Flow Clanak

7/29/2019 Flow Clanak

1/22

UDK: 159.942Godinjak za psihologiju,vol 5, No 6-7., 2008, pp. 147-168 ISSN 1451-5407

Lidija Miti,

Bojana Dimitrijevi8,

Ljubia Zlatanovi,Filozofski fakultet,Ni

APSTRAKTNA INTELIGENCIJA, EMOCIONALNA

INTELIGENCIJA I JAVLJANJE FLOW-A

Apstrakt

Cilj naeg istraivanja bio je nastojanje da otkrijemo i opiemo

faktore i preduslove za dostizanje optimalnog iskustva i, uopte reeno,

sloenog oseaja oaravajue obuzetosti, ispunjenosti, zadovoljstva i sree

koje prati flow. Koji su to preduslovi, odnosno, crte linosti, najvaniji za

nastanak flow-a? Zato ljudi tee flow-u, i da li postoji razlika izmeu osoba

razliitog nivoa emocionalne i apstraktne inteligencije u sposobnosti

dostizanja stanja flow-a. Uzorak istraivanja je prigodan, ini ga 110

ispitanika, starosti od 25 do 50 godina. Sastoji se od ispitanika za koje se

ispostavilo, na osnovu dobijenih rezultata testova, da su dostizali stanjeflow-a. Meu ispitanicima ima dosta sportista, muziara, umetnika, ahista

ali i prosenih, obinih ljudi. Pretpostavka od koje smo krenuli je da

kolinik apstraktne inteligencije nije prediktor uspeha u ivotu i

zadovoljstva radom koji implicira flow, i da je nastanak flow-a omoguen

ueem crta linosti koje ine emocionalnu inteligenciju, a koje su

obuhvaene jednim od testova primenjenih u istraivanju. Veina hipoteza

je potvrena.

Kljune rei: flow, optimalno iskustvo, emocionalna inteligencija,

apstraktna inteligencija, srea, samosvrhovito iskustvo.

8 [email protected]


2/22

APSTRAKTNA INTELIGENCIJA, EMOCIONALNA INTELIGENCIJA I...

148

Uvod

ampionka u klizanju na ledu opisuje svoje oseanje u trenucimakada joj nastup ide od ruke: Oseam da su sve stvari dole na svoje mesto.Sve je ilo kako treba, sve je bilo dobro, osea da te preplavljuje bujicaemocija koja se samo nastavlja. Jednostavno ne eli da prestane, zato to jetako dobro. uveni kompozitor opisuje oseanje koje ima kada mu raddobro napreduje: Nalazi se u stanju kada osea kao da ne postoji. Ovosam osetio nebrojeno puta, oseam kao da moje ruke nisu deo mene, imamoseaj kao da samo sedim i nita ne radim, sve vreme zauen i oduevljen,a muzika nastaje sama od sebe.

Ukoliko ste nekada bili potpuno udubljeni u neku aktivnost, tako daje vaa energija fokusirana i koncentrisana, a ini se da vreme samoprolee, onda ste najverovatnije doiveli optimalno iskustvo ili takozvani flow .

U nastavku rada zadran je originalni (engleski) naziv zato to unaem jeziku jo uvek ne postoji odgovarajui, opte prihvaen izraz zaovaj psiholoki pojam. U doslovnom prevodu sa engleskog jezika, ovajpojam znai tok.

New York Times ga je nazvao ovekom koji je opsednut sreomali za Mihalja iksentmihalja (Mihalyi Csikszentmihalyi), oveka koji jeuveo pojam flow-a, oseanje sree je mnogo suptilnije i dublje stanje od

onog to veina ljudi podrazumeva kada koristi ovu re.Veina ljudi, kada razmilja o tome, ta ih moe uiniti srenim,

misli da je posedovanje velike koliine novca i lepe kue, vie automobilaili slinih stvari ono to njihov ivot moe da uini srenim i ispunjenim. I,generalno, oekivanje da su materijalne stvari izvor sree je iroko raireno,ali u svakom istorijskom periodu, ljudi koji su se bavili ovim pitanjemuoili su da materijalna dobrobit nikoga ne ini srenim. Novac, mo ili aki zdravlje nisu izvori sree. Oni su korisni, ine nas srenim samo trenutno,ali kao ljudska bia mi imamo uroeno nezadovoljstvo koje se pre svegaodnosi na ono to imamo i posedujemo. Uvek, i pored svega to imamo, mielimo vie - elimo vie novca, vie moi, vie komfora. Ukoliko nenauimo kako da prilagoavamo sopstvene zahteve i elje, koje postoje unaem nervnom sistemu, a koje se genetski prenose, ukoliko ne nauimo dauivamo u trenutku, da uivamo u vremenu koje prolazi, u aktivnostimakojima se bavimo, a ne samo da razmiljamo o naim eljama, uvek emo


3/22

Lidija Miti, Bojana Dimitrijevi, Ljubia Zlatanovi

149

biti razoarani i bez ikakvih iluzija na kraju ivota. Znai, vrsta sree okojoj je re u ovom radu nije srea koja proizilazi iz onog to posedujemoili onog to pokuavamo da dostignemo, ve srea koja proizilazi izsvakodnevnih aktivnosti, srea koja dolazi u trenutku, i to iz naeg uivanjau okolini, u ljudima koji nas okruuju, u zadacima koje nastojimo daispunimo, a to je jedna sasvim posebna vrsta sree. Srea koja proizilazi iznaeg trenutnog korienja vetina, iz ivota, srea koja dolazi iz samogivljenja, a ne elje koju moemo da ostvarimo u budunosti .

Srea, pogled iz drugog ugla

Psiholozi retko razmiljaju o tome ta ini ljude sretnima. Umestotoga, usmereni su na ono to ih ini tunima i/ili zabrinutima. U prilogovome ide i injenica da je u poslednjih 30 godina u psiholokimasopisima u Americi objavljeno 45 000 lanaka o depresiji, a samo 400 osrei.

