fondovi su okarakterisani jednim pozitivnim učinkom u 2014. godini, gde su ukupna

sredstva penzionog sistema obeležila godišnji porast od 19.1 odsto i postigla vrednost od 1.1


22|

milijardi evra. Tokom 2014. godine, TKPK je okarakterisan rastom cene akcija i rastom

povraćaja investicija. Fond penzione štednje je tokom 2014, godine realizovao pozitivan porast iz

investicija u vrednosti od 66.7 miliona evra, dok je i cena akcije bila viša u 2014. godini, u odnosu

na prethodnu godinu od 6.5 odsto.

Tokom 2014. godine su okončani i prosleđeni na razmatranje i usvajanje ispred nadležnih

institucija dva posebna nacrta Zakona za finansijski sektor na Kosovu, koja obuhvataju nacrt

Zakona o opštim osiguranjima i nacrtom zakona o mikro-finansijskim institucijama i ne-

bankarskim finansijskim institucijama.

U pogledu jednog stabilnog bankarskog sistema, tokom 2014. godine izvršena su ispitivanja

komercijalnih banaka u skladu sa predviđenim planom. U skladu sa međunarodnim praksama u

relevantnoj oblasti, posebna pažnja se obraća kreditnom riziku, likvidnosti, tržištu i drugim

rizicima, na osnovu pristupa nadgledanja na osnovi rizika. CBK se i tokom 2014. godine

angažovala za usvajanje najboljih praksi nadgledanja osiguranja, na osnovu principa

Međunarodne asocijacije nadgledanja osiguranja i nadgledanja zasnovanog na riziku, doprinoseći

tako povećanju transparentnosti poslovanja osiguravača nad javnošću. U funkciji čuvanja

održivosti finansijskog sektora, tokom 2014. godine su izvršena ispitivanja penzionih fondova u

skladu sa predviđenim planom.

Kao i prethodnih godina, tokom 2014. godine, CBK je obezbedila jednu kvalitativnu i

kvantitativnu ponudu gotovine za bankarski sektor, kako bi omogućila gotovinsko vršenje

transakcija u ekonomiji. Krajem 2013. godine i početkom 2014. godine urađeno je zaključivanje

svih planiranih faza projekta SWIFT-a i sve međunarodne isplate su realizovane kroz mrežu

SWIFT, skrateći tako vreme i povećavajući efikasnost procesiranja isplata. Tokom 2014. godine,

je obeležen porast u obimu i vrednosti transakcija u Elektronskom sistemu među-bankarskog

kliringa (ESMK). I Kreditni registar Kosova (KRK) je obeležio napredak tokom 2014. godine, gde

su registrovani 314 novih korisnika, kao posledica zahteva podnetim od strane institucija članica,

dok je istraživanje o obavezama i kreditnim istorijatom i kreditnim istorijama kreditnih

podnosioca rokom ove godine 639,100 istraživanja.

Tokom 2014. godine, funkcionalizovan je razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti Vlade

Republike Kosovo. U 2014. godini, sva sredstva pod upravljanjem CBK-a je uloženo u

finansijskim instrumentima koji spadaju u kategoriji sigurnih i likvidnih instrumenata. CBK je

realizovala sigurne povraćaje od investicija, i tom prilikom su povraćaji povoljniji od investicija u

hartijama od vrednosti u poređenju sa investicijama u bankarskim depozitima.

CBK je nastavila blisku saradnju međunarodnih značajnih institucija uključujući Međunarodni

Monetarni Fond (MMF), Svetsku Banku (SB) kao i sa ostalim međunarodnim finansijskim

institucijama kao što su Evropska Centralna Banka (ECB), Evropska Banka za obnovu i razvoj

(EBOR), centralne banke zemalja regiona i sa ostalim institucijama sa kojima CBK ima

sporazume o saradnji. Tokom 2014. godine, pokrenut je zvanično program tehničke saradnje

ECB-a sa centralnim bankama regiona zapadnog Balkana, koji ima za cilj pripremanje

centralnih banaka zemalja regiona za uključivanje u Evropski sistem centralnih banaka (ESCB).

Očekuje se da će program jačati institucionalni kapacitet CBK-a identifikacijom zakonskih

zahteva, organizacija i resursa za postizanje usklađenosti sa standardnim institucionalnim i

operacionim okvirom ESCB-a i ECB-a. Drugi važan događaj je i početak programa finansijskog

obrazovanja i obeležavanje Međunarodne nedelje novca.


|23

2. Spoljna ekonomska sredina

2.1. Evrozona i zapadni Balkan

Ekonomska aktivnost u evrozoni tokom 2014. godine je oporavljena postepeno, poboljšanjem

poverljivosti potrošača i postepenim poboljšanjem uslova na tržištu rada. Međutim, rast

ekonomske aktivnosti ostao je koncentrisan u centralnoj ekonomiji evrozone, odnosno u

