Dveri-srpske-46
Transcript of Dveri-srpske-46
ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА
Часопис за националну културу и друштвена питања
Год. XII, б р ој 45, 1/2010, бе о Г р ад Из л аз И н а ВИ д оВ д ан 2010. Год И н е
200 дин / RS 5k m / 5 e u R / 7 u Sa / 10 au d
Фашизам, нацизам, Ватикан
Западни фашизам и словенски антифашизам
Хитлерови финансијери
Ко фалсификује Други светски рат
Хитлер је мртав, хитлеризам....
AНtиНАЦиЗАм
1/2010 l Двери српске l 1
часопис за националну културу и друштвена питањаГодина 12 БроЈ 45 БеоГрад, видовдан 2010. л.Г. цена 200 дин
Дверисрпске, ча со пис за на ци о нал ну кул ту ру и дру штве на пита ња, упи сан је у ре ги стар јав них гла си ла 21. мар та 2003. годи не под редним бро јем 3535. ча со пис је гла си ло удру же ња гра ђа на срп ски са бор Двери и из ла зи че ти ри пу та го ди шње о ве ли ким цркве ним пра зни ци ма. пр ви број иза шао је са вин да на 1999. го ди не, као на ци о нал но гла си ло сту де на та ср би сти ке не по сто је ће ка те дре за ср би стику Фило ло шког фа кул те та уни вер зи те та у Бе о гра ду.Оснивачи: оливера дуњић, Бра ни мир не шић и Бо шко обрадо вић Редакцијскисавет: вла дан Гли шић, ра до ван твр ди шић, саша Бон џић, сре тен Јо кић, да ни ло твр ди шић, Јо ван Ђор ђевић, зо ран ра до ји чић, Бошко обрадовић и Бранимир нешић (главни и одговорни уредник)
Редакција: даринка тврдишић, Јелена Будимировић, Мар ко Жив ко вић, Ми лош при ца, ли ди ја Гли шић, Маша вујановић, Горан игић, владица Живановић, ви шња костић, ни ко ла Ма рин ко вић, оливера дуњић, Гордана станковић, ана Марија чорбић, ратомир крстић и срђан ного; Лектура:лингвистички сервис; Фотографијананасловнојстрани:Бранко Гојковић; Преломиприпрема:Bramarproduction; Секретарредакције: душица Бојовић; Дистрибуција: владан димитријевић; Маркетинг:Југослав тајићАдресаредакције:вишеградска 61/11, 11000 Бе о град Контакттелефон:011/2687897 E-mail: in fo dve ri @ve rat.net ин тер нет пред ста вља ње: www.dverisrpske.comштам па: штампарија Манастира Градац, Бе о град
УВОДНО СЛОВО02 Бранимир Нешић,
Дрвенепушкеиметалнишмајсери
04 Бошко Обрадовић, Европскифашизамисрпскиантифашизам
08 Владан Глишић, Митовиантифашизма
ХИТЛЕР И ЗАПАД16 Мар ко Жив ко вић,
Oдпријатељадонепријатеља20 Хана Арент,
Антисемитизаминационализам
22 Разговор са Исаком Асиелом Сазнатиистинуједугпремастрадалима
24 Др Ернст Нолте, Страхињеговенамере
26 Иво Андрић, Фашистичкареволуција
29 Проф. др Милан Петровић, Комунизамифашизам
34 Бојан Вићентић, Фашизам–прошлостисадашњост
36 Херман Раушнинг, РазговорисаХитлером
40 Макс Ерен рајх, НацифашизамкаопоследњашансаЗапада
43 Мр Радован Калабић, Европа,БалканиЗападнифронт
48 Вилијам Ф. Енгдал, КојествориоифинансираоХитлера?
52 Ол га Че тве ри ко ва, ОодговорностиЗапада
ВАТИКАН И ЗЛО56 Карлхајнц Дешнер,
УлогаВатиканаудоласкунавластфашистаинациста
64 Миша Ђурковић, Ватиканифашизам
66 Ра до ван Пи ли по вић, РимокатоличкацрквапремаправославнимСрбима1941–1945.
НАЦИОКУЛТИЗАМ70 На ци сти и окул ти зам74 Окултна историја нацизма
РУСКА БОРБА82 Ка зан ска ико на Пре све те Бо го ро ди це
у борби против нацизма, ЗаштитницаРусије
86 Говор председника Русије Дмитрија Медведева у На род ној скуп шти ни Ср би је, Борбапротивпрекрајањаистине
88 Беседа Дмитрија Медведева 9. ма ја 2010. го ди не у Москви, Илипобедитиилипостатироб
89 Ан дреј Ко ну ров, Другисветскират:фалсификујесесве!
90 Ле о нид Ива шов, Другисветскиратзапочелисуадепти„DrangnachOsten“
СРПСКА БОРБА92 Др Ко ста Ни ко лић,
Савезници,партизаниичетнициуДругомсветскомрату
97 Никола Живковић, СрбиуратномдневникуВермахта
98 Др Вељ ко Ђу рић Ми ши на, ЗатирањеСрпствауНезависнојДржавиХрватској
102 Ра до ван Пи ли по вић, „Ханџар“SSдивизија–јаничарихитлеровогновогпоретка
104 Александар Вељић, Последицемађарскогнацизма
106 Владимир Вељковић, ПројекатВеликеАлбанијеуполитицифашистичкихсила
110 Растислав В. Петровић, ЦрногорствоСекулеДрљевића
ЈУЧЕ, ДАНАС И СУТРА112 Андреј Протић,
„Свеприсутнифашизам“:политичкимитилидистопијанашегадоба?
120 Живорад Јанковић, Занемаренипотреси
122 Данило Тврдишић, Четвртиевропскирајх
124 Предраг Р. Драгић Кијук, АмериканизацијаЕвропекаоповратниталасевропеизиранеАмерике
2 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
24 Европ ски фа ши зам и срп ски ан ти фа ши зам
18 Ми то ви ан ти фа ши зма УВОДНО СЛОВО Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник
Др ве не пу шке и ме тал ни шмај се риИ та ко, у овом на шем тран зи ци о ном хо ду ка За па ду гра ни це Ср би је се сво де на оне ко је је Хи тлер на пра вио апри ла 1941. го ди не. Оста ло је још да ре ше пи та ње Ра шке обла сти и Пре шев ске до ли не и ето хи тле ров ске Ср би је не ка да, а са да Ср би је по ме ри Европ ске уни је и Аме ри ка на ца
Мој брат је ро ђен 28. ју на, а ја по сле не пу не две го ди не, 9. ма ја.
не ра зум но брат ско ри вал ство је и у да ту ми ма ро ђе ња има ло сво је успоне и па до ве.
