UNIVERZITET EDUCONSFAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS

SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ

ZNAČAJ PROMOCIJA U SPORTU

Mentor: Student:Doc.dr Milan Bajić Broj indeksa:

Novi Sad, oktobar, 2013.

SADRŽAJ

1. Uvod………………………………………………………………... 3

2. Opis uočenih problema…………………………………………….. 5

3. Analiza problema…………………………………………………... 8

4. Zaključak ………………………………………………………….. 16

5. Literatura…………………………………………………………… 18

2

1. UVOD

1.1 Istorijat firme

FK Novi Sad je fudbalski klub iz Novog Sada, osnovan 1921. kao NTK (Novosadski

Trgovački Klub). Trenutno se takmiči u Srpskoj ligi Vojvodina.

Svoje utakmice igra na popularnoj Detelinari koja je kapaciteta 6.000 gledalaca.

Nadimak kluba je „kanarinci“, zbog boje dresova. Navijačka grupa koja prati FK Novi

Sad je Korida 1990.

Klub je osnovan 23.juna 1921. kao NTK (Novosadski Trgovački Klub) i igrao je u

regionalnim ligama Vojvodine. 1923. godine fudbaleri NTK su osvojili prvenstvo

Novog Sada, jedino tadašnje takmičenje u kojem su učestvovali timovi iz Novog Sada.

NTK je u tom periodu bio deo Sportskog Društva Trgovačka Omladina, a kako je

decembra 1930. godine pisao list Sport, nalazio se na spisku malobrojnih registrovanih

klubova u Novom Sadu. Iz mnogih zapisa i redova stranica sportske štampe i sportskih

publikacija se može videti da je FK Trgovački, klub sa dugom predratnom tradicijom.

1948. godine preduzeće Stoteks reaktivira NTK pod novim imenom FK Trgovački. 1.

avgusta1954. godine FK Trgovački na vanrednoj skušptini kluba menja ime u FK Novi

Sad. 1956. godine komunistička vlast gasi FK Eđšeg zbog navodnog koketiranja sa

okupatorima za vreme rata, a imovinu dodeljuje na korišćenje FK Novom Sadu. Godine

1966. FK Novi Sad je ispao iz druge lige, a FK Radnički iz Srpske lige i fuzijom ta dva

kluba nastao je RFK Novi Sad (Radnički fudbalski klub Novi Sad)

Novosadski „kanarinci“ kako ih od milja zovu navijači, zbog boje dresova, oduvek gaje

prepoznatljiv napadački stil igre, kako kod kuće tako i na strani.

Prvoligaški klub je postao 1961, ali se u tadašnjoj Prvoj saveznoj ligi SFRJ zadržao

samo 3 sezone. Klub je tada predvodio čuveni predsednik kluba Hugo Ruševljanin, koji

je tih slavnih godina kluba bio i na mestu selektora reprezentacije Jugoslavije. Tada su

na Stadion Karađorđe gde je klub tada igrao svoje utakmice dolazili tadašnji slavni

Jugoslovenski klubovi. Te 1962. sezone klub je zauzeo 10. mesto u Prvoj saveznoj ligi

SFRJ i tako za dlaku izbegao ispadanje u niži rang. Sledeće sezone 1963. FK Novi Sad

je napredovao i na kraju prvenstva je zauzeo 8. mesto. Iza Novog Sada su se našli

mnogo popularniji klubovi kao što je Hajduk iz Splita, Sarajevo, Rijeka, kao i gradski

rival Vojvodina. Naredne sezone jedan bod je odlučio da Novi Sad ispadne iz društva

3

najboljih timova Jugoslavije. Od tada FK Novi Sad nije igrao u najvišem rangu

takmičenja.

Novi Sad je 2011. godine proslavio 90. godina postojanja, kada je nastao Novosadski

trgovački klub. Planovi kluba i nove uprave je da se Novi Sad vrati na stare staze slave i

da svoju stogodišnjicu proslavi u elitnom takmičenju što i dolikuje klubu sa ovakvom

tradicijom i istorijom, na kojoj bi mu pozavideli i mnogo veći i popularniji klubovi u

regionu.

2012. godine zbog gašenja Sportskog društva Radnički, klub menja ime u FK Novi Sad.

1.2 Proizvodni program

Proizvodni program ovog kluba jesu igrači, zatim oprema i odeća po kojom su i dobili

ime “kanarinci”, kao i mesto odvijanja sportskog događaja, tj. stadion na detelinari sa

kapacitetom od 6000 ljudi.

1.3 Organizaciona struktura

Upravni odbor kluba čine: Milan Đurović, Ranko Đurović, Milorad Krkljuš, Svetlana

Stepanović, Ljubomir Kustudić, Dragan Jovanović, Radovan Đurović, Radovan Marić

Članovi skupštine kluba čine: Milan Đurović, Ranko Đurović, Svetlana Stepanović,

Ljubiša Dunđerski, Mladen Jovanić, Radovan Marić, Dragan Jovanović i dr.

