Ežen Jonesko - Stolice

8/13/2019 Een Jonesko - Stolice

1/32


2/32

STARAC: Ma pusti me na miru!

STARICA: Haje, haje, roeni, hoi i sei -ne naginji se, mogao bi a pane u vou. Zna ta se

desilo Fransoa I. Treba biti oprezan.

STARAC: Opet ti meni istorijske primere! Gae mali, osta mi je francuske istorije! Hodu da gledam,barke na voi su kao svetle sunane pege.

STARICA: Pa ne moe a ih vii, nema sunca, nod je, roeni moj!

STARAC: Ostale su senke.

Naginje se vrlojako.

STARICA, vue ga svom snagom: - Ah, plai me, milo moje... Hoi, sei, i tako ih nede vieti kako

dolaze. Ne vredi, mrak je...

Starac nevoljno puta a ga ona ovue.

STARAC: Hteo sam da gledam, toliko volim da gledam vodu.

STARICA: Ali kako moe, mili moj? Mene hvata vrtoglavica. Uh, ova kuda, ostrvo, nikako a se

naviknem. Sve je opkoljeno vodom... voda pod prozorima, voda u nedogled...

Starac i Starica, Starica vukudi Starca, upuduju se prema vema stolicama na proscenijuinu; Starac

sasviin prirodno seda Starici u kiilo.

STARAC: Sa je 6 sati popone... A ved je mrak. Seda se, neka nije bilo tako, bilo je jo vino u 9

sati uvee, u 10, u ponod.

STARICA: Istina je, ala pamti!

STARAC: Kako se sve promenilo.

STARICA: A zbog ega, ta misli?

STARAC: Ne znam, Semiramio, ederu moj... Moa zato to ovekto alje ie sve se vie

zaglibljuje: Zbog okretanja zemlje, koja se vrti, vrti, vrti...

STARICA: Vrti, vrti, milo moje... (pauza) Ah, ti si zaista veliki naunik. Vrlo si obaren, mili moj. Mogaosi a bue Vrhovni presenik, Vrhovni kralj, ili ak Vrhovni doktor, Vrhovni narednik, da si hteo, da

si imao bar malo ambicije u ivotu...

STARAC: ta bi nam to vreelo? Ne bismo zbog toga lepe iveli... a ipak, imam obar poloaj, ipak

sam komanir, komanir zgrae, poto sam omar.

STARICA, miluje Starca kao to se iniluje ete:. Roeni moj, pile moje...

STARAC: Mnogo mi je dosadno.

STARICA: Bio si veseliji ok si gleao u vou... Haje, pretvaraj se, kao pre neko vee, a serazonodimo...


3/32

STARAC: Pretvaraj se ti, na tebe je red.

STARICA: Na tebe je red.

STARICA: Na tebe!

STARAC: Na tebe!

STARICA: Na tebe!

STARAC: Na tebe!

STARAC: Popij svoj aj, Semiramio! Nema aja, razume se.

STARICA: Hajde, izigravaj mesec februar.

STARAC: Ne volim mesece u godini.

STARICA: Za sad, koliko znam, nema drugih. Hajde, meni za ljubav.

STARAC: Gledaj, ovo je mesec februar.

eka se po glavi kao Sten Laurel.

STARICA, sineje se i pljeska: - Tako je. Hvala, hvala, ba si slaak, roeni moj! (poljubi ga) O, tako si

darovit, mogao si biti bar narednik vodnik, da si hteo...

STARAC: Ja sam domar, komandir stana. Pauza.

STARICA: Priaj mi priu, zna, onu priu: ona sti...

STARAC: Opet? osta mi je... ona sti...? opet tu priu... uvek o mene trai isto!... "Ona sti..." Ali

to je jenolino... Ved seameset i pet goina smo u braku i svake veeri, svake veeri bez izuzetka,

tera me a ti priam istu priu, a poraavam iste ljue, iste mesece... uvek isto... govorimo o

neem rugom...

STARICA: Mili moj, meni nika nije osta... To je tvoj ivot, mene to strasno zanima.

STARAC: Zna ga napamet!

STARICA: Kao a sve omah zaboravim... uh mi je kao nov svake veeri... a, a, milo moje,namemo to inim, uzmem na idenje ... postajem opet nova, tebe rai, milo moje, svake veeri...

Haje, poni, molim te.

STARAC: Ka ved hode!

STARICA: Haje, priaj svoju priu... To je i moja pria, a to je tvoje to je i moje! Ona sti...

STARAC: Ona sti... ederu moj...

STARICA: Onda sti... milo moje...


4/32

STARAC: Onda stigosmo o jene velike ograe. Bili smo skroz mokri, prozebli o kostiju, ved satima,

anima, nodima neeljama...

STARICA: Mesecima...

STARAC: Po kii... Cvokotali smo uiina, nogama, kolenima, nosom, zubima... Ima tome osamesetgodina... Nisu nas pustili a uemo... mogli su bar a otvore batenska vrata... Pauza.

STARICA: U bati je trava bila mokra.

STARAC: Bila je tu jena staza, voila je o malog trga; usre trga seoska crkva... Ge bee to selo?

Seda li se?

STARICA: Ne, milo moje, ne sedam se vie.

STARAC: Kako se tamo ilo? Ge je put? To se mesto, mislim, zvalo Pariz...

STARICA: Pariz nikad nije postojao, milo moje!

STARAC: Taj je gra postojao, poto se posle sruio... Bio je to gra svetlosti, jer se posle ugasio,

ugasio pre etiri stotine hiljaa goina...7 anas nita o njega nije ostalo izuzev jene pesme.

STARICA: Prave pesme? uno. Koje pesme?

STARAC: Uspavanke, alegorije: "Pariz de uvek biti Pariz".

STARICA: Ilo se kroz vrt? Je li bilo aleko?

STARAC, gubi se u sanjarenju: Pesma? ...kia?...

STARICA: Tako si arovit! a si imao bar malo ambicije u ivotu mogao si biti Glavni kralj, Glavni

urednik, Glavni glumac, Glavni komandir... Propalo je sve to, avaj... u veliku crnu rupu... U crnu rupu,

kaem ti... Pauza.

STARAC: Onda sti...

STARICA: A, a, nastavi... priaj...

STARAC, ok Starica poinje a se smeje tiho, izlapelo, pa svejae o grohotnog smeha; i Starac de se

smejati: Ona smo se smejali, trbuh nas je zaboleo, toliko je pria bila smena... potrbuke smehnavali, golotrb rie,... rie, pun ak, ria se po zemlji prosu... i smeh zemni, potrbuke... ona smo se

smejali, smejali, smejali, o smeha nas boleo trbuh...potrbuke, golotrba ria, ak, pria, trbobolja

golotrba sva o rie, smejali se, sam go smeh, smejali se.

STARICA, kroz smeh: Smejali se smenom, stigao go, smejali se, a ak, taj ak rie, potrbuke, sav

po zemlji gmie...

OBOJE, u glas kroz smeh: Smejali se... Uh, sme... ona sti... go... sti... golotrbi... ria stie... ria

stie..(uje se) Ona smo... golotrbi... stiak... (postepeno se starci smiruju) Ona..,. ah... sti... ah...

sti...ah... sti...go...smo.

STARICA: I to je, akle, bio taj tvoj uveni Pariz.


5/32


6/32

nije sve propalo, nije sve izgubljeno, ti de im sve redi, objasnide im svoju poruku... stalno govori a

de je redi... treba iveti, treba se boriti za tvoju poruku...

STARAC: Imam poruku, istinu govori, borim se, imam misiju, nosim je u sebi, poruku, a je

prenesem oveanstvu, oveanstvu...

STARICA: oveanstvu, malo moje, tvoju poruku!

STARAC: Istina je, to je istina...

STARICA, brie nos Starcu, brie mu suze: Tako je... ti si muko, vojnik, komanir...

STARAC, siaoje s krila Starice i eta se grozniavo sitnim koracima: Nisam ja kao ostali, ja imam ieal

u ivotu. Moa sam arovit, kako ti kae, moa imam ara, ali nemam lakode. obro sam obavljao

svoju unost komanira, uvek sam bio na visini situacije, astan, to bi moglo a bue ovoljno...

STARICA: Ne i za tebe, nisi ti kao ostali, ti mnogo vie vrei, ali bi ipak bilo bolje a si se kao ostalislagao sa svima. Posvaao si se sa svim prijateljima, svim irektorima, svim narenicima, ak i s

bratom.

STARAC: Nisam ja za to kriv, Semiramio, zna obro ta je rekao.

STARICA: ta je to rekao?

STARAC: Rekao je: "ragi moji, osedam buvu na sebi. oao sam vamu posetu u nai a du vam

ostaviti tu buvu".

STARICA: To se tako kae, mili moj. Nije trebalo a obrada panju. A sa Karelom, zato si se s njim

zavadio? Je li i za to on kriv?

STARAC: Naljutide me, naljutide me. Eto! Razume se a je on kriv. oao je jeno vee i rekao:

"elim vam mnogo srede. Trebalo bi a vam kaem onu psovku, koja onosi sredu: nedu je redi, ali to

mislim!" I smejao se kao budala.

STARICA: Bio je dobrog srca, milo moje. U zivotu ne treba biti tako osetljiv.

STARAC: Ne volim neslane ale.

STARICA: Mogao si biti Prvi oficir na brodu, prvi stolar, prvi dirigent.

uga pauza. Neko vreme su kao skamenjeni, ukoeni na stolicama.

