Gi Debor - Drustvo Spektakla

7/16/2019 Gi Debor - Drustvo Spektakla

1/175


2/175

Gi Debor

Drutvo spektakla1967.Treba imati u vidu da je ova knjiga pisana sa svesnomnamerom da naudi drutvu spektakla. Ipak u njoj nema

nieg preteranog.


3/175

Gi Debor: Drutvo spektakla elbookers

2

Sadraj

Predgovor za III francusko izdanje 3

Iz predgovora za IV italijansko izdanje 5

Drutvo spektakla

1: Vrhunac odvajanja 6

2: Roba kao spektakl 113: Privid jedinstva i podeljenosti 15

4: Proletarijat kao subjekt i predstava 20

5: Vreme i istorija 36

6: Spektakularno vreme 42

7: Upravljanje prostorom 458: Negacija i potronja u kulturi 48

9: Materijalizovana ideologija 55

Drutvo spektakla, 2003. 57

Gi Debor i Situacionistika internacionala: Kratka hronologija61

Rekli su svata 87

Bibliografija, filmografija i web arhive 95

Podaci o izdanju 98
http://www.elbookers.com/http://www.elbookers.com/http://www.elbookers.com/http://www.elbookers.com/http://www.elbookers.com/http://www.elbookers.com/


4/175


3

Predgovor za tree francusko izdanje

Drutvo spektakla se prvi put pojavilo u novembru 1967.godine, u Parizu, u izdanju BuchetChastel. Nemiri 1968.uinili su knjigu poznatom. Drugo izdanje, bez ikakvih izmena,objavila je 1971. godine izdavaka kua Champ Libre, koja je1984. promenila naziv u Editions Grard Lbovici, u astubijenog urednika. Knjiga je redovno tampana sve do 1991.

Tekst ovog treeg izdanja identian je onom iz 1967. godine.Naravno, isto pravilo vaie i za druge moje knjige ijeizdavanje priprema Gallimard; nisam od onih koji se ispravljaju.

Ovde izloena kritika teorija nema razloga da se menja svedok opti uslovi dugog istorijskog perioda, koje je ona po prviput tano opisala, ostaju nepromenjeni. Potonji razvoj naeepohe samo je potvrdio i dodatno ilustrovao teoriju spektakla.

Potvrda ove teorije moe se smatrati istorijskom i u jednommanje uzvienom smislu: ona svedoi o tome ta je tokomsukoba iz 1968. godine bilo najekstremnije stanovite, drugimreima, dokle se u tom trenutku moglo ii. Od tada su ak inajvee budale tog vremena mogle da naue lekciju i to nasvojoj koi: ta tano znai negacija ivota koja je postalavidljiva, gubitak kvaliteta u vezi sa oblikom robne proizvodnjeili proletarizacija sveta.

Kasnije sam, po potrebi, dodavao zapaanja o nekimnajznaanijim novinama koje je razvoj dogaaja izbacio napovrinu. U predgovoru za novo italijansko izdanje iz 1979.godine, bavio sam se novinama u prirodi industrijskeproizvodnje i tehnikama upravljanja koje su pratile promene usamoj vladavini spektakla. U Komentarima o drutvu spektakla(1988), pruio sam neoborive dokaze da je nekadanja

svetska podela spektakularnih zadataka izmeu rivalskih


5/175


4

tabora zgusnustog i rasprenog spektakla, izrodilakombinaciju te dve forme: integrisani spektakl.

To stapanje moglo bi da se opie neto izmenjenim tekstom

teze 105 Drutva spektakla, u kojoj sam, na osnovu situacijekoja je vaila pre 1967, naglasio razliku izmeu te dve prakse:poto je Veliki raskol unutar klasne vladavine prevazien, sadabi mogli da kaemo da je jedinstvena praksa integrisanogspektakla svet izmenila ekonomskim, a percepciju ljudipolicijskim sredstvima pri emu je re o sasvim novoj vrstipolicije.

Svet je mogao da se zvani

no proglasi ujedinjenim, jer sestapanje na ekonomskom i politikom planu ve dogodilo. tavie, sumorna perspektiva, koja preti svakoj odvojenoj vlasti,diktirala je potrebu da se svet ujedini jo ranije, da bi uuslovima potpunog konsenzusa mogao da deluje kao jedanblok, kroz jedinstvenu organizaciju svetskog trita, u istovreme preruenog i podranog spektaklom; a opet, taj svetnikada nee biti ujedinjen.

Totalitarna birokratija, koja u trinoj ekonomiji slui kaozamena za vladajuu klasu, nikada nije s tako malo veregledala na svoju sudbinu. Ona je znala da e uvek biti samonerazvijeni oblik vladajue klase, iako je uvek elela dapostane neto vie. Pre mnogo godina, teza 58 postavila jekao aksiom da se spektakl zasniva na ekonomiji obilja, aproizvodi takve ekonomije u krajnjoj liniji tee dominaciji nad

celim tritem spektakla.Ova udnja spektakla ka modernizaciji i unifikaciji, zajedno sasvim drugim tendencijama ka pojednostavljivanju drutva,vodila je ka tome da 1989. ruska birokratija iznenada, kao pokomandi, pree na ideologiju demokratije drugim reima, nadiktaturu Slobodnog Trita i tako prizna sva prava HomoSpectatora (oveka-posmatraa). Niko se na zapadu nije due

od jednog dana bavio zna

ajem i mogu

im posledicama togizuzetnog medijskog dogaaja samo jo jedan dokaz, moda


6/175


5

izlian, o napretku tehnika spektakla. Trebalo je samoregistrovati oigledan geoloki potres. Fenomen je rutinskizabeleen, datiran i proglaen dovoljno poznatim; samo jedanprost znak pad Berlinskog Zida, besomuno ponavljan,odmah je prihvaen kao zamena za sve druge nesumnjiveznake demokratije.

Tokom 1991. prve posledice te spektakularne modernizacijedovele su do potpunog raspada Rusije. Tako su, mnogooiglednije nego na Zapadu, pogubne posledice optegekonomskog razvoja postale vidljive. Pometnja koja danasvlada na celom Istoku ipak je samo posledica tog opteg

razvoja. Svuda se postavlja isto strano pitanje, koje ve dvaveka proganja svet: kako naterati siromane da rade, kada ihjednom porazite, a sve njihove iluzije nestanu?

Teza 111, koja je uoila prve znake opadanja Rusije, iju smokonanu eksploziju upravo ispratili, i koja je tako nagovestilaskori nestanak svetskog drutva i njegovo (kako bi se to danasreklo) brisanje iz memorije kompjutera, ponudila je i jednu

strateku procenu ija e ispravnost uskoro biti oigledna: Ukrajnjoj analizi, ovo uruavanje globalnog saveza zasnovanogna birokratskoj mistifikaciji pokazuje se i kao krajnje nepovoljnoza budui razvoj kapitalistikog drutva.

Treba imati u vidu da je ova knjiga pisana sa svesnomnamerom da naudi drutvu spektakla. Ipak, u njoj nema niegpreteranog.

Gi Debor, 30. jun 1992.


7/175


6

Iz predgovora za etvrto italijansko izdanje

Godine 1967. eleo sam da Situacionistika internacionala (SI)dobije teorijsku knjigu. U to vreme SI je bila ekstremistikagrupa koja je najvie doprinela povratku revolucionarne borbeu moderno drutvo. Bilo je lako primetiti kako se ta grupa, kojaje odnela pobedu na planu kritike teorije i veto manevrisalana terenu praktine agitacije, pribliava vrhuncu svoje istorijske

akcije. Tako se ukazala potreba za knjigom koja e biti naraspolaganju u previranjima koja e ubrzo uslediti, ali i nastavitida ivi i posle njih, u duem periodu subverzivnog delovanjakoje su ti nemiri otvorili. (...)

Svako ko bude paljivo itao ovu knjigu primetie da ona nenudi nikakve garancije o pobedi revolucije, njenom trajanju ili upogledu tekih puteva kojima treba proi, a jo manje o tome

kako e ta revolucija, to se ponekad olako obeavalo, donetisavrenu sreu svakome. Moj pristup, u isto vreme istorijski istrateki, daleko je od toga da tvrdi kako bi ivot trebalo dabude idila liena svih nevolja i svakog zla, samo zato da binama bilo ugodnije, a da su uzrok nesree ljudi samo nedelanekolicine posednika i voa. Svako je plod svojih dela, pa akomu njegova pasivnost prostire postelju, neka se onda i izvalina nju. Najvei rezultat katastrofalnog raspada klasnog drutva

jeste injenica da je po prvi put u istoriji prevazieno pitanje dali ljudi vole slobodu ili ne. Sada e biti prisiljeni da je vole. (...)

Spektakl je svuda poinjao u prinudi, krvi i prevari, ali jeobeavao bolje dane. Verovao je da ga ljudi vole. Sada vie neobeava nita. On vie ne kae: Ono to se vidi je dobro, onoto je dobro vidi se. Sada jednostavno kae: To je tako. Oniskreno priznaje da je nepopravljiv, iako je stalna promena

promena svega to postoji u ono najgore njegova sutina.Izgubio je svaku iluziju o samom sebi. (...)


8/175


7

Dani ovog drutva su odbrojani. Njegovi razlozi i njegovezasluge paljivo su izvagani i videlo se da ne preteu. Njegovostanovnitvo je podeljeno na dve strane, od kojih jedna eli daovo drutvo nestane.

Gi Debor, januar 1979.


9/175


8

Drutvo spektakla

1: Vrhunac odvajanjaU sadanje vreme, koje prednost daje znaku nad onim to je oznaeno,kopiji nad originalom, predstavi nad stvarnou, pojavnosti nadsutinomistinito se smatra profanim, a samo je iluzija sveta. Tanije,sveto se uveava u meri u kojoj istinito uzmie, a iluzija pojaava, tako danajviem stepenu iluzije odgovara najvii stepen svetosti. Fojerbah, izpredgovora za drugo izdanje Sutine hrianstva

1. U drutvima u kojima preovlauju moderni usloviproizvodnje, ivot je predstavljen kao ogromna akumulacijaprizora. Sve to je nekada bilo neposredno doivljavano,udaljeno je u predstavu.

2. Slike odvojene od svih aspekata ivota stapaju se u

jedinstveni tok stvari, u kojem prethodno jedinstvo

ivota vi

ene moe biti ostvareno. Fragmentarno opaana stvarnostregrupie se u novo, sopstveno jedinstvo, kao odvojeni lanisvet, predmet pke kontemplacije. Specijalizacija slika svetadostie vrhunac u svetu nezavisnih slika koje obmanjuju ak isame sebe. Spektakl je konkretizovana inverzija ivota,nezavisno kretanje neivota.

3. Spektakl se u isto vreme ispoljava kao s mo drutvo, kaodeo drutva i kao sredstvo objedinjavanja. Kao deo drutva, toje fokusna taka nae vizije i svesti. S ma injenica da je re oodvojenom sektoru govori o tome da se nalazimo u domenuobmane i lane svesti: jedinstvo koje spektakl postie nije nitadrugo do zvanini jezik opteg odvajanja.

4. Spektakl nije samo skup slika; to je drutveni odnos izmeuljudi posredovan slikama.


10/175


9

5. Spektakl ne moe biti shvaen kao pka vizuelna obmanakoju stvaraju masovni mediji. To je pogled na svet koji sematerijalizovao.

