Evropske integracije

5/12/2018 Evropske integracije - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/evropske-integracije 1/15

UVOD

Po završetku Drugog svetskog rata, stvaranje nadnacionalne organizacije bilo je potrebno iz politickih i ekonomskih razloga, pa se sve češće moglo čutimišljenje da je njeno stvaranje jedini način da se spreče dalji ratovi između

evropskih naroda. Privreda „starog kontinenta“ je u ratu pretrpela velike gubitke, proizvodnja je skoro stala i zivotni standard ljudi je znatno opao. Veliki broj političara je verovao da se privreda može obnoviti samo stvaranjem zajedničkogtrzista, koje bi podstaklo veću konkurenciju, usled čega bi došlo do rasta

produktivnosti rada i životnog standarda

1



Evropska unija

- Podatci o EU

Evropska unija (skraćeno: EU) je međuvladina i nadnacionalna unija(zajednica) dvadeset sedam evropskih država. Unija svoje korene vodi odEvropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od stranešest evropskih država. Od tada se Evropska zajednica proširila pridruživanjemnovih država-članica i stekla veću moć. Ova zajednica je oformljena podsadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenomMastrihtski ugovor ) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre

potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godinadvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007.

predviđena je izmena sadašnjih sporazuma kako bi se korigovale političke i pravne strukture Evropske unije. Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma je predviđen je do kraja 2008, ali je ratifikacija ugrožena negativnim ishodom nareferendumu u Irskoj juna 2008.

Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba,usluga i kapitala. Ona zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu

politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je1999. uvela zajedničku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 država članica.

Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politikezdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasošana graničnim prelazima država-članica je ukinuta Šengenskim sporazumom. U

zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unijese razlikuje u različitim oblastima.

EU je definisana kao:

• federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životnesredine;

• konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača,unutrašnjoj politici i kao

• međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj

2



moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva.1

Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskomnominalnom bruto domaćem proizvodu (15,8 biliona američkih dolara) u2007Unija predstavlja svoje članice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i

posmatrač je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 članica Evropskeunije je i članica NATO pakta. Važne institucije Evropske unije su Evropskakomisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropskisud pravde, Evropska centralna banka i Evropska investiciona banka. Građani

Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5godina.

- Ideja o razvoju EU

Ideja o ujedinjenoj Evropi seže daleko u prošlost ali tek 1950. godine XX vekanastaju prvi koraci ka EU. Velika razaranja u ratovima nametnula surazmišljanje o tome kako prevazići antagonizme među evropskimdržavama.

Trebalo je naći zajednički imenitelj oko kojeg bi mogle da se ujedine sve, ilivećina država Evrope, među kojima i, u Drugom svetskom ratu pobeđene,

Nemačka i Italija. Pored ovih „unutrašnjih“ razloga, snažan podsticajujedinjenju stigao je izvan Evrope, od strane Sjedinjenih Američkih Država.Uvidevši da razrušena Evropa ne može biti dostojan ekonomski partner, nitisaveznik u borbi protiv nadolazećeg komunizma iz SSSR, SAD su odlučile dafinansijski pomognu posleratnu konsolidaciju Evrope. Maršalov plan finansijske

pomoći Evropi (1947), nazvan po tadašnjem američkom državnom sekretaru,kao jedan od uslova za dodeljivanje sredstava podrazumevao je udruživanjeevropskih država i njihovu međusobnu koordinaciju.

