I DEO - MORAL KAO DRUTVENA POJAVA 1. SOCIOLOKI POJAM MORALA MORAL je drutveni fenomen koji podrazumeva ukupnost vrednosti, ideala, oseanja, obiaja, pravila i uputstava, normi kojima se odreuje ta je dobro i ukazuje na to ta je ravo. MORALNA LINOST je ona linost koja ima razvijena moralna oseanja, savest i koja se moralno ponaa iz svog unutranjeg oseanja dunosti a prema usvojenim moralnim normama i univerzalnim vaeim vrednostima i principima Moral prouavaju: moralna dogmatika i moralna analitika. Dogmatika prouava smisaonu sadrinu iji je zadatak da utvrdi ta moral sadri. A to iz kojih se elemenata moral sastoji to je analitika t.j. teorija. *ETIKA kao posebna filozofska disciplina, PROUAVA moral procenjujui moralne vrednosti poreklo i naela moralnosti. *ETIKA SE DELI NA: 1. teorijsku etiku (nauke u uem smislu, ali i neke filozofske discipline o moralu, kao to je metaetika.), 2. normativnu etiku (postavlja idealan moral), i 3. praktino-normativnu etiku Isto tako, etika predstavlja jedinstvo moralne dogmatike i normativne etike. U irem smislu etika obuhvata celu filozofiju morala ili sve filozofske discipline o moralu, a u uem smislu samo tzv. normativnu etiku. Najblii pojam koji slui za odreivanje morala je pojam prakse koji se odnosi na vrednosno procenjivanje ljudskih postupaka *FORMALNO ODREENJE MORALA se uglavnom vezuje za: o IMANUELA KANTA i njegovu etiku kategorikog imperativa. Njegova etika je, u stvari, etika norme i zakona koja nalae: Radi tako da maksima tvoje volje u svako doba moe ujedno da vredi kao princip opteg zakonodavstva o I EMILA DIRKEMA i njegov sociologistiki kriterijum solidarnosti sa grupom. *Tako je KANT utvrdio unutranju prinudnost morala a DIRKEM je tome dodao i drutvenu prinudnost morala. . Moral- drutvena, duhovna i psihika pojava. Polazei od toga da moral nije ni bioloka, ni boanska pojava, da ne postoji ni van vremena ni van prostora, da je njegov nosilac ovek i da se njegovo postojanje vezuje za drutvo, sociologija morala u najoptijem smislu moral shvata kao skup pravila, normi (obiaja, predanja) koje postoje u odreenim drutvenim grupama i u kojima se odvijaju meusobni odnosi, bilo meusobni odnosi pojedinaca u grupi, bilo odnosi pojedinaca prema grupi, ili pak odnosi grupa meu sobom. Zato se drutvo tretira kao vrhovni moralni arbitar, merilo o tome ta je dobro a ta zlo. 40

Postoji opta saglasnost da moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje odreuju ovekovo ponaanje u drutvu i to prema drutvu u celini, prema drugim lanovima drutva i prema samom sebi. Kao skup pravila ponaanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponaanje dostojno oveka a koje nije, koje je vredno a koje se moe oznaiti kao bezvredno, koje se odobrava a koje se osuuje. U skladu sa moralnim normama ljudi formiraju svoje linosti, karaktere i osobine, vrednuju i sude i sebi i drugima. 1.1. Poreklo i osnov morala Moral je nastao sa nastankom ljudskog drutva. Svoj razvoj belei u skladu sa dostignutim nivoom drutveno-ekonomskog razvoja civilizacije. Po FROJDU norme koje drutvo definie, posebno one kojima se odreena ponaanja zabranjuju, linost samo delimino usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutranje strukture linosti. Tvrdi, imajui u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika drutvene cenzure i svesti pojedinca gotovo nedostina. KANT kae Postoji jedan jedini moral (kategoriki imperativ) koji vai za sve ljude. NIE negira potrebu postojanja morala i zastupa miljenje amoralizma Poreklo morala je ljudsko, tvorac morala je ovek. Uvaavajui miljenja u ovoj oblasti moemo rei da je poreklo morala ljudsko, da se moe nai u ljudskom drutvu, u samom oveku. Jer, ivei u drutvu, ivei sa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajednikog ivljenja. ovek kao slobodno, (samo)svesno, stvaralako i odgovorno bie, stvara moral kao tvorevinu koja slui ouvanju njegovog ljudskog identiteta. 1.1.1. Moral i obiaj Obiaj je najstarija forma regulisanja drutvenih odnosa i ponaanja. U poetnim fazama razvoja ljudskog drutva stihijski su nastala brojna pravila kojima su regulisana najraznovrsnija ljudska ponaanja. Jednom ustaljena pravila vremenom okarakterie odsustvo svesti o njihovoj svrsi i razlozima zbog kojih postoje. Stihijski nastala obiajna pravila vezana su za animizam, kult i magiju. Nastaju iz potrebe da se ovlada prirodom i drutvenim procesima. Zato je obiaj u svojoj osnovi navika ili praksa koja se formira i postoji kao rezultat trajne predstave. Brojni obiaji vremenom prerastaju u moralne norme. Upravo zbog toga, postoji opravdanje za tvrdnju da se poreklo morala moe nai u obiajima. 40

1.1.2. Moral i religija Kroz vekove, esto je isticana i ta "vanprirodna" dimenzija morala, injenica da je u samom svom nastanku proiziao iz religioznih dogmi. Ukratko, drutvena cenzura bila je u relaciji sa opte prihvaenom idejom da Bog vidi i uje sve, pa da usled straha od boje kazne ljudi modeliraju svoje postupke, ine ga drutveno prihvatljivim kako bi u krajnjoj instanci dospeli na "onaj svet" moralne bezgrenosti. Za razliku od religijskog shvatanja morala vulgarni materijalisti poreklo i osnov morala trae u ivotinjskom svetu. Polazite nalaze u instiktivistikoj teoriji (als Darvin, Kaucki, Hejes) Tree, marksistiko shvatanje morala u moralu vidi drutvenu a ne boansku i bioloku pojavu, pa poto se po njima moral razvijao sa razvojem drutva i menjao, postojI vie moralnih sistema a ne jedan. Po njihovom shvatanju postoji oveanski moral koji stoji iznad klasnih suprotnosti i koji e biti mogu tek kada klasna suprotnost bude savladana i zaboravljena u praktinom ivotu. 1.1.3. Moral i pravo Drutvene odnose mora regulisati neka organizovana snaga, neki organ koji ima sredstva da obezbedi nesmetano odvijanje i funkcionisanje istih. Drava odreuje drutvene norme koje se oznaavaju kao pravno-politike norme. Pravo predstavlja sistem drutvenih normi, drutvenih propisa ije nepotovanje sankcionie drava. Pravo i moral se sadrinski razlikuju, ali se u izvesnoj meri i dodiruju. Razlikovanje prava i morala je najvidljivije u odnosu na sankciju. Sankcija za prekraj moralnih normi se uglavnom izraava kao spontana reakcija drutva (ue ili ire sredine), u nekim varijantama predviala je i iskljuenje iz drutva, to se ipak razlikuje od organizovane prinude od strane drave radi sprovodjenja pravnih normi. Isto tako, moralna dunost i pravna obaveza nisu uvek u skladu jer odreena pravna radnja moe svoj izvor da pronadje u motivima koji su ak nemoralni a da sa pravnog stanovita ipak bude ispravna. Medjutim, pravo u odreenim situacijama moe da bude i na viem etikom nivou u odnosu na odreeni moralni sistem. 2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MORALA MORAL 1. 2. 3. 4. 5. se sastoji iz: moralne norme moralnog ina moralnog suda moralne sankcije moralne odgovornosti 40

6. moralne situacije NORMA je pravilo ponaanja ljudi u drutvenoj i prirodnoj sredini. Moralna norma se odnosi na ono sto treba a ne uvek na ono sto jeste. Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost. To je karakteristika i obiajnih (ovek namee sam sebi) i pravnih normi (nametanje spolja). RADOMIR LUKI Moralna obaveznost je dvostruka, to znai da je moral obavezujui i drutveno (spolja) i individualno (unutra), za razliku od pravne i obiajne obaveznosti koja je iskljuivo drutvena (jednostruka). Takoe, kao *BITNE KARAKTERISTIKE MORALA, R. Luki navodi i o BEZUSLOVNOST, koja se sastoji u tome da se moralna norma potuje iskljuivo zbog potovanja morala kao samostalnog cilja; o TRENUTANOST, koja se odnosi na moralnu obavezu da se pojedinac ponaa gotovo automatski, kada se nae u odreenoj moralnoj situaciji; o NAMETNUTOST -ovek je esto obavezan da postupi po moralnoj normi, iako to racionalno ne eli; o LJUDSKOST; o VREDNOST; o DOBRO KAO VRHOVNA MORALNA VREDNOST; o POSEBNO MORALNO OSEANJE. Moralna norma moe imati: Minimalan oblik ono to je apsolutno obavezno za sve lanove odreenog drutva Maksimalan oblik relativno dalek moralni ideal koji je ponekad neostvariv pa zato i neobavezan Racionalno moralno ponaanje se iskazuje preko konkretnog moralnog postupka, a pretpostavlja svest o svrsishodnosti tog postupka, slobodu volje, oseanje dunosti i odgovornosti prema drutvu i prema sebi samom. Taj in moe biti slobodan kada se moralno ponaanje zasniva na racionalnim i voljnim aktivnostima. Moe biti i nedovoljno slobodan to je ponaanje koje iskljuuje neke od pretpostavki racionalnog, svesnog MORALNI SUD je sud o vlasitom ponaanju, ponaanju drugih ljudi, drugih drutvenih grupa i to u odnosu na moralnu normu. Sud moe biti pozitivan ili negativan. U sluaju da moralna norma bude prekrena, odreeno ponaanje uslovilo negativan sud, sledi moralna sankcija. MORALNA SANKCIJA moe biti: - individualna (unutranja, npr. gria savesti) i - drutvena (spoljanja, npr. prezir, pa ak i iskljuenje iz drutva). 40

DOBRO kao karakteristika morala Dobro je vrhovna moralna vrednost i jedna od najvanijih kategorija etike. U tom smislu dobro predstavlja jedan od najuoptenijih oblika razgranienja moralnog od nemoralnog, pozitivnog od negativnog. Razliiti autori sa razliitih pozicija pristupaju pojmovnom odreenju dobra. - Religijska etika objanjava dobro kao izraz volje boga. To je karakteristika neoprotestanizma. - Materijalistiko objanjenje dobra vodilo je uglavnom u tzv etiki naturalizam, jer se poreklo dobra najee trailo u ovekovoj tenji ka uivanju, srei i interesu. - Antike teorije vrhovno dobro shvataju kao sreu, zadovoljstvo. Po tome dobro nije nikakva nametnuta obaveza i dunost koju moral preporuuje, nego je moral pokazatelj onoga to je dobro. Opti pojam dobra se upotrebljava da bi se oznaila pozitivna vrednost predmeta i pojava koje oveka okruuju. Pojam dobra dobija svoj osnovni smisao ako odgovara interesima oveka, ako doprinosi razvijanju njegovih snaga i sposobnosti, ako uslovljava njegov socijalni progres. Pojam DOBRO se u sadrinskom smislu moe odrediti na apstraktan i konkretan nain. Konkretno se odnosi na navoenje nekih konkretnih obeleja iskazanih u zadovoljstvu, srei, znanju, duevnom miru, a apstraktno obuhvata svako ponaanje koje ispunjava uslove da bude moralno, tj. da bude dobro. ZLO kao moralno etika kategorija je po svom sadraju suprotna dobru. Pojam zla se vezuje za predstave o nemoralnom i ponaanjima koja zasluuju osudu. Prvobitni izvor moralnog zla se nalazi u okrilju socijalnog zla, kao to su socijalna nepravda, ugnjetavanje, neravnopravnost. Sve te pojave dovode do nemoralnosti.

