JOHN ZERZAN - anarhija/ blok 45 · Zerzan je napisao polaze}i od prve teze Dru{tva spektakla (Gi...

JOHN ZERZANU`ivo u BEOGRADU

28. april - 04. maj 2005.

anarhija/ blok 45

AGENCIJA ZA RJE{AVANJE NERJE{IVIH

DRU{TVENIH PROBLEMA/ ZAGREB

I PRIJATELJI

h t t p : / / z e r z a n . d z a b a l e s k u . n e t b l o k 4 5 @ e u n e t . y u 0 6 3 7 6 4 8 3 8 1 ( d o 0 5 . 0 5 . 2 0 0 5 )

UREDNIK GREEN ANARCHY I AUTOR

Elements of Refusal

Future Primitive and Other Essays

Questioning Technology: A Critical

Anthology

Against Civilization: Readings & Reflections

Running on Emptiness: The Pathology

of Civlization

DÒN ZERZAN (1943): Pisac i teoreti~ar, danas verovat-no najpoznatije ili makar najkontroverznije ime na naj{irojantikapitalisti~koj sceni. Omraèn me|u anarhistima,levi~arima, desni~arima, globalistima i antiglobalistimapodjednako, zato {to je izme|u kapitalizma i civilizacije,do koje je ovima toliko stalo, stavio znak jednakosti.

Iako je zbog takvog pristupa naj~e{}e dobijao etiketuvode}eg “anarhoprimitiviste” ili “neoludiste”, jedan odnajva`nijih uticaja kroz koji je Zerzan pro{ao bila jeSituacionisti~ka internacionala. Svoje klju~ne eseje izzbirke Elements of Refusal – ~uvenu seriju od pet eseja izprvog dela knjige, posve}enu “simboli~koj kulturi” –Zerzan je napisao polaze}i od prve teze Dru{tva spektakla(Gi Debor, 1967): “Sve {to je nekada bilo neposrednodoìvljavano, udaljeno je u predstavu”. Zerzan je, odta~ke napu{taju}i svaku orbitu, pa i situacionisti~ku, na-stavio da prati razmere i posledice tog pada iz autenti~nogìvljenja u linearno (= radno) Vreme, pojmovni Jezik,Broj, simboli~ko predstavljanje i pripitomljavanje.

Upravo taj napad na ono {to smo nau~ili da prihva-tamo kao najdragocenije tekovine progresa, najsvetlijaznamenja civilizovanog uma i osnovne pretpostavke“normalnog” ìvota, bio je onaj “vi{ak” koji je izazvaotako burne i pani~ne reakcije kod sve dobre dece MajkeCivilizacije, nezavisno od njihovih ideolo{kih razlika. Tadobra deca i dalje sanjaju da je mogu}e razdvojiti ono“dobro”, od onog “lo{eg” {to ovako shva}en razvoj nosisa sobom, i onda nastaviti dalje istim putem. To {to izasvih “dobrih” i “lo{ih” proizvoda cele te dinamike stojeiste pretpostavke i posledice – masovne radne armije,ucena, prinuda, sve mogu}e hijerarhije, neprestanadegradacija pojedinca i op{te pusto{enje – i dalje se nepojavljuje u svim tim levi~arskim, eskpertskim ihumanisti~kim planovima za budu}nost. Ali, ta reakcijai jeste glavni proizvod civilizacije: ljudsko bi}e kaousavr{ena funkcija i retardirana celina, koje vi{e nije u sta-nju da zamisli ìvot bez pasivnog raspolaganja robamai uslugama koje je proizveo neko drugi, u uslovima

koje, u nekoj ta~ki tog lanca, i samo trpi. Svaka drugaperspektiva sagledava se pani~no, u okvirima li{avanjai kataklizme. Upravo u onom kontekstu ka kojem nascela ta dinamika silovito vodi.

U toj kritici Zerzan nije bio usamljen: pre njega iliuporedo s njim tu su bili Fredi Perlman i @ak Kamat, a samZerzan je uloìo prili~no truda da bi nas u svojim esejimapodsetio na dugu i bogatu kriti~ku tradiciju koja je kapita-lizam napadala kao kulturu ili Civilizaciju, a ne samo kaoodnos ograni~en na sferu proizvodnje. Nemogu}e je raz-dvojiti kapitalizam od na~ina ìvota koji samo Kapital moèda obezbedi – to je zaklju~ak koji nam name}e ne samouvid u tu kritiku ve} i na{e svakodnevno iskustvo. Za onekoji su se taman bili smestili u udobnu fotelju tradicionalnekritike kapitalizma – ili tek po~eli da uìvaju u njegovimdraìma – to je bilo previ{e. Ta frustracija natapa ve}inukriti~kih tekstova o Zerzanu na koje }ete nai}i okolo.

Do sada je objavio tri zbirke eseja i priredio dvezna~ajne antologije: Elements of Refusal (1989/ 1999),Future Primitive and Other Essays (1994), Running onEmptiness: The Pathology of Civilization (2002) i antologijeAgainst Civilization: Reading & Reflections (1999/ 2005) iQuestioning Technology: A Critical Anthology (1991). Tokom1980-tih, u saradnji s nekoliko prijatelja, objavljivao jeplakate i letke pod nazivom Anti-Authoritarian Anonymus,od kojih su neki uklju~eni u njegu prvu zbirku eseja,Elements of Refusal.

Stalno sara|uje sa ~asopisima Green Anarchy (kaojedan od urednika) i Anarchy: A Journal of Desire Armed, ukojima je objavljeno dosta njegovih tekstova koji se nisupojavili u navedenim zbirkama ili }e se tek pojaviti uonima koje slede. Sve knjige i tekstove objavljuje u anti-kopirajt reìmu.

Diplomirao je na politi~kim naukama i istoriji (doktorat),ali nikada nije gradio karijeru u akademskim krugovima.Krajem 1960-tih bio je sindikalni aktivista i osniva~ jednogod najve}ih nezavisnih sidnikata u Kaliforniji. Upravo taiskustva vodila su ga u kritiku sindikalizma, rada, industri-jalizma i posebno levice. Kako sam kaè, anarhista je po-stao “vi{e zahvaljuju}i sopstvenom iskustvu, nego teoriji”.@ivi u Judìnu, u Oregonu, u jednoj stambenoj komuni.Nema stalno zaposlenje, osim {to povremeno radi kaobejbisiter po kom{iluku i volontira u lokalnom centru zapomo} starijim osobama.

Kao i vi, mrzi kapitalizam – u njegovom desnom,levom, anarhisti~kom, ma kojem obliku – priziva njegovskori kraj i radi na tome.

U Beograd dolazi 28. aprila i ostaje do 04. maja.

A. G.

Operacija ZERZANBeograd, 28. april- 04. maj 2005.

Ova zbirka tekstova prvi put je bila objavljena 1988.godine, u izdanju Left Bank, i ubrzo je nestala iz optica-ja. Verujem da se najve}i deo toga i dalje drì prili~nodobro, delimi~no i zato {to totalitet, na svakom niovu,nastavlja da nam pruà nove dokaze o svojoj su{tinskojdestruktivnosti. Razmere tog izazova, nastalog usledizlaganja tako dubokoj opasnosti i obmani, pruàjunajja~i podsticaj nastojanjima koja dovode u pitanje sveaspekte ove uistinu zastra{uju}e stvarnosti.

Na àlost, ta surova stvarnost mnogo ~e{}e izazivasuprotan odgovor, zanovan na strahu i poricanju. Svevi{e i vi{e tonemo u bedu postmodernisti~kog etosapojavnosti, slika i la`nog sjaja. Svako moè da osetini{tavilo, prazninu, odmah ispod povr{ine svakodnevnerutine i sigurnosti. Kako je samo privla~no ne pitati za{to,uzdiù}i tako povr{no kao jedini prikladan, u stvari, jedi-ni mogu}i odgovor. Fragmentarnost, cinizam i polovi~nostdefini{u taj esktremno zarazni postmodernisti~ki stav –ako se taj kukavi~ki, prilagodljivi pogled na svet uop{temoè nazvati stavom. (...)

@ivim na Pacifi~kom severozapadu, gde sam i ro|en igde se poslednji ostaci prirodnih {uma urbzano iskorenju-ju. Obrisi kloniranih ljudskih bi}a pomaljaju se iz nas dokse borimo da sa~uvamo ne{to ljudskosti u toj sumornoj,ve{ta~koj panorami. Slu~aj samoubila~ki re{enih tehno-okultista iz Ran~o Santa Fe (mart 1997) suvi{e je veranodraz tog o~aja generisanog sveproìmaju}om prazni-nom. Jedan od tih nesu|enih NLO putnika progovorio jeu ime tolikih drugih: “Mo`da sam lud, ali nije me briga. Naovoj planeti sam proveo trideset jednu godinu i tu zamene vi{e nema ni~eg.”

Prvih pet eseja iz ove zbirke, napisanih sredinom 1980-tih, predstavljaju osnov za skorije poku{aje kao {to suFuture Primitive (1992) i Running on Emptiness (1997).Pitanje porekla na{eg otu|enja uporno se odbija u vlada-ju}oj kulturi koja ne priznaje ni korene, niti otu|enje.Ose}am da ta pitanja moraju biti istraèna uprkos tojzapanjuju}oj, jo{ nerazotkrivenoj ogromnosti: potpunomodsustvu slobodnog ili celovitog ìvota.

Vreme, jezik, broj, umetnost, poljoprivreda. S druge strane,mo`da u tim kategorijama ne vredi traìti osnoveotu|enja; mo`da ih ne vredi traìti ni drugde. Tih petistraìvanja, kao i ona koja su usledila, svakako su izazvalaveoma negativne reakcije. Kada su prvi put bila obavljenau ~asopisu Fifth Estate, tokom 1980-tih, redakcija nije pro-pustila nijednu priliku da ih proprati primedbama koje suodbacivale njihove zaklju~ke. Ta serija istraìvanja oporeklu bila je nazivana apsolutisti~kom, moralisti~kom,religioznom, parali{u}om, ~ak i uperenom protiv zado-voljstva. (U tekstu Millenium, iz 1997, Hakim Bej je tvrdioda sam “napisao i esej protiv humora”. Bej je sledbenikpostmodernisti~kog odricanja od istine i zna~enja, {to~esto zna~i da prosto izmi{lja {ta ho}e; takav esej jedno-stavno ne postoji.) Za mene, ti tekstovi nisu bili ni{ta od

svega toga. Mo`da sam, u poku{aju da {to uverljivijeizrazim neke misli, napisao eseje koji deluju zatvoreno zadruge perspektive. Ako je tako, onda àlim zbog toga.

Tekstovi Idustrialism and Domestication i Who Killed NedLudd pojavljuju se kasnije u knjizi, ali su zapravonapisani ranije. Otkri}e svesnog uspostavljanja dru{tve-ne kontrole kroz industrijsku tehnologiju i fabri~ki sistembilo je deo istraìvanja koje nije vodilo samo ka ospora-vanju same tehnologije ve} i ka potrazi za skrivenimkorenima na{eg sada{njeg zato~eni{tva, daleko unazad,sve do po~etaka simboli~ke kulture.

