1. SVETSKI POMORSKI SISTEM ZA OPASNOST I SIGURNOST -GMDSS1

- Sistem se zasniva na ideji da se službe za traganje i spašavanje sa obale, kao i plovni

objekti koji se nalaze u neposrednoj blizini plovnog objekta (broda, jedrilice, jahte) u

opasnosti, brzo uzbune i da učestvuju u organizovanim akcijama traganja i spašavanja.

- Zadaci GMDSS :

> Emitovanje signala opasnosti i sigurnosti u smeru plovni objekt - obala

> Slanje i primanje signala opasnosti u smeru plovni objekt - brod

> Primanje signala opasnosti i sigurnosti na obali od plovnog objekta koji se nalazi

na moru

> Slanje i primanje komunikacijskih poruka u akcijama traganja i spašavanja (Search

and Rescue - SAR)

> Slanje i primanje komunikacijskih poruka na mestu događaja

> Slanje i primanje signala za lociranje

- Osnovna uloga GMDSS jeste pravovremeno aktiviranje Pomorskog centra za

koordinaciju spašavanja na moru.

- Prema SOLAS Konvenciji (Radiokomunikacije IV IMO ) celokupno područje plovidbe

podeljeno je u četiri zone :

ZONA A1 - domet VHF obalne radio stanice sa kojom je moguće stalno DSC

uzbunjivanje (od 20 do 30 NM)

ZONA A2 - u dometu obalne radio stanice koja radi na MF području i sa kojom je moguće

stalno DSC uzbunjivanje ( od 100 do 200 NM)

ZONA A3 - van područja A1 i A2 ali u području geostacioniranih komunikacijskih

satelita INMARSAT , preko kojih je moguće stalno uzbunjivanje. Ovo područje pokriva

približno od 70° N do 70° S geografske širine

ZONA A4 - ostala područja van zona A1, A2 i A3

- Preporučena oprema za manje plovne objekte u A1 zoni plovidbe

a. ) VHF radiotelefon

b. ) VHF sa DSC na kanalu 70

c. ) VHF DSC prijemnik

d. ) NAVTEX

e. ) VHF EPIRB sa DSC na 70 kanalu

1 GMDSS - Global Maritime Distress and Safety System

1

- VHF radiotelefon mora imati mogućnost prijema i predaje DSC na 70 kanalu i

radiotelefonije na 6., 13 i 16. kanalu. VHF prijemnik DSC na kanalu 70 može biti odvojen

uređaj ili u sklopu VHF radio uređaja.

2.OSNOVI RADIO KOMUNIKACIJE

Osnovni pojmovi- Frekvencija je broj oscilacija u jednoj sekundi i meri se u hercima (Hz)

1 kHz (kiloherc).................. 1.000 Hz..................103 Hz

1 MHz (megaherc).............. 1.000 kHz................106 Hz

1 GHz (gigaherz)................ 1.000 MHz...............109 Hz

1 THz (teraherc) ................. 1.000 GHz...............IO12 Hz

- Udaljenost između dva vrha oscilacije naziva se talasnom dužinom (A,).- Brzina talasa v = A • f (m/s) v = 300.000.000 m/s

OSNOVNA PODRUČJA RADIO-TALASA

Izraženi frekvencijom Izraženi talasnom dužinom

Naziv Oznaka f Naziv Oznaka A

Vrlo niske f VNF(VLF)

3 30 kHz Vrlo dugi talasi

VDT(VLW)

100....10 km

Niske f NF (LF) 30...300 kHz Dugi talasi DT (LW) 10...... 1 km

Srednje f SF (MF) 300...3000kHZ

Srednjitalasi

ST (MW) 1km ...100m

Visoke f VF (HF) 3 ... 30 MHz Kratki talasi KT (SW) 100m ...10m

Vrlo visoke frekvencije

VVF(VHF)

30...300MHz Vrlo kratki talasi

VKT(VSW)

10 1 m

Ultra visoke frekvencije

UVF(UHF)

300 3000 MHz Ultra kratki talasi

UKT (USW) 10 1 dm

Super visoke f SVF(SHF)

3 ... 30 GHz Super kratki talasi

SKT (SSW) 10 1 cm

2

- Radio talasi su elektromagnetski talasi koji se sastoje od električne i

magnetne komponente. Spektar frekvencija može se podeliti na sedam

osnovnih područja radio talasa. ( prikazano u tabeli str. 2)

- Osim navedenih područja radio talasa postoje i ekstremno kratki

(milimetarski) talasi (EHF) 10- 1 mm sa frekvencijom od 30 do 300 GHz i

decimilimetarski talasi od 1 do 0.1 mm sa frekvencijom od 300 do 3000

GHz.