40

II DEO - OVEK I MORAL 1. SOCIOLOKI POJAM OVEKA oveka je mogue posmatrati kao bioloko, psihiko i drutveno bie. FILOZOFIJA nastoji da definie ovka u ontolokom i antropolokom smislu. Trai odgovor na pitanje ta je ovek? SOCIOLOGIJA - ovek nije samo prirodno, bie ve je ljudsko prirodno bie. Interesovanje za oveka POINJE u antikoj filozofiji i to sa sofistima i SOKRATOM koji su teite prouavanja sa prirodnih pojava preneli na oveka. Dolo je do stvaranja FILOZOFSKE ANTROPOLOGIJE kao filozofske dicipline koja je U CENTAR SVOJE SFERE ZANIMANJA istakla oveka. Sokratova maksima Upoznaj samog sebe da bi mogao upoznati prirodu i njegovo ukupno uenje, postaje polazna osnova za nastanak filozofske antropologije i egzistencijalistike filozofije koja je nastala neto kasnije. U 17.veku - ARISTOTEL - metafizika i ontologija U 18.veku - Francuski materijalisti - oveka treba formirati vaspitanjem. U 19.veku - Ludvig FOJERBAH posmatra oveka kao deo prirode. To prihvata i KARL MARKS - on uvia da se ljudska priroda ne moe do kraja i potpuno objasniti naturalistiki jer je ovek rezultat drutveno-istorijskog razvoja i sam je tvorac drutva i drutvenih odnosa. U savremenoj filozofiji MAKS ELER ponovo postavlja oveka u centar filozofskih razmatranja. On kritikuje Marksa i posmatra oveka kao kompleksno racionalno i mocionalno bie. To je period PERSONALISTIKE ORIJENTACIJE u filozofskoj antropologiji. Predstavlja raskid sa metafizikom (boansko). Kao savremeni filozofski pravac egzistencijalizam postavlja problem ljudske egzistencije kao centralno filozofsko pitanje. Kjerkegor, Jaspers, Hajdeger, Sartr - Posmatra se pojedinano ljudsko bie i njegova egzistencija U objanjenju oveka, sociologija polazi od toga da je on prirodno bie, da ga njegova posebna svojstva odvajaju od ostalih ivih bia i da mu ba ona omoguavaju da stvori drutvo kao specifini zajednicu ljudskih bia. Sociologija spoznaje injenicu da se ljudska priroda ne moe objasniti samo naturalistiki. 40

Sociologija nastoji da otkrije one ljudske osobine koje ga ine ovekom, da ukae koje su to njegove sutinske osobine iz kojih proizilaze sve ostale. U tom smislu, najee isticane osobine oveka su : stvaralatvo sloboda svest moralnost drutvenost Polazei od navedenih osobina oveka po kojima se on razlikuje od ostalih bia i polazei od shvatanja da ovek nije samo prirodno, ve i drutveno bie, moe se pojmovno odrediti ovek kao - drutveno bie koje svojim odnosom prema prirodi ostvaruje stvaralatvo kao slobodan subjekt koji se udruuje sa drugim ljudima i koji ivi u drutvenim grupama u kojima ostvaruje uslove svoje bioloke i drutvene egzistencije. 1.1. ovek kao stvaralako, svesno, samosvesno, slobodno i moralno bie STVARALATVO je bitna ovekova osobina, osobiina koja je samo njemu svojstvena. Ova osobina mu omoguava da stvara neto novo, neto to do tada nije postojalo, a to ovek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. Stvaralatvo OBUHVATA : stvaralaki potencijal, stvaralaku linost, stvaralaki proces, stvaralako delo i stvaralaku situaciju. STVARALAKE MOI: imaginacija, intuicija, podsvest, inventivnst, originalnost, izuzetnost, tajanstvenost, pokretljivost, kreativnost, uenje. Kao stvaralako bie ovek je i SVESNO bie. SVEST je sveukupnost oseta, opaaja, seanja, miljenja, predstava, potreba, oseanja i slinih sopstvenih psihikih doivljaja koje je ovek u stanju neposredno da opazi samoposmatranjem i koje moe relativno jasno da opie ili izrazi. ovekovo moralno ponaanje uslovljeno je njegovom sveu, ali je mnogo vie zavisno i povezano sa saveu. Prvo znaenje savesti dao je HOMER. Kao razumno bie, ovek procenjuje i ocenjuje da li e u skladu sa moralnim vrednostima drutva, a u skladu sa svojim potrebama uiniti, ili nee uiniti odreeni imoralni postupak, da li e ili nee sebe dovesti u sukob sa moralnim zakonitostima i linim etikim vrednostima. DIMITRIJE MILANOVI istie dve vrste savesti prava i lana. Pod pravom saveu podrazumeva se ona savest pomou koje pojedinac procenjuje da je konkretna akcija dobra i korisna a da je pritom u skladu sa vladajuim moralnim normama drutva, profesije i slino. 40

Pod lanom saveu podrazumeva se savest pomou koje pojedinac procenjuje da je odreena aktivnost dobra, korisna iako je u suprotnosti sa vladajuim moralnim normama. Po FROJDU, kultura stvara savest koja je u tesnoj vezi sa instiktima (nagon ljubavi i nagon smrti). Kultura zahteva od oveka da oba ova nagona gui to ga primorava na odricanje. Tako se formira nad ja t.j. savest (po njemu je to neka vrsta stida). Kada sopstvena savest osudi odreeni postupak javlja se oseanje nespokojstva i dolazi do grie savesti. Frojd smatra da gnev koji ovek osea dovodi do strepnje i straha od kazne ili od ljudske osude i osude vlastitog nad-ja. Postoje sledee VRSTE SAVESTI: 1. POUZDANO SAVLADIVA pored pogrenog postupka postoji i osuda 2. POUZDANA poiva na dobrim osnovama 3. PROBLEMATINO SAVLADIVA spekulativna, sumnjiva.. da se greka neotkrije iskljuuje se procena moralnosti nekog postupka. 4. ZBUNJENA nalazi se izmeu dve dunosti pa osoba veruje da e poiniti greku bez obzira na koji se postupak odlui. 5. BOJALJIVA savest koju osoba ispoljava tako to pronalazi greke i tamo gde one ne postoje. Sa stvaralatvom je tesno povezana SLOBODA. Sloboda treba da ispuni jedan veoma znaajan uslov, a to je postojanje vie mogunosti izmeu kojih ovek vri sopstveni izbor. MORALNO BIE podrazumeva savest, moralno oseanje, moralni in i moralnu odgovornost kao sposobnost ispunjavanja svih moralnih dunosti i obaveza, pa se u skladu sa tim moe smatrati krivim ili odgovornim ako postupi suprotno. 2. LINOST Ima filozofsko, psiholoko, antropoloko, socioloko, pravno, politiko, istorijsko, etiko znaenje Pojam linosti se u psihologiji odnosi na neponovljiv, relativno vrsto integrisan, stabilan i kompleksan fiziki sklop osobina koji odreuje karakteristino i dosledno ponaanje individua. Linost je dinamika struktura koju ini sistem meusobno povezanih crta kao to su : sposobnosti, temperament, karakter, motivi, vrednosti i stavovi. Izraz linost pojavljuje se u 17.veku. KATEL je tvorac najrazvijenije i najsloenije faktorske teorije linosti (16 faktora primarnih) OLPORT je najuspenije objedinio sva postojea saznanja o linosti, pa se po njemu linost moe odrediti kao dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i nain miljenja.

40

U naoj literaturi, najpotpunije odreenje linosti prua NIKOLA ROT, za koga je linost jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinaca i socijalne sredine i tako odreuje opti, za pojedinca karakteristian nain ponaanja. TEMPERAMENT je deo linosti koji se odreuje kao ukupnost uroenih predizpozicija koje utiu na jainu i nain emocionalnog reagovanja i doivljavanja. U tom smislu, temperamentom se odreuje uestalost i brzina, intenzitet, trajanje i kvalitet reakcija pojedinca. Najpoznarije klasifikacija temperamenta nastala je u antikom dobu (HIPOKRAT, dopunio je grki lekar Galen) 4 TIPA TEMPERAMENTA koji se ispljavaju u zavisnosti od toga koji od etiri telesna soka preovlauje u organizmu: 1. KOLERINI temperament se ogleda u estom uzbuivanju, jakim oseanjima i lakom odluivanju na akciju. Ove osobe sa snanim emocijama lako se naljute, brzo planu, teko kontroliu svoje afekte, ne skrivaju svoja oseanja. 2. SANGVINIAN - brze akcije pri emu oseanja nisu izrazito jaka i ne traju dugo. Osobe sa slabim i kratkim emocionalnim reakcijama esto se i lako uzbuuju, lako menjaju raspoloenja, ali su uglavnom vedre i optimistiki raspoloene. 3. FLEGMATINI - ree i sporije reakcije, slaba oseanja, koja se tako i manifestuju. Ovo su ravnodune i neaktivne linosti, teko ih je uzbuditi, apatine su i hladnokrvne. 4. MELANHOLINI retke rakcije ali su to intenzivne i dugotrajne emocionalne reakcije. Kod ovih osoba dominira oseanje alosti, potitenosti, bezvoljnosti, neraspoloenja. ELDON tri tipa linosti ili temperamenta: 1.viscerotoniki - (emocionalno uravnoteen, doslednost u ponaanju, , tolerantan, srdaan. 2.somatotoniki (aktivnost, pokretljivost, energinost, agresivnost, hrabrost, tenja za vlau i netrpeljivost 3.cerebrotoniki (sklonost ka razmiljanju, kontrola svojih postupaka, uzdrljivost, povuenost, lako zamaranje. Glavni bioloki faktori koji utiu na razvitak linosti: nervni sistem, endokrini sistem i telesna konstitucija. Mnogo vei faktor su: NASLEE I SREDINA. Danas su poznate brojne tipologije linosti. Na primer Jung prema orijentaciji libida ljude svrstava u dve kategorije: Introvertne linosti okrenute su prema sebi, sklone razmiljanju, povuene, uzdranih emocija, bez velikih kontakata sa drugim ljudima, bave se sobom i sopstvenim doivljajima. Ekstravertne linosti su okrenute prema stvarnosti i drugim ljudima, otvorenog su ponaanja, spremni su na neposrednu akciju, realistini

2.1. Najpoznatije teorije linosti

40

1. *FROJDOVA PSIHOANALITIKA TEORIJA Psihoanaliza je jedan od najuticajnijih psiholokih pravaca nastao krajem 19. veka u Austriji.. Sigmund Frojd je pojmom psihoanaliza oznaavao: tehniku leenja, tj. psihoterapiju; metodu za otkrivanje psihiki nesvesnih sadraja i procesa; sistem psiholokih saznanja. Jasno je izneo svoje vienje ljudske prirode, svoje vienje oveka. Po njemu, ovek je energetski sistem koji je podstaknut seksualnim i agresivnim nagonima, njega vode zadovoljstva, funkcionie tako to ga podstiu nesvesno odreena ponaanja, a u sutini je u sukobu sa drutvenim ogranienjima svojih instinkata. U oblasti nesvesnog lee osnovne pokretake snage svih ljudskih postupaka a te snage su *NAGONI ili instinkti, koji svoj izvor nalaze u osnovnim biolokim potrebama. *DVE GRUPE INSTINKATA: o INSTINKTI IVOTA (slue odranju ivota jedinke i odranju ivota vrste: nagon gladi, nagon za vodom i seksualni nagon, a njihovo zadovoljenje lei u libidu) i o INSTINKTI SMRTI (razaraki instinkti, tee da se vrate u stanje mirovanja, stanje neorganske mrtve materije iz koje je iva materija nastala. Pored biolokog naslea, instinkti ine onaj deo linosti koji Frojd oznaava kao Id (ono), koji tei da po svaku cenu zadovolji instinkte, odmah i neposredo, ne obazirui se ni na ta u tom zadovoljavanju. Meutim, poto se instinkti ne mogu tako lako i brzo zadovoljiti jer njihovo zadovoljavanje zavisi i od objektivnih uslova, na snagu stupa i drugi deo linosti, Ego (ja), koji nastoji da zadovoljavanje motiva bude usklaeno sa realnom situacijom. Frojd razlikuje i trei deo linosti koji se sastoji od principa, normi, moralnih propisa i ideala usvojenih u procesu socijalizacije, vaspitanja i identifikacijom sa ocem, a ija se osnovna uloga sastoji u regulisanju ovekovog ponaanja. Taj deo linosti naziva Super-ego ili Nad-ja. Dakle, osnovna uloga ovog dela linosti jeste u spreavanju zadovoljavanja zahteva koje postavlja Id, onih zahteva koji nisu u skladu sa usvojenim moralom u drutvu, pri emu ih ovaj deo linosti iz svesne sfere potiskuje u nesvesnu. Ova *TRI DELA LINOSTI su popuno nezavisna i predstavljaju tri strane ljudskog ponaanja. o ID predstavlja bioloku stranu linosti, osn. fizioloke potrebe i nagone; o EGO predstavlja psiholoku stranu linosti, razne psihike funkcije kao to su opaanje, pamenje, miljenje; o SUPER-EGO predstavlja socijalnu stranu linosti, uticaj drutva da usvoji norme koje treba da postanu principi ovekovog ponaanja. Nedostaci i kritike Frojdove teorije: prenaglaavanje znaaja nesvesnog; svoenje ovekovih motiva na samo dva instinkta, pri emu se prvenstveni znaaj daje seksualnom; postojanje ovekove uroene tenje za unitavanjem sebe i drugih ljudi; preterano naglaavanje uloge i znaaja naslea uz zanemarivanje uloge i znaaja socijalnih faktora; nesigurni postupci u istraivanju i problematine postavke u teoriji psihoanalize. 2. *ADLEROVA INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA

40

Svoje osnovno polazite Adler je nasao u MOTIVACIJI kao ovekovoj uroenoj tenji za savrenstvom. Poistoveuje je sa superiornou u drutvu. Svi ostali motivi podreeni su ovom i samo su nain ispoljavanja osnovnog cilja: biti znaajan inilac u drutvu. Tenja za savrenstvom kao glavni pokreta ovekovog ponaanja proistie iz oseanja manje vrednosti, koje moe biti uroeno ili steeno, ali koje se pod nepovoljnim uslovima moe razviti u kompleks manje vrednosti ovekova elja i potreba za vladanjem, tenja za moi i dominacijom kao izraz psihikog jedinstva linosti, a ne samo kao izraz njegove nesvesne psihe, zamenjuje seksualni nagon individualnim nagonom. Zato je, prema Adleru, INSTINKT VLADANJA jai nego to je to seksualni instinkt. Karakter je za Adlera socijalni pojam koji oveka povezuje sa sredinom u kojoj ostvaruje tenju za vaenjem. U odnosu na Frojda, Adler je mnogo vie naglaavao znaaj svesti i socijalnih inilaca u oblikovanju linosti, ime je u velikoj meri uticao na formiranje SOCIJALNE PSIHOANALIZE. Po njemu postoje dve grupe ljudi: socijalno korisni i socijalno nekorisni. Adlerova teorija bila je kritikovana u celosti, mada su kritike posebno bile upuene na njegov stav da je osnovni izvor motivacije, u stvari, oseanje inferiornosti koje pokree pojedinca ka superiornosti, ka perfekcionizmu i kompletnosti.