1.4 Finansijski pokazatelji

Obrna imovina iznosi 12.949 din, dok je stalna imovina 24.077 din. Samim tim ukupna

aktiva iznosi 664.137 din. Ukupne kratkoročne obaveze su 508.943 din, ukupne

dugoročne obaveze jesu 155.194 din i samim tim ukupna pasiva iznosi 664.137 din.

Poslovni prihodi iznose 61.059 din, poslovni dobitak/gubitak 5.734 din, i samim tim

dugoročna rezervisanja i obaveze jesu 671.767 din.

1.5 Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura

Fk Novi Sad ima ukupno 58 zaposlenih, od kojih su većina viša ili visoka škola, dok je

manji procenat zaposlenih sa srednjom stručnom spremom.

4

2. OPIS UOČENIH PROBLEMA

Masovni mediji su proizvod savremenog načina života i masovne kulture. Usled

krupnih kulturnih, političkih i ideoloških promena, način života se izmetnuo od

tradicionalnog i poprimio je nov kvalitet. Neposredni ljudski kontakt i kontakt sa

prirodom su izgubili na značaju, primarne zajednice su razgrađene i obezvređene,

socijalna mobilnost se povećala, a društvo se ubrzano raslojava. U duhu tih promena sve

veći zamah su uzela i sredstva masovnih komunikacija. 

Poznato je da mediji utiču na sport i da sport utiče na posredno oblikovanje medija.

Teško je sagledati ogroman doprinos koji sport donosi medijima. U pogledu sadržaja,

postoje stotine televizijskih i radio programa, novina, časopisa, video igara, i na stotine

hiljada internet sajtova koji se bave tematikom sporta. Davno je uočen ogroman

potencijal koji donosi sportski sadržaj, kao i nezasit apetit korisnika (čitalaca, slušalaca,

gledalaca) za sportskim informacijama.

Sportsko izveštavanje je sve više zastupljeno u svim medijima, kako u onima koji se

bave samo sportom, tako i u onima gde su sportski izveštaji postali sastavni deo

svakodnevnog programa. Mediji posvećuju sve više prostora sportskim i zabavnim

informacijama, koje su prepoznate kao ključni način za privlačenje publike. Sportski

mediji se prosto takmiče ko će obuhvatiti veći broj sportskih događaja i pružiti više

sportskih informacija kako bi privukli pažnju što većeg broja korisnika. 

Sredstva masovne komunikacije su važna za prenošenje poruka (npr. prenos neke

utakmice, takmičenja, sportskih komentara i s.), a pritom se moraju uzeti u obzir i

sadržaj poruke, kao i njen primalac (publika).

Prema većini autora postoje tri uobičajena vida poruke u okviru masovne kulture, koja

su specifična za sport kao njen oblik (poređani su hronološki, a ne nužno po

zastupljenosti):

Prvi vid poruke, koji dopire do auditorijuma jeste štampa. Novine predstavljaju

značajno otkriće u razvoju savremenih medija, jer na malom i lako umnoživom formatu

pružaju obilje različitih informacija. U svom modernom obliku, novine vode poreklo od

letaka i pamfleta koji su štampani i deljeni u 18. veku. Tek krajem 19. veka novine su

postale "dnevne" i privukle ogroman broj čitalaca. 

Informacije koje se primaju putem štampe predstavljaju ujedno i najstariji oblik

obaveštavanja o sportskim događajima. Kasnije su se pojavili radio i televizija i mnogi

5

su mislili da će ova vrsta medija potisnuti štampu. Međutim, štampa je sačuvala

određeni značaj i uticaj, potencijalni krug primalaca ove vrste poruke je veoma širok, a

posebno kada su u pitanju sportski događaji.

Veliki broj listova i časopisa sadrži "sportske rubrike". Analiza sadržaja je pokazala da

te rubrike obuhvataju i do 20% štampane površine. Pored toga, postoje i specijalizovani

sportski ilustrovani časopisi. Na osnovu svega toga, može se zaključiti da je i danas

štampa ozbiljan konkurent radiju i televiziji.

Specifičnost poruke koja se prenosi pomoću štampe je u tome da ona stiže do primalaca

nakon događaja o kojima govori. Čitalac prima posebnu informaciju, mada tu postoji

mogućnost da je i ranije mogao da primi neposrednu informaciju putem nekog drugog

medija. Još jedna važna osobina štampanog medija je u tome što objavljena, tj. pisana

reč ima veću vrednost od izgovorene, odnosno zapamćene, tako da to omogućuje

čitaocima da pročitaju neki članak nanovo posle izvesnog vremena.