- Svetlo i radio talasi imaju određene zajedničke karakteristike. Jedna od

zajedničkih karakteristika jeste brzina rasprostiranja u vazduhu i vakumu,

koja iznosi približno 300.000. 000 m/s.

- Talasna dužina radio talasa se može odrediti ako je poznata njegova

frekvencija

300.000.000A = f (m)

- Radio-talasi se mogu od predajnika do prijemnika prostirati na razne

načine. Neki radio talasi se šire uz površinu Zemlje sledeći njenu

zakrivljenost - površinski talasi, dok se drugi talasi šire pravolinijsko na sve

strane u prostor - prostorni talasi. Kratki prostorni talasi mogu se odbijati od

gornjih slojeva atmosfere (jonosfere) i vraćati nazad na Zemlju i zbog toga

mogu povećati svoj domet.

^^■PpppTa"R"*qRliiM

- U pomorskim radio komunikacijama najviše se upotrebljavaju uređaji koji rade na srednjim (MF), visokim (HF) i vrlo visokim (VHF) frekvencijama.

VHF i UHF talasi se pri prostiranju ne savijaju pri površini Zemlje niti se reflektuju od

jonosfere, te je njihov domet ograničen na mesta koja se nalaze na horizontu predajne

antene.

3

HF talasi se vrlo slabo šire kao površinski talasi, ali dostižu najveće udaljenosti kao

prostorni talasi jer se pri prostiranju odbijaju od jonosfere i vraćaju se na Zemlju. Ugao

odbijanja zavisi od stepena jonizacije jonosfere i

0 dužini elektromagnetskog talasa. Zbog toga što je jonizacija različita u zavisnosti od

doba dana i godine, talasi se ne odbijaju uvek pod istim uglom

1 nemaju isti domet. Noću ovi talasi zbog manje jonizacije imaju veći domet. MF talasi se

danju šire kao prostorni talasi, ali prilično oslabljeni, dok se noću šire kao prostorni talasi

koji se odbijaju od jonosfere i postižu znatno veći domet.

Modulacija i demodulacija

- Postupak pretvaranja električnog signala koji nosi informaciju radi njegovog

prilagođenja za prenos naziva se modulacija.

- Postupak modulacije može se izvršiti na više načina. U pomorskom saobraćaju koriste

se amplitudna, frekvencijska i fazna modulacija.

- Pri amplitudnoj modulaciji predajnik isijava puni noseći talas i dva bočna pojasa. Na

noseći talas se troši i do 70 % ukupne emitovane snage i on ne prenosi nikakvu

informaciju.

- Međutim svaki od oba bočna pojasa sadržava punu informaciju. Zato je ušla u primenu

jednobočna modulacija (Single Side Band - SSB), pri kojoj antena predajnika isijava samo

jedan gornji bočni pojas, dok se drugi pojas potpuno potiskuje.

- Noseći talas u tom slučaju može biti: potpun , smanjen ili delimično potisnut.

Prednosti jednobočne modulacije :

> Znatno smanjenje snage uz isti domet

> Širina spektra emitovanog talasa smanjena je na polovinu

> Smanjuje se odnos signal / šum i druge smetnje

> Kvalitetan i siguran radio prenos

4

- Antena radio uređaja prima modulisane visokofrekvencijske talase koji ljudki sluh ne

može registrovati. Zbog toga se modulisane visoko frekvencijske oscilacije moraju

demodulisati.

- Postupak demodulacije se sastoji od odvajanja niskofrekvencijske komponente iz

modulisanih visoko frekventnih oscilacija.

3. OSNOVNI NAČIN RADA RADIO UREĐAJA

3.1. Radio - predajnik ( rad primopredajnog radio uređaja pri predaji)

- Delovi radio - predajnika su:

1. ) mikrofon

2. ) NF pojačalo

3. ) VF oscilator

4. ) VF pojačalo

5. ) modulator

6. ) izlazno pojačalo

7. ) antena3 4

Blok šema radio-predajnika

- Mikrofon (1) pretvara zvučne vibracije u električne oscilacije niske frekvencije.

Vibriranje vazduha izazvano zvukom pokreće membranu mikrofona koja svojim

oscilacijama, posredno vrši promenu struje kroz mikrofon. Frekvencije promene struje su

jednake frekvencijama zvuka, dok su amplitude oscilacija zavisne od jačine zvuka.

- Niskofrekventno pojačalo (NF) (2) pojačava slabe signale iz mikrofona. NF pojačala

predajnika izgrađena su u tehnici integralnih kola.

5

- Visokofrekventni oscilator (VF) (3) proizvodi signale visokih frekvencija stalnih

amplituda. Oni proizvode noseće talase. Takvi VF signali modulišu se zvičnim

oscilacijama, a zatim posredstvom antene, emituju se kao elektromagnetski talasi koji

prenose informaciju iz zvučnih signala na velike udaljenosti.