3. *JUNGOVA KOMPLEKSNA PSIHOLOGIJA Jung je kritikovao Frojda i njegovu definiciju libida (polni nagon, seks, seksualni afekat ili psihiko zadovoljstvo, kao seksualnu energiju). Po Jungu LIBIDO je energija i emocija, moe da napreduje i da stagnira, da bude potisnut, transformisan, kanalisan, moe da bude svesne i nesvesne prirode, da zavisi od nagona, ali da ne bude nagon. Za Junga kao i za Frojda, NAGON je tajanstvena manifestacija ivota, koja je podlona stalnom menjanju. Znai, libido regulie celokupan psihiki ivot koji funkcionie na principima zakona suprotnosti. Jungovo shvatanje linosti podrazumeva SUPROTNOST NA RELACIJI EKSTRAVERZIJE I INTROVERZIJE. EKSTRAVERTNI STAV e biti ostvaren ako je libido usmeren prema spoljanjoj stvarnosti, a INTOVERTNI STAV ako je okrenut prema unutranjoj stvarnosti. To je polazna teorijska osnova njegove tipologije linosti. Put samorazvitka linosti Jung je nazvao INDIVIDUACIJOM. ovek je za Junga kompleksno bie: seksualno i religijsko, nagonsko i duhovno, svesno i nesvesno, iracionalno i racionalno. Tako je Jungova kompleksna psihologija imala prilino veliki uticaj na istoriju kulture i antropologiju, na religiju i simbolizam. 4. *HORNAJINA PSIHOLOGIJA

40

Hornajina teorija linosti nastala je kao reakcija na klasinu psihoanalizu, a na osnovama sistematske kritike Frojda i poivala je na afirmaciji socijalnih inilaca i njihovom znaaju za linost. Karen Hornaj je kritikovala Frojdovu teoriju libida, nagona smrti, narcizma i tome slino.. U tom smislu je istakla da je za oveka vanija sigurnost nego zadovoljstvo, da mu je znaajnija sadanjost nego prolost, da su mu mnogo bitniji kulturni nego bioloki faktori. Zato je *osnovni pokreta ponaanja STREPNJA a ne libido. U prevazilaenju osnovnih strepnji nalaze se razliite neurotine potrebe, one potrebe za partnerom, za uspehom, za moi. Osnova ovih potreba je sticanje sigurnosti koje se odnosi na kretanje ka ljudima, na kretanje protiv ljudi i na kretanje od ljudi. U ovim ljudskim tenjama nalaze se i tri tipa karaktera: povodljiv, agresivan i povuen. ETIKA je za nju nadgradnja, to je nauka o ljudskim vrednostima i bez etike nije mogue obrazovati teoriju linosti.

5. *OLPORTOVA TEORIJA LINOSTI predstavlja polaznu osnovu za konstituisanje nauke o oveku. LINOST je rezultat odreene sredine u kojoj se razvija. Linost je sloeno jedinstvo, nalazi se u stalnom procesu razvoja i nastanka, specifina je i osobena. SUTINU Olportove teorije linosti predstavlja uenje o crtama, koje podrazumeva prisustvo karakternih osobina koje pojedincu daju specifinu psiholoku fizionomiju. CRTAMA LINOSTI i objanjava relativno dosledno ponaanje svakog pojedinca. Tako da crte linosti imaju karakter motivacionog delovanja. Javljaju se u dva znaenja: Pod crtom linosti on podrazumeva OPTE DISPOZICIJE koje su osnova za srodne oblike ponaanja koji pripadaju zajednikoj vrsti, zajednikoj kulturi i koji ive u relativno slinim ivotnim uslovima. One nemaju neki veliki znaaj za stvarnu analizu i predvianje ponaanja pojedinca. A LINE DISPOZICIJE su neuropsihike jedinice koje karakteriu pojedine individue i ako se posmatraju kao delovi jedinstvenog sklopa linosti imaju mnogo vei znaaj za predvianje ponaanja pojedinca. U tom smislu, Olport istie da jedino samosvojne funkcije predstavljaju osnovu jedinstva linosti, a to su: raznovrsnost autonomnih interesa, objektivan stav prema sebi i jedinstvena filozofija ivota. Crte linosti su osnova za razumevanje i dinamike i strukture linosti. Po Olportu, struktura linosti se moe opisati navoenjem DESET CRTA LINOSTI A da bi se razumela dinamika linosti, Olport istie da su i MOTIVI crte linosti, pri emu su najznaajniji oni motivi koji su vezani za sadanjost a ne za prolost 40

Po Olportu, razvoj linosti se odvija od primitivnog jedinstva koji karakterie rano detinjstvo i ide ka integraciji linosti, koja se istovremeno odvija sa diferencijacijom. 6. MASLOVLJEVA TEORIJA LINOSTI Abraham Maslov se bavio prouavanjem normalne, odrasle, zdrave linosti. Poao je od toga da ovekova prava priroda nije rava i zla, nego je mnogo vie dobra ili je bar etiki neutralna. ovek poseduje brojne potencijale koji imaju spontanu tenju da se ostvare, pa taj bioloki pritisak ka ostvarenju genetskih mogunosti pojedinca jeste potreba za *SAMOAKTUELIZACIJOM. Ako tu ovekovu tenju ometaju nepovoljni porodini ili drutveni uslovi, dolazi do neuroza, psihoza, do psihopatskog ili prestupnikog ponaanja. A kada se ta ovekova tenja nesmetano ostvaruje, razvija se zdrava ili zrela linost, razvija se samoaktualizovana linost. 7. GETALT MODEL LINOSTI Nastao je poetkom druge decenije 20. veka u Nemakoj Ovaj psiholoki pravac ustanovili su: Kurt Kofka, Maks Verthajmer, i Volfgang Keler. Za njih je osnovna kategorija GETALT pod kojim su podrazumevali neto vie od zbira svojih delova i njihovih odnosa, to znai da je kvalitet celine primaran, pa u skladu sa tom funkcijom odreuje znaenje svakog sastavnog elementa. Jedan od osnovnih zakona getalt psihologije koji se naziva ZAKON ZAJEDNITVA. Iz njega proizilazi i drugi zakon po kome celina (getalt) tei da bude percipirana na strukturisan i organizovan nain. 8. RODERSOVA FENOMENOLOKA TEORIJA Po teoriji linosti Karla Rodersa, ljudsko bie reaguje svesno na sopstveni doivljaj sveta koji ga okruuje, subjektivna uverenost u doivljeno je bitna odlika ponaanja. Osnovni strukturni pojam njegove teorije je SELF kao deo identiteta i kao osnova strukture linosti, kao skup stavova, oseanja i znanja o vlastitioj linosti.. Nain na koji ovek doivljava realnost pokree njegovo ponaanje, to znai da na ponaanje ne utie realnost sama po sebi. Celokupno ljudsko doivljavanje odigrava se u organizmu, pa ukupnosti doivljavanja ini polje, iji je sastavni deo self .. Usvajanjem jednog dela vrednosti i vrednovanjem postojeeg dela o sebi, formira se idealni self. Rodersov ovek je socijalizovan, racionalan, realistian, usmeren je prema budunosti. Najdublji sloj njegove linosti je po svojoj prirodi pozitivan, njegova svest je slobodna i neiskrivljena, ona je pridodat deo njegovog ulnog iskustva. Takav ovek je 40

svestan zahteva koje pred njega postavlja kultura, kao to je svestan i svojih fiziolokih potreba za hranom ili seksom. Zato svest omoguava uravnoteeno i stvarnosti prilagoeno ponaanje kojim se obogauje sopstvena linost, ali i linost drugih. Meutim, ako ovek svojom sveu iskrivljuje realnost u kojoj ivi, postaje destruktivan i prema sebi i prema drugima. Da bi ovek mogao da reorganizuje svoju linost i svoj odnos prema ivotu u situaciji kada njegova slika o sebi pokae protivrenost sa realnou, Roders razvija praksu koju naziva klijentom usmerena terapija. Ovo je jedna vrsta psihoterapije koju je zapoeo Adler i njena osnovna karakteristika je u tome to terapeut, tj. savetnik nije dominantan autoritet koji pacijentu utvruje dijagnozu, odreuje sadrinu i vodi tok razgovora koji tumai njegove iskaze i savetuje, ve terapeutski razgovor vodi klijent koji tei sopstvenom preobraaju u procesu savetovanja. Kritike: precenjivanje svesnog doivljaja, nejasnost u odreenju kljunih pojmova u postavljenoj teoriji, zanemarivanje nesvesnog. U objedinjavanju svih postojeih saznanja o linosti NAJUBEDLJIVIJI I NAJUSPENIJI bio je OLPORT.

40

III DEO - RADNI MORAL KAO OBLIK MORALA 1. POJMOVNO ODREENJE RADNOG MORALA RUDI SUPEK je sainio podelu definicija radnog morala u skladu sa podelom Konferencije amerikih psihologa iz 1940.god. Definicije radnog morala su svrstane u grupe i postoje tri pristupa: 1. INDIVIDUALNO-ORGANSKO 2. KOLEKTIVNO gledite 3. gledite POJEDINCA U GRUPI . SAVO TRIFUNOVI je dao noviju podelu definisanja radnog morala. On je rekao da je radni moral isto to i moral a razlika je samo terminoloke prirode. Definicije deli u dve grupe: onu koja radni moral vezuje za radnu grupu i onu koja moralne odnose u radu stavlja u iri kontekst. Radni moral definie kao sloenu drutveno-duhovnu pojavu. Dimenzije koje karakteriu radni moral su: 1.karakter pojave (sloenost, drutvenost, duhovnost) 2.drutvena uslovljenost (drutveno-ekonomski, tehniko-tehnoloki odnosi, uslovi proizvodnje) 3.vrednost i uloga rada 4.odnos prema radu 5.odgovornost 6.odnos prema vriocima drugih delatnosti i prema sredstvima rada 7.moralna norma, moralni in, moralni sud i moralna sankcija Radni moral je odnos izmeu pojedinca i grupe. Zbir zadovoljstava koje pojedinac ili grupa oseaju zbog lanstva i uea u jednoj organizaciji. Sline definicije dali su: Marija Novosel, Despotovi, Balti.. Najpotpunije shvatanje radnog morala u naoj literaturi dao je DANILO . MARKOVI. Markovi RADNI MORAL odreuje kao skup normi o ponaanju oveka u radnoj sredini, zasnovanih na shvatanju o znaaju rada u drutvu, pri emu norme u sebe ukljuuju motive, stavove i zadovoljstva uesnika u radnom procesu i radnoj grupi 40

