КУЛТУРНАТА ПОЛИТИКА И МАКЕДОНСКАТА УМЕТНИЧКА МУЗИКА

50 ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk

PROGRAMSKI, „DENOVITE” ponudi -ja {iroka lepeza od muzi~ki nasta -ni, promocii, tribini. Dobro spa -kuvana, a spored kapacitetot na ma-kedonskoto tvore{tvo i kvalitetnoizvedena programa. Edna poatrakti -vna dimenzija na ovaa manifesta-cija ì dade prisustvoto i izvedbitena golem broj stranski izveduva~i.

Sve~enoto otvorawe se slu~i na 21mart vo salonot na MOB. Ve~ertabe{e posvetena na kompozitorot iaran`er Dragan \akonovsko - [pato.Nastapi reviskiot orkestar na MRTpod dirigentsvo na Kire Kostov. Go-dinava be{e isklu~itelno bogata sopromocii na nekolku Ce-De izdani -ja na na{i renomirani muzi~ki av-

tori, Pokraj Ce-DeTo i monografi-jata za Dragan \akonovski-[pato,bea prezentirani i kompakt disko -vi na Kire Kostov, Fim~o Muratov-ski, Risto Avramovski, TomislavZo grafski, Marija Vr{kova, kako idva kompakt diska so muzika od 2009i 2010 godina od ovaa manifesta-cija.

Еден споменик = 200 симфонииГодинава, од 21 до 30 март по 34#ти пат се одржаа Деновите на македонска музика.Се работи за исклучително значајна (последниве години и квалитетна) манифестацијаод национален интерес. Покровител годинава беше претседателот Ѓорге Иванов, сред#ствата се обезбедени од страна на Министерството за култура, а организатор еСОКОМ (Сојузот на композиторите на Македонија)

oд Влатко Галевски

forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ 51

РАЗЛИЧНИ АРШИНИ

No i pokraj uspe{nosta na ovaa ma-nifestacija, na povr{ina izlegoagolem broj problem koi go obreme-nuvaat, i toa mnogu godini nanazad,muzi~koto tvore{tvo vo Makedonijai statusot na umetnicite. Se ~ini,pred sè poradi nesistemskite re {e -ni ja po ovie pra{awa na ram ni{tena zakonska regulativa, kako i po-

radi razli~nite ar{ini so koi dr -`a vata gi tretira razli~nite seg -menti vo umetnosta i kulturata. Voramkite na „Denovite” na ini ci ja -tiva na Eleni Novakovska i IvonaOpet~eska Tatar~evska be{e or ga ni -zi rana tribina na koja u~esnicite idel od na{ite sogovornici dobijamo`nost otvoreno da zboruvaat zasvoite problemi. Edno od najgo rl i -vi te pra{awa e donesuvaweto nazakon za muzi~ko scenska dejnost~ij{to nacrt o~igledno ne kore -spon dira so vistinskite potrebi naumetnicite. Ministerstvoto za kul -tura i umetnicite o~igledno ne sena ista frekfencija po ova pra -{awe.„Gri`ata na Minist. za kultura voizminatiov period e na isklu~itel -no visoko nivo, kako od aspektorganizacija taka i su{tinski.Mislam deka vo izminative godinimuzi~kite umetnici vo Makedonijaimaa mo`nost da gi po~uvstvuvaatgolemite promeni i gri`ata nadr`avata za niv, kako vo odnos navrednuvawata na nivniot trud takai vo odnos na uslovite za rabota.Edna od inicijativite na MK e da sepodgotvi zakon za scensko-umet ni -~ki dejnosti, zna~i da se opfati idramskata i muzi~kata umetnost, soogled na toa {to i dvete umetnostiimaat dopirni to~ki.” veli Maja

Tanevska od Ministerstvoto za kul -tu ra.Od Ministrestvoto za kultura u{tese veli deka buxetot za kulturnitedejnost poslednive 3 godini edvojno zgolemen, No, treba da se ka -`e deka ova e prividno, za{to zaistiot period pove}e od dvojno ezgolemen vkupniot dr`aven buxet.Spored toa, ovoj podatok e fikti-ven, Nominalno, finansiraweto nakulturata e sè u{te daleku od ne-kavi pogolemi ~ekori.No, se ~ini, deka eden od najgorli-vi te problemi e vo nerealnitevrednuvawa na avtorite od oblastana muzikata kako i na onie koi sa-mostojno rabotat kako reproduk-tivni umetnici. Sakale ili ne, neizbe`na e spored-bata vo vrednuvaweto na umetnici -te od likovnata sfera (najaktuelnise vajarite) so avtorite na muzi~kidela. Iako i tuka ne va`at nekoi op -{ti pravila, sepak vo momentov po-stoi ogromna diskrapancija vo tre -tiraweto na ovie dve umetnosti.Muzi~kite avtori, a i dobar del od

kulturnata javnost glasno reagiraati vo odnos na ekstremno golemiterazliki vo nagraduvaweto (finan-siskiot nadomestok) vo polza na„likovwacite”. Pokraj visinata nahonorarite, ima i seriozni zabe le -{ki za umetni~kiot kapacitet na av-torite i nivnite dela. Po ova pra{awe Marko Kolovski ve -li: „Napraviv edna presmetka kojaka`uva deka site sredstva {to dr -`a vata od osamostojuvaweto do de -nes gi odvoila za muzi~kite avtorise pomali od sredstvata dadenisamo za edno ili dve dela od nekojadruga umetnost. Zboruvam za drasti -~en disbalans vo tretmanot. SOKOMna godi{no nivo raspolaga so 6.000evra kako del od buxetot za stimula-cija za avtorski trudovi vo dr`a -vata. Ovoj iznos bi mo`el da vleze