у он да шњој ко му ни стич кој Ју го сла ви ји ја сам имао пред ност; ро ђен дан ско славље мог бра та ни је би ло „по др жа но“ од др жав них и дру штве них ин сти ту ци ја, док је мој ро ђен дан 9. мај, увек био ис праћен за ста ва ма, те ле ви зиј ским еми си јама, по зи тив ном енер ги јом, еуфо ри јом и при чом да је не ко ли ко де це ни ја ра ни је на тај дан зло – фа ши зам, би ло по бе ђе но од стра не до бра – ан ти фа ши зма и да смо ми, Ју го сло ве ни, би ли као и у пр вом светском ра ту – на стра ни до бра. Бра то вљев ро ђен дан је сла вљен у кру гу по ро ди це, где је не ко од ста ри јих, по себ но наш де да ко ји је по стру ци био учи тељ (и увек само учи тељ јер без пар тиј ске књи жи це се ни је мо гло на пре до ва ти), спо ми њао да је мој брат ро ђен на је дан ве ли ки и за србе нај зна чај ни ји дан у исто ри ји. ка сни је, ка да су ср би од Ју го сло ве на по но во поста ли ср би, па по че ли да сла ве ви дов дан и „срп ску“ но ву го ди ну и ка ко се сла ви и
ка ко се не сла ви, а и ја са њи ма, он да је мој брат био у пред но сти. тек ка сни је сам схва тио да је брат ско ри вал ство бе смисле но ко ли ко и не ра зум но, и да су и је дан и дру ги дан на ших ро ђе ња, има ли исти, жи вот ни и сло бо дар ски сми сао.
иако сам, да кле, ро ђен 9. ма ја, на дан бор бе про тив фа ши зма, ипак је го ди на ма у мом жи во ту је дан ок то бар ски дан био зна чај ни ји у ства ра њу ан ти фа ши стич ке све сти.
сва ког 14. ок то бра, у мом род ном гра ду кра ље ву, уче ни ци свих основ них и средњих шко ла, оку пља ју се на јед ном ме сту.
се ћам се, осам де сет и пр ве, ђак пр вак, са бу ке том цве ћа ко ји је мај ка на пра ви ла, у ко ло ни два по два са оста лим ђа ци ма, пе ша чим не ко ли ко ки ло ме та ра од основне шко ле ВукКараџић у риб ни ци до аутобу ске ста ни це, а он да пре ко па са ре ле до од ре ди шта. по се че ни бе ли хра сто ви – спо мен обе леж је и сим бол кр ва вог краље вач ког ок то бра – ули ва ју ми је зу. по лаже мо цве ће на бе ле хра сто ве, ста ри ји пале све ће, а до зво ли ће ка сни јих го ди на да и све ште ни ци из вр ше па ра стос за не коли ко хи ља да по би је них кра љев ча на дав
не 1941. го ди не, 14. ок то бра. Још увек видим сли ку на шег учи те ља ка ко нам при ча о тим стра шним да ни ма, и ви дим, та да и са да, ис пред и око се бе, не моћ не за робље не љу де, мо је кра љев ча не, ту жне и по гну тих гла ва ка ко их све за них ру ку неку да во де; а он да се мр штим на хлад нокрв не и над ме не нем це пр ћа стих но се ва, коц ка стих ли ца и бок сер ских бра да, са оном пла во пе пе ља стом ко сом и пе га вом бле дом ко жом, са ме тал ним шмај се ри ма у ру ка ма ка ко ви чу: „Los, los...”, још увек ви дим жи це с ко ји ма су по ве зи ва ли ру ке не ду жних љу ди, осе ћам бол ко ји је остао иза њих у цр но за ви је ном кра ље ву, видим не ра зум не тра го ве у ма сноцр ве ној зе мљи... Ја, ђак пр вак, осам де сет и пр ве, гле дам у ле по по ко ше ну зе ле ну тра ву и пи там се да ли ис под ме не, где га зим, има још тра го ва кр ви или је ки ша све ис пра ла и по ти сну ла крв не ду жних не где ду бо ко у утро бу зе мље. та мо, ис под оног бу се на тра ве, си гур но је има... по ла жем цве ће баш ту, и осе тим, у тре нут ку, ве ли ко олакша ње: пао ми је ка мен са ср ца, ис пу нио сам за да так... по себ но сам тог чуд ног окто бар ског да на во лео и са зеб њом и не
1/2010 l Двери српске l 3
стр пље њем оче ки вао по ча сни пло тун наших вој ни ка (та да су још увек би ли наши а не српски), и са оста лим де ча ци ма од ме ра вао да ли су сви у исто вре ме испа ли ли по три мет ка. ко угра би ча у ру био је по себ но за до во љан...
и та ко, из го ди не у го ди ну, осам де сет дру га, осам де сет тре ћа, че твр та... сва ке го ди не исто: исти бе ли по се че ни хра стови, цве ће и све ће, учи те ље ва при ча, тужни кра љев ча ни и хлад но крв ни нем ци, кр ва ва зе мља и зе ле на тра ва, по ча сни пло тун и по не ка ча у ра у џе пу.
Мр зео сам не мач ке на ци сте и све фаши сте од ре да. Мо жда је ко лек ти ви стич ка се ан са ко ја се од и гра ва ла сва ке го ди не у ок то бру, ро ди ла у ме ни то осе ћа ње, можда је би ло пре ра но да са се дам го ди на осе тим и ви дим ка ко око ме не па да ју поби је ни љу ди, ко је сам са њао да ни ма, можда је та мр жња би ла при род ни од го вор упла ше ног де те та ко је не раз у ме шта се у ства ри до го ди ло тог ок то бар ског да на. све на ше ка сни је рат не де чач ке игре биле су про тив не ма ца, шва ба и на ци ста, и ја сам, са оста лом ком шиј ском де цом, држе ћи у ру ка ма од др ве та скле па ну пу шку и скри ва ју ћи се иза ћо шка мо је ку ће, тама нио ис пред се бе не ви дљи ве и ви дљиве нем це. све тио сам им се за оно што су они из и стин ски ура ди ли мо јим кра љевча ни ма, мом на ро ду. и ни сам им се осветио до вољ но. др ве на де чач ка пу шка не пу ца као не мач ки ме тал ни шмај сер...
и са да, ско ро три де сет го ди на ка сни је, осе ћам га ђе ње пре ма на ци сти ма и њи ховим удво ри ца ма, пре ма њи хо вој без обзир но сти и, у су шти ни, ма ло гра ђан ској над ме но сти, пре ма па ту ља стом и ру жном адол фу (гле да ју ћи ње га и Хи мле ра пи там се где су им очи би ле па су се бе сма тра ли ари јев ци ма), пре ма не мач ким ме тал ним шмај се ри ма с ко ји ма су по би ли ви ше од два де сет ми ли о на ру са, шест ми ли о на Јевре ја, три ми ли о на по ља ка, пре ко ми лион ср ба и ме ђу њи ма мо јих три хи ља де кра љев ча на 14. ок то бра...