Ve}ina ostalih priloga bavi se antiradnim fenome-nom i nekih skora{njim dokazima o eroziji poverenja uvladaju}e dru{tvene vrednosti. U tim tekstovima ~estose podrazumevalo da kolaps vladaju}eg poretka slediuskoro. To o~ekivanje je o~igledno bilo malo preura-njeno. Sve ve}e osiroma{enje svakodnevnog ìvota,poja~ano stalnim ekonomskim pritiscima, odbilo jemnoge ljude od potrage za sadràjem i zna~enjem, ~aki kada bi se na{li zato~eni u kontekstu rada. Zato tajtrend sve ve}eg dru{tvenog i radnog otu|enja – u kon-tekstu koji mnogi od nas i dalje smatraju obe}avaju}im– tek treba da pre|e u stanje zna~ajnijeg otpora, iakosam taj metod, koji sugeri{e otvorenost ka jedvaprikrivenim znacima sve izraènijeg nezadovoljstva,zadràva svoju vrednost.

Nadam se da }e ovi aspekti Elemenata odbijanja biti odkoristi svima koji su zgroèni ko{marom s kojim sesuo~avamo i koji su re{eni da ga vi{e ne trpe. Ovoizdanje posve}ujem Unabomberu. Kao {to je rekla ArlinDavila, “onome koji je poku{ao da nas spase”.

1999.

Elementi odbijanjaJohn Zerzan, Predgovor za drugo izdanje Elements of Refusal, 1999.

Operacija Zerzan

Podela rada, koja je toliko doprinela sada{njoj global-noj krizi, svakodnevno nas blokira u poku{aju da

sagledamo uzroke ove zastra{uju}e sada{njice. MaryLecron Foster (1990) sigurno ne preteruje kada kaè dase “antropologija danas nalazi pred ozbiljnom i pogub-nom opasno{}u fragmentacije”. Shanks i Tilley (1987b)upu}uju sli~an, danas tako redak izazov: “Zadatak ar-heologije nije da samo tuma~i pro{lost, ve} da promenina~in na koji je pro{lost do sada bila tuma~ena, u ciljudru{tvene rekonstrukcije sada{njice.” Naravno,dru{tvene nauke ~ine sve da obuzdaju zamah i dubinuvizije koju takva rekonstrukcija zahteva. Dovoljan jesamo jedan pogled na oblast gde se danas istraùjuporeklo ~oveka i njegov razvoj, isparcelisanu na sve tesekcije i podsekcije: antropologiju, arheologiju, paleonto-logiju, etnologiju, paleobotaniku, etnoantropologiju, itd.Pogled se sve vi{e suàva; obogaljuju}i efekat koji je civi-lizacija nosila sa sobom jo{ od svojih po~etaka.

Uprkos tome, postoje}a literatura moè da bude odvelike pomo}i ukoliko joj se pristupi na odgovaraju}ina~in i sa èljom da se prevazi|u sva ograni~enjapro{losti. Nedostaci manje-vi{e uobi~ajenih oblikami{ljenja deo su dru{tvene stvarnosti koja i sama pati odsve ve}e nedovoljnosti. Nezadovoljstvo sada{njim ìvo-tom ra|a nepoverenje u zvani~ne laì koje treba daopravdaju taj na~in ìvota, {to osloba|a prostor zadruga~iji pogled na razvoj ljudske vrste. Odricanje ipot~injavanje, koje moderni ìvot podrazumeva, dugosu bili predstavljani kao nu`na posledica “ljudskeprirode”. Predstava o ìvotu pre civilizacije, obeleènomoskudicom, brutalno{}u i neznanjem, u~inila je da navlast i autoritete gledamo kao na bogom dano spasenjeod divlja{tva. Slike “pe}inskog ~oveka” i “neandertalca”treba da nas podsete na {ta bismo li~ili da nam nije religi-je, vlasti i rada.

To ideolo{ko vi|enje na{e pro{losti poslednjih decenijabilo je izloèno radikalnoj kritici, najvi{e zahvaljuju}iradovima nau~nika kao {to su Richard Lee i MarshallSahlins. Do{lo je do skoro potpunog odbacivanjaortodoksnog antropolo{kog u~enja, s veoma zna~ajnimposledicama. Sada znamo da su ìvot ljudi pre pripitoml-javanja i poljoprivrede najve}im delom odlikovali lagod-nost, bliskost sa prirodom, ~ulna mudrost, polna jed-nakost i zdravlje. To je bila “ljudska priroda” tokom parmiliona godina, pre nego {to su se pojavili prvi sve{teni-ci, kraljevi i gazde. (…)

Opisati razotu|eni svet izgleda nemogu}e ili ~aknepoèljno, ali smatram da moèmo i da treba darazotkrivamo sada{nji neìvot i kako je do njega do{lo.Sa simboli~kom kulturom i podelom rada krenuli smozastra{uju}e pogre{nim smerom, napu{taju}i mestoo~aranosti, razumevanja i celovitosti ka njihovoj odsut-nosti, koja se nalazi u samom srcu doktrine napretka.Isprazna i ispra`njuju}a logika pripitomljavanja i njena

te`nja za uspostavljanjem vlasti nad svime {to postoji,sada nam otkrivaju ru{evine civilizacije, koje razaraju sveostalo. Pretpostavka o pot~injenosti prirode omogu}avaprevlast kulturnih sistema koji }e i samu Zemlju uskorou~initi nenastanjivom.

Postmodernizam nam govori da dru{tvo bez odnosamo}i moè da bude samo apstrakcija (Fuko, 1982). To jela`, osim ako èlimo da prihvatimo smrt prirode i da seodreknemo onoga {to je nekada bilo i {to bismo mogliponovo da prona|emo. Turnbull je govorio o intimnomodnosu izme|u naroda Mbuti i okolne {ume; ti ljudiple{u kao da vode ljubav sa {umom, zapisao je. U nedri-ma ìvota me|usobno jednakih ljudi – u kojem takvodru{tvo nije apstrakcija ve} stvarnost koja se bori da ìvii traje – oni su “plesali sa {umom, plesali sa mesecom”.

— J. Zerzan, Future Primitive, 1994.

*

Danas vladaju}a, skoro opsesivna predstava o materijal-noj realnosti vremena, njegovom samopostojanju, prvaje i osnovna la` dru{tvenog ìvota. S vremenom je sli~nokao i sa pojmom prirode, koji nije postojao pre~ovekovog razdvajanja od nje. Postvarenje tog udalja-vanja i njegovo nagla{avanje – po~etak vremena – jestePad: po~etak otu|enja, istorije.

[pengler je primetio da se kulture razlikuju po intuitiv-nom zna~enju koje dodeljuju vremenu, a Kaneti da jeupravljanje vremenom osnovni atribut svake vlasti . Ali,ovde je nagove{ten i sam prelazak od zajednice ka civilizaci-ji: vreme je osnovni jezik tehnologije i duha dominacije.

Sve grozni~avije ubrzavanje vremena, kao i neuspeh nje-gove spacijalizacije (vezivanja za prostornu dimenziju),jasno ukazuju da je re~ o ve{ta~koj, prisilnoj konstrukciji,kao {to su i njeni pratioci, Progres i Postajanje. Tehnologijai rad su na jo{ konkretniji na~in okovani vremenom. Ipak,te`nja ka ukidanju istorije i vladavine vremena nije bilatako jaka jo{ od srednjeg veka, a pre toga, jo{ od neolitskerevolucije i prelaska na poljoprivredu. (…)

Dòn Zerzan i prijateljiOdlomci iz tekstova i intervjua

U Srednjem veku, naro~ito od XIV veka, osvaja~ki pohodvremena nai{ao je na otpor ~ije se razmere mogu upore-diti samo sa onim iz vremena neolitske, poljoprivrednerevolucije. Ova tvrdnja se moè potkrepiti uporednimpra}enjem razvoja vremena i dru{tvenih pobuna, gde seuo~ava njihova definitivna i duboka kolizija. (…)

Dramati~ne i nasilne promene sigurno su bile glavni uz-rok velikih dru{tvenih pobuna s kojima su se podudarale.Tekstilni radnici, seljaci i gradska sirotinja uzdrmali sunorme i barijere dru{tva do ta~ke rasula u ustancimapoput onog u Flandriji izme|u 1323-1328, ustanka@akerista u Francuskoj 1358. i ustanka u Engleskoj 1381, danavedem samo tri najpoznatija. Milenaristi~ki karakterrevolucionarnih pobuna tog perioda, koje su u Boemiji iNema~koj trajale sve do po~etka XVI veka, nepogre{ivonagla{ava faktor vremena i podse}a na ranije primereùdnje za prvobitnim, neposrednim stanjem. Misti~nianarhizam Slobodnog duha u Engleskoj teìo je povratkuprirodi, kao {to je to pobunjenik Dòn Bol izrazio u svojoj~uvenoj izreci: “When Adam delved and Eve span, who thenwas a gentleman?” Dobar primer je i radikalni misticizamHajnriha Susoa iz Kolonje (oko 1330):

“Odakle dolazi{?” Prikaza odgovori: “Ja ne dolazimniotkuda.”

“Kaì, {ta si ti?” — “Ja nisam.”

“[ta èli{?” — “Ja ne èlim.”

“Ovo je ~udo! Kako ti je ime?” — “Ime mi je BezimenaDivljina.”

“Gde vodi tvoje znanje?” — “U nesputanu slobodu.”

“Kaì mi, {ta je za tebe nesputana sloboda?” — “Kada~ovek ìvi u skladu sa svim svojim kapiricima, ne prave}irazliku izme|u Boga i sebe, i ne gledaju}i na pre ili naposle...” (58)

Osim èlje da “sve bude zajedni~ko”, da se ukinu svistaleì i hijerarhije, Susoova eksplicitno antivremenskaizjava otkriva najekstremnije te`nje dru{tvenih pobunaXIV veka i izraàva njihov element nepristajanja navreme. (…)

— J. Zerzan, Beginnig of Time, End of Time, Elements ofRefusal, 1989/ 1999.

*

@vot u prirodi, pre na{eg odvajanja od nje, sigurno jeuklju~ivao percepciju i kontakt koje te{ko moèmo dapojmimo iz na{eg sada{njeg stanja teskobe i otu|enja.Komunikacija s celokupnim postojanjem sigurno je bilaizuzetna igra svih ~ula, koja je odraàvala bezbrojne, bez-imene oblike uìvanja i emocija koji su nam nekada bilidostupni. (...)

Konkretnije – su{tina u~enja jezika jeste u u~enju sistema,modela, koji oblikuje govor i upravlja njime. Ideologija sejo{ lak{e prepoznaje na tom nivou, gde se zbog temeljneproizvoljnosti fonolo{kih, sintakti~kih i semanti~kih pra-vila mora u~iti svaki pojedini jezik. Name}e se ne{toneprirodno, kao nuàn element reprodukcije neprirod-nog sveta. (...)