vo Ginis! Zatoa vo Makedonija po-slednive dvaeset godini ne e na pi -{ana nitu edna simfonija. Zatoa ekriza vo muzi~koto tvore{tvo”.Nie bi oti{le so u{te poekstremnamatematika. Ako honorarot na edenavtor za komponirawe simfonija(kako najkompleksno muzi~ko delo)e maksimum 3.000 evra, iznosot neni e oficijalno potvrden) a hono-rarot na eden skulptor (za delo sogolem gabarit) e 600.000 evra, to -ga{ za tolkav iznos kompozitorottreba da napi{e 200 simfonii?!Povtorno podatok za Ginis.Pro fesor @ivojin Gli{i} veli:„Se dozvoli mnogu od umetnostiteda dojdat pred muzi~kata umetnost,Vrednuvaweto na edna simfonija edaleku pod vrednuvaweto na nekoidrugi umetnosti, slikarstvoto ilivajarstvoto na primer”.Maja ^ana~evi}, direktor na Makedon-ska ta Filharmonija od svoja stranaiska`a zadovolstvo od sostojbitevo filharmonijata i naglasi dekapodobreniot status i tretman navrabotenite muzi~ari o~iglednodava rezultati. Bogatatai kvalitetna programa, gostuvawata

Maja ^ana~evi}

@ivojin Gli{i}

Marko Kolovski

Maja Tanevska

52 ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk

na renomirani stranski dirigentii muzi~ari i osve`uvaweto na re-pertoarot so novi sodr`ini napra-vija filharmonijata da bide na sa- miot vrv na instituciite vo dr ̀ a -vata. „Na{ata institucija e vopodem, sorabotkata so mi nister st -voto za kultura e odli~na, taka {topogolem del od problemite se re -{eni. Ostanuva da go do~ekamevseluvaweto vo noviot dom. A {tose odnesuva do zastapenosta na do -ma{ni avtori na na{iot repe r to ar,tie se skoga{ dobredojdeni, iakomoram da priznaam deka i produ k -ciski i kvalitativno tvore{tvoto eprili~no skromno”. O~igledno deka kaj golemite insti -tucii kako {to se MOB, Ma kedon -skata filharmonija, Ohridsko leto,napraven e is~ekor vo podobruvawena stausot i standardot na umet ni -cite.No, avtorite i reprodu ktivniteumetnici ne mislat taka.Pijanistkata Marija Vr{kova veli:„Vo na{i ot slu~aj ni{to ne e pro -meneto poslednive deset godini.Tretmanot i nagraduvaweto na izve-duva~ite od toga{ do sega ostanalist. Ne emrdnato vo vi-sinata na hono-rarite, a niesvirime podo-bro od preddeset godini.Da ne zboru-vame za situ-aciite kogatreba da nasta-puvame vostranstvo. Na-domestocite zapatuvawe i pre-stoj se sim-boli~ni idestimula-tivni.”

КРИЗА НА

ТВОРЕ �

ШТВОТО

Po pra{awetona razli~niottretman natvorcite odrazli~ni umet-nosti, sepaktreba da seka`e deka ma-kedonskotomuzi~ko tvo re{tvo e vo serioznakriza. Sporedeno so plodnite se-

dumdesetti i osumdesetti godini odminatiot vek, ne mo`e a da ne se za-bele`i stagnacija pa duri i pad vomuzi~ kata umetnost, i od gledi{tena kvalitetetot, no i od aspekt nakoli ~estvo na novi muzi~ki dela.Ovaa sostojba mo`e da se objasnuvai kako kriza od talenti, no i kakorazbirliv otpor na mladite da seopredelat za profesija od kojate{ko se `ivee. Ne smee da se zapo-stavi i sistemot na {koluvawe koj

isto taka mo`e da bide edna odpri~inite za krizata.

Stimulirawe i valorizacija natvore{tvoto na makedonskite kom-pozitori treba da bide eden od im-perativite na edna kultura.Dr`avata treba da vodi kontinui-rana gri`a za talentiranite avtorii so konkretna poddr{ka da gi mo-tivira za plodno tvore{tvo. Izmi-native decenii poka`aa deka kajmakedonskite kreativci postoigolem potencijal. Za `al samo delod niv dobija konkretna op{te-stvena poddr{ka. Pove}eto pak,seu{te sami se obiduvaat da go tra-siraat svojot tvore~ki pat i da gire{avaat egzistencijalnite pra -{awa.Ministerstvoto za kultura ima od-govorna zada~a i vo segmentot napopularizacijata na produktvnata ireproduktivnata muzi~ka umetnost,bez koja na{eto najkvalitetno tvo -re{tvo }e ostane anonimno i nedo-stapno nadvor od granicite naMakedonija. Vaka, kako sega stojatrabotite, delata i talentot na na -{ite umetnici ostanuva da se po -ka`at edna{ ili dvapati godi {nona specijalizirani manifestacii. Mo`ebi edno od re{enijata za

stimulirawe namuzi~koto tvo -re{tvo e da seraboti poprincipot naraspi{uvawejavni konkursii za otkup namuzi~ki dela,{to e vo -obi~aenapraktika nazapad. No, serazbira,vrednuvawetona delata nesmee da bide soomalova ̀ u -va~ki i po -ni`uva~kinadomestoci. Na marginitena ova kva li -tetno iz d a niena Denovite namakedonska mu -zika sepak sepojavija golembroj ne do sta to -ci za koi trebaotvoreno da sezboruva. I needna{ e ka`anodeka vo edna

ku}a ne mo`e nekomu da se bide maj -ka a nekomu ma}ea.

Marija Vr{kova