Atina-Jerusalim-U pitanju je bavljenje problematikom metode I kriterijuma saznanja.

-Bog prevazilazi nase saznanje tako da ga mi nikad ne mozemo potpuno shvatiti kao sto su anticki filozofi pokusali ranije.

-Svetu Trojicu je Bog nama otkrio, a ne ljudi. To znaci da mi mozemo da saznamo samo onoliko koliko nam je Bog otkrio o sebi. Filosofi dolaze do istine svojim sposobnostima za razliku od hirscanstva koje je “otkriveno”.

-Nije samo razlika u sadrzaju, vec I u pristupu.

-Ispituje se vrednost filozofije.

-Stav ljudi u to vreme o ovom problemu je zavisio od znanja filozofije te osobe. Ako su znali vise, podrzavali su je,

-Za Tertulijana filosofija moze biti ne samo beskorisna nego I stetna.

Druga struja filosofije – ona je samo sredstvo da bi se hriscanske istine izrazile u nama razumljivim pojmovima

-Razlicite oblasti hriscanstva (odnosno studija teologije)

Triadologija Hristologija Eklisiologija Eshatologija itd.

-“Filosofija je samo sluzavka teologije.”

Origen-Umro oko 251.

-Prvi pokusaj izrazavanja dogmatike.

-Koristio je termine grcke filosofije da objasni hriscansku veru.

-Neka grcka shvatanja je pokusao da provuce kao hriscanska

-Eshatologija – problem poslednje stvarnosti (tim se bavio medju ostalim)

-Smatrao je da ce se svi spasiti.

-apokatastazis – dolazenje stvari na pravo mesto

-Duse su vecne, a pad je “padanje duse u telo” (crkva sve ovo smatra heretickim ucenjem)

-Sa antropoloske strane se razlikuje od tradicionalnih crkvenih shvatanja.

-Vaseljenski saveti:

Prvi sabor u Nikeji

Drugi u Carigradu – donet je simbol vere.

Treci u Efesu – Da li je Hristos sin Boziji ili obican covek?

Cetvrti u Halkidonu – Licnost Bogorodice

Peti sabor 553 u Carigradu – osudjena Origenova shvatanja I odbacene hriscanske verzije platonizma

Sesti – neka jeres

Sedmi – ikonoborstvo

Najbitniji vam je peti, ostale ne pita nesto.

-kosmologija – bavi se poreklom stvarnosti

-Arijevska jeres: Hristos je samo stvorenje koje je stvorio Bog, ali je savrseno stvorenje

Avgustin-“Veruj da bi razumeo”

-“Razumej da bi verovao”

-svojim zivotnim vekom jos spada u helenisticko doba. (430. Umro)

-Prvi filozof istorije.

-Grcka istorija je ciklicna, a hriscanska ima pocetak I kraj.

-Filosofija religije – sta je religija?

-Razlika izmedju filosofije istorije I istorije filosofije – to valjda shvatate

-Religiozni filosofi: Plotin, Platon, Aristotel…

-Ateisticki filosofi: Marks, enciklopedisti…

-Biblijski ljucni istorijski dogadjaji:

1. Stvaranje sveta2. Pad3. Prvi dolazak4. Vaskrsenje5. Drugi dolazak

-Adam nije umro zbog svoje prirode vec zbog svog izbora.

Srednjovekovna filozofija-520. Justinijan zatvorio poslednju filozofsku skolu

-553. Osudjena Origenova shvatanja I time sama grcka filosofija (Aristotel I Platon prema sadrzaju I pristupu)

-Odbaceno je verovanje da ce se svi spasiti I origenova antropoloska shvatanja (egzistencija duse – da smo mi bili duse koje su pala u tela), eshatoloske ideje kao I Platonove ideje (jer bi to znacilo da je jos neko pored Boga vecan)

-Nauka racuna sa empirijskim cinjenicama, a religija s vec unapred datim odgovorima, odnosno pretpostavkama, dogadjajima I pojmovima.

-Kvadrijum (realna znanja) I trivijum.