и не схва там, и ни ка да не ћу схва ти ти, ону не људ ску хлад но крв ност и ђа вол ску про ра чу на тост ка да су кон стру и са ли гасне ко мо ре и број не кре ма то ри ју ме широм све та, па је глав ни про на ла зак био да вра тан ца за пот па љи ва ње бу ду са стра не, ка ко би не сме та но мо гли да убаци ју угу ше не љу де у пе ћи а да им не бу де вру ће.
ни ка да не ћу има ти раз у ме ва ња за оне не мач ке гра ђа не, до ма ћи це и про фе соре уни вер зи те та, ко ји су го ди на ма зна ли, али су ћу та ли и пра ви ли се да не зна ју, да на не ко ли ко сто ти на ме та ра од њихо вих ку ћа са уре ђе ним дво ри шти ма, и бо га тим кућ ним би бли о те ка ма ве ли ких не мач ких пи са ца и фи ло зо фа, онај цр ни и гу сти дим ко ји се ви је из дим ња ка концен тра ци о них ло го ра ко ји им је у ком ши
лу ку, ни је од су вих др ва већ од људ ских ко сти ју и ме са!
ни ка да не ћу про на ћи оправ да ње за оне ко ји су три де се тих го ди на 20. ве ка фи нансиј ски по мо гли да Хи тлер из мин хен ске пив ни це у ко јој се обра ћао по лу пи ја ним Ба вар ци ма за не ко ли ко го ди на по ста не пр ви чо век не мач ке, ни ти за ону са мо прогла ше ну „је ди но спа са ва ју ћу“ хри шћан ску уста но ву ко ја је скло пи ла пакт са ђа во лом да би при до би ла бла га на зе мљи.
ни ка да не ћу би ти на стра ни оних који су ства ра ли звер у цен трал ној европи да би за ра ти ла са ру си јом и оста лим сло вен ским на ро ди ма ко ји ни су би ли по њи хо вом ша бло ну, за оне ко ји су Је вреје про га ња ли, уби ја ли и уни шта ва ли као нај го ре зве ри.
ни ка да не ћу пре ста ти да се бо рим про тив оних ко ји су на ци сте, фа ши сте а по себ но уста ше на кра ју ра та па цов ским ка на ли ма спа ша ва ли па им да ли дру ги иден ти тет са на ме ром да са да ра де за њих, са истим ци љем ко ји су има ли и на по чет ку ра та...
ни ка да...
да шпен глер ни је на пи сао ПропастЗапада, мо жда дру гог свет ског ра та не би би ло, мо жда би се за пад ња ци уто пи ли у сво јој са мо за љу бље но сти и ква зи ве личи ни. али, шпен гле ро ва књи га им је била ша мар отре жње ња да мо ра ју не што да ура де ка ко би за у ста ви ли сво ју про паст, ма кар мо ра ли да ство ре оног ру жног и па ту ља стог Хи тле ра, ис ком плек си ра ног, без о се ћај ног и не ми ло срд ног, баш онаквог ка кав им је био по тре бан у њи хо вом ви ше ве ков ном пла ни ра њу ши ре ња на ис ток.
оно што су за њих ру си на ис то ку у макро по ли тич ком, то смо ми ср би на Балка ну у ми кро по ли тич ком пла ну.
пре по зна ју ли ср би раз ли ку у бом ба ма ко је су па ле на на ше гла ве од аустро у гара 1914, од на ци ста ‘41, „са ве зни ка“ ‘44. и нато ва ца ‘99. го ди не 20. ве ка? из у зев ових по след њих бом би ко је су има ле оси ро ма ше ни ура ни јум у се би, па и данда нас уби ја ју ср бе, су штин ске раз ли ке из ме ђу оних ко ји бом бар ду ју и њи хо вих ци ље ва пре ма они ма ко је уби ја ју, не ма.
сло ми ти кич му ср би ма на Бал ка ну била је ми сао ко ја је во ди ла и аустро у га ре у пр вом свет ском ра ту, на ци сте и њи хо ве са те ли те на по чет ку и у то ку дру гог светског ра та, али и „на ше са ве зни ке“ ен гле зе и аме ри кан це ‘44. и ‘99. го ди не. сви они су сма тра ли, ка ко ре че је дан бри тан ски агент, да се с по бе дом ср ба на Бал ка ну оства ру је по бе да ис то ка над за па дом, а то они, као за пад ња ци, не мо гу се би да до зво ле. ни по ко ју це ну.
и та ко, у овом на шем тран зи ци о ном хо ду ка за па ду гра ни це ср би је се сво де на оне ко је је Хи тлер на пра вио апри ла 1941. го ди не. оста ло је још да ре ше пита ње ра шке обла сти и пре шев ске до ли не и ето хи тле ров ске ср би је не ка да, а са да ср би је по ме ри европ ске уни је и аме рика на ца. срп ски са бор Двери, као па триот ски и сло бо дар ски, са мим тим ан тифа ши стич ки и ан ти на ци стич ки по крет у ср ба, оста вља траг сво јим бли жњи ма и исто ри ји о на ци стич ким зло де ли ма ко ји су би ли, ко ји је су и ко ји ће, на жа лост, бити и осе ти ти се, по но во и по но во, на нашој на па ће ној срп ској ко жи. до бро у целој при чи је да ко нач но схва ти мо ко нас и за што би је. ако ин те лек ту ал ци у ср би ји не ма ју хра бро сти да при ме те, схва те и да јав но ка жу и диг ну свој глас про тив угњета ва ња, уби ја ња и ла га ног ис тре бљи вања срп ског на ро да, он да по ста ју као они ба вар ски про фе со ри ко ји у сво јим ле по уре ђе ним изба ма не мо по сма тра ју цр ни ло го ра шки дим, че ка ју ћи сва ки пр ви дан у ме се цу да по диг ну сво ју ни чим за слу жену пла ту од на ци стич ких вла сто др жа ца.
знам да овај број Двери у ме диј ском све ту пред ста вља др ве ну пу шку у бор би про тив ме тал них шмај се ра.
али он, с дру ге стра не, пред ста вља но ву ге не ра ци ју ср ба ко ји зна ју ко нам је ве зи вао и ве зу је ру ке жи цом и го во ри нам: „Los, los...”.
он, на кра ју, пред ста вља све ћу во штани цу и бу кет цве ћа на зна ним и не зна ним гро бо ви ма не ду жно по би је них ср ба.
лич но, с об ја вљи ва њем овог бро ја Двери осе тих по но во, у тре нут ку, ве ли ко олак ша ње: пао ми је ка мен са ср ца, ис пунио сам за да так...