Nemačkoj, dok su različiti delovi evrozone nastavili da se karakterizuju sa slabim porastom

odnosno ekonomskim padom. U 2014. godini, ekonomski rast u evrozoni je postigao 0.9 odsto,

naspram ekonomskog pada obeleženog u prethodnoj godini od 0.5 odsto. Iako nastavlja da se

smatra kao skroman ekonomski rast, signali za dalje jačanje aktivnosti u regionu evrozone se

uglavnom zasnivaju na dalji pad cene nafte, šta se očekuje da će se odraziti na povećanje

poverljivosti potrošača i shodno tome i povećanju troškova. Takođe, očekuje se da će se rast

ekonomske aktivnosti podržati kontinuiranim rastom izvoza evrozone kao rezultat

obezvređivanja evra kao i početkom implementacije programa količinskog olakšanja od strane

Evropske Centralne Banke (ECB). Za 2015. godinu, MMF predviđa ekonomski rast od 1.5 odsto u

evrozoni.

Prema ECB-u, prosečna stopa inflacije u evrozoni u 2014. godini je smanjena na 0.4 odsto, od 1.4

odsto koliko je bilo 2013. godine. Kontinuirani pad cena na međunarodnim tržištima je

rezultovao deflacijom od 0.6 odsto odnosno 0.3 odsto januara i februara meseca 2015. godine.

Da bi se suprotstavio povećanom riziku

deflacije u evrozoni i da bi oporavila još

uvek krhku ekonomiju u regionu, ECB

je odlučila da lansira program

količinskog olakšanja od marta meseca

2015. godine. Kroz ovaj program,

očekuje se da će ECB realizovati

kupovinu hartija od vrednosti evropskih

vlada i agencija evropskih institucija u

sekundarnom tržištu. Kupovina hartija

od vrednosti u javnom i privatnom

sektoru, u okviru ovog programa,

očekuje se da će postići vrednost od 60

milijardi evra mesečno. Program

kvantitativnog olakšanja u širokoj meri se očekuje da će trajati do septembra 2016. godine.

U 2014. godini, ECB je zadržala naizmeničnu osnovnu osnovu re-finansiranja, što je uticalo na

lak porast jednomesečnih kamatnih stopa među-bankarskog kreditiranja Euribor. U 2014.

godini, prosečna jednomesečna kamatna stopa je povećana u prosečno 0.023 odsto od 0.018 odsto

septembra 2014. godine (slika 1). Sa druge strane, Euribor stopa za period od 12 meseci je

obeležilo pad u prosečno 0.33 odsto u 2014. godini, sa proseka od 0.36 odsto u septembru 2014.

godine.

Učinak ekonomske aktivnosti na zapadnom Balkanu tokom 2014. godine se uglavnom procenjuje

da je bio manji u odnosu na 2013. godinu. Prosečni ekonomski rast u zemljama regiona zapadnog

Balkana u 2014. godini procenjuje se da je bio oko 1.6 odsto. Najveći ekonomski rast u regionu su

obeležile Makedonija (3.8 odsto) i Kosovo (2.7 odsto), dok je Srbija bila jedina zemlja u regionu

koja je okarakterisana ekonomskim padom u 2014. godini.

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

Ma

r

Jun

Sep

De

c

Ma

r

Jun

Sep

De

c

Ma

r

Jun

Sep

De

c

Ma

r

Jun

Sep

De

c

Ma

r

Jun

Sep

De

c

Ma

r

Jun

Sep

De

c2009 2010 2011 2012 2013 20141m 12m Stopa refinansiranja ECB-a, (desni ugao)

Slika 1. Stopa međubankarskog kreditiranja EURIBOR i stopa refinansiranja ECB-a

Burimi: Euribor (2014) dhe ECB (2014)


24|

Slično sa zemljama evrozone, zemlje zapadnog Balkana su okarakterisane niskom stopom

inflacije, odnosno deflacijom u 2014. godini naspram prethodne godine. Prosečna stopa inflacije u

zemljama regiona u 2014. godini je bila 1.6 odsto. Srbija i Albanija se karakterišu sa višom

stopom inflacije od 1.7 odsto odnosno 1.6 odsto, dok Crna Gora, Bosna i Hercegovina i

Makedonija su okarakterisane deflacijom.

Cene nafte (brentcrude)1 u 2014. godini

su obeležile prosečan pad od oko 9.1

odsto. Padom cene tokom 2014. godine

su okarakterisani i metali zlata. U 2014.

godini, cena zlata bila je oko 10.3 odsto

manja u poređenju na prethodnu

godinu. Prehrambeni artikli na

globalnom nivou tokom 2014. godine su

okarakterisani padom cena u poređenju

na prethodnu godinu. Tokom 2014.

godine, u odnosu na prethodni period,

prehrambeni artikli su imali jednu nižu

cenu od otprilike 3.7 odsto, dok su

žitarice imale manju cenu za otprilike 12.5 odsto.