- Visokofrekventno pojačalo (4) pojačava visoko frekventne signale dobijene iz VF

oscilatora.

- Modulator (5) utiskuje signale zvučne frekvencije iz mikrofona u VF signale iz

oscilatora. Na ovaj način se dobija modulisani signal.

- Izlazno pojačalo (6) pojačava modulisane VF signale koji odlaze u antenu.

- Antena služi za emitovanje modulisanih VF signala.

3.2. Radio-prijemnik

- Radio - prijemnik prima preko antene VF signale, izdvaja iz njih nisko frekventne (NF)

signale zvučnih frekvencija. Na ovaj način poruku pretvara u zvuk.

3

Blok šema radio - prijemnika

Delovi radio - prijemnika :

1. ) antena

2. ) ulazni osciliratorni (titrajni) krug

3. ) lokalni oscilator

4. ) sklop za mešanje

5. ) međufrekventno (MF) pojačalo

6

6. ) detektor ili demodulator

7. ) NF pojačalo

8. ) zvučnik

- Antena (1) prima modulisane elektromagnetne talase mnogih emitera u prostoru.

- Ulazni oscilatorni (titrajni) krug (2) odvaja iz mnoštva VF oscilacija samo oscilacije

jedne radio - stanice na koju je prijemnik podešen.

- Lokalni oscilator (3) proizvodi nemodulisane visokofrekventne električne oscilacije .

- Sklop za mešanje (4) vrši mešanje modulisanih oscilacija koje su propuštene kroz

ulazni oscilatorni krug sa nemodulisanim oscilacijama iz lokalnog oscilatora. Na taj način

dobij a se modulisana oscilacija treće frekvencije. Ova je frekvencija jednaka razlici

mešanih frekvencija te se naziva međufrekvencija. Ulazni oscilatorni (titrajući) krug,

lokalni oscilator i sklop za mešanje, međusobno su povezani tako da prilikom primanja

bilo koje radio stanice mešanjem njenih frekvencija sa frekvencijom oscilatora dobija se

uvek ista međufrekvencija.

- Međufrekventno (MF) pojačalo (5) pojačava međufrekventne oscilacije dobijene

iz sklopa za mešanje.

- Demodulator (6) odvaja nisko frekventne električne oscilacije zvučne frekvencije iz

električnih oscilacija međufrekvencije.

- Nisko frekventno pojačalo (7) pojačava izdvojene električne oscilacije zvučnih

frekvencija.

- Zvučnik (8)pretvara električne oscilacije zvuknih frekvencija u zvuk.

Primo-predajni VHF uređaj

7

4. KOMUNIKACIJE U POMORSKOM SAOBRAĆAJU

Vrste komunikacija u pomorstvu

Pomorske komunikacije se dele po grupama:

1. komunikacije opasnosti, hitnosti i sigurnosti

2. komunikacije za potrebe lučkih operacija

3. komunikacije za potrebe kretanja broda

4. komunikacije između brodova

Vrste radioemisija i njihova namena

- DSC (digital selective call) - digitalni selektivni poziv se koristi za poziv brod - obalna

stanica, obalna stanica - brod, kao i brod - brod, kako za slanje poruke opasnosti, tako i za

poruke hitnosti i sigurnosti.

- Radiotelefonija je namenjena za razmenu svih vrsti poruka, kako za poruke opasnosti,

hitnosti i sigurnosti tako i u javnom telefonskom radio-saobraćaju.

- Radio-teleks je komunikacija koja razmenjuje pisane poruke.

- Faksimil je sastav telekomunikacija za prenos slika ili dokumenate

- Data je prenos bodskih podataka u svrhu praćenja rada i poslovanja broda i to na daljinu

do kopna.

Vrste stanica u pomorskoj komunikacijiRadio-saobraćaj u pomorstvu se odvija putem sledećih stanica:

• Brodska (brod, jahta, jedrilica) stanica

• Obalna stanica

• Pilotska i lučka stanica su obalne stanica namenjene operacijama za lučku službu• Vazduhoplovna stanica• Stanica centra za koordinaciju i spašavanje

Radio stanica na plovnom objektu

- Komunikacijski uređaj na plovnom objektu (jahti, jedrilici, brodu) je obavezni deo

sigurnosne opreme. Na brodu, jahti ili jedrilici u zavisnosti od veličine i namene postoji

obavezno jedan ili više radio uređaja.

- Osnovni radio uređaj je VHF radio stanica koja radi u pomorskom VHF području od

152 do 162 MHz. Ovo područje je podeljeno na međunarodne usvojene kanale, od kojih je

poseban 16 kanal za poruke opasnosti na moru.