Izvod iz Šumanove deklaracije: „...Evropa neće biti stvorena odjednom, niti prema jedinstvenom planu. Biće izgrađena putem konkretnih dostignuća koja najpre stvaraju

faktičku solidarnost... Sjedinjavanje proizvodnje uglja i čelika trebalo bi odmah da stvori zajedničke osnove za ekonomski razvoj što je prvi korak ka evropskoj federaciji i da promeni

1 www.wikipedia.com

3



sudbinu onih regiona koji su dugo bili posvećeni proizvodnji municije za ratovanje, čije su

žrtve najčešće bili.“

Kao početak nadnacionalnog organizovanja u Evropi smatra se 9. maj 1950. go-dine. Tog dana je Robert Šuman, francuski ministar spoljnih poslova, na osnovuideje Žana Monea, na konferenciji za štampu predstavio predlog, upućen presvega nemačkoj vladi, za stvaranje nadnacionalne organizacije koja bi se staralao proizvodnji uglja i čelika. Osnovna ideja Šumanove deklaracije, kako senaziva dokument u kojem je sadržan ovaj predlog, je objedinjavanje uprave nadresursima koji su u prvoj polovini XX veka bili glavni adut zaraćenih strana udva svetska rata. Šumanova deklaracija je u trenutku objavljivanja mnogeiznenadila, budući da je od rata sa Nemačkom prošlo tek pet godina. 2

- Istorijski oblici ekonomskih integracija

Od razlicitih oblika i modela ekonomskih integracija, razlikujemo:

1. Preferencijalni trgovinski sporazum ( Preferential TradeAgreements ),2. Slobodna trgovinska zona ( Free-Trade Area ),3. Carinska Unija ( Customs Union ),4. Zajednicko trziste ( The Common Market ),5. Ekonomska Unija ( Economic Union ),6. Monetarna unija ( Monetary Union ) i7. Potpuna ekonomska intergacija.

- Motivi Evropske integracijeMotivi evropske integracije koji su dosli do izrazaja nakon zavrsetka Drugogsvetskog rata i smanjenja znacaja evrospkih sila, mogu se prikazati kroz sledecekarakteristike:

- Potreba za novim zajednistvom. Evropa je trbalo da pruzi novumogucnost sticanja osecanja zajednistva kroz demokratski uredjen sistem,kao alternativu u odbacenoj nacionalistikoj vladavini.

2 http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3857789,00.html

4



- Potreba za mirom. Kako pojedinacne drzave nisu imale snage da psrece pocetak Drugog svetskog rata, postojala je zelja da ujedinjena Evropa utom pogledu ima vise uspeha i da pruzi zastitu od ekspanzije komunizma.

- Potreba za mobilnoscu. Kao posledica nemogucnosti kretanja ljudi, robei kapitala proizaslih iz nacionalnih ogranicenja.

- Potreba za privrednim blagostanjem. Zajednicko trziste treb da podstakne trgovinu i delotvorniju ekonomiju a ujedninjena Evropa bitrebalo da stanovnike uvede u period ekonomske stabilnosti i prosperiteta.

- Potreba za zajednickom moci. Zapadnoevropske dzave su se nadale dace politickim ujedinjenjem povratiti veliki deo moci ( koje su pre 1914.

god bile dominantne na medjunarodnom planu ), a koje su gubile u tokudva svetska rata.

Osamdesetih godina XX veka na evropskoj sceni su se pojavile licnosti istihuverenja, sa slicno postavljenim novim ciljevima: francuski predsetnik – Fransoa Miteran, predsetnik komisije – Zak Delor, savezni kancelar – HelmutKol i ministar spoljnih poslova _ Hans Ditrih Genser. Ovi politicari su u faziraspada Nemacke Demokratske Republike toj drzavi otvorili perspektivuukljucivanja u evropske okvire. Ovo je bio nuzan korak da se ublazi strahevropskih suseda da ce Nemacka, u slucaju ponovnog ujedinjenja krenuti svojim

putem.3

- Prednosti ulaska u EU

Koristi od Evropske unije su brojne, počevši od toga što nemaviznog režima, postoji i niz subvencija za zemlje članice, renomekoji država dobija ulaskom u EU itd. Pored ovih postoji još nizdrugih beneficija koje se mogu grubo klasifikovati u političke,privredne i finansijske prednosti EU. Te prednosti mozemoklasifikovati na politicke privredne i finansijske:

3 Doc. Dr. Olja Muntilak Ivanovic ’Ekonomika evropskih integracija’ Novi Sad 2008. str 4

5



-Politicke prednosti

Političke benificije koje izaziva članstvo u Evropskoj uniji su, presvega, politička sigurnost i zaštita nacionalnih interesa krozpolitičke institucije EU. Pristupanjem EU, politički i diplomatskirejting, uglavnom značajno raste ne samo u Evropi već i ucelom svetu.To omogućuje članicama EU da bolje i uspešnijezastupaju i realizuju svoje interese na ravnopravnoj osnovi i upredviđenim procedurama. Zemlje članice imaju mogućnost daučestvovanjem u donošenju odluka unutar institucija EU, utičuna kreiranje važnih odluka koje se tiču i same zemlje, ali su i odvelike važnosti i za kontinent, za razliku od zemalja koje tuprivilegiju nemaju pa su primorane da prihvate već doneteodluke. Takođe članice EU mogu da se izjašnjavaju o političkimdeklaracijama EU tokom samog procesa stvaranja, i na taj načinda učestvuju u kreiranju prava EU.4

-Privredne prednosti

Pozitivni ekonomski efekti za zemlje članice uglavnom dolaze

kroz intenzivniju i liberalizovanu trgovinu, efikasniju alokacijuresursa u Uniji, efekat akumulacija, sniženje kamatnih stopa ivišestruko veći priliv stranih investicija. Ono sto podstičenastanak ovih ekonomskih efekata je slobodan protok robe,radnika i kapitala u okviru Unije, kao i nemerljivo veći stepenpolitičke i pravne sigurnosti koje članstvo poseduje. Članstvomu Evropskoj uniji država stupa se na jedinstveno tržište EU.

Jedinstveno tržište je tržište koje garantuje "slobodno kretanje"ljudi, robe, usluga i kapitala. Na praktičnom nivou, ovakvo

tržište obezbeđuje građanima zemalja Evropske unije da žive,rade, studiraju i vode poslovanje svoje kompanije na čitavojteritoriji Evropske unije, kao i daimaju na raspolaganju veliki izbor roba i usluga pokonkurentnijim cenama.5

4http://ekonomija.fon.bg.ac.yu/fajlovi/Seminarski%20rad%20Milica%20Jovanovic%20228-07.pdf 5 http://ekonomija.fon.bg.ac.yu/fajlovi/Seminarski%20rad%20Milica%20Jovanovic%20228-07.pdf

6



Za privlačenje stranih direktnih investicija (SDI) su važniekonomski zakoni i zakoni o stranim ulaganjima, ali tekpotpisivanjem ugovora sa EU i pristupanjem EU strani investitori

bi se osećali potpuno osigurani i upoznati sa pravnim,ekonomskim i političkim ambijentom zemlje u koju su spremnida ulažu. Definitivan pravni i politički okvir, koji se ostvarujepristupanjem Evropskoj uniji znači dodatnu sigurnost zainvestitore.

Razlozi zbog kojih članstvo u EU dovodi do priliva stranihdirektnih inevesticija su:

• Opadanje koeficijenta rizika investiranja koji je prisutan kodzemalja koje nisučlanice EU• Efekat širenja jedinstvenog tržišta i na domaće lokalno tržište• Izgradnja EU kompatibilnog biznis ambijenta

Priliv stranih direktnih investicija u zemljama centralne Evropegodišnje se meri u milijardama dolara. Npr. godišnji prosečanpriliv SDI u Mađarskoj iznosi 3,5 milijarde dolara, od čega su

64% investicije koje dolaze iz EU.