Treći vid poruke je karakterističan za televiziju. Takva poruka se prenosi u toku trajanja

sportskog susreta. Događaj se prvo registruje, pa tek onda prenosi. Odlika televizijske

poruke, po kojoj se ona razlikuje od poruka datih putem radija ili štampe, je ta što je

moguće praćenje uživo i neposredno. Neposrednost je veća nego na radiju (gde nema

slike). Gledaoci televizije nisu prepušteni samo spikeru, već mogu i svojim očima da se

uvere, gotovo u istom trenutku šta se zbiva. Zahvaljujući televiziji, ljudi su u

mogućnosti da "učestvuju" u najraznovrsnijim sportskim dogadajima, da prate rezultate,

da slušaju komentare i izveštaje sa utakmica. Neposredna i posredna informacija, način i

forma njihovog doživljavanja, čine dva zasebna područja. Poznato je da dva gledaoca,

od kojih jedan prati utakmicu sa tribina stadiona, a drugi putem televizijskog prenosa,

imaju sasvim različit odnos i doživljaj spektakla. Prateći utakmicu sa tribina, gledalac

može da vidi događaj iz jedne perspektive. S druge strane, ukoliko je prenos dobro

oblikovan, gledalac se može osećati kao da neposredno "prisustvuje" određenom

događaju. 

Pored štampe, radija i televizije, koji su važni transmiteri poruka u oblasti sporta,

neosporan je i značaj filma i interneta.

Trenutno što ovaj klub nudi jeste promocija putem internet sajta i radija, ono što je

njima potrebno jeste više promovisanja putem televizije kao i promovisanje sportskih

događaja.

6

Imidž kluba odnosi se na sliku, predstavu o sportskoj organizaciji i njenim sportskim

rezultatima, sposobnostima i mogućnostima u pozicioniranju kluba u njegovom

okruženju. To je u isto vreme predstava o klubskim budućim stanjima i sposobnostima

prilagođavanja promenama. On je nešto više od "Good-willa". Imidz sportske

organizacije kao sportski proizvod, ima kupca u drugoj profitnoj organizaciji, a forma

interakcije ili razmena između proizvođača i kupca može biti "sponsorship"

(sponzorisanje ili sponzorski odnos).

Postoji takođe problem u nedefinisanoj ciljnoj grupi u uvođenju sportskih marki na

robno tržište, što iziskuje potvrdu ranijih međunarodnih rezultata, nova ulaganja

finansijskih sredstava u promociju i redizajniranje simbola, logotipa, boja i dr.

Međutim, postavlja se osnovno pitanje da li je tu kraj sa promenom imena? Uvođenje

nove sportske marke, a naročito, njene izmene, posle duge upotrebe i prihvaćenosti od

strane potrošača su evidentni problem sportskih klubova.

Sportski događaj, naročito oni vrhunskog karaktera, promovišu u isto vreme i sportsku

marku odgovarajućeg takmičenja. Sportska marka kao proizvod, traži svoje tržište i

nalazi ga u onim ciljnim grupama, za koje se smatra das u konzumenti sportskih

informacija. Ovom klubu je potrebna bolja promocija sportskih događaja kako bi

povećali broj prodatih ulaznica, a samim tim i kroz promociju dobili veći profit.

Imajući u vidu ove promene i njihovu neminovnu implikaciju na sve društvene sfere,

može se zaključiti da sport nije više samo stvar zajednice i društva, nego da je postao

biznis koji može da stoji rame uz rame sa svim drugim društvenim delatnostima. 

Sport, iako ima naizgled slobodan, dobrovoljni i neobavezni karakter, predstavlja

domen delatnosti od velikog interesa i značaja za moderno društvo. Mediji su doprineli i

doprinosiće ubuduće da se sport razvija još više u pravcu aktivnog masovnog pokreta.

7

3. ANALIZA PROBLEMA

3.1 Rešenje menadžera i zaposlenih

Aktivnosti koje su neophodne da bi menadžeri sportskih klubova odgovorili ciljevima i

svojoj profesionalnoj misiji, obuhvataju: konceptualne zadatke i reševanje problema sa

naglašenim lokalnim aspektom što uključuje analizu razvoja kluba i razradu strategije

upravljanja klubom, obavljanje poslova odnosa sa javnošću i menadžmenta

komunikacija, kontrolisanja celine procesa (sportski ciljevi, budžet), menadžment

ljudskog resursa, obezbeđivanje ponude sportskih aktivnosti i strukturaciji

administracije kluba.