8

Kanal f(MHz)

Kanal f(MHz)

Kanal f(MHz)

Kanal f(MHz)

01 156,050 16 156,800 62 156,125 77 156,87502 156,100 17 156,850 63 156,175 78 156,925

03 156,150 18 156,900 64 156,225 79 156,975

04 156,200 19 156,950 65 156,275 80 157,025

05 156,250 20 157,000 66 156,325 81 157,075

06 156,300 21 157,050 67 156,375 82 157,125

07 156,350 22 157,100 68 156,425 83 157,175

08 156,400 23 157,150 69 156,475 84 157,225

09 156,450 24 157,200 70 156,525 85 157,27510 156,500 25 157,250 71 156,575 86 157,32511 156,550 26 157,300 72 156,625 87 157,37512 156,600 27 157,350 73 156,675 88 157,425

13 156,650 28 157,400 74 156,725

14 156,700 60 156,025 75 156,775

15 156,750 61 156,075 76 156,825

- Radio stanica mora da ima minimalnu snagu predajnika od 25 W.- Stanica manjih dimenzija može se priključiti na 12 V akumulator koje na predaji troše 5

- 6 A.

- Antena se sa radio-stanicom povezuje sa koaksijalnim kablom. Antena se postavlja na

najvišoj tački na plovnom sredstvu. VHF talasi se prostiru pravolinijski i domet ovih

stanica iznosi oko 15 km. Zbog toga se na obali i na ostrvima postavlja mreža obalnih

repetitora (radio releja) koji povećavaju domet radio signala i na nekoliko desetina

kilometara.

- Na VHF području rada međunarodna obaveza svake pomorske države je da uspostavi

dežurstvo obalnih stanica. Tako da će upućeni Mayday poziv sa plovnog objekta (jedrilice,

jahte ili broda) prihvatiti neka od obalnih stanica.

- Pri radio komunikaciji koristi se ime broda ( npr. DANI - Delta Alfa November India),

pozivni znak stanice i pomorski pokretni servisni broj (MMSI) radio stanice.

Identifikacija radio stanice na plovnom objektu u pomorskom radio saobraćajuu

- Pozivni znak radiostanice se sastoji iz dva dela, nepromenljivog i promenljivog.

9

- Nepromenljivi ili početni deo pozivnog znaka je zajednički za sve stanice jedne

države. Obično se sastoji iz dva slova ili jednog broja i jednog slova.

- Promenljivi deo pozivnog znaka sastoji se iz kombinacije 26 slova abecede, te brojeva

od dva do devet. Koliki će biti promenljivi deo pozivnog znaka zavisi od vrste stanice

(kopnena, na plovnom objektu, vazduhoplovu..)

- Radio stanice plovnih objekata promenljivi pozivni znak se sastoji :

> četiri znaka od toga dva su obavezna slova ili

> pet znakova od toga obavezno zadnja dva slova i jedan broj

> u Radiotelefoniji koristi će se jedna od identifikacija :

- ime plovnog objekta

- pozivni znak dva znaka i četiri brojke

> upotrebom MMSI broja

- Pomorski pokretni servisni broj (Maritime Mobile Service Identities) MMSI je lični broj radio stanice na plovnom objektu kojim se može vršiti identifikacija u radiokomunikacijama na VHF, MF i HF područjima.

- Svaki MMSI se sastoji od 9 brojeva. Za radio stanicu na plovnom objektu prva tri broja

predstavlja MID (Maritime Identificate Digits) broj, koji je jednak za sve pokretne

pomorske radio stanice u jednoj državi. (na primer za Grčku MID broj je 237, za

Francusku 227 , Dansku 219). Ostalih šest brojeva su cifre od 0 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9

M I D 5 1 1 3 9 2

- MMSI obalne radio stanica ima takođe 9 brojeva. Prve dve cifre su 0 , te sledi MID broj

i četiri broja od 0 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 90 0 M I D 1 3 6 5

- Za potrebe opasnosti, hitnosti i sigurnosti MMSI/DSC se emituje na posebnim za tu

namenu odobrenim frekvencijama.