Спомен парк у Краљеву
4 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Те шко да у са вре ме ном по ли тич ком реч ни ку има из ра у бо ва ни јег и по грешни је ко ри шће ног тер ми на од пој ма
фа ши зам. Фа ши зам се одав но про ши рио са идеј но и прак тич но аутен тич ног про сто ра ита ли је и по стао уни вер зал на иде о ло шка по шта па ли ца и ети ке та за на мен ско приме њи ва ње у ши ро ком ди ја па зо ну, а пре ма по тре ба ма кре а то ра јав ног мње ња. не са мо да се у овој ре ви зи о ни стич кој ме диј ској исто ри о гра фи ји за бо ра ви ло ко су би ли пр ви и пра ви фа ши сти и њи хо ве пре те че, по др жа ва о ци и слу ге, већ се оти шло и да ље: соп стве но омра же но и зло чи нач ко ли це по че ло се по ту ра ти и на ме та ти дру го ме. са мо та ко је кроз је дан ан ти и сто риј ски, не ху ма ни и не ци ви ли за циј ски ме диј ски екс пе ри мент срп ски на род од уло ге фа шистич ке жр тве мо гао до спе ти у по зи ци ју па кле не оп ту жбе за нео фа ши зам. ка ко се то до го ди ло?
Непознатифашизамипрећутаниантифашизам
да би смо од го нет ну ли ову на из глед ненор мал ну ениг му, мо ра мо се вра ти ти дале ко у про шлост и по тра жи ти из во ре најве ћих то та ли тар них ре жи ма у 20. ве ку.
Криза демократије. Можда ни је довољ но на гла ше но да је из вор свих то тали та ри за ма 20. ве ка у ве ли кој свет ској кри зи ка пи та ли зма и де мо кра ти је, ко ји су по ста ли не чо веч ни окви ри за жи вот људских за јед ни ца. ка пи та ли стич ка и де мократ ска ма ни пу ла ци ја људ ским ма са ма, без об зир ни сти ца лач ки и вла сто љу би ви им пе ра ти ви, са ми су ство ри ли пред усло ве за сво је ру ше ње и тра же ње но вих
со ци јал них уре ђе ња. за то је сва ка из вито пе ре на аку му ла ци ја ка пи та ла и вла сти без со ци јал не од го вор но сти и со ли дарно сти из вор ре во лу ци ја за ко је се не зна чиме ће за вр ши ти.
Дарвинизам као претеча нацизма.дар ви ни зам је пр ви на ци зам. из те о ријског уче ња о бес по штед ној бор би живо тињ ских вр ста у ко јој са мо нај ја чи опста ју из ро ди ла се иде о ло ги ја со ци јал ног дар ви ни зма о бор би из ме ђу љу ди, кла са, на ци ја и др жа ва за пре власт и ме ђу собно ис тре бље ње. дар ви ни зам ни је, да кле, по ку шај на уч ног оправ да ња са мо ате изма, већ и број них иде о ло шких и со ци јалних про гра ма ко ји су усле ди ли, од ко јих је пр ви бри тан ски ра си зам. Бри тан ским ра си стич ким ин спи ра ци ја ма у ства ра њу не мач ког на ци зма би требало посветити посебну студију, баш као и бри тан ској (и свет ској) фа сци на ци ји Хи тле ром го то во до са мих по че та ка дру гог свет ског ра та. тек се на ову бри тан ску на уч ну и иде оло шку под ло гу на до ве зу је ни че ан ска паган ска и окулт на иде о ло ги ја гер ман ског над чо ве ка, кр ви и тла.
ФашистичкиЗападисловенскианти-фашизам. све три нај ве ће то та ли тар не иде о ло ги је 20. ве ка – фа ши зам, на ци зам и ко му ни зам – ду хов на су де ца за па да, тач ни је ре че но – ри мо ка то лич ке евро пе. европ ски ци ви ли за циј ски из у ми су ло маче, ги љо ти не и га сне ко мо ре, а у со вјетском са ве зу па тен ти ра ни кон цен тра цио ни ло го ри до мак си му ма су уса вр ше ни у ср цу евро пе – у на ци стич кој не мач кој. ни је, и ја сно је за што ни је, ни ка да до вољно на гла ше на еле мен тар на исто риј ска чи ње ни ца да су је ди ни све на род ни от
по ри фа ши зму и на ци зму би ли сло венски – ру ски, пољ ски и срп ски – а да се сви дру ги по кре ти от по ра, не ра чу на ју ћи изо ло ва ни бри тан ски и аме рич ки слу чај, не мо гу по ре ди ти са сло вен ским. раз мере, ме ђу тим, европ ске ко ла бо ра ци је са Хи тле ром су огром не и го то во да не ма европ ског на ро да – из у зев ср ба – ко ји ни је у редовима трећег рајха сво ју је дини цу послао на ис точ ни фронт.
Клерофашизам.то је пра ва и не ис прича на те ма. ка кве су кон кор дат ске спреге из ме ђу на ци зма и ри мо ка то ли ци зма, тре ћег рај ха и ва ти ка на? ко јим све „пацов ским ка на ли ма“ су нај ве ћи свет ски зло чин ци успе ва ли да се спа су од прав де и пре ба це нај че шће у аме ри ку, по себ но Ју жну, али и се вер ну? ка ко су мно ги од њих ка сни је по ста ли углед ни свет ски држав ни ци на обе стра не оке а на? ко ја оно бе ше „цр ква“ има нај ја чу ми си о нар скоди пло мат ску по зи ци ју на све ту, а по себно у Ју жној аме ри ци? Хо ће мо ли јед ном отво ре но и до кра ја ука за ти на је ди ни свет ски ин стин ски кле ро фа ши зам – вати кан ски, ри мо ка то лич ки? тре ба ли дока за – ево ви ше ве ков не исто ри је „цр кве“ у Хр ва та и њи хо вог, на ри мо ка то ли ци зму уте ме ље ног ви ше стру ког ге но ци да над ср би ма. ако је аушвиц вр ху нац исто ри је евро пе, он да је Ја се но вац нај ве ћи до мет ва ти ка на.
Национал-социјализам. да ли смо се ика да за пи та ли за што је тер мин фа шизам то ли ко фре квент ни ји од тер ми на на ци зам кад је на ци зам не сум њи во био не у по ре ди во ве ће зло за чо ве чан ство од фа ши зма? да ли за то што је на ци зам орги нал но не мач ки, па мо же пре ви ше оп
УВО
ДН
О С
ЛО
ВО
Бо шко Об ра до вић
Европ ски фа ши зам и срп ски ан ти фа ши замСр би су се по ја ви ли у иде ал ном исто риј ском тре нут ку па да Бер лин ског зи да ка да је тре ба ло скре ну ти па жњу са по нов ног ује ди ње ња Не мач ке, а и до бро су до шли као крив ци за мно ге не у спе шне „про до ре на Ис ток“
1/2010 l Двери српске l 5
те ре ти ти исто риј ску суд би ну на ро да ко ји га је прак ти ко вао, док је фа ши зам, готово осло бо ђен ита ли јан ског при зву ка, по десан за уни вер зал но тре ти ра ње и ола ко ети ке ти ра ње? или раз лог ле жи у то ме што је пра во име на ци зма – на ци о налсоци ја ли зам, па се ује ди ње ни со ци ја ли сти и про ле те ри свих зе ма ља осе ћа ју незгодно што су има ли ова квог иде о ло шког срод ни ка?