Izvršavanje zadataka pretpostavlja akciju u tri područja: konceptualnom (sposobnost

razumevanja uloge kluba i njegovog okruženja), humanom (sposobnost rukovođenja

grupom i organizacijom), tehničkom (sposobnost organizovanja i vođenja sportskog

kluba). Radi postizanja svojih ciljeva, menadžer sportskog kluba treba da stekne

teorijsku i praktičnu pozadinu koja obuhvata: istoriju, sociologiju sporta, ekonomiju

sporta, marketing sporta, planiranje, pravo u sportu, menadžmenet ljudskih resursa.

- Funkcije menadžera u sportskom klubu obuhvataju:

- Menadžment (planiranje, organizovanje);

- Optimizaciju međuljudskih odnosa (kadrovanje, rukovođenje);

- Finansijske resurse i ekonomiku objekta (kontrolisanje, poslovna efikasnost);

-Menadžment događaja i marketing (praćenje i upravljanje).

Ove funkcije su prisutne u delokrugu rada svakog menadžera iako u različitom obimu

na različitim nivoima menadžmenta. Menadžeri sa vrha piramide - genaralni direktori,

sekretari i sl. - bdiju nad širim okruženjem organizacije, razvijaju njenu filozofiju,

strategiju i politiku razvoja. Menadžeri srednjeg nivoa - šefovi odeljenja, rukovodioci

stručnih štabova i sl. - bave se ciljevima svojih funkcionalnih područja (finansije,

marketing, sistem informisanja i sl.) i odeljenja. Menadžeri prve linije - treneri, kapiteni

timova, predradnici i grupovođe i sl. - zaokupljeni su prvenstveno radom sa ljudima,

individualnim ciljevima sportista, njihovim takmičarskim karakteristikama, tehničko-

taktičkim veštinama, motivisanošću.

Menadžeri imaju, unutar i izvan sportske organizacije - takođe društvene uloge. Prvo,

interpersonalnu ulogu lidera ili predstavnika formalnih funkcija. Drugo, informativnu

ulogu izvora obaveštenja o važnim podacima ili govornika - izveštača koji nastupa pred

8

spoljnom publikom - javnošću. Treće uloga sudije - arbitra koji donosi odluku u

trenutcima krize, pregovaranja i raspoređivanja - alokacije oskudnih sredstava - resursa.

Realizacija funkcija i društvenih uloga zahteva da menadžeri neprekidno stiču i

usavršavaju tri vrste ekspertskih sposobnosti. Prvo, konceptualne - logičko - misaone

sposobnosti koje obuhvataju moć analize, razjašnjavanja i rešavanja problema. Ove

sposobnosti dobijaju na značaju sa rastom nivoa na kojem se menadžer nalazi u

hijerarhiji upravljačkih ovlašćenja. Drugo, interpersonalne sposobnosti ili sposobnosti

usmeravanja međuljudskih odnosa. Ove sposobnosti su važne na svim nivoima

menadžmenta ali im značaj raste idući ka dnu piramide ovlašćenja. Treće, tehničke

sposobnosti koje se odnose na posebne zahteve konkretne organizacije. Značaj ovih

sposobnosti je najveći na nižim nivoima menadžmenta.

Glavni zadaci i odgovornosti menadžera sastoje se od planiranja, organizovanja,

kontrolisanja i rukovođenja dnevnih radnih aktivnosti podređenih u određenoj grupi.

Ovi zadaci pripadaju: Menadžeru korporacije - "Corporate manager" - ovoj grupi

pripadaju osobe koje - kao direktori, glavni izvršni ili odeljenski menadžeri - upravljaju

preduzećima ili organizacijama, ili odeljenjima, za čije upravljanje su potrebna ukupno

tri ili više menadžera; Generalnom menadžeru - "General manager" - grupa koja

obuhvata osobe koje upravljaju preduzećima, ili u nekim slučajevima organizacijama,

za sopstveni račun ili račun vlasnika, uz manju ne menadžersku pomoć i uz asistenciju

ne više od jednog menadžera koji takođe može da se svrsta u poslove koji su širi od

poslova specijalizovanih menadžera u velikim preduzećima ili organizacijama.

Uloga Sportskog saveza na lokalnom nivou je veoma značajna. Došlo se do zaključka

da tamo gde postoji, sport na lokalnom nivou funkcioniše efikasnije. Pokazalo se da

Sportski savezi i lokalne samouprave ne prepoznaju dovoljno jedni druge kao obavezne

partnere u procesu razvoja sporta na lokalu. Ove veze bi trebalo jačati. Takođe bi

trebalo raditi na jačanju kapaciteta lokalnih sportskih saveza za pisanje programa i

projekata.

Nepostojanje lokalnih strategija za sport. Stara strategija je već istekla, pravi se nova.

Lokalne samouprave ni u prethodnom periodu nisu bile motivisane za pravljenje svojih

lokalnih strategija za sport, te će, bez obzira na zakonsku obavezu da ih donesu 6

meseci po stupanju na snagu nove Nacionalne strategije, biti neophodna dodatna

podrška za proces strateškog planiranja sporta na lokalu.