STARAC, kao u snu: - Bee to u nu bate... tamo bee... tamo bee... tamo bee... bee ta, mila

moja?

STARICA: Grad Pariz!

STARAC: Na kraju, na kraju krajeva graa Pariza bee, bee ta?

STARICA: Malo moje, bee ta, malo moje, bee ko?

STARAC: Bilo je jedno mesto, jedno vreme prekrasno.


7/32

STARICA: Zar zaista misli prekrasno vreme?

STARAC: Ne sedam se mesta...

STARICA: Ne zamaraj glavu time...

STARAC: Suvie je aleko, ne mogu vie... a ga uhvatim... ge je to bilo?

STARICA: Ali ta to?

STARAC: Ono to ja... ono to... ge to bee? i ko?

STARICA: Ma ge to bilo, ja du te svua pratiti, malo moje.

STARAC: Uh, tako se teko izraavam... Treba sve a kaem.

STARICA: To ti je sveta unost. Nema prava a preduti svoju poruku; treba a je obeloani

ljuima, oni je oekuju... ceo svet samo tebe eka.

STARAC: a, a, redi du.

STARICA: Jesi li zaista oluio? Treba.

STARAC: Popij svoj aj.

STARICA: Mogao si biti Glavni govomik a si imao jau volju u ivotu... Tako sam ponos-na, tako

sredna to si najza oluio a kae svim zemljama, Evropi, svim kontinentima!

STARAC: Naalost se vrlo teko izraavam, nemam lakode!

STARICA: Lakoda olazi ka se zapone, kao i ivot i smrt... ovoljno je biti zaista oluan. im ovek

pone a govori naviru i misli i rei, pa i sebe nae u sopstvenim reima, nae lTioa i gra, i batu,

nae sve moa, nije vie siroe.

STARAC: Nedu ja govoriti, unajmio sam profesionalnog govornika, on de govoriti u moje ime, viede.

STARICA: akle, to de zaista biti veeras? Jesi li ih bar sve pozvao, sve uglenike, sve posenike i sve

naunike?

STARAC: Jesam, sve posenike i sve naunike. Pauza.

STARICA: I sve uvare? I vlaike? Hemiare? Kazanije? Muziare? Presenike? elegate?

Pozornike? Veliine trgovine? Graevine? I ralje? Hromozome?

STARAC: a, a, i potare, i krmare, umetnike i sve one koji su malo ueni i malo imudni!

STARICA: A bankare?

STARAC: Pozvao sam ih.

STARICA: Proletere? Funkcionere? Oficire? Revolucionare, reakcionare? Psihijatre i psihopate?

STARAC: Ma jesam, sve, sve, sve, poto su svi u stvari ueni ili imudni.


8/32

STARICA: Ne uzbuuj se, malo moje, nedu a ti osaujem, ali ti si tako nebriljiv, kao svi veliki

uhovi; ovaj je skup vaan, treba svi oni a ou veeras. Moe li raunati na njih? Jesu li obedali?

STARAC: Popij svoj aj, Semiramio. Pauza.

STARICA: Papu, papiride i leptiride?

STARAC: Pozvao sam ih. (Pauza) Prenedu im poruku... itavog svog ivota osedao sam a se guim,

sa de saznati sve zahvaljujudi tebi i govorniku, samo ste me vas voje razumeli.

STARICA: Toliko se ponosim tobom...

STARAC: Skup de poeti za koji as.

STARICA: Znai istina je, odi de veeras? Nede ti se vie plakati, naunici i posenici de zameniti tate i

mame. (Pauza) Zar ne bismo mogli a oloimo skup? Nede li nas suvie zamoriti?

Naglaeniji nemir. Vednekoliko trenutaka se Starac vrti, sitnim neolunim koracima, staraki ili kao

dete, oko Starice. Krene korak ili dva ka jednim od vrata, pa se vrati i vrti se u krug.

STARAC: Misli li zaista a bi nas to moglo zamoriti?

STARICA: Ti si malo nazebao.

STARAC: A kako sa a otkaemo?

STARICA: Pozovimo ih neke ruge veeri. Mogao bi a telefonira.

STARAC: Boe moj, ne mogu sa, suvie je ockan. Sigurno su se ved ukrcali!

STARICA: Trebalo je a bue oprezniji.

uje se pljuskanje barke koja klizi po vodi.

STARAC: ini mi se a neko ved olazi... (um barke na voi je sve jai) Jeste, olaze!

/ Starica ustaje i ie hramljudi.

STARICA: Moa je to Govornik.

STARAC: Nede on tako brzo odi. Bide a je ko rugi. (zauje se zvonce) A!

Starac i Starica se nervozno upuduju skrivenim vratima u nu esno. Iudi prema vratima govore.

STARAC: Hajdemo...

STARICA: Sva sam upava... ekaj malo...

oteruje kosu, haljinu, sve hramljudi, usput zatee ebele crvene arape.

STARAC: Trebalo je ranije a se spremi... imala si ovoljno vremena.

STARICA: Kako sam runo obuena... imam staru haljinu, svu izguvanu...


9/32

STARAC: to je nisi ispeglala... pouri! Ljui ekaju.

Starac u pratnji Starice, koja guna, stie o vrata u uubljenju; ne vie se vie za trenutak; uje se

kako otvaraju vrata i potom ih zatvaraju poto su nekoga pustili unutra.

GLAS STARCA: obar an, Gospoo, izvolite udi. Milo nam je to ste oli. Ovo je moja ena.

GLAS STARICE: obar an, Gospoo, rago mi je to smose upoznali. Pazite na eir! Izvucite iglu,

bide zgonije. O ne, niko nede sesti na njega.

GLAS STARCA: Ostavite bunu ove, pomodi du vam. Ne, nede joj nita biti.

GLAS STARICE: Kako vam je ivan kostim... i ta trobojna bluza... Izvolite, posluite se kolaidima...

Niste ebeli... ne, ne... Samo punaki... Spustite tu kiobran.

GLAS STARCA: Izvolite za mnom...

STARAC, okrenut leima: Ja sam samo skroman slubenik.

Starac i Starica se okredu istovremeno ostavljajudi izmeu sebe mesta za godu. Gosda je neviljiva.

Starac i Starica prilaze sa licem ka prenjem elu scene u razgovoru s neviljivom Gospoom koja

ie izmeu njih voje.

STARAC, neviljivoj Gospoi: Jeste li imali lepo vreme?

STARICA, istoj: Niste se suvie umorili?... Ipak, malo.

STARAC, istoj: Pokraj vode...

STARICA, istoj: Vrlo ljubazno od vas.

STARAC, istoj: onedu vam stolicu.

Starac ide levo, izlazi na vrata br. 6.

STARICA, istoj: U meuvremenu seite na ovu stolicu (pokazuje jenu o ve stolice i sea na rugu,

desno o neviljive Gospoe) Toplo je, zar ne? (osmehuje se Gospoi) Kakva ivna lepeza! Moj

mu... (Starac ulazi na vrata br.7 nosedi stolicu)... mi je poklonio istu takvu pre seameset i tri

goine... Jo je imam... {Starac stavlja stolicu levo o neviljive Gospoe)... za moj roenan.

Starac sea na stolicu koju je oneo, neviljiva Gospoa je akle u sreini. Starac je licem okrenut

Gospoi, osmehuje joj se, klima glavom, kao a prati ta ona pria. Starica isto tako.

STARAC: Gospoo, ivot nika nije bio jevtin.

STARICA, Gospoi: U pravu ste... {Gospoa govori) Ba kao to ste rekli. Krajnje je vreme

a se neto promeni... (menja se ton) - Moj mu de se, moa, za to postarati... sam de vam redi.

STARAC, Starici: Duti, duti, Semiramio, jo nije trenutak a se o tome govori. {Gospoi)

Izvinite, Gospoo, to smo probuili vau raoznalost. {Gospoa reaguje) raga Gospoo,


10/32

nemojte, molim vas.

Starci se osmehuju, ak se smeju. Izglea kao a uivaju u prii koju pria neviljiva Gospoa. Pauza,

belina u razgovoru. Lica su izgubila izraz.

STARAC, istoj: Da, potpuno ste u pravu...

STARICA: Da, da, da... o, nikako.

STARAC: Da, da, da. Ni misliti.

STARICA: Da?

STARAC: Nije valjda!?

STARICA: Kao to rekoste.

STARAC, smeje se: Nije mogude?

STARICA, smeje se: Zar tako? (Starcu) Ba je zlatna!

STARAC, Starici: Gospoa te je osvojila. {Gospoi) estitam!

STARICA, Gospoi: Vi niste kao ananja mlae!

STARAC, s mukom se saginje da podigne nevidljivi predmet, koji je nevidljiva dama isptistila:

Pustite... ne uznemiravajte se... ja du ga idi... o, bili ste bri o mene... Uspravlja se.

STARICA, Starcu: Nije ona u tvojim godinama.

STARAC, Gospoi: Starost je teak teret. elim vam a buete veito mlai.

STARICA, istoj: Iskren je, to njegovo dobro srce govori. {Starcu) Milo moje!

Nekoliko trenutaka tiine. Starci, profilom prema glealistu, gleaju Gospou utivo se smeedi,

potom okredu glave publici, pa opet gleaju u Gospou, ogovarajudi osmesima na njen osmeh, a

potom replikama oogovarajudi na njena pitanja.