Свибалканскифашизмиисрпскиан-тифашизам.по сто ји ли на род у бли жем бал кан ском окру же њу из у зев срп ског који ни је био на стра ни си ла осо ви не? и са ко јим бал кан ским и европ ским на ро дом би се дао упо ре ди ти срп ски от пор пре ма на ци стич ком оку па то ру? да ли је свет конач но спре ман да при зна ко су пр ви свена род ни уста ни ци у оку пи ра ној евро пи и ко ји су европ ски гра до ви пр ви осло бође ни од на ци ста?
уме сто то га, срп ски ан ти фа ши зам је у за пећ ку, а фа ши стич ки са рад ни ци се ки те ту ђим пер јем. ко је су то ан ти фа ши стич ке тра ди ци је окол них на ро да на ко је се они да нас по зи ва ју?
Ипослефашизма –фашизам!ако је бор ба за жи вот ни про стор, осва ја ње туђих те ри то ри ја ра ди ис ко ри шћа ва ња тамо шњих ре сур са, једа н од основ них импе ри јал них ци ље ва фа ши зма и, по себ но, на ци зма, он да је фа ши зам и да нас жив и ње го во име је на то. при ча ти у на ше време о фа ши зму, а за не ма ри ти фа ши стич ки ка рак тер на топак та ве ли ка је бе смисли ца и нај бо ља про ве ра за све ан ти фаши сте ово га све та. Ба шти ни ти ан ти фа шистич ке тра ди ци је из дру гог свет ског ра та и исто вре ме но би ти члан фа ши стич ких на томи си ја ши ром све та пот пу ни је пара докс. за то је је ди но истин ско име савре ме ног ан ти фа ши зма ан тина то.
Србикаоновинацисти.то ли ко пу та је по ста вље но пи та ње за што баш ми, ср би, да бу де мо ода бра ни за глав ног не га тивца не са мо у про це су рас па да бив ше Југо сла ви је, већ – у јед ном ча су кра јем 20. ве ка – на пла не тар ном ни воу. ви ше је могу ћих од го во ра. да ли то што се на на шим про сто ри ма ге о по ли тич ки пре ла ма ју исток и за пад, гра ни че ри мо ка то ли ци зам и пра во сла вље; фор ми ра ислам ска трансфер за ла и бу ду ћи ото ман ски ко мон велт; пре би ја ју ду го ви са ислам ским све том на дру гим осва јач ким тач ка ма пла не те тако што се оку пи ра не те ри то ри је у ира ку ком пен зу ју ства ра њем му сли ман ске Босне и Хер це го ви не и ко со ва у сре ди шту евро пе?! или је раз лог у то ме што – ка ко год се ср би по на ша ли – за пад ће их трети ра ти као „ма ле ру се“ и ру ску ка ра у лу у европ ској ду би ни?
Мо жда је нај ва жни ји мо тив ипак потре ба не мач ке и ва ти ка на да се осло боде на ци стич ке и ге но цид не про шло сти и
соп стве ни исто риј ски те рет пре ба це на не ко га дру гог. ср би су се по ја ви ли у идеал ном исто риј ском тре нут ку па да Берлин ског зи да, ка да је тре ба ло скре ну ти па жњу са по нов ног ује ди ње ња не мач ке, а и до бро су до шли као ста ри крив ци за мно ге не у спе шне „про до ре на ис ток“. а по што су на ђе ни но ви на ци сти, не до стаја ли су још но ви Јо вре ји, тј. но ве жр тве ге но ци да, и ту су се нај пре сло ве нач ки и хр ват ски ри мо ка то ли ци, а по том и босан ски и шип тар ски му сли ма ни од лич но укло пи ли. ти ме су на ђе ни и но ви са везни ци за но ве на тоба зе у евро пи и дефи ни тив но оп ко ља ва ње ру си је.
на ша кри ви ца у све му то ме је јед ностав на: ве ко ви ма др жи мо из у зет но значајни ге о стра те шки про стор, ко ји не би тре ба ло да бу де у на шим ру ка ма, а има мо ве ли ку на ци о нал ну свест и др жа во творну сна гу. зато глав ни та лас тзв. де на цифи ка ци је ср ба – на кон ме диј ске и по литич ке опе ра ци је – мо ра би ти учи њен на прав ном, исто риј ском и про свет ном плану. ср би ма тре ба на мет ну ти исто риј ску кри ви цу, ком плекс иза зи ва ња свих ра това у бив шој Ју го сла ви ји, но ву би о гра фи ју
и иден ти тет зло чи нач ког и ге но цид ног на ро да и др жа ве, и та ко оне спо со би ти ду хов ни, мо рал ни и др жа во твор ни потен ци јал на ци је.
ако је не што са вре ме ни фа ши зам, он да је то упра во ово што се ра ди са срп ским на ро дом и исто риј ском исти ном о на ма.
да по гле да мо са мо де лић тога у прак си.
Етикетирањекаосредствомедијскограта
над срп ским на ро дом у по след ње две де це ни је из вр шен је та кав ме диј ски експе ри мент ка кав до са да ни је за бе ле жен. на по чет ку про шлог ве ка (по за вр шет ку пр вог свет ског ра та) би ли смо на род чи је су мо рал не и вој нич ке осо би не сла вље не
у чи та вој евро пи и све ту. на кра ју тог истог ве ка по ста ли смо сим бол све ко ли ког зла и зло чи на на ку гли зе маљ ској. шта се то до го ди ло да је сли ка срп ског на ро да у свету за нешто више од 70 година по ставље на на гла вач ке?
Би ли смо, на жа лост, жр тва јед ног неби ва лог ме диј ског екс пе ри мен та, ме дијског ра та ко ји ни ка да ни је пре стао. на ша је нај ве ћа за блу да да тог ра та ни је ни било и да се он ни да нас не во ди.
у ме диј ском ра ту би ло ко је вр сте најпри сут ни ја ме то да је ети ке ти ра ње против ни ка оном ети ке том ко ја би у јав ном мње њу мо гла иза зва ти нај ве ћу па жњу и осу ду. у мо ру дез ин фор ма ци ја и по лу исти на у ко ји ма жи ви мо, у кон тро ли са ном ме диј ском све ту у ко ме не ма ме ста за јав ну рас пра ву и ми шље ње дру ге стране, ети ке ти ра ње је са вр шен ме диј ски уда рац. оп ту жба се ла ко пла си ра, брзо се задобијају по е ни, а пи та ње је да ли ће жр тва ика да има ти мо гућ но сти да ис каже свој став.
Број не су ети ке те ко ји ма су срп ски народ и ње го ва цр ква ду жи низ го ди на изложени. Ме ђу тим, већ ви ше од по ла ве ка јед на ети ке та оп сто ја ва, а да ни је до ве дена у пи та ње. ра ди се, на и ме, о тзв. кле рофа ши зму. по ли тич ки тер мин или, тач ни је ре че но, ети ке та кле ро фа ши зам по ти че из ар се на ла ко му ни стич ког но во го во ра. они ко ји га да нас из но ва при ме њу ју пр во све до че о свом ду хов ном и иде о ло шком ис хо ди шту, а тек по том и о са вре ме ним по ли тич ким ци ље ви ма. овај тер мин је уједно и до крај њих гра ни ца нејасан: на ко ји клер (клир) и на ко ји фа ши зам се тач но од но си.