6. Sagledan u celini, spektakl je u isto vreme rezultat i ciljvladajueg oblika proizvodnje. On nije samo dekor stvarnogsveta, ve s mo srce nestvarnosti ovog drutva. U svimposebnim aspektima vestima, propagandi, reklami, zabavi spektakl predstavlja vladajui oblik ivota. To je sveprisutnaafirmacija ve nainjenih izbora, kako u oblasti proizvodnje,tako i u oblasti potronje vezane za tu proizvodnju. I oblik isadraj spektakla slue kao potpuno opravdanje uslova i

ciljeva postojeeg sistema. Spektakl je i stalno prisustvo togopravdanja, jer on uspostavlja monopol nad najveim delomvremena koje ljudi provode van s mog procesa proizvodnje.

7. S mo odvajanje je sastavni deo jedinstva sveta, globalnedrutvene prakse podeljene na stvarnost i sliku. Drutvenapraksa, koja stoji naspram prividno nezavisnog spektakla, uisto vreme je i celina koja sadri taj spektakl. Ali, unutranjni

rascep izobliuje tu celinu, do te mere da spektakl izgleda kaonjen jedini cilj. Jezik spektakla sastoji se od znakova vladajueorganizacije proizvodnje znakova koji su u isto vreme i krajnjiproizvod te organizacije.

8. Odnos spektakla i konkretne drutvene aktivnosti ne moese sagledati apstraktno: svaka strana te suprotnosti i sama jepodeljenja. Spektakl, koji falsifikuje stvarnost, proizvod je s me

te stvarnosti. Obrnuto, stvarni ivot je materijalno proetkontemplacijom spektakla i na kraju ga potpuno upija i poinjeda se ravna po njemu. Objektivna stvarnost prisutna je u obata aspekta. I jedna i druga strana, ustanovljene na taj nain,preobraavaju se u sopstvenu suprotnost: stvarnost sepojavljuje u granicama spektakla, a spektakl postaje stvarnost.To uzajamno otuenje ini sutinu i temelj celokupnogpostojeeg poretka.

9. U potpuno izokrenutom svetu, istinito je trenutak lanog.


11/175


10

10. Pojam spektakla povezuje i objanjava irok spektarnaizgled nepovezanih pojava. Prividna razliitost i kontrastiizmeu tih pojava izviru iz drutvene organizacije pojavnosti,ispod koje treba prepoznati njenu pravu prirodu. Sagledan unjegovim okvirima, spektakl je afirmacija pojavnog iizjednaavanje itavog drutvenog ivota ljudi s tompojavnou. Ali, kritika koja zahvata s mu sutinu spektaklaotkriva u njemu samo vidljivu negaciju ivota negaciju ivotakoja je poprimila vidljiv oblik.

11. Da bismo opisali spektakl, njegov nastanak, nainfunkcionisanja i snage koje mu se suprotstavljaju, neophodno

je da napravimo neke vetake razlike. U analizi spektaklaprinueni smo da u izvesnoj meri koristimo jezik s mogspektakla, utoliko to se kreemo kroz oblast metodologijejednog drutva koje sebe izraava kroz spektakl. Naime,spektakl je u isto vreme i jezik i program nae drutveno-ekonomske formacije. To je istorijski trenutak u kojem smozateeni.

12. S m spektakl predstavlja sebe kao iroku i nedostupnustvarnost koja nikada ne moe biti dovedena u pitanje.Njegova jedina poruka glasi: Ono to se vidi je dobro, ono toje dobro vidi se. Pasivni pristanak, koji spektakl zahteva,zapravo je ve efikasno nametnut njegovim monopolom nadpojavnou, nainom na koji se pojavljuje, ne ostavljajui nimalo prostora za bilo kakav odgovor.

13. Tautoloki karakter spektakla potie iz injenice da sunjegov cilj i njegova sredstva identini. To je sunce koje nikadane zalazi nad carstvom moderne pasivnosti. Ono pokriva ceoglobus, veito se kupajui u sopstvenoj svetlosti.

14. Moderno industrijsko drutvo je sutinski, a ne sluajno ilivetaki spektakularno. Za spektakl vidljivi odraz vladajuegekonomskog poretka ciljevi su nita, razvoj je sve. Spektakl

ne te

i ni

emu drugom do sebi samom.


12/175


11

15. Kao nezaobilazni pogon za pakovanje svega to sedanas proizvodi, kao opta artikulacija principa na kojimapoiva sistem i kao razvijeni ekonomski sektor, koji direktnoproizvodi sve veu koliinu slikastvari, spektakl je glavniproizvoddananjeg drutva.

16. Spektakl je u stanju da podredi sebi ljude, upravo zato toih je ekonomija ve potpuno podredila svojim ciljevima.Spektakl nije nita drugo nego ekonomija koja se razvija zbogsebe same. To je, u isto vreme, veran odraz proizvodnje stvarii izobliujue opredmeenje samih proizvoaa.

17. Prvi stepen u dominaciji ekonomije nad dru

tvenim

ivotomispoljava se kao oigledna degradacija biti u imati: ljudskoostvarenje vie se ne izjednaava sa onim to neko jeste, vesa onim to ima. U sadanjem stadijumu, kada drutvenimivotom potpuno dominira akumulirana ekonomskaproizvodnja, dolazi do opteg pomaka od imatika izgledati:Sveukupno imanje sada mora da obezbedi presti i dapostigne krajnji cilj kroz svoj pojavni oblik. U isto vreme,

individualna realnost je postala drutvena, u smislu da jepotpuno zavisna od drutvenih sila i oblikovana njima.Individualnoj stvarnosti je doputeno da se pojavi samo kadazapravo nije stvarna.

18. Kada se stvarni svet preobrazi u pke slike, pke slikepostaju stvarna bia, koja efikasno podstiu hipnotikoponaanje. Poto je zadatak spektakla da nam putem razliitih,

specijalizovanih oblika posredovanja pokazuje svet koji vie nemoe biti direktno doivljen, on neminovno, na prostoru kojimje nekada vladao dodir, daje prednost pogledu: najapstraktnijei najnepouzdanije ulo najbolje se prilagoava optojapstraktnosti sadanjeg drutva. Ali, spektakl nisu samo slike,niti samo slike i ton. To je sve to izmie ovekovoj aktivnosti,sve to ometa i zavarava njegovu sposobnost preispitivanja ikorekcije. To je suprotnost dijalogu. Spektakl se regenerie

svuda gde predstavljanje postaje nezavisno.


13/175


12

19. Spektakl nasleuje sve slabosti zapadnog filozofskogprojekta, koji je uvek nastojao da aktivnost shvati kaopredstavu; on je vezan za neprestani razvoj tehnikeracionalnosti, koju je iznedrio taj isti oblik misli. Spektakl neostvaruje filozofiju, on svodi stvarnost na predmet filozofije; toje sav konkretni ivot ljudi sveden na spekulativni univerzum.

20. Filozofija, mo odvojene mislii misao odvojene moi,nikada nije bila u stanju da prevazie teologiju. Spektakl jematerijalna rekonstrukcija religiozne iluzije. Spektakularnatehnologija nije razvejala religiozne mitove u koje su ljudiprojektovali svoje otuene moi; ona ih je samo spustila na

zemlju, tako da su ak i najsvetovniji aspekti ivota postalineprozirni i nepodnoljivi. Lani raj, koji je nekada bio potpunanegacija zemaljskog ivota, vie se ne projektuje u nebesa; onje ugraen u s m taj ivot. Spektakl je tehnoloka verzijaprogona ljudskih moi u onostrano; to je vrhunac ovekovogunutranjeg odvajanja od samog sebe.

21. Sve dok je nunost drutveno snevana, san ostaje

drutvena potreba. Spektakl je nona mora modernog drutvaokovanog lancima; on, u krajnjoj liniji, izraava samo enjutog drutva za snom. Spektakl je uvar tog sna.

22. injenica da je praktina mo modernog drutva odvojenaod drutva i da ini nezavisan sektor spektakl, moe seobjasniti samo injenicom da toj monoj praksi nedostajevrstina i da je u stalnoj kontradikciji sa s mom sobom.

23. U korenu spektakla nalazi se najstarija od svih drutvenihspecijalizacija specijalizacija moi. Spektakl sespecijalizovao za ulogu onog koji govori u ime svih drugihaktivnosti. To je ambasador hijerarhijskog drutva pred njimsamim, koji uruuje svoju zvaninu notu na dvoru gde nikomedrugom nije doputeno da govori. Tako je najmoderniji aspektspektakla ujedno i najarhainiji.

24. Spektakl je neprestani govor vladajueg poretka o s momsebi, njegov neprekidni monolog samouzdizanja, autoportret


14/175


13

tog poretka u fazi njegove potpune dominacije nad svimaspektima ivota. Fetiistiki privid iste objektivnosti uspektakulranom odnosu prikriva injenicu da se u stvarnostiradi o odnosima izmeu ljudi i izmeu klasa: kao da nekadruga Priroda, sa svojim neumitnim zakonima, dominiraitavim naim okruenjem. Ali, spektakl nije neizbenaposledica tog navodno prirodnog tehnolokog razvoja.Naprotiv, drutvo spektakla je oblik koji sam bira svojtehnoloki sadraj. Ako spektakl, shvaen u ogranienomsmislu masovnih medija, koji su njegova najpovrnijamanifestacija, prodire u drutvo u obliku isto tehnike

aparature, treba shvatiti da ta aparatura nikako nije neutralna ida je razvijena u skladu sa unutranjom dinamikom s mogspektakla. Ako drutvene potrebe epohe, u kojoj su tetehnologije razvijene, mogu biti zadovoljene samo uz njihovoposredovanje, ako su upravljanje drutvom i svi kontakti meuljudima postali potpuno zavisni od tih sredstava za trenutnukomunikaciju, onda je to zato to je ta komunikacija sutinskijednostrana. Svi mediji preporuuju se vladarima postojeeg

poretka kao sredstvo za sprovoenje posebnih oblikaupravljanja. Drutvena podela izraena kroz spektaklneraskidivo je vezana za modernu dravu taj proizvoddrutvene podele rada, koji je u isto vreme glavni instrumentklasne vladavine i koncentrisani izraz svih drutvenih podela.

25. Odvajanje je alfa i omega spektakla. Institucionalizacijadrutvene podele rada u obliku klasne podele je iznedrila

prethodni, religiozni oblik kontemplacije: mitski poredak kojimse svaka vlast oduvek kamuflirala. Religija je afirmisalakosmiki i ontoloki poredak, koji je odgovarao interesimagospodara, tumaei i ulepavajui sve to je drutvo trebalo,a nije moglo da obezbedi. U tom smislu, svaka odvojena vlastje uvek bila spektakularna. Ali, nekadanja opta odanostjednoj religioznoj predstavi bila je samo izraz opteg oseanjagubitka, imaginarna kompenzacija za bedu konkretnedrutvene aktivnosti, koja se jo doivljavala kao jedini moguiuslov egzistencije. Nasuprot tome, moderni spektakl precizno


15/175


14

utvruje ta drutvo moe da obezbedi, ali tako to strogorazdvaja mogue od doputenog. Spektakl ini ljudenesvesnim promena uslova njihove praktine egzistencije. Tovetako boanstvo stvara s mo sebe i namee sopstvenapravila. Ono se otkriva u svojoj pravoj prirodi: kao autonomnorazvijena, odvojena sila, zasnovana na sve intenzivnijojproizvodnji, koja namee sve veu podelu rada na parcijalnepokrete diktirane kretanjem maina, a za potrebe trita kojese neprestano iri. Pri takvom razvoju, svaka zajednica i svakakritika svest iezavaju; snage koje su se u tom procesurazvijale kao razdvojene jo se nisu ujedinile.

