F2.2 Circular flow (automatic)

Burda & Wyplosz Macroeconomics 3rd ednOXFORDUNIVERSITY PRESS

The Circular Flow Diagram(S-I)(X-Z)

(T-G)

Rest ofWorld

Government

PrivateSector

Figure 2.02

F2.2 Circular flow (automatic)


U ovom poglavlju proučava se intertemporalna razmena:

prebacivanje potrošnje iz jedne u drugu vremensku

dimenziju.


Racionalna očekivanja

Adaptivna

Ekstrapolativna,

TO JE MIOPIJA ZA 1

Statička, = 0

Miopija, =1


Ako ljudi sistematski formiraju pogrešna očekivanja, oni bi morali da snose gubitke.

• Dovoljno je da se manji broj dobro informisanih privrednih subjekata racionalno ponaša. – Sindikati– Na finansijskim tržištima, dovoljno je da samo

jedan broj profesionalaca sa dovoljno velikim finansijskim kapitalom bude dobro informisan.


Slika 5.1

Raspoloživost, bogatstvo i potrošnja


• Imate 200.000€. Da li je pametno da ih uložite u posao koji će u narednih 5 godina da vam donese po 50.000 € godišnje?

• Ako je kamatna stopa 10%


GODINA INVESTICIJA PRIHOD DISK.PRIH KAMATA

0 200000 10%

1 50000 45454.545

2 50000 41322.314

3 50000 37565.74

4 50000 34150.673

5 50000 31046.066

NPV-"peske" 200000 250000 189539.3 -10461

NPV- EXCEL -10461


• koliko bi trebalo da isplati (ili naplati) sutra za jedan kokosov orah koji danas bude uzeo (dao) na zajam?

• Ove uslove nazivamo realnom kamatnom stopom.


• Jednostavnije rečeno, jedan kokosov orah sutra vredi koliko 1/(1 + r) kokosovih oraha danas.


Slika 5.1Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

A

Raspoloživi resursi,

Y1

Y2 (Profesionalni atletičar, visok Y1

P danas, nizak Y2 sutra)

M (student, nizak Y1 danas, visok Y2 sutra)

bogatstvo...

Resursi M, A i P pri kamatnoj stopi r označavaju isti nivo bogatstva OB.

D

B

=-(1+r)nagib


D

BSlika 5.1Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

Raspoloživost,

A

Y1

Y2

bogatstvo...

i potrošnja

=-(1+r)nagib


• Treba imati u vidu dve začkoljice. – Prvo, mi pretpostavljamo da nema

neizvesnosti i da Kruso savršeno predviđa budućnost.

– Drugo, pretpostavljamo da Kruso i nema na šta drugo da utroši vreme, tako da se ne javlja oportunitetni trošak prikupljanja oraha.


• Koliki je vaš oportunitetni trošak prisustvovanju nastavi


Slika 5.2

Bogatstvo i sadašnja diskontovana vrednost

Štednja će biti Y1 – C1.

Što transformacijom daje

Leva strana – sadašnja diskontovana vrednost potrošnjeDesna strana - sadašnja diskontovana vrednost resursa, tj bogatstvo,



Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B B´B´´

D´

D´´

0B >0

}

0B <0

}

Nasledjivanje bogatstva ili duga

Sve tri budžetske linije su paralelne jer se realna kamatna stopa ne menja.


Slika 5.3

Proizvodna funkcija


Slika 5.3Kapital

Out

put

0

Proizvodna funkcija

Napomena: inputi kapitala su varijabilni, dok je input rada konstantan (puna zaposlenost).