9

3.2 Rešenje prema literaturi

Sredstva promocije koja se koriste prilikom komponovanja promocionog miksa su: 1)

Reklama, 2) Lična prodaja, 3) Publicitet, 4) Dopunska promocija. U elitnom sportu su

karakteristične dve vrste reklamnih kampanja: reklame sportskih događaja i korišćenje

sportskog događaja kao mesta i povoda za reklamne kampanje firmi izvan sporta.

Reklamna poruka se iznosi na diskretno i na ekstravagantan način, korišćenje publiciteta

u sportu zahteva dobro osmišljenju ofanzivnu kampanju. Oblik publiciteta predstavljaju

konferencije za štampu i brifinzi.

Kombinovanjem elemenata "4P" marketing miksa (Produc,Price,Place,Promotion)

sportska organizacija traži puteve dolaska do najbolje, optimalne ponude sopstvenog

proizvoda sportskom tržištu.

Marketing kao poslovna funkcijane može se posmatrati izolovano od drugih funkcija

sportske organizacije, uključujući sportske i poslovne. U sportskoj organizaciji nužno je

da se ustanovi čoncept integralnog menadžmenta koji će koordinisano sa drugim

funkcijama identifikovati i zadovoljiti sve potrebe za sportskim proizvodima. Ta

koordinacija se pre svega odnosi na finansijsku funkciju i funkciju treninga i

takmičenja. Koncept integralnog marketinga znači:

Koordinaciju svih marketing aktivnosti u okviru marketinga kao poslovne

finkcije

Marketing kao poslovna funkcija mora biti koordinirana sa ostalim poslovnim

funkcijama u organizaciji.

Marketing mora da obezbedi potrebnu koordinaciju sa organizacijama i

institucijama sredine (kupcima, dobavljačima, kanalima prodaje.)

Praktična korist ovog koncepta je u tome što ukazuje na neophodnost da marketing kao

poslovna funkcija koordinirano sa drugim poslovnim funkcijama treba da poveže

ukupnu aktivnost organizacije sa zahtevima kupaca. Ako je cilj sportske organizacije u

marketing (orjentacija ka tržištu) odnosno da se produkti sporta usmere ka širokoj

potrošačkoj populaciji, onda je povratna sprega ("feedback") značajnija što informacije

iz tržišta nesumnjivo utiču na način organizovanja marketing funkcije.

10

3.3 Predlog studenta

Reklama je svaki oblik plaćene promocije, proces ubedljivog saopštavanja informacija

odgovarajućem tržištu u vezi sa nekim proizvodom ili uslugom. Ona je danas

nezaobilazni pratilac sporta. U suštini svake reklame je informativni lanac, a njena

uloga se zasniva na kontroli koja teče od pošiljioca ka primaocu reklame. Da bi se ta

kontrola postigla, pošiljilac poruke kupuje prostor u javnosti, tj. postavlja reklamne

panoe na ulici, oglašava se u novinama na radiju ili televiziji, pa i putem interneta.

Reklama se sastoji u stvaranju medijskog prostora koji pošiljalac može potpuno da

kontroliše. To je svojevrsni oblik slanja poruka potrošačima-kupcima i ostaloj javnosti

preko medija za masovno komuniciranje. 

Najvažnija obeležja reklama su: visok stepen izloženosti poruka javnosti, uverljivost

koja se postiže ponavljanjem poruka, mogućnost stvaranja atmosfere, "dramatizacija

proizvoda". Reklamom se stvara i održava pozitivna predstava o robi, ili se može

zainteresovati potrošač za kupovinu.

Televizijska reklama je delotvorna za robu krajnje potrošnje jer dopire do velikog broja

kupaca. Istovremeno, ona je najskuplji oblik promocije. U početku reklama se svodila

na uzvikivanje (vikanje). Kada je štampana reč postala dostupnija, počeli su se koristiti

plakati, leci i oglasi u mnogobrojnim listovima. Danas, reklama se proizvodi oglasima u

štampi, televizijskim i radio spotovima, kinematografijama, katalozima, plakatima i

ostalim reklamnim sredstvima. Zahvaljujući novinama, radiju i televiziji, reklama je

postala deo naše svakodnevice.

Reklama ima odlučujuću ulogu ne samo u sferi masovnih komunikacija, gde vrši

nezamenljivu fiinkciju ekonomske podloge i kulturnog orijentira, već i u sferi

potrošačkog sistema.