26. Opte odvajanje radnika od proizvoda rada tei daeliminie svaku zaokruenu svest o ostvarenoj aktivnosti isvaku direktnu, linu komunikaciju izmeu proizvoaa. Sa sveveom akumulacijom odvojenih proizvoda i sve veomkoncentracijom proizvodnog procesa, dostignua te aktivnosti ikomunikacija postaju monopol onih koji upravljaju sistemom.Trijumf tog ekonomskog sistema, zasnovanog na odvajanju,

proletarizuje ceo svet.27. Zahvaljujui uspehu takvog naina proizvodnje, iji jeglavni proizvod samo odvajanje, konkretno iskustvo, koje je uranijim drutvima bilo vezano za ljudski rad, zamenjuje se,makar du ivica sistema, izjednaavanjem ivota sa neradnimvremenom, sa neaktivnou. Ali, takva neaktivnost ni u emunije osloboena od proizvodne aktivnosti: ona je i daljepotpuno zavisna od nje, kao nelagodno i opinjenopokoravanje zahtevima i posledicama proizvodnog sistema.S mo to stanje jeste jedna od posledica sistema. Nemaslobode izvan ive aktivnosti; spektakl zato ponitava svakuaktivnost, poto je sva stvarna aktivnost prisilno stavljena ufunkciju globalne izgradnje spektakla. Na taj nain, ono to senaziva osloboenjem od rada, slobodno vreme, nije niosloboenje od rada, niti osloboenje od sveta oblikovanog tim

radom. Nijedna aktivnost koju je rad oteo ne moe biti ponovoosvojena ako ostajemo podreeni proizvodima tog rada.


16/175


15

28. Vladajui ekonomski sistem je zaarani krug izolacije.Njegove tehnologije zasnivaju se na izolaciji i samo jeuveavaju. Od automobila do televizije, robe koje spektakl birada proizvodislue i kao oruje za efikasnu odbranu uslova kojistvaraju usamljenu gomilu. Spektal uvek iznova stvarasopstvene pretpostavke, na sve konkretniji nain.

29. Spektakl je nastao iz izgubljenog jedinstva sveta, aogromna ekspanzija modernog spektakla otkriva svu veliinutog gubitka: pomeranje svakog individualnog rada i svihproizvoda rada u apstrakciju, savreno se uklapa u priroduspektakla, jer je upravo apstrakcija konkretan nain njegovog

postojanja. U spektaklu se deo sveta predstavlja tom svetu kaostvaran i superioran. Spektakl je opti jezik tog odvajanja.Posmatrai su povezani samo jednosmernim odnosom sacentrom koji ih razdvaja jedne od drugih. Spektakl ujedinjujeono to je odvojeno, ali samo kao odvojeno.

30. Otuenje posmatraa, koje nesvesno poveava snagupredmeta njegove kontemplacije, odvija se na sledei nain:

to vie pokuava da ga shvati, manje ivi; to se viepoistoveuje sa vladajuom predstavom o potrebi, sve manjerazume vlastiti ivot i vlastite elje. Otuenje aktivnog subjektau spektaklu ogleda se i u injenici da njegovi gestovi vie nisunjegovi; to su gestovi nekog drugog, koji mu ih predstavlja.Posmatra se nigde ne osea kod kue, jer je spektakl svuda.

31. Radnici ne proizvode sebe ve silu koja je nezavisna od

njih. Uspeh takvog oblika proizvodnje i obilje koje proizvodi,proizvoai doivljavaju kao obilje liavanja. Sa sve veimgomilanjem proizvoda njihove otuene aktivnosti, svo vreme isav prostor postaju im strani. Spektakl je mapa tog novogsveta, koja se tano poklapa sa teritorijom koju predstavlja.Sile koje su izmakle naoj kontroli prikazuju nam se u svojsvojoj moi.

32. Dru

tvena uloga spektakla je proizvodnja otu

enja.Ekonomska ekspanzija se sastoji, pre svega, u irenju ovog


17/175


16

posebnog sektora industrijske proizvodnje. Rast,podstaknut proizvodnjom koja je s ma sebi cilj, ne moe dabude nita drugo do rast istog onog otuenja koje se nalazi unjenom korenu.

33. Iako odvojeni od onoga to proizvode, ljudi ipak proizvodesvaki detalj svog sveta sa sve veom snagom i na taj nain sejo vie udaljavaju od njega. to vie njihov ivot postajenjihovo delo, to su oni vie iskljueni iz svog ivota.

34. Spektakl je kapital akumuliran do stepena u kojem postajeslika.


18/175


17

2: Roba kao spektakl

Sutina robe moe da se shvati tek kad ona postane univerzalnakategorija drutva kao celine. Samo u tom kontekstu postvarenje

proizvedeno robnim odnosima stie odluujui znaaj, kako za objektivnirazvoj drutva, tako i za odnos ljudi prema tom drutvu, koje potinjavanjihovu svest iini od nje samo izraz tog postvarenja S progresivnomracionalizacijom i mehanizacijom rada, ovo potinjavanje se samo jo vie

pojaava, tako da ljudsko ponaanje postaje sve manje aktivno, a sve vie

kontemplativno

Luka

, Istorija i klasna svest, 1923.

35. U osnovnoj aktivnosti spektakla integrisanju svih fluidnihaspekata ljudske aktivnosti i njihovom prevoenju u vrstostanje, u izokretanju svih ivih vrednosti u isto apstraktnevrednosti prepoznajemo svog starog neprijatelja, robu.Neto, na prvi pogled, tako trivijalno i oigledno, a opet tako

sloeno i puno metafizikih nijansi.36. Fetiizam robe, dominacija vidljivih i nevidljivih stvari naddrutvom, dostie vrhunac u spektaklu, u kojem sav stvarnisvet biva zamenjen izborom slika projektovanih iznad njega, alikojima ipak uspeva da se nametnu kao jedina stvarnost.

37. Svet koji nam spektakl prikazuje, u isti mah prisutan iodsutan, jeste svet robe koji dominira itavim ivim iskustvom.

Svet robe se tako prikazuje kakav zaista jeste, jer je njegovrazvoj identian otuenju ljudi, kako jednih od drugih, tako i odsvega to proizvode.

38. Gubitak kvaliteta, tako oigledan na svakom stupnjuspektakularnog jezika, od predmeta koje glorifikuje i ponaanjakojim upravlja, potie iz s me prirode sistema, koji na svakinain izbegava stvarnost. Robni oblik svodi sve na kvantitativni

ekvivalent. Razvija se ono to je kvantitativno i samo ono to jekvantitativno.


19/175


18

39. Uprkos tome to iskljuuje kvalitet, takav razvoj prolazikroz kvalitativne promene: spektakl odraava injenicu da je tajrazvoj preao prag sopstvenog obilja. Iako je ta kvalitativnapromena uzela maha samo delimiino, u nekoliko ogranienihoblasti, ona je na optem planu ve prisutna kao standard kojije roba dostigla, tako to je itavu planetu pretvorila ujedinstveno svetsko trite.

40. Razvoj proizvodnih snaga je nesvesna istorija koja jerealno stvarala i menjala ivotne uslove ljudskih grupa. To jeekonomska osnova svih ljudskih poduhvata. U prirodnimekonomijama, pojava robnog sektora predstavljala je viak

preivljavanja. Robna proizvodnja, koja podrazumeva razmenurazliitih proizvoda izmeu nezavisnih proizvoaa, dugo jeopstajala na zanatskom nivou, kao marginalna ekonomskaaktivnost ija je kvantitativna stvarnost ostajala skrivena. Ali,gde god je robna proizvodnja nailazila na drutvene uslove ukojima su se trgovina i akumulacija kapitala odvijali na irokomplanu, ona je preuzimala potpunu kontrolu nad ekonomijom.

itava ekonomija je postala ono

to je sama robnaproizvodnja, u tom svom pohodu, ve bila: proceskvantitativnog razvoja. Ova stalna ekspanzija ekonomije uobliku roba pretvorila je i s m ljudski rad u robu, u najamni rad,uspevajui da konano ostvari stepen obilja dovoljan da reiinicijalni problem opstanka ali samo zato da bi se uvekiznova regenerisala u istom obliku, ali na viem nivou.Ekonomski rast je oslobodio drutvo pritiska pkog

preivljavanja, ali ga nije oslobodio njegovog oslobodioca.Nezavisnost robe se proirila na itavu ekonomiju i postalanjen gospodar. Ekonomija je promenila svet, ali ga jepromenila u svet pod vlau ekonomije. Ta lana priroda, ukojoj je ljudski rad postao otuen, zahteva da rad zauvekostane u njenoj slubi; a poto ona s ma postavlja taj zahtev iodgovara na njega, svi drutveno dozvoljeni projekti ipoduhvati bivaju stavljeni u slubu njenog jaanja. Obilje roba drugim reima, obilje robnih odnosa postaje nita drugo dopoveano preivljavanje.


20/175


19

41. Sve dok uloga ekonomije, kao osnove itavogdrutvenog ivota nije bila primeena, niti shvaena (upravozato to izgleda tako poznata), dominacija robe nad itavomekonomijom se sprovodila na prikriven nain. U drutvima gdeje stvarnih roba bilo malo ili gde su bile teko dostupne, novacje bio prividni gospodar, predstavnik jedne vie sile koja jeostajala nepoznata. Sa sve veom podelom rada i poetkommasovne proizvodnje za globalno trite, koje je donelaindustrijska revolucija, roba je konano postala vidljiva sila kojakolonizuje itav drutveni ivot. U toj taki, politika ekonomijaje sebe nametnula kao dominantnu nauku i kao nauku o

dominaciji.42. Spektakl je stupanj na kojem roba uspeva da kolonizujeitav drutveni ivot. Komodifikacija nije samo oigledna: mivie ne vidimo nita drugo. Svet koji vidimo je svet robe.Moderna ekonomska proizvodnja proiruje svoju diktaturukako prostorno, tako i po intenzitetu. U manjeindustrijalizovanim regionima, njena vladavina se ve ispoljava

kroz prisustvo nekoliko presti

nih roba i imperijalisti

kedominacije, nametnute iz industrijski razvijenijih regiona. Njihovdrutveni prostor neprestano se zastire novim slojevima robe.S napretkom druge industrijske revolucije, otuena potronjapostaje isto toliko dunost masa, koliko i otuena proizvodnja.itav drutveni prodati radpostaje totalna roba, iji neprestaniobrt mora biti odravan po svaku cenu. Da bi se to postiglo,ova totalna roba mora biti vraena u fragmentiranom obliku

isto tako fragmentiranim pojedincima, koji su potpuno odseeniod celine proizvodnog procesa. U tom cilju specijalizovananauka dominacije razbija se na itav niz daljih specijalizacija,kao to su sociologija, primenjena psihologija, kibernetika isemiologija, koje su zaduene za nadgledanje samoregulacijesvake faze tog procesa.