Odnos prema normama radnog morala moe biti dvojak. One se mogu usvojiti tako da ih uesnik u procesu rada osea kao svoju unutranju obavezu ali odnos prema normama radnog morala moe i da bude usmeren samo na prosto izvravanje obaveza u procesu rada. *Kakav e odnos pojedinac imati prema radu, po Danilu . Markoviu zavisi od njegovog drutveno-ek. poloaja u drutvu i radnoj grupi, i od njegove linosti. MORAL I RADNI MORAL Moralne norme se usvajaju: stvaralaki i kritiki. Iza moralng stava svakog pojedinca stoji moralna praksa. 2. MOTIVACIJA ZA RAD I RADNI MORAL Osnovna ovekova karakteristika kao ivog bia je njegova aktivnost. ovekova ukupna aktivnost je odreena motivima i motivacijom. MOTIVACIJU moemo odrediti kao proces pokretanja aktivnosti radi ostvarenja odreenih ciljeva.. A motivi su oni unutranji inioci koji pokreu na aktivnost, koji je usmeravaju i njome upravljaju radi ostvarenja odreenih ciljeva. Motivi mogu biti bioloki i socijalni. Za ovekovo ponaanje od posebnog su znaaja socijalni motivi, koji se zasnivaju na psiholokim potrebama i to onim potrebama koje se mogu zadovoljiti samo neposrednim kontaktima sa drugim ljudima ili ije zadovoljavanje pretpostavlja postojanje drutva. Socijalni motivi koji imaju poseban znaaj za rad i motivaciju, prema Danilu . Markoviu su : - *GREGARNI MOTIV ILI MOTIV ZA DRUTVOM - odnosi se na tenju pojedinca da bude u drutvu, da u njemu bude prihvaen, da sarauje i izbegne usamljenost. Ovo je univerzalni motiv, jer je karakteristian za sve ljude. To je veoma jak motiv, pa ga zato vei broj autora smatra i uroenim motivom. - *MOTIV ZA LINOM AFIRMACIJOM ILI ZA SAMOPOTVRIVANJEM - odnosi se na tenju pojedinca da bude prihvaen i priznat od drutva, tj. da ima odreen poloaj u drutvu. Jedan oblik ovog motiva je motiv za prestiom ili ugledom, koji se ogleda u tenji pojedinaca da se u drutvu istakne, da bude ispred ostalih i to svojim izgledom, znanjem, imovinom. Sa motivom za samopotvrivanjem povezan je, jer mu je srodan, i motiv za moi ili za dominacijom. U okviru ove grupe motiva pominju se i: - MOTIV ZA POSTIGNUEM - tenja pojedinca da postigne zavidne uspehe u nekoj aktivnosti, - MOTIV ZA SAMOSTALNOU - tenja pojedinca da ima samostalnost u odluivanju i da se tako ostvari kao linost i - *MOTIV ZA SAMOAKTUALIZACIJOM I STVARALATVOM - ispoljava se u ovekovoj tenji da svoje sposobnosti i sklonosti istakne, da dou do izraaja i da u njima nae zadovoljstvo; - MOTIV SIGURNOSTI - manifestuje se u ovekovoj tenji da odri nepromenjenu situaciju, jer mu ona obezbeuje egzistenciju, 40

-

MOTIV ZA STICANJEM IMOVINE - manifestuje se u posedovanju materijalnih dobara, *ALTRUISTIKI MOTIV - poiva na elji pojedinca da pomogne nekom drugom, a da pritom ne ostvari linu korist ili ne zadovolji lini interes

Savremena psihologija priznaje sledee OSNOVNE TEORIJE MOTIVACIJE: 1. teorija hijerarhije potreba, 2. teorija dvojne motivacije, 3. teorija pravinosti ili teorija drutvenog uporeivanja, i 4. teorija oekivanja. Tvorac teorije HIJERARHIJE POTREBA je Abraham Maslov. Po ovoj teoriji ljudsko ponaanje je odreeno potrebama koje se po hijerarhiji mogu podeliti u 5 grupa s tim da potrebe iz vie grupe mogu da se zadovolje samo ako su ve zadovoljene one nie grupe. - Prva grupa bioloke potrebe potrebe za hranom, vodom, vazduhom, odeom, sklonitem... - Drugu grupu ine potrebe sigurnosti fizike i socioekonomske, poput statusa, ugleda i zaposlenja. - Treu grupu ine potrebe za pripadnou grupi i za prihvatanje od strane grupe. - etvrtu grupu ine potrebe za samopotovanjem i oseanjem line vrednosti - petu grupu ine razvojne potrebe - potrebe da se pojedinac razvija i izrazi kao linost, da se ostvari kao stvaralac. 2. *TEORIJA DVOJNE MOTIVACIJE FREDERIK HERCBERGA polazi od dva nezavisna niza faktora koji utiu na produktivnost. U prvom nizu su faktori zadovoljstva, koji utiu na postizanje rezultata u radu, priznanja i napredovanja, jer su bazirani na sposobnostima a u drugom su faktori nezadovoljstva, koji su rezultat politike preduzea, oblika rukovoenja, radnih uslova i plata, pa tako utiu na negativan odnos prema radu. 3. *TEORIJA PRAVINOSTI ILI DRUTVENOG UPOREIVANJA - STEJSI ADAMS polazi od toga da od zadovoljstva na radu zavisi stepen pravednosti u procesu rada (posmatra se kroz odnos izmeu onoga to pojedinac ulae u proces rada (napor) i onoga to za to zalaganje dobija od preduzea (zarada)). Poredi se uloeni rad sa nagradom pa pojedinac moe svoju radnu aktivnost da intenzivira, da je smanji, da se prekvalifikuje, da napusti posao i tome slino. 4. TEORIJA OEKIVANJA ILI VREDNOVANJA je nastala na shvatanjima VIKTORA VRUMA i *PREDSTAVLJA MATEMATIKI MODEL za iznalaenje motivacionog napora. Motivacioni napor je rezultat mnoenja verovatnoe da e uloeni napor dovesti do oekivanog ishoda i subjektivne vrednosti koja se pridaje realnom ishodu U cilju porasta motivacije za rad i produktivnosti rada, a na osnovu teorija motivacije za rad, nastali su motivacioni modeli. MOTIVACIONI MODELI: 1. tradicionalni model pesimistike predstave o ljudskoj prirodi da ovek ne voli da radi, da mu je zarada najvanija i da ne moe da obavlja bilo kakav kreativan posao bez odreene spoljne kontrole 2. model meuljudskih odnosa optimistika pretpostavka da ljudi vole da rade, da se oseaju korisnim, da pripadaju grupi i budu kao pojedinci priznati, jer je to vanije od njihove zarade 3. model ljudskih resursa polazi od toga da rad veine moe biti mnogo kreativniji 40

2. NORME RADNOG MORALA Svako drutvo. odnosno drutvena grupa ima potrebu da formira norme radnog morala. *Etiki pozitivisti i etiki relativisti OSPORAVAJU postojanje apsolutnih moralnih normi i vrednosti, istiui raznolikost i suprotnost u moralnim shvatanjima i suenjima, ne samo u raznim fazama istorijskog razvitka drutva, ve i kod raznih naroda u istom periodu razvoja drutva. Za razliku od ovog shvatanja, etiki univerzalisti, smatraju da postoje univerzalne vrednosti mora da ispotuje svaka drutvena grupa. U skladu sa drutveno-ekonomskim odnosima, svojinskim oblicima i oblicima organizovanja rada Danilo . Markovi se opredeljuje za 5 osnovnih normi radnog morala : -radinost, -ovenost, -pravinost, -potenje i -drugarstvo. ovekovo ponaanje u radnoj sredini u kojoj obavlja proces rada odreeno je uslovima rada i osobinama njegove linosti. Poto se linosti po svojim osobinama meusobno razlikuju, sasvim je normalno to je i njihov odnos prema radu razliit, iako rad ima isti sadraj, iako se vri u istim drutveno-ekonomskim odnosima. Ponaanje linosti u radnoj sredini treba posmatrati kao ponaanje linosti koja samostalno razmatra svet na osnovu svoje samosvesti, subjektivnosti I integriteta. Na osnovu oblika ponaanja pojedinca i njegovih psihikih osobina stvorena je TIPOLOGIJA LINOSTI. I u odnosu prema radu postoje normalne (u svojoj radnoj aktivnosti pokazuju profesionalizam u ostvarivanju svojih ciljeva) i poremeene linosti (imaju tekoa da se prilagode normama o ponaanju u radnoj sredini i u radu ne vide onu ivotnu vrednost koju treba da zadovolje). Odnos prema radu je veoma bitan faktor radnog morala. U najoptijem smislu taj odnos se moe odrediti kao pozitivan i kao negativan. Pozitivan odnos prema radu imaju one linosti koje u radu nalaze bilo koju vrstu zadovoljstva a negativan one koje rad doivljavaju kao prinudu i to najee ekonomske vrste. . U osnovi, ako ovek ima pozitivan odnos prema radu, on e se u znaajnoj meri iskazati kao stvaralako bie, pri emu e teiti da to uspenije obavi svoj posao i postigne zadovoljavajue rezultate, pa e se u tom smislu ponaati onako kako to zahtevaju norme radnog morala. Odnos prema radu je najvie odreen crtama linosti i drutveno-ekonomskim odnosima . 40

3.1.

Uticaj ekonomskih procesa na moral

Posredno ili neposredno, ekonomski procesi deluju i utiu na moralni poredak jednog drutva. injenica je da je moralni ivot oveka direktno vezan za materijalne uslove u kojima ivi i stvara. EMIL DIRKEM princip i izvor moralnosti nalazi u drutvenoj solidarnosti, u obiajima i pravu. *OBIAJI I PRAVO SU DVA OSNOVNA OBLIKA MORALNIH INJENICA. OR SOREL je isticao dva razliita morala: moral proizvoaa (stvaralaki, herojski, saradniki) i moral potroaa (utilitaristiki, konkurentski, tei profitu-sve posmatra kao sredstvo a ne kao cilj) PUKANIS - povezanost ekonomskih procesa i morala i moralnih normi sa naelima privreivanja i materijalnim uslovima. On je tvrdio da je moral skup normi kojima se utvruje podjednaka sloboda i vrednost za sve ljude. KARL MARKS je smatrao da ni proizvodne snage ni tehnologija ne deluju sasvim neposredno na elemente drutvenih odnosa pa i na sam moral. Posredno ili neposredno, ekonomski procesi deluju i utiu na moralni poredak jednog drutva. injenica je da je moralni ivot oveka direktno vezan za materijalne uslove u kojima ivi i stvara. Uticaj privrede na moral ne ispoljava se u svim drutvima i svim ekonomskim sistemima na isti nain. Naime, u nerazvijenim drutvima, u drutvima u kojima su ljudi relativno meu sobom izjednaeni, moe postojati minimalistiki moral u kome su solidarnost i uzajamna pomo osnovne moralne norme. Ali, zato u razvijenim drutvima moral gubi svoju nunost, privredni proces se moe osuditi kao nemoralan, solidarnost se moe zameniti zakonima opstanka na tritu, moralne norme se mogu kriti, pa ekonomski proces iz tih razloga moe biti i ugroen. Zato se pojavljuje i maksimalistiki moral, koji najee ima oznaku utopistikog morala. Prema tome, velika ekonomska beda, ali i veliko ekonomsko bogatstvo mogu ograniiti moralne vrednosti, mogu ponititi moralne norme Svojina je znaajan inilac ekonomskog procesa i morala. . Sa ekonomskog stanovita, rad predstavlja sutinsko odreenje oveka, delatnost kojom ovek ne obezbeuje samo uslove materijalne egzistencije, ve se iskazuje i kao stvaralako bie, proizilazi da materijalni interesi nisu jedini i dominantni, jer je sve vie onih koji rade i kada ne moraju. A na moralnom planu odnos prema radu obuhvata ovekove predstave o cilju i smislu rada, kao i o znaaju rada za drutvo u celini i ovekov ivot uopte. 40

U osnovi, stav oveka prema radu, pa u skladu sa tim i prema odgovarajuem drutveno-ekonomskom sistemu, zavisi od njegovih vrhovnih ivotnih vrednosti. Ako moral kao vrhovnu vrednost istie i propoveda rad i privreivanje, onda e ljudi biti skloni onom ekonomskom sistemu koji te vrednosti najbolje ostvaruje. IV DEO ETIKA KAO NAUKA O MORALU 1. POJMOVNO ODREENJE ETIKE KAO NAUKE O MORALU ETIKA je filozofska nauka o moralu. PREDMET IZUAVANJA etike je: - moral, moralni odnos oveka i oveka, oveka i drutva i odnos oveka prema samom sebi i - ovekova praksa precenjivanja ljudi, ukljuujui i sebe, kao dobrih ili zlih, vrednih ili nevrednih, dostojnih ili nedostojnih. Termin etika i osamostaljivanje etike kao posebne naune discipline vezano je za ARISTOTELA . Polazei od podele ljudske psihike delatnosti na razumsku (lokiku oblast) i nerazumsku (alogiki deo) , Aristotel je podelio i ljudske vrline i umenosti na one koje odgovaraju: 1. razumskom delu, a odnose se na znanje, pamet i nazvao ih dianoetikim 2. nerazumskom delu, koji se odnosi na htenje i poude i nazvao ih etikim, moralnim. Ovo se odnosi na hrabrost, pravinost, umerenost. Intelektualne vrline nastaju uglavnom obuavanjem, dok se etike obrazuju zahvaljujui navici. Teorijska etika daje odgovore na opta i teorijska pitanja o poreklu i razvoju morala. Ona istrauje i prouava moral pojedinca, drutvene grupe i drutva u celini. Oblasti teorijske etike su opta etika, posebna grana etike je i logika, etika se oslanja i na psihologiju morala, na sociologiju morala. Normativna etika , za razliku od teorijske etike , postavlja pitanje opravdanosti postojeih naina postupanja i moralnih shvatanja. Praktina etika izuava konkretne kriterijume ponaanja i konkretne situacije. V DEO - POSLOVNA ETIKA 1. NASTANAK I RAZVOJ POSLOVNE ETIKE Razvoj poslovne etike razvijao se u skladu sa razvojem drutva, pa je u tom smislu tekao u skladu sa aktuelnim drutvenim pojavama. 50-ih godina poslovna etika je preokupirana pitanjima dehumanizacije radne snage i sporazumnim odreivanjem cena.