STARICA: Zaista je ljubazno to se interesujete za nas.

STARAC: ivimo povueno.

STARICA: Nije ovekomrzac, ali moj mu voli samodu.

STARAC: Imamo radio, ja pecam, a i brodska veza je dosta dobra.

STARICA: Neeljom ima va broa, jean ujutru, rugi uvee, a ne govorim o privatnim plovilima.

STARAC, Gospoi: Ka je lepo, ima meseine.

STARICA, istoj: On i alje obavlja unost komanira... tako prekraduje vreme... istina, u njegovim

godinama bi mogao da se odmara.

STARAC, Gospoi: ovoljno du se omarati u grobu.


11/32


12/32

Starac predstavlja dve nedvidljive osobe jednu drugoj.

STARAC: Mlaa ama, naa prijateljica...

STARICA: Vrlo dobra prijateljica...

STARAC, kao gore: Pukovnik... ugledno vojno lice.

STARICA, pokazujudi stolicu kojuje onela Pukovniku: Izvolite sesti...

STARAC, Starici: Ma ne, vii a Pukovnik hode a sene o Gospoe!

Pukovnik sea neviljivo na tredu stolicu s leva, neviljiva ama bi bila na rugoj: neujni razgovor

zapoinje izmeu va neviljiva lica, koja see jeno kraj rugoga; voje starih stoji iza stolica s jene

i s mge strane njihovih stolica: Starac levo o Gospoe, Starica desno od Pukovnika.

STARICA, sluajudi razgovor voje gostiju: A, to je zaista preterano!

STARAC, kao i ona: Moa. (Starac i Starica de preko glava gostiju avati znake jeno rugom pratedi

razgovor, koji se, kako izgleda starcima ne dopada. Iznenaa) a, Pukovnie, nisu jo stigli, odi de.

Govornik de govoriti umesto mene, on de objasniti smisao moje poruke... Skredem vam panju,

Pukovnie, mu ove ame samo to nije naiao...

STARICA, Starcu: Ko je ovaj gospodin?

Neviljivo se eavaju nepristojne stvari.

STARICA, Starcu: To sam znala.

STARAC: Zato ona pita?

STARICA: a znam. Pukovnie, ne bacajte pikavce na po.

STARAC, Pukovniku: Gospoine Pukovnie, Gospoine Pukovnie, zaboravio sam, jeste li poslenji

rat dobili ili izgubili?

STARICA, neviljivoj Gospoi: Ali, mala moja, ne ajte se!

STARAC: Pogleajte me, pogleajte, liim li ja na loeg vojnika? Jenom, Gospoine Pukovnie, u

jednom boju...

STARICA: On preteruje! To je nepristojno! (vue Pukovnika za neviljivi rukav) Sluajte ga samo! Zlato

moje, nemoj mu dopustiti...

STARAC, nastavlja uzurbano: Sam sam ih pobio 209, tako su ih zvali, jer su pri begstvu vrlo visoko

skakali, ali nisu meutim bili brojni kao muve, to je manje zanimljivo, razume se. Pukovnie,

zahvaljujdi mojoj snazi volje, ja sam ih... O ne, molim vas, molim vas...

STARICA, Pukovniku: Moj mu nika ne lae, mi jesmo stari, istina je, ali smo ljui na svom mestu.

STARAC, Pukovniku, otro: Jean heroj treba i a je utiv, ako hode a bue heroj!


13/32

STARICA, Pukovniku: Ja vas toliko ugo poznajem. Nika ne bih tako neto oekivala o \ns.(Gospodi,

okse uje uni ainaca) Nika tako neto ne bih o njega oekivala. Imamo mi svoje ostojanstvo,

svoje lino samoljublje.

STARAC, vrlo rhtavim glasom: Ja sam jo u stanju a nosim oruje. (zvono) Izvinite, iem a otvorim.

(napravi nespretan pokret i stolica neviljive Gospoe se preturi) O, izvinite!

STARICA, pritrdava: a se niste uarili?! (Starac i Starica pomaii neviljivoj Gospodi da ustane) -

Isprljali ste se, ima praine.

Starica poinae ami a oisti prainu. Opet zvono.

STARAC: Izvinite, izvinite. (Starici) Idi donesi jednu stolicu.

STARICA, neviljivim gostima: Izvinite nas za as.

Dok Starac ide da otvori vrata br. 3, Starica ie po stolicit na vrata br. 5 i vrada se na vrata br.8.

STARAC, upudujudi se vratima: Hteo je a me razbesni. Skoro sam se naljutio. (Otvara vrata) O,

Gospoo, to ste vi! Ne mogu a verujem svojim oima, a meutim tako jc.Nisam se mogao naati...

zaista je to... O, Gospoo, Gospoo, a ipak sam mislio na vas, celog svog ivota, celog ivota,

Gospoo. Zvali su vas "Lepotica"... a to je va mu... rekli su mi, svaka-ko... Nita se niste promenili...

o a, a, kako vam se nos izuio, kako je otekao... nisam primetio na prvi pogled, ali sad vidim...

uasno se izuio... eh, kakva teta! Verovatno ne namemo... kako se to esilo?... malo po malo...

Izvinite, Gospodine i dragi prijatelju, dozvolite mi da vas nazovem dragim prijateljem, poznavao sam

vau suprugu mnogo pre vas... bila je samo sa sasvim rugaijim nosem... estitam, Gospoine,

izgleda da se mnogo volite. Starica se pojavljuje na vratima br.8 s jednom stolicom) Semiramida, dvasu gosta ola, treba jo jena stolica... (Starica sputa stolicu iza ostale etiri, izlazi na vrata br.8 a

bi se vratila na vrata br.5 posle nekoliko trenutaka nosedi stolicu, koju de staviti pore prethono

onete stolice. U tom asu stie Starac s voje prioslih gostiju o Starice). Priite, priite, ved

imamo gostiju, a vas upoznam,... akle, Gospoa... o lepa lepa Gospoica Lepa, tako su vas zvali...

pogrbili ste se na pola... o, Gospoine, ipak je jos lepa, iza naoara su jo njene lepe oi; kosa joj je

seda, ali ispod sedih ima tamnih, plavih, siguran sam... hoite blie... ta je to, Gospoine, poklon za

moju enu? (Starici koja stize sa stolicom) Semiramio, ovo je lepa, zna, Lepa ...(Pukovniku i prvoj

neviljivoj Gospoi) Gospoica, izvinite, Gospoa Lepa, ne smekajte se... i njen mu... (Starici)

...Drugarica iz etinjstva, esto sam ti o njoj govorio... i njen mu. (opet Pukovniku i prvoj neviljivoj

Gospoi) ... i njen mu.

STARICA, pravi reverans: On obro izglea, svaka ast. Ima ranje. obar an, Gospoo, obar an,

Gospoine. (Pokazuje priolima dva druga nevidljiva gosta) - Nai prijatelji, eto...

STARAC, Starici: Doneo ti je poklon. Starica uzima poklon.

STARICA: Je li to cvet, Gospoine? Il' krukova grana? Ili je kolevka? Ili moa vrana?

STARAC: Ma nije, vii a je slika, slika molovana!

STARICA: O kako je lepa! Hvala, Gospoine... (pria neviljivoj Gospoi) Pogleajte, raga prijateljice,ako hodete.


14/32

STARAC, neviljivom Pukovniku: Pogleajte, ako hodete.

STARICA, muu Lepotice: oktore, oktore, hvata me munina, nalede vrudina, sad mi je muka, bol u

oba kuka, trnci u pristima, belo pre oima, hlae mi se ruke, jetru mue muke, o oktore, oktore!

STARAC (Starici): Gospodin nije operater, on je Fotograver.8

STARICA, prvoj Gospoi) Ako ste je se nagleali, moete je okaiti. (Starcu) Nije vano, a on je bajan,

zaista sjajan. Fotograveru: Ne mislim da vam laskam...

Starac i Starica treba da su sad iza stolica, jedno kraj drugog, skoro se dodiruju, ali ledima u leda,

razgovaraju, Starac s Lepoticom, Starica s Fotograverom; s vremena na vreme poneka replika je uz

okretanje glave upudena jenom ili rugoin prethonom gostu.

STARAC, Lepotici: Tako sam uzbuen... to ste ipak vi... Voleo sam vas, pre sto goina... Tolika je

promena na vama... Nema nikakve promene... Voleo sam vas, volim vas...

STARICA, Fotograveru: O, Gospodine, Gospodine, Gospodine.

STARAC, Pukovniku: Slaem se s vama u tom pogleu.

STARICA, kao gore: O, zaista Gospoine, zaista... (prvoj Gospoi) Hvala to ste je okaili... Izvinite to

sam vas time uznemirila.

Sa je osvetljenje jae. Bide sve jae kako nailaze novi neviljivi gosti.

STARAC, skoro plano Lepotici: Ge su neganji snegovi?

STARICA, Fotograveru: O, Gospodine, Gospodine, Gospodine... O, Gospodine!

STARAC, pokazujudi Lepoticiprstom prvu Gospou: Jena mlaa prijateljica... Vrlo je mila...

STARICA, pokazujudi Fotograveru prstom Pukovnika: a, on je ravni Pukovnik na ko-nju... drug

moga mua... potinjeni, moj mu je komanir...

STARAC, Lepotici: Ui vam nisu uvek bile iljaste!... Lepotice moja, sedate li se?