Slika 5.4

Proizvodna tehnologija


Slika 5.4Kapital

Out

put

0

Proizvodna tehnologija

Y=F K( )

R

Trošak pozajmljivanja je K = (1+r)K, tj. otplata glavnice i kamate

Dobitak od zajma K je Y

(profit se zarađuje sve do tačke A)

A

=-(1+r)nagib


Slika 5.5

Neproizvodna tehnologija


Slika 5.5Kapital

Out

put

0

Neproduktivna tehnologija

R

Y=F K( )


• Promena kamatne stope može izmeniti skup produktivnih investicionih alternativa

• nacrtati


Kapital

Out

put

0

Produktivna tehnologija

R

Y=F K( )

Tehnološke inovacije


• Grčka – EU– Požari

– Štrajkovi

– deficit

• Portugalija

• Non-tradables

• Kina i Srbija

Slika 5.5

KapitalO

utpu

t0

Produktivna tehnologija

R

Y=F K( )


Slika 5.6

Investicije povećavaju bogatstvo



Pot

rošn

ja s

tura

0

D

B

Šta će biti ako štedimo početne resurse?

Y1

Y2A

Ovaj zakrivljeni deo samo je “obrnuta” proizvodna funkcija odlučimo da deo Y1 iskoristimo za proizvodnju, umesto za tekuću potrošnju.



Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B

Ukoliko štedimo K jedinica Y1...

Y1

Y2

C1

K

E

A

Y=F K( )

To je kao da je naša inicijalna tačka raspoloživosti u stvari E, a ne tačka A.



Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B

Investicije povećavaju bogatstvo

B´

D´

Y1

Y2

F

C1

K

E

A

Y=F K( )

Intertemporalna razmena pri kamatnoj stopi r, ali bez proizvodnje


II čas



Pot

rošn

ja s

utra

0

A

Raspoloživi resursi,

Y1

Y2 (Profesionalni atletičar, visok Y1

P danas, nizak Y2 sutra)

M (student, nizak Y1 danas, visok Y2 sutra)

bogatstvo...

Resursi M, A i P pri kamatnoj stopi r označavaju isti nivo bogatstva OB.

D

B

=-(1+r)nagib



Pot

rošn

ja s

utra

0 Y1

Y2A

B

D

Društveno bogatstvo, je OB

=-(1+r)nagib

To je sadašnja diskontovana vrednost

resursa u tački A tj. to je =0B


• Pod idealnim uslovima nebitno je da li firma finansira neki investicioni projekat tako što ulaže sopstvenu imovinu ili tako što se zadužuje.

• To je srž Modiljani–Milerove teoreme.


• Na taj način se pokazuje da je firma „paravan” koji posluje u ime akcionara.

• Nebitno je to da li štedi firma ili štede sami akcionari.


• Implikacije– Finansijska kriza– preporuke MMF

• Market discipline, regulations failed to keep up with innovation, leverage buildup

• Macroeconomic policies did not respond to increase in systemic risk

• Leadership needed at international level to detect and respond to risks


Neto štednja korporacija i domaćinstava, 1980-94

Slika 5.7

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Italija

Holand

ija Japa

n

Zapad

na N

emač

ka

SAD

Velika

Brit

anija

% o

f GD

P

Domaćinstva

Korporacije i

Fig. 5.7 Corporate and Household Saving, 1996-2001

0

2

4

6

8

10

12

% o

f GD

P

Corporations Households and NPISH


Fig. 5.7 Corporate and Household Saving, 1996-2001

0

2

4

6

8

10

12

Japa

nIta

ly

Nethe

rland

s

Germ

any

United

Sta

tes

United

King

dom

% o

f G

DP

CorporationsHouseholds and NPISH


Slika 5.8

U slučaju da nema starog duga (B0=0)

Budžetski deficit danas

Budžetski deficit sutra

slope ( )G

= 1+r

0

Budžetska linija države


• Zadatak – ako ima starog duga njegova sadašnja vrednost je

D1=(T1 -G1) + (T2 -G2)/(1+rG),


Novo zaduženje

1 1 1 2 2

old next period'sthis period'sdebt surplus deficit

new debt

1 Gr D G T T G


+D1(1+rG)

Slika 5.8

U slučaju da ima starog duga (B0=0)

Budžetski deficit danas

Budžetski deficit sutra

slope ( )G

= 1+r

0

Budžetska linija države


• Mora se napraviti oštra distinkcija između – javnog duga i – spoljnog duga

– iako se u nekim slučajevima država zadužuje u inostranstvu te onda veći deo spoljnog duga upravo čini javni dug.