43. U poetnoj fazi akumulacije kapitala politika ekonomija

videla je proletera iskljuivo kao radnika, koji eli samo daobezbedi minimum uslova potrebnih za odranje svoje radne


21/175


20

snage, nikada ga ne posmatrajui iz perspektive njegoveljudskosti i slobodnog vremena. Ta perspektiva vladajueklase uskoro je bila revidirana: sve vee obilje roba dostiglo jenivo koji je zahtevao viak kolaboracije radnika. Sada, na krajuradnog dana, na radnika se vie ne gleda s prezirom, koji jeranije tako oigledno bio prisutan u svim aspektimaorganizacije i odravanja proizvodnje; na njih se sada gledakao na odrasle, s puno ljubaznosti i predusretljivosti, u skladusa njihovom novom ulogom, ulogom potroaa. Humanizamrobe preuzima nadlenost nad radnikovom ljudskou islobodnim vremenom, prosto zato to politika ekonomija

sada moe i mora da preuzme potpunu dominaciju nad timsferama i to ba kao politika ekonomija. Usavreno poricanjeoveka tako preuzima vlast nad itavom ljudskomegzistencijom.

44. Spektakl je neprekidni Opijumski rat (1) koji se vodi zato dabi prisilio ljude da izjednae dobra sa robama, a zadovoljstvo spkim preivljavanjem, koji se iri po sopstvenim zakonima.

Potro

a

ko pre

ivljavanje mora stalno da

iri svoj domen,upravo zato to uvek podrazumeva oseanje oskudice.Poveano preivljavanje nikada ne dolazi do razreenja; nepostoji taka u kojoj bi se njegovo irenje zaustavilo, jer onopotpuno pripada domenu oskudice: ono moe da pozlatisiromatvo, ali ne i da ga prevazie.

45. Automatizacija, koja je u isto vreme najnapredniji sektormoderne industrije i najverniji izraz njene prakse, primoravarobni sistem da razrei sledeu kontradikciju: tehnolokaoprema, koja objektivno vodi ka eliminaciji poslova, mora u istovreme da sauva rad kao robu i kao jedinog stvaraoca robe.Jedini nain da se izbegne ova posledica automatizacije (ilibilo kod drugog, manje ekstremnog naina za poveanje radneproduktivnosti), koja vodi ka smanjivanju ukupnog obimanunog radnog vremena, jeste stvaranje novih poslova. Tom

1 Opijumski rat: Rat 1840-42, kojim je Kini nametnuta obaveza uvoza opijuma izbritanskih kolonijalnih poseda. (nap. prev.)


22/175


21

cilju slui rezervna armija nezaposlenih, koja se uglavnomregrutuje za tericijarni sektor, usluge, kao pojaanje trupamazaduenim za distribuciju i glorifikaciju najnovijih roba; na ovajnain zadovoljava se jedna stvarna potreba za svemasivnijim propagandnim kampanjama, koje treba da naveduljude da kupuju sve nepotrebnije robe.

46. Razmenska vrednost se prvo pojavljuje kao izrazupotrebne vrednosti, ali pobeda koju odnosi koristei se svojimorujima, stvara uslove u kojima se ovaj oblik vrednostipojavljuje kao autonomna sila. Mobiliui svu ljudskuupotrebnu vrednost i preuzimajui monopol nad njenom

realizacijom, razmenska vrednost uspeva da nad njomuspostavi potpunu dominaciju. Upotrebljivost se sada vidisamo u terminima razmene, kojoj je preputena na milost inemilost. Razmenska vrednost, koja je u poetku bila plaeniku slubi upotrebne vrednosti, sada preuzima inicijativu i kreeu rat za ostvarenje svojih ciljeva.

47. Stalno opadanje upotrebne vrednosti, koje je oduvek

pratilo kapitalistiku ekonomiju, dovelo je do pojave novogoblika siromatva u okviru pojaanog preivljavanja. Tosiromatvo postoji uporedo sa starim oblikom siromatva, kojijo istrajava i koji se ogleda u injenici da je ogromna veinaljudi primorana da prihvati ulogu najamnih radnika, uneprestanoj potrazi za ciljevima koje im namee sistem i dasvako od njih zna da tome mora da se potini ili da umre.Stvarnost te ucene injenice da ak i u najsvedenijimoblicima (hrana, sklonite) upotrebna vrednost ima sopstvenuegzistenciju samo u okviru iluzije obilja poveanogpreivljavanja objanjava opti pristanak na iluziju modernogoblika robne potronje. Stvarni potroa postaje potroailuzija. Roba je materijalizovana iluzija, a spektakl njen optiizraz.

48. Upotrebna vrednost je ranije bila shvatana kao implicitni

aspekt razmenske vrednosti. Sada, u izokrenutom svetuspektakla, ona mora da bude eksplicitno izraena, zato to je


23/175


22

njena realnost erodirala usled prekomernog razvoja robneekonomije, ali i zato to ona nastavlja da slui kao lanoopravdanje za jedan lani ivot.

49. Spektakl je nalije novca. Spektakl je i s m apstraktni,opti ekvivalent za sve vrste roba. Ali, dok je novac dominiraodrutvom kao izraz opte ekvivalencije i sredstvo za razmenurazliitih dobara ije se namene ne mogu porediti, spektakl sejavlja kao moderna dopuna novca: izraz sveta robe kao celine,koji slui kao opti ekvivalent za sve to taj svet moe da budei to moe da postigne. Spektakl je novac koji moe samo dase gleda, jer je u njemu sva upotrebna vrednost ve

razmenjena za totalitet apstraktnih predstava. Spektakl nijesamo sluga lane korisnosti, ve je i sam lana upotrebaivota.

50. Sa postizanjem ekonomskogobilja, ukupni rezultatdrutvenog rada postaje vidljiv i na taj nain podreujecelokupnu stvarnost pojavama koje postaju primarni proizvodrada. Kapital vie nije nevidljivi centar koji upravlja procesom

proizvodnje: on se neprekidno akumulira i iri na ceo svet uobliku vidljivih predmeta. Sveukupno irenje drutva je njegovportret.

51. Trijumf ekonomije, kao autonomne sile, u isto vremenagovetava njenu propast, jer sile koje je oslobodila sadamogu da eliminiu ekonomsku nunost, koja je bilanepromenljiv osnov svih ranijih drutava. Zamenjivanje te

nunosti nunou neobuzdanog ekonomskog razvoja, znaizamenjivanje zadovoljavanja osnovnih ljudskih potreba (danasjedva pokrivenih) neprestanom proizvodnjom lanih potreba,pri emu sve one, u krajnjoj liniji, vode ka ostvarenju samojedne lane potrebe: za odranjem vladavine ekonomije kaoautonomne sile. Ali, takva ekonomija gubi svaku vezu sa svimautentinim potrebama sve dok dolazi iz drutveno nesvesnog,koje ne zna do koje je mere zavisno od nje. Sve to je svesno,

sklono je habanju. Sve to je nesvesno ostaje nepromenjeno.Ali, jednom osloboeno i ono poinje da se uruava. (Frojd)


24/175


23

52. Kada drutvo jednom shvati da zavisi od ekonomije,ekonomija poinje da zavisi od drutva. Kada podzemnasnaga ekonomije dostigne taku vidljive dominacije, ekonomijagubi svoju mo. Ekonomski Id mora biti zamenjen sa Ja. Doove promene moe doi samo iz s mog drutva, iz borbeunutar drutva. Njen ishod zavisi od ishoda klasne borbe, kojaje u isto vreme proizvod i proizvoa ekonomske osnoveistorije.

53. Svest o udnji i udnja za sveu su jedan isti projekat, kojiu svom negativnom obliku tei ukidanju klasa i ka tome daradnici direktno raspolau svim aspektima svoje aktivnosti.

Suprotnosttom projektu je drutvo spektakla, u kojem robasagledava s mu sebe u svetu koji s ma stvara.


25/175


24

3: Privid jedinstva i podeljenosti

Na naem filozofskom frontu razvila se iva polemika oko pojma jednogkoje se deli na dva idva koja se spajaju u jedno. Re je o borbi izmeu

pristalica i protivnika materijalistike dijalektike, o borbi izmeu dvashvatanja sveta: proleterskog i buroaskog. Oni koji osnovni zakon prirodevide u tome da se jedno deli na dvapristalice su materijalistike dijalektike.Oni koji osnovni zakon vide u tome da se dva spajaju u jednosu protivnicimaterijalistike dijalektike. Obe strane povukle su jasnu demarkacionuliniju, a njihovi argumenti su dijametralno suprotni. Na ideolokom planu,ova polemika predstavlja odraz akutne i sloene klasne borbe koja sedanas odvija u Kini i u itavom svetu. Crvena zastava (Peking), 21.septembar 1964.

54. Spektakl je u isto vreme ujedinjen i podeljen, kao i s momoderno drutvo. Svako pojedinano jedinstvo zasniva se nanasilnim podelama. Ali, u spektaklu i s ma ova kontradikcija

dolazi u sukob sa svojim izokrenutim znaenjem: podele kojepredstavlja su izraz opteg jedinstva, dok je jedinstvo kojepredstavlja izraz opte podeljenosti.

55. Iako se sukobi izmeu razliitih sila za kontrolu nad istimdrutveno-ekonomskim sistemima zvanino predstavljaju kaonepomirljivi antagonizmi, oni zapravo odraavaju sutinskojedinstvo sistema, kako na meunarodnom planu, tako i u

okviru svake nacije.56. Prividni spektakularni sukob, izmeu rivalskih oblikaotuene vlasti, u isto vreme je i stvaran, utoliko to izraavaneujednaenu i konfliktnu prirodu razvoja sistema, kao i manjeili vie protivrene interese klasa i grupa unutar klasa, kojeprihvataju taj sistem i koje pokuavaju da u njemu igraju tovaniju ulogu. Kao to razvoj najnaprednijih ekonomija

podrzumeva sukob izmeu razliito definisanih prioriteta, takose i unutar totalitarnih, dravno-birokratskih oblika


26/175


25

ekonomskog upravljanja, kao i u zemljama u kolonijalnom ilipolukolonijalnom poloaju, javljaju izrazito divergentni obliciproizvodnje i vlasti. Primenujui kriterijume koji se pokauprikladnim, spektakl je u stanju da ove suprotnosti prikae kaopotpuno razliite drutvene sisteme. Ali, u stvarnosti, to susamo posebni sektori, ija je sutina potpuno ukljuena uglobalni sistem koji ih obuhvata u jedinstveno kretanje, koje jecelu planetu pretvorilo u oblast svog delovanja: kapitalizam.

57. Drutvo koje je u isto vreme spektakl, ne dominiranerazvijenim podrujima samo putem ekonomske hegemonije;ono dominira njima i kao drutvo spektakla. ak i kada izostaje

odgovarajua materijalna osnova, moderno drutvo osvajadrutvenu povrinu svih kontinenata razliitim sredstvimaspektakla. Ono postavlja pozornicu za lokalnu vladajuu klasu ioblikuje njen program. Osim to budi udnju zapseudodobrima, spektakl nudi i razliite oblike lane revolucijeza lokalne revolucionare. Birokratski reimi nekihindustrijalizovanih zemalja imaju svoje posebne oblike

spektakla, ali i oni su samo deo totalnog spektakla, koji samsebi slui i kao lana opozicija i kao stvarna podrka. ak i akolokalni spektakli razviju neke posebne oblike totalitarnespecijalizacije u oblasti drutvene komunikacije i kontrole, sastanovita sistema kao celine te specijalizacije igraju samoulogu koja im je dodeljena u okviru globalne podelespektakularnih zadataka.