Sport je izvanredan posrednik preko koga mogu mnogobrojne poruke da dopru do

potrošača. Reklama se ne bavi samo oglašavanjem, ona "poziva", treba da nas ubedi

kako je važan način života koji vodimo, a zatim da je posedovanje određenog predmeta

potvrda tog načina življenja. Mnoge reklame se zadržavaju upravo na tome: one ne

preporučuju direktno proizvod, već samo uspostavljaju vezu između datog proizvoda i

jednog stila života, društvenog položaja koji nastojimo da dobijemo. Primer sporta je

najbolji dokaz za ovu tvrdnju; njegova suštinska karakteristika (određen zdrav način

života i izgled na primer) koristi se u savremenoj reklami.

11

Kako Isaković ističe "propagandisti su odavno shvatili da pomenuti magnetizam sporta i

popularnost sportista mogu biti korišćeni radi ubedivanja njihovih poklonika. Nije reč

samo o već stereotipnim reklamama za pene za brijanje ili losione koji se koriste posle

brijanja već i o (daleko) suptilnijim poduhvatima. Kad je na lopti kojom se igra

utakmica (upadljivo) ispisano ime i oznaka proizvodača ili reklama za neki proizvod

(koji ne mora imati veze sa sportom), propagandisti pokušavaju da koriste činjenicu da

je lopta veći deo trajanja utakmice u središnju pažnje prisutnih (a eventualno i

televizijskih gledalaca). U žiži interesovanja su igrači, koji često na odeći nose slične

poruke (reklame), osvežavaju se iz boca na kojima su ispisana imena napitaka njihovih

proizvođača. Na terenu i/ili oko njega i na drugim delovima stadiona su rasporedeni

reklamni panoi firmi koje žele da i na taj način popularišu svoja imena, proizvode,

simbole. Propaganda koristi srazmerno široku privlačnost, univerzalnu

rasprostranjenost, dinamiku i dramaturgiju sportskih nadmetanja i stavlja ih u funkciju

postavljanja ciljeva drugih delatnosti, u prvom redu ekonomije, ideologije i politike. S

druge strane sport, odnosno pojedine sportske discipline ubedivanjem prošire skupine

učesnika i poklonika, kako bi odnosna takmičenja postala još privlačnija, univerzalnija,

rasprostranjenija, dinamičnija i dramatičnija. (Isaković, Z., 1991). 

Prilikom reklamiranja koriste se različiti argumenti, kao što su originalnost,

samopotvrđivanje ličnosti, sigurnost, prestiž, zdravlje, komfor i udobnost, dobar stil i

ukus, muževnost, ženstvenost, zabava...

Reklama i propaganda svojim pozivima nameravaju da oblikuju čoveka kao potrošača

sporta. 

Televizija prodaje reklamno vreme. Najčešće nekoliko firmi ili korporacija kupuju

celokupni program za reklamiranje samo svojih proizvoda. One se nazivaju sponzorima

određenog programa ili sportskog prenosa. Sponzori jače naglašavaju i privlače pažnju

TV gledališta za svoje proizvode. Reklama nastupa sistematski; nju ne interesuje samo

masovnost, već i uzrast, pol, interes, a pre svega nivo prihoda i mogućnost kupovine

gledalaca. Sport je izvanredan skoro idealan posrednik za kontakt sa masovnim

auditorijumom, za dopiranje reklame do njih. 

Kad je u pitanju reklamiranje sporta, često se javlja i snobizam. Pojedinci ponekad nisu

svesni da kupuju simbol društvenog položaja i simbol prestiža, a ne proizvode koji bi

funkcionalno zadovoljili njihove stvarne potrebe. Doduše, u pitanju su potrebe, ali

veštačke.

12

Snobovski odnos ogleda se u ponašanju "elitnih", tj. skupih sportova. To su sportovi kao

što su golf, tenis, jahanje, veslanje. Neki autori tvrde da je sport, kada je u pitanju

snobizam, postao autonoman, jer poznaje, formira i kultiviše svoje sopstvene snobizme.

To su snobizmi koji uključuju odevanje (odela biciklista i nekih trkača), snobizam

klubova, raznih takmičenja, itd. On zadobija terene koji još nisu potčinjeni akumulaciji

kapitala. To se posebno odnosi na zemlje u razvoju. Kroz sportske proizvode i opremu

izvozi se određena ideologija, način i stil života. To doprinosi da se "eksploatisani

identifikuju sa svojim tlačiteljima". Sociološki posmatrano, dešavaju se ozbiljne

promene, jer nastaje homogenizacija načina življenja" (prema Koković, D., 2004).

Zahvaljujući reklami, sport je ušao u novi obrazac. Dobar primer takvog postupka je

takozvani televizijski "time-out". Prošla su vremena kad su se reklame emitovale tokom

pauza koje nalaže prirod utakmice, kao što je pravi Time-out ili poluvreme. Takvom

praksom propagandne poruke su bile isprekidane i nedovoljno učestale, što nije

donosilo veliku dobit. Zato je u košarci i fudbalu uveden redovni televizijski time-out ili

pauza u utakmici kako bi se prikazale reklame. lako se na taj način zarađuje više novca,

narušava se kvalitet utakmica. Tako bi se zbog prekida za reklame, moglo dogoditi da

jedna ekipa izgubi dobru priliku, a možda i utakmicu.