10

Fonetska tablica za spelovanje

Slovo koje se prenosi Međunarodna kodeksna reč

Izgovor Nacionalna kodeksna reč

A Alpha Alfa AvalaB Bravo Bravo BeogradC Charlie Carli CetinjeD Delta Delta DrinaE Echo Eko EvropaF Foxtrot Fokstrot FutogG Golf Golf GolijaH Hotel Hotel HerojI India Indija IgaloJ Juliet Đulijet JadranK Kilo Kilo KosovoL Lima Lima LovćenM Mike Majk MoravaN November November NišO Oscar Oskar ObilićP Papa Papa PirotQ Quebec Kvebek KvorumR Romeo Romeo RumaS Sierra Siera SavaT Tango Tango TimokU Uniform Juniform UžiceV Victor Viktor ValjevoW Whiskey Viski Duplo veX X-ray Eksrej IksY Yankee Jenki (Dzangki) IpsilonZ Zulu Zulu Zemun

Broj Međunarodna kodeksna reč (Izgovor)

Slovo koje se prenosi Nacionalna kodeksna reč

0 Nada-zero C Ćuprija1 Una-uan Đ Đakovica2 Bis-so-tu Lj Ljub ovija3 Te-ra-tri S Sabac4 Kat-te-for C Cačak5 Pan-ta-fajf Dj Djep6 So-ksi-siks Nj Njegoš7 Se-te-sevn Z Zabljak8 Ok-to-eit9 No-ve-najn

11

5. POSTUPCI U OPASNOSTI, HITNOSTI I SIGURNOSTI U RADIOTELEFONIJI

- Poruke koje se odnose na sigurnost plovidbe dele se prema stepenu nevolje na:

• Poruke opasnosti (Distress messages)

• Poruke hitnosti (Urgency messages)

• Poruke sigurnosti (Safety messages)

Poruke opasnosti- Dok traje životna opasnost na frekvenciji za Distress messages gde se odvija radio saobraćaj samo mogu raditi stanice koje su neposredno uključene u pružanju pomoći, dok ostale budno paze razvoj događaja. Kontrolu rada ima prvenstveno brod ( gliser, jahata, jedrilica) u opasnosti ili obalna stanica ili brod koji pruža pomoć.Primer poruke opasnosti

MAYDAY MAYDAY MAYDAY

Ovde jedrilica (This is sailing-vessel) THIS IS

"SLAVA” x3 /naziv broda/

MAYDAY

ili___ V

Ovde je Dvojka-Jedinica-Jedinica-Dvojka-Trojka-Devetka-Sestica-Sedmica-Nula This is 211239670 /Identifikacioni broj MMSI radio stanice/

iliSailing-vessel "SLAVA" call sign Majk India Delta November (MIND)

/Ime broda i njegov pozivni znak/

POSITION FOUR TWO ONE ONE NORTH ZERO ONE EIGHT TWO ONE EAST /

Položaj broda u nevolji - geografske koordinate ili smer i udaljenost od navigacijskog

objekta na obali/

VRSTA NEZGODE ( Imam požar nakon eksplozije u kokpitu)

12

(I am on fire after explosion in cockpit)

POTREBNA POMOĆ Potrebna mi je pomoć protiv požara (I require fire fighting

assistance)

OSTALE INFORMACIJE KOJE BI MOGLE POSLUŽITI

SPASIOCIMA Tri osobe imaju teške opekotine ( Three persons are heavily burned)

KRAJ PORUKE OVER

Poruke hitnosti (Urgency messages)

- Poruke hitnosti (PAN PAN poruke) obuhvataju sve poruke o neposrednoj potencijalnoj ili stvarnoj opasnosti koja direktno ne preti bodu ili radio stanici koja emituje ovu poruku. U pravilu poruke hitnosti se ne odnose na situacije kada je direktno brodu potrebna pomoć.- Poruke hitnosti mogu biti navigacijska i meteorološka upozorenja, poruke između brodova koje se odnose na sigurnost broda ili osoba i komunikacije tokom traganja i spašavanja.- Poruke hitnosti mogu biti upućene svim stanicama ili samo jednoj određenoj radio staniciPrimer poruke hitnosti

PAN-PAN PAN-PAN PAN-PAN

ALL STATIONS ALL STATIONS ALL STATIONS (Sve stanice ili svi brodovi u

određenom geografskom području ili neka

posebno određena radio stanica)

THIS IS (OVDE) (DELTA EKO)

SLAVA x3 MMSI ili Ime broda ili pozivni znak

PORUKA (Covek u moru)( Man over board)

13

POZICIJA (Geografske koordinate)

Poruke sigurnosti (Safety Messages)- Sigurnost (SECURITE) je znak da stanica koja poziva treba da preda saopštenja koja se odnose na važna navigacijska ili meteorološka upozorenja. Ova poruka se u pravilu upućuje svim stanicama ali u pojedinim slučajevima i određenoj stanici.- Znak sigurnosti obuhvata sve vrste opasnosti koje ugrožavaju sigurnost plovidbe kao što su plutajući predmeti, prestanak rada svetionika, mine, led i sl.Primer poruke

SECURITE SECURITE SECURITE

ALL STATIONS ALL STATIONS ALL STATIONS (Sve stanice ili svi brodovi u

određenom geografskom području ili neka

posebno određena radio stanica)

THIS IS (DELTA EKO) (OVDE)

SLAVA x 3 MMSI ili Ime broda ili pozivni znak

PORUKASvetleća plutača BBl 3s pozicija 2 NM južno od rta Veslo

KRAJOVER

6. POSTUPCI U OPASNOSTI, HITNOSTI I SIGURNOSTI U GMDSS

- Sve komunikacije u opasnosti u pomorskom saobraćaju , bilo da se radi o telefoniji ili

digitalnom selektivnom pozivu (DSC) moraju se koristiti prema strogo utvrđenim

pravilima. To omogućava da plovni objekti u opasnosti dobiju pravovremenu pomoć.