58. Iako ova podela spektakularnih zadataka odrava postojeiporedak kao celinu, ona je primarno usmerena ka zatitiglavnog uporita svog razvoja. Spektakl poiva na ekonomijiobilja, a proizvodi takve ekonomije u krajnjoj liniji teedominaciji nad itavim tritem spektakla, ruei sve ideolokeili policijsko-dravne protekcionistike barijere koje postavljajulokalni spektakli u svojoj tenji ka nezavisnosti.

59. Iza svetlucave spoljanosti spektakla, modernim drutvom

dominira tenja ka optoj banalizaciji, ak i tamo gde surazvijeniji oblici robne potronje naizgled umnoili mogunost


27/175


26

izbora izmeu razliitih uloga i predmeta. Naslee religije iporodice (ova druga je i dalje glavni mehanizam za prenoenjeklasne vladavine s generacije na generaciju), sa svommoralnom represijom koju nameu te dve institucije, moe bitispojeno sa razmetljivom tenjom ka zemaljskim nagradama,upravo zato to ivot u ovakvom svetu ostaje represivan i nudisamo lane nagrade. Samozadovoljno pristajanje na statusquo moe da koegzistira i sa isto spektakularnim oblicimapobune: samo nezadovoljstvo postaje roba im ekonomijaobilja razvije kapacitete za preradu te naroite sirovine.

60. Medijske zvezde su spektakularne predstave ivih ljudskih

bia, projekcija opte banalnosti u slike moguih uloga. Kaospecijalisti za prividniivot, zvezde slue kao objektipoistoveivanja, koji ljudima pruaju nadoknadu za stvarnostfragmentirane produktivne specijalizacije u kojoj zapravo ive.Uloga slavnih linosti je da predstavljaju razliite ivotne stilovei razliita drutveno-politika stanovita na potpuno slobodannain. One otelovljuju nedostine plodove drutvenog rada

tako

to dramatizuju sporedne proizvode tog rada, kojemagijski projektuju iznad njega, kao njegove krajnje ciljeve:vlast i dokolicu, odluivanje i potronju, kao poetak i kraj togprocesa koji se nikada ne dovodi u pitanje. U sluaju vlasti,vladajui reim moe sebe da personalizuje u liku nekepseudozvezde; u sluaju potronje, potroake zvezde agitujuda budu priznate kao pseudosile koje dominiraju ivimiskustvom. Ali, ponaanje tih zvezda nije slobodno, niti je ono

to nude zaista izbor.61. Agent spektakla koji stupa na pozornicu u ulozi zvezde jesuta suprotnost individui; on je isto toliko neprijatelj sopstveneindividualnosti koliko i individualnosti drugih. Stupajui uspektakl, kao model s kojim se treba poistovetiti, on se odriesvih autonomnih odlika u nameri da se poistoveti sa optimzakonom poslunosti prema postojeem poretku stvari.

Potroake zvezde, koje se pojavljuju u obliku razliitih tipovalinosti, samo pokazuju kako svaki od tih tipova ima jednak


28/175


27

pristup oblasti potronje i da iz nje moe da izvue jednakozadovoljstvo. Politike zvezde moraju da poseduju pun spektarnajvrednijih ljudskih osobina: tako su sve zvanine razlikeizmeu njih ponitene njihovom zvaninom slinou, jer sveone moraju biti izuzetne u svim oblastima delovanja. Kao voadrave, Hruov je naknadno postao general i preuzeozasluge za pobedu u bitci kod Kurska, dvadeset godina nakonto se ona odigrala. Kenedi je preiveo kao govornik, koji jeak i samom sebi odrao posmrtni govor, jer je TeodorSorenson nastavio da pie govore za njegovog naslednika, uistom onom stilu koji je znaajno doprineo pokojnikovoj javnoj

linosti. Istaknute linosti koje personifikuju sistem poznate suupravo zato to nisu ono to izgledaju: one stiu veliinu takoto se sputaju ispod realnosti najbeznaajnijeg individualnogivota i tako to svi to znaju.

62. Lani izbori koje nudi spektakularno obilje, izbori zasnovanina suprotstavljanju konkurentskih, a ipak saveznikihspektakala, razliitih, a opet meusobno povezanih uloga

(ozna

enih i otelovljenih pre svega u predmetima), razvijaju seu borbu izmeu iluzornih kvaliteta, koja treba da podstaknerevnosnu odanost kvantitativnim triarijama. Oivljavaju se ilane arhaine opozicije regionalizmi i rasizmi, koji slue kaosredstvo za sticanje magijski i ontoloki superionog statusa uokviru potroake hijerarhije kao i beskrajni niz deliminihsukoba, od takmiarskih sportova do politikih izbora, kojistvaraju privid razigranog entuzijazma. Gde god se uspostavi

potroako obilje, du fasade sainjene od iluzornih uloga,javlja se jo jedan spektakularni antagonizam: izmeu mladih istarih. Prave odrasle osobe, ljudi koji su gospodari svojihivota, zapravo ne postoje. U isto vreme, neprestanopodmlaivanje postojeeg ni na koji nain nije odlika onih kojisu danas mladi; taj mladalaki polet je prisutan samo uekonomskom sistemu, u dinamici kapitalizma. Stvarisu te kojevladaju i koje su mlade, neprestano se otimajui za presti izamenujui jedne druge.


29/175


28

63. Spektakularne podele sakrivaju jedinstvo u bedi. Ako serazliiti oblici istog otuenja meusobno bore pod maskomnepomirljivih antagonizama, onda je to zato to svi oni poivajuna stvarnim, ali potisnutim kontradikcijama. Spektakl postoji ukoncentrisanom i rasprenom obliku, u zavisnosti odkonkretnog oblika siromatva koje, u isto vreme, sakriva iodrava. U oba sluaja, to je uvek ista slika srenog skladaokruenog oajem i uasom, nepomino sredite bede.

64. Koncentrisani spektakl je prevashodno vezan za birokratskikapitalizam, iako kao tehnika za jaanje dravne vlasti moebiti primenjen i u manje razvijenim ekonomijama, ali i u

zemljama razvijenog kapitalizma, posebno u trenucima krize.Birokratsko vlasnitvo je i samo koncentrisano, utoliko tosvaki pojedini birokrata stie pravo na to vlasnitvo samo kaopripadnik zajednice birokrata. Poto je proizvodnja roba ubirokratskom kapitalizmu manje razvijena, ona takoe poprimakoncentrisan oblik: roba koju birokrate prisvajaju je ukupandrutveni rad, a ono to prodaju drutvu je opte

pre

ivljavanje. Diktatura birokratske ekonomije ne ostavljaeksploatisanim masama ni deli prostora za slobodan izbor, jerona s ma mora da ini sve izbore; zato se svaki nezavisanizbor, bez obzira da li se radi o izboru hrane ili muzike, tretirakao objava rata. Ovaj oblik diktature moe da opstane samo uzneprestanu primenu nasilja. Njegov spektakl namee slikudobra koja saima sve to zvanino postoji, sliku koja seobino svodi na jednu linost, onu koja sistemu garantuje

totalno jedinstvo. Svako je duan da prihvati magijskopoistoveivanje s tom apsolutnom zvezdom ili da nestane. Tajgospodar nepotronje svih ostalih je herojska slika koja sakrivaapsolutnu eksploataciju, koja se sprovodi u cilju prvobitneakumulacije kapitala, stalno podsticane nasiljem. Ako celakineska populacija mora da izuava Maovu misao do takepoistoveivanja s njim, onda je to zato to ona ne moe dabude nita drugo. Dominion koncentrisanog spektakla jepolicijska drava.


30/175


29

65. Difuzni, raspreni spektakl vezuje se za robno obilje, zastabilne uslove razvoja modernog kapitalizma. Ovde svakapojedinana roba afirmie veliinu ukupne robne proizvodnje,a spektakl je njen raskoni, reklamni katalog. Nepomirljivizahtevi otimaju se za mesto na pozornici ujedinjenog spektaklaekonomije obilja, a razliite zvezde-robe istovremenopromoviu oprene drutvene politike. Automobilski spektakl,na primer, tei savrenom saobraajnom protoku, izazivajuiruenje starih gradskih oblasti, dok gradski spektakl nastoji daih ouva kao turistike atrakcije. Ionako sumnjivo zadovoljstvopotronje celine tako se stalno odlae, jer stvarni potroa ima

pristup samo deliima potroakog raja, kojima, bez izuzetka,nedostaju kvaliteti celine.

66. Svaka pojedinana roba bori se za sebe. Ona osporavasve ostale robe i nastoji da se nametne svuda, kao jediniprimerak svoje vrste. Spektakl je epska poema te borbe, kojune moe da okona ak ni pad Troje. Spektakl ne opeva ljude injihova oruja, ve robe i njihove strasti. U toj slepoj borbi,

svaka roba, slede

i sopstvene strasti, nesvesno podsti

e ne

toto je premauje: globalizaciju robe, koja se podudara skomodifikacijom celog globusa. Tako dolazimo do sledeegrezultata tog lukavstva robe: dok se svaka pojedinana robaiscrpljuje borbom, opti robni oblik nesmetano nastavlja put kasvojoj apsolutnoj realizaciji.

67. Zadovoljstvo vie ne dolazi iz upotrebe roba proizvedenih uogromnim koliinama; u njima se uiva upravo zato to suroba. Potroaa ispunjava pravi religozni zanos premasuverenoj slobodi Robe, ija upotreba postaje sama sebisvrha. Talasi entuzijazma za odreenim proizvodima podstiuse uz pomo svih sredstava komunikacije. Jedan film je ustanju da pokrene modnu groznicu; neki magazin, koji otkrivanova mesta nonog ivota, pokree celu liniju novih proizvoda.Neprestano smenjivanje ovih udljivih trendova ukazuje na

injenicu da masa roba postaje sve apsurdnija, da je s ma taapsurdnost postala roba. Triarije koje se dobijaju kao bonus


31/175


30

pri kupovini nekog luksuznog proizvoda, ali koje onda poinjuda se prodaju i razmenjuju kao kolekcionarske dragocenosti,izraz su mistinog samopreputanja onostranosti robnoguniverzuma. Sakupljai tih triarija, proizvedenih samo zato dabi bile sakupljane, akumuliraju zapravo robne oproste: slavnaznamenja stvarnog prisustva Robe meu vernicima.Postvareni ljudi ponosno izlau dokaze svoje intimnosti sarobom. Poput starog religioznog fetiizma, sa njegovimgrevitim napadima i udesnim izleenjima, fetiizam robepodstie sopstvene trenutke vatrene egzaltacije. Sve ovo imasamo jednu svrhu: proizvodnju navike potinjavanja.

68. Lanim potrebama, koje namee moderna potronja, nemogu se suprotstaviti nikakve izvorne potrebe ili elje koje nisui same oblikovane drutvom i njegovom istorijom. Ali,proizvodnja obilja roba predstavlja totalni raskid sa organskimrazvojem drutvenih potreba. Njihova mehanika akumulacijastvara bezgraninu izvetaenostkoja nadjaava svakuizvornu elju. Kumulativna snaga ove autonomne

izve

ta

enosti ima za posledicu falsifikovanje celog dru

tvenogivota.