40

60-ih godina rat u Vijetnamu i moralna pitanja oko vojnih akcija i multinacionalne kompanije, zatita ivotne sredine,kontrola zagaenja i nuklearnog i toksinog otpada. 70-ih godina nova trita u Aziji i Srednjem istoku-problemi mita i korupcije, afera Votergejt i umeanost politike u poslovanje; javlja se Pokret potroaa i mediji i uvoenje etikih kodeksa. 80-ih godina zakoni u oblasti zagaenja ivotne sredine, povrede prava potroaa, podmiivanja. 90-ih godina poslovna etika posebno dobija na znaaju. To je period ekonomske recesije u mnogim oblastima poslovanja, period jake konkurencije na svetskom tritu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage (koja postaje internacionalna, ine je pripadnici vie rasa, oba pola, raznovrsnija je i obrazovanija) i sl. Poslovno-etika praksa daje naine i puteve sticanja i odravnja vrlina i etinosti u poslovanju. Na tim osnovama nastaje i TEORIJA USPEHA koja naglaava znaaj individualnog integriteta i liih moralnih vrednosti da bi se postigao zavidan uspeh.U ovom periodu, poslovna etika se susree sa brojnim socijalnim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija, koje su bitno ugrozile ovekovo prirodno okruenje i uslove njegovog ivota. poetkom III milenijuma se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom drutvu oznaavaju globalizacija, informatizacija i ekoloka kriza.

Poslovna etika je nastala kao reakcija na neoklasinu ekonomiju, iji su teoretiari smatrali da motivacija voena linim interesom NIJE nemoralna. Don ad je tvrdio da se etika isplati. Vremenom je etika postala sastavni deo poslovnog ponaanja a poslovna etika se kao disciplina razvijala usmeravajui pojedinca na moralni odnos prema drugima, stvarajui norme o ponaanju i primenjujui naela poslovne etike na praktino poslovno ponaanje. Kako se u poslovnoj praksi neetiko ponaanje ne moe ni dozvoliti ni nagraditi - nastaje novi koncept poslovnog ponaanja, koji polazi od zatite ugroavanja prava i interesa drugih, od ostvarivanja optih drutvenih interesa, koji izmeu ostalog obuhvataju kvalitetno radno okruenje u kome poslovni uspeh, konkurentnost i ostvarivanje profita ne zavise ni od ega drugog osim prava i dunosti koje se primenjuju u odluivanju. U praktinom poslovnom ponaanju sve vie se vodi rauna o odgovornosti u svim vrstama i oblicima aktivnosti u biznisu, a poslovna etika postaje nauna disciplina bez koje poslovanje ne moe uspeno i profitabilno da opstane. 2. PREDMET POSLOVNE ETIKE Poslovna etika, kao posebna nauna disciplina, je nuna i potrebna kako bi se razumela priroda etikog donoenja odluka. Odreenja poslovne etike u literaturi: 40

Laura Ne navodi da poslovna etika prouava primenu linih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzea i da je kao takva samo studija o tome kako poslovni kontekst pred moralnu linost postavlja svoje probleme. ovek ima izbor u okviru zakona, u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja koja nisu obuhvaena zakonom i izbor koji daje prednost linom interesu Alber Kar suprostavlja se njoj i on etiku nevidi kao drutvnu nego kao etiku igre ili teoriju igre, smatra da je poslovanje igra u kojoj postoje odreeni standardi i pravila koja se moraju potovati. Blefiranje u poslu opravdano. Karmiel i Dramond poslovnu etiku poistoveuju sa etikom linosti. Riard T. Di Dord smatra da poslovna etika nikoga nemoe da uini moralnim jer su svi ve moralna bia koja razlikuju ispravno od pogrenog i koja tee da budu jo moralnija Milton Fridman istie da je jedini pravi cilj svakog biznisa da ostvaruje profit. Suboti i Lazi poslova etika obuhvata dobro i loe ponaanje prema drugim ljudima i to u vidu skupa prava i dunosti koje ljudi primenjuju prilikom donoenja odluka. POSLOVNA ETIKA se kao posebna nauna disciplina moe se odrediti kao skup moralnih normi o ponaanju prema sociokulutrnoj i poslovnoj sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema odluivanju, dunostima, obavezama, pravu i odgovornostima, u svim aspektima i sferama poslovanja. ETIKA JE skup drutvenih pravila koja upuuju na odreeno ponaanje ili ga ograniavaju. PREDMET POSLOVNE ETIKE je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom i profitabilnom biznisu. ELEMENTI POSLOVNE ETIKE su: Odgovornost ( lina i drutvena korporativna) Korporativna kultura poslovna komunikacija Norme poslovnog ponaanja Odluivanje

Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza (commitment) da se posao obavi na odgovarajui nain i podrazumeva se odgovornost (responsibility) za njegovo (ne)odobravanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i da prihvati odgovornost za neuspeh ili greku. Odgovornost moe biti lina, kada se kre etike norme i pojedinac stie linu korist na raun optih interesa kompanije, a moe biti i korporativna drutvena odgovornost. Pod poslovnom etikome se podrazumeva i organizaciona, korporativna kultura koja se odnosi na pravila etikog ponaanja, osnovne vrednosne sisteme, etike principe i specifina etika pravila koja kompanija nastoji da primeni. Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti i norme etikog ponaanja, pretoene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponaanja, tzv. poslovni bonton. NORME POSLOVNOG PONAANJA OBUHVATAJU (po Riardu Draftu) tri osnovne kategorije: 1. kodifikovani zakoni (zakonski standardi)

40

2. slobodan izbor (personalni standard) koji zakonom nije regulisan pa daje mogunost slobodnog izbora 3. etika (socijalni standard) nije vezana za pisane zakone, ve za norme i vrednosti ta je dobro, a ta ravo U ETIKOM ODLUIVANJU izdvajaju se sledei PRISTUPI 1. UTILITARISTIKI - u prvom planu je optedrutveno dobro, a zanemaruje se pojedinac 2. INDIVIDUALISTIKI - moralno je ono to je za pojedinca i njegove interese dobro 3. MORALNO-PRAVNI - fundamentalno pravo na slobodu koje obuhvata pravo na izjanjavanje, izbor, privatnost, slobodu govora... 4. PRAVNIKI PRISTUP - distributivna , proceduralna i kompenzatorska pravda 2.1. Poslovni moral kao deo poslovne etike POSLOVNI MORAL je skup nepisanih, optih, za pojedinca karakteristinih moralnih normi i vrednosti koje odreuju njegovo ponaanje u svim poslovnim odnosima i svim vremenima. Osnovne KARAKTERISTIKE poslovnog morala odnose se na potovanje linosti, uzajamno potovanje i poverenje, potovanje razliitosti, savladavanje razlika i uvaavanje interesa drugih, zatitu dostojanstva, odgovornost i dunost prema drugima, uzajamnu pomo, dranje obeanja i date rei. Odnose se i na potovanje dobrih i oslovnih obiaja i namera, poslovni kompromis, humanost, samostalnost, tanost, kreativnost, istinitost, toleranciju, saradnju, racionalnost, doslednost isl. Poslovni moral obavezuje sve uesnike u poslovnim aktivnostima a posebno menadere. Menaderi bi trebali da budu moralne linosti sa izgraenim i usvojenim unutranjim oseanjem koje se posebno odnose na moralnu odgovornost. Pored obrazovanja i smisla za upravljanjem, menader bi trebao da ima i izraen smisao za meuljudske odnose, sposobnost da spozna i razume drutveno i prirodno okruenje, da poznaje psihologiju ponaanja, mentalitet, etike standarde i moralne sisteme, sisteme vrednosti, duh vremena. Principi moralnog ponaanja u poslovnim odnosima se zasnivaju na principima etikog humanizma. 3. ODGOVORNOST I ETIKA POSLOVANJA Odgovornost je sutina poslovne etike. Podrazumeva postojanje ili stanje podnoenja rauna za odreeni akt ili za odreeno ponaanje ali i za proputanje injenica, podrazumeva obavezu, ali i poverenje Korporativna drutvena odgovornost obuhvata odgovoran odnos kompanija prema drutvu, pri emu se taj odnos zasniva na ukupnosti drutvenih, etikih, ekolokih i ekonomskih vrednosti znaajnih za proces odluivanja.

40

KORPORATIVNA DRUTVENA ODGOVORNOST se odnosi na ponaanje organizacija prema drutvu, a ponaanje organizacija prema drutvu se zasniva na vrednostima koje drutvo istie kao dominantne i znaajne za njegov dalji razvoj. U savremenom drutvu je to potreba i nunost Dananje kompanije se u svom poslovanju sve vie susreu sa pritiscima i zahtevima socijalne sredine da se odgovorno ponaaju, posebno u oblasti zatite ivotne sredine, u delu koji se odnosi na ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, zahteva se i odgovornost po pitanju zatite prava potroaa, u oblasti javnosti rada i kontrole rada kompanija od strane javnog mnenja i sl. O odnosu kompanija i drutva, FREDERIK I MITNIK izdvajaju tri pristupa: 1. korporativna drutvena odgovornost koja se odnosi na drutvenu obavezu, 2. korporativna drutvena osetljivost koja se odnosi na naine reakcije kompanije na drutvene pritiske i 3. korporativna drutvena ispravnost koju karakterie potovanje opteprihvaenih vrednosti. Osnovna naela na kojima poiva drutvena odgovornost vezuju se za poetak 20 veka i amerikog industrijalca Endrjua Karnegija. On je ustanovio u svojoj knjizi jevanelje bogatstva dva osnovna principa u poslovanju. To su: PRINCIPI MILOSRA I PREUZIMANjA ODGOVORNOSTI (preuzet iz Biblije).tradicionalni pristup Altruizam princip etike pomenut je kao ideja da individua treba da ini dobro zato to je to ispravno ili zato to e koristiti drugima a ne zato to e koristiti individui. Moderna teorija drutvene odgovornosti je pragmatina i akciono orjentisana. U literaturi su karakteristina TRI PRISTUPA novom shvatanju korporativne drutvene odgovornosti: 1. PRESTON I POST postojanje interakcije izmeu poslovanja, biznisa i drutva moe se ostvariti na dva nivoa. Prvi se odnosi na vezu izmeu biznisa i potroaa, zaposlenih akcionara koji su trino orjentisani, a drugi 2. AKERMAN smatra da kompanije u traenju reenja nastalih drutvenih problema moraju da prou kroz tri faze: - Prva - predsednik usvaja problem i vodi odgovarajuu politiku; - Druga - kompanija zapoljava strunjake koji bi trebalo da ree te probleme; - Trea - politika firme i reenja strunjaka se objedinjuju po pitanju tog istog problema. 3. KEROL po njemu postoje tri dimenzije drutvenog delovanja: drutveni principi, drutveni procesi i socijalna politika. Nove kategorije poslovne etike su: modernizacija, pragmatizam i minimalizam. Nepotovanje etikih principa u poslovanju - sluaj Bopal. Svi etiki problemi koji mogu dovesti do krenja moralnih normi ponaanja u ukupnom procesu poslovanja, po STONERU mogu se pojaviti na 4 NIVOA : 1) DRUTVENI (SOCIJALNI) - problemi utaje poreza, pitanje poloaja odreenih imovinskih grupa u drutvu. 2) POSLOVNI nivo - odnos izmeu zaposlenih i stejkholdersa 40

3) INTERNA POLITIKA KOMPANIJE - odnos izmeu kompanije i zaposlenih u njoj 4) PERSONALNI - obaveze i odgovornosti zaposlenih u kompaniji 3.2. Lina odgovornost Denis Kvin i Tomas Dons poznaju 2 vrste odgovornosti, odnosno neodgovornosti : MENADER - SAVREN AGENT (a perfect agent) - odgovorno izvrava svoju osnovnu obavezu izraenu u uveavanju vlasnikovog bogatstva. MENADER - NESAVREN AGENT (an imperfect agent) - neodgovorno izvrava svoju osnovnu obavezu zato to ne uveava vlasnikovo bogatstvo ve ga ini svojim bogatstvom.