- Digital selective calling (DSC) se koristi za automatsko pozivanje prilikom neposredne

opasnosti za plovni objekat. On se može uputiti preko sistema veza na VHF, MF i HF

području. Ovaj poziv može biti upućen:

■ svim plovnim objektima

■ pojedinačnom plovnom objektu

■ obalnim radio stanicama

14

- DSC signal uzbunjivanja se emituje na strogo određenoj frekvenciji, nakon čega dolazi do obavljanja komunikacija na određenoj dogovorenoj frekvenciji.

Postupak slanja DSC u opasnosti

- DSC u opasnosti može biti:

> nepripremljen - kada se pošalje DSC poziv automatski svim plovnim objektima uz

emitovanje sopstvenog MMSI i pozicije broda. Ovaj se poziv šalje kada je brod u

takvoj opasnosti da se ne može u celini pripremiti poruka.

> pripremljen - koji u svojoj strukturi uključuje sledeće :

a. ) Format poruke - DISTRES - OPASNOST (automatski se izabere tipkom na

uređaju)

b. ) sopstvena identifikacija sa MMSI/DSC automatski je uključena u poruci

c. ) Odabere se jedna od vrste opasnosti ( tipkom na uređaju):

1. ) fire or explosion - požar ili eksplozija

2. ) flooding - prodor vode

3. ) collision - sudar

4. ) grounding - nasukivanje

5. ) listing and in danger of capasizing - naginjanje i opasnost od prevrtanja

6. ) sinking - tonjenje

7. ) disabled and adrift - nesposoban za plovibu i nošen (morskom strujom i/ili

vetrom)

8. ) undesignated distress - neimenovana opasnost ( nedovoljno raspolaganje

informacijama)

9. ) abandoning ship - napuštanje broda

d. ) Distress coordinates (koordinate u opasnosti) - pozicija, geografska širina i

geografska dužina su automatski uključeni u poruku, ako plovni objekat ima spojen uređaj

za pozicioniranje (GPS) sa DSC uređajem. Ako nema onda se mora svakih sat vremena

ručno postavljati , utipkati kordinate u uređaj.

e. ) Time (vreme) - vreme pozicije je dato u UTC

f. ) Type of subsequnt communication - izbere se sledeća vrsta komunikacije (obično

radiotelefonija) .

- Pripremljenu ili nepripremljenu poruku emitujemo na kanalu 70 na VHF uređaju.

Trajanje pojedine poruke iznosi 0.45 - 0.64 sekunde na VHF području.

15

- Potvrdu DSC u opasnosti uobičajeno daje obalna stanica plovnom objektu od koga je

primila "distress alert". Obalna stanica daje potvrdu na sledeći način:

> format poziva - ALL SHIPS (automatski uključeno)

> vrsta poziva - DISTRESS (automatski uključeno)

> sopstvena identifikacija - MMSI stanice koja potvđuje uzbunu (automatski

uključeno)

> distress ship identification - MMSI broda u opasnosti

> vrsta opasnosti - Identična primljenoj u pozivu opasnosti

> vreme - Identično primljenom u pozivu opasnosti

> vrsta komunikacije - Identično primljenoj u pozivu opasnosti

- Brod koji primi DSC znak uzbune opasnosti od drugog plovnog objekta treba sačekati

od 1 do 3 minute, kako bi obalna stanica imala vremena potvrditi primljeni znak

opasnosti.

- Potvrda prijema uzbune na VHF pojasu mora se obaviti što pre na kanalu 16, na sledeći

način:

MAYDAY MMSI plovnog objekta u opasnosti x 3 THIS IS

MMSI ili Ime broda ili pozivni znak obalne stanice x 3 RECEIVED MAYDAY (ili RRR ;

Romeo Romeo Romeo Mayday)

- Ako ni jedna stanica ne primi DSC u opasnosti, potrebno je i dalje emitovati DSC na

kanalu 70.

Posredovanje kod prijema znaka opasnosti na DSC (DISTRESS RELAY)

- Posredovanje se vrši kada obalna radio stanica obaveštava brodove u blizini plovnog objekta u opasnosti , čiji oni poziv nisu primili.