Stopa razmenjivanja evra naspram ključnih valuta je smanjena u 2014. godini. Prema

britanskoj funti i švajcarskom franku, evro je obeležio prosečni godišnji pad od 5.0 odnosno 1.3

odsto, dok prema američkom dolaru vrednost evra je porasla blago za 0.1 odsto. Što se tiče valuta

zemalja regiona, u 2014. godini, evro je poraslo naspram srpskog dinara, hrvatske krune i

makedonskog denara za 3.7, 0.7 odnosno 0.1 odsto, dok je opala naspram albanskog leka za 0.2

odsto.

1‘BrentCrude’ predstavlja trgovinsku klasifikaciju za naftu proizvedenu na severnom moru kao predstavnike nivoa cene nafte na globalnom nivou.

0

20

40

60

80

100

120

140

Ma

r

Jun

Sep

De

c

Mar

Jun

Sep

De

c

Ma

r

Jun

Sep

Dec

Ma

r

Jun

Sep

Dec

Ma

r

Jun

Sep

De

c

Ma

r

Jun

Sep

De

c

Ma

r

Jun

Sep

De

c

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Slika 2. Cena nafte 'brent crude', u USD

Izvor: World Bank, EIA (2014), i kalkulacije CBK-a


|25

3. Kosovska ekonomija

3.1. Realni sektor

Stopa ekonomskog rasta za 2014. godinu, prema procenama CBK-a bila je 2.7 odsto, što je manje

od početnog predviđanja od 3.0 odsto. Ova revizija je rezultirala nakon obuhvatanja efekta

migriranja koji je okarakterisao kraj 2014. godine. Realna stopa ekonomskog rasta na Kosovu za

2014. godinu se uglavnom zasniva na povećanje potrošnje, dok, procenjuje se da su investicije i

izvozi doprineli negativno.

Podaci za 2014. godinu predstavljaju

veći rast potrošnje, koji je utican od

povećanja potrošačkih kredita,

povećanja plata i dnevnica javnog

sektora, zatim subvencija i transfera,

itd. Takođe, povećanje potrošnje je

podržano i od strane doznaka, koje su

2014. godine obeležile godišnji rast od

11.7 odsto. Sa druge strane, javne

investicije u 2014. godini su obeležile

pad od 22.3 odsto, dok su i strane

direktne investicije (SDI)

okarakterisane padom od 46.0 odsto u

istom periodu. Pad javnih investicija je

učinio da realni rast BDP-a bude niži u odnosu na prethodnu godinu. Aktivnost privatnog

sektora je podržana i od strane kredita bankarskog sistema koje su na kraju 2014. godine ubrzale

ritam rasta.

Inflacija na Kosovu, izražena kroz indeks potrošačkih cena (engl: Consumer Price Index: CPI),

tokom 2014. godine je okarakterisana vidno manjom stopom u odnosu na prethodnu godinu.

Prosečna godišnja stopa inflacije u 2014. godini bila je 0.4 odsto u odnosu na prosek od 1.8 odsto

u prethodnoj godini (slika 4).

Tokom 2014. godine, komponente CPI-a

kao alkoholna pića i duvan, obeležile su

porast od 4.3 odsto, energetika 4.1 odsto

i odeća 2.8 odsto. Dok, istaknut pad cena

je obeležen kod usluga obrazovanja za

7.0 odsto i usluga transporta za 2.2

odsto (slika 5). Pad cene obrazovnih

usluga se pripisuje odluci vlade za

smanjenje plaćanja od 50 odsto za

studente javnog univerziteta, dok pad

cena usluga transporta se pripisuje padu

cene naftnih derivata. Cene

prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih

pića su obeležile pad od 0.2 odsto.

Uprkos blagog pada cena, prehrambeni proizvodi predstavljaju jednu od kategorija sa većim

uticajem inflacije, obzirom da predstavljaju oko 37.8 odsto potrošačke korpe na Kosovu.

4.4

2.8

3.4

2.7

3.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

4.5

5.0

2011 2012 2013 2014* 2015*

Slika 3. Realni porast BDP-a, u procentima

* Podaci za 2014. i 2015. godinu predstavljaju procene i predviđanja CBK-a

Izvor : ASK (2015)

-0.6

1.4

3.4

5.4

7.4

9.4

11.4

Janua

rF

ebru

ar

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avgust

Septe

mbar

Okto

bar

Novem

bar

Decem

bar

Janua

rF

ebru

ar

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avgust

Septe

mbar

Okto

bar

Novem

bar

Decem

bar

Janua

rF

ebru

ar

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avgust

Septe

mbar

Okto

bar

Novem

bar

Decem

bar

Janua

rF

ebru

ar

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avgust

Septe

mbar

Okto

bar

Novem

bar

Decem

bar

2011 2012 2013 2014

Izvor: ASK (2015)

Slika 4. Norma inflacije, godišnja promena u procentima


26|

Kretanje cena na Kosovu je slično

kretanjima cena na međunarodnim

tržištima kao posledica visoke zavisnosti

ekonomije Kosova od uvoza. Ovo se

pokazuje i od sličnog ponašanja indeksa

cena uvoza sa CPI-om (slika 6). U 2014.

godini, cene uvoza su okarakterisane

prosečnim padom na 0.6 odsto, od

blagog porasta od 0.2 odsto koji je

obeležen prethodne godine. U okviru

cena uvoza, cene biljnih proizvoda i

cipela su obeležile najviši rast sa 24.1

odnosno 17.0 odsto, praćeno osnovnim

metalima sa 12.1 odsto, dok su cene

tekstila obeležile najveći pad sa 24.0

odsto praćeno prehrambenim

proizvodima sa 7.2 odsto.