U tom smislu, govore}i u okvirima strukture, jasno je da“sloboda govora” ne postoji; gramatika je nevidljivi “kon-trolor misli” u na{em nevidljivom zatvoru. Na{e prila-go|avanje svetu neslobode po~inje ve} sa jezikom. (...)

Tako su jezik, mit, religija i umetnost napredovali kao du-boko “politi~ki” uslovi dru{tvenog ìvota, pomo}u kojihsu ve{ta~ki mediji simboli~kih oblika zamenili neposrednoìvljeni kvalitet ìvota kakav je bio pre podele rada. Odtada ~ove~anstvo vi{e nije moglo da vidi stvarnost lice ulice; logika dominacije navukla je koprenu preko igre, slo-bode i obilja. (...)

Ja pi{em u jeziku ({to je o~igledno), svestan da jezik post-varuje otpor postvarenju. Kako je to objasnio Eliotovjunak Svini: “Moram da se sluìn re~ima dok ti govorim.”Ipak, mogu}e je zamisliti zamenu zarobljenosti vre-menom blistavom sada{njo{}u – samo ako zamislimosvet bez podele rada, bez tog razdvajanja od prirode izkojeg nastaju svi oblici ideologije i vlasti. Bez jezika nebismo mogli da ìvimo u ovom svetu i upravo to pokazu-je koliko radikalno moramo da ga promenimo. (...)

Re~i odaju tugu; koristimo se njima da bismo ispunili praz-ninu nezaustavljivog vremena. Svi smo osetili tu ùdnjuda idemo dalje, dublje od re~i, svi smo osetili èlju da sere{imo svog tog pri~anja, znaju}i da mogu}nost celovitogìvota uklanja potrebu za izraàvanjem celovitosti. (...)

— J. Zerzan, Language: Origin and Meaning; Elemenst ofRefusal, 1989/ 1999.

*

Slaèm se sa onima koji tvrde da je mnogo va`nije osvrnu-ti se na na{e ìvote, da to ima ve}i potencijal od prou~a-vanja antropolo{ke i arheolo{ke literature. Ali, smatram davredi prou~iti i dokaze iz pro{losti koji pokazuju na realnostanje “prirodne anarhije”, koje je trajalo tako dugo. Taslika za mene je nadahnu}e, to saznanje o prevazi nehije-rarhijskog na~ina ìvota kao jedinog uspe{nog i odrìvogoblika prilago|avanja koji je na{a vrsta ikada postigla.Na{a vizija i na{a kritika civilizacije ne zavise od te slike iliod tih dokumenata, ali mogu da iz njih crpu veliku snagu.

— Beyond Symbolic Thought: A Brief Interview with JohnZerzan, By Kevin Tucker, Species Traitor #3, Spring 2003.

*

Prisutan je i odre|eni idealizam, koji pravi feti{ od izbega-vanja etiketa. Naravno, kada bismo ìveli u idealnomsvetu (ako je to uop{te ono ~emu treba da teìmo!), takveetikete bile bi besmislene. Ali, ne ìvimo u idealnom svetu.Zato mi pozicija situacionista po tom pitanju izgledamnogo mudrija. Kada su ih pitali za{to smatraju neophod-nim da sebe nazivaju situacionistuima, oni su odgovorili:“U sada{njem poretku, u kojem su stvari zamenile ljude,svaka etiketa je kompromituju}a…Do daljeg, na{a etiketa,ma koliko zvu~ala sme{no, ima tu prednost {to uspeva dapo~uve novu liniju podele izme|u stare nedoslednosti inove strogosti. Ono {to je u poslednjih nekoliko decenijanajvi{e nedostajalo kriti~koj misli bila je upravo ta jasnalinija podele.”

— John Moore, o etiketi “anarhoprimitivizam”; Intervjusa Johnom Flissom, 2000.

Operacija ZerzanBeograd, 28. april-04. maj 2005.

Nova linija podele obuhvata odnose u sferi proizvodnjei distribucije – odbacuju}i u potpunosti samu masovnuproizvodnju i pitanje distribucije proizvoda takve akvit-nosti – i ide dalje od njih. Ona obuhvata sve pretpostavkei posledice civilizacije kapitala. Tako na udar dolaze rad,podela rada, roba, ekonomska ucena, masivni sistemi,nau~no-tehnolo{ki kompleks, ideja progresa i sva drugaideolo{ka i konceptualna opravdanja te civilizacije. Tajpristup razotkriva svu la` postoje}h ideolo{kih podela,ali i fakti~ka savezni{tva izme|u njihovih protagonista.Levi~ari i desni~ari, anarhisti i fa{isti, antiglobalisti i glo-balisti – svi oni brane kapital, gr~evito se drè}i onoga {tomogu da dobiju samo kroz takav odnos izme|u ljudi.Neki me|u njima kritikuju kapitalizam, ali njihova kriti-ka uvek ostaje apstraktna i povr{na: kritkuju se ekscesi inepravde kapitala, ali ne i njegova infrastruktura iproizvodi. Re~ “kapital” moète da zamenite nekom dru-gom – kao {to su to poku{avali ili i dalje poku{avaju raznilevi~arski i anarhisti~ki hipnotizeri – ali, to }e uvek bitineki Faraon: Veliki Mobilizator radne snage, energije,sirovina, ìvota. Zato nema vi{e “prirodnog savezni{tva”sa onima koji kritikuju samo izgled i manire Zveri. Novakritika odbacuje taj la`ni savez i ide s one strane starihpodela. Prosta stvar s tim u vezi jeste da je za taj pomakdovoljan samo jedan korak: videli smo koji su bili dometii posledice dosada{nje kritike kapitala. Sada samo trebaobuhvatiti i ono {to je ta kritika uporno poku{avala dapo{tedi: sve potencijale i oslonce ovakvog na~ina ìvota,u kojima je stara opozicija videla ne{to “neutralno” ili“dostignu}a ~ove~anstva”, zajedni~ki posed (“com-mons”) koji bi trebalo sa~uvati, povrdgnuti druga~ijojupravi i pravednije distribuirati. O tome vi{e nema nigovora. U pitanje treba dovesti sve. Celokupno nasle|ecivilizacije kapitala ~ine samo prepreke. Tu nema ìvota,nema budu}nosti. To treba uklanjati. Pitajte bilo kogMo}nog Irvasa {ta misli o tome i re}i }e vam isto.

— Mo}ni Irvasi dolaze, blok 45, Saop{tenje od 11. marta2005.

*

Ako ste verovali u Boga, Smita ili Engelsa, rad je bio va{asu{tina. To je ono {to vas je ~inilo ~ovekom. Ako bi vamneko ukrao taj rad, to je bio najgori od svih zlo~ina.Radnici su pokretali ma{inu i njeno preuzimanje bilo imje u dometu. Mogli su da se otarase gazde i da umestonjega postave novog ili neki radni~ki savet.

Ako ste verovali da je proizvodnja nu`na, to je bilo revo-lucionarno. Utoliko vi{e {to je takva revolucija bilasasvim mogu}a. Neki ljudi su poku{ali. Neki su biliuspe{ni. Ve}ina nije. Mnogi revolucionari bili su optuènida su iznevereli ideale reavolucije i njihove tvorce. Ali,proleterski otpor nigde nije ukinuo odnose dominacije.Razlog je prost: lajali su na pogre{no drvo. Kapitalizam jeoblik dominacije, a njen izvor. Proizvodnja i industrijalizamsu delovi civilizacije, nasle|e mnogo starije i mnogodublje ukorenjeno nego {to je kapitalizam. Ali, tu sezapravo postavlja pitanje identiteta. Klasni borci su pri-hvatili sudbinu proizvo|a~a i samo nastojali da izvukunajbolje iz lo{e situacije. To je sudbina koju zahteva civi-lizacija. To je sudbina koju ja ne}u prihvatiti. To je sudbi-

na koju zemlja ne}e prihvatiti. (…) Proleteri su se identi-fikovali s ljudima koji prodaju svoj rad. Cilj proleterskerevolucije bio je da taj rad vrati u va{ posed. Ali, ja nemogu da prihvatim taj mit, dolazio on Boga, Smita iliEnglesa. Rad i proizvodnja nisu univerzalni i sama civi-lizacija je problem. (…) Da li ste proizvo|a~, distributer,vlasnik ili ljudsko bi}e? I, {to je najva`nije, da li èlite dareorganizujete civilizaciju i njenu ekonomiju ili ne moèda vas zadovolji ni{ta osim njihovog kompletnoguni{tenja?

— Kevin Tucker, To Produce or To Not Produce?, GreenAnarchy #18, Fall/Winter 2004

*

Pogledajte, samo ako imate dovoljno jak èludac, slede}iletak neke ultralevi~arske grupe iz 1980, tipi~an zatehnooptimisti~ki pristup revolucionarnom pitanju:

“Razvoj kompjuterskih tehonologija, koji sada ugroàvasigurnost radnog mesta, mogao bi da se iskoristi zarazvoj globalne komunikacione mreè. Na taj na~in, na{epotrebe mogli bi da budu direktno koordinisane u skladus rapoloìvom radnom snagom i sirovinama.”

Ako ostavimo po strani brigu za o~uvanje najamnog radai sigurnosti radnog mesta. vidimo da se ljudska aktivnostovde tretira (elektronski) samo kao “raspoloìva radnasnaga”. Da li je to jezik èlje? Da li sloboda, ljubav i igramogu da cvetaju du` takvih linija?

Ovaj kompjuterizovani recept po~iva na te`nji za“preuzimanjem kontrole nad mreòm dru{tvene repro-dukcije…” Kapitalizam, {to jedva da je potrebno re}i,moè sasvim precizno da se defini{e upravo kao global-na mreà dru{tvene reprodukcije. (…)

Operacija Zerzan Beograd, 28. april-04. maj 2005.

Tehnologija se nije razvijala neutralno, kao da bi u prav-im rukama ona mogla da se na blagotvoran na~in preo-brazi u ne{to bitno druga~ije. Sredstva i metodedru{tvene reprodukcije neophodan su uslov stabilnostidru{tvenog poretka. Fabri~ki sistem je stvorio potrebu zadisciplinovanim proletarijatom; moderniji oblici proiz-vodnje progresivno pro{iruju taj proces “civilozovanja”kroz specijalizovane, ~esto centralizovane, tehnologije.Pojedinac je svuda redukovan instrumentima kapitaliz-ma, jednako efikasno kao i poistove}ivanjem s najamnimradom/ robom kao svojom su{tinom.”

— J. Zerzan, Refusal of Technology, Elements of Refusal,1989/ 1999.

*

Anarhista ima svakakvih, kao i ljudi unutar ~ove~anstva.Neki anarhisti razlikuju se od marksista samo po tome{to su lo{ije obave{teni. Oni bi da Dràvu zamenemreòm kompjuterskih centara, fabrika i rudnika kojimabi ‘upravljali sami radnici’ ili neki anarhisti~ki Sindikat.To se vi{e ne bi zvalo Dràva. Sama promena naziva pro-terala bi Zver.