Savremena svetska trgovina potvrđuje značaj reklame i njenu povezanost sa sportom,

zato što želi da uključi sport kao kategoriju usluga i jedan od mnogobrojnih

nusproizvoda koje multinaconalne kompanije predlažu potrošačima (igre, filmovi,

kompakt diskovi, putovanja). Stručnjaci za reklamu tvrde da više nisu tu samo da bi

prodavali proizvode nego da bi smislili nove obrasce ponašanja i služili kao neka vrsta

protivteže industrijskom pritisku.

Sportski događaj, naročito oni vrhunskog karaktera, promovišu u isto vreme i sportsku

marku odgovarajućeg takmičenja. Sportska marka kao proizvod, traži svoje tržište i

nalazi ga u onim ciljnim grupama, za koje se smatra das u konzumenti sportskih

informacija.

Sportske usluge  su deo ponude sportskom tržištu. Odnose se na omogućavanje

zadovoljenja potreba širokog potrošačkog auditorijuma za fizičkim vežbanjem, odnosno

sportom. U vrhunskom sportu ovih usluga praktično nema, osim u kategorijma sportista,

koji se pripremaju za vrhunska dostignuća (sportske škole i pioniri). Sportske usluge,

koje se naplaćuju za čas vežbanja odnose se uglavnom na rekreativni sport.

Marketinškom akcijom obezbeđuje se klijentela za rekreaciju. Sve češće vrhunske

13

sportske organizacije kombinuju svoju delatnost sa ponudom vezanom za davanje

usluga. Atletika, tenis, plivanje, atletska gimnastika, borilačke sportske veštine i drugi

sportovi najčešće koriste ovaj oblik tžzišnog komuniciranja sa potrošačima sportskih

usluga. Usluge mogu biti u vidu stručne pomoći koje daju sportske organizacije

klijenata. Imidž sportista ili grupa je takođe potencijalni sportski proizvod koji se može

"marketirati" poznatijim formama, koje su objašnjene u ranijem izlaganju (npr. transferi

sportista, marketinško korišćenje likova i imena sportista i sl.) Završavajući izlganje o

sportskom proizvodu, kao jednom od četri elementa marketing miksa nužno se nameće

činjenica da sportski proizvod čini osnovnu varijbilu na osnovu koje se stvara ponuda

sportskom tžištu.

3.4 Prednosti i mane ponuđenog rešenja

Prednosti

Podrška lokalne zajednice

U svom radu i funkcionisanju Fudbalski klub “Novi Sad” ne bi mogao da opstane da

nema značajnu podršku lokalne zajednice. Lokalna zajednica izdvaja značajan deo

svojih sredstava I na mnoge druge načine pomaže da se ovaj klub održi.

Uslovi rada i razvoja

U sadašnjem obliku objekat se sastoji od fudbalskog terena, četiri tribine, dva

polukružna objekta i zgrada svlačionice u pod tribinskom prostoru severne tribine.

Zapadna tribina pored gledališta sadrži svečanu ložu i ložu za novinare. Svi prilazi

tribinama se izvode direktno po horizontali ili lako nagnutim pešackim rampama. 

Ulazak u evropsko takmičenje

U svojoj istoriji F.K. “Novi Sad” je već nekoliko puta izborilo učešće u međunarodnim

fudbalskim klupskim takmičenjima. Sa aspekta promocije, ali i sa finansijskog

gledištaovo predstavlja izuzetnu šansu da se na najbolji mogući način doprinese

uspesima kluba i njegovom uspešnom poslovanju. Ovo predstavlja veliku šansu i zato

ovaj klub mora svoje snage usmeriti u cilju formiranja kvalitetne ekipe i proboja u

Evropu.

14

Marketing

Marketing nije mnogo razvijen prvenstveno zbog drugih problema koji su mnogo

važnijiu ovom trenutku ali bi svakako bilo dobro pozabaviti se marketinškom razvoju

kluba kao sredstvu prihoda. Klub ima male zalihe reklamnih sredstava i mali opseg

teritorije marketinga što ne odaje dobar utisak za jednog prvoligaša. Za rešavanje ovog

problema potrebno je kroz prodaju i donaciju sportske opreme i nekihukrasnih sredstava

(kao što su bedževi, majice...) zatim kancelarijskog pribora (olovke, blokovi,

kalendari...) sa obeležjima kluba ostvariti profit kao i bolju reklamu za klub.

Ovim bi se postigao efekat koji odaje sliku jednog stabilnog kluba sa dobrim

marketingom i to bi privuklo mlade ljude da se bave sportom u ovom klubu ali

isponzore.Promovisanje putem medija i reklamnih kampanja treba da bude neizostavni 

deo marketinga.

Mane

Finansije

Finansijska sredstva su svakodnevni problem većine sportskih organizacija u zemlji pa

tako i FK”Novi Sad”. Učestvovanje u najelitnijem takmičenju jedne zemlje iziskuje

mnogo sredstava jer bez ekonomske osnove nije moguće održati se u eliti. Poslovanje

organizacije je svedeno samo na pokrivanje troškova .Potrebno je pre svega privući

mlade ljude da se kroz plaćanje članarine bave sportom uovoj organizaciji. Moraju se

preduzeti mere koje bi rashode kluba dovele na minimum i u tom slučaju bi se znatno

poboljšalo poslovanje kluba i njegov finansijski razlog. Menadžment mora najpre da

sastavi biznis plan u kojem će biti iznešeni svi podaci oklubu. Biznis plan će poslužiti

kao osnova za razvijanje finansijske strategije

15

4. ZAKLJUČAK

Menadžment u sportu predstavlja jednu od najvažnijih i ujedno najsloženijih delatnosti,

koji obezbeđuju da se sportske i poslovne funkcije sprovode na što racionalniji,

ekonomičniji i efikasniji način. Menadžment u sportskim organizacijama predviđa

sportski razvoj, planira opšte poslove u oblasti sporta, organizuje sve relevantne resurse,

procese i funkcije, ostvaruje politiku razvoja ljudskih resursa, organizuje sportsku i

poslovnu funkciju, obezbeđuje komunikaciju i koordinaciju, odlučuje o sprovođenju

najpovoljnijih rešenja, kontroliše procese i eliminiše destruktivne konflikte. Bez

sportske organizacije menadžment ne može da obezbedi svoj funkcionalni sadržaj, i

obratno, bez menadžmenta sportska organizacija nema integralnu, odnosno optimalnu

moć za svoje delovanje i strategijski razvoj. Menadžment ljudskih resursa u sportu

predstavlja nov teorijski, naučni i pragmatični pristup, koji se, s jedne strane, odnosi na

upravljanje sportistima od strane trenera, tima stručnjaka i sportskih naučnika, a sa

druge strane, na efikasno i efektivno upravljanje celokupnom sportskom organizacijom

od strane upravljača u sportu, sportskog menadžera, marketing menadžera i sportskih

volontera.

Iz gore prikazanog vidimo da je za razvoj kluba potrebno pre svega imati dobar stručni i

igrački kadar, zatim ambicije da se napravi uspešan plan razvoja koji će sedo kraja

ispoštovati tokom sezone i naravno dobri materijalni uslovi.

Razvijanjeinformacionih sistema je neophodno kako bi se stekao uvid u poslovanjekonk

urencije, razvoj tržišta,kretanje cena i potražnju za sportskim uslugama.

Potrebno je pratiti najnovija dostignuća iz sveta sportskog biznisa i dobijeneinformacije

obraditi i koristiti u planiranju strategije probijanja na tržištu. Najefikasniji način koji

menadžment jednog savremenog kluba treba da koristi usvakodnevnoj praksi je

proaktivno planiranje, gde se pomoću dobijenih informacija predviđaju budući događaji

bitni za organizaciju. Fudbalski Klub ”Novi Sad” nije samo sportska organizacija

u kojoj se mladiljudi razvijaju i stvaraju nova prijateljstva već vaspitna ustanova i način

da se ljudiodvoje od uličnog života, alkoholizma, pušenja i drugih štetnih stvari koje

kvare nesamo život u Novom Sad-u već i u celoj zemlji. Zato je potrebno shvatiti koliko

FK”Novi Sad” znači za lokalnu zajednicu.

16

Pitanje organizacije marketinga nije jednostavno naročito ako se ima u vidu njegov

integralni koncept. Ne može se marketing preko noći uvoditi u sportske organizacije jer

će to zahtevati nova razgraničenja, odnosno diversifikovanje određenih funkcija, što

samo po sebi nije lak zadatak.

U svim kombinacijama, sportske organizacije moraju imati, makar, kostur marketing

službe, sa direktorom koji će procesom upravljnja marketingom pokrenuti i usmeriti

aktivnost u cilju zadovoljenja potreba potrošača sportskih porizvoda.

17

5.LITERATURA

1. Tomić, M. (1995). Menadžment u sportu. Beograd

2. Koković, D. Sport i mediji. Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2004.

3. Bajić, M.Osnovi marketinga, Esucons university, Novi Sad, 2013.

4. Ljubojević, Č. Menadžment i marketing u sportu, Beograd, 2001.

5. http://www.fknovisad.com/

6. http://www.savremenisport.com/Marketing_Osnove_index.html

18