Indeks cena proizvodnje u 2014. godini

je obeležio prosečni godišnji rast od 1.6

odsto dok u istom periodu prethodne

godine je obeležio rast od 2.4 odsto. Rast

cena je bio naglašen kod proizvodnje

hemijskih proizvoda sa 39.9 odsto i

proizvodnje drva i njenih proizvoda sa

12.9 odsto. Sa druge strane, pad cena

proizvodnje je najviše obeležen kod

ekstrakcije rude metala sa 15.2 odsto,

praćeno padom cena proizvodnje

elektronskih uređaja sa 17.1 odsto,

proizvodnje hartije i njenih proizvoda sa

10.2 odsto, itd.

Tokom 2014. godine su registrovana

9,404 nova preduzeća ili 16 preduzeća

manje od prethodne godine, dok su

zatvorena 1,671 poslovanja ili 163

poslovanja više nego prethodne godine

(slika 7). Struktura novih registrovanih

preduzeća ja slična sa prethodnom

godinom gde dominiraju trgovina,

hotelijerstvo, proizvodnja,

građevinarstvo i poljoprivreda. U

poređenju sa prethodnom godinom, obeležen je pad broja poslovanja registrovanih na tržištu

nekretnina (198 preduzeća) i građevinarstva (140 preduzeća), dok su hotelijerstvo i proizvodnja

obeležile rast od 123 odnosno 106 registrovanih preduzeća. Rast su obeležile i preduzeća

registrovana u trgovinskom sektoru.

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

2011 2012 2013 2014

Alkoholna pića i duvan

Električna energija, gas i zapaljivi materijali

Odeća

Slika 5. Kretanje cena prema komponentama, godišnja promena u procentima

Izvor: ASK (2015)

90

95

100

105

110

115

120

125

130

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

2011 2012 2013 2014

Potrošačke cene Cene proizvodnje Cene uvoza

Slika 6. Indeksi potrošačkih cena, cena proizvodnje i uvoza

Izvor: ASK (2015)

-1000

-500

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

Mar

Jun

Sep

Dec

Mar

Jun

Sep

Dec

Mar

Jun

Sep

Dec

Mar

Jun

Sep

Dec

2011 2012 2013 2014

Nova poslovanja Zatvorena preduzeća

Slika 7. Registrovanje poslovanja, ne kumulativnih

Izvor : ASK (2015)


|27

3.2. Fiskalni sektor

Primarni budžetski prihodi2 u 2014. godini su postigli vrednost od 1.3 milijardi evra. Ukoliko se

izostave 33.5 miliona evra povraćaja PDV-a i ostalih poreza iz Carine Kosova i Poreske

Administracije Kosova, onda primarni budžetski prihodi postižu vrednost od 1.33 milijarde evra,

što predstavlja rast od 1.5 odsto. Ovaj veći nivo prihoda koji je postignut uprkos činjenice da je

2014. godine prikupljane samo 15.0 miliona evra prihoda u obliku dividende od javnih preduzeća,

dok su prethodne godine realizovane 43.0 miliona evra prihoda od dividende. Ukoliko se isključe

prihodi od dividende, onda su budžetski prihodi u 2014. godini obeležili rast od 3.8 odsto.

Primarni budžetski rashodi3 su u 2014. godini zabeležili iznos od 1.5 milijardi evra što

predstavlja sličan nivo sa prethodnom godinom. Shodno tome, tokom ovog perioda, budžet

Kosova je obeležio primarni deficit od oko 131 miliona evra (2.4 odsto BDP-a) u odnosu na

primarni deficit od oko 150 miliona evra zabeležen u 2013. godini (2.9 odsto BDP-a).

Izvršenje planiranih rashoda u 2014. godini bilo je otprilike isto u poređenju sa prethodnom

godinom (91 odsto godišnjeg plana). Plate i dnevnice kao i subvencije i transferi su zabeležili bolji

nivo realizacije u odnosu na plan, dok su kapitalni troškovi realizovani u meri od 80.0 odsto

plana u poređenju na stopu od 84.4 odsto realizacije u prethodnoj godini. Sa druge strane,

realizacija budžetskih prihoda je postigla nivo od 90.9 odsto plana za 2014. godinu, što je za 1.4

odsto manje od stope realizacije u prethodnoj godini.