STARICA, Fotograveru, prenemaudi se, groteskna, u ovoj sceni treba aje sve grotesknija, pokazivade

svoje ebele crvene darape, zaizade svoje mnogobrojne suknje, prikazivade po-suknju svu u

rupama, razotkrivade svoje stare grui, potom de s rukama na kukovima zabaene glave erotskipocikivati izbacivi trbuh rairenih nogu smejade se smehom stare blunice; ovakvo ponaanje,

sasvim razliito o osaanjeg i njenog kasnijeg ponaanja, a koje treba a otkrije skrivenu linost

Starice, naglo de se prekinuti: Nije to vie za moje goine... Sta mislite?

STARAC, Lepotici, vrlo romantino: U nae vreme je mesec bio iva zveza, eh a, a, a smo smeli,

bili smo eca. Hodete li a naoknaimo izgubljeno vreme... moe li sejo? moemo li jo? A ne, ne,

ne moemo vie. Vreme je prolo brzinom voza. Izbrazalo ine po koi. Mislite a estetska hirurgija

moe ua a uini? (Pukovniku) Ja sam vojnik, a i vi ste, vojnici su veno mlai, komaniri su kao

bogovi... (Lepotici) Tako bi trebalo a bue... avaj, avaj, sve smo izgubili. Mogli smo biti tako sredni,

kaem vam, mogli smo, mogli smo, moa, cvetovi rastu po snegom!


15/32

STARICA, Fotograveru: Laskave! Nevaljale! A, a, izgleam mlaa o svojih goina? Vi ste mali

mangup! Kako je to uzbudljivo!

STARAC, Lepotici: Hodete li a buete moja Izola, a ja va Tristan? Lepota je u srcima... Razumete?

elili bismo raost, lepotu, venost... vecnost... Zato nismo smeli? Nismo ovoljno hteli... Sve smo

izgubili, izgubili, izgubili...

STARICA, Fotograveru: O ne, o ne! marci me poilaze o vas. I vi ste golicavi? Golicavi ili goliljivi?

Pomalo me je stid... (smeje se) Dopada li vam se moja podsuknja? Ili vam je milija ova suknja?

STARAC, Lepotici: Bean ivot komanira stana!

STARICA, okrenuvi glavu ka prvoj neviljivoj Gospoi: Za krep e in ili kineske palainke? Jaje vola i

maslaca pola cola, i oljice une kiseline. (Fotograveru) Imate gipke prste, ah... ipa-a-ak! O-o-o...

STARAC, Lepotici: Moja plemenita saputnica, Semiramia, zamenila mi je majku. (okrede se

Pukovniku) Pukovnie, ved sam vam rekao, istina se uzima tamo ge je ovek nae. Okrede seLepotici.

STARICA, Fotograveru: Zaista mislite da se deca mogu dobiti u bilo kojem dobu? Deca bilo kojeg

doba?

STARAC, Lepotici: Ba me je to spaslo, unutranji ivot, mimo okruenje, uzranost, moja nauna

istraivanja, filozofija, moja poruka...

STARICA, Fotograveru: Nika jo nisam prevarila svog mua komanira... tie, upropas-tidete me... Ja

sam samo njegova jadna majka. (Jeca) Pra, pra... (oguriije ga)... majka. ujete li krike, to moja savest

jei. Za mene se jabukova grana slomila. Traite svoj put na rugoj strani. Nedu a berem rue

ivota...

STARAC, Lepotici: ...uzviena stremljenja...

Starac i Starica vode Lepoticu i Fotogravera do ostalih nevidljivih gostiju i nuide ih da sednu.

STARAC i STARICA, Fotograveru i Lepotici: Sedite, sedite...

voje starih seaju, on levo, ona esno o etiri prazne stolice, koje ih razvajaju. uga nema scena,

prekidana s vremena na vreme jenim "ne", "a", "ne", "a". starci sluaju ono to govore neviljiva

lica.

STARICA, Fotograveru: Imali smo jenog sina... iv je, svakako... otiao je... to je tako svakianja

pria... malo neobina... napustio je svoje roitelje... Imao jezlatno srce... ved oavno... Mi smo ga

toliko voleli... tresnuo je vratima... Moj mu i ja smo pokuali a ga zarimo silom... Imao je seam

goina, oba za kolu, ovikivali smo: Sine, ete moje... Nije ni glave okrenuo.

STARAC: Naalost ne... ne... nismo imali ece... eleo sam a imam sina... Semiramia takoe... Sve

smo inili... Jana moja Semiramia, ona ima pravo materinsko srce. Moa je ovako bolje. Ja sam i

sam bio nezahvalan sin..." Ah!... Patnje, aljenje, gria savesti, samo to... nam ostaje...


16/32

STARICA: Govorio je! Vi ubijate ptice! Zato ubijate ptice? Ne ubijamo mi ptice... ni mrava ne bismo

zgazili... Oi su mu bile pune suza. Nije nam ozvoljavao a mu ih ubriemo. Nije ao a mu se prie.

Govorio je: da, vi ubijate ptice, sve ptice... Pretio nam je svojim malim pesnicama... Laete, prevarili

ste meL.Ulice su pune ubijenih ptica, male ece na samrti. Pesma ptica?... Ne, to je jeanje. Nebo je

crveno o krvi... Ne, ete moje, plavo je... Vikao je i alje: Vi ste me prevarili, oboavao sam vas,

mislio sam a ste obri... ulice su pune malih mrtvih ptica, iskopali ste im oi... Tata, mama, vi ste zli...

Nedu vie a ostanem ko vas... Bacila sam se na kolena pre njim... Njegov je otac plakao. Nismo

mogli a ga zaustavimo... Samo smo jo ulikako ovikuje: Vi ste ogovorni... ta to znai ogovorni?

STARAC: Pustio sam svoju majku a umre potpuno sama u nekom jarku. Zvala me je, slabo je jeala:

malo moje ete, sine moj voljeni, ne ostavljaj me a umrem sama... Ostani kraj mene. Nedu jo ugo .

Ne brini, mama, rekoh joj, omah du se vratiti... urilo mi se, iao sam na bal a igram. Ka sam se

vratio, ved je bila mrtva i sahranjena uboko... Kopao sam zemlju, traio sam je ... nisam mogao a je

naem... Znam, znam, sinovi uvek napustaju svoju majku, a ubijaju, ovako ili onako, svoga oca...

Takav je ivot... ali ja, ja zbog toga patim... rugi ne...

STARICA: Vikao je: tata, mama, nedu vas vie vieti...

STARAC: Ja zbog toga patim, da, a drugi ne...

STARICA: Ne govorite o tome mome muu, on je toliko voleo svoje roitelje. Ni asa ih nije naputao.

Negovao ih je, pazio ... izahnuli su mu na rukama s reima: bio si savren sin. Bog de biti obar

prema tebi.

STARAC: Kao a je gleam kako lei u jarku, rala je urevak u mci i ovikivala: ne zaboravi me, ne

zaboravi me... oi su joj bile pune suza, ozivala me je naimkom iz etnjstva: Pilence, govorila je,

pilence, ne ostavljaj me samu ovde.

STARICA, Fotograveru: Nikad nam nije pisao. S vremena na vreme nam poneki prijatelj kae a ga je

vieo tu ili tamo, a je obro, a je obar mu...

STARAC, Lepotici. Ka sam se vratio, oavno je ved bila sahranjena. (Prvoj Gospoi) O a! O a,

Gospoo, imamo bioskop u kudi, restoran, kupatila...

STARICA, Pukovniku: Pa a, Pukovnie, to je zato to...

STARAC: U stvari je zaista tako.

Nevezan razgovor zamire.

STARICA: Kad bi...

STARAC: Takoja nisam... ja mu... svakako...

STARICA, nevezan ijalog, iscrpljenje: Jenom rei!

STARAC: I naem i njihovima.

STARICA: Prema tome...

STARAC: Ja sam mu...


17/32

STARICA: Njega ili nju?

STARAC: Njih.

STARICA: Papilotne... Idite, molim vas.

STARAC: Nije to.

STARICA: Zato?

STARAC: Da.

STARICA: Ja.

STARAC: Eto!

STARICA: Eto!

STARAC, prvoj Gospoi: Molim, Gospoo?

uga pauza, starci su skamenjeni na stolicama. Opet se uje zvono.

STARAC, sve nervozniji: olaze! Gosti! Jo gostiju.

STARICA: Uinilo mi se a ujem amce...

STARAC: Idem da otvorim. Idi donesi stolice. Izvinite me, Dame i Gospodo. Odlazi prema vratima br.

7

STARICA, neviljivim gostima koji su ved tu: Ustanite, molim vas, za asak. Govornik treba uskoro a

oe. Treba spremiti salu za preavanje. (Nameta stolice, okrede naslone prema sali) Hodete a mi

pomognete! Hvala.

STARAC, otvara vrata br. 7: obar an, Gospoo, obar an Gospoo. Izvolite udi.

Tri ili etiri neviljive osobe, koje su ule, vrlo su visoke i Starac mora a se propne na prste a bi se

rukovao. Starica, poto je namestilastolice kako je gore reeno, ie za Starcem.

STARAC, prestavlja: Moja ena... Gospoin... Gospoa... moja ena... Gospoin... Gospoa... moja

ena...

STARICA: Ko su svi ovi ljudi, milo moje?

STARAC: Idi donesi stolice, mila moja.