69. Slika blaenog drutvenog jedinstva u potronji ipak samoodlae svest potroaa o stvarnoj podeljenosti do njegovogsledeeg razoarenja nekom odreenom robom. Svaki noviproizvod se sveano najavljuje kao jedinstvena kreacija, kojae dramatino skratiti put do toliko uene obeane zemljetotalne potronje. Ali, kao i u sluaju pomodnog dodeljivanjanekog naizgled aristokratskog imena, koje se na kraju dajesvim pojedincima istog uzrasta, predmeti ije posedovanjeobeava posebnost dospevaju u masovnu potronju samo akosu proizvod masovne proizvodnje. Svoj prestini status oviosrednji predmeti duguju tome to, makar za trenutak,dospevaju u iu drutvenog ivota, slavljeni kao otkrovenjenedokuivih ciljeva proizvodnje. Ali, predmet koji je u spektaklu

bio prestian, postaje obian im ga potroa a sa njim i sviostali potroai donese kui. Uvek prekasno, on otkriva


32/175


31

njegovu sutinsku bedu, koja je posledica bede nainanjegove proizvodnje. U meuvremenu, neki drugi predmet jeve spreman da ga zameni u svojstvu predstavnika sistema,udei za svojim trenutkom slave.

70. Lani karakter tog zadovoljstva otkriva se upravo krozneprestanu promenu proizvoda i optih uslova proizvodnje.Entiteti koji se bezono predstavljavju kao vrhunacsavrenstva bivaju promenjeni, kako u difuznom tako i ukoncentrisanom spektaklu, a jedino to se nikada ne menja jes m sistem. Staljina su, kao i bilo koju drugu demodiranu robu,prezrele iste one snage koje su ga prvobitno promovisale.

Svaka nova la reklamne industrije preutno priznajeprethodnu la. A sa svakim sunovratom personifikacijetotalitarne vlasti, iluzorna zajednica, koja ga je nekadajednoglasno podravala, razotkriva se kao pka gomilausamljenika lienih iluzija.

71. Stvari koje spektakl predstavlja kao vene zasnivaju se napromeni, pa se i menjaju zajedno sa svojom osnovom.

Spektakl je totalno dogmatian, a ipak nesposoban da isporuibilo kakvu vrstu dogmu. Pred njim nita nije dovoljnopostojano. Ta nepostojanost je prirodno stanje spektakla, aopet potpuno suprotna njegovim pravim tenjama.

72. Nestvarno jedinstvo spektakla sakriva klasnu podelu kojaprua osnov stvarnom jedinstvu kapitalistikog oblikaproizvodnje. Ono to obavezuje proizvoae da uestvuju u

izgradnji sveta, u isto vreme ih razdvaja od njega. Ono tosjedinjuje ljude osloboene lokalnih i nacionalnih ogranienja,u isto vreme ih i razdvaja. Ono to zahteva sve veuracionalnost, u isto vreme hrani iracionalnost hijerarhijskeeksploatacije i represije. Ono to stvara apstraktnu modrutva, takoe stvara i njegovu konkretnu neslobodu.


33/175


32

4: Proletarijat kao subjekt i predstava

Jednako pravo na sva dobra i zadovoljstva ovog sveta, unitenje svakevlasti, ukidanje svih moralnih ogranienja to su, u krajnjoj liniji, bili zahtevikoji su stajali iza pobune od 18. marta i povelja te strane organizacije koja

joj je dala svoju vojsku. Parlamentarna istraga o Pariskoj Komuni

73. Pokret koji menja postojee uslove bio je dominantna

drutvena sila jo od pobede buroazije u ekonomskoj sferi.Njegova dominacija je postala vidljiva kada je ta pobeda bilaostvarena i na politikom planu. Razvoj proizvodnih snaga jeuzdrmao stare proizvodne odnose, a celokupni statiniporedak se uruio. Sve to je bilo apsolutno, postalo jeistorijsko.

74. Kada su ljudi baeni u istoriju i primorani da uestvuju u

radu i borbama koji je ine, oni moraju da sagledaju svojeodnose na jasan i nedvosmislen nain. Ova istorija nema drugicilj osim onoga to se razvija unutar nje, iako se u konanom,nesvesnom i metafizikom vienju istorijske ere smatralo da jerazvoj proizvodnih snaga ono to je s mu istoriju uinilopredmetom istorijskog kretanja. S druge strane, subjektistorijemoe biti jedino samoproizvodnja ivota ivi ljudi koji postajugospodari i vlasnici sopstvenog istorijskog sveta i sopstvenih

potpuno svesnih poduhvata.75. Klasna borba, koju je tokom dugog revolucionarnogperioda zaotravao uspon buroazije, razvijala se uporedo sadijalektikom istorijskom milju, koja se vie nijezadovoljavala tumaenjem postojeeg. Njen cilj bilo jepronalaenje naina da se postojee prevazie i tako odbace isvi oblici odvajanja.

76. Za Hegela pitanje vie nije bilo kako tumaiti svet, vekako tumaiti promenu sveta. Ali, poto je sebe ograniio na


34/175


33

pko tumaenje te promene, Hegel predstavlja samofilozofsku kulminaciju s me filozofije. On je pokuao da shvatisvet koji se razvija sam po sebi. Ovakva istorijska misao stieuvek kasno; ostaje joj da samo retrospektivno objanjava onoto se ve dogodilo. Zato ova svest uspeva da prevazieodvajanje samo na planu misli. Hegelov paradoksalni stav podreivanje smisla itave stvarnosti njenoj istorijskojkulminaciji, uz istovremeno proglaavanje sopstvenog sistemaza tu kulminaciju proistie iz proste injenice da je ovajmislilac buroaskih revolucija XVII i XVIII veka u filozofiji videosamo nain za izmirenje sa posledicama tih revolucija. ak i

kao filozofija buroaske revolucije, ona ne uspeva da obuhvaticeo proces te revolucije, ve samo njegovu zavrnu fazu. Zatoto i nije filozofija revolucije ve Restauracije. (Karl Kor, Tezeo Hegelu i revoluciji) Hegel je po poslednji put obavio zadatakfilozofa: glorifikaciju postojeeg; ali ono to je za njega vepostojalo kao jedino stvarno bilo je nita manje negocelokupno istorijsko kretanje. Poto je ipak zadrao spoljanjupoziciju misli, taj njen poloaj mogao je da maskira samo

pomou prethodno zacrtanog projekta Duha te apsolutne,herojske sile, koja je postigla sve to je htela i htela sve to jepostigla i iji se krajnji cilj podudara sa sadanjim trenutkom.U tom procesu prevazilaenja istorijskom milju, filozofija jedola do take u kojoj je mogla da glorifikuje svet samoosporavajui ga; jer, da bi uopte govorila, morala je da poeod pretpostavke da je celokupna istorija dola do svog krajnjeg

cilja, a da je jedini sud, koji bi mogao da utvrdi istinu, ve

zatvoren.

77. Kada proletarijat kroz svoje akcije pokazuje da ta istorijskamisao nije zaboravljena, njegovo osporavanje zakljuaka temisli u isto vreme potvruje njen metod.

78. Istorijska misao moe da bude spasena samo ako postanepraktina misao; a praksa proletarijata, kao revolucionarne

klase, nije nita drugo do ta istorijska svest koja deluje utotalitetu svog sveta. Svi teorijski pravci revolucionarnog


35/175


34

radnikog pokreta Marks, ali i tirner i Bakunjin izrasli suiz kritikog sukobljavanja sa Hegelovom milju.

79. Marksovu teoriju nemogue je razdvojiti od Hegelove

metode, ali i od revolucionarnog karaktera te teorije, od njeneistine. U tom smislu, odnos izmeu Marksa i Hegela uglavnomje bio zanemarivan i pogreno tumaen ili ak osuivan kaoslaba taka onoga to se kasnije tako pogreno preobrazilo udoktrinu poznatu kao marksizam. Berntajn je posrednootkrio vezu izmeu dijalektike metode i agitacije u prilogistorije, kada je u svojoj knjizi Teorijski socijalizam i praktinasocijaldemokratija ukazao na nenauno predvianje skore

proleterske revolucije u Nemakoj, izneto u Manifestu iz 1847:Ova istorijska autosugestija, greka kakvu ne bi napravio akni najnaivniji politiki vizionar tog doba, bila bi sasvimneshvatljiva, posebno ako se ima u vidu da je u to vremeMarks ve ozbiljno izuavao ekonomiju, kada u njoj ne bismoprepoznali odraz antitetike Hegelove dijalektike, od koje se niMarks, ni Engles nisu nikada potpuno oslobodili. U to vreme

op

teg previranja, taj uticaj se pokazao jo

fatalnijim po njihovumisao.

80. Preokret koji je Marks izveo u cilju spasavanja misli odburoaske revolucije, prenosei je u drugaiji kontekst, nije bioprosto stavljanje materijalistikog razvoja proizvodnih snaga namesto Hegelovog Duha, koji hrli u susret sebi s mom Duha,ija je objektivizacija identina njegovom otuenju i ijeistorijske rane ne ostavljaju oiljke. Naime, kada istorijajednom postane stvarna, ona vie nema cilj. Marks je razorioHegelov stav distanciranja od dogaaja, kao i pasivnukontemplaciju, ne pozivajui se pri tom na bilo kakvu viu,spoljnu silu. Zato je od tada jedina briga teorije da zna ta radi.Nasuprot tome, dananja pasivna kontemplacija ekonomskihkretanja predstavlja netranscendiraniproduetaknedijalektikogaspekta Hegelovog pokuaja da stvori jedan

zaokrueni sistem: samo dokaz da tom ekonomskom procesu,da bi opravdao sebe, nisu vie potrebni ni Hegel, niti dokazi


36/175


35

dobijeni na isto kontemplativnom planu. To kretanje, kojemoderno drutvo danas slavi, jeste onaj sektor sveta u kojemza misao vie nema mesta, sektoriji mehaniki razvojefikasno dominira celim drutvom. Marksov projekat je projekatsvesne istorije, u kojem kvantitet, nastao iz slepog razvojaisto ekonomskih proizvodnih snaga, mora da budepreobraen u kvalitativno prisvajanje istorije. Kritika politikeekonomije je prvi in tog kraja preistorije: Od svihinstrumenata proizvodnje, najvea proizvodna sila je s marevolucionarna klasa.

81. Marksova teorija je tesno povezana sa naunom milju

utoliko to i s ma nastoji da racionalno shvati snage kojezaista deluju u drutvu. Ali, ona ide i dalje od naune misli; onauva naunu misao samo tako to je stalno prevazilazi. Onapokuava da shvati drutvene borbe, a ne drutvene zakone.Priznajemo samo jednu nauku: istoriju. (Nemaka ideologija)

82. Buroaska epoha, koja istoriji eli da podari naunoutemeljenje, previa injenicu da nauka kojom raspolae i

sama nastaje na temeljima istorijskog razvoja ekonomije. Ali,istorija sutinski zavisi od ovog ekonomskog znanja sve dokostaje samo ekonomska istorija. Mera u kojoj nauneopservacije previaju uticaj istorije na ekonomiju (i ceo proceskoji stalno menja vlastite naune premise), ogleda se i uaroganciji onih socijalista koji su poverovali da su preciznoizraunali ritam ekonomskih kriza. Sada, kada se pokazalo daneprestane intervencije politike vlasti uspevaju da spreekrize, isti taj mentalitet u tome vidi osetljivu ravnoteu, kojavodi ka konanom uspostavljanju opte ekonomske harmonije.Projekat prevazilaenja ekonomije i upravljanja istorijom morada obuhvati nauku ovog drutva, ali ne moe i sam da budenauniprojekat. Revolucionarni pokret ostaje buroaski, svedok smatra da moe da upravlja aktuelnom istorijomsredstvima naune saznanja.