— Fredi Perlman, Against His-Story, Against Leviathan,1983, odlomak; Porodi~na biblioteka br. 5, 2003.

*

Prvu internacionalu je predvodio nekada{nji Marksovsledbenik i njegov prvi prevodilac na ruski jezik, a zatimprotivnik, Bakunjin. (…) U slavljenju nauke, materi-jalnog progresa i industrijalizacije, Bakunjin i njegovisledbenici i{li su ~ak i dalje od Marksa. (…) Sebe su nazi-vali anarhistima i odbacivali svaku dràvu, ali nikada imnije uspelo da objasne kako misle da osiguraju radbazi~ne i druge industrije, progres i dalji razvoj nauke –jednom re~ju, kapital – bez pomo}i vojske i policije.Pravu priliku da tu kontradikciju re{e u praksi nikadanisu do~ekali. To nije uspelo ni njihovim dana{njim sled-benicima, koji i dalje ne shvataju da anarhija i industrijanikako ne idu zajedno.

— Fredi Perlman, Stalna privla~nost nacionalizma, 1984;anarhija/ blok 45, PB br. 5, 2003.

*

Naravno, prisutan je i nametnuti konsenzus po kojem bi“regresija” od civilizacije imala suvi{e visoku cenu, {to seonda poja~ava najjezivim projekcijama, od kojih ve}inanisu ni{ta drugo nego sada{nji proizvodi modernosti. (…)

— J. Zerzan, Modern Anti-World, 2004.

*

Da li su rintanje po firmama, masovno pusto{enje ineprestani upadi u svetove drugih bi}a zaista jedini na~inda se obezbedi ~ista voda, da deca budu zdrava i sita, danam bude toplo (ili hladno), da se izle~i bolesno srce,namesti i{~a{en zglob, vidi dalje od najdaljeg brda? Da lije to uop{te neki na~in? Pravo istraìvanje nije ni po~elo,a sve {to smo nekada znali uspeli smo samo da zaboravi-mo. Mi smo deevoluirali: evoluirao je samo kapital –masivni sistemi za proizvodnju, ekspanziju, specijalizaci-ju i kontrolu (eksperti, nauka, tehnologija, represivni i

upravlja~ki mehanizmi). To je svet koji branimo kadapo~nemo da branimo bilo koje njegovo ‘dostignu}e’ ili‘pogodnost’. Hteli bismo da se jo{ malo ba{karimo u nje-govim prednostima, a da sav posao neophodan za toobavi neko drugi. O tome sanjaju i ti drugi; u stvarnosti,svi samo radimo. Za{to?

— Kraj lutanja, predgovor za @ak Kamat: Protiv pripitom-ljavanja/ Lutanje ôve~anstva, anarhija/ blok 45, PB br. 6,2003.

*

Pre mnogo godina, V. H. Oden je to saèo na slede}i na~in:“Vreme u kojem ìvimo okruùje nas poput mestazlo~ina.” (W. H. Auden, The Double Man, 1941) Od tada jekriza postala o~igledna i neprestano se produbljuje u svimsferama ìvota. Jedna moja prijateljica i kom{inicanedavno je, vrlo re~ito i sa puno razumevanja, govorila otoj situaciji: “U opho|enju s drugima”, savetovala me je,“treba uvek da imamo u vidu da je sva~ije srce slomljeno.”

— J. Zerzan, Sumrak ma{ina, 2003.

*

Kako uni{teno ljudsko bi}e moè da se buni? (…)

S jedne strane, ~ini se da su svi uslovi zadovoljeni: revo-lucija samo {to nije buknula. Ali, to se ne doga|a. [ta jeuzrok tom oklevanju? [ta spre~ava ljude da sve ove krizei katastrofe, koje su posledica poslednjih mutacija kapita-la, preokrenu u katastrofu samog kapitala?

Uzrok leì u pripitomljavanju ljudi, koje po~elo odtrenutka kada se kapital nametnuo kao jedini mogu}ioblik ljudske zajednice. Proces je zapo~eo fragmentaci-


jom i destrukcijom ljudskih bi}a, koja su zatim ponovooblikovana po slici kapitala; ljudi su pretvoreni u kapita-listi~ka bi}a, a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljud-skom obli~ju.

— @ak Kamat, Protiv pripitomljvanja; anarhija/ blok 45, PBbr. 6, 1973.

*

Sre}om, budu}i da se kao vrsta nismo su{tinski promeniliu poslednjih nekoliko hiljada godina, svako novoro|en~eje i dalje ljudsko bi}e. Ono ima potencijal da postaneodraslo ljudsko bi}e sposobno za odrìvi na~in ìvota naodre|enom delu zemlje, samo kada bi moglo da odrasteu kulturnom kontekstu koji visoko vrednuje odrìvost,koji nagra|uje odrìvost, koji pri~a o odrìvosti i koji stro-go blokira svaki oblik eksploatacije koji bi mogao da vodika neodrìvosti. To je prirodno. To smo mi.

Da bi “napredovalo”, svako dete mora da zaboravi {tazna~i biti ljudsko bi}e i da nau~i {ta zna~i biti civilizovan.Psihijatar i filozof R. D. Leng (R. D. Laing) je to izrazio naslede}i na~in: “Od trenutka ro|enja, kada se beba izKamenog doba suo~i s majkom iz XX veka, ona postajepredmet tih tla~iteljskih sila…kao {to su ti bili i njenimajka i otac, njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja.Do trenutka kada novo ljudsko bi}e napuni petnaestgodina, svi mi postajemo takvi kakvi jesmo: poluludastvorenja, manje ili vi{e prilago|ena poludelom svetu. Ta‘normalnost’ jeste epoha u kojoj ìvio.”

Ono {to stoji kao zadatak pred svakim od nas jeste daodbaci tu normalnost.

— Derrick Jensen, Industrialism Must Go, Green Anarchy#9, 2002.

*

Godine 1997-98, gusti oblaci dima mesecima su zaklanjalisunce iznad jugoisto~ne Azije, kada je bilo zapaljenonekih 4 miliona hektara {uma. êtiri godine kasnije, nastotine poàra je besnelo ju`nom Australijom; vatru supodmetali tinejdèri kojima je bilo dosadno. USjedinjenim Dràvama, zaga|enje podzemnih voda i tlavidno je pove}ano zbog velike koncentracije antidepre-sanata u ljudskoj mokra}i. Otu|enje u dru{tvu iuni{tavanje biljnih i ìvotinjskih zajednica udruùju se usablasni, isprepletani ples nasilja protiv zdravlja i ìvota.

Postvarena egzistencija progresivno osaka}uje sve isvakog ko poku{a da je dovede u pitanje. Kako druga~ijegledati na zapanjuju}e prilago|avanje postmodernis-ti~kog duha, alergi~nog na samu pomisao da se u pitanjedovedu temelji vladaju}e tehno-kapitalisti~ke malignosti?Ali, to pitanje se ipak postavlja i sve brè artikuli{e krozsiloviti impuls obnovljenog dru{tvenog pokreta.


*

Sada{nja stvranost postala je nepodno{ljiva i nastavlja dagubi kredibilitet. Na nama je da budemo odmetnici, kojeniko ne moè da predstavlja, koji ni~im ne doprinose tomnapredovanju smrti, u ~ijoj reprodukciji bi trebalo dau~estvujemo. Vrhunsko zadovoljstvo leì u uni{tavanju

onoga {to uni{tava nas, u duhu Situacionista, koji su, kadaih pitali kako misle da uni{te vladaju}u kulturu, odgovo-rili: “Na dva na~ina: prvo postepeno, onda naglo.”

— John Zerzan, We All Live in Waco

*

To da je sam ìvotpostao jedini revolu-cionarni program vidise, makar negativno, ipo slede}oj ~injenici:tonu}i sve dublje uludilo svoje potrebe zadominacijom, iste onedru{tvene snage kojesu nekada smatranekonzervativnim, danasse pokazuju nesposob-nim da konzervirajusamu biolo{ku osnovui tako obezbede opsta-nak ìvih vrsta. Napro-tiv, te snage su danasposve}ene temeljnomuni{tavanju te osnove.Naime, ovo dru{tvo jeludo u êstertonovomsmislu: ono nije izgubilorazum, ve} sve osim razuma, te apstraktne racionalnostirobe koja je njegov krajnji i isklju~ivi smisao postojanja.Nikada pre jedna vladaju}a klasa, koja je izgubila svakudrugu istorijsku perspektivu osim svog odrànja, nijezapala u takav trans samoubila~ke neodgovornosti.Nikada pre jedna klasa nije raspolagala tako mo}nimsredstvima za iskazivanje tako potpunog prezira premaìvotu… Zato slobodno moèmo da kaèmo da sada{njadru{tvena organizacija, posmatrana iz ma kojeg ugla,jednostavno ne moè da obezbedi ìvot.

— Gi Debor, Ambis, 1989.

*

Lista zlo~ina je bukvalno beskrajna. Pitanje je samo da li}e, nakon neizbe`nog sloma, civilizaciji biti omogu}enoda se reciklira u ovu ili onu varijantu prvobitnog zlo~ina.

Novi pokret odgovara negativno. Svoju snagu primi-tivisti crpu iz saznanja da je ìvot na{e vrste, uprkos svimli{avanjima koje je pretrpeo u poslednjih 10.000 godina,tokom nekih 2 miliona godina postojanja na ovoj planetibio zdrav i autenti~an. Taj antiautoritarni pokret se kre}eu pravcu primitivnog naturalizma, a protiv totaliteta kojivu~e na sasvim suprotnu stranu. “[irom sveta, ljudipo~inju da se organizuju”, kaè Dario Fo. Drugi glas izItalije na zadivljuju}i na~in opisuje to ose}anje:

“Najzad, {ta je, u krajnjoj liniji, ta ‘globalizacija’ o kojoj setoliko pri~a? Proces ekspanzije trì{ta ka eksploatacijinajsiroma{nijih zemalja i njihovih resursa u korist najbo-gatijih? Standardizacija kulture i {irenje dominantnogmodela? Ali, za{to onda ne koristimo pojam ‘civilizacija’?To mo`da ne zvu~i tako opasno, ali je prikladnije i elimi-


ni{e nepotrebne neologizme. Nema sumnje da mediji – ine samo oni – imaju interes da sve zame{aju u maglovi-tu antiglobalisti~ku ~orbu. Na nama je da pojasnimostvari, da razvijemo duboku kitiku i da delujemo uskladu s njenim posledicama.” (Terra Salvaggio, juli 2000)

Re~ je o borbi na sve ili ni{ta. Anarhija je samo ime za onekoji prihvataju tu borbu u ime izbavljenja i celovitosti,koji poku{avaju da se suo~e sa istinom koliki nas put deliod tog cilja. Ako je verovati antropolozima, mi, ljudskabi}a, nekada smo znali kako se ìvi. Sada }emo saznati dali smo za to jo{ uvek sposobni.

Ta {ansa je pred nama. Verovatno poslednja {ansa kojuimamo kao vrsta.