Javlja se tzv predugovorni oportunizam- sklonost ka prevari radi linog interesa. injenica je da vlasnik kompanije tei da doe do savrenog agenta. Meutim, postavlja se pitanje da li menader zaista moe biti savren rukovodilac kompanije poto se njegovi interesi razlikuju od interesa vlasnika. Zakljuak: agentov moralni pristup poslovnoj politici podrazumeva obavezu da uvea vlasnikovo bogatstvo a da pritom u potpunosti uvaava osnovne etike principe, s tim da prihvatanje ovakvog pristupa u praksi u velikoj meri zavisi od ustanovljenog sistema vrednosti u drutvu. 3.3. Vrste i tipovi odgovornosti Neispunjavanje poslovnih obaveza uslovljava pojavu odgovornosti Postoje 4 TIPA odgovornosti KOMPANIJE. Po RIARDU D. DORDU to su : POSLOVNA odgovornost - odnosi se na ciljeve zbog kojih je kompanija formirana i na iterese onih koji su njeni vlasnici ili su pak u istoj zaposleni. MORALNA odgovornost proizilazi iz morala i moralnih normi. Moralne obaveze vezane za odgovornost, vae i onda kada zakonom nisu verifikovane i nezavisno od toga da li ih drutvo podrava ili ne. Moralne obaveze, a su skladu sa njima moralne odgovornosti imaju prvenstvo u odnosu na poslovnu odgovornost, ali i druge tipove odgovornosti. PRAVNA odgovornost podrazumeva da je kompanija obavezna i pravno odgovorna da potuje vladajue zakone. SOCIJALNA odgovornost - odnosi se na ono to drutvo trai od korporacija a to je u skladu sa optim moralnim ponaanjem. To su uglavnom zahtevi u interesu opte drutvenog dobra. Postoji vie VRSTA POSLOVNE odgovornosti: 1. prethodna 2. posledina - koja moe biti - uzrona 40

1. 2. 3. 4.

- agentska Prethodna odgovornost je utvrena zakonom ili ugovorom i predstavlja legalan standard ili normu za odgovorno ponaanje. Kada odluke i akcije nisu u skladu sa legalno utvrenim normama, sledi posledina odgovornost, kao odgovornost za nastale posledice zbog neobavljenog ili neadekvatno obavljenog posla. Uzrona odgovornost predstavlja direktnu odgovornost za neto to je uraeno ili proputeno da se uradi. Agentska odgovornost predstavlja indirektnu odgovornost, odgovornost za izdate naredbe ili za proputeno izdavanje naredbi. Uzrona i agentska odgovornost mogu biti pripisane i utvrene (dokazana odgovornost). Utvrena odgovornost moe biti priznata i prihvaena. 3.4. Psiholoki aspekti pravne odgovornosti Prodor psihologije u savremenu pravnu teoriju vezuje se za 20-te godine XX-og veka i potrebu drutva da teite svog interesovanja usmeri na primenu prava. Pokuaj reavanja problema profesije sudija. Najkarakteristiniji PRAVNO-TEORIJSKI PRISTUPI koji se oslanjaju na odreene psiholoke elemente u pravu su : 1. NEMAKA PSIHOLOKA PRAVNA TEORIJA brojni pravci koji su u svoje teorije ugradili nove psiholoke kategorije kao to su: pravni oseaj, pravni instikt, pravna intuicija, pravna svest i slino. - po jednom shvatanju uloga psiholokih elemenata je usmerena na njihovu primenu. Izmeu pravne norme i pravnog oseaja nema uzrono- posledine veze u procesu realizacije prava, pa se istie potovanje prava i pravnih normi dok su pravni oseaj i pravni instikt znaajani za uticaj na pravno ponaanje. Tradicionalno shvatanje prava. - Drugo shvatanje vie istie znaaj psiholokih elemenata. Pravni oseaj je osnov za dopunu pravnih normi. - Tree shvatanje pravo je skup odluka koje donosi sudija, a pravnom normom se reguliu svi budui sluajevi. Pravni oseaj je subjektivan izvor konkretnih odluka. Prema ovim miljenjima pravni oseaj nije svesni in ve je neposredna datost. Svoje korene nalazi u dubinskim slojevima linosti i kao takav predstavlja izvor prava. 2. INTUITIVNA PRAVNA FILOZOFIJA LEONA PETRAICKOG Leon Petraicki se u literaturi istie kao tvorac i glavni predstavnik psiholoke teorije prava i drave i zastupnik intuitivnog prava. Pokuao je da ostvari harmoniju izmeu zakonodavstva i pravne prakse. Centralna kategorija psiholokog pristupa je intuicija. Po njemu emocije imaju dvostrani aktivno-pasivni karakter. Istie da pravni doivljaji sadre ovlaenja i obaveze i da te kategorije uzajamno povezuju dve osobe. Pravne doivljaje svrstava u dvostrane etike emocije i naziva ih imperativno-atibutivnim doivljajima. Moralne doivljaje odreuje jednostrano, iskljuivo kao imperativne. Pravo koje poiva na normama naziva pozitivnim pravom. Pravni nosilac istinske pravednosti je intuitivno pravo koje karakterie sve oblasti drutvenog ivota, koje se zasniva na kategorijama dobra i zla i koje funkcionie na osnovu unutranje psihiko-pravne savesti. 40

3. FROJDOVSKA VARIJANTA PSIHOLOGIZMA U AMERIKOJ PRAVNOJ MISLI Frojdisti osnovno polazite nalaze u stavovima da je pravo prouzrokovano raznim psihikim iniocima koje otkriva psihoanaliza. Pravo zamenjuje oca koji je oznaen kao nepogreivi sudija. Sutinu prava i pravnih pojava traili su u podsvesti. Smatraju da su pravne norme, pravna sigurnost i unapred odreeno pravo samo fikcije, iluzije i mitovi. Za pravnu praksu nuno je poznavanje psihikih procesa kod ljudi koji mogu biti: 1. intelektualni procesi (opaanje, pamenje i miljenje) 2. emocionalni procesi ili oseanja 3. konativni ili voljni procesi (motivacija, voljne radnje) Nuno je poznavati i relativno trajne osobine pojedinca: sposobnosti, navike, temperament, karakter, potrebe, interese... Procesi miljenja su sloeni psihiki procesi koji omoguavaju oveku da to potpunije upozna stvarnost i da se u njoj to uspenije snalazi. U procesu donoenja odluka emocije predstavljaju jedan od osnovnih psihikih doivljaja. Emocije se mogu razlikovati prema kvalitetu na: - osnovne (strah, gnev, radost, alost) i - one prema afektivnom tonu koji preovlauje (prijatne i neprijatne). 4. ZNAAJ KORPORATIVNE KULTURE ZA POSLOVNU ETIKU Koncept korporativne kulture je nastao uvoenjem kulture u organizaciona istraivanja i menadment teoriju. Fenomen korporativne kulture je nastao prvo u Americi, da bi 80-tih godina bio prihvaen u mnogim svetskim jezicima. Pojava korporativne kulture se vezuje za procese globalizacije, koji briu nacionalne granice u poslovanju, pri emu se kompanije suoavaju sa raznim kulturama. Savremeni koncept korporativne kulture poiva na dva osnovna principa : nemakog idealizma i francuskog pozitivizma, pa u skladu sa tim se izdvajaju dva pristupa: - interpretativni - temelji se na shvatanju da se svet moe tumaiti, ali se ne moe menjati. Utemeljen je na subjektivizmu i individualistiki je - funkcionalistiki -utemeljen je na pozitivizmu i objektivistini je Elementi: sadraj(odnosi se na vrednosti, norme, simbole, osnovna naela), karakter(rezultat zajednikog iskustva), nain nastanka, uticaj(koji se odnosi na ponaanje lanova organizacije), Sadraj obuhvata: kognitivni, buhejvioristiki i materijalni sloj. AJN razlikuje tri nivoa kulture jedne kompanije: injenice, objavljene vrednosti, temeljne premise. Don Koter i Dejms Hesket kulturu preduzea sagledavaju kroz nevidljivi (ine vrednosne orijentacije koje potuju svi zaposleni i prenose se kao i tradicija) i vidljivi nivo preduzea(norme grupnog ponaanja izraene u vidu uobiajenih i vladajuih modela ponaanja). 40

Korporativna kultura podrazumeva specifian skup zajednikih verovanja, stavova, vrednosti, osnovnih naela i normi u jednoj kompaniji, koji u svojoj ukupnosti oblikuju njen identitet i ostvaruju predpostavke meusobnog delovanja i aktivnosti, kao to determiniu nain rada, poslovanja i ponaanja. Tipine kulture za odreene vrste delatnosti (DIL/KENEDI) su : - mao kultura vrstih ljudi - odnosi se na svet individualista, na svet koji prihvata rizike i brzo se uverava u efekte svojih odluka. Ovu vrstu kulture poseduju one organizacije koje se recimo bave berzanskim poslovima, marketingom i reklamom, profesionalnim sportom, poslovima u policiji, hirurgiji isl. - kultura tekog rada i mnogo zabave - svoju osnovi nalazi u zabavi, odgovara prodajnoj kulturi i karakteriu je one organizacije koje e bave prodajom, kompjuterskom opremom, osiguravajua drutva, organizacije koje se bave prometom nekretnina, ili finansijskim uslugama. - kultura rizika ili investiciona kultura - zastupljen je visok stepen rizika, pa se povratna informacija o uspehu ili neuspehu eka godinama. U ovu grupu esto spadaju velika preduzea koja su deo sistema, i to iz oblasti eksploatacije nafte, putnog, eleznikog i vazdunog saobraaja, ali spadaju i banke. Karakterie ih orijentacija na budunost. - kultura postupaka, administrativna kultura - karakterie je veoma nizak stepen rizika. Moe se pronai u upravnim i dravnim institucijama, javnim preduzeima, socijalnim ustanovama. Povratne veze u odnosu na rezultate rada su veoma male. Osnovna vrednost je kontinuitet. RODER HERISON I ARLS HENDI razlikuju: kulturu moi, kulturu uloge, kulturu zadataka i kulturu podrke. Kulturu moi simbolizuje Zevs- izvor moi je lider, brzo reagovanje, velika zavisnost od lidera. Kulturu uloge simbolizuje grki hram i Apolon bog reda i pravila-birokratska kultura, pravila i procedure, ekspertsko znanje je visoko vrednovano. Kulturu zadataka simbolizuje grka boginja Atena ratnika, zanatlija i kapetana-ovde uspeh i postignue imaju zavidno mesto. Izvor moi je znanje i lina harizma. Kulturu podrke simbolizuje grki bog Dionis zatitnik uivanja, vina i zadovoljstva-nalazi izvor moi u pojedincu. Fakulteti, instituti i klinike. U odnosu kulture i etike mogu se izdvojiti dve krajnosti koje idu od kulturnog relativizma (postoji najbolji nain ponaanja) do etikog imperijalizma (postojanje odreenih standarda koji imaju univerzalne vrednosti i znaenje). Na stvaranje i oblikovanje sopstvene i specifine kulture organizacije utiu i mnogi drugi objektivni postojei faktori spoljanjeg okruenja. Posebno je znaajan ekonomski sistem u okviru koga kompanija posluje, pogotovo ako je sistem moderan, racionalan, stimulativan, konkurenttski orijentisan. Znaajan je i stepen razvijenosti trita sa svim obelejima i karakteristikama trine konkurencije. Meutim, ipak je najznaajniji faktor u kreiranju kulture kompanije lina filozofija i ponaanje rukovodstva, jer od stila rukovoenja i upravljake strukture zavisi specifinost korporativne kulture. Naime, rukovodioci su ti koji svojom moi odluivanja i nametanja obrazaca drugima istovremeno postavljaju modele ponaanja. Zaposleni se tim modelima moraju prilagoditi, ako ne 40

ele da dodju u sukob sa pretpostavljenima. Takodje, na oblikovanje normi ponaanja u kompaniji, pored izvesnih i neizbenih spoljanjih faktora, utiu i line osobine vlasnika ili glavnih menadera. U svakoj kompaniji, svakom biznisu, nuno je oblikovati i ostvariti korporativnu kulturu koja e poivati na jasno i precizno definisanim pravilima etike, pravilima koja propisuju osnovne vrednosti sistema, osnovne etike principe kojih se kompanija mora pridravati i praktino ih primenjivati. 5. UTICAJ POSLOVNE ETIKE NA POSLOVNU KOMUNIKACIJU Etika poslovanja najvie dolazi do izraaja u poslovnoj komunikaciji. Specifinost ljudske komunikacije poiva na simbolima. Najznaajniji takav sistem simbola je jezik, ali pored jezika postoji i neverbalna komunikacija, koja obino prati (dopunjava) verbalnu, a zasnovana je na signalima. Komunikacija se ostvaruje na osnovu informacija koje jedan od uesnika u komunikacionom procesu upuuje drugom ili ostalim uesnicima, ili koje uesnici interakcije razmenjuju. Komunikacije se moe podeliti na posrednu i neposrednu, glasovnu i neglasovnu, jednosmernu i uzajamnu, na interpersonalnu i intrapersonalnu. Etika poslovanja najvie najznaajnije prisustvo belei u usmenom ili pisanom poslovnom komuniciranju, komuniciranju izmeu poslovnih partnera. Za poslovnu etiku su od oblika usmnenog poslovnog komuniciranja posebno znaajni poslovni susreti kao formalno organizovani skupovi poslovnih partnera. U svim poslovnim kontaktima nuno je i neophodno ispotovati odreena pravila poslovne komunikacije kako bi se ostvarila uspena poslovna saradnja U tom smislu navode se ljudsko dostojanstvo, koje treba sauvati i uvaavati, nain obraanja, koji podrazumeva ljubaznost i utivost, nain komunikacije, koji ukljuuje umee sluanja i stil ophoenja, korektna kritika, koja mora biti upuena sa stilom, mora biti argumentovana i ne sme biti usmerena protiv linosti, pohvala, unapreenje, samodisciplina, spremnost na odgovornost, poverenje, konstantna razmena miljenja itd. Da bi se mogla primeniti etika pravila u usmenoj ili pisanoj poslovnoj komunikaciji nuno je poznavati, prihvatiti i uvaavati sve bitne elemente, karakteristike i specifinosti uesnika u poslovnim aktivnostima, odnosno poslovnim kontaktima, poslovnim odnosima. 5.1. Kulturoloki obrasci i modeli poslovnog ponaanja Kultura kao ljudski nain postojanja i ivljenja, i tradicija, kao sveopta duhovna osnova bez koje ne bi ni postojalo drutvo, definiu kulturni identitet svakog naroda. U tom smislu, svaka kultura gradi svoje specifine kulutroloke obrazce i modele ponaanja koji, pored ostalog, utiu i na poslovno ponaanje, na poslovnu komunikaciju i upravljanje. Zato je multikulturalizam neophodnost savremenog drutvenog razvoja. 40