-Finansijske prednosti

Iako su politička stabilnost i moderan privredni okvir glavnamotivacija za ulazak u Evropsku uniju, isto tako su važni ifinansijski aspekti, odnoso novčani transferi iz budžeta EU unjene slabo razvijene regione (strukturni fond), kao i finansijskapomoć poljoprivrednicima EU, što se takođe finansira izzajedničkog budžeta (poljoprivredni fond). Obe ove vrstepomoći dostupne su članicama EU koje se smatrajunerazvijenim i poljoprivrednim zemljama. Strukturni fondovipomažu slabije razvijene regione, kako bi se i oni u potpunostiuključili u tzv. blagodeti evropskih integracija. Osim ekonomskihrazloga i solidarnosti, nanastanak ovih fondova uticali su i politički faktori. Sve zemljeprofitiraju od članstva u Evropskoj uniji, ali ne sve upodjednakom stepenu. Najviše profitiraju najrazvijenije, jer

7



najbolje iskorišćavaju šanse koje jedinstveno tržište pruža iimaju najviše uticaja na odlučivanje. Zato se ovim fondovimanastoji pravednije raspodeliti blagodeti integracija kako bi sezadovoljile manje i slabije razvijene zemlje. Svaki region koji, po

glavi stanovnika ima društveni bruto proizvod manji od 75%proseka u EU ima pravo na korišćenje ovih fondova.Poljoprivredni fond čini gotovo polovinu budžeta Evropske unijei namenjen je zaštitipoljoprivrede. Da nema ovog fonda, koji obezbeđuje visokegarantne cene i subvencijepoljoprivrednicima jedinstvenog tržišta, u ovoj oblasti ne bi bilosaradnje, jer bi svaka zemlja,onda, posebno štitila svoje poljoprivrednika, što bi dovelo do

protekcionizma i barijera premadrugim zemljama članicama.6

GENERALNE PREDNOSTI ULASKA U EU:

1. Povećanje tržišnih mogućnosti (rast tržišta)2. Promena tržišnih barijera ili eliminacija tarifnih ili netarifnihbarijera3. Promena poslovnih troškova4. Promena troškova ulaska na novo tržište5. Slobodno pomeranje radnika preko granica radi nalaženjazaposlenja6. Jačanje međunarodnih računovodstvenih standarda7. Povećanje poslovnih operacija prouzrokovano jačanjem ipovećanjemkonkurencije8. Mir i stabilnost9. Više stranih direktnih investicija i trgovinskih tokova nastalihusled proširenja10. Brži rast prihoda potrošača (usled rasta GDP-a)11. Stabilizacija i jačanje institucija12. Jačanje Vlade i poštovanje zakonskih propisa13. Iskorišćavanje prednosti troškova plata u centralnim iistočnim zemljamaEvrope

6 http://ekonomija.fon.bg.ac.yu/fajlovi/Seminarski%20rad%20Milica%20Jovanovic%20228-07.pdf

8



14. Veća međunarodna integracija i politička kooperacija15. Poboljšanje mogućnosti investiranja i poslovnog okruženja16. Lakši transfer tehnologije17. Novo tržište obezbeđuje nove ideje za preduzetništvo

centralnih i istočnihevropskih zemalja18. Jačanje menadžmenta kompanija i tržišta kapitala19. Zemlje više ne trguju po različitim trgovinskim režimima iobičajnimpravilima20. Izazovi za nove članice EU

- Perspektive zemalja Zapadnog Balkana

Razlozi za dalje sirenje Evropske unije na Zapadni Balkn jesu ekonomski, politicki i bezbednosni. Na kratak rok, moguci su ogromni troskovi Evropskeunije zbog podsticanja procesa ujednacavanja ekonomskih sistema, neophodne

pomoci u izgradnji ujednacavanja demokratskih institucija i pravila ponasanja uovoim zmeljama. Na duzi rok, pitanja mira, politicke stabilnosti i bezbednosti

mogu se smatrati gotovo resenim, a uslovi razvoja stimulativnijim. Alternativatome jeste politicka nestabilnost i ekonomsko nazadovanje u zemljama koje biostale izvan Evropske unije, ali i snazan pritisak na politicku stabilnost iekonomski prosperitet Evropske unije.