*

Najzad, vra}amo se u sferu li~nog, koja je, naravno, praviteren revolucionarne borbe. Lik iz Belovljevog romanaMr. Sammler’s Planet se pita:

“[ta je to tako ‘obi~no’ u ‘obi~nom zivotu’? [ta ako namuspe da s tim ‘obi~nim’ ìvotom uradimo ono sto jeAjn{tajn uradio sa materijom? [ta ako otkrijemo njegovuenergiju, oslobodimo njegovo zra~enje?”

To zra~enje i ta energija bi}e tu kada svako od nas postanetaj ‘Ajnt{tajn’: kada svaki oblik produktivisti~kog, standar-dizovanog odvajanja – i svaki drugi oblik posredovanja(“koordinisanog” ili ne) – bude uni{ten jednom za svagda.

Sve u pro{losti i sada{njosti ~eka, ~eka na detonaciju.

— J. Zerzan, The Refusal of Technology, 1989.

Iz razgovora sa DerrickomJensenomOdlomci iz interjua Enemy of the State, Sun, 1998. iElements of Refusal, Food & Water, 2000.

Na osnovu prevoda Vi{eslava Kirini}a.

Derrick Jensen: [to je anarhizam?

John Zerzan: Rekao bih da je anarhizam poku{aj da sedokinu svi oblici dominacije. (…) To je tako|er poku{ajrazotkrivanja na~ina na koje na{a filozofija, religija,ekonomija i drugi ideolo{ki konstrukti obavljaju svojuprvotnu funkciju, koja je da racionaliziraju ili naturalizira-ju – stvore privid prirodnosti – dominaciju koja dubokoutje~e na na{e ìvote: tako se, primjerice, volimo uvjera-vati da uni{tavanje prirodnoga svijeta ili domoroda~kogstanovni{tva nisu u~inak donesenih odluka koje su prove-dene u djelo, nego zapravo, o~itovanje darvinisti~ke selek-cije ili Bo`je volje ili ekonomske nu`nosti. (…) To~ka ukojoj ta definicija postaje pomalo problemati~na jest~injenica da neki anarhisti u odre|enim stvarima videoblik dominacije, a u drugima ne. Tako, na primjer, nekianarhisti tehnolo{ki imperativ ne vide kao kategorijudominacije. Ja ga vidim takvim i sve vi{e anarhista zauzi-ma tu amtitehnolo{ku poziciju. [to vi{e odmi~emo na tomputu tehnologizacije na{ega unutarnjega, ali i vanjskogìvota, sve manje anarhista – a to vrijedi i za ljude koji sebene nazivaju anarhistima – vrednuje tehnologiju, proiz-vodnju, napredak i kategorije suvremenog tehnolo{kogìvota. No, vratimo se definiciji. U osnovnom smislu,anarhizam vidim kao sinomim za antiautoritarnost.

*

Derrick Jensen: [to ne valja s podjelom rada?

John Zerzan: Sve ovisi o tome {to èlite od ìvota. Ako jeva{ glavni cilj masovna proizvodnja, onda je sve u redu.To je sredi{nja odrednica na{eg na~ina ìvota. Svatko jeod nas si}u{ni zubac zup~anika ovoga golemog stroja.No, ako je, s druge strane, va{ prvotni cilj razmjernacjelovitost, jednakost, autonomija ili netaknuti svijet,onda puno toga s podjelom rada ne valja.

Derrick Jensen: Moète li to objasniti?

John Zerzan: Podjela rada obi~no se promatra, ako je seuop}e i primje}uje, kao banalnost, “danost” suvremenogìvota. Sve {to oko sebe vidimo bilo bi neostvarivo beztog temeljca proizvodnje. Ali upravo u tome i jeste stvar.Rije{iti sav taj nered zna~i ukinuti podjelu rada.

Smatram da u osnovi, osoba ne moè biti cjelovita ili slo-bodna sve dok njezin ìvot i ~itavo njezino okru`je ovisio tome da je ona samo dio nekog procesa, neki njegovkomadi}. Podijeljeni ìvot zrcali temeljne podjele udru{tvu iz kojih sve proizlazi. Hijerarhija i otu|enjetako|er su posljedice tih podjela.


E, jel istina da su na{i preci morali darade po nekakvim “firmama” samozato da bi preìveli?

]uti, bilo, ne ponovilo se...

Mislim da nitko ne moè pore}i ~vrst nadzor {to ga speci-jalisti ili stru~njaci imaju nad suvremenim svijetom.Jednako tako sam uvjeren da }e se svi sloìti kako se nad-zor sve brè pove}ava.

Derrick Jensen: U kojoj bismo se mjeri prema va{emumi{ljenju, trebali osloboditi podjele rada?

John Zerzan: Mislim da je bolje pitanje: koliko cjelovi-tosti èlimo sebi i svojem planetu.

*

Derrick Jensen: Prije ste spomenuli vezu izme|u vreme-na i dominacije.

John Zerzan: Mislio sam pritom na dvoje. Prije svega,vrijeme je izum, kulturni artefakt, kulturno uobli~enje.Ono ne postoji izvan kulture. I drugo, vrijeme je prili~noto~no mjerilo otu|enja. Osobno vjerujem da sada{njostoblikuje pro{lost ili da, to~nije, daje smjernice otkrivanjuizvora suvremenog otu|enja.

Derrick Jensen: Kako to mislite?

John Zerzan: Krenimo od sada{njosti. Vrijeme nikadanije bilo opipljivije, tvarnije nego {to je danas. Ono nika-da nije bilo konkretnije nego danas. Sve je u na{im ìvo-tima podre|eno i mjereno vremenskim kategorijama.

Derrick Jensen: îni mi se da su ~ak i snovi podre|enivremenu jer su prisiljeni prilagoditi se svijetu rada, budi-lica i rasporeda.

John Zerzan: Zaista zapanjuje kad pomislite da jo{ done-davno vrijeme nije bilo toliko rastjelovljeno, tolikoapstraktno.

Derrick Jensen: Ali, ~ekajte! Nije li kucanje sata posveopipljivo?

John Zerzan: Da, ono je postalo konkretno. Upravo to ijest smisao konkretizacije, dakle, kad zamisao tretiratepoput stvari, iako ona zapravo nije stvar, nego samozamisao. Sekunda je ni{ta, a pridati joj odvojeno posto-janje, protivno je na{em ̀ ivotnom iskustvu. Neobi~no mise svi|aju rije~i Lévy-Bruhla o toj temi: “Mi vrijemesva}amo kao da je ono prirodno svojstvo ljudskoga uma.Ali to je opsjena. Takvog poimanja gotovo da nema ni ujednoj primitivnoj zajednici”.

Derrick Jensen: [to zna~i...

John Zerzan: [to najjednostavnije, zna~i da oni ìve usada{njosti, kao i svi mi kad se zabavljamo. Pri~a se daju`noafri~ko pleme Mbuti vjeruje da }e se “pravilnimispunjenjem sada{njosti pro{lost i budu}nost samepobrinuti za sebe”.

Derrick Jensen: Krasna zamisao!

John Zerzan: Sjevernoameri~ko pleme Pawnee smatrada ìvot ima ritam, ali ne i razvoj. Primitivni narodiop}enito ne pokazuju osobito zanimanje za ro|endaneili ra~unanje godina. [to se ti~e budu}nosti, oni zapravone èle nadzirati ne{to {to jo{ ne postoji, ba{ kao {to neèle nadzirati prirodu. To iz-trena-u-tren sjedinjavanje sastrujanjima i tijekovima prirodnog svijeta ne isklju~ujesvijest o godi{njim dobima, ali to nikako ne stvaraotu|enu svijest o vremenu koja bi im otela sada{njost.

Sve je to nama vrlo te{ko shvatljivo, zato {to je pojamvremena toliko sna`no usa|en u na{u svijest da jeponekad te{ko zamisliti ìvot bez njega.

Derrick Jensen: Pretpostavljam da ne mislite samo namjerenje sekunda...

John Zerzan: Mislim na to da vrijeme ne postoji. Vrijemekao apstraktna nit koja se odmata u beskraj, povezuju}isve doga|aje, dok sama ostaje posve neovisna o njima.Takvo {to ne postoji. Postoji odre|eni slijed. Postoji ritam.Ali ne i vrijeme. To je pitanje na odre|eni na~in povezanos masovnom proizvodnjom i podjelom rada. Kucanjesata koje ste spomenuli. Istovjetne sekunde. Istovjetniljudi. Beskona~no ponavljanje istovjetnih radnji. Ali, dvaistovjetna trenutka zapravo ne postoje; jer ako ìvite ubujici unutarnjeg i vanjskog iskustva koja uvijek donosigomile novih doga|aja, svaki je trenutak po kakvo}i ikoliko}i razli~it od prethodnog. Pojam vremena tada jed-nostavno nestaje.

Derrick Jensen: Jo{ sam pomalo zbunjen.

John Zerzan: Poku{ajmo ovako: ako su doga|aji uvijeknovi, onda ne samo da je rutina nemogu}a, nego je ipojam vremena posve besmislen.

Derrick Jensen: I obratno.

John Zerzan: To~no. Nametanje rutine mogu}e je jedinonakon nametanja vremena. Freud je tu bio vrlo jasan.Neprestance je isticao da je za uspostavu civilizacije – sotu|enjem u njezinu sredi{tu – ponajprije trebalo prek-inuti po~etno stanje bezvremenske i neproizvodne ugode.

To se, prema mojemu mi{ljenju, dogodilo u dvije faze.Prvo je pojava poljodjelstva uve}ala va`nost vremena ispecifi~no opredmetila cikli~ko vrijeme, s njegovim raz-dobljima intenzivnog rada vezana za sjetvu i ètvu, i snjegovim stvaranjem vi{ka sjetvenog uroda koji seprepu{tao poznavateljima kalendara: dakle, sve}enici-ma. To je vrijedilo za Babilonace i Maye. Na zapadu jepojam cikli~kog vremena, koji je zadrào barem sklonostprirodnome svijetu s njegovom povezano{}u s ritmomizmjene dana i godi{njih doba, uzmaknuo pred linear-nim vremenom. Prelazak na linearno vrijeme po~eo je spojavom civilizacije, a zaista je zavladao negdje u osvitkr{}anske ere. A kad jedanput uspostavite linearno vri-jeme, javlja se i povijest, zatim napredak, onda idolatrijabudu}nosti na ~ijem ̀ rtveniku valja ̀ rtvovati neke oblikeìvota, neke jezike, kulture, a u najnovije vrijeme mo`dai ~itav prirodni svijet. Neko} je to bio oltar neke utopijskebudu}nosti, ali danas vi{e nemamo ni to. Isto se doga|au ~ovjekovu osobnom ìvotu, kad se uime nekogabudu}eg ìvota odrekne ìvota u sada{njosti, mo`dauime ìvota nakon odlaska u mirovinu, a mo`da ~ak iuime ìvota nakon smrti i odlaska u raj. Ta vjera u ono-strani raj tako|er je rezultat nelagode uzrokovane ìvo-tom u linearnom vremenu.