Pod MULTIKULTURALIZMOM se podrazumeva uvaavanje postojanja razliitih kultura, a kao osnovni faktori koji ga bitno definiu navode se : entitet, rasa, pol, fizika sposobnost, seksualna orijentacija, starost kao i mnogi drugi faktori. Jedna od najvanijih i osnovnih karakteristika japanske kulture je egalitarizam a amerike autoritarnost Za poslovnu komunikaciju od posebnog znaaja je poznavanje kulture zemlje sa kojom se posluje, poznavanje jezika koji na veoma karakteristian nain odraava tu kulturu, njenog vrednosnog sistema, naina razmiljanja pa i naina ponaanja. Znaajno je poznavati i religiju, jer su mnoge kulture upravo na religiji i zasnovane. 6. ETIKE NORME I PRAVILA PROFESIONALNOG PONAANJA Brojni nauni radnici ukazuju na potrebu definisanja univerzalnih moralnih normi i pravila poslovnog ponaanja, onih moralnih normi i etikih pravila koje e sve zemlje i organizacije obavezivati da se po njima i ponaaju. To je posebno znaajno u uslovima globalnog povezivanja Sveta u kome su izraene velike razlike u ekonomskom, kulturolokom, informacionom, politikom, ekolokom, religioznom, moralnom smislu. Naravno, te suprotnosti i razliitosti odraavaju se i na oblast poslovanja, pa samim tim i na poslovnu etiku. Taj univerzalni pristup posebno je vaan imajui u vidu injenicu da menaderi u multinacionalnim kompanijama, najee kolovani u skladu sa moralnim vrednostima i tradicijom svojih zemalja, esto imaju dilemu kako pomiriti suprotnosti izmeu svoje zemlje i one u kojoj posluju. Imaju dilemu kada i standardi u jednoj zemlji podravaju davanje mita, kada u nekim delovima sveta nije mogue poslovati bez pribegavanja raznim vrstama provizija, kada su u pitanju problemi zagaenja ivotne sredine ili diskriminacija na poslu. Hosmer pravi razliku izmeu etikih pravila i kodeksa Etikim kodeksima se uspostavlja vii moralni nivo u organizaciji definiu se vrednosti i na njima zasnovana ponaanja. Oni nisu veni i podloni su promenama. Etika pravila obuhvataju zahteve da se ponaa na odreeni nain, ona se neodnose samo na oekivanja, predloge ili molbe ona imaju i odreene prinude. U SAD-u postoje dva argumenta koja govore da etici nema mesta u internacionalnom bizniisu: prvi je da se moralna shvatanjlja u raznim zemljama meusobom razlikuju pa se iz tih razloga nemoe govoriti o univerzalnom moralu. Drugi se tie prakse u kojoj korporacije nekih zemalja ne slede nikakva moralna pravila. Riard D. Dord definie neka moralna pravila koja se mogu primeniti na ukupno meunarodno poslovanje. Ona navodi 5 osnovnih moralnih normi : Prva norma nazvana "moralni minimum" odnosi se na to da se ne nanosi namerno neposredno zlo. Taj moralni minimum moraju svi da potuju, jer vai za sve ljude, sve korporacije i sve zemlje. U skladu sa osnovnim pravilima moralnog minimuma u poslovanju multinacionalne kompanije u manje raznijenim zemljama moraju imati u vidu nesumnjive razlike izmedju zemlje koja izvozi i zemlje koja uvozi. Pri tom, aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdani, odnosno mora zemlji u koju izvozi da donese dobro. To je druga norma. Trea norma se odnosi na potovanje ljudskih prava radnika i konzumenata, 40

etvrta na unapreenje i razvoj pravednih pozadinskih institucija unutar zemlje, kao i na internacionalnom nivou, dok peta norma zahteva od multinacionalne korporacije da potuje zakone zemlje domaina, da potuje njenu kulturu i lokalne vrednosti, pod uslovom da se ne povreuju ljudska prava ili nameu nemoralni zakoni. . 7. ETIKE DILEME I NEDOUMICE Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dunosti prema pojedincima, njihovim meusobnim odnosima, prema svim uesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima se posluje, ali i prema drutvu u celini. Etike dileme i nedoumice sa kojima se menaderi u svojoj karijeri susreu ine sr svakog menaderskog posla. Odstupanja od etikih normi sve su izraenija, a moralne dileme sve ee. Karakteristina podruja u kojima dolazi do najeih odstupanja od etikih normi su: korupcija, industrijske krae i pijunaa, konflikti interesa, zloupotreba medija, tajni dogovori, prevare ali i druge pojave vezane za savremeni razvoj drutva kao to su diskriminacija i kulturne razliitosti. Korupcija je veliki problem savremenog sveta. U politikoj i pravnoj teoriji se pod korupcijom uglavnom podrazumeva zloupotreba poverenog javnog ovlaenja, radi sticanja line koristi uz sukobe interesa i nepotizam kao pratee pojave. Prema brojnim pojavama ove pojave u Svetu, istiu se delatnosti koje su najpodlonije korupciji, a to su: javne nabavke, prikupljanje javnih prihoda, imenovanja u sferi vlasti, donacije za politike kampanje i sl. Politiari, politike stranke i javni slubenici oznaeni su kao najodgovorniji za ovo evidentno zlo savremenog drutva. Korupcija se moe suzbijati na razliite naine. Jedan od naina je i podizanje nivoa etike svesti, definisanje novih moralnih standarda ponaanja i praktina provera estitosti javnih slubi. Konflikti interesa su veoma esta pojava u poslovnoj praksi. Javljaju se zbog suprostavljanja linih i organizacionih interesa. Konflikt interesa, opet je posebno karakteristian za javne slube.

VI DEO - AKTUELNI PROBLEMI POSLOVNE ETIKE U SAVREMENOM DRUTVU 40

1. GLOBALIZACIJA I POSLOVNI MORAL 1.1. Globalizacija, pojam i karakteristike Globalizacija kao nuan i neminovan drutveni proces ujedinjavanja i objedinjavanja oveanstva u jedinstveno svetsko drutvo, meusobno uslovljeno i meusobno povezano u globalno ekonomsko, politiko i kulturno prostranstvo, predstavlja jedan od najznaajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. Globalizacija je poslednjih decenija proslog veka, zahvaljujui novoj tehnologiji, komunikaciji ali i novoj ekonomiji nametnula svetu nova pravila, nove sadraje, nove dimenzije i nova znanja. To je proces o kome razliita drutva, na razliitom stepenu svog razvoja i razliiti politiki akteri, u skladu sa svojim ekonomskim interesima i politikom moi, imaju dijametralno suprotne stavove. U procesu globalnog ujedinjavanja oveanstva postoje dve protivrene tendencije: - jedna se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije - druga se manifestuje u borbi za osloboenje od svih oblika ekonomske i politike zavisnosti, kao i za ostvarivanjem prava na slobodni nacionalni i kulturni razvoj. MONDIJALIZACIJA ILI MULTIPOLARNA GLOBALIZACIJA pretpostavlja ravnopravnost izmeu razliitih naroda, drava i kultura. Njen osnovni smisao je integracija sveta, demokratsko ujedinjavanje oveanstva i emancipacija oveka i to ne putem raznih vrsta i oblika prinude. U tom smislu su i njeni osnovni akteri nauka i znanje, njeni osnovni akteri su slobodni i ravnopravni narodi. Mondijalizacija je proces koji tei ka ouvanju jedinstva razliitosti sveta. NEOIMPERIJALNA GLOBALIZACIJA je prisilna i porobljivaka, unipolarna, zasnovana na diktatu trita i politikoj sili. Svi dosadanji PRISTUPI globalizaciji koji dominiraju u novijoj literaturi iz ove oblasti, ukazuje HELD, mogu se podeliti na : - HIPERGLOBALISTIKI pristup - polazi od toga da u savremenom svetu ve postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodee ekonomske regione. Ta integracija se odnosi na velike korporativne organizacije. - SKEPTINI pristup - polazi od opteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice, od ekonomskih, preko kulturnih, do ekolokih. U tom smislu ovaj pristup zagovara odbranu ekonomskog nacionalizma, zalae se za ekoloku odrljivost, tei ouvanju lokalnog kulturnog identiteta. Pristalice se zalau za zaustavljanje globalizacije. - TRANSFORMACIONI (REFORMISTIKI) pristup - polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske, politike, vojne i kulturne dominacije, pri emu se ne dovodi u pitanje sposobnost kapitalizma da drutvo uvede u stanje drutvenog blagostanja. Pored ovih pristupa u literaturi se pominje i pristup nazvan ETVRTI PUT iji se zagovornici autori iz zemalja u tranziciji. Zasnivaju se na kritici dosadanjeg toka globalizacije i zalaganju za ouvanje sopstvenih ljudskih i prirodnih resursa. Jedan od najznaajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. Ispoljava se kroz transnacionalne korporacije. 40

ENTONI GIDENS, predhodnik teorije treeg puta, globalizaciju definie kao intenzifikaciju drutvenih odnosa na svetskom planu koja povezuje udaljena mesta tako to lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji koji su se odigrali kilometrima daleko, i obratno. HELD globalizacija je proces koji obuhvata preobraaj prostorne organizacije drutvenih odnosa i transakcija odreenih njihovim obimom, intenzitetom, brzinom i uinkom stvarajui transkontinentalne tokove i mree delovanja. Teorijsku analizu ideologije globalizma najbolje je formulisao ZBIGNJEV BEINSKI, koji razvija teoriju o tehnotroninom drutvu, o Americi kao globalnom sejau tehnotronine revolucije u svetu. Po njemu e globalizam predstavljati ideologiju 21.-og veka. U definisanju globalizacije dominira stav da je to proces sve veeg proimanja i povezivanja raliitih drava, njihovih ekonomija, kultura, pravnih sistema, medija i brojnih sfera drutvenog ivota. GLOBALIZACIJA se moe odrediti kao proces stvaranja jedinstvenog ekonomskog, politikog i kulturnog prostranstva sa mnogim protivrenostima. Posledica je razvoja tehnologije, proizvodnih snaga, razvoja sredstava konunikacije i nove podele rada. Sadraj i posledice globalizacije mogu se odrediti sa razliitih aspekata: ekonomskog, politikog, ekolokog, civilizacijskog i sociolokog. 1.2. Ekonomska globalizacija EKONOMSKA GLOBALIZACIJA se moe odrediti kao proces povezivanja razliitih privreda sveta u jedinstvenu i integrisanu svetsku privredu. Moe se posmatrati: - u IREM smislu - podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu, preko svetskog trita. Ovakvo shvatanje prihvata i Svetska trgovinska organizacija, koja globalizaciju posmatra kao rast meunarodne razmene roba i usluga kroz kretanje tehnologije i kapitala, ali i migracija u svetu. - u UEM smislu - da je ona mikroekonomski proces iji su nosioci preduzea kroz prekograninu operaciju, da se u procesu globalizacije sve vie kreu finansije, tehnologije, znanje, svojina. Nekada je nosilac povezivanja razlitih nacionalnih privreda bila meunarodna trgovina a danas su to strane direktne investicije (SDI) koje su tako postale glavna snaga procesa globalizacije svetske ekonomske integracije. Ekonomska globalizacija u teoriji zavisi od tehnolokih i ideolokih faktora a u praksi najvie zavisi od brzine liberalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa. Pitanje liberalizacije ekonomskog ivota podelilo je miljenja pa su nastale 2 teorije: 40