- Poruka znaka uzbune u opasnosti emituju se svim bodovima ili brodovima u određenom

geografskom području, sledeće sadržine :

> ADRESA - Ako je " ALL SHIPS " adresa nije potrebna. Za brodove u određenom

geografskom području definiše se područje.

16

> Vrsta poziva - DISTRESS

> Sopstvena identifikacija - MMSI predajne stanice

> Telekomanda - DISTRESS RELAY

> Identifikacija broda u opasnosti - MMSI broda u opasnosti

> Vrsta opasnosti - Identična primljenoj

> Koordinate plovnog objekta u opasnosti - Identične primljenoj

> Vreme - Identično primljenom UTC

> Vrsta komunikacije - Identična primljenoj

> Poslati "DISTRESS RELAY"

- Kada plovni objekt primi "DISTRESS RELAY" od obalne radio stanice tada emituje

radiotelefonijom potvrdu na 16. kanalu VHF na sledeći način.

MAYDAY

MMSI ili pozivni znak obalne radio stanice x 3 THIS IS (DELTA ECHO)

MMSI ili pozivni znak ili druga identifikacija broda koji potvrđuje RECEIVED

MAYDAY

- Kada se definiše adresa grupe brodova u određenom geografskom području prvo se

označi geografska širina 9 (latitude), a zatim geografska dužina X (longitude) početne

tačke područja. Područje je oblika pravougaonika na Merkatorovoj projekciji -

karti .Početna definisana tačka je NW (severo zapadna) tačka u levom gornjem uglu

pravougaonika. Nakon toga se definiše 9 i X druge donje desne (SE) tačke naznačenog

pravougaonika.

- Cesto se u ubrzanoj komunikaciji koriste određene skraćenice međunarodnog signalnog

kodeksa.

AE - (ALFA EKO) - Moram da napustim plovni objekt CB - (CHARLIE BRAVO) - Hitno

mi je potrebna pomoć CB6 - (CHARLIE BRAVO SIX) - Hitno mi je potrebna pomoć. Na

plovnom objektu je požar DX - (DELTA EKSREJ) - Tonemo HW - (Hotel Whiski) -

Nasukan sam JW - (Juliet Whiski) - U plovni objekt prodire voda

17

7. NAVIGACIJSKA I METEOROLOŠKA OBAVEŠTENJA

- Svetski sistem izveštavanja plovnih objekata u plovidbi, uspostavljen od 1979. godine

prekriva sva mora sveta. Čitav svet je podeljen u 16 Naverea područja.

- Upozorenja i obaveštavanja za Navarea područja mogu davati samo ovleštene državne

institucije:

J- Nacionalni hidrografski instituti

i- Nacionalni meteorološki centri

i- Centri za koordinaciju traganja i spašavanja

i- Međunarodna služba za praćenje leda (International Ice Patrol)

- Sadržaj navigacijskih upozorenja:• neispravnost pomorskih svetala, znakova za maglu i plutača uz plovne

puteve,

• prisutnost opasnih podrtina na ili u blizini plovnih puteva

• uspostavljanje značajnih novih sredstava za navigaciju ili značajne izmene

na postojećim

• područja gde se obavljaju operacije traganja i spašavanja koja treba

izbegavati

• značajne neispravnosti radio navigacijskih službi

• posebna obaveštenja koje mogu uticati na sigurnost plovidbe na većem

području kao što su vojne vežbe i sl.

- Meteorološka obaveštenja sadrže:• I deo UPOZORENJE : datum i vreme, tip i stepen poremećaja, smer i brzina

kretanja poremećaja, pritisak, smer i brzina kretanja vetra

• II deo SITUACIJA : datum i vreme, osnovni podaci o baričkim sistemima, vetar,

talasi i vidljivost

• III deo : vreme trajanja (12h - 24h) naziv ili granice područja, vetar, vidljivost,

talasi, led i izgledi razvoja vremena

- Na Jadranskom moru organizovana je celodnevna služba obaveštavanja i praćenja

pomorskog saobraćaja. Dežurstva (bdenja) su stalna na VHF kanalu 16 kao i kanalima

određene obalne radio stanice kao i na drugim frekvencijama na MF i HF području rada.

- Meteorološki izveštaji se ažuriraju tri puta dnevno i to u 5 h, 12h i 18h. Prognoze vremena

se daju unapred za 12 i 24 časa. Pomorske obalne radio stanice vremensku prognozu

emituju u tačno određeno vreme (UT).