*

Derrick Jensen: Spomenuli ste da broj, tako|er,otu|uje...


John Zerzan: Moète zbrajati objekte, ali ne i subjekte.Kad ~lanovi neke velike obitelji sjednu za objed, oniodmah, bez prebrojavanja, znaju nedostaje li tko.Brojanje postaje nu`no tek nakon homogenizacije. Nesluè se svi ljudi brojevnim sustavima. Pleme Yanomametako primjerice broji samo do dva. Posve je jasno da tomenije razlog njihova glupost. Ali jednako tako je jasno daoni imaju druga~iji odnos prema prirodnome svijetu.

Prvi je brojevni sustav gotovo nedvojbeno rabljen zamjerenje i nadzor pripitomljenih stada ili za oblikovanjekrda, budu}i da su divlja stvorenja postala proizvodi kojese ubire. Matematikom se zatim koristilo u Sumeru prijeotprilike 5000. godina, i to u poslovne svrhe. Poslije jeEuklid razvio geometriju, pri ~emu se iz doslovnogzna~enja tog pojma i{~itava i njegova svrha, dakle,geometrija kao mjerenje povr{ine polja zbog odre|ivan-ja vlasni{tva, oporezivanja i robovskog rada. Taj istiimperativ pokre}e i dana{nju znanost, samo {to danaspoku{avamo premjeriti i porobiti ~itav svemir. Jo{ jedan-put ponavljam da to nije anarhisti~ka teorija. SamDescartes, kojeg mnogi smatraju ocem suvremeneznanosti, rekao je da je svrha znanosti “u~initi nas gospo-darima i posjednicima prirode”. On je, tako|er, ~itav uni-verzum proglasio divovskim satnim mehanizmom,povezuju}i time dva spomenuta oblika dominacije – broji vrijeme – u jedno.

*

Derrick Jensen: [to je, u {irem smislu, napredak bio upraksi?

John Zerzan: Napredak je donio posvema{nju dehu-manizaciju pojedinca i katastrofu ekolo{kog sloma.Mislim da je danas golem broj ljudi potpuno izgubiovjeru u napredak, ali ga vjerojatno jo{ mnogi doìvljava-ju kao neizbje`nost. U svakom slu~aju, svi smo mi prisil-jeni pomiriti se s napretkom i na odre|eni smo na~in nje-govi taoci. Sada je temeljna zamisao u~initi sve nas ovis-nicima o tehnologiji i to na neobi~no bijedan na~in. Kadje rije~ o zdravlju, to zna~i pove~atu na{u ovisnost otehnologiji, ali se pritom o~ekuje da svi zaboravimo kakoje upravo tehnologija prouzro~ila ve}inu zdravstvenihproblema. Nije rije~ samo o tumorima uzrokovanimkemikalijama. Gotovo sve bolesti u vezi su s civilizacijom,otu|enjem ili odurnim uni{tavanjem okoli{a.

Derrick Jensen: Ja patim od Crohnove bolesti koja segotovo ne javlja u neindustrijaliziranim zemljama, apo~inje se javljati tek kao posljedica industrijalizacije tihzemalja. Doslovce, industrijska civilizacija pro`dire miutrobu.

John Zerzan: Mislim da ljudi uistinu po~inju shva}atisvu ispraznost mita o napretku. Mo`da je to pretjeranosmion iskaz, ali u~inke napretka gotovo je nemogu}e neprimijetiti. [tovi{e, ni sam sustav vi{e ne govori previ{e onapretku.

Derrick Jensen: Je li ga zamijenio neki novi pojam?

John Zerzan: Da, pojam inercije. To je to. Nosite se snjome ili }ete nagrabusiti. Danas se malo govori i oameri~kom snu ili vrlome novom svijetu. Danas smo

svjedoci globalne utrke prema dnu, dok se transna-cionalne kompanije natje~u koja }e od njih najvi{e izra-biti radnike i najvi{e uni{titi prirodu. To natjecanjeotvoreno je i na osobnoj razini. Ako se ne kuìte ura~unala, ne}ete dobiti posao. To je napredak.

*

Derrick Jensen: êsto pratim izvje{taje o ìvotima ljudi –primjerice o maloljetnicima koji ~itave dane provode podzemljom – i pitam se kako preìvljavaju? Koliko znamo,imamo samo jedan ìvot: pa zar }emo ga potro{iti ubija-ju}i se od posla?

John Zerzan: Ili tjerati druge da se ubijaju od posla!?Nedavno sam raspravljao s prijateljima o tehnolo{komdru{tvu, a neki od njih tvrdili su da moramo imati tele-fone, da njih jednostavno ne moèmo odbaciti. Drugiprijatelj je na to odgovorio: Ho}e{ li se jednako takospustiti u rudnik? Za{to to ne u~ini{? Jer ~itav na{ na~inìvota zasnovan je na robovanju pojedinaca ili, to~nije,milijuna pojedinaca.

Osobno bih se u rudnik spustio samo pod prijetnjomsmr}u. Ali neki ljudi uistinu ìve pod prijetnjom smr}u jernemaju gotovo nikakvog izbora kad je rije~ o preìvlja-vanju. A mi koji nismo tako ugroèni jednostavnomoramo biti svjesni {to nam omogu}ava da ovako ìvimo.

*

Derrick Jensen: Posvetimo se tehnologiji. Nije li razvojtehnologije gonjen pukom znatièljom?

John Zerzan: Ljudi stalno govore – ne moète duh vrati-ti u bocu; ne moète od ljudi traìti da zaborave, i sli~no.Ali to je samo jo{ jedan poku{aj da se na{e slu|eno stan-je u~ini prirodnom pojavom. To je, tako|er, samo oblikistog onog rasisti~kog argumenta o inteligenciji. Zar Hopi


indijanci nisu znatièljni samo zato {to nisu izmislilihulahopke. Naravno da su ljudi znatièljni. Ali u kojemsmislu? Jesmo li vi i ja zbog toga {to smo znatièljnipoèljeli stvoriti neutronsku bombu? Naravno da nismo.To je suludo. Pa za{to bi to ljudi uop}e htjeli u~initi?Ve}ina to ne èli. Ali to {to ja ne èlim stvoriti neutronskubombu ne zna~i da nisam znatièljan. Znatièlja nijeoslobo|ena vrijednosnog odre|enja. Odre|eni tipoviznatièlje posljedica su odre|enih tipova mentalnogsklopa, a na{a znatièlja slijedi logiku otu|enja; ona nijesamo rezultat puke èlje za znanjem ili èlje da se ne{tospozna kako bi se postalo boljim ~ovjekom. Uzeta ucijelosti, na{a nas znatièlja vodi ve}oj dominaciji i to je,~ini se, njezin jedini cilj.

*

Derrick Jensen: Koji je smisao va{ega rada i ìvota?

John Zerzan: Volio bih vidjeti blisko povezanu zajednicu,intimno bivanje u kojem odnosi nisu zasnovani na mo}initi na podjeli rada. Volio bih vidjeti netaknutu prirodu iìvjeti kao istinski ~ovjek. @elim to svim ljudima.

Derrick Jensen: Recite mi jo{ jedanput kako da to ostva-rimo?

John Zerzan: Zaista ne znam. Mo`da bismo svi jednos-tavno trebali ne oti}i na posao. Tko ga jebe. Uskratite imsvoju energiju. Sustav ne moè opstati bez nas. Njemu jepotrebna na{a energija, a ako ljudi prestanu odgovaratina njegove potrebe, on je osu|en na propast.

Derrick Jensen: Ali ako prestanemo odgovarati, akouistinu odlu~imo prekinuti suradnju, nismo li onda isami osu|eni na propast, jer }e nas sustav uni{titi?

John Zerzan: Da, to je uistinu sloèno. Kad bi sve bilotako lako, ljudi bi jednostavno ostali kod ku}e jer je doistanaporno prolaziti kroz bijednu rutinu u ovoj sveispraznijoj kulturi. Ali uvijek moramo imati na umupitanje: ako smo ve} osu|eni na propast, koji je oblikpropasti gori? Nedavno sam odrào predavanje na ore-gonskom sveu~ili{tu o ve}ini spomenutih tema. Na krajusam rekao: Znam da poziv na ovakav oblik ru{enja sus-tava moè zvu~ati smije{no, ali jedino rje{enje koje je jo{smje{nije od spomenutoga jest ostaviti sustav da djeluje.

*

Derrick Jensen: U djelu Elementi odbijanja vrlo preciznoobja{njavate kako je po~etkom dvadesetog stolje}a pos-tojala golema revolucionarna energija, te kako je namnogo razli~itih na~ina Prvi svjetski rat bio izravanpoku{aj uni{tavanja te energije putem pokolja podpokroviteljstvom dràve.

John Zerzan: Za rat je, dakako, uvijek potreban dobarrazlog, osobito kad je pravi neprijatelj dràve upravosamo njezino gra|anstvo. Ubojstvo vojvode Ferdinandaosobito je odgovaralo umiru}em poretku. Ali ono ni ukojem slu~aju nije uzrokovalo rat. Pravi razlog rata bio je,prema mojemu uvjerenju, vezan za izniman nemir di-ljem Europe. To je priznao ~ak i George V kad je u ljeto1914. pred po~etak rata, rekao: “Krik gra|anskog ratadolazi iz grla mojih najodgovornijih i najtrezvenijihsugra|ana”. Eksplozija se morala dogoditi.

Ali, o kakvoj je eksploziji rije~ i prema kome je ona usmje-rena? Ima li boljeg na~ina uni{tavanja nade od dugog ibesmislenog rata? I upalilo je. Ve}ina sindikata iljevi~arskih stranaka poduprla je rat, a sve one koji to nisuu~inili, jednostavno je uni{tila dràva. Nakon rata mali jebroj ljudi imao srca teìti revoluciji, a oni koji su joj teìli,poput Mussolonija ili bolj{evika, nisu bili pravi revolu-cionari koji bi preobrazili dru{tveni poredak, nego zapra-vo oportunisti koji su vakuum mo}i okrenuli u vlastitukorist. (…)

Derrick Jensen: U kojem se smjeru ta energija – iako jepomalo ~udno otu|enje zvati energijom – zapravokre}e?

John Zerzan: Mislite li da raste? To ne znam. Ali sam si-guran da mi nismo sretni bezumni potro{a~i za kakvenas drè. Pa ~ak i ako vjerujemo da to jesmo, na{a }e namtijela otkriti istinu. (…)

*

Derrick Jensen: Ugodno je razgovarati o zdravom ̀ ivotuoslobo|enom dominacije, ali svima nam je jasno {to bi sedogodilo kad bismo u svojim lokalnim zajednicamarazvili prihvatljiv na~in ìvota i kad bi odjedanput~lanovi vladaju}e kulture poèljeli neke na{e resurse.îtava bi na{a zajednica bila uni{tena, a na{i bi resursi bilipokradeni.