Martin Selidmen (Martin Seligman), osniva pozitivne psihologijei predsednik amerike psiholoke asocijacije

Dovoenje sopstvenih misli u red, kontrola uma je klju zapostizanje sree. Ali, ime mi postiemo kontrolu? iksentmihalji jezapoeo istraivanja ne tako to je prouavao ta je srea, ve postavljanjem

pitanja Kada su ljudi najsreniji? To jest, ta mi tano radimo kada uneemu uivamo ili kada smo ispunjeni? Ljudi koji dostignu stanje flow-asu ljudi koji oseaju da su ukljueni u neto kreativno, u neto to je deoneeg veeg. Sportisti kau da su tada u zoni, mistici takvo stanje opisujukao ekstazu, a umetnici kao zanesenost.

iksentmihalji opisuje svoje ivotno delo kao napor da proui onoto ljude zaista ini srenima. Srea o kojoj on govori ukljuuje konstantnoizazivanje da se krene van neijih ogranienja i da se postane deo neegveeg od nas samih.

Istraivanja su pokazala da su ljudi uglavnom nesreni kada nitane rade; sreni su kada rade, ali obino ne mogu da definiu ta ih to inisrenima.

Svi smo doiveli periode kada smo oseali da imamo kontrolu nadsvojim postupcima i radnjama koje izvravamo, i da sami kreiramo svojusudbinu. U retkim situacijama kada se to deava, oseamo razdraganost,


4/22


150

duboku i neobjanjivu radost koju dugo negujemo i koja nam u seanjupostaje merilo za ono to bi ivot trebalo da bude.

Ipak, treba imati na umu da srea nije neto to se deava samo odsebe; ona nije produkt sudbine ili neto to moemo kupiti novcem.Aristotel je jo pre dve hiljade i trista godina zakljuio da svi ljudi vie odsvega ele sreu. S' tim u vezi iksentmihalji tvrdi da se malo togapromenilo tokom proteklih vekova. Mi i danas ne shvatamo sreu nitabolje od Aristotela. Ljudi esto imaju oseaj da su im ivoti protraeni i daive uzalud. Godine im prolaze u strepnji i dosadi umesto da su ispunjenisreom.

injenica je da danas due ivimo i da smo zdraviji u svetu

medicine i tehnologije koje su dostigle takav nivo razvitka koji je do pre parstotina godina bio nezamisliv,kao i da raspolaemo neuporedivo veimznanjem i razumevanjem sveta uopte. Postavlja se, ipak, pitanje: da li sunas te prednosti zaista uinile srenima ?

Definisanje prave sree je mnogo komplikovanije odkonvencionalnog, hedonistikog naina da je srea jednostavno, odsustvobola (Maslov, 2001). Iako stvarna srea moe biti prolazna, ona je uvekiva u seanju gde se moe uvek, po volji, dozvati i na taj nain ponovodoiveti. Ovo je voljni proces koji bi svako mogao da naui, a ujedno je inain da se proiri i obogati naa svesnost. Hedonistike definicije sree supogrene jer, prava srea nuno implicira tekoe. Prema Maslovljevimreima, Moramo da nauimo kako da uivamo u patnjama vieg ivota i

u kreativnosti, ili pravim problemima, a ne u pseudoproblemima. Praviproblemi su divni u poreenju sa realnim nevoljama koje donose dosada,usamljenost, i oseanje praznine i beskorisnosti ivota. Najbolji nain dashvatite da ste u nekom trenutku bili sreni, ak i ako vam je tadanedostajala svesnost o tome, jeste da budete posveeni zadatku ili cilju i dase njemu potpuno posvetite.

Teorijski kontekst

O flow-u

Flow je mentalno stanje u kome se osoba potpuno predaje neemu

to on ili ona trenutno obavlja, a koje je okarakterisano oseanjemfokusiranja energije, sreom i zadovoljstvom zbog uspeha u odreenojaktivnosti. Ovaj koncept, predloen od strane psihologa Mihalja


5/22


151

iksentmihalja, iroko je prihvaen u velikom broju naunih polja(Csikszentmihalyi, 2006) .

iksentmihalji je svoju doktorsku disertaciju, ezdesetih godinaprolog veka, izradio prouavajui ponaanje studenata ikakog instituta zaumetnost. Primetio je da su studenti, nakon to su poeli da slikaju, pali uneku vrstu transa. inilo se kao da ne primeuju nita i nikog iz svogokruenja. Kada bi zavrili sliku, divili bi joj se desetak minuta a zatim bi jeodloili na stranu, uzeli novo platno i posvetili se njemu.

Kasnije je iz razgovora sa ahistima, planinarima, muziarima isportistima- traei od njih da opiu kvalitet iskustva koje su imali kada sudostizali svoje vrhunce u karijerama - zakljuio da su svi oni bez obzira na

to ime se bave, doiveli skoro isto iskustvo. Svi su bili zaokupljeni onimto rade, koncentracija im je bila na veoma visokom nivou, a u svakommomentu su znali ta treba da urade. Doivljavali su da je to to rade dobro,bili su svesni da su njihove mogunosti rastegnute do krajnjih granica ali ida mogu i vie od toga. Drugim reima, njihov izazov je bio u skladu savetinama i u tim uslovima javljao se (kasnije definisan) flow. Zaboravljalibi na sebe ,na dnevne brige, nervozu. Oseali su se kao da su deo neegveeg od njih samih. Kasnije su intervjuisane na desetine hiljada ljudi izrazliitih delova sveta, i primeeno je da su svi opisali slina iskustva .Zatose moe rei da je flow univerzalno fenomenoloko stanje koje je isto uskoro svim kulturama. Aktivnosti kojima se ljudi bave da bi se nali u tomstanju su razliite, ali je iskustvo, samo po sebi, vrlo slino.