Što se tiče strukture budžetskih prihoda, primećuje se porast prikupljenih prihoda na granici

koje su obeležile godišnji rast od 4.0 odsto i postigle bruto nivo od 871.0 miliona evra. neto prihodi

koji isključuju povraćaje carine od 2.4 miliona evra dostigli su vrednost od 868.6 miliona evra.

Prikupljeni prihodi od lokalnih poreza su postigli bruto vrednost od 303.7 miliona evra. Ukoliko

se isključuju povraćaji poreske administracije od 31.1 miliona evra onda neto prihodi od lokalnih

poreza su postigle rast od 0.7 odsto i postigle vrednost od 272.6 miliona evra.. Ne-poreski prihodi

su postigli vrednost od 46.7 miliona evra što predstavlja godišnji rast od 8.0 odsto. Takođe,

sopstveni prihodi (centralni i lokalni nivo) su zabeležili rast od 3.4 odsto postigavši vrednost od

98.2 milion evra.

Što se tiče rashoda, plate, dnevnice i subvencije i transferi su obeležile rast u poređenju na

prethodnu godinu, dok su kapitalni troškovi i robe i usluge obeležile pad. Kapitalne investicije,

koje su 2014. godine zastupale oko 28.1 odsto ukupnih troškova, obeležile su vrednost od 411.4

miliona evra što predstavlja pad od 22.3 odsto. Smanjenje kapitalnih investicija se odnosi na

okončanju projekta autoputa R-7, koji je prethodne godine bio u fazi realizacije. Pored okončanja

projekta autoputa R-7, kašnjenje u stvaranju institucija nakon izbora od juna 2014. godine su

uticale na odlaganje realizacije jednog dela kapitalnih projekata. Vladini troškovi za robe i usluge

su obeležile pad za 3.6 odsto i postigli su vrednost od 205.8 miliona evra. Sa druge strane, vladini

troškovi za plate i dnevnice su obeležili rast od 17.3 odsto i postigli vrednost od 485.2 miliona

evra, što je uglavnom rezultat odluke vlade za povećanje plata. Subvencije i transferi su takođe

obeležili rast od 15.4 odsto i postigli vrednost od 361.2 miliona evra.

Javni dug, na kraju 2014. godine, dostigao je na 582.9 miliona evra od 476.3 miliona evra koliko

je bilo prethodne godine, dok kao procenat BDP-a je postigao 10.6 odsto od 9.1 odsto koliko je bio

prethodne godine. Ovaj porast od 22.4 odsto javnog duga, uglavnom se pripisuje povećanju

unutrašnjeg duga vlade, dok je spoljni dug ostao gotovo neizmenjen. U 2014. godini, unutrašnji

dug vlade je dostigao vrednost od 256.5 miliona evra, u godišnjem rastu od 62.2 odsto. U istom

periodu, spoljni dug vlade je postigao vrednost od 326.4 miliona evra, šta pokazuje jedan godišnji

rast od 0.8 odsto.

2

U okviru primarnih prihoda nisu obuhvaćeni prihodi od zaduživanja, primanja od opštih garantova donatora i primanja od depozita. 3

U okviru primarnih rashoda nisu obuhvaćena isplaćivanja dugova, isplaćivanja određenih grantova donatora i povraćaji primanja od depozita


28|

3.3. Spoljni sektor

Pozicija platnog bilansa na Kosovu je

pogoršana 2014. godine u odnosu na

prethodnu godinu. Deficit tekućeg i

kapitalnog računa je obeležio vrednost

od 419.8 miliona evra u 2014. godini, u

poređenju na iznos od 304.7 milion evra,

kao što je bio prethodne godine. Ovo

pogoršanje deficita tekućeg računa se

uglavnom prepisuje povećanju deficita u

robe za 2.8 odsto, dok trgovinski bilans

usluga je okarakterisan sa porastom od

4.4 odsto. U 2014. godini, račun

primarnih prihoda i račun sekundarnih

prihoda je okarakterisan smanjenjem

pozitivnog bilansa (12.5 odnosno 4.4

odsto).

Deficit računa roba postigao je vrednost

od 2.2 milijardi evra u 2014. godini, što

predstavlja porast od 2.7 odsto u

poređenju sa istim periodom u

prethodnoj godini (slika 8). Ukupan

izvoz u 2014. godini je postigao iznos od

324.6 miliona evra, šta se poklapa sa

godišnjim porastom od 10.5 odsto. Rast

izvoza tokom ovog perioda se uglavnom

prepisuje rastu vrednosti izvoza

osnovnih metala, kao kategorija sa

najvećim učešćem u okviru ukupnog izvoza zemlje, rasta izvoza mašinerije i električne opreme

kao i izvoza prehrambenih proizvoda.