Za drzave Zapadnog Balkana ( u koje spadaju zemlje bivse Socijalistickefederativne Republike Jugoslavije bez Slovenije, plus Albanija ), izuzimajuciHrvatsku, vremenski rok pristupanja Evropskoj uniji nije odredjen. Ove zemljetreba da realizuju posebne programe stabilizacije i pridruzivanja kroz

potpisivanje Ugovora o stabilizaciji i pridruzivanju, koji predvidja njihovumedjusobnu regionalnu saradnju i korenite reforme u svim oblastia, kao iefikasnu borbu protiv kriminala.

Uporedo sa ovim procesom zemlje Zapadnog Balkana su ohrabrivane dauspostavljaju cvrscu medjusobnu saradnju. Tako je sedam balkanskih drzava unovembru 2003.godine, u Rimu potpisalo niz sporazmua putem kojih suuspostavili slobodnu trgovnisku zonu za 55miliona ljudi i time ucinile korak u

pravcu pridruzivanje Evropskoj uniji. Zemlje potpisnice ovog sporazuma suAlbanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Rumunija iSrbija i Crna Gora. Ovaj sporazum o slobodnoj trgovini je vazan korak u

9



podsticanju slobodnog protoka roba usluga na prostorima Zapadnog Balkana, jer su za sve proizvode, sem poljoprivrednih ukinute carine. Potpisivanju ovogsporazuma su doprinele Svetska banka, Svetske trgovinske organizacije, OECD,SAD, Francuska, Svedska, Svajcarska, Velika Britanija, Nemacka, Madjarska i

Slovenija.7

Ulazak Srbije u EU

-Uvod

Integracija, u ekonomiji oznacava nove oblike sjedinjavanja u privredinacionalnih, regionalnih i medjunarodnih razmera. Integracija je sinonim zaglobalizaciju i olbike internacionalizacije proizvodnih snaga i svih privrednihdelatnosti. Savremeno okruzenje karakterisu i integracije u odbranbeno,

politickoj i vojnoj oblasti. Medjunarodnu ekonomsku integraciju karakteriseudruzivanje nacionalnih privreda u cilju uklanjanja carinskih i raznihnecarinskih barijera i druhi restriktivnih mera koje imaju za cilj da ogracnieslobodnu medjunarodnu trgovinu, kretanje ljudi i kapitala, kao i svih ostalih

faktora proizvodnje koji se odnose na trece zemlje – neclanice ekonomskeintegracije.8

- Proces integracije

Suštinu Procesa stabilizacije i pridruživanja predstavlja zaključivanjeSporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). SSP je međunarodni ugovor između Evropske unije i države zapadnog Balkana koji predstavlja programreformi koje ta država treba da sprovede kako bi stekla status kandidata začlanstvo u Evropskoj uniji. SSP je zasnovan na poštovanju demokratije iljudskih prava, vladavine prava i tržišne ekonomije. Poseban značaj pridaje se

političkoj i ekonomskoj stabilizaciji država i regiona zapadnog Balkana u celini.Dve najvažnije obaveze koje će Republika Srbija preuzeti ovim sporazumom

biće uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstvaRepublike Srbije sa pravom EU.

7 Tatjana Djuric Kuzmanovic ‘Nova Evropska ekonomija’ Novi Sad 2005 str 2148 Doc. Dr. Olja Muntilak Ivanovic ’Ekonomika evropskih integracija’ Novi Sad 2008. str 3

10



Sporazum sadrži preambulu, opšte principe i devet poglavlja. Opšti principi su: puno poštovanje principa demokratije, vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava, međunarodnog prava i principa na kojima se zasniva tržišna ekonomija.