Izraz flow je nastao 1975. godine kada je nekolicina ljudi, koje jeintervjuisao iksentmihalji, ovo iskustvo opisalo koristei metaforu strujekoja ih nosi. Dakle, psiholoki koncept flow-a je povezan sa ostalimfrazama tipa pustiti da te tok nosi to ustvari znai prilagoditi se.

Smatra se da flow predstavlja vrhunac obuzdavanjaemocija u cilju postizanja uspeha i uenja. Tokom flow-a, emocije ne samoto su zaustavljene i usmerene, nego su i pozitivne, snane i usredsreenena odreeni zadatak.

Jedan od poznatijih pristupa flow-u preko koncentracije je dat odstrane Daniela Golemana (Goleman, 2005). On tvrdi da fokusiranje na

jednu odreenu stvar stvara povratnu spregu koja pojaava poetnu

koncentraciju do take kada ona postaje sila za sebe. Ovo stanje, koje iGoleman prepoznaje kao flow, ostavlja emocionalnu turbulenciju za sobomtako da se sam zadatak izvrava bez napora.


6/22


152

Golemanovo neuroloko objanjenje flow-a je da u tom stanjumozak podeava modanu aktivnost na minimalno potreban nivo i takouva energiju. Osoba kod koje postoji flow na taj nain izbegava suvinustimulaciju koja postoji u stanjima napetosti i besa, kada u mozgu postojinekontrolisana stimulacija.

Istraivanja flow-a pruaju intrigantan pogled na veiti ljudskiproblem - traganje za sreom i kako svesnim naporom moemo doi donje.

Svi su iskusili flow u nekom trenutku i prepoznae ga po njegovimkarakteristikama: ljudi se obino oseaju jakim, pobuenim, imaju potpunukontrolu nad onim to rade bez ikakvog truda, ne postoji svest o samomsebi, i na vrhuncu su svojih moi. Pored toga, i oseaj za vreme i

emocionalni problemi nestaju. Postoji stimuliui oseaj transcendentnostiodnosno prevladavanje granica dotadanjih iskustava.Bilo da je kod stvaralakih umetnosti, sportskih takmienja, rada

koji zaokuplja, ili duhovnog rada, flow je duboka i jedinstvena ljudskamotivacija koja nas tera da se usavrimo i uglavnom prevaziemo svojapostojea ogranienja.

Nasuprot oekivanjima, flow se obino ne javlja u trenucimaoputenosti i zabave, ve onda kada smo ukljueni u neki teak poduhvat, uzadatak koji poveava nae psihike i fizike mogunosti i koji naszaokuplja. Nije bitno kojom se aktivnou bavimo da bismo ovo doiveli.Uprincipu, bilo koji rad nas moe odvojiti od svakodnevnih briga, koloteinei dosade.

Komponente flow-a

Kod flow-a postoji osam elemenata uivanja, kojeiksentmihalji opisuje kao faktore koji karakteriu ili doprinose oseajuflow-a.

1) Izazovna aktivnost koja zahteva vetine ili ravnotea izmeumogunosti i izazova - flow se obino dogodi kada se naemo pred teimizazovom koji od nas zahteva posedovanje odreenih vetina. Ovde morada postoji ravnotea izmeu zahteva same aktivnosti i mogunostipojedinca da izae u susret tim zahtevima. Ukoliko je aktivnost previe

laka, rezultirae dosadom, ukoliko je preteka, nastae anksioznost.


7/22


153

Grafik br.1. Uslovi za nastanak flow-a

2) Gubitak svesti o sebi - u situacijama kada su izazovi veliki zapojedinca i kada su vane njegove vetine da bi se suoio sa njima, njegovase panja potpuno usmerava na datu aktivnost. To rezultira time to se ljuditoliko usmere na ono to rade da im aktivnost postane spontana. Prestaju dabudu svesni sebe. Ovo je ujedno i jedna od najkarakteristinijih osobinaoptimalnog iskustva. Zbog toga se optimalno iskustvo naziva jo ioaravajua obuzetost.

3) Jasni ciljevi - omoguavaju potpuno ukljuenje u aktivnost

oaravajue obuzetosti. Osoba zna ta eli i tei ka tome. Prema modeluoaravajue obuzetosti, ni jedan ekstrem koji se tie postavljanja ciljeva neomoguava potpuno uivanje u ivotu i zato se treba prilagoditi svojimtrenutnim mogunostima.

4) Koncentracija i fokusiranje - podrazumeva visok stepenkoncentracije na jednu ogranienu aktivnost. Pri tom se u svesti ne ostavljamesto za nevane informacije (Csikszentmihalyi, 2006).

Tokom izrade ovog rada, poznati niki alpinista koji je bio jedan oduesnika istraivanja, je ispriao neka od svojih iskustava flow-a, koja mu,na kraju krajeva, i daju motivaciju za postizanje novih uspeha:

... Doivljaj je neverovatan! Tokom celog trajanja ekspedicije, timora da gleda u pravcu jedne take kojoj svo vreme stremi- to je vrh


8/22


154

planine. Za vreme puta doivi sve i svata, nelegalno prelazi kineskugranicu zbog nedostatka novca, skriva se od graninih pasa uvara.Forsira svoju snagu do krajnjih granica i ugroava svoje zdravlje. Znamda mi se krv svaki put kada se penjem pretvara u kaamak. Toliko mi sezdravstveni rezultati pogoraju, da kada se vratim sa putovanja lekari mizabranjuju ak i rekreativno tranje.

Mora biti svestan posledica hipoksije (snien nivo kiseonika u krviizazvan boravkom na velikoj nadmorskoj visini) pre svega moguihhalucinacija. Dok se penje uz planinu nikako se ne sme odazvati pozivulepe vile da se sa njom kupa u jezercu, ve treba ostati pribran i shvatitida je ispred tebe obina hladna barutina a da je vila u stvari tvoj, ne baprivlani lokalni vodi, te da nastavi dalje.