Vrednost ukupnog uvoza na Kosovu, u 2014. godini, postigla je 2.5 milijardi evra, što predstavlja

godišnji rast od 3.6 odsto. U okviru ukupnog uvoza, rastom je okarakterisana kategorija mašina i

električne opreme, kategorija transportnih sredstava, kao i uvozi biljnih proizvoda, dok se padom

uvezene vrednosti okarakterišu mineralni proizvodi i prehrambeni proizvodi. Kao rezultat bržeg

rasta vrednosti izvoza u 2014. godini, stopa pokrivenosti uvoza sa izvozom je porasla na 12.8

odsto, od 12.0 odsto koliko je bilo 2013. godine.

Trgovina uslugama se karakteriše rastom pozitivnog bilansa u 2014. godini. Bilans usluga je

postigao vrednost od 336.1 miliona evra u 2014. godini (312.2 miliona evra u 2013. godini), dok je

najveći porast u okviru bilansa usluga obeležila ključna kategorija, odnosno putna kategorija.

Najveća kategorija u okviru prihoda računa primarnog prihoda ostaju prihodi od naknade

zaposlenih, odnosno prihodi od prihoda zaposlenih sa Kosova van zemlje. Prihodi od naknada

zaposlenih su obeležili godišnji pad od 7.4 odsto u 2014. godini, padajući na 206.5 miliona evra.

Doznake, koje ujedno predstavljaju i najveću kategoriju u okviru računa sekundarnih prihoda,

nastavljaju da doprinose smanjenju deficita tekućeg računa. Vrednost ukupnih doznaka

primljenih u zemlji u 2014. godini je postigla iznos od 693.7 miliona evra, što predstavlja

godišnje rast od 11.7 odsto (slika 9).

-700

-500

-300

-100

100

300

500

700

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

2009 2010 2011 2012 2013 2014Izvozi Uvozi Trgovinski bilans

Slika 8. Izvozi, uvozi i trgovinski bilans, u milionima evra

Izvor: ASK (2015)

-10

-5

0

5

10

15

20

0

50

100

150

200

250

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

2010 2011 2012 2013 2014

Doznake emigranataGodišnja promena (u procentima, desni ugao)

Slika 9. Doznake, u milionima evra

Izvor: CBK (2014)


|29

Još jedna važna komponenta u okviru platnog bilansa je i kategorija Stranih Direktnih

Investicija (SDI). Bilans SDI-a je u 2014. godini bio 123.9 miliona evra, što predstavlja značajni

pad u poređenju sa vrednošću od 250.2

miliona evra u prethodnoj godini. Ovaj

pad SDI-a se uglavnom može prepisati

prodaji akcija nekoliko stranih

kompanija koja funkcionišu na Kosovu

kod kosovskih stanovnika kao i

distribuciji super-dividende4 nekoliko

stranih kompanija koja operišu na

Kosovu (slika 10).

3.4. Finansijski sektor

3.4.1 Opšte karakteristike

U 2014. godini, vrednost ukupnih

sredstava finansijskog sektora Kosova je

dostigla na 4.5 milijardi evra,

obeležavajući godišnji rast od 7.4 odsto

(10.5 odsto u 2013. godini).

Rast sredstava finansijskog sistema

tokom 2014. godine se uglavnom

prepisuje rastu sredstava penzionih

fondova i komercijalnih banaka. Sektor

osiguranja, bez obzira na proširenje

aktivnosti, imao je mali doprinos u

povećanju ukupnih sredstava

finansijskog sistema. Dok su, sredstava

mikro-finansijskog sektora i finansijskih

pomagača, imala gotovo neutralan

doprinos u povećanju ukupnih sredstava.

Tabela 1. Broj finansijskih institucija5

Opis 2011 2012 2013 2014

Komercijalne banke 8 9 9 10

Osiguravajuće kompanije 13 13 13 14

Penzioni fondovi 2 2 2 2

Finansijski pomoćnici 34 38 39 42

Mikro-finansijske institucije 20 17 17 18

Izvor: CBK (2015)

Struktura sredstava finansijskog sistema u 2014. godini bila je sličan sa prethodim godinama što

se tiče vlasništva, dok broj ukupnih institucija koja deluju na finansijskom tržištu je

okarakterisana porastom. Tokom 2014. godine, finansijsko tržište je dodao filijala strane banke

(koja je odobrena preliminarne licence), a mikrofinansijska institucija osnovana stranim

4Sa super*dividendom se podrazumeva dividenda koja je veća od dobiti kompanije za određeni period. Distribucija super-dividende utiče na smanjenju stranog

akcionarskog kapitala, što predstavlja smanjenje SDI-a.

5Broj finansijskih institucija predstavlja broj institucija koja su licencirana da funkcionišu na tržištu Kosova.