што се ти че кле ра, на на шим про сто рима по зва нич ним, а по себ но не зва нич ним ста ти сти ка ма по сто је мно ге „цр кве“, па са мим тим и нај ра зли чи ји пред став ни ци „кле ра“. да ли су све те дру штве не форма ци је свр ста не у ову гру пу кле ро фа шиста или је овај сим па тич ни ко му ни стич ки изум пред ви ђен са мо за јед ну цр кву и њен клир?
ко ји је, тек, фа ши зам у пи та њу? до сада у свим по ми ња њи ма овог по ли тич ког тер ми на ни смо чу ли ни ти јед ну ње го ву де фи ни ци ју да би смо ко нач но са зна ли шта се под тим пој мом под ра зу ме ва. то је, ваљ да, и циљ: док год не ма пре ци зне де фи ни ци је, оста је пу но про сто ра да се под овим пој мом под ра зу ме ва све оно за шта је онај ко ји ети ке ти ра за ин те ре сован, тј. што је пред мет ме диј ске об ра де. ве ћи на са вре ме них по ја ва се де ша ва у ме диј ском све ту, док че сто би ва не по тврђе но да ли ти вир ту ел ни до га ђа ји има ју упо ри ште и у ре ал но сти.
уз ан ти се ми ти зам – не ма „леп ше“ етике те ко ју не ко мо же да вам при ши је, а да не мо же те да се бра ни те – од фа ши зма и
Да ли је свет ко нач но спре ман да при зна ко су пр ви све на род ни уста ни ци у оку пи ра ној Евро пи и ко ји су европ ски гра до ви пр ви осло бо ђе ни од на ци ста?
6 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
на ци зма. оп шта кул ту ра у евро пи и све ту у дру гој по ло ви ни 20. ве ка уса ди ла је, са да већ као ар хе тип, згра жа ва ње над са мим по ми ња њем ове три ре чи. та ко су ови тер ми ни по ста ли нај по де сни је ети ке те за сро за ва ње по ли тич ких и сва ких дру гих не ис то ми шље ни ка и кон ку ре на та.
о ан ти се ми ти зму у ср ба мо гу го во ри ти са мо они ко ји или ни шта не зна ју о истори ји срп скоје вреј ских од но са или тач но зна ју шта и за што то ра де. два на ро да која, по ред ста ро за вет не вер ске тра ди ци је, ба шти не и за јед нич ку стра дал ну исто ри ју у истим ло го ри ма за вре ме дру гог светског ра та, не мо гу ни по ком осно ву би ти у су ко бу сем у вир ту ел ној ре ал но сти оних ко ји ма је тај су коб по тре бан као из го вор за но ве оп ту жбе на ра чун срп ског на ро да. од го вор ност сно се и на ши др жав ни ор гани, ко ји, не о т кри ва ју ћи ви нов ни ке ан тисе мит ских, као и мно гих дру гих ме ђу наци о нал них ис па да и ин ци де на та (ко ји су, у крај њој ли ни ји, да ле ко ис под свет ског про се ка), омо гу ћа ва ју да се за ове до га ђаје оп ту жу је цео срп ски на род.
о фа ши зму не вре ди ни ди ску то ва ти док не ко тај по јам пр во не де фи ни ше. ако се ра ди о ита ли јан ском фа ши зму, не ви димо ка ко мо же мо би ти след бе ни ци по ретка са ко јим смо би ли у рат ном су ко бу. ако фа ши зам озна ча ва не што ши ри круг иде ја, он да нај пре да по гле да мо ко ји све са време ни, нео ко ло ни јал ни по кре ти у све ту могу да се под ве ду под ту де фи ни ци ју. српски на род у свом на ци о нал ном про гра му ни кад ни је имао им пе ри јал не ци ље ве нити про гон дру гих ве ра и на ци ја – под би ло ко јим иде о ло шким из го во ром.
нај зад, о на ци зму је до вољ но ре ћи да би сва ки онај ко ји сле ди иде је ко је су евро пу и цео свет, а по себ но на род из ко га по ти че, ко шта ле мно го жи во та и ра за ра ња, мо рао озбиљ но да се за бри не за сво је мен тал но здра вље. на род ко ји је пр ви по ди гао устанак про тив на ци зма у оку пи ра ној евро пи не мо же би ти след бе ник тих иде ја.
нај ве ћи про блем, ме ђу тим, ви ди мо у то ме што се као на род непрестано на лази мо у де фан зив ној по зи ци ји, ко ја од нас зах те ва да се стал но прав да мо и бранимо од не ка квих оп ту жби. ети ке ти ра ње је толико са вр ше на ме диј ска тех ни ка да и са мо прав да ње ба ца сен ку на ваш став. нај бо ље би би ло пре ћу та ти та ко неозбиљ не и зло на мер не оп ту жбе. Ме ђу тим, оне на сто је да по ста ну ме диј ске, прав не и на уч не исто риј ске исти не пре ма ко ји ма се кре и ра чи тав дру штве ни жи вот. за то другог из бо ра не ма мо, не го да пре да но из носи мо исти ну о себи са ми ма. то уме сто нас ни ко дру ги не ће ура ди ти.
ве ли ки про блем це ле ове при че је сте у то ме што на ши ме ди ји (да ов де и не по миње мо стра не) јед но став но оне мо гу ћа ва ју ди ја лог по сва ком од спор них пи та ња у
срп ском на ро ду да нас. Глав ни ме диј ски про стор је за тво рен за по ле ми ку по овим пи та њи ма и да ва ње про сто ра они ма ко ји би мо гли да од го во ре на све оп ту жбе који ма смо као на род кон стант но из ло же ни. као да се од бра на до сто јан ства свог на рода до жи вља ва као ве ли ки ми нус ко ји би их ко штао да љег по вољ ног ста ту са у очима стра них мен то ра.