Svako iskustvo je neponovljivo i nezamenljivo, i uvek bih se vratio iponovo penjao.

5) Oseaj kontrole nad situacijom - ljudi koji se zabave radi bavesportovima koji su dosta rizini (na primer: alpinizmom, paraglajdingom,ronjenjem, vonjom trkakih automobila) svesno sebe dovode u situaciju ukojoj ne postoji obean sigurni ishod. Uprkos tome, svi oni navodedoivljavanje optimalnih iskustava u kojima pojaani oseaj kontrole nadsituacijom igra vanu ulogu. ta vie, ljudi ne uivaju u tome da imajukontrolu, ve u oseaju postizanja kontrole u tekim situacijama(Csikszentmihalyi, 2006).

6) Iskrivljen oseaj za vreme - subjektivni oseaj vremena tokomflow-a ne nalikuje realnom, objektivno izmerenom vremenu. Balerine, naprimer, teak okret koji u realnom vremenu traje sekundu doivljavaju kaoda traje nekoliko minuta, a kada proe, ini im se da je proao jako brzo.

7) Povratne informacije, odnosno, direktna i trenutna reakcija nastimulaciju - uspeh i neuspeh su oigledni kod aktivnosti, tako da seponaanje moe na vreme prilagoditi novonastalim situaciji. Gotovo bilokoja vrsta povratnih informacija moe biti prijatna po osobu ako je logikipovezana sa ciljem u koji je uloena psihika energija.

8) Aktivnost je sama po sebi nagraujua, tako da se ne doivljavakao teka. Zadovoljstvo je to raditi. Re je o unutranjoj motivaciji, beztenje ka materijalnim nagradama i prihvaenosti u drutvu.


9/22


155

Samosvrhovito iskustvo

Sam pojam samosvrhovit ili autotelian potie od dve grkerei: auto to znai sam, i telos to znai cilj. To ukazuje da je aktivnostkoju zapoinjemo, sama po sebi, dovoljna, i da ne oekujemo buduenagrade za nju. Izvrenje te aktivnosti je najvea nagrada.

Autotelina linost ima osobinu da lako transformie potencijalnepretnje u prijatne izazove i na taj nain gradi unutranji sklad. Takvoj osobi

je retko dosadno, retko je anksiozna, i u flow-u je vei deo vremena. Znada postavi ciljeve, da razvije sposobnosti, da se skoncentrie i udubi.

Imati kontrolu nad sveu znai da sve to se dogodi moe biti izvorradosti. Svaka sitnica koja prua zadovoljstvo moe nam obogatiti ivot.

Pojam emocionalne inteligencije

Kao i u veini modernih drutava, i u naem se vrednost pojedincameri njegovim koeficijentom inteligencije. Ako uporedimo odnos izmeukoeficijenta inteligencije i steene strune spreme, radnog mesta i sl., pre ilikasnije emo doi do velikih nesrazmera izmeu racionalne inteligencijepojedinca i njenog ostvarenja kroz konkretne ivotne situacije. Kako jemogue da pojedinci esto vrlo visokog koeficijenta inteligencije neuspevaju da ostvare svoje ivotne ciljeve? esto emo za te ljude primetitida imaju probleme u komunikaciji sa drugima, ili da su esto netolerantni,sarkastini, ne saoseaju sa drugima itd. Zbog toga ne treba zanemarivati

znaajni kriterijum- emocionalnu inteligenciju, za prosuivanje pojedincakoji igra ogromnu ulogu u ivotu svake osobe.ta vie, ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije mogu da budu

izrazito neveti vodii u ivotu.Poznato je da su emocije osnovni deo onoga to jesmo i igraju

vanu ulogu u naim odnosima sa ostalima. One se ne mogu zaobii. Samo,veina nas je tradicionalno nastrojena da veruje da emocije treba zapostavitiu uverenju da trebamo, da bi bili efikasniji, sve nae planove i odlukebazirati samo na hladnoj i logikoj inteligenciji.

Naprotiv, takav stav garantuje da e potisnute emocije buknuti,uzrokovati porast sukoba i negativno delovati na raspoloenje pojedinca.

Piter Salovej (Peter Salovey) je nejdetaljnije predstavio naine nakoje inteligenciju moemo prikljuiti oseanjima. On emocionalnuinteligenciju bazira na pet podruja:


10/22


156

1. Spoznavanje ovekovih emocija ili samosvest. To je

prepoznavanje oseanja u trenutku kada se ispoljava to predstavlja temeljemocionalne inteligencije.

2. Upravljanje emocijama predstavlja sposobnost koja se zasniva nasamosvesti. Upravljanje emocijama je sloen proces. Potrebno je odabratiispravnu emociju, njen intenzitet i smer ka eljenom ishodu. Umeeupravljanja svojim emocijama kljuna je ivotna osobina. Upravljanjeemocijama podrazumeva prihvatanje emocija umesto njihovog potiskivanjapa njihovo korienje ima svrhu donoenja bolje odluke.Emocije nam mogui trebale bi da nam pomau prilikom odluivanja. Emocionalna osoba elake razumeti tue oseaje i ponaanje. Sposobna je da sagleda situaciju iz

vie perspektiva. Emocionalna samokontrola i smirivanje afekata su uosnovi svakog uspeha i omoguavaju izuzetna ostvarenja na svakom polju.3. Samomotivacija. Ovladavanje emocijama je osnova za

samomotivaciju i ovladavanje odreenom vetinom.4. Prepoznavanje emocija kod drugih ili empatija.Empatini ljudi

vetije primeuju skoro nevidljive drutvene signale kojima se nagovetavata druge osobe ele. Neregistrovanje tuih emocija veliki je nedostatak uemocionalnom ivotu pojedinca jer svaka vrsta ljudske povezanosti potieod emocionalnog sklada, kao i empatije. Empatija je lina vrstasaoseanja, sposobnost uivljavanja u emocionalno stanje druge osobe irazumevanja njenog poloaja. Empatija se temelji na samosvesti isamospoznaji - osoba otvorenija prema vlastitim emocijama bie vetija i u

prepoznavanju i razumevanju tuih oseanja.5. Umee odravanja meuljudskih odnosa se temelji naprepoznavanju tuih emocija koje omoguava uspean drutveniivot.(Goleman, 2005).