-30

-10

10

30

50

70

90

110

130

150

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

2010 2011 2012 2013 2014

Kapital i fond investicija u akcije Instrumenti duga

Slika 10. Struktura stranih direktnih investicija prema komponentama , u milione evra

Izvog : CBK (2015)

72.3%3.1%

2.7%0.2%

21.7%

2013

BankeOsiguranjaMikro-financijskaFinancijski pomoćniciPenziona

70.1%3.1%2.5%

0.2%

24.1%

2014

BankeOsiguranjaMikro-financijskaFinancijski pomoćniciPenziona

Slika 11. Struktura sredstava finansijskog sistema, procentualno

Izvor : CBK (2015)


30|

kapitalom, kao i osiguravajuc ́e kompanije sa stranim kapitalom (koji je odobreno preliminarne

licence). Takođe, tokom 2014. godine, broj finansijskih pomagača je stigao na 42 (39 u 2013.

godini) (tabela 1).

Jedan značajan deo sredstava finansijskog sistema nastavlja da se ulaže u stranim tržištima.

Vrednost neto stranih sredstava (NSS) u 2014. godini je postigla 1.4 milijardi evra, što se

poklapa sa godišnjim porastom od 32.4 odsto (6.4 odsto u 2013. godini).6 Najveće učešće u

ukupnim NNS-ima nastavljaju da imaju penzioni fondovi (oko 75 odsto NSS-a), dok se preostali

deo sastoji uglavnom od NSS-a bankarskog sektora (slika 11).

Potraživanja prema spoljnom sektoru u

2014. godini su postigla vrednost od 1.6

milijardi evra, obeležavajući značajan

godišnji porast od 26.8 odsto7 (7.9 odsto

u 2013. godini). U istom periodu,

obaveze prema spoljnom sektoru su

postigle vrednost od 243.3 miliona evra,

obeležavajući godišnji rast od 2.4 odsto

(15.4 odsto u 2013. godini). Rast od samo

2.4 odsto obaveza nad spoljnim sektorom

je postignut kao rezultat usporavanja

rasta kredita uzetih od stranih

komercijalnih banaka, koje su obeležile

godišnji rast od 6.5 odsto u 2014. godini

(63.9 odsto u 2013. godini).

Izloženost finansijskog sektora prema spoljnom sektoru nastavlja da ostaje naglašeniji u okviru

sredstava, pored manje izloženosti u okviru obaveza. Preciznije, spoljna sredstva su prema

ukupnim sredstvima finansijskog sistema u 2014. godini imale učešće od 35.5 odsto, dok su

spoljne obaveze prema ukupnim obavezama finansijskog sistema imale učešće od 5.4 odsto. Što

se bankarskog sistema tiče, spoljna sredstva predstavljaju 18.3 odsto ukupnih sredstava, dok su

samo 5.7 odsto obaveze prema spoljnom

sektoru.

3.4.2 Bankarski sektor

Struktura bankarskog sektora na

Kosovu je u 2014. godini je bila slična sa

prethodnim periodima. Prema

vlasništvu, struktura bankarskog

sektora je nastavila da se dominira od

stranih banaka u stranom vlasništvu,

čija sredstva čine 90.4 odsto ukupnih

sredstava bankarskog sektora, dok se

preostali deo upravlja od strane banaka

u domaćem vlasništvu.

6U ovom kontekstu, finansijski sektor ne obuhvata Centralnu Banku.

7U okviru potraživanja finansijskog sektora Kosova prema spoljnom sektoru nije obuhvaćena kategorija “gotovina”. To je zato što se evro u monetarnim i finansijskim

statistikama smatra kao spoljno sredstvo (potraživanje prema ne-rezidentima ), dok su ova sredstva na Kosovu.

-100

50

200

350

500

650

800

950

1,100

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

2011 2012 2013 2014

SSS komercijalnih banaka SSS ostalih finansijskih institucija

Slika 12. Spoljna neto sredstva prema institucijama, u milionima evra

Izvor: CBK (2015)

1750

1800

1850

1900

1950

2000

2050

2100

2150

2011 2012 2013 2014

Sredstva Krediti Depoziti

Slika 13. HHI za sredstva, kredite i depozite

Izvor : CBK (2015)


|31

Stopa koncentracije tržišta u bankarskom sektoru je nastavila trendom opadanja sredstava i

kredita, dok je zabeležila blagi rast u depozitima. Pad koncentracije u sredstvima je bio rezultat

brzog rasta sredstava manjih banaka u

poređenju sa sporijim rastom sredstava

tri najvećih banaka. U međuvremenu,

povećanje koncentracije u depozitima je

došao kao posledica većeg porasta

depozita u tri najveće banke u poređenju

sa manjim rastom nivoa depozita u

ostalim bankama (slika 12).

3.4.2.1 Bilans stanja bankarskog sistema

Sredstva

Vrednost sredstava kosovskog

bankarskog sektora tokom 2014. godine

je dostiglo na 3.18 milijardi evra, što

predstavlja godišnji rast od 4.2 odsto.

Tokom 2014. godine, ritam rasta

bankarske aktivnosti je usporen u odnosu

na ubrzan rast koji je obeležen prethodne

godine. Ovo je rezultat usporavanja

depozita koja predstavljaju glavni izvor

finansiranja banaka.