Devet poglavlja pokriva sledeće oblasti: politički dijalog, regionalna saradnja,slobodan protok roba, slobodno kretanje radnika, pravo na osnivanje pravnihlica, pružanje usluga i kapitala, usklađivanje pravnih propisa i njihova primena,

pravila o zaštiti konkurencije, saradnja na području pravosuđa i unutrašnjih poslova, politika saradnje i finansijska saradnja, opšte i institucionalne odredbe.U pregovorima o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskaunija i država pregovarač utvrđuju dužinu prelaznog perioda za stvaranje zoneslobodne trgovine sa EU, kao i okvirni rok za usklađivanje zakonodavstva sa

pravnim tekovinama EU u prioritetnim oblastima. Kada se pregovori uspešno

završe, sledi potpisivanje i sprovođenje Sporazuma u predviđenom periodu. Rok za Hrvatsku je šest godina, a za Makedoniju i Albaniju deset godina. Da bistupio na snagu neophodno je da SSP bude ratifikovan u svim državamačlanicama EU. Do stupanja na snagu SSP trgovinske odnose između pridruženedržave i Evropskih zajedica reguliše Privremeni sporazum. Reč je o Sporazumukoji se zaključuje kako bi se omogućilo brže sprovođenje onih delova SSP kojise nalaze u nadležnosti EZ (slobodno kretanje roba tj. industrijskih,

poljoprivrednih i ribljih proizvoda, tekuća plaćanja i kretanje kapitala, tržišnakonkurencija, intelektualna industrijska i trgovačka svojina, carine). Za razlikuod SSP stupanje na snagu ovog sporazuma ne zahteva i ratifikaciju u državamačlanicama EU. Privremeni sporazum sa BJR Makedonijom je stupio na snagu

juna 2001. godine, a SSP aprila 2004. godine.

Zaključenjem SSP, Republika Srbija bi postala pridružena država Evropskeunije i potvrdila status potencijalnog kandidata za punopravno članstvo u Uniji.Sporazumom se naglašava individualni pristup u vrednovanju dostignućaRepublike Srbije u približavanju Uniji. To znači da se približavanje

punopravnom članstvu zasniva na sposobnosti prihvatanja evropskog prava,standarda i kriterijuma, dostignućima u izgradnji regionalne stabilnosti i

rezultatima u sprovođenju obaveza koje proizlaze iz pridruženog statusa. Pravnai ekonomska prilagođavanja u vezi sa sprovođenjem SSP predstavljaju ozbiljan

početak obuhvatnog prilagođavanja, koje će početi punom snagom nakon štoRepublika Srbija postane kandidat za članstvo u EU. Reforme i temeljno

prilagođavanje pravnim, ekonomskim i političkim standardima Unije zahtevaju pojedinačni i zajednički angažman svih pojedinaca i institucija u Srbiji. Sve promene koje nameće put prema Uniji u skladu su sa ostvarivanjem interesarazvoja i modernizacije Srbije. Može se zaključiti da SSP ne uređuje isključivoodnose između Srbije i Unije, već on u prvom redu uređuje odnose u Srbiji,

jačajući efikasnost pravne države i pomažući celokupnim ekonomskim i

11



institucionalnim reformama koje su Srbiji neophodne da bi postala moderna irazvijena država.9

-Ciljevi SSP-a

Ciljevi SSP se mogu klasifikovati u tri kategorije – stabilizacija, pridruživanje izona slobodne trgovine.

Stabilizacija - puna i trajna stabilizacija država Zapadnog Balakana što podrazumeva transformaciju političkog, društveno-ekonomskog,institucionalno-pravnog i bezbednosnog sistema ovih država, Sporazumdoprinosi jačanju regionalne stabilnosti, uspostavljanju i jačanju stabilnogevropskog poretka zasnovanog na Evropskoj uniji kao njegovom stožeru.

Pridruživanje - stvaranje primerenog okvira za politički dijalog čime seomogućava razvoj političkih odnosa između ugovornih partnera, podupiranjeaktivnosti na sprovođenju tržišnih reformi i razvoju skladnih ekonomskihodnosa sa perspektivom uspostavljanja zone/a slobodne trgovine, podsticanjeregionalne saradnje.