Prvobitne emocionalne reakcije nae EI (emocionalna inteligencija)su klju ka boljem zdravlju, veem doivljaju sree i bliskosti, postizanju

jasnije vizije, veeg uspeha, viih ciljeva, irenja nae snage, unapreenjunae samosvesti, uenja, vee jasnoe, osiguravanju zdravijih odnosa iistanane percepcije i na kraju, postizanju veeg zadovoljstva. Oviemocionalni refleksi, retko svesni, ali snani, motiviu naeodluke.Ukratko, EI nam je potrebna da bismo ostvarili snagu naih emocija.

Moglo bi se rei da je najvee rastojanje, rastojanje izmeu uma(IQ) i srca (EQ). Ako radimo na razumevanju ovoga i usmeravamo EI,


11/22


157

umanjiemo to rastojanje i raditi sa neverovatnim kapacitetom iefikasnou.

Pojam apstraktne inteligencije

Neki psiholozi definiu inteligenciju kao optu mentalnuadaptibilnost na nove probleme i nove situacije u ivotu, definiuiinteligenciju kao sposobnost reorganizacije jednog modela ponaanja kojie biti vie efikasan u novim situacijama. Inteligentne linosti mogu da sesnau u velikom broju razliitih situacija, da se efikasno adaptiraju unovom okruenju, da ue iz iskustva i da prepreke savladaju razmiljanjem.

Visok stepen inteligencije predstavlja i jedan od uslova genijalnostitakve stvaralake aktivnosti koja daje dela (nauna, umetnika,pronalazaka) koja imaju veliki i trajan znaaj za drutveni razvitak. Ali zagenijalnost nije dovoljan samo visok kolinik inteligencije. Na to ukazuje iinjenica da samo mali broj izmeu onih za koje se moe rei da suobdareni predstavljaju genijalne osobe.

Postavlja se pitanje, mogu li nam testovi inteligencije predvidetivisoka postignua? Testovi inteligencije i statistike analize rezultata, mogunam pomoi u rasvetljavanju organizacije ili strukture intelekta: moe li seinteligencija objasniti jednom jedinom sposobnou ili veim brojemsposobnosti.

U velikom broju sluajeva, ljudi koji postiu visoke rezultate natestovima inteligencije, uglavnom imaju poslove vieg statusa. Sa drugestrane, osobe koje postiu nie rezultate, u proseku imaju manje prestinazvanja.

Akademska inteligencija tj. stepen uspenosti pojedinca uobrazovanju ima malo veze s emocionalnim ivotom. Naime, zbog visokesamosvesti, neke osobe sa visokim kolinikom inteligencije, i ne tako retkovisokim obrazovanjem, sklone su samovoljnim impulsima i negativnomispoljavanju strasti, pa neverovatno loe upravljaju svojim emotivnimivotom. Akademska inteligencija ne priprema oveka za prilike u koje nasstavlja ivot. Emocionalne vetine odreuju koliko se uspeno moemokoristiti drugim sposobnostima kojima raspolaemo da savladamo sve

frustrirajue situacije u koje nas esto dovodi ivot. Uprkos svemu,emocionalna i akademska inteligencija nisu suprotstavljene ve samo


12/22


158

odvojene sposobnosti, ba kao i racionalna i emotivna strana svakogpojedinca.

Znanje neijeg IQ-a nam moe pomoi da predvidimo neijiprofesionalni status, ali nam u znatno manjoj meri omoguuje predvianjeneije ivotne uspenosti (Gardner, 1999). Drugim reima, visok IQpomae u predvianju koliko e neko biti uspean u poslu (hoe li postatilekar, advokat ili naunik). Meutim, testovi nisu naroito dobri upredvianju koliko e neko biti uspean u ivotu tj. hoe li zaista postatiizvrstan u odreenom podruju.

Metodoloki okvir istraivanja

Predmet istraivanja

Predmet ovog istraivanja bio je utvrivanje razlike izmeu nivoaapstraktne i emocionalne inteligencije i dostizanja stanja flow-a.

Opti cilj istraivanja

Opti cilj ovog istraivanja je pokazati da li postoji razlika izmeuosoba razliitog nivoa emocionalne i apstraktne inteligencije u sposobnostidostizanja stanja flow-a.

Hipoteze istraivanja

Opte hipoteze:

Postoji statistiki znaajna razlika izmeu osoba koje pokazujunatprosenu asptraktnu inteligenciju od proseno inteligentnih osoba usposobnosti dostizanja stanja flow-a.

Osobe koje pokazuju viu emocionalnu inteligenciju imajustatistiki znaajno veu sposobnost dostizanja stanja flow-a.

Osobe koje pokazuju veu usklaenost apstraktne i emocionalneinteligencije imaju statistiki znaajno veu sposobnost dostizanja stanjaflow-a.


13/22


159

Posebne hipoteze:

Postoji statistiki znaajno via adaptivnost kod osoba koje imajusposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju.

Postoji statistiki znaajno via asertivnost kod osoba koje imajusposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju.

Postoji statistiki znaajno bolja emocionalna percepcija sebe idrugih kod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu naosobe koje to nemaju.

Postoji statistiki znaajno bolja sposobnost izraavanja emocija

kod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe kojeto nemaju.Postoji statistiki znaajno via sposobnost unapreivanja emocija u

drugima kod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu naosobe koje to nemaju.