– U ovom poglavlju pretpostavljeno je da javni dug potražuju domaći rezidenti.


• Podaci za Srbiju


• http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/spoljni_dug_eur.pdf

15.3

6.4


• Zaboravite sve što smo naučili,

Svi predlažu novo zaduživanje bez pokrića

privredniciministri


• Vremenska konzistentnost– Hamilton, Vašington, SAD

–


Ireland-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

1974 1978 1982 1986 1990 1994 1998

% o

f G

DP

Italy-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

1974 1978 1982 1986 1990 1994 1998

% o

f G

DP

U.K.-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

1974 1978 1982 1986 1990 1994 1998

% o

f G

DP

USA-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

1974 1978 1982 1986 1990 1994 1998%

of

GD

P

Primarni budžetski

viškovi

Slika 5.9


Slika 5.10

Rikardijanska jednakost



Pot

rošn

ja s

utra

0

Pre nego što država uzme svoj deo kolača...

Y1

Y2A

B

D

Inicijalna raspoloživost, pre oporezivanja i javne potrošnje, je u tački A. Društveno bogatstvo je sadašnja diskontovana vrednost A, tj. =0B

=-(1+r)nagib



Pot

rošn

ja s

utra

0

Uvodimo državu

B´

D´

Y1

Y2A

B

D

= 1+rslope ( )

A´

(Y1-G)

(Y2-G)

Ako od bogatstva OB oduzemo sadašnju vrednost javne potrošnje (jednakoj sadašnjoj vrednosti poreza), dobićemo privatno bogatstvo OB´ (= OB-B´B). Jednostavosti radi, pretpostavljamo da je G u oba perioda isto.



Pot

rošn

ja s

utra

0


BB´

D

D´

Y1

Y2A

A´

(Y1-G)

(Y2-G)

= 1+rslope ( )

Ideja je da privatno bogatstvo ostaje isto bez obzira (i) da li su današnji porezi niski (ii) ili visoki


• vremenska dimenzija oporezivanja ne utiče na bogatstvo privatnog sektora.

• Jedino što je od značaja jeste nivo javne potrošnje, koji će porezima biti „izvučen” iz privatne potrošnje, a nebitno je da li će se to obaviti danas ili sutra.

Kako glasi?


Slika 5.11



Pot

rošn

ja s

tura

0

Kreditne restrikcije

A

(Y1-G1)

(Y2-G2)

B

D

= 1+rslope ( )

Ako domaćinstva ne mogu uopšte da pozajmjuju (ali još uvek mogu da štede – daju kredite), one mogu birati položaj isključivo definisan segmentom AD.



Pot

oršn

ja s

utra

0

Jedan način zaobilaženja kreditnih restrikcija ...

A

(Y1-G1)

(Y2-G2)

B

D

= 1+rslope ( )

A´(Y2-T2)

(Y1-T1)

Ako vlada može da se zadužuje po kamatnoj stopi r, ona će moći da smanji tekuće i poveća buduće poreze (za iznos glavnice i kamate). To će produžiti budžetski segment stanovništva na DA´.



Pot

rošn

ja s

utra

0

Domaćinstva plaćaju veću kamatnu stopu

B

D

A

(Y1-G1)

(Y2-G2)

= 1+rslope ( )

B´

= 1+r´slope ( )


B´´

= 1+r´slope ( )


Pot

rošn

ja s

utra

0

Jedan od načina da se kreditne restrikcije olakšaju

B´

D

A

(Y1-G1)

(Y2-G2)

= 1+rslope ( )

A´(Y2-T2)

(Y1-T1)

Država bi mogla da smanji današnje i poveća sutrašnje poreze (za iznos poreskih ušteda i kamate).

To će povećati budžetski segment domaćinstava na DA´B´´, a bilo je DAB´.