83. Utopijski pravci socijalizma, iako istorijski zasnovani nakritici postojee drutvene organizacije, s pravom se nazivaju


37/175


36

utopijskim sve dok ignoriu istoriju (to jest, sve dok ignoriustvarne borbe i protok vremena, koji ne dotiu njihovunepromenljivu sliku srenog drutva), ne i zato to odbijajunauku. Naprotiv, utopijski mislioci bili su potpuno u vlastinaune misli ranijih vekova. Oni su predviali dovrenje iispunjenje tog opteg racionalistikog sistema. Sebe nisu videlikao goloruke proroke, jer su vrsto verovali u drutvenu monaunog dokaza, tako da su ak, kao Sen-Simon, verovali umogunost osvajanja vlasti uz pomo nauke. Sombar se pitao:Zato hoe da osvoje borbom ono to samo treba dokazati?Ali, nauno razumevanje utopista nije ukljuivalo svest da neke

drutvene grupe imaju interes da odre status quo i da naraspolaganju imaju sve potrebne snage, kao i oblike lanesvesti potrebne da se to stanje trajno odri. Njihovo poimanjestvarnosti je zato ostajalo daleko iza istorijske realnosti razvojas me nauke, podreeno drutvenim imperativima tog razvoja,koji su odreivali ne samo koji e nalazi biti prihvaeni ve i tauopte moe, a ta ne moe biti predmet naunog istraivanja.Utopijski socijalisti su ostali zatoenici iznoenja istine u

naunom maniru, a ta istina je za njih bila samo apstraktnaslika oblik miljenja koji se pojavio u prethodnim fazamadrutvenog razvoja. Sorel je primetio da su model za otkrivanjei izlaganje drutvenih zakona utopisti videli u astronomiji:njihova neistorijska koncepcija harmonije bila je prirodnaposledica njihovog pokuaja da na drutvo primene nauku kojaje najmanje zavisila od istorije. Tu harmoniju su opisivali na isti

na

in na koji je Njutn opisivao op

te nau

ne zakone, a sre

anrasplet, koji su stalno evocirali, imao je u njihovoj drutvenojnauci istu ulogu kao i inercija u klasinoj fizici. (Graa zateoriju proletarijata)

84. Nauno-deterministiki aspekt Marksove misli je upravoono to ju je uinilo podlonom ideologizaciji, kako zanjegovog ivota, tako jo i vie u teorijskom nasleu kojeostavio radnikom pokretu. Napredovanje istorijskog subjektaje opet bilo odloeno, dok je ekonomija, ta istorijska nauka parexellence, sve vie dobijala na znaaju kao garant svoje


38/175


37

budue i neminovne negacije. Tako je revolucionarna praksa,jedini pravi faktor te negacije, bila sve vie potiskivana izteorijskih razmatranja. Najvea vanost je pridavana strpljivomprouavanju ekonomskog razvoja, a sva patnja koju je tajrazvoj nosio sa sobom bila je doekivana s hegelovskomsmirenou. Rezultat je bilo groblje dobrih namera. Sada jejasno da se, u skladu sa naukom o revoluciji, svest uvekjavlja prerano i da mora biti promiljena. Istorija je pokazalada nismo bili u pravu, ni mi, ni oni koji su mislili kao mi, pisaoje Engels 1895. Postalo je jasno da je ekonomski razvoj iromkontinenta u to vreme bio daleko od zrelosti. Tokom itavog

ivota Marks je gradio jednu doslednu teoriju, ali izlaganje teteorije odvijalo se na terenu vladajue misli, kao kritikaposebnih disciplina, pre svega politike ekonomije, glavnenauke buroaskog drutva. Upravo u tom osakaenom obliku,koji je kasnije prihvaen kao ortodoksan, Marskova teorija jepostala marksizam.

85. Slabosti Marksove teorije prirodno su vezane za slabosti

revolucionarne borbe proletarijata tog vremena. Nema

karadnika klasa nije ostvarila revoluciju iz 1848. godine; pariskaKomuna bila je poraena u izolaciji. Samim tim, nirevolucionarna teorija nije mogla biti potpuno ostvarena.injenica da je Marksu uglavnom ostajalo da tu teoriju brani idalje usavrava u itaonici Britanskog muzeja, imala jeobogaljujue posledice na samu teoriju. Marksovi naunoizvedeni zakljuci o buduem razvoju radnike klase, zajedno

sa organizacionom praksom koja se oslanjala na te zakljuke,postali su prepreke sa kojima se proleterska svest suoila ukasnijem periodu.

86. Teorijski nedostaci naune odbrane proleterske revolucije(kako u sadraju, tako i u obliku u kojem je bila izloena) ukrajnjoj liniji proistiu iz poistoveivanja proletarijata saburoazijom u tenji ka revolucionarnom osvajanju vlasti.

87. Marks je jo u Komunistikom manifestu pokuao dadokae legitimnost proleterske vlasti, navodei kao argument


39/175


38

uzastopne pokuaje njihovih prethodnika, to ga je vodilo kapreteranom pojednostavljivanju istorijske analize i njenomsvoenju na linerani prikaz razvoja oblika proizvodnje, u kojemklasna borba nuno vodi ili ka revolucionarnom preobraajuitavog drutva ili ka meusobnom unitenju sukobljenihklasa. Ipak, istorijske injenice govore da je azijatski nainproizvodnje (kako ga je Marks nazivao na drugim mestima)opstao u skoro neizmenjenom obliku uprkos svim klasnimsukobima, da slugama nikada nije uspelo da zbace feudalnegospodare i da nijedna pobuna robova u antikom svetu nijevodila ka vladavini slobodnih ljudi. Taj linerani prikaz previa

injenicu da je buroazija jedina revolucionarna klasa koja jeikada pobedila, da je to jedina klasa za koju je razvojekonomije bio istovremeno i uzrok i posledica dolaska na vlast.Isto pojednostavljivanje vodilo je Marksa ka zapostavljanjuekonomske uloge drave u upravljanju klasnim drutvom.Uspon buroazije je oslobodio ekonomiju od drave, ali samoutoliko to je prethodno stanje bilo orue klasne represijeunutarstatine ekonomije. Buroazija je prvobitno razvila

sopstvenu, nezavisnu ekonomsku mo, tokom prelaznogperioda u kojem je drava poela da slabi, a feudalizam poeoda naruava ravnoteu izmeu razliitih drutvenih snaga. Sdruge strane, moderna drava, ija je trgovaka politika poelada prua podrku razvoju buroazije i koja se razvila u dravusame buroazije, tokom liberalne (laissez-faire) epohe,postepeno je izrasla u centralnu silu planskog upravljanja

ekonomskim procesom. Marksu je ipak uspelo da opi

ebonapartistiki prototip moderne dravne birokratije, stapanjekapitala i drave u nacionalnu vlast kapitala nad radom, javnusilu stvorenu u cilju odravanja drutvenog podanitva oblikdrutvenog poretka u kojem buroazija odbacuje sav istorijskiivot, osim onog svedenog na ekonomsku istoriju stvari,izlaui tako i sebe osudi na politiku nitavnost, kao i svedruge klase. Ovde se ve nazire drutveno-politika osnova

modernog spektakla, koja negativno ukazuje na to da jeproletarijat samo pretendentna istorijski ivot.


40/175


39

88. Jedine dve klase kojima se bavi Marksova teorija, dveiste klase kojima je posveena itava analiza Kapitala, jesuburoazija i proletarijat. To su jedine dve revolucionarne klaseu celoj istoriji, ali koje deluju u vrlo razliitim uslovima.Buroaska revolucija je okonana; proleterska revolucija je idalje neostvaren projekat, koji se oslanja na ranije revolucije,ali koji se od svih njih kvalitativno razlikuje. Ako se previdioriginalnostistorijske uloge buroazije, onda je lako prevideti ikonkretnu originalnost proleterskog projekta, koji nee postiinita ako ne razvije sopstvenu zastavu i ne prepozna svuveliinu svog zadatka. Buroazija je dola na vlast jer je to bila

klasa koja je razvijala ekonomiju. Proletarijat ne moe darazvije vlastiti, novi oblik vlasti, osim ukoliko ne postanesvesna klasa. Razvoj proizvodnih snaga, sam po sebi, negarantuje sticanje te moi ak ni posredno, usled sve veegliavanja koje taj razvoj povlai za sobom. Tom cilju ne slui niosvajanje dravne vlasti u jakobinskom stilu. Proletarijat nemoe da iskoristi nijednu ideologiju koja svoje posebne ciljevelano predstavlja kao opte, jer on ne moe da se zadovolji ni

jednom deliminom stvarnou kao svojom sopstvenom.89. Ako se Marks, posebno za vreme svog aktivnog uea uproleterskoj borbi, previe oslanjao na naune metode, do temere da je stvorio intelektualnu osnovu za iluziju ekonomizma,jasno je da on lino nije imao takvih iluzija. U uvenom pismuod 7. decembra 1867. godine, koje je pratilo jedan kritiki osvrtna Kapital a koje je s m napisao, sa idejom da ga Engels

predstavi tampi kao delo jednog protivnika Marks je jasnoukazao na ogranienja svoje nauke: Line sklonosti autora(koje su mu moda nametnuli njegova politika uverenja iprolost), naime, nain na koji on lino vidi i predoava krajnjeposledice sadanjih kretanja i drutvenih procesa, nemajuveze s njegovom javno publikovanom analizom. Ograujuise tako od tendencioznih zakljuaka sopstvene objektivneanalize, uz ironiju onog moda, povodom vannaunih izborakoji su mu navodno bili nametnuti, Marks je posredno otkriometodoloki klju koji povezuje ta dva aspekta njegove misli.


41/175


40

90. Spajanje znanja i akcije mora biti sprovedeno unutarsame istorijske borbe, tako da se oni neprestano uzajamnopotvruju. Proletarijat je bio formiran kao subjekat koji u tomprocesu organizuje revolucionarnu borbu i reorganizujedrutvo u trenutku revolucije to je taka u kojoj moraju bitiostvareni praktini uslovi za formiranje svesti, uslovi u kojimase teorija prakse potvruje kao praktina teorija. Ali,revolucionarna teorija je doslovno ignorisala to kljuno pitanjeorganizacije tokom itavog perioda formiranja radnikogpokreta, kada je ta teorija jo uvek imala jedinstven karakternasleen od istorijske misli (i kada je s pravom pretendovala

da se razvije u jedinstvenu istorijsku praksu). Umesto toga,pitanje organizacije je postalo najslabija taka radikalne teorije,oblast konfuzije, koja je vodila ka povratku na hijerarhijske ietatistike taktike pozajmljene od buroaske revolucije. Obliciorganizacija radnikog pokreta, nastali iz ovog teorijskognehata, pokuali su da odre jedinstvo teorije, razbijajui se naspecijalizovane i fragmentirane discipline. Ta ideoloki otuenateorija nije vie bila u stanju da prepozna praktinu

opravdanost jedinstvene istorijske misli, koju je zapravo izdala,posebno kada se opravdanost njenog postojanja iskazivala uspontanim pobunama radnike klase; ona je ak aktivnodoprinosila potiskivanju svakog izraza ili seanja na tojedinstvo. A upravo ti istorijski oblici, koji su nastajali u samojborbi, bili su jedini praktian teren na kojem je teorija mogla dase potvrdi. Upravo ti oblici su bili ono to je nedostajalo teoriji,

samo

to ta potreba nije bila formulisana i teorijski. Sovjet, naprimer, nije bio teorijsko dostignue. Ako se vratimo jo dalje uprolost, vidimo da se najvea teorijska istina Meunarodnogradnikog udruenja nalazi u samom njegovom praktinompostojanju.