Postoji statistiki znaajno nia impulsivnost kod osoba koje imajusposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju.

Postoji statistiki znaajno via sposobnost regulisanja emocija kodosoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje tonemaju.

Postoji statistiki znaajno bolja sposobnost odravanjameuljudiskih odnosa kod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u

odnosu na osobe koje to nemaju.Postoji statistiki znaajno vie samopotovanje kod osoba kojeimaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju.

Postoji statistiki znaajno via mo samomotivacije kod osoba kojeimaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju.

Postoji statistiki znaajno via socijalna kompetencija kod osobakoje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju.

Postoji statistiki znaajno via sposobnost empatije kod osoba kojeimaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju.

Postoji statistiki znaajno via sposobnost unapreenja stresa kodosoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje tonemaju.

Postoji statistiki znaajno izraenija crta sree kod osoba kojeimaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju.


14/22


160

Postoji statistiki znaajno izraenija crta optimizma kod osoba kojeimaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju.

Varijable istraivanja

Nezavisna varijabla:

Kategorijalna je i odnosi se na doivljeno stanje flow-a, iji je drugipolaritet nepostojanje ovakvog iskustva, procenjena upitnikom koji meriangaovanost za vreme neke aktivnosti.

Zavisne varijable:

apstraktna inteligencija - procenjena testom nizova TN 10

emocionalna inteligencija - procenjena testom emocionalneinteligencije TEIQue-Trait Emotional Intelligence Questionnaire, koji seodnosi na sledee crte linosti:

1.adaptivnost 2.asertivnost 3.emocionalnu percepciju sebe idrugih 4.izraavanje emocija 5.unapreivanje emocija u drugima6.regulisanje emocija 7. impulsivnost 8.umee odravanja odnosa9.samopotovanje 10.mo samomotivacije 11.socijalnu kompetenciju

12.unapreenje stresa 13.crtu empatije 14.crtu sree 15.crtu optimizma.

Kontrolna varijabla:

Godine starosti.

Uzorak istraivanja

Uzorak je prigodan, ini ga 110 ispitanika, starosti od 25 do 50godina. Sastoji se od ispitanika za koje se ispostavilo na osnovu rezultatatestova da su dostizali stanje flow-a. Meu ispitanicima ima dosta sportista,muziara, umetnika, ahista ali i prosenih, obinih ljudi.


15/22


161

Instrumenti istraivanja

1. Upitnik za procenu sposobnosti dostizanja flow-a, objavljen je uasopisu Journal of Happiness Studies, (chapter 6, 2005. godine), podnaslovom Orientations to happiness and life satisfaction-The full lifeversus the empty life, iji su autori C. Peterson, N. Park, M.E. Seligman.

2. TEIQue-Trait Emotional Intelligence Questionnaire. Ovo je testiji su autori K.V. Petrides i Adrian Furnham, psiholozi sa Instituta zaobrazovanje, pri Univerzitetu u Londonu.

3. Test nizova TN 10. Autori ovog testa su V.Poganik i .Bele-

Potonik. Namenjen je merenju fluidne ili opte inteligencije. Sadraj ovogtesta je relativno nezavisan od kulturalnih uticaja. Sadri 30 zadataka.Postoji vremensko ogranienje za raenje ovog testa a to je 10 minuta.

Osnovni rezultati istraivanjaU ovom istraivanju koriene su sledee mere deskriptivne

statistike:aritmetika sredina AS, standardna devijacija SD, frekvence iprocenti.

Hipoteza da osobe koje pokazuju viu emocionalnu inteligencijuimaju statistiki znaajno veu sposobnost dostizanja flow-a je dokazana.To je i u skladu sa oekivanjima jer se smatra da flow predstavlja

emocionalnu inteligenciju najvieg reda (Goleman, 2005).


16/22


162

Grafik br. 2. Prikaz zavisnosti javljanja flow-a u odnosu nakoeficijent emocionalne inteligencije

visoko iznad prosekaiznad prosekaprosekispod proseka

IQ_grupe

60000

50000

40000

30000

20000

10000

0

Sum

FLOW

EI

U grafikonu su prikazane vrednosti Pirsonovog koeficijenta

korelacije dobijenog na osnovu merenja 15 crta linosti ispitivanih uTEIQue testu. Primetno je da su visoko izraeni visoki skorovi sledeihcrta: socijalna kompetencija, samopotovanje, odravanje meuljudskihodnosa, adaptivnost, samomotivacija, empatija i crta sree. Stepenkorelacije izmeu ispitivanih varijabli je visok. Oigledno je da javljanjeflow-a prati visoke skorove na testovima emocionalne inteligencije.

Tabela 1. Prikaz vrednosti Pirsonovog koeficijenta dobijenog zapomenute crte linosti ispitivane u TEIQue testuAD ASR EPER EXPE UE RE I UO.300 .281 .254 .288 .187 .152 .095 .269

SP SM SK US EMP S O.355 .216 .306 .104 .189 .181 .132


17/22


163

Grafik br. 3. Na ordinati ovog grafika je prikazano15 crtalinosti a na apcisi dobijene vrednosti Pirsonovog koeficijenta za svaku crtu

0 0.1 0.2 0.3 0.4

AD

EPER

UE

I

SP

SK

EMP

O

U grafiku su prikazane vrednosti Pirsonovog koeficijenta korelacijedobijenog na osnovu merenja 15 crta linosti ispitivanih u TEIQue testu.Evidentno je da su visoko izraeni visoki skorovi sledeih crta:

samopotovanje, socijalna kompetencija, odravanje meuljudskih odnosa,adaptivnost, asertivnost, samomotivacija, empatija i crta sree.

