Вируси

ВИРУСИ су најситнији и најједноставнији организми који се не хране, не расту и не дишу. Они, дакле, немају већину особина по којима жива бића сматрамо живима. Једина особина по којој су вируси сврстани у жива бића јесте могућност размножавања и то само када су у живој ћелији. Зато научници сматрају да су вируси на граници живог и неживог. Њихово име потиче од латинске реци virus што значи: отров. Вируси могу бити различитог облика: цилиндрични, штапићасти, лоптасти и сл.

Вирус који је овде описан је сада најпрострањенији вирус на подручју Африке па чак и Америке и Европе. То је вирус еболе, о коме се последњих месеци највише прича и чија се ситуација прати свакодневно.

ЕБОЛА

Болест вируса ебола (ЕВД) или хеморагична грозница ебола (ЕХФ) је људска болест коју проузрокује вирус еболе. Симптоми типично почињу од два дана до три недеље након инфицирања вирусом, грозницом, гушобољом, боловима у мишићима, и главобољом. Типично следе мучнина, повраћање, и пролив, заједно са смањеном функцијом јетре и бубрега. Тада неки људи почињу да имају проблеме са крварењем.

Вирус еболе снимљен електронским микроскопом.

Ебола под микроскопским увећањем

1

Вирус се може добити додиром крви или телесне течности инфициране животиње (обично мајмуна или великих љиљака). Преношење ваздушним путем није документовано у природном окружењу. Верује се да су велики љиљци носиоци и преносиоци вируса иако сами не обољевају. Када се особа зарази, болест се може ширити и међу људима. Мушкарци који су преживели болест, могу је преносити путем сперме и до два месеца. Да би се поставила дијагноза, најпре се искључују друге болести са сличним симптомима као што су маларија, колера и друге вирусне хеморагичне грознице. Да би се потврдила дијагноза, узорци крви се испитују на вирусна антитела, вирусну РНК, или на сам вирус.

Превенција укључује смањивање преношења болести са оболелих мајмуна и свиња на људе. То се може учинити проверавањем да ли су такве животиње заражене и убијањем и правилним одлагањем тела ако се открије болест. Такође, корисно је правилно кување меса и ношење заштитне одеће приликом руковања месом, као и ношење заштитне одеће и прање руку у окружењу оболеле особе. Нарочито је потребно пажљиво руковати узорцима телесних течности и ткива оболелих људи.

Не постоји посебно лечење за болест; зараженој особи се помаже давањем оралне терапије рехидратације (да пије воду која је мало слатка и слана) или интравенским течностима. Болест има високу стопу смртности: често од ње умире од 50% до 90% оболелих од вируса. ЕВД је најпре идентификован у Судану и Демократској Републици Конго. Болест се типично јавља епидемијски у тропским регионима Подсахарске Африке. Од 1976. године (када је болест прво идентификована) до 2013, годишње се зарази мање од 1.000 људи.

Највећа епидемија до данас је текућа епидемија еболе 2014. у Западној Африци, која је погодила Гвинеју, Сијеру Леоне, Либерију и вероватно Нигерију.

На слици је приказана тренутна распрострањеност вируса.

Тренутна распрострањеност вируса ебола

2

Најраспрострањенија је у Африци. У Северној Америци и Европи организовани су пунктови за евакуацију, у којима је на жалост било смртних случајева. У Србији нема заражених еболом, али је почела обука медицинског особља из целе земље о поступању у случају да се појаве пацијенти инфицирани тим вирусом.

Епидемија еболе забринула је људе широм света, па у лабораторијама и медицинским установама широм света тимови лекара, фармацеута и научника вредно раде на томе да пронађу како лек, тако и вакцину за превенцију еболе. Експерименталне вакцине за прву помоћ се већ користе, међутим, припреме за масовну производњу трају дуго.

Лаборант истражује вирус еболу

Тренутно, вакцине се најављују из Канаде где је у току тестирање на људима након што је вакцина показала добре резултате код животиња, Кине (лек ЈК-05 који је за сада одобрен само за војску, искључиво у ванредним ситуацијама), Русије (3 вакцине у наредних 6 месеци), Велике Британије (почетком 2015 и у 2016 години).

Закључно са 14. октобром, према подацима Светске здравствене организације и подацима Уједињених нација, од вируса еболе до сада умрло је 4.500 особа, док је откривено 9000 случајева заразе.

Из тог разлога, земље широм света појачале су мере како би се зауставило убрзано ширење смртоносног вируса еболе, организујући строжију контролу и тестирања путника на аеродромима (систем за проверу температуре путника који долазе из Западне Африке), лажне узбуне и безбедносне вежбе.

Кључне чињенице:

Ебола је тешко обољење људи, које се често завршава смртним исходом. Смртност се креће и до 90%. Епидемије еболе јављају се углавном у забаченим

селима Централне и Западне Африке, близу тропских кишних шума. Вирус се преноси на човека са дивљих животиња, а у хуманој популацији

преноси се у директном контакту са крвљу, секретима и другим телесним течностима оболелих/умрлих особа.

Сматра се да су три врсте слепих мишева који се хране воћем природни резервоари заразе. Ове врсте живе у областима у којима се региструју

3

епидемије еболе у хуманој популацији у Африци, а људи из ових подручја користе ове животиње за исхрану.

Пацијенти са тешком клиничком сликом захтевају интензивну супортивну терапију.

Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену у хуманој популацији.

Литература

Сурчински Миковиловић, В., Станојевић, Т., Биологија – уџбеник за пети разред основне школе, БИГЗ, 2011http://www.zdravlje.gov.rs/Из Википедије, слободне енциклопедије, Ебола, http://sr.wikipedia.org/wiki/Еболаhttp://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/1272327-da-li-je-ovo-kraj-ebolehttp://www.blic.rs/

16. октобар 2014

4