John Zerzan: Da, tako je to u zbilji. Mi volimo misliti danasilje nije nuàn odgovor, ali nisam siguran je li to ba{tako. Mogli bismo, dakle, re}i da u slu~aju dovoljnovelikog ustanka zapravo ne bi bilo puno nasilja.

Derrick Jensen: Nastavite.

John Zerzan: Prvo {to mi pada na pamet jest svibanjskiustanak u Francuskoj 1968, tijekom kojega je deset miliju-na ljudi jednostavno zaposjelo svoja radna mjesta.Studenti su bili pokrenuli lavinu, ali nakon toga je nagomi-lana ljutnja jednostavno provalila. Policija i vojska dràvinisu nimalo koristile jer je ~itava zemelja bila uklju~ena.Neko se vrijeme razmi{ljalo o slanju NATO snaga.Naàlost, ustanak je vrlo brzo stavljen pod kontrolu i touglavnom uz pomo} ljevi~ara i sindikata koji su revolu-cionarnu energiju htjeli iskoristiti za vlastite reformske


zahtjeve. Ali narod je neko vrijeme uistinu zauzeo ~itavuzemlju. I sve je proteklo bez nasilja. Nasilje jednostavnonije bilo potrebno.

Derrick Jensen: Ali ustanak nije prouzro~io nikakvudugoro~nu promjenu, zar ne?

John Zerzan: Nije. Ali je pokazao svu krhkost sredstavaprinude kojima dràva raspolaè. Kod tako masovnogustanka dràva je bespomo}na.

*

Derrick Jensen: Htio bih se vratiti na pitanje kako se~ovjek pona{a kad je svjestan da ljudi na pozicijama mo}iraspolaù tenkovima, topovima i zrakoplovima. îni mise da je to mo`da i najva`nije pitanje na{ega doba. Moèli se zdravo i pribrano odgovoriti na uàsno destruktivnopona{anje? Kako neka miroljubiva osoba odgovara nanasilje? Kako se pomiriti s ~injenicom da }ete, kako bisteukinuli prisilu mo`da i sami morati primijeniti prisilu?Mo`da }ete morati prisiliti prisiljiva~e?

John Zerzan: To je sloèno pitanje. îtali ste Kolumbovezapise – iako to nije jedini primjer – u kojima opisujekako su domoroci veoma srda~no do~ekivali prido{lice.Mo`da bi im bilo pametnije da su im prerezali grkljane.Mislim da }e se ve}ina s time sloìti, a ako se i ne sloè, toje vjerojatno zato {to nikada u ìvotu nisu bili podvrgnu-ti nasilju, ni osobno ni kao ~lanovi obitelji ili zajednice. Aliti miroljubivi ljudi sebi postavljaju pitanje, za{to bi staro-sjedioci morali prerezati grkljane prido{licama? To nijebio njihov na~in.

Derrick Jensen: Sherman Alexie je ispripovijedio sjajnupri~u o tome {ta bi sve dao da je bio ìv kada se Kolumboiskrcao. Nakon opisa mnogih oblika nasilja kojima bipodvrgao Kolumba i njegove ljude, zaustavlja se i kaè:Ali ipak, mi to nikada ne bismo u~inili. Mi jednostavnonismo takvi.

John Zerzan: Mo`da treba re}i da slijede}i put stvarine}e biti iste. Nismo mi stvorili ovu kulturu. Nismo mipretvorili svijet u ovo boji{te i groblje. Nismo mime|uljudske odnose doveli u ovo stanje parodije. Alina{a je odgovornost da nadi|emo tvorevine ove kul-ture. Moglo bi se re}i da sada moramo biti ono {tomoramo, kako bismo ih nadi{li. Adorno govori o prevla-davanju otu|enja otu|enjem. Ne znam kako to u~initi,ali ~esto razmi{ljam o tome. O tome mora razmi{ljatisvatko onaj kome je stalo do odràvanja ìvota na

ovome planetu. Na osobnoj razini stvar se moè iskaza-ti pitanjem: biste li mogli nekoga ubiti, kad biste znali da}ete time spasiti mnoge ìvote?

*

Derrick Jensen: Vratimo se va{oj tvrdnji da {ezdesetenisu dodirnule ni povr{inu.

John Zerzan: Tijekom {ezdesetih postojao je zajedni~kiosje}aj da je sustav ipak mogu}e preobraziti, a ako i nije,da revolucija ne}e biti osobito te{ka. Mislili smo da vjetro-vi pu{u u drugom smjeru. Ali velike promjene kojima smoteìli, nikada se nisu obistinile. I tako su se 1970–tih neki odnas zapitali {to nam je uop}e zna~ila revolucija? [to tajpojam zapravo zna~i? [to bi trebalo u~initi da se stvariuistinu promijene? Jesmo li uop}e bili na pravome putu?~esto smo si postavljali ta pitanja jer nam je sve vi{e posta-jalo jasno da je na{e djelovanje bilo nedostatno. Danas,tridesetak godina poslije, nakon triju desetlje}a poraza iuni{tavanja, puno je manje idealizma i optimizma, ali mi-slim da sada imamo i manje iluzija. Po~injemo shva}atidubinu problema i sloènost potrebnih mjera. Mislim daneki ljudi to danas sve to neobi~no dobro shva}aju.

Derrick Jensen: Kako mislite sve to?

John Zerzan: Ne kaèm da ljudi prije trideset godinanisu znali kakve promjene èle, ali bilo je mnogo stvari okojima tada nismo ni pribli`no dovoljno razmi{ljali. Naprimjer, tehnologija. Ljudi nisu razmi{ljali {to tehnologi-ja zapravo jest, koliko je sustav ovisan o njoj (i obrnuto),i koliko ona utjelovljuje sustav kapitala. To se jednimdijelom dogodilo zato {to dru{tvo nije bilo toliko tehno-logizirano. Ali danas je zbiljsko iskustvo na rubu izumi-ranja. [tovi{e, gotovo da ne postoji iskustvo koje nijeposredovano. Stoga je vrlo te{ko ne primijetiti da ìvot –podloga ìvota, cjelovitost ìvota i osje}aj neposrednogiskustva – polako biva isisan. Svjedoci smo i sudjelujemou ne~emu {to je Debord nazvao prijelazom sa ìvljenogìvota na predstavljeni ìvot.

Sljede}a stvar o kojoj nismo dovoljno razmi{ljali – a kojaje vezana za tehnologiju – jesu mediji. Ali danas vi{e nemoète izbje}i raspravu o tome. îtav slikovni meha-nizam poti~e nas da probavljamo razli~ite slike ìvota: daprobavljamo predstavljanja umjesto da ìvimo. Danas jeto op}e poznato, ali nisam siguran da je tako bilo i prijetrideset godina.

Dobro je i to {to ljudi sve vi{e shva}aju da sustav neba{tini spomenuta pitanja kao dio diskursa o tome kakvodru{tvo jest i kakvo bi trebalo biti.

*

Derrick Jensen: [to biste voljeli da ljudi u~ine u skora{-njem razdoblju?

John Zerzan: S jedne strane, sustav je toliko sjeban da jesve {to u~inimo dobrodo{lo, bila to za{tita biolo{keraznolikosti ili pomo} zlostavljanim ènama. Ali svim timpostupcima, mi se samo {titimo od nasrtaja sustava.Pitanje je kako prije}i u napad.


To je puno sloènije jer je ipak puno teè odrediti izravneprakti~ne poteze. Mislim da je razlog tome golemost~itavog projekta. Ali prili~no sam uvjeren da je projektkoji nas o~ekuje najve}im dijelom zapravo uklanjanje,rastavljanje i brisanje svih postoje}ih razdvajanja, posre-dovanja i upletanja. A taj projekt uklju~uje – i upravo utoj to~ki stvari postaju vrlo sloène – ru{enje ovoga gole-mog sklopa me|usobno isprepletenih institucija.înjenica da je sustav tako sna`no isprepleten – takototalan – i jest razlog njegove efikasnosti.

*

Derrick Jensen: Vratimo se pitanju {to trebamo u~initi...

John Zerzan: Te{ko je re}i ho}e li nas po{tivanje pravilaigre – odobrenih prosvjednih rituala koje nam pruàsustav – pribliìti uklanjanju sustava. Nije mi jasno kakoljudi mogu misliti da }e nam sam sustav pruìti pravilavlastitog dokidanja. Bilo bi lijepo kad bi uljudni prosvjedii po{tivanje pravila igre, uklju~uju}i i nepovredivostvlasni{tva, bili dovoljni. Ali ulju|ena neposlu{nostzapravo je uljudnost prema sustavu. Pa kakav je toneposluh koji prihva}a neprijateljevo poimanje prihvatljivog ineprihvatljivog? (…)

Do sada se uvijek potvrdilo da kad ljudi jedanput shvatesvu zatrovanost odre|enog stanja i njegovih temelja,stvari se doga|aju same po sebi. Drugim rije~ima, prvo{to moramo u~initi, jest shvatiti suludost igre premapravilima sustava. Misliti da }e va{e uhi}enje zbogkle~anja na plo~niku i pla}anja kazne zapravo zaustavitiili znatno usporiti ~udovi{tan razvoj bitne tehnologije icivilizacije, uistinu je suludo...

Derrick Jensen: Dobro onda...[to bi trebalo u~initi da se,primjerice, zatvori drvna industrija? A zatim na sljede}ojrazini: {to bi trebalo u~initi da se isklju~i ~itav stroj?

John Zerzan: Mislim da prvo moramo odlu~iti {tozapravo èlimo. To je vrlo hrabar i, ~ini mi se, razumanpristup. S obzirom na razornost sustava, mislim da je toi jedini razuman stav. Uvjeren sam da }e se mnogi ljudis time sloìti. No isto tako, mnogo ih je koji se pla{e togpristupa. (…)

Pitanje nasilja jo{ je sloènije. Posve mi je jasno da mi ujednakoj mjeri ubijamo ne djelovanjem, kao i izravnimdjelovanjem. (…) Nedavno sam nai{ao na navod Exiene

Cervenkora, koja kaè: “Ubila sam mnogo vi{e ljudi odKaczynskog (Unabombera), jer sam u posljednjih pet-naest godina platila hrpu poreza koje on nije pla}ao”.Uistinu me zapanjila osnovanost te tvrdnje koja nas pod-sje}a da smo svi odgovorni.

*

Derrick Jensen: @elim da tu budemo sasvim jasni. Da limislite da }e se sistem sam uru{iti ili je potrebno poguratiga? Ako ga ve} treba pogurati, gdje pritisnuti?

John Zerzan: Mislim da se, na àlost, ne}e sam uru{iti. Ali,uvjeren sam da je sistem samo lju{tura ~iji temelji polakotrule. Zato je pitanje gdje udariti zaista dobro i klju~no. Jabih ga samo obrnuo i pitao: gdje ne udariti? Sistem jetoliko destruktivan, dostojan prezira i ukidanja da neznam nijedan njegov deo koji bi vrijedelo sa~uvati. Toshvatanje – i svest da taj sistem ubija planetu – sigurno }evas osloboditi da djelujete na prikladan i efikasan na~in.

1998/ 2000.