Struktura sredstava bankarskog sektora,

uglavnom, ostaje slična sa prethodnom

godinom. U 2014. godini, primećuje se

blagi rast učešća bilansa sa ostalim

bankama, hartijama od vrednosti, i kreditima, dok je gotovina i bilans CBK-a obeležio pad učešća

u ukupnim sredstvima. Ovo kretanje pokazuje pomak sredstava banaka ka kategorijama koje

donose interes i poboljšavaju finansijski učinak banaka.

Investicije u hartijama od vrednosti su dostigle iznos od 383.8 miliona evra u 2014. godini,

obeležavajući godišnji rast od 8.3 odsto, vidljivo manji rast od rasta od 38.2 odsto u prethodnoj

godini. U okviru investicija u hartijama od vrednosti, banke su se više orijentisale na

investicijama hartija od vrednosti vlade Kosova, investicije koje su povećale njihovo učešće u

ukupnom portfoliju investicija na 50.2 odsto (28.2 odsto u 2013. godini) (slika 16). Dok, investicije

u hartijama od vrednosti stranih vlada su obeležile smanjenje učešća na ukupan portfolio

investicija, koja su u 2014. godini iznosila 49.7 odsto. Ovaj premeštaj ka domaćim investicijama u

zemlji je uglavnom bio rezultat viših stopa interesovanja u hartijama od vrednosti vlade Kosova

u poređenju sa prethodnom godinom, kao i niskih stopa kamata koja su preovladavale na

tržištima hartija od vrednosti stranih vlada.

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

2011 2012 2013 2014

Gotovina i bilans sa CBKBilans sa komercijalnim bankamaHartije od vrednostiBruto kreditiFikska sredstvaOstala sredstvaGodišnji porast ukupnih sredstava (desni ugao)

Slika 14. Struktura sredstava bankarskog sektora , u milione evra

Izvor: CBK (2015)

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2011 2012 2013 2014

Bruto krediti Hartije od vrednosti

Bilans s akomercijalnim bankama Gotovina i bilans sa CBK

Slika 15. Godiišnji porast sredstava bankarskog

Izvor : CBK (2015)


32|

Tabela 2. Struktura sredstava bankarskog sektora

Milioni evra Učešće (%) Milioni evra Učešće (%) Milioni evra Učešće (%) Milioni evra Učešće (%)

Gotovina i bilans sa CBK 331.5 12.5% 425.7 15.0% 463.3 15.1% 447.1 14.0%

Bilans sa komercijalnim bankama 329.5 12.4% 287.9 10.2% 339.9 11.1% 390.8 12.3%

Hartije od vrednosti 202.0 7.6% 256.6 9.1% 354.5 11.6% 383.8 12.0%

Bruto krediti 1,698.1 64.1% 1,763.4 62.3% 1,805.8 59.0% 1,882.3 59.1%

Osnovna sredstva 47.4 1.8% 57.7 2.0% 55.5 1.8% 53.7 1.7%

Ostala sredstva 41.3 1.6% 38.1 1.7% 40.3 1.4% 28.8 0.9%

Ukupno 2,649.7 100% 2,829.3 100% 3,059.3 100% 3,186.6 100%

Opis2011 2012 2013 2014

Izvor: CBK (2015)

Krediti

Nakon dve godine usporavanja rasta

kredita, 2014. godina je okarakterisana

ubrzanjem rasta kreditiranja od strane

bankarskog sektora. Ukupni krediti su

postigli vrednost od 1.88 milijardi evra u

2014. godini, što predstavlja godišnji rast

od 4.2 odsto (2.4 odsto u 2013. godini)

(slika 17).

U okviru ukupnih aktivnih kredita,

krediti za domaćinstva obeležili su

ubrzan porast od 12.7 odsto, u poređenju

na rast od 3.9 odsto u 2013. godini.

Međutim, ubrzanje rasta se ne primećuje

i kod kredita za preduzeća koja su se

okarakterisala jednom sličnom stopom

rasta u prethodnoj godini. Krediti za

preduzeća su obeležili porast od 2.1

odsto u 2014. godini (2.0 odsto u 2013.

godini).

Ubrzanje rasta kredita za domaćinstva

može biti podstaknut rastom plata

državnih službenika, što može povećati

zahtev za kredite kao i jačati kapacitet

povraćaja ove kategorije zajmoprimaca.

Takođe, tokom ovog perioda, banke su

izveštavale i olakšanje kreditnih

standarda, koja se odražavaju na

ubrzanje povećanja kreditiranja. Što se preduzeća tiče, banke su izveštavale o zahtevu za kredit,

Godi nji Izve...PPP Paritet kupovne moći (engl. Purchasing Power Parity) PTK Pošta i...

Documents

Transcript of Godi nji Izve...PPP Paritet kupovne moći (engl. Purchasing Power Parity) PTK Pošta i...