Zona slobodne trgovine - stupanjem na snagu ovog sporazuma ukidaju se svecarine, količinska ograničenja, kao i mere sa sličnim dejstvom na uvozindustrijskih i poljoprivrednih proizvoda u EU (izuzev jednog broja

poljoprivrednih, tekstilnih i proizvoda od čelika), stupanjem na snagu ovogsporazuma ukidaju se sve carine, količinska ograničenja, kao i mere sa sličnimdejstvom na uvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda u Srbiju pri čemu se

carine na jedan broj “osetljivih” industrijskih i poljoprivrednih proizvoda postepeno smanjuju do isteka utvrđenog prelaznog perioda (6-10. godina)10

-Uslovi za ulazak

9 http://www.ldp.rs/o_nama/programski_savet/savet_za_evropske_poslove/dokumenti/pridrudjivanje_srbije_evr

opskoj_uniji.478.html10 http://www.ldp.rs/o_nama/programski_savet/savet_za_evropske_poslove/dokumenti/pridrudjivanje_srbije_evr opskoj_uniji.478.html

12



Za clanstvo u Evropskoj unji zemlje kandidati moraju ispuniti dva klucnauslova: funkcionalnu trzisnu privredu i konkretnu privredu.

Prvi kriterijum, funkcionalne trzisne privrede, podrazumeca ocenu:

• Liberizovanosti privrede (cene, trgovina, pokretljivost radne snage); uSrbiji je jos mnog zasticenih oblasti

• Barijera za ulazak – izlazak na trziste, odnosno koliko je jednostavno pokretati nove investicije ili stecajne postupke; Srbija ima jos mnogo barijera

• Pravne regulative i postovanje ugovora; tu je Srbija na pocetku

• Makroekonomske stabilnosti koja je relativno zadovoljavajuca imajuci uvidu svetsku ekonomsku krizu

• Politickog konsenzusa oko kljucnih elemenata ekonomske politike i putau reforme; nemamo ga

• Bankarskog sistema koji treba da obezbedi da stednja gradjana sluzi za

nove investicije, a ne za potrosnju. Iako tu pomaka ima, procena je daSrbi idalje izmedju tri i cetiri milijarde evra drze u slamaricama

Drugi kriterijum konkurentnosti podrazumeva da se nasa preduzeca pre ulaska uEU pripreme za udar konkurencije sa Zapada.11

- Kljucna ogranicenja mogucem razvoju SrbijeKao ogranicenja mogucem razvoju Srbije namecu se:

• Nedovolja kolicina raspolozive akumulacije i investicija za obnavljenje proizvodnje i imovine, pri cemu investiranje u tehnoloski razvojdramaticno zaostaje

• Oskudica stranih sredstava koja su osnovna za uvoz oprema i proizvodnje

11 Tatjana Djuric Kuzmanovic ‘Nova Evropska ekonomija’ Novi Sad 2005 str 218

13



• Manjak eksperata razlicitih profila koji bi trebali da deluju u promenjenom politickom i poslovnom spektru

• Neadekvatan ekonomski sistem ( nekompletan, ne postoje institucije)

• Ogranicenost i struktura raspolozivih kapaciteta

Zakljucak:

Srbija veoma sporo napreduje u primeni standarda Evropske unije. U poredjenjusa Slovenijom, Poljskom i Ceskom, koje su postale clanice unije u maju2004.god, Srbija zaostaje izmedju 10-15godina. Danas se Srbija u grupacijizemalja zapadnog Balkana nalazi na poslednjem mestu iza Bosne i Hercegovinei Albanije. Medjutim uprkos dugom putu koji predstoji Srbiji u prikljucenju, onaidalje napreduje ka ulasku u Evropsku Uniju.

14



Kljucne reci: Evropska unija, Evropske integracije, Srbija, Evropske institucije

15

Evropske integracije

Documents

Transcript of Evropske integracije