Svi dajemo prednost onome {to je prijateljsko, iskreno,ljubazno, pristojno. Ali, u ovom ko{marnom svetu, sve

dublje proètom krizom, u kojem sve biva dovedeno upitanje, prijatno moè biti la`no.

Lice tiranije ~esto je nasmejano, prefinjeno.Prise}amo se Au{vica, ~iji su upravitelji znali da uìvajuu svom Geteu i Mocartu. Atomsku bombu nisu konstru-isali nekakvi monstruumi, ve} pristojni, liberalniintelektualci. Isto vaì i za dana{nje promotere kompju-terizacije i sve druge koji rade na tome da nas zaglibe utrule` ovog sistema. Na primer, prijatan lik poslovnog~oveka, stuba-oslonca radi-i-kupuj na~ina ìvota, kojinastoji da na svaki na~in prikrije sve njegove uàse.

Najsizam posebno èstoko drma mirovnjake, kojenjihova moralna uljudnost uvek iznova vodi u idiotskiritualizovane akcije, u kojima nikada ne pobe|uju.Mislim na one iz Earth First!, koji ne uspevaju da seobra~unaju ~ak ni sa duboko nazadnom ideologijomkoja se diktira s vrha njihove organizacije, kao i na FifthEstate, ~iji nekada vaàn doprinos sve vi{e gubi nazna~aju usled prodora liberalizma. Svi ti ograni~eni,separatni ciljevi, od ekolo{kih do feministi~kih, ~ak i usvom najmilitantnijem obliku, samo potvr|uju do kojeje mere potreban su{tinski raskid sa praksom koja u okvirusistema proizvodi samo incidente.


“Treba odbaciti ceo ovaj smrdljivi sistem i preuzeti sve konsekvence.” –Ted Kaczynski,”Unabomber”, Industrial Society and Its Future, p. 179,

1995; http://en.wikipedia.org/wiki/Theodore_Kaczynski

NajsizamNajsizamNajsizam: im., sklonost, uglav-nom dru{tveno kodifikovana,da se ne~ije pona{anje proce-njuje u zavisnosti od stepenasrda~nosti; tiranija uljudnostikoja blokira kriti~ko mi{ljenje iautonomno pona{anje.

Pristojno je savr{eni neprijatelj takti~kog i analiti~kogmi{ljenja: budi tolerantan, teì sporazumevanju, nedozvoli da radikalne ideje uti~u na tvoje pona{anje; pri-hvati ve} postoje}e metode i pomiri se sa svim ograni~enji-ma svakodnevnog gu{enja. Stalno popu{tanje, uslovnareakcija na komandu “igraj po pravilima” – onih na vlasti,naravno – to je prava Peta kolona, ona u na{im glavama.

U kontekstu te{ko o{te}enog dru{tvenog ìvota, kojinalaè primenu najdrasti~nijih mera kao minimalanodgovor u cilju ozdravljenja, najsizam se otkriva kaoizrazito infantilna, konformisti~ka, ali i opasna opcija. Onnam ne obe}ava radost, samo jo{ vi{e rutine i izolacije.Zadovoljstvo autenti~nog ìvljenja mogu}e je osetiti samo krozsukob sa ovakvim dru{tvom. Najsizam nas drì prikovanimsvakog za svoje mesto, gde zbunjeni i izolovani nepre-stano reprodukujemo sve ono {to nas ina~e zgraàva.Zato prestanimo da budemo pristojni prema ovomko{maru i prema svima koji bi da nas u njemu zadrè.

John Zerzan, Nihilisti~ki re~nik, tekst br. 1; Future Primitive andOther Essays, Autonomedia & Anarchy: A Journal of DesireArmed, 1994.

O poseti,

pripremanju

zbirki

Zerzanovih

tekstova, itd.

Program posete pogledajte na poslednjoj strani. Do po-sete dolazi na Zerzanovu inicijativu, a kontakt smo

uspotavili polovinom decembra 2004. Iako se Zerzan upo~etku raspitivao za posetu Beogradu/ Srbiji, najbrè inajve{tije su reagovali prijatelji iz Zagreba. Oni su obezbe-dili uslove za njegov dolazak u ovaj deo sveta, a onda smose rasporedili po deli}ima.

Precizan program se u ovom trenutku jo{ ne zna, s tim{to nije ni potrebno da sve bude precizirano unapred. Pri-kazani su neki utvr|eni termini, ali sve je i dalje otoreno zava{e predloge i inicijative. Ko zna {ta }emo sti}i, ali uvekmoète da se javite.

Pretpostavljamo da }e biti i interesovanja iz pravcamedija, za intervjue i sl. Samo napred. Zerzan je tu sigur-no otvoreniji od nas. Samo vas molim da imate u viduneka ograni~enja i da svoje predloge dostavite preposete. U svakom slu~aju, {to pre, to bolje. Imajte u vidui da }e Zerzan rado odgovoriti na va{a pitanja ako mu ihdostavite kasnije, po njegovom povratku u Oregon.Zna~i, mo`da ne{to ne stignete sada, ali tu je i ono posle.

Iza svega bi trebalo da ostane i ne{to trajnije. Zatoplaniramo izdavanje jedne ili dve zbirke Zerzanovih tek-stova. Opet, mo`da se to pojavi u nekoj drugoj formi, uokviru serije tekstova koja bi trebalo da predstavi i drugepristupe koji kritikuju Majku Civilizaciju. S druge strane,trebalo bi nastaviti i sa objavljivanjem situacionisti~kihtekstova (velika je to ljubav, uprkos svemu). Ima i drugihstvari, jednako neodoljivih i preko potrebnih. Svi kojièle da se uklju~e u prevo|enje ili pripremu {tampanihstvari mogu da se jave u bilo koja doba. Sve }e biti objav-ljeno u okviru Porodi~ne biblioteke i Operacije Dàbales-ku. Podrazumeva da svi koji rade na tome rade dàbe ida im je to, dok konkretna akcija traje, apsolutni prioritet.Zato vas molim da dobro procenite svoju situaciju imogu}nosti.

Taj poziv je stalno otvoren. Nije re~ samo o radu naknjigama, ve} i o pokretanju serije kra}ih izdanja, ~aso-pisa, itd., {to ne bi trebalo da po~iva samo na prevodima(nije ni trebalo, od po~etka). Zvu~i ~udno, ali pred namaje sav prostor: prava pitanja nisu ni na~eta, tu je samomore la`nih.

“Da bi se u ovaj bajni konsenzus o ‘normalnomìvotu’ unela totalna pometanja nije potrebna armija.Dovoljna je {a~ica odlu~nih diletanata.” To je iz togpoziva. Imajte to u vidu.

Aleksa, blok 45, 17. mart 2005.


I Z V O R I

BIOGRAFIJA

www.blackandgreen.org/jz.htmlen.wikipedia.org/wiki/John_Zerzan

BIBLIOGRAFIJA

www.blackandgreen.org/jz.html

OPERACIJA ZERZAN

zerzan.dzabalesku.net/

ANARHIJA/ BLOK 45: PORODI~NA BIBLIOTEKA

anarhija-blok45.modukit.comblok45.dzabalesku.net

BLACK AND GREEN NETWORK

blackandgreen.org/

INSURGENT DESIRE: THE ONLINE GREEN ANARCHY ARCHIVE

www.insurgentdesire.org.uk/

PRIMITIVISM

www.primitivism.com/author-index.htm

GREEN ANARCHY (ZERZANOVA MATI~NA REDAKCIJA)greenanarchy.org/

ANARCHY: A JOURNAL OF DESIRE ARMED

anarchymag.org/

SITUATIONIST INTERNATIONAL ONLINE

www.cddc.vt.edu/sionline/index.html

BUREAU OF PUBLIC SECRETS (SITUACIONISTI)www.bopsecrets.org

20-27. april: Zagreb, Split, Rijeka, Pula

28. april: dolazak u BEOGRAD

29. april: otvoreno (proveriti telefonom)

30. april: NOVI SAD

01. maj: otvoreno (mo`da KRAGUJEVAC)

02. maj: DOM OMLADINE, tribina, 20h

03. maj: GAVEZ, Ada Ciganlija, od 19h do zore

04. maj: otvoreno do 17h (proveriti telefonom)

04. maj: povratak u Zagreb, 05. maj let za USA

KONTAKT: 063 764 83 [email protected]

http://zerzan.dzabalesku.net

Dolazak JOHNA ZERZANA u ovaj deo sveta omogu}ila jeAGENCIJA ZA RJE{AVANJE NERJE{IVIH DRU{TVENIH

PROBLEMA/ ZAGREB

Program je otvoren za sve pojedince, grupe (formalne i neformalne) i, avaj,predstavnike medija. Raspitajte se o otvorenom delu posete preko prilo`enih

telefona i email adrese. Uglavnom smo po gradu, u bloku i na Adi.

OPERACIJU ZERZAN, na podru~uju grada Beograda i malo {ire, omogu}ili suPegla, Neboj{a M i Lepi Sr|a.

Posebnu zahvalnost dugujemo Draganu Ambrozi}u (Nevidljiva ruka/ Domomladine) i Jovici (Gavez/ Ada Ciganlija).

Veliko hvala i svim ostalim prijateljima PORODI~NE BIBLIOTEKE na sjajnimsugestijama i podr{ci!

[email protected]

Kratkoro~ni cilj anarhije/ blok 45 je ukidanje kapitalisti~ke civilizacije (ili samo “kapitalizma” ili samo “civilizacije”) na svim nivoimastvarnostii, od svakodnevnog do planetarnog, u svim njenim ideolo[kim i geografskim modalitetima. Dugoro~nih ciljeva nemamo.

anarhija/ blok 45 nema nikakve veze ni sa jednom politi~kom ili nevladinom organizacijom, niti sa bilo kojom grupom koja se u Beogradu,Srbiji ili u ovom delu sveta predstavlja kao anarhisti~ka (o levi~arima, ma [ta to zna~ilo danas ili oduvek, da ne govorimo). Za anarhiju/ blok45 ideologija anarhizma je bez ikakvog zna~aja. Izvesna terminolo[ka podudarnost je slu~ajna i za sada predstavlja izvor mnogih zabavnih,ali ponekad i vrlo zamornih nesporazuma.

“Nikakve ideologije nas ne]e spasiti. Moramo se spasiti sami. Idemo kroz mrak, improvizujemo. Svakoga ko tra`i izvesnost i garancijetreba opaliti po nju[ci.” — Sami u svetu, zajedno u [umi: Orijentacija u vremenu i prostoru, terenski priru~nik, blok 45, 2003.

NIKADA NE RADI

TEMA I PLAN OPERACIJE ZERZAN

KRIZA MODERNITETA, KRITIKA

TEHNOLOGIJE I CIVILIZACIJE

JOHN ZERZAN - anarhija/ blok 45 · Zerzan je napisao polaze}i od prve teze Dru{tva spektakla (Gi...

Documents

Transcript of JOHN ZERZAN - anarhija/ blok 45 · Zerzan je napisao polaze}i od prve teze Dru{tva spektakla (Gi...