Изједначитиродољубљесафашизмоминацизмом
Ме диј ски екс пе ри мент коме смо изложени има за циљ да срп ском на ро ду на мет не „де на ци фи ка ци ју“ ко ју би смо до бро вољ но при хва ти ли или, још бо ље, са ми из вр ши ли. та де на ци фи ка ци ја не пред ста вља ле ги ти ман об ра чун са на цистич ком про шло шћу у ср ба – јер ње ника да ни је ни би ло – већ зго дан па ра ван за га ше ње срп ских на ци о нал них осе ћа ња и оту пљи ва ње од бра не ле ги тим ног срп ског на ци о нал ног ин те ре са. од ре ђе не „гру пе ин те лек ту а ла ца“, не вла ди не ор га ни за ци је, по ли тич ке стран ке и ме ди ји ко ји се про тиве (ре)афир ма ци ји срп ске све то сав ске духов но сти и кул ту ре исто вре ме но на сто јећи да уки ну сва ку уло гу цр кве у дру штву, не пре ста но по ку ша ва ју да по је дин ци ма, гру па ма, удру же њи ма гра ђа на, по ли тичким стран ка ма или дру гим ор га ни за ција ма ко је у све то сав ском по гле ду на свет
ви де ко рен аутен тич не срп ске кул ту ре и по ли ти ке ста ве ети ке ту фа ши ста, на ци ста или ан ти се ми та же ле ћи да на томе иде оло шки про фи ти ра ју у овој 65го ди шњи ци од по бе де над фа ши змом.
крај њи циљ ове ме диј ске рат не стра теги је је сте да се сва ки об лик из ра жа ва ња на ци о нал ног осе ћа ња, по себ но код ср ба, под ве де под ове ети ке те. Је дан из ви то пере ни, шо ви ни стич ки и им пе ри јал ни вид на ци о на ли зма (ка кав је био на ци зам) та ко би по стао по кри ће за об ра чун са би ло којим ро до љу бљем. или ба рем то ва жи са мо за ср бе. Јер сву да на све ту ис по ља ва ње на ци о нал ног осе ћа ња и же сто ко за ла гање за оства ри ва ње на ци о нал них ин те реса ви ше је не го нор мал на ствар. Је ди но су ср би ма ус кра ће на ова пра ва, шта ви ше – оба ве зе ро до љу бља. дво стру ки стандар ди и крај ње ли це мер је ко ји су обе лежи ли по ли ти ку тзв. ме ђу на род не за јед нице пре ма срп ском на ро ду у по след њих 20 го ди на на овом при ме ру се увек и из но ва про ја вљу ју.
Ми да нас и увек тре ба да ка же мо: не жели мо да бу де мо ве ћи на ци о на ли сти не го што су то аме ри кан ци, Је вре ји, Фран цу зи или нем ци. ко ли ко они бри ну о свом наци о нал ном ин те ре су, толико нека буде до зво ље но и на ма. не тра жи мо ни шта више. али не при ста је мо ни на ма ње јер тиме би се по но во по ка за ло да оно што ва жи за дру ге не ва жи и за нас, и обрат но. ве ли
Ако тра жи те нај ве ће са вре ме не из ра зе ан ти се ми ти зма, нео на ци зма, ра сних не ми ра и не тр пе љи во сти, и фа ши зма – не ће те их на ћи у Ср би ји, не го их по тра жи те на За па ду
1/2010 l Двери српске l 7
ке си ле има ју сло бо ду да се по на ша ју како же ле, али то не зна чи да ми мо ра мо да при ста не мо на све об ли ке њи хо вог по наша ња и дик та та, као што то ни смо чи ни ли ни у дру гом свет ском ра ту, због че га се, за раз ли ку од мно гих дру гих, да нас мо же мо по но си ти. од лу ка је са мо на на ма: хо ће мо ли да се од рек не мо се бе и сво га по ре кла и му ти ра мо у не какав но ви иден ти тет, ко ји би био у скла ду са про пи са ним ка лу пом, или ће мо по све до чи ти свој иден ти тет и на ње му гра ди ти сво је ме сто под сун цем.
НеонацистисунаЗападу,анеуСрбији
ако тра жи те нај ве ће са вре ме не из ра зе ан ти се ми ти зма, нео на ци зма, ра сних неми ра и не тр пе љи во сти, и фа ши зма – неће те их на ћи у ср би ји, не го их по тра жи те на за па ду.
по сто ји ли ствар но про блем но вих наци стич ких ис па да у ср би ји или се ра ди о са мо још јед ном у ни зу еле ме на та вир туел не ре ал но сти, ко јој при па да се ри ја дога ђа ја као што су ан ти се мит ски гра фи ти у Бе о гра ду или ме ђу ет нич ки ин ци ден ти у вој во ди ни?
по гле дај мо ства ри са чи сто здра вора зум ске стра не. Мо же ли при пад ник срп ског на ро да, ко ји је те шко стра дао од на ци ста у дру гом свет ском ра ту, би ти прона ци стич ки опре де љен? Мо же ли припад ник јед ног од сло вен ских на ро да би ти след бе ник иде о ло ги је ко ја је, из ме ђу осталих, же ле ла и уни ште ње сло ве на? да ли је при род но да тој иде ји сле ду ју уну ци првих уста ни ка про тив не мач ке оку па ци је у по ро бље ној евро пи 1941. го ди не? има ли ту иче га нор мал ног? на рав но да не ма и да се ту ра ди о јед ном со ци јал ном и пси холо шком иш ча ше њу. ко ји би би ли раз ло зи за ова ко па ра док са лан иде о ло шки из бор јед не крај ње ма ле и мар ги нал не гру пе мла дих љу ди у ср би ји?
„срп ски на ци зам“ ни је ни ка кав наш про из вод, већ суб кул тур на сек та ко ја нам је до шла са за па да. у на шој исто ри ји и пре да њу не ма мо ту вр сту уче ња и прак се, та ко да но во пе че ни след бе ни ци Хи тле ра у ср би ји, ако ствар но по сто је, не ма ју ама баш ни ка кве ве зе са срп ством, и по треб на је крај ња зло на мер ност да им се при пи ше срп ски ка рак тер. Мно ги се ра до ко ри сте ова квим ви ше не го ми нор ним по ја ва ма за европ ски про сек упра во да би из но ва до ка зи ва ли те о ри ју о „не по пра вљи вом срп ском шо ви ни зму“. тек је у том кљу чу ра зу мљи во за што ова кве те ме до би ја ју на слов не стра не. ако на ци зма не ма, треба га из ми сли ти јер ср би мо ра ју по ста ти но ви на ци сти. Ме ђу тим, без об зи ра на све то, оста је пи та ње от ку да ова кве гру пе у ср би ји – ако за и ста по сто је.
пр во, не ма след бе ни ка на ци стич ких иде ја ста ри јих од 30 го ди на. да је у пи тању озби љан про дор јед не иде је у срп ско дру штво, она би би ла за сту пље на у свим ста ро сним до би ма, тј. при сут на по ду бини и ши ри ни на ро да. Ја сно је да је она екс лу зив ни изум веома мла дих љу ди и да се у тим го ди на ма и за вр ша ва ње но траја ње. шта их при вла чи? ту, нај пре, има оне ди вље и кон тра про дук тив не по бу не мла дог чо ве ка ко ји во ли да про ба не што нео бич но, про ка же но, за бра ње но. на ци онал со ци ја ли зам је до вољ но упор но и жесто ко не ги ран да би по стао за ни мљив за по дра жа ва ње. пси хо ло шки, то мла ди ма зна чи иде ју ко ја их из два ја из до сад не свако дне ви це. ка да се то ме при до да по тре ба мла дих да има ју и иде о ло шкопо ли тич ку по за ди ну свог ман гу пи ра ња, ето до бре за ба ве за до ко не ти неј џе ре и сту ден те. нај зад, на ци о нал но и вер ски не пи сме на омла ди на, ко ја ни у по ро ди ци, ни у шко ли ни ти у ме ди ји ма о те ме љи ма свог на цио нал ног иден ти те та није могла да научи ништа правилно, та ко ду хов но оси ро маше на на ци о нал со ци ја ли зам може лако по и сто ве тити са се би бли ским схва та њем ро до љу бља.