STARICA: Ne mogu ja sve.

Izlazi gunajudi na vrata br.6, vratide se na vrata br. 7, ok de Starac pridi sa priolim gostima premarampi. STARAC: Pazite da ne ispustite svoju filmsku kameru...(opet predstavljanje) Pukovnik...


18/32

Gospoa... Gospoa Lepa... Fotograver... Ovo su novinari, i oni su oli a uju preavaa, koji de

sigurno ubrzo stidi... Ne buite nestrpljivi... Nede vam biti osano... svima zajeno... (Starica se

pojavljuje s vema stolicama na vratima br.7) Haje ti, pouri s tim stolicama... treba jo jena.

Starica olazi i alje gunajudi pojo jenu stolicu izlazi za vrata br. 3 i vrada se na vrata br. 8.

STARICA: obro, obro... inim koliko mogu... Nisam ni ja maina... Ko su svi ti ljui? Izlazi.

STARAC: Sedite, sedite, dame s damama, gospoda s gospoom, ili obratno, kako hodete... Nemamo

lepih stolica... sve je prilino improvizovano... izvinite... seite na tu stolicu u sreini... hodete li

nalivpero? Telefonirajte Majou, obidete Moniku... Klo je pravo provienje... Nemam raio...

Primam sve novine... To zavisi od mnogo stvari, upravljam ovom zgradom, ali nemam osoblja... treba

teeti... nikakav intervju, molim vas, zasa... posle demo vieti... omah demo vam nadi mesto a

senete... ma ta li samo rai... (Starica se pojavljuje na vratima br.8sjenom stolicom) Bre,

Semiramido...

STARICA: inim sve to mogu... Ko su svi ti ljui?

STARAC: Objasnidu ti kasnije.

STARICA: A ova? Ova, zlato moje?

STARAC: Ne brini... (Pukovniku) Gospoine Pukovnie, novinarstvo je poziv koji lii na poziv

ratnika...(Starici) Zabavljaj malo ame, mila moja... (zvono. Starac potri vratima br.8) Priekajte

malo. (Starici) Stolice!

STARICA: Dame i gospodo, izvinite...

Izlazi na vrata br.3 i vrada se na vrata br.2. Starac otvara skrivena vrata br.9 i iezava u asu kase

Starica pojavljuje na vratima br.3.

STARAC, skriven: Uite, uite... uite... uite... (pojavljuje se vukudi za sobom mnogo neviljivih

osoba, meu kojima I jeno sasvim malo ete, koje voi za ruku) Ne olazi se s malom ecom na

nauno preavanje... osaivade se jano malo... a ako pone a plae ili se upiki nekoj ami na

haljinu, to de tek biti ivota! (voi ih na sreinu scene, Starica pristie s vema stolicama)

Prestavljam vam svoju enu Semiramiu! Ovo su njihova eca.

STARICA: Dame, Gospodo... o, kako su zlatni!

STARAC: A ovo je najmanje.

STARICA: Kako je sladak... sladak... sladak!

STARAC: Nema dosta stolica.

STARICA: O boe, boe!

Ie po jo jenu stolicu, sa de udi i izadi na vrata br. 2 i 3 esno.

STARAC: Uzmite maloga u krilo... Blizanci bi mogli a senu na jenu stolicu. Pazite, nisu ba vrste...to su stolice iz kude, gazine stolice. a, eco moja, grio bi nas, on je zao ovek... Hteo bi a mu ih


19/32

otkupimo, ali ne vree. (Starica olazi to bize moe sjenom stolicom) Ne poznajete se svi... Prvi put

ste se sreli... Znali ste se po uvenju... (Starici) Semiramio, pomozi mi pri prestavljanju...

STARICA: Ko su svi ti ljudi?... Predstavljam vam, dozvolite ... predstavljam vam... Ali ko su oni?

STARAC: Dozvolite mi da vam predstavim... predstavljam vam... predstavljam vam je... Gospodin,Gospoa, Gospoica... Gospoin... Gospoa... Gospoa... Gospoin...

STARICA, Starcu: Jesi li obukao emper? (neviljivima) Gospoin, Gospoa, Gospoin...

Opet zvono.

STARAC: Gosti!

Jo jenom zvono.

STARICA: Gosti!

Opet zvono, jos jenom zvono, sve eda zvonjava, starac ne zna kua de pre, stolice okrenute

estrai, leima publici, ine pravilne reove, koji rastu kao u pozo-rinojsali; Starac, zaihan, briudi

znoj, tri o vrata o vrata, smeta neviljive goste, ok Starica dopajudi, na izmaku snage, ie to

bre moe o vrata o vrata i onosi stolice; sa ima mnogo neviljivih lica na sceni; starci se true

da se ne sudaraju s ljudima, da se provuku izinedu redova stolica. Razvoj bi inogao da bude ovakav:

Starac izlazi na vrata br.4, Starica na vrata br.3, vrada se kroz vrata br.2, Starac ie a otvori vrata brJ,

Starica izlazi na vrata br.8, a vrada se na vrata br.6 sa stolicama it. tako a obiu scenu koristedi sva

vrata.

STARICA: Izvinite... Izvinite... pa... izvinite... izvinite

STARAC: Gospoo... uite... Gospoe... uite... Ovo je Gospoa... ozvolite... a...

STARICA, sa stolicama: Uh... uh... suvie ih je... Zaista ih.je mnogo, mnogo... suvise... o, boe, boe....

Spolja se uje sve jae i sve blie klienje am aca po voi; sa svi zvuci olaze iza kulisa. Starac i

Starica nastavljaju kao gore, otvaraju vrata, donose stolice. Zvono.

STARAC: Ovaj nam sto smeta. (pomera, ili bolje pravi pokret kao a pomeri neki sto uz pomod

Starice, ali ne usporavajudi kretanje) Nema uopte mesta, izvinite...

STARICA, uz pokret kao a sklanja sto, Starcu: Jesi li obukao emper?

Zvono.

STARAC: Gosti! Stolice! Gosti! Stolice! Uite, uite, ame i gospoo... Semiramio, bre... Neko de ti

sigurno pomodi.

STARICA: Izvinite... izvinite... obar an, Gospoo... Gospoo... Gospoine... Gospoine... a, a,

stolice...


20/32

STARAC, ok zvono sve jae i jae zvoni i uje se kako amci uaraju o molo sve ede, zapetljava se

u stolice, skoro uopte ne stie o vrata o vrata, tako se brzo nastavlja zvonjenje, Jeno za rugiin:

a, omah... jesi li obukla emper? evo... evo... omah, strpljenja... evo, evo... strpljenja...

STARICA: Tvoj emper? Moj emper?... Izvinite, izvinite.

STARAC: Ovuda, Dame i Gospodo, molim vas... me izvinite... molim vas... mo... izvinite... molim vas...

uite... uite... vas voim... tu, mesta... raga prijateljice... ne tua... pazite... vi, raga moja

prijateljice?

Zatim prilidno ugo ni rei. Cuju se talasi, barke, besprekino zvonjenje. Kretanje je ostiglo vrhunac

intenziteta. Sad se sva vrata otvaraju i zatvaraju bez prestanka. Samo velika vrata u dnu ostaju

zatvorena. Olaenje i vradanje staraca o vrata o vrata tee bez ijene rei, izglea kao a su na

tokidima. Starac prima goste, prati ih, ali ne ie innogo aleko, samo im pokaze mesta, potoje

napravio korak va sa njima: nema vremena. Starica onosi stolice. Starac i Starica se susredu i

suaraju Jenoin ili vaput ne prekiajudi kretanje. Zatim de se Starac, na sreini na scene sainookretati s leva na esno i s esna na levo prema svim vratima pokazujudi mesta rukoin. Ruka de mu

se kretati vrlo brzo. Najza de se i Starica zaustaviti sJenom stolicom u rukama, koju de spustiti,

poidi, spustiti, pravedi se kao a i ona hode a krene ojenih o riigih vrata, brzo de okretati glavu

i vrat; sve to ne sme da uspori ritain, oboje starih treba da daju utisak kao da se ne zaustavljaju iako

uglavnoin stoje u mestu; ruke, tmp, glava, oi sve de biti u pokretu, opisujudi - moa - male krugove.

Najza usporavanje, prvo blago, postepeno, manje snana zvonjava, vrata se nede otvarati tom

brzinom, pokreti starih de se usporiti. U asu ka vrata sasvim prestanu da se otvaraju i zatvaraju, a

zvono da zvoni, treba da se ima utisak daje scena prepuna sveta.

STARAC: Ja du vas smestiti... strpljenja... Semiramio, pobogu...

STARICA, iredi prazne ruke: Nema vie stolica, golubidu moj. (Zatim de poetiiznenada da prodaje

neviljive programe po prepunoj sali zatvorenih vrata) Program, izvolite program, veeranji

program, izvolite program!

STARAC: Umirite se, gospoo, moje ame, postarademo se za vas... Svi de odi na re, po reu

olaska... Imadete mesto... Sreidemo to...

STARICA: Izvolite program! Priekajte malo, Gospoo, ne mogu sve a usluim najenom, nemam

deset ruku, nisam ja krava... Gospodine, budite ljubazni dodajte program dami do sebe, hvala...

Kusur, kusur...

STARAC: Ka vam kaem a dete biti smeteni! Nemojte se nervirati! Ovua, ovua... tu, pazite... O,

dragi prijatelju, dragi prijatelji...