Hipoteza da osobe koje pokazuju veu usklaenost apstraktne iemocionalne inteligencije imaju statistiki znaajno veu sposobnostdostizanja stanja flow-a je potvrena.Ova dva vida inteligencije se neiskljuuju ve se proimaju i dopunjuju. Slikovito reeno, visok koeficijentapstraktne inteligencije pomae oveku da nae posao, a visok koeficijentemocionalne inteligencije napredovanje u karijeri.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno via adaptivnost kod osobakoje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju

je potvrena. Osobe koje su postigle visok skor na subskali adaptivnost sufleksibilne,lako se prilagoavaju na novonastale situacije i probleme.Nije


18/22


164

im problem da promene svoje navike i ponaanje ako je to jedini nain dase problem prevazie.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno via asertivnost kod osobakoje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju

je potvrena. Asertivnost je sposobnost ili vetina koja omoguava da seizborimo za svoja prava, osiguravajui da se nae miljenje i oseaji uzmu uobzir, a pri tome se ne naruavaju prava drugih. To je vrsta ponaanja ukojem osoba aktivno napreduje prema svom cilju i sama preduzima korakeza njegovo ostvarenje, za razliku od pasivnog ponaanja u kojem je osobaneaktivan objekat koji reaguje na situacije koje mu ivot namee. Asertivnaosoba kroji svoju sudbinu i upravlja svojim ivotom. Moda nee uvekuspeti , ali e se oseati bolje jer je bar pokuala neto da uini, a i drugi

ljudi e je vie potovati i ozbiljnije shvatati. Za takve ljude moemo rei davladaju sobom tj. da mogu da sauvaju relativno spokojstvo u prilikamakoje bi druge ljude potpuno porazile i obeshrabrile.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno via emocionalna percepcijasebe i drugih kod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosuna osobe koje to nemaju je potvrena. Visok skor ukazuje na osobe kojeumeju da prepoznaju i razumeju svoja i tua oseanja. Sposobni su dadeifruju tue emocionalne signale. Emocionalna percepcija je presudna uonim situacijama u kojim bi pomogla postignue eljenog cilja, ali nijepresudna za uspeh.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno bolja sposobnost izraavanjaemocija kod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na

osobe koje to nemaju je potvrena. Osobe koje su postigle visoki skor lakoiskazuju svoja oseanja drugima, bez ikakvih inhibicija i problema unalaenju pravih rei za to, bilo da su to oseanja besa, mrnje, straha ilisree.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno via sposobnostunapreivanja emocija u drugima kod osoba koje imaju sposobnostdostizanja flow-a u odnosu na osobe koje to nemaju je potvrena. Visokskor sreemo kod osoba koje utiu na raspoloenje drugih osoba i mogu daga promene svojim ponaanjem. Takve osobe su vedre,nasmejane,uglavnom obraaju panju na pozitivna deavanja u njihovimivotima a lake podnose stresne situacije i traume.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno bolja sposobnost odravanja

meuljudskih odnosa kod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a uodnosu na osobe koje to nemaju je potvrena. Osoba koja je postigla visokskor na ovoj subskali se osea prijatno u drutvu, zna da se ponaa,


19/22


165

odnosno, socijalizovana je. To joj nije naporno i neprijatno ak ni kadakomunicira sa nepoznatim ljudima. Ovu sposobnost ini uspena interakcijasa ljudima i mogunost da se nosimo i upravljamo emocijama drugih.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno vie samopotovanje kodosoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje tonemaju je potvrena.Osobe sa visokim samopotovanjem imaju poverenje usebe. Ne sumnjaju u svoje postupke i mogu da preuzmu inicijativu kada jeto zaista potrebno. Samopotovanje ine pozitivna i negativna oseanjaprema sebi povezana sa verovanjem u sopstvenu efikasnost i oseanjekontrole nad sopstvenom sudbinom. ovek bez samopotovanja je gladantue panje, tuih pohvala, tueg divljenja. Visok skor ukazuje na stepen ukom osoba veruje za sebe da je znaajna i vredna.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno via mo samomotivacijekod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe kojeto nemaju je potvrena. Motivacija je opti pojam koji obuhvata celu klasudrugih pojmova kao to su: potrebe, elje, stremljenja, nagoni, tenje, itd.Bez obzira na izazove pred njima,osobe sa dobijenim visokim skorom naovoj subskali lako uspevaju da sami sebe motiviu za dalji rad. Sve tourade im predstavlja zadovoljstvo jer su sigurni da je to dobro uraeno. Nijeim potreban pritisak sa strane da bi se pokrenuli. Kada rade, uporni su, netreba im ohrabrivanje. Samo saznanje da su dobro odradili posao im jeprimarni cilj. Ovo je injenica koja je spomenuta u teorijskom delu rada.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno via socijalna kompetencijakod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe koje

to nemaju je potvrena.Osobe sa dobijenim visokim skorom susocijalizovane.U osnovi se prijatno oseaju u drutvu. Nemaju problema saponaanjem i komunikacijom kada su u drutvu ljudi koje dobro nepoznaju. Socijalna kompetencija je sposobnost i spremnost da se spoznaju irazumeju socijalni odnosi i interesne sfere, sklonosti i oekivanja kao i dase racionalno i odgovorno raspravi i sporazume sa drugim ljudima.Kompetencija oznaava uspeh u uenju pojedinca koji ui, i njegovesposobnosti za odgovornost u poslovnim i drutvenim situacijama.

Hipoteza da postoji statistiki znaajno via sposobnost empatijekod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobe kojeto nemaju je potvrena. Empatija znai biti u mogunosti da sagledamoproblem iz perspektive druge osobe. Ona je najznaajnija komponenta

emocionalne inteligencije. Ona nastaje kao oblik samosvesti; to boljepoznajemo sopstvene emocije, vetije cemo iitavati tua oseanja.Empatija nam daje emocionalnu pismenost, vetinu kojom otkrivamo ta


20/22


166

drugi oseaju. A sposobnost da se itaju neizgovoreni znakovi jeste klju zapredoseanje tuih oseanja: ton u glasu, pokret, izraz lica. Nesposobnostda se odgonetnu tue emocije predstavlja osnovni nedostatak emocionalneinteligencije i tragian gubitak ljudskosti: nedostatak prisnosti, sutinskepanje, odsustvo emocionalnog sklada.