1. Liberalistika kola zastupa stanovite da liberalizaciju ekonomskog ivota treba prepustiti tritu koje u najveoj meri regulie ekonomski ivot. U novije vreme karakterie je glorifikacija trita kao regulatora privrednog ivota i meunarodnih ekonomskih odnosa (neoliberalistiki koncept). 2. Protekcionistika, intervencionistika ili neokonzervativna kola je miljenja da liberalizaciju ekonomskog ivota treba ograniavati dravnom intervencijom. Danas je karakterie davanje odreenih povlastica ekonomski najefikasnijim i najjaim dravama. Na pojavu i razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni FAKTORI: 1. PORAST SVETSKE PROIZVODNJE - raste udeo intelektualnog kapitala, dolazi do promena u proizvodnji zbog novih tehnologija, promene u fazi potronje - ekonomija obima prerasla u ekonomiju raznolikosti 2. USPON AZIJSKIH TIGROVA - globalan proces ekonomskog i tehnolokog progresa istoka sa jedne i slabljenja zapada sa druge strane. Iako su ekonomski razvijene zemlje sveta decenijama svoje proizvodne aktivnosti usmeravale prema nerazvijenoj Aziji, jer je tamo radna snaga bila jeftinija a radnici realtivno dobro obueni, ipak se azijski kontinent, na kojem ivi vie od polovine ukupnog svetskog stanovnitva veoma brzo i uspeno tehnoloki razvija. Veini azijskih zemalja, po miljenju amerikog naunika i futurologa Dona Nejzbita treba samo nekoliko godina da dostignu tehnoloki razvoj sadanjih najrazvijenijih zapadnih zemalja. Po njemu, to je jedan od najznaajnijih megatrendova sadanjosti. 3. RAZVIJANJE SVETSKOG TRITA svetska trita rade na tome da primoraju vlade da tee monetarnoj i fiskalnoj politici koja promovie nisku inflaciju, usporen ekonomski razvoj i obuzdavanje deficitnih trokova. 4. UBRZAVANJE MEUNARODNIH TOKOVA ROBE I KAPITALA finansije postaju digitalna delatnost a informaciona tehnologija realni kapital pretvara u virtuelni. 5. JAANJE TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA TNC svoju mo ostvaruju kontrolom trita roba i usluga, finansijskog trita i trita informacija. Oko 350 vodeih transnacionalnih kompanija dri u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. U visoko razvijenim zemljama sveta danas je koncentrisano preko 90% finansijskog kapitala i 98% svih otkria i tehnolokih inovacija 6. PORAST SPOLJNO TRGOVINSKE RAZMENE - informatika oprema, nafta i gas, poljoprivredni proizvodi U uslovima globalnog povezivanja drava, naroda i nacija, koncept "nove ekonomije" (new economy) kao nove ekonomske stvarnosti zamenio je staru ekonomiju. NOVA EKONOMIJA se zasniva na visoko sofisticiranoj tehnologiji, na znanju i inovacijama, intelektualnom kapitalu, novim formama povezivanja i udruivanja transnacionalnih korporacija, pri emu se poslovanje odvija na svetskom tritu. INTELEKTUALNI KAPITAL obuhvata ukupnost svih vrsta znanja i sposobnosti kao to su vetine, iskustvo, samopouzdanje, odgovornost, motivisanost Na irenje nove ekonomije znaajno je uticala savremena informaciona i komunikaciona tehnologija, pri emu se posebno izdvaja Internet kao sredstvo pomou kojeg se obavlja globalno poslovanje. U tom smislu znaajno je ELEKTRONSKO POSLOVANJE (E - bussiness ili E - commerce) koje se obavlja u okviru tri bitna podruja : 1. Firma firma - B2B (Bussiness to bussiness), 40

2. Firma muterija - B2C (Bussiness to Customers) i 3. Firma poslodavac - B2E (Bussiness to Employer). Informatizacija je najbitnija tehnoloka predpostavka za irenje meunarodne ekonomske i finansijske saradnje i centralizovane kontrole te saradnje. Informaciona tehnologija omoguava novi uspon takozvane ekonomije simbola pod kojom se podrazumeva brzi i skoro trenutni transferi globalnih, nominalnih, simbolikih i virtuelnih vrednosti kao to su razna bezgotovinska plaanja, meunarodne transakcije i slino. Razvoj globalizacije moe se pratiti preko DVA INDEKSA GLOBALIZACIJE koji pokazuju ekonomsku meuzavisnost jedne zemlju u odnosu na svetsku privredu u celini: 1. Indeks Global Research Institut-a - kojim se prati meuzavisnost trgovine i proizvodnje i 2. Indeks hamburkog Instituta za ekonomska istraivanja - koji obuhvata etiri indikatora: proizvodnju, uvoz, izvoz i proizvodnju stranih firmi u Nemakoj Ekonomska globalizacija predstavlja osnov i polaznu taku za razmatranje sloenosti globalizacije sa politikog, civilizacijskog i sociolokog stanovita.

1.3. Politika globalizacija Pod politikom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrenost politika i politikih odnosa koji postoje u okviru drava, saveza drava, regiona i izmeu regiona. O politikim odnosima izmeu drava u procesu globalizacije izdvojila su se 4 MODELA : 1. PAX AMERIKANA - upravljanje jedinstvenim politikim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmonijoj ekonomskoj sili na svetu. 2. ADAM SMITH MODEL - globalne politike institucije ne treba mnogo da se meaju u delovanje trinih mehanizama poto se ekonomijie zasnivaju na liberalizaciji trita. 3. FRAGMENTACIJA - drava ima pravo i obavezu da titi nacionalne interese. 4. KOORDINACIJA - sve drave grade politiki sistem na demokratskim osnovama. Nijedan od ovih modela nije naao konkretnu primenu u praksi. U razmatranjima o globalizaciji sa politikog stanovitva trae se putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje oveanstva. 2 shvatanja ureivinju globalizovanog sveta: - Po jednom treba da se uredi stvaranjem meunarodnih organizacija i instutucija u demokratskom postupku - Po drugom treba ga urediti stvaranjem novog svetskog poretka u kome bi odluivale privredno najrazvijenije i politiki najmonije drave na elu sa ekonomski najrazvijenijom i politiki najmonijom. 40

1.4. Globalizacija i civilizacijski razvoj drutva Civilizacija se odreuje zajednikim objektivnim (jezik, istorija, religija, obiaji i institucije) i subjektivnim elementima (samoidentifikacija ljudi). Danas ne postoji jedna ve vie civilizacija. Sa sociolokog stanovitva civilizacija se odreuje kao istorijsko - antroploki, socio-kulturni i istorijski tip organizacije drutva na odreenom geografskom prostoru. Civilizacija se razvijala u okviru vie razliitih civilizacija u istom vremenskom periodu. ARNOLD TOJNBI - dokazivao da je u istoriji ljudskog drutva je nastalo 26 civilizacija od kojih su 4 bile neuspene, 16 je propalo, tako da je pedesetih godina ivelo 10 civilizacija (zapadno drutvo, glavni deo pravoslavnog hrianstva na Bliskom istoku, ogranak pravoslav hri u Rusiji, islamsko drutvo, hindusko drutvo, glavni deo dalekoistonog drutva u Kini i i ogranak u Japanu, Polineani, Eskimi, Nomadi). Od ovih 10 Polineani i Nomadi polako nestaju, dok su ostali pod pretnjom unitenja od strane zapadne civilizacije. SEMJUEL HANTINGTON istie da se savremena civilizacija razvija kroz 9 pojedinanih civilizacija: zapadne, latinoamerike, afrike, islamske, kineske, hindu, pravoslavne, budistike, japanske. OSVALD PENGLER negira istorijsku periodizaciju drutva na stari, srednji i novi vek. Krugpredstavlja osnovni princip drutveno istorijskog kretanja utvreno je 8 kulturnih krugova: rimska kultura, egipatska, arapsko-vavilonska, indijska, magijska ili arabljanska, antika, meksika i zapadnoevropska kultura. Svaka konkretna kultura prolazi neminovan put raanja i propadanja. Zakonit put nestajanja kultura koje se vraaju na taj nain u u bezistorijjsko stanje jeste civilizacija. Razvoj oveanstva zabeleio je postojanje vie civilizacija. Neke su se odrale, neke propale a neke se danas nalaze pod pretnjom unitenja ili asimilacije. Izmeu civilizacija postoje sutinske razlike u jeziku, kulturi i tradiciji, istoriji, geografskom prostoru, politici i politikoj praksi, religiji, filozofiji, umetnosti i knjievnosti, razlike u naunom znanju, tehnikom znanju, tehnolokom razvitku, privrednom razvoju, estetici, u moralnom domaaju, etikim principima, sistemu vrednosti. Sve ove razlike mogu usporiti proces globalizacije. Zajedniki karakter svih civilizacija je njihova meusobna povezanost kao rezultat razvoja tehnologije i komunikacija. Razvoj drutva ide ka viepolarnom svetu. Mogui razvoj savremene civilizacije ide u 2 pravca: - U pravcu harmonine civilizacije koja je po Arnoldu Tojnbiju pihvatiljivija za veinu jer nee uticati na unitavanje drugih pojedinanih civilizacija - U pravcu dekadencije civilizacije koja e se po Frederiku Majoru razvijati kroz razne probleme i razne oblike asocijalnog ponaanja. Kultura i tradicija definiu identitet pojedinih naroda. Ekonomski i politiki mone zemlje nameu svoja pravila ponaanja i uvaju svoj identitet a remete kulturni identitet nerazvijenih zemalja i zemalja u tranziciji. 40

1.5. Socioloki pojam globalizacije Globalizacija je drutveni proces koji nastaje kao rezultat odreene zakonitosti drutvenog razvoja. Globalizacija u tim uslovima obuhvata globalizaciju komunikacija, nauke i tehnike. Globalizacije je u sociolokom smislu drutveni proces povezivanja konkretnih drutava u odnose meuzavisnosti i kulturne povezanosti tako da tim procesom nastaje jedinstveno svetsko drutvo a sa tim i svest o pripaddnosti tom drutvu. Drutvo treba da se uredi kao viepolarno i da se ide ka drutvu znanja zasnovanom na humanistikim i etikim principima i istinskom zajednitvu. Nauka i tehnologija su sredstva kojima se poboljavaju uslovi ivota na planeti. Moral etika i dileme zloupotreba, manipulacije- razvoj nauke i tehnologije, genetski inenjering, kloniranje. Principi moralnog ponaanja treba da se zasnivaju na principima etikog humanizma, na autonomiji svih subjekata, slobodi izbora, potovanju razliitosti, poveanje stepena poslovne odgovornosti. 2. INFORMACIJSKA ETIKA Jedan od najveih izazova savremenoj civilizaciji je nova tehnologija, posebno informaciona tehnologija pa sledstveno tome i informacijska etika. U globalizovanom svetu sve zemlje su upuene na neku vrstu povezivanja. Svet se povezuje na novim osnovama, nastaje nova ekonomija, preduzea dobijaju nove obrise. Te promene znaajno ostvaruje tehnologija. Najvanije tehonologije dananjice: 1. telekomunikacije - telefon, telefaks, modem, satelit, Internet 2. elektronika - tranzistor, mikroelektronika, kompjuteri, network 3. kompjuteri 4. novi materijali - novi sintetiki materijali i ouvanje prirodnih resursa 5. optoelektronika - spoj elektronike i optike posredstvom mehatronike, robotike - znaaj u razvoju laserske tehnologije 6. biotehnologija - genetski inenjering 7. energija - nuklearna 8. robotika - industrijski roboti - fiksirani, poljski roboti - u otvorenoj sredini, inteligentni roboti 9. genetski ininjering 10. informatizacija - najvaniji resurs-informacija 11. sofistikacija i medikalizacija. TELEKOMUNIKACIJE omoguavaju sve veu povezanost meu ljudima i to kada oni fiziki nisu blizu. 40

ELEKTRONIKA, kao grana tehnike doivela je znaajan uspon u vreme druge industrijske revolucije, to je neto kasnije uslovilo pojavu i razvoj mikroelektronike. Nastanku mikroelektronike predhodilo je konstruisanje tranzistora. Od pojave kompjutera, 1946. godine, pa sve do dananjih dana, razvijeno je nekoliko kvalitativno razlliitih generacija kompjutera. Sada je u poodmaklom razvoja ve esta generacija kompjutera zasnovana na bazi mikroipa.ta generacija mikroipa treba da ostvari prelazak sa obrade inform