STARICA: Program... pite program gram...

STARAC: a, ragi moj, tu je i ona, malo alje, proaje programe... Svaki je ra astan... to je ona. ..

vidite je? ... Imate mesto u drugom redu... desno... ne, levo... tako!

STARICA: ...gram.... gram... program... izvolite program...


21/32

STARAC: Sta ja tu mogu? Trudim se koliko god mogu.(//evidljiviin gostima koji sede) Pomaknite se

malo, molim vas... jomalo, evo mesta za vas, Gospoo... hoite. (j)enje se na estraclu po pritiskom

gomile) Gospoe i Gospoo, molimo vas a nas izvinite, nema vie mesta za seenje...

STARICA, koja stoji na suprotnom kraju od Starca, izmedu vrata br.3 i prozora: Evo program, ko eli

program? Cokolade, bombone... karamele... kisele bombone... (Starici, koje ne moze da se makne,pritisnuta gomilom, baca programe i bombone nasumce iznad nevidljivih glava) Evo! Evo!

STARAC, stoji na estradi vrlo uzbuden, guraju ga, on silazi s estrade, opet se penje, silazi, penje se,

sudarci se s jednim gostom, udarci ga laktom, govori: Pardon... Izvinite hiljadu puta... pazite...

Guraju ga, on posrde, s mukom povrada ravnotezu, hvata se grevito za tua ramena.

STARICA: Otkud sav ovaj svet? Program, uzmite program! okolae, bombone!

STARAC: Gospoe, Gospoice, Gospoo, malo tiine, preklinjem vas... tiine... vrlo je vano... molimo

one koji nemaju mesta da sednu da izvole osloboditi prolaz... tako... nemojte stajati izmedu stolica.

STARICA, Starcu, skoro viudi: Ko su svi ovi ljui, zlato moje? ta de oni ove?

STARAC: Oslobodite prolaz, Dame i Gospodo. Oni koji nemaju mesta da sednu treba u interesu svih

nas a stanu pore zia, tu, levo i esno... Sve dete uti, sve dete vieti, ne plaite se, sva su mesta

dobra.

Nastaje velika guva, guran gomilom Starac treba a obie skoro celu scenu i a se nae ko esnog

prozora pore amlice; Starica treba a krede isto tako u suprotnom sineru i a se nae ko levog

prozora pore amlice.

STARAC, pomerajudi se kakoje gore reeno: Ne gurajte se! Ne gurajte se!

STARICA, isto kao Starac: Bez guranja, molim!

STARAC, kao gore: Ne gurajte se, ne gurajte se!

STARICA, kao gore: Ne gurajte se, Dame i Gospodo, ne gurajte se.

STARAC, kao gore: Polako... lake... polako... ta je ovo...

STARICA, kao gore: Niste valjda divljaci, pobogu.

Najza su stigli na svoja konana mesta, svaki pore svog prozora. Starac levo ko prozora kraj

estrae, a Starica esno. Oatle se nede micati o kraja.

STARICA, zove svog Starca: Zlato moje... ne viim te vie... ge si? Ko su oni? ta hode svi ti ljui? Ko

je ovaj?

STARAC: Gde si? Gde si, Semiramido?

STARICA: Gde si, zlato moje?

STARAC: Ove, kraj prozora... uje li me?


22/32

STARICA: a, ujem ti glas!... Ima ih mnogo... ali ja raspoznajem tvoj.

STARAC: A ti, gde si ti?

STARICA: I ja kraj prozora!... Mili moj, strah me je, ima suvie sveta... tako smo aleko jeno o

rugog... u naim goinama treba a pazimo... mogli bismo a se izgubimo... Treba a smo sasvimblizu, ko zna, zlato moje, ko zna...

STARAC: A, spazio sam te... Oh!... viedemo se opet, ne plai se nita... ja sam s prijatelji-ma.

(prijateljima) Kako mi je milo to mogu a vam stegnem ruku... Pa a, ja verujem u progres,

neprekidan, s potresima, medutim, medutim...

STARICA: Hvala na pitanju, obro sam... Kakvo loe vreme! Kako je lepo vreme! (za sebe) Ipak me je

strah... ta du ja tu? (vie) Zlato moje! Golubidu!

Oboje, svako na svojoj strani razgovara sa zvanicama.

STARAC: Da bismo spreili eksploataciju oveka po oveku treba nam novaca, novaca i opet novaca!

STARICA: Zlato moje! (zatim zauzeta prijateljima) a, moj je mu tamo... on je organizator... o, nedete

modi... Treba a moete a proete, sa prijateljima je...

STARAC: Izvesno nije... uvek sam to govorio... ista logika ne postoji... sve je samo privi.

STARICA: Viite, ima, eto, srednih ljui. Ujutru orukuju u avionu, u pone ruaju u vozu, uvee

veeraju na brou. A nodu spavaju u kamionima koji voze, voze, voze...

STARAC: Vi govorite o ostojanstvu oveka! Pokuajmo bar a spasemo ast. ostojanstvo, to su

samo njena leda!

STARICA: Nemojte da se okliznete u mraku. Prsne u sineh u razgovoru.

STARAC: Vai sunaronici trae to o mene.

STARICA: Svakako... sve mi ispriajte.

STARAC: Pozvao sam vas... da vam se objasni... pojedinac i osoba, to vam je jedno te isto lice!

STARICA: Izgleda nespretan! Duguje nam mnogo novaca.

STARAC: Ja nisam ja. Ja sam neko drugi. Ja sam jedan u drugom.

STARICA: Deco moja, uvajte se jeni rugih.

STARAC: Poneka se probuim usre potpune tiine. To je sfera. Nita tu ne neostaje. Ipak treba

paziti. Njen oblik moe najenom a iezne. Postoje rupe kroz koje moe a pobegne.

STARICA: Duhovi, kojesta, molim vas, aveti, nitarije...Moj mu obavlja vrlo vanu unost, uzvienu.

STARAC: ozvolite... ne elim nikako to miljenje... Saoptidu vam blagovremeno svoj stav po tom

pitanju. Za sa nita nedu redi... Govornik, koga ekamo, ogovoride u moje ime, redi de vam o svemuto nam lei na srcu... Sve de vam objasniti... ka? Ka bue kucnuo as... as de uskoro kucnuti...


23/32


24/32

Larma raste, vrata u nu se otvaraju irom, s bukom; kroz otvorena vrata se vii samo praznina, ali

vrlo jaka svetlost preplavi scenu olazedi kroz vrata i prozore, koji su se u asu olaska Cara osvetlili

jarkom svetlodu.

STARAC: Ne znam... ne verujem... a li je mogude... pa a... neverovatno... a ipak... a... a... to je

Car! Njegovo Velianstvo Car!

Svetlost maksimalnog intenziteta ulazi kroz vrata, prozore, ali svetlost hlana, prazna, jo se uje

larma, koja de naglo prestati.

STARICA: Zlato moje... Zlato moje... Ko je to?

STARAC: Ustanite!... Njegovo Velianstvo Car! Car u mojoj kudi, u naoj kudi... Semiramio... Shvata

li?

STARICA, ne razumevajudi: Car... Car, zlato moje? (ojenom shvata) Ah a, Car? Velianstvo!

Velianstvo! (pravi reverans za reveransom, groteskna) u naoj kudi! U naoj kudi!

STARAC, plae o uzbuenja: Velianstvo! Oh, moje Velianstvo!... malo moje, veliko moje

Velianstvo!... O, kakva uzviena milost... Kakav ivan san...

STARICA, kao odjek: Divan san... ah, divan...

STARAC, neviljivoj gomili: Gospoe, gospoo, ustanite, na je voljeni suveren, Car, meu nama!

Ura, Ura!

Penje se na amlicu, ie se na prste a bi vieo Cara, Starica sa svoje strane ini to isto.

STARICA: Ura! Ura!

Lupanje nogama u mestu.

STARAC: Vae Velianstvo!... Ove sam!... Vae Velianstvo! ujete li me? Viite li me? Ta recite

Njegovom Velianstvu a sam ja ove! Velianstvo! Velianstvo! Ove sam, va najverniji sluga!

STARICA, kao ojek: Va najverniji sluga, Velianstvo!

STARAC: Va sluga, vas rob, va pas, vau-vau, va pas, Velianstvo...

STARICA,vie glasno: Vau... vau... vau...

STARAC, kredi ruke: Viite li me? Ogovorite, Sire!... A, viim vas, ugleao sam uzvieni lik Vaeg

velianstva... Vae boansko elo... a, ugledao sam ga uprkos dvoranima koji nas zaklanjaju...

STARICA: Uprkos voranima... ove smo, Velianstvo.

STARAC: Velianstvo! Velianstvo! Ne ozvolite, Gospoe i Gospoo, a Velianstvo stoji... viite,

Velianstvo, jeino ja zaista brinem za vas, za vae zravlje, ja sam va najverniji poanik.

STARICA, kao ojek: najverniji poanici Vaeg Velianstva!


25/32

STARAC: Pustite me a proem, ame i Gospoo... kako a prokrim sebi put kroz ovu guvu... treba

a se ponizno poklonim Njegovom Velianstvu Caru... Pustite me a proem...

STARICA, kao ojek: Pustite ga a proe... pustite ga a proe... proe... oe...

STARAC: Pustite me a proem, ta pustite me a proem, (oajan) Ah, hodu li ika stidi o Njega?