УЕвропибезБогасвејемогућеидозвољено
у пи та њу је јед но обич но не по зна ва ње и срп ског ро до љу бља и иде је на ци зма. ни ли бе ра ли зам, ни марк си зам, ни фа шизам ни на ци зам ни су сло вен ски иде о лошки про из во ди, већ нај ду бља ми сао запа да ко ји се од ре као хри шћан ства. ка да је евро па уме сто Бо го чо ве ка ре ши ла да сла ви не ке дру ге вред но сти, убр зо је те но ве кул то ве по че ла да обо го тво ра ва. тако је на ста ло обо жа ва ње чо ве ка – гра ђани на и ње го вих пра ва у ли бе ра ли зму тзв. про све ти тељ ства Фран цу ске ре во лу ци је, обо жа ва ње јед не кла се и по тре ба за њеном дик та ту ром у марк си зму, обо жа ва ње па ган ске рим ске др жа ве у фа ши зму и обожа ва ње ра се, кр ви и тла у на ци о нал соци ја ли зму. у све оп штој ду хов ној пу сти њи ко ја је – по што је Бог про гла шен мр твим – завладала на западу ла ко се ра ђа ју слич не сек те као псе у до за јед ни це и слич не иде је као но ва бо жан ства.
на дру гој стра ни – срп ско ро до љу бље ни је на пу сти ло Бо го чо ве ка као ме ри ло свих ства ри и по ја ва и ди рект но је су протста вље но сва кој иде о ло ги ји ко ја уме сто хри шћан ства евро пи поставља дру ге теме ље или ко ја обо го тво ра ва би ло ин диви дуу би ло ко лек тив. срп ско ро до љу бље је на пр вом ме сту вр хун ска ети ка – чој ства и ју на штва у слу жби Бо гу и сво ме ро ду, као и сва ком чо ве ку без об зи ра ком на ро ду при па да. по сто ји ли на род на све ту ко ји је у свој мо рал ни ко декс по ста вио пра ви ло чој ства – за шти те дру гог од се бе? то је дубо ко хри шћан ска по у ка и ја сно го во ри о ко ре ни ма те не пре ва зи ђе не вер ске и грађан ске ко рект но сти и то ле ран ци је, ко ја је од у век кра си ла српски на род. ка ко и где је све ово мо гао да на у чи мла ди чо век у срби ји? на ко јим иде а ли ма је он од ра стао? у ду хов ној и мо рал ној пу сто ши са вре ме не ср би је тре ба има ти мно го сре ће. па прона ћи оазу цр кве и спа сити се од нај ра зличи ти јих ис ку ше ња, од ко јих је на ци стич ка екс тра ва ган ци ја кап у мо ру.
сви со ци јал ни ло мо ви ко је да нас жи вимо по год но су тло за омла дин ску по бу ну и сва ку вр сту мо рал не и фи зич ке про па сти, али из лаз се не на ла зи у без лич ном но вого во ру без гра нич них људ ских пра ва, већ у тра ди ци о нал ним за јед ни ца ма љу ба ви – бра ку, по ро ди ци, па ро хи ји, на ци ји, па триот ским удру же њи ма и свим оним вред ности ма ко је жи во ту да ју ви ши сми сао.
не тре ба ис пу сти ти из ви да ни чи ње ницу да се овај на род већ 20 го ди на на ла зи на сту бу сра ма, да се и на по љу и уну тра о ње му сло бод но и без ика квих по сле ди ца мо же из го во ри ти нај ве ћа мо гу ћа увре да и лаж, да не ма кра ја при ти сци ма и уце на ма спрам ње га и да не где мо ра да про ра ди и по бу на про тив то ли ких по ни же ња. то не зна чи да та по бу на тре ба да уз вра ти истим сред стви ма. на про тив, нај бо љи од говор је уко ре њи ва ње у сво ме ду хов ном и на ци о нал ном иден ти те ту, по са мој сво јој при ро ди – све чо ве чан ском, ко ји је, за право, нај ве ћа смет ња они ма ко ји кле ветају срп ски на род. Је ди ни лек и пре вен ци ју од обо љева ња срп ске омла ди не од суб култур них вред но сти ове вр сте је сте бо ље по зна ва ње узро ка и по сле ди ца тих псе удо кул ту ра, али још ви ше ду бо ко и опит но упо зна ва ње вред но сти сво је ве ре, ду ховно сти и кул ту ре.
Је ди ни лек и пре вен ци ја од обо љева ња срп ске омла ди не од суб кул тур них вред но сти ове вр сте је сте бо ље по зна ва ње узро ка и по сле ди ца тих псе у до кул ту ра
8 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Пад Бер лин ског зи да и ко му ни стич ког по рет ка у евро пи осло бо дио је јед ну де це ни ју ан ти ко му ни стич ке хи сте ри је
у ве ћем де лу ис точ но е вроп ских на ро да. усле ди ло је пре струк ту ри ра ње исто ри је тих на ро да, уз оба ве зан от клон од оно га што се сма тра ло не по ре ци вим исто ријским исти на ма у вре ме ну ко му ни стич ке дик та ту ре.
у тој де це ни ји по сле па да ко му ни стичког по рет ка на ци о нал на исто ри ја мно гих бив ших ко му ни стич ких др жа ва то ли ко је про ме ње на да је дру ги свет ски рат прекро јен та ко да се ан ти фа ши стич ка борба ниподаштава или пот пу но из о ста вља. Мно ги од ис точ но е вроп ских на ро да су, једноставно, сма тра ли да је до шло време ка да не ће би ти по треб но да се сти де исти не да они ни су ни уче ство ва ли у анти фа ши стич кој бор би јер је она из јед нача ва на са ко му ни стич ким по кре ти ма у тим зе мља ма, по кре ти ма не у ко ре ње ним у свом на ро ду и по кре ти ма ко је су са мо тен ко ви со вјет ске ар ми је мо гли да до веду на власт – про тив во ље на ро да. Ме ђутим, све вре ме со вјет ске и ко му ни стич ке до ми на ци је у тим др жа ва ма је фал си фико ва на исто ри ја: ма ле оба ве штај не комин тер нов ске струк ту ре су при ка зи ва не као не ка кви ве ли ки, оп ште на род ни ан тифа ши стич ки по кре ти, ко јих у ствар но сти у ве ли ком бро ју ис точ но е вроп ских зема ља ни ка да ни је