-Ucila se aritmetika, geometrija, astronoima I muzika (kao ranije kod Aristotela matematika I fizika, a Pitagorejaca (valjda) muzika I astrologija)

-Ne postoji metafizika, jer postoji hriscanstvo pa se unutar njega tumaci na drugaciji nacin.

-stvara se na grckom, latinskom I arapskom.

-Potpuno razdvajanje izmedju istocnoevropske I zapadnoevropske culture.

-Javlja se problem univerzalnog I opsteg:

-Sta podrazumevamo pod idejama (covek, lepo itd)

-Opstost kao sadrzaj nase svesti I obratno I kako se odnosi na pojedinacnost.

1. Nominalisti: opstost: samo rec, ime za nesto, prazna rec bez sadrzaja (sto se tice ideja npr. Covek se ne moze definisati pa je rec u stvari samo ime za nesto)

2.Konceptualisti: opstost: lepo jeste pojam koji ima neki sadrzaj, sadrzi osnovne obrise.

-postoje u nasoj svesti pojmovi koji su primenjivi na sva pojedinacna postojanja u kategoriji

3. Realisti: Platon: ideje postoje nezavisno I projavljuju se kroz pojedinacna postojanja.

-sva ova razmisljanja sui male teoloske posledice

-sve sto se tvrdi moralo je da bude u saglasnosti za zvanicnim misljenjima crkve.

-molitva: nema teologije bez nje

-Aeropatijski zbornik – veliki uticaj je nacinio na srdnj. Fil.

-potice iz 6. Veka

-Ne zna se autor

-Ono sto Origen nije uspeo sa Platonom ovaj je upseo sa Plotinom.

-U okviru crkve je sve odlucivano na saborima.

Isihazam-sabranosti – rasejanost

-“molite se bez prestanka”

-isihija – neprestana molitva

-u 14. Veku se javljaju protivnici isihazma

-cilj je da covek dospe na veliki stepen duhovne cistote.

-istrajnim moljenjem dovodi se do velikog preobrazenja licnosti

-molitva zahteva asketski zivot

-karakteristicna za pravoslavlje

-ranije ljudi koji su je praktikovali nisu mogli da odgovore na kritike jer nisu bili dovoljno obrazovani

-Grigorije Palama (izuzetno obrazovan) – dao antropolosko I teolosko obasnjene isihazma I argumentaciju.

-Pomisli rasejavaju coveka (pomisli su svi pojmovi koji coveka odvlace od molitve)

-“Dobrotoljublje” – zbornik o umnoj molitvi (detalnja analiza o tome kako se razvijaju pomisli)

1.predlog (pojava bilo kakve slike u svesti), ako nam se slika cini zanimljivom onda prelazimo na

2.paznja na pomisao

3. besedjenje/rasprava: uzima se pomisao u razmatranje

4.saglasavanje

5.izvodjenje/delo – ako iste slike stalno “gleda” onda one postaju deo njegove prirode

6.strast

-Obozenje – neposredno iskustvo Bozije blaggodeti

-Nauka I filozofija – saznajno-teorijski motiv, bave se ljudi njime radi prakticne horisti

-Hriscanstvo – ljudi se bave njom radi spasenja

-molitva pokazuje pravo unutrasnje stanje

-postoje kratke molitve da bi se lakse pamtile

-razum vs um (kroz um se sagledava Bozije bice)

-Molitva ide u suprotnom smeru od razvoja pomisli.

-od usmene do umne do srcane do blagodarne (bez napora)

-“Sa Bogom besedi mnogo, a sa ljudima malo”

-“Ne pokreci prazne razgovore da ti dusa ne bi primila zlo”

-“Nikog ne osudjuj, u tome se sastoji pad”

-“Ljubeci ono sto nije potrebno neces ljubiti ono sto je korisno”

“Govori sta treba I kako treba I neces cuti nista nepotrebno”

-“Pri obedu svagda ostani malo gladan”

-“Kad znas, cuti”

-“Ne pricaj svoje”

-“Dobar duh bezi od praznoslavlja”

-“Budi budan”