Bilans nacije takođe se može dekomponovati naprimarni tekući bilans (PTB) i neto eksterni

dohodak od investicija (rF):

TB = PTB + rF,

gde je simbolom F predstavljena neto imovina nacije


• Kada ne važi?– smrtnost stanovnika

– kreditne restrikcije

– distorziono oporezivanje• U stvarnosti, porezi mogu da smanje bogatstvo zbog

pada outputa. • Ovo je posebno važno kada postoje neiskorišćeni

kapaciteti.


Slika 6.2(a)Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

Krive indiferencije: normalan slučaj


Slika 6.2(b)Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

Krive indiferencije: slučaj nulte el. supstitucije


Slika 6.2(c)Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

Krive indiferencije: konstanta el. supstitucije


Slika 6.3(a)Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

Optimalna potrošnja: dužnik

R

M

Y1

Y2

C1

C2

B

IC1

IC2

IC3

D


Slika 6.3(b)Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

tura

0

Optimalna potrošnja: kreditor

R

A

Y1

Y2

C1

C2

B

IC1

IC2

IC3

D


• Krajem pedesetih godina prošlog veka, čikaški ekonomista MiltonFridman razvio je hipotezu o permanentnom dohotku, koja je, kada je Fridman primao Nobelovu nagradu, ocenjena kao njegovključni doprinos ekonomskoj nauci.

• Isto tako, i tvorac teorije o životnom ciklusu potrošnje, Franko Modiljani sa MIT (Massachusets Institute of Technology), dobitnik je Nobelove nagrade, kojuje između ostalog primio i kao priznanje što je razvio ovu teoriju.


Pozajmljivanje

Vraćanje duga

Slika 6.4Vreme

Dohodak, potrošnja

0

Teorija životnog ciklusa

Dohodak

PotrošnjaPermanentni dohodak


Slika 6.5

Privremene i trajne promene dohotka

Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

R´

A´´=R´´

Y1

Y2

Y1´

Y2´

B

D

A=R A´

B´ B´´

D´


Slika 6.9

Posledice rasta kamatne stope

(a) Sudent Kruso(dužnik)

(b) Profesionalni sportista (kreditor)

Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

Potrošnja danasP

otro

šnja

sut

ra

BB B´B´

D D

A

A

R R

R´

R´


Potrošnja i kapital u Francuskoj

Slika 6.10

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

0 10000 20000 30000 40000

kapital (mlrd. FF)

Po

tro

šnja

(m

lrd

. F

F)



Pot

rošn

ja s

utra

0

Kreditno ograničenje

R

A

B D

C


Slika 6.12

BDP, domaća tražnja i tekući račun


Slika 6.13

Optimalni stok

kapitala

Marginalna produktivnost

kapitala

Kapital

Output

Kapital

R

MPK

K

K

K

K

Marginalni trošak kapitala1+r

Y=F K( )

=1+rnagib


Slika 6.14

Tehnički progres

Marginalna produktivnost

kapitala

Kapital

Output

Kapital

R

MPK´

K

K

K

K

Novi

1+r

Stari

MPK

=1+rnagib


Slika 6.15

q-teorija investicija

Tobinovo q

Inve

stic

ije

01


Slika 6.16

Investicije i Tobinovo q u Nemačkoj1970-93

Tobinovo q (marginalno

q)

Udeo investicija u kapitalu (I/K)

q

I/K


Slika 6.17

Tobinovo q

(a)

Stopa investicija (I/K)

Sad

ašnj

a vr

edno

st

MP

K,

troš

ak k

apita

la

A

1C

I K( ) I K( )

1q

Marginalni trošak investicije

MPK1

MPK= marginalni prinos nove investicije

(b)

Stopa investicija (I/K)

Sad

ašnj

a vr

edno

st

MP

K,

troš

kovi

kap

itala

A

1

B

1I K( )2

I K( )

1q

Marginalni trošak investicije

MPK1MPK2

2q

F2.2 Circular flow (automatic)

Documents

Transcript of F2.2 Circular flow (automatic)