91. Poetni uspeh Prve internacionale omoguio je da se onaoslobodi svih zbunjujuih uticaja vladajue ideologije koji supreiveli unutar nje. Ali, poraz i progon koji su ubrzo usledili,izbacili su na povrinu sukob izmeu dva razliita vienjaproleterske revolucije, od kojih je svako imalo jedan autoritaran


42/175


41

aspekt koji je blokirao mogunost svesnog samoosloboenjaradnike klase. Rascep izmeu pristalica Marksa i Bakunjina,koji se uskoro postao nepremostiv, nastao je oko dva pitanja:pitanja vlasti u buduem revolucionarnom drutvu i pitanjaorganizacije sadanjeg pokreta, pri emu je svaki od suparnikakasnije potpuno izmenio svoje stavove. Bakunjin je odbaciokao iluziju stav da klase mogu biti ukinute primenomautoritarnih sredstava na dravnu vlast, upozoravajui da bi tovodilo ka ponovnom uspostavljanju vladajue birokratske klasei ka diktaturi onih koji sebe smatraju najupuenijima. Marks,koji je verovao da e zajedniko sazrevanje ekonomskih

kontradikcija i radnike svesti u demokratskim uslovimaograniiti ulogu proleterske drave na kratku, prelaznu fazu,neophodnu da bi se uvrstili novi drutveni odnosi, osudio jeBakunjina i njegove sledbenike kao autoritarnu, konspirativnuelitu, koja sebe svesno stavlja iznad Internacionale, sasumanutim planom da drutvu nametne neodgovornu diktaturunajrevolucionarnijih elemenata (ili barem onih koji su sebesmatrali takvima). Svoje sledbenike Bakunjin je zaista

mobilisao na toj osnovi: Usred opte bure mi treba da budemonevidljivi vodii revolucije, ne putem bilo kakvog vidljivog oblikavlasti, ve putem kolektivne diktature nae Alijanse diktaturebez ikakvih oznaka, naziva i zvaninog statusa, a opet jomonije, upravo zato to nee imati nijedno od pojavnihobeleja vlasti. Tako su se te dve ideologije radnike klasenale nepomirljivo sukobljene, svaka sa svojom delimino

ta

nom kritikom, ali sa izgubljenim jedinstvom istorijske misli ipretenzijom da se nametnu kao ideoloki autoriteti. Moneorganizacije poput nemake Socijaldemokratije i Federacijeiberijskih anarhista (FAI) verno su sluile svaka svojojideologiji, a posledice su svuda bile drugaije od onoga to seelelo.

92. injenica da su anarhisti videli ciljeve proleterske revolucijekao neposredno ostvarive, izraava svu snagu i slabost borbekolektivistikih anarhista (jedine struje anarhizma koju trebauzeti ozbiljno; pretenzije individualistikih oblika anarhizma


43/175


42

oduvek su bile smene). Od istorijske misli moderne klasneborbe anarhisti su preuzeli samo zakljuke; njihovo iskljuivoinsistiranje na tim zakljucima bilo je dopunjeno svesnomravnodunou prema pitanju metode. Njihova kritika politikeborbe je samim tim ostajala apstraktna, dok je njihovaposveenost borbi na ekonomskom planu bila usmerena kaprividu konanog reenja, koje se, po njima, moglo postiijednim udarcem, na dan generalnog trajka ili opte pobune.Anarhisti su bili potpuno posveeni ostvarenju jednog ideala.Anarhizam ostaje samo ideoloka negacija drave i klasnogdrutva upravo onih drutvenih uslova koji i podstiu

odvojene ideoloke pristupe. To je ideologija iste slobode,koja sjedinjuje sve i odbacuje svaku predstavu o istorijskomzlu. To sjedinjavanje svih deliminih zahteva u jedan,sveobuhvatan zahtev predstavlja najvei doprinos anarhista,koji su odbacili postojee stanje sa stanovita ivota kaoceline, a ne samo iz nekog ogranienog, specijalizovanogkritikog ugla. Ali, poto se to sjedinjavanje videlo samo kaoapsolutno, u skladu sa individualnim hirom i bez davanja

prednosti nekom odreenom nainu aktuelizacije, anarhizamje bio osuen na propast kao suvie nedosledan. U svakojkonkretnoj borbi anarhizam se pozivao na uvek istu,sveobuhvatnu lekciju, u kojoj je video dovoljnu i sasvimdovrenu platformu itavog pokreta. To stanovite izrazio je iBakunjin u pismu iz 1873. godine, naputajui Federaciju Jure:Tokom poslednjih devet godina Internacionala je razvila

sasvim dovoljno ideja da spasi svet, samo kada bi ga idejemogle spasiti. Izazivam svakog ko tvrdi da ima neku novu.Nema vie vremena za ideje, vreme je za akciju. Taj stav bezsumnje sledi proletersku istorijsku misao da ideje moraju bitistavljene u praksu, ali zato potpuno naputa istorijski teren, sauverenjem da su odgovarajui oblici tog prelaska na praksuve pronaeni i da se nikada nee promeniti.

93. Anarhisti, koji su svojim ideolokim uverenjima sebe jasnoizdvojili od ostatka radnikog pokreta i sami su reprodukovalito odvajanje kompetencije u sopstvenim redovima, stvarajui


44/175


43

tako uslove koji pogoduju neformalnoj dominaciji svakepojedine anarhistike organizacije nad svojim lanstvom,oliene u njihovim vodeim propagandistima i ideolozima,specijalistima, iji su osrednji intelektualni dometi bili dodatnoogranieni stalnim pozivanjem na nekoliko veitih istina.Ideoloka odanost anarhista donoenju jednoglasnih odluka,utrla je put nekontrolisanim manipulacijama ovih specijalista zaslobodu. Revolucionarni anarhizam je oekivao istujednoglasnost, postignutu istim sredstvima i od masa nakonnjihovog osloboenja. Osim toga, odbijanje anarhista da uzmuu obzir velike razlike u poloaju razliitih manjina ukljuenih u

aktuelne borbe, a zatim i u postrevolucionarnu zajednicuslobodnih ljudi, stalno ih je vodilo u izolaciju, posebno kada bise ukazala potreba za donoenjem kolektivnih odluka; to sepotvrdilo u bezbrojnim anarhistikim pobunama u paniji, kojesu na lokalnom nivou trpele poraz za porazom.

94. Ova iluzija, na kojoj je izvorni anarhizam manje ili viejasno insistirao, potie iz uverenja da je revolucija tu, odmah

iza ugla, i da

e trenutno ostvarenje te revolucije dokazati svuispravnost anarhistike ideologije, kao i oblika praktineorganizacije razvijenih u skladu sa tom ideologijom. Godine1936. anarhizam je zaista uspeo da pokrene drutvenurevoluciju, koja je predstavljala najnapredniji izraz proleterskesnage ikada ostvaren. Ali, ak i u tom sluaju, treba imati uvidu da je opti ustanak poeo kao pka odbrambena reakcijana pokuaj armije da izvri pu. Osim toga, oklevanje da se

revolucija izvede u potpunosti, jo u prvim danima borbe zatoto je Franko ve kontrolisao polovinu zemlje i bio snanopodravan sa strane, zato to je ostatak meunarodnogproleterskog pokreta ve bio poraen i zato to je antifaistikiblok ukljuivao razliite buroaske snage i etatistike radnikepartije pokazuje da je organizovani anarhistiki pokret bionesposoban da proiri delimina dostignua revolucije i da ihonda odbrani. Njegovi priznati lideri su postali ministri, taociburoaske drave koja ne samo da je unitila revoluciju, ve jenastavila da gubi i u graanskom ratu.


45/175


44

95. Ortodoksni marksizam Druge internacionale je bionauna ideologija socijalistike revolucije, koja je svu istinupoistovetila sa objektivnim ekonomskim procesima, a sebistavila u zadatak da radnicima, edukovanim kroz njihoveorganizacije, dokae svu neumitnost tih procesa. Ovaideologija oivljava neku vrstu vere u mo pedagokedemonstracije, koju smo sretali jo kod socijalista-utopista, ukombinaciji sa kontemplativnim sagledavanjem istorijskogtoka. Ovaj stav je bio lien i hegelovske dimenzije istorijskogtotaliteta i statine slike totaliteta koju su razvili utopisti (anajraskonije Furije). Taj nauni stav, koji je uspeo samo da

oivi tradicionalnu dilemu izmeu simetrinih etikih opcija,prisutan je i u Hilferdingovom apsurdnom zakljuku darazumevanje istorijske nunosti socijalizma ne daje nikakvesmernice o praktinom stavu koji bi trebalo zauzeti. Naime,jedno je shvatiti da je neto neminovno, a neto sasvim drugostaviti sebe u slubu te neminovnosti (Finanzkapital). Onikojima nije uspelo da shvate da su, za Marksa i revolucionarniproletarijat, jedinstvena istorijska misao i praktian stav koji

treba zauzeti bili jedno, zavrili su kao rtve prakse koju suusvojili.

96. Ideologija socijaldemokratskih organizacija stavila je teorganizacije pod kontrolu profesora zaduenih za edukacijuradnike klase, a oblik organizacije odgovarao je toj vrstipasivnog sledbenitva. Uee socijalista iz Drugeinternacionale u politikim i ekonomskim borbama bilo je

nesumnjivo vrlo konkretno, ali u isto vreme i duboko nekritiko.Bila je to neskriveno reformistika praksa u ime iluzornerevolucije. Ova ideologija revolucije bila je podrivenasopstvenim proklamovanim uspesima. Izdizanje socijalistikihnovinara i parlamentarnih predstavnika iznad ostatka pokreta,podstaklo je te aktiviste, koji su ionako bili regrutovani meuburoaskom inteligencijom, da brzo usvoje i buroaski ivotnistil. ak su i industrijski radnici, regrutovani u borbama pofabrikama, pod uticajem sindikalne birokratije postajali brokeriradne snage, iji je jedini zadatak bio da tu robu prodaju po


46/175


45

dobroj ceni. Da bi ta aktivnost makar liila narevolucionarnu, kapitalizam bi morao da se pokaenesposobnim da je tolerie na ekonomskom planu; ali,pokazalo se da kapitalizam nije imao nikakvih problema satolerisanjem tog legalistikog politikog izraza. Naunaideologija socijaldemokrata je tvrdila da

Gi Debor - Drustvo Spektakla

Documents

Transcript of Gi Debor - Drustvo Spektakla