18

Obalna stanica Dežurni kanali

(kanali bdenja)

Meteo izveštaji i navigacijska upozorenja

Kanal Vreme (UT)

TRST 16, 10, 26 25 01.35,07.35,13.35,19.35

RIJEKA 16, 04, 20 24 05.35, 14.35,19.35

SPLIT 16, 70 7, 21, 23 05.45,12.45 , 19.45

DUBROVNIK 16, 04, 07 7040 06.25,13.20,21.20

BAR 16 24 08.50, 14.20, 20.50

BARI 16 26, 27 01.35,07.35,13.35,19.35

PESKARA 16 26 07.50, 13.50,19.50

ANKONA 16 25 01.35,07.35,13.35,19.35

VENECIJA 16 7262 01.35, 07.35,13.35, 19.35

Pregled Pomorskih obalni ( rad n h radio stanica na Jad

VHF području)

ranskom moru

- Vremenske izveštaje i meteorološka upozorenja za pomorce na svojim VHF kanalima

emituju i lučke kapetanije. Izveštaji se automatski ponavljaju, sa malim pauzama i

ažiriraju se tri do četiri puta dnevno.

8. REDOSLED KOMUNIKACIJA U POMORSKOM SAOBRAĆAJU

- Razmena raznih informacija u pomorskom saobraćaju nemaju isti prioritet s obzirom na

sadržaj poruke. Određeni sadržaji mogu se odnositi na zaštitu i sigurnost ljudskih života na

moru, dok drugi mogu biti zvanični, opšti ili lični. Zbog toga je Međunarodna konvencija

o telekominikacijama odredila apsolutno pravo prvenstva komunikacija koje se odnose na

sigurnost ljudskih života na moru.

- Prema značaju sadržaja poruke utvrđen je sledeći prioritet:

❖ Poziv u slučaju opasnosti i razmena obaveštenja u vezi opasnosti (MAYDAY)

❖ Komunikacije kojima prethodi oznaka hitnosti (PAN - PAN)

❖ Komunikacije kojima prethodi znak sigurnosti (SECURITE)

❖ Komunikacije u vezi sa podacima o poziciji plovnog objekta

❖ Komunikacije koje se odnose na plovidbu, te sigurnost leta vazduhoplova koji je

uključen u SAR operacije

19

❖ Komunikacije koje se odnose na plovidbu, kretanje i potrebe plovnog objekta,

vremenske izveštaje namenjene meteorološkim službama.

9. MEĐUNARODNI ZASTAVNI SIGNALNI KODEKS

SIGNAL NAZIV ZNAČENJE

A - ALFA (AVALA) Ronilac u vodi. Plovite lagano ioprezno na dovoljnom odstojanju

B - BRAVO (BEOGRAD) Ukrcavam (iskrcavam) ili pre-

vozim opasan teret.

C - CHARLIE (CETINJE) Da - potvrđivanje

D - DELTA (DRINA) Plovite dalje od mene otežanoManevrišem

E - ECHO (EVROPA) Menjam kurs udesno

F - FOKSTROT (FUTOG) Havarisan sam; održavajtevezu sa mnom

IIIG - GOLF (GOLIJA) Potreban peljar (pilot)

20

H - HOTEL (HEROJ) Imam peljara (pilota) na brodu

I - INDIA (IGALO) Menjam kurs ulevo

J - JULIET (JADRAN) Imam požar i opasan teret.

K - KILO (KOSOVO) Uspostavljam vezu sa vama

L - LIMA (LOVĆEN) Zaustavite odmah vaš plovni objekt

M - MIKE (MORAVA) Moj plovni objekat stoji

N - NOVEMBER (NIS) Ne - negiranje

O - OSCAR (OBILIĆ) Čovek u moru

P - PAPA (PIROT) Na moru: Mreže u vodiU luci: Svi na plovni objekt

21

Q - QUEBEC (KVORUM) Tražim slobodan prolaz jernemam bolesnika na brodu

R - ROMEO (RUMA) Poruka primljena

S - SIERA (SAVA) Plovim krmom

I IT - TANGO (TIMOK) Plovite dalje od mene

U - UNIFORM (UZICE) PAŽNJA - plovite premaopasnosti

X V - VICTOR (VALJEVO) Tražim pomoć

W - WHISKEY (DUPLO VE) Potrebna lekarska pomoć

X - X-RAY (IKS) Obustavite vaš manevar i pazite na mojesignale

22

y Y - YANKEE (IPSILON) Pažnja - moje sidro je popustilo(ore)

|BZ - ZULU (ZEMUN) Potrebno tegljenje

Oznaka Kodeksa - znak za signalizaciju

I ponavljač

brojeva u istom signalu

- Ponavljači služe za ponavljanje slova ili

II ponavljač

BROJEVI

III ponavljač

NULA JEDAN

DVA TRI

ČETIRI PET

23

ŠEST

- Ne zaboravite potvrdne i odrične signale. Mirno more.

24