Potvrena je hipoteza da postoji statistiki znaajno izraenija crtasree kod osoba koje imaju sposobnost dostizanja flow-a u odnosu na osobekoje to nemaju. Srea je emocionalno ili oseajno stanje oveka koje sekarakterie oseanjima uivanja i zadovoljstva. To je duboki oseaj uitkakojeg se dugo seamo i na temelju kojeg odreujemo kakav bi ivot trebaoda nam bude. Srea je jedina stvar koju ljudi ele samo radi sebe samih.

Diskusija dodatnih rezultata dobijenih prilikomistraivanja

Rezultati su pokazali da ne postoji statistiki znaajna razlikaizmeu polova meu ispitanicima koja bi ukazala na predispozicije zadostizanje stanja flow-a. Znai da i mukarci i ene imaju jednake anse zadostizanje ovog stanja. Takoe se pokazalo da je kod onih osoba koje su uupitnicima navele da imaju neki hobi nastanak flow-a ei, to znai da jeevidentan statistiki znaajno vii nivo dostizanja flow-a. Jo jednainjenica je utvrena a to je da starije osobe (do 50 godina) imaju statistikiznaajan vii nivo flow-a. U prilog ovome moe ii pretpostavka da su to

zrelije osobe sa mnogo vie ivotnog iskustva.

Zakljuak

Zato ljudi tee flow-u? Sutina flow-a je srea, ona je neprocenjiva.Ne javlja se kao rezultat sluajnih okolnosti. Uprkos verovanjima, srea sene moe kupiti novcem niti osvojiti uz pomo sile.

Nai najbolji trenuci u ivotu nisu trenuci pasivne oputenosti, madasu i ta iskustva izuzetno prijatna kada slede nakon napornog rada. Njihnajee doivljavamo kada svoj um i telo forsiramo do krajnjih granicasvesno pokuavajui da postignemo neto izuzetno teko ali i izuzetno

vredno. Dugo se seamo tih trenutaka i teimo njihovom ponovnomdoivljavanju.


21/22


167

Tada nismo ispunjeni samo zadovoljstvom i sreom nego ioseanjem kontrole nad svojim ivotom. Uopteno govorei, da bi ivottekao, ljudi bi trebali da prevaziu robovanje svojim navikama, rutinskimizvoenjima relaksirajuim stavom.

Preuzimanje kontrole nad ivotom nikad nije lako i ponekad moebiti bolno jer nije ba svaka aktivnost prijatna. Ali uprkos tekoama inaporima da se flow dostigne sama nagrada koja se ogleda u obavljanjueljene aktivnosti (a samim tim i postizanje cilja) je izuzetno vredna.Seanje na zadovoljstvo koje smo doiveli u flow-u je neizbrisivo i uveknas stimulie da traimo nove izazove, razvijamo sposobnosti i dadostignemo novi flow.

Koji su to preduslovi, crte linosti, najvaniji za nastanak flow-a?

Na osnovu istraivanja moemo zakljuiti: adaptivnost, asertivnost, viasposobnost emocionalne percepcija sebe, bolja sposobnost izraavanjaemocija, via sposobnost unapreivanja emocija,vea sposobnostodravanja meuljudskih odnosa, vei stepen samopotovanja, veasposobnost samomotivacije, via socijalna kompetencija, via sposobnostempatije.

Ovi faktori sami po sebi, ine na ivot lepim, vrednijim ismislenijim. Iskustvo flow-a je nezamenljivo i nezaboravno. Bukvalno nastera da se iznova usavravamo i prevaziemo svoja ogranienja ikonstantno probamo neto novo u ivotu, ne dozvoljavajui dokolici idosadi da nas savladaju i pretvore u robove svoje sudbine.

Literatura

Csikszentmihalyi, M. (2006). Flow - Oaravajua obuzetost: psihologijaoptimalnog iskustva. Jastrebarsko: Naklada slap.

Gardner H.,Kornhaber M. ,Wake W.K. (1999). Inteligencija:razliitagledita. Jastrebarsko: Naklada slap.

Goleman, D. (2005).Emocionalna inteligencija. Beograd : Geopoetika.Maslov, A.H. (2001). O ivotnim vrednostima.Izabrani eseji o psihologiji

vrednosti. Beograd: IP arko Arbulj".


22/22


168


ABSTRACT INTELLIGENCE, EMOTIONAL INTELLIGENCE AND

THE APPEARANCE OF FLOW

Abstract

The aim of our research was to discover and describe the factors

and prerequisites for accomplishing the optimal experience and, generally

speaking, a complex feeling of overwhelming engrossment, fulfillment,

pleasure and happiness that accompanies the flow. Which conditions or

character traits are most relevant for the upcoming of the flow? Why do

people have a tendency towards the flow and is there a difference betweenpeople of various emotional and abstract intelligence level and their

capability of reaching the flow. The sample of the research is appropriate,

consisting of 110 tested subjects ageing from 25 to 50. It is comprised of

subjects whose test results showed that they reached the state of the flow.

Among them there are many sportsmen, musicians, artists, chess players, as

well as average ordinarypeople. The assumption from which we have

started is that the quotient of the abstract intelligence is not the anticipation

of success in life and pleasure in work implied by the flow and that the

achieving of the flow is possible with participation of the traits comprising

the emotional intelligence, again consisted in one of the tests used in the

research. The majority of the hypotheses are confirmed.

Keywords: flow, optimal experience, emotional intelligence, abstract

intelligence, happiness, self- indulgent experience

Flow Clanak

Documents

Transcript of Flow Clanak