STARICA, odjek: Do njega... do njega...

STARAC: Meutim, moje srce i celo moje bide su pre Njegovim nogama, gomila vorjana ga

okruuje.A, a, hode a me spree a oem o njega... znaju obro svi oni a... znam ja ta govorim,

znam ta govorim... vorske intrige, znam ja to... Hode a me ovoje o Vaeg Velianstva...

STARICA: Umiri se, zlato moje... Njegovo Velianstvo te vii, glea te... Njegovo mi je Velianstvo

namignulo... Njegovo je Velianstvo s nama!...

STARAC: ajte caru najbolje mesto... pore poijuma... a uje sve to de redi Govornik.

STARICA, propinje se na prste na svojoj amlici, istee vrat a bi bolje viela: Najza su se

postarali za Cara.

STARAC: Hvala Bogu! (Caru) Sire... neka Vae Velianstvo ima poverenja. ovekkoji je pored

Njegovog Velianstva moj je prijatelj, moj prestavnik. (stojedi na vrhovima prstiju na amlici)

Gospoo, Gospoe, Gospoice, raga eco, preklinjem vas...

STARICA, kao odjek: ...klinjem klinjem...

STARAC: ...Hteo bih da vidim... sklonite se... hteo bih... nebeski pogle, uzvieno lice, krunu, oreol

Njegovog Velianstva... Sire, uostojite me i okrenite svoje presvetlo lice na moju stranu, prema

vaem poniznom sluzi... tako poniznom... o, ugleao sam ga sa jasno... ugleao...

STARICA, odjek: Ugledao je ovog puta... ugledao... gledao... dao...

STARAC: Ja sam na vrhuncu raosti... nemam rei a izrazim bezmernost svoje zahvalnosti... po

mojim skromnim krovom, o, Velianstvo, o! Sunce! Ove... ove... u ovoj kudi ge sam ja, istina je,

komanir... ali u hijerarhiji vae vojske, ja sam obian narenik...

STARICA, odjek: Narednik vodnik...

STARAC: I zato sam ponosan... ponosan i ponizan istovremeno... kao to je re... avaj! Svakako, ja

sam komandir, mogao sam biti na carskom dvoru, a ovde se staram samo o jenom malom voritu...

Velianstvo... ja... Velianstvo, teko se izraavam... mogao sam a postignem mnoge stvari, osta a

steknem, a sam umeo, a sam hteo... a je... a mi... Velianstvo, oprostite mi moje uzbuenje...

STARICA: Govori u tredem licu!

STARAC, mrkde: Neka mi Njegovo Velianstvo izvoli oprostiti! Ono je akle olo... nismo se vie

naali... mogli smo a ne buemo tu... O, spasioe, ja sam u svom ivotu bio poniavan...

STARICA, ojek, jeca: ...niavan... niavan...


26/32


27/32

imao prilike da predam svoju poruku; ipak ja ne gubim nau a du ga spasti, jo uvek nije ockan,

imam plan... naalost teko se izraavam...

STARICA, preko neviljivih glava: odi de Govornik, on de govoriti umesto tebe... Njegovo Velianstvo

je tu... Zato de te sluati. Ne treba a brine, ima sve aute u ruci, stvari su se promenile... stvari su

se promenile.

STARAC: Neka mi Vae Velianstvo oprosti... ono ima vanijih briga... bio sam poniavan... Gospoe i

Gospoo, sklonite se malo, ne zaklanjajte mi potpuno nos Njegovog Velianstva,elim a viim sjaj

brilijanata na carskoj kruni... Ali ako je Vae Velianstvo blagoizvolelo odi po moj beni krov, znai

a de uostojiti panje mene benoga, kakva izvanrena naknaa, Velianstvo, to to se je konkretno

iem na prste to nije gorost, to je da bih vas se nagledao!... U mislima ja padam na kolena pred

vama...

STARICA, jeca: na kolena pre vama, Sire, paamo pre vama na kolena, pre vae noge, pre vae

palce na nogama...

STARAC: Imao sam ugu. Gaza me je izbacio, jer se nisam klanjao njegovoj bebi, njegovom konju.

Uarali su me nogom u zanjicu, ali sve to nema vie nikakvog znaaja... poto... poto... Sire...

Velianstvo... pogleajte... ove sam... ove...

STARICA, odjek: Ovde, ovde, ovde, ovde, ovde...

STARAC: Poto je Vae Velianstvo tu... poto de Vae Velianstvo uzeti u obzir moju poruku... Ali

Govornik bi trebalo a je ved tu... On puta Vae Velianstvo a ga eka...

STARICA: Neka ga Vae Velianstvo izvini. On treba a oe. Bide tu za koji trenutak. Javili su namtelefonom.

STARAC: Njegovo Velianstvo je vrlo ljubazno. Ono nede otidi, a a ne saslua sve, a ne uje sve.

STARICA, ojek: uje sve... uje... slua...

STARAC: On de govoriti u moje ime... Ja ne mogu... Nemam ara... on ima sve hartije, sve

dokumente...

STARICA, odjek: Ima sve dokumente...

STARAC: Malo strpljenja, Sire, preklinjem vas... on mora a oe.

STARICA: On treba a oe svakog asa.

STARAC, a Car ne bi bio nestrpljiv: Velianstvo, sluajte, otkrovenje mi je olo oavno... bilo mije

etreset goina... ja ovo i za vas govorim, ame i Gospoo... jene veeri, posle obea, kao i obino

pre no to du a legnem, seoh u krilo svom ocu... moji su brkovi bili vedi o njegovih i iljastiji...

grui maljavije... kosa ved prosea, a njegovaje bila jo crna... Bilo je gostiju, oraslih osoba, za

veerom, koji su poeli a se smeju, smeju...

STARICA, odjek: Smeju... smeju...


28/32

STARAC: Ne alim se, rekoh im. Ja mnogo volim svog tatu. Ogovorie mi: Ponod je, eca ne leu tako

kasno. Ka jo niste otili a pajkite, znai a vie niste klinac. Ne bih im verovao a mi se nisu obratili

sa "vi"...

STARICA, odjek:"Vi"...

STARAC: ...umesto sa "ti".

STARICA, odjek: "ti"!

STARAC: Meutim, mislio sam, ja nisam oenjen. Znai jo uvek sam ete. Oenie me istog asa

samo a bi mi okazali suprotno... Sredom, ena mi je zamenila i oca i majku...

STARICA: Govornik treba a oe, Velianstvo...

STARAC: Govornik de odi.

STARICA: odi de.

STARAC: odi de.

STARICA: odi de.

STARAC: odi de.

STARICA: odi de.

STARAC: odi de, odi de

STARICA: odi de, odi de.

STARAC: odi.

STARICA: Dolazi.

STARAC: Dolazi.

STARICA: Dolazi, tu je.

STARAC: Dolazi, tu je.

STARICA: Dolazi, tu je.

STARICA i STARAC, u jedan glas: Evo ga...(tiina, svaki se pokret zaustavlja. Skamenjeni, voje starih

ukoeno gleaju vrata br.5; nepomina scena traje osta ugo oko pola minuta; vrlo lagano, vrlo

lagano, vrata se irom otvaraju u tiini; zatim se pojavljuje Govornik. To je stvarna osoba. Tip slikara ili

pesnika iz prolog veka, crni filcani eir sa irokim oboom, leptir mana, iroka bluza, brkovi,

braica, osta mirantski izgle, uobraen. ok neviljiva lica treba a eluju toje mogude stvarnije,

Govornik de elovati nestvarno: idi de uz esni zi kao a klizi, lagano, o na scene prema velikim

vratima, ne okredudi glavu ni levo ni esno; prodi de pore Starice ne primediijudije, ak ni ona ka

ga Starica bue oirnula po ruci a bi se uverila u njegovo postojanje, u tom asu de Starica redi) Evoga!


29/32

STARAC: Evo ga!

STARICA, koja ga prati pogleom i pratide ga i alje; On postoji. To je ba on. Nije san!

STARAC, pratedi ga pogleom: Postoji, to je on glavom. Nije ovo san.

STARICA: Nije san, rekla sam ti ja.

Starac skrta ruke, ie oi nebu, nemo likuje. Govornik, poto stigne o na scene, skia eir, u

tiini se pokloni, pozravi eirom musketarski i malo kao automat neviljivog Cara, u tom de asu:

STARAC: Velianstvo... prestavljam Vam Govomika...

STARICA: To je on!

Govornik stavlja ponovo eir na glavu, penje se na estrau i s visine glea neviljivii publiku na sceni,

stolice. Ukoi se u sveanoj pozi.

STARAC, neviljivoj publici: Moete mu traiti autograme. (Automatski, u tiini, Govornik aje

bezbrojne autograme. Za to vreme Starac opet ie oi nebu sklapajudi ruke i kae, likujudi) Nema

oveka koji za ivota moe vie a oekuje...

STARICA, kao ojek: Nema oveka koji za ivota moe vie a oekuje.

STARAC, nevidljivoj gomili: A sad se, s dozvolom Njegovog Velianstva, obradam svima vama,

Gospoe, Gospoice, Gospoo, mala moja eco, moje rage kolege, Gospoine Presenie, ragi

rugovi po oruju...

STARICA, odjek: mala moja deco co co...

STARAC: Obradam se svima vama bez obzira na razlike u goinama, polu, graanskom stanju,

rutvenom poloaju, trgovini, a bih vam zahvalio o sveg srca.

STARICA, odjek: Vam zahvalio...

STARAC: Kao i Govorniku... toplo zahvalio to ste oli u tako lepom broju... tiina, Gospoo!

STARICA, ojek: ...tiina, Gospodo!

STARAC: Zahvaljujem takoe svima onima koji su omogudili veeranji sastanak, organizatorima...

STARICA: Bravo!

Za to vreme Govornik stoji na poijumu zvanidan, nepomian, izuzev ruke koja eli autograme.

STARAC: Vlasnicima ove zgrade, arhitekti, zidarima koji su bili tako dobri da ozidaju ove zidove...

STARICA, odjek: ...zidove...

STARAC: ... svima onima koji su kopali temelje... Tiina, ame i Gospoo!

STARICA, odjek: Dame i Gospodo!


30/32

STARAC: Ne zaboravljam ni stolare i toplo im zahvaljujem to su napravili stolice na kojima seite,

kao i vetom zanatliji

STARICA, odjek: ..natliji...

STARAC: ... koji napravi naslonjau u koju se meko zavalilo Vae Velianstvo, to ne znai a mu uhnije vrst ioluan... Hvala jo jenom svim tehniarima, maincima, elektriarima...

STARICA, ojek: ...arima arima...

STARAC: ...proizvoaima hartije, tamparima, korektorima, reaktorima, kojima ugujemo tako lepo

ukraene programe, hvala optoj soliarnostisvih ljui, hvala, hvala otabini, ravi (okrede se u

pravcu mesta ge treba a se nalazi Car), iji bro voi Vae Velianstvo vetinom pravog pilota...

hvala razvodnici...

STARICA, ojek: ...razvonici... srednici...

STARAC, pokazuje prstom Staricu: proavaici bombona i programa...

STARICA, odjek: ...grama...

STARAC: Mojoj supruzi, mojoj drugarici... Semiramidi...

STARICA, ojek: ...pruzi garicimii... (za sebe) Roeno moje, nika ne zaboravlja

da me pomene

STARAC: Hvala svima onima koji su mi pruili finansijsku ili moralnu porku, ragocenu i celishonu,

oprinosedi tako punom uspehu veeranje sveanosti... hvala jo jenom, hvala naem voljenom

Vlaaru, Njegovom Velianstvu Caru...

STARICA, ojek: ...anstvu Caru...

STARAC, u apsolutnoj tiini: Malo tie... Velianstvo...

STARICA, ojek: ...anstvo anstvo...

STARAC: Velianstvo, moja ena i ja nita vie ne moemo a traimo o ivota. Na ivotni put moe

a se zavri ovom apoteozom... Hvala nebu, koje nam je poarilo ovaj ugi niz mimih godina... Moj je

ivot bio pun. Moja je misija ispunjena. Nisam iveo uzalu, poto de moja poruka biti prenetasvetu... (Pokret prema Govorniku, koji to ne primeduje. Govornik oguruje rukom lovce na

autograme, vrlo ostojanstveno i oluno)Svetu, ili bolje onome to je o njega ostalo! (irok pokret

prema neviljivoj gomili) Vama, ame i Gospoo i ragi rugovi, koji ste ostaci oveanstva, ali o

takvih ostataka moe jo uvek a se napravi obra orba... Govornie, prijatelju...(Govornik je preao

na rugu stranu) Ako sam bio ugo nepriznat i pocenjivan o svojih savremenika, znai a je tako

trebalo a bue...(Starica jeca) Sve to sa nije vano poto ostavljam, tebi, ragi moj Govornie i

prijatelju (Govornik obija jo jenu molbu za autogram pa zauzima ravnouan stav, glea na sve

strane)... a prenese na potomstvo sjaj lue moga uha... Upoznaj svet s mojom filosofijom. Ne

zapostavi ni pojeinosti, as groteskne, as bolne i irljive, mog linog ivota, moje sklonosti, moju

zanimljivu prorljivost... ispriaj sve... govori o mojoj rugarici... (Starica uvostruuje jecanje) o


31/32

njenim izvrsnim turskim lokumidima, pomeni njene zecje janije na nain Normanije... govori o

Beriju, mom rodnom kraju... Uzdam se u tebe, maestro, veliki Govornie... to se tie mene i moje

veme rugarice, posle ugih goina raa na napretku oveanstva, ka smo bili borci za pravenu

stvar, ne ostaje nam nita rugo o a se povuemo... ovoga asa... i a ponesemo najvedu rtvu

koju niko od nas ne zahteva, ali koju demo ipak prineti...

STARICA, jecajudi: a, a, umrimo u punoj slavi... umrimo a bismo uli u legenu... Bar demo imati

ulicu koja de nositi nae ime...

STARAC, Starici: O ti, vema moja drugarice!... Ti, koja si verovala u mene, koja nikad nisi poklekla

tokom celog jenog stoleda, koja me nika nisi napustila... nika... avaj, anas u ovom uzvienom

asu, gomila nas razvaja bez milosti... /A ja sam pak/ eleo kosti nae/ a pokrije mrak/ Jene iste

koe/ Jenog istog groba/ a naa tela/ Za venaoba/ Hrane crve skupa/ a nam leeve/ Skriva ista

rupa.

STARICA: Leeve skriva ista rupa.

STARAC: Avaj... avaj!

STARICA: Avaj!... avaj!...

STARAC: Naa de tela pasti aleko jeno o rugog i trunudemo u samodi voe... Ni to nije tako

loe...

STARICA: Neka bue to biti mora.

STARAC: Nedemo biti zaboravljeni, veiti Car de nas se sedati veno.

STARICA, ojek: ...veno!

STARAC: Ostavidemo trag, jer smo ljui, a ne graovi.

STARAC i STARICA, u glas: Postojade ulica s naim imenom,

STARAC: Buimo sjeinjeni u vremenu i u venosti, ka ne moemo u prostoru, kao to bejasmo u

oprenosti; umrimo u istom asu... (Govorniku nepominom i ravnounom) Poslenji put... uzam

se u tebe... Ti de sve redi... Preaj moju poruku kao zavetanje. (Caru) Neka me Vae Velianstvo

izvini... Zbogom svima... Zbogom, Semiramido!

STARICA: Zbogom svima!... Zbogom, roeni moj!

STARAC: iveo car!

Baca na neviljivog Cara konfete i serpentine; uju se fanfare; jaka svetlost kao vatromet.

STARICA: iveo car!

Bacaju konfete i serpentine u pravcu Cara, zatim na nepominog i ravnounog Govornika, na prazne

stolice. STARAC, kao gore: iveo Car!

STARICA, kao gore: iveo Car!


32/32

STARAC i STARICA, istovremeno skau, svaki kroz svoj prozor, viudi "iveo Car". Ojenom tiina,

nema vie vatrometa, uje sejeno "Ah"s obeju strana scene, pa potmuo zvuk tela, koja paaju u

vodu. Svetlost, koja je dolazila kroz prozore i velika vrata, nestala je; ostala je samo slaba svetlost s

poetka; crni prozori zjape u mrak,zavese lepraju na vetru.

GOVORNIK, koji je bio nepomian, leeno ravnouan za vreme scene vostrukog samoubistva, poslenekoliko asaka se reava a govori; okrenut reovima praznih stolica aje na znanje neviljivoj

gomili aje gluvonem; oajniki pokuaji a im to objasni, zatim puta neke zvuke kao ropac ijedanje,

grlene glasove nemih: E, Mm... mm... gu... hu.. gi... gu....

Bespomodno oputa ruke u tela; ojenom mu sine lice, setio se, okrede se tabli, vai kreu iz

epa i napie velikim slovima: ANGEPAIN zatim: NHAA HHM HBHBAB B

Okrede se opet neviljivoj publici, publici na sceni, pokazuje prstom to to je napisao na tabli.

GOVORNIK: Mme, Mmm, Gege, Gu, Gi, Mm, Mmm, Mmmi. Potom, nezadovoljan, naglim pokretima

izbrie znake ispisane kreom, zameni ih rugima, meu kojima se raspoznaju krupna slova:

LAZBOGOM ALZBOU LBL

Govornik se opet okrede sali, osmehuje se upitno, kao a se naa a su ga razumeli, kao a je neto

rekao: pokazuje praznim stolicama ono to je napisao; nepomian eka nekoliko trenutaka dosta

zaovoljan, malo svean, zatim pre osustvom oekivane reakcije njegov se osmeh malo po malo

gasi, lice mu se smrauje, eka jo malo, ojenom se pokloni zlovoljno i naglo sie s poijuma,

odlazi prema velikim vratima u dnu svojim avetinjskim hoom; pre no to de izadi na ta vrata,

ceremonijalno pozravi jo jenom prazne stolice i neviljivog Cara. Scena ostaje prazna sa svojim

stolicama, poijumom, parketom posutim konfetama i serpentinama. Velika vrata u nu su irom

otvorena prema mraku. Prvi put se uju ljuski umovi iz neviljive gomile: smeh, mrmljanje, "pst",

ironino kaljanje. U poetku slabi, ovi umovi rastu; zatim se opet utiavaju postepeno. Sve ovo

treba da traje dosta dugo da bi publika ona stvarna i vidljiva otila sovim poslednjim utiskom

vrsto urezanim u svest. Zavesa se sputa sasvim lagano.

KRAJ

Ežen Jonesko - Stolice

Documents

Transcript of Ežen Jonesko - Stolice