UMESTO UVODA: STIL, NAJVIE NAELOPALANKEIskustvo nam je palanako. Ponekad, opasno je (i kanjivo) rei to na uho palanakoj oho-losti; ponekada, meutim, ova re ide do pojma sudbinskog: palankaje, kae se, naa sudbina, na zao udes. Nema niti moe da bude pro-mene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti. Iz-meu sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni gradjDuh njegov, meutim, jeste duh izmeu plemenskog, kao idealno-je-dinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog. Kada ovaj duhovako govori o svojoj zloj sudbini, on govori o svojoj izuzetosti izistorije. Ali, i kada je oglaava za prokletstvo, on hoe tu izuzetost.Osnovna pretpostavka duha palanke negde je u tome: da je to duh ko-ji, zaboravljen od istorije, pokuava sada ovaj udes da preobrazi u svo-ju privilegiju, time to e i sam (onako kao to se klin klinom vadi) dazaboravi istoriju, ovim zaboravom da se ovekovei u samom sebiT^a-veren trajanju, s onu stranu vremena. Vreme je s druge strane brda, ta-mo gde poinje svetski haos, ili haos apsolutno-otvorenog sveta.Ma ta moglo da se vidi u ovom nagonu za zatvaranjem, za izu-zimanjem iz vremena (kada se, u venosti", ivi zajedno sa mrtvima,i kada nema mrtvih, kada je svet kao u nekakvom venom Danu ve-no-praroditeljskog sveta) izvesno je da ovaj svet apsolutne otvorenostipostoji samo u/duhu palanke, u njegovom strahu od sveta, da je tajsvet jedan nedvosmisleno palanaki svet. Nema sveta izvan duha pa-lanke. Samo on, koji ispoveda religiju zatvorenosti, religiju u kojoj je vrhovni bog ovaj bog jedinstva, a njegova antitetika, demonska sila,zlo apsolutne otvorenosti, samo on poznaje ovaj apsolutno-otvorenisvet; ali, ne znai li to da, ako je svet palanaki, isto tako nije i pa-lanka - svetska?Gde je svet idealno-zatvorenog, ako ne samo u duhukoji se protivi otvaranju, na iskonski svoj nain, i koji pokuava daovo svoje protivljenje po-stvari, da ga nae u jednom njemu savrenosaobraznom svetu? Svet palanke postoji samo u duhu; sam duh palan-ke je jedna apsolutna palanka, za kojom zaostaje svaka stvarnost pa-lanke. On nema svog sveta, u koji bi mogao savreno da se materaja-lizuje, koji bi bio njegovo idealno olienje. Ma koliko pokuavao daprikae svet palanke, u kome je roen, kao svoj svet, i ma koliko tajsvet njemu bio najblii, on je jedan lutajui duh, jedan nemogui duh:nema zemlje u kojoj on nije mogu, jer je on svuda podjednako nemo-gu, u ovom svom zahtevu za idealno zatvorenim, koje bi bilo van-vremeno i, samim tim, nitavilo venosti.Ali, upravo zato to nema svog sveta, on i jeste duh: tamo gdeprestaje mogunost sveta poinje mogunost ovoga duha. Pretvorensvojom nemogunou u ovu stalnu mogunost duha, on se javlja kaorodonaelni duh svake tenje ka zatvaranju u svoj svet, kao svake te-nje da se svet preobrazi u svet palanke. Svet je, u njegovom doivlja-ju, s neke druge strane brda, a ne u njegovom svetu, kao svetu palan-ke koji je, u tom smislu, ne-svet. Sve to karakterie ne-svet (dosamog nitavila, do samog ne-bia) odlikuje i palanku, u doivljajuovoga duha. Mogui stav palananina je stav odobravanja ili pobune,stav^svesnog konzervatizma, koji se zasniva na kritici sveta", na ose-anju sopstvene prvorodnosti (svet je bio kao to sam ja sada, ja samdakle prolost sveta, njegova iva istorija; ja sam tamo gde je nekadabio svet, ja sam ostao, svet se otpadio od prvanje svoje sudbine, onse odrodio; svet je, dakle, odrod a ne ja), ili stav oajanja koje sanjaukljuenje u svet, negacijom palanke. Duh palanaki u oba vida se javljai u oba vida trijumfuje. On, u svakom sluaju, mora da se shvati kaojedan delatan duh. ak i u prvome sluaju, ako je konzervativni stavnesumnjiv, ovaj duh je delatan: \on je samo pasivno delatan, on pala-naki pokuava da akciji suprotstavi pasivnost, u tome smislu to onoto jeste pokuava da suprotstavi onome to nastaje. Ono to palana-ki jeste, samim tim to je poetak koji se nije odvojio od sebe, kojinije evoluirao, ne dozvoljava aktivnost, da njome ne bi bio izneveren,preobraen. Ne sme da bude preobraaja, dakle ne srne da bude rada,potrebna je pasivnost, preputanje onome to jeste. Ali ovo preputanjeje takoe svojevrsna delatnost, jedna negativna delatnost.^Pasivnost jetakoe izbor volje, a njen jezik (neradom, nepreduzimljivou) takoeje jezik voljnog opredeljenja. Najee, ovo se gubi iz vida zato topalanaanin, roen u jednomzatvorenom svetu, ne pristaje da vidi se-be kao subjekt toga sveta ve kao njegov objekt. Otkuda to?Ako bi palananin priznao sebe kao subjekt, palanka bi time bi-la ugroena kao volja: tamo gde sam ja subjekt, svet ne moe da bu-de subjekt. Palananin, meutim, verniji je palanci nego samom sebi,bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personal-nom putu; on jesumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Onoto on uva, kad uva palanku, to je taj stav i stil. Palanatvo je na-gonski-odbrambeno negovanje palanakog stila kao opteg stila. Palan-anin ima izvanredno jako oseanje stila, jer ima izvanredne^ jako ose-anje kolektiviteta, zamrznutog (ili olienog) u tom stilu. JVeTm svet"je svet koji, mnoinom mogunosti (stilova), razara ovu jedinstvenoststila, ovu njegovu jedno-obraznostj Palanaki duh je duh jedno-obrazno-sti, pre svega, duh gotovog reenja, obrasca, veoma odreene forme.Kada palanaki pojedinac uva palanku, kao vrhovnu volju, kao svojenad-ja, on uva pre svega ovaj stil jedno-obraznosti, i, zbog toga, ka-da se on boji sveta, izlaska u svet, on se boji ovog izlaska u svet bezstila. Najea optuba, koja se baca palananinu u lice: da je ovekbez stila, savreno je nespojiva sa duhom palanke koji je duh kolektiv-ne volje, jedno-obraznosti kojom se ta volja izraava, pa sledstveno to-me i sam duh stila. (I)Ova sluba stilu ide do njegovog obogotvorenja. Stil je sve, o-vek je mnogo manje. U svetu palanke, vanije je dobro se drati ustalje-nog obiaja nego biti linost. Sve to je preteno lino, individualno (mau kom pravcu) nepoeljno je pre svega zato to je obeanje sveta", kaoiste negacije palanke, dakle obeanje stilske polivalencije, a ova poliva-lencia je, za palanaki duh, isto otelotvorenje kakofonije, muzika sa-mog pakla.Ova sluba stilu je, u svojoj osnovi, sluba sigurnosti. Odreknutod sopstvene volje, stilizovan po obrascu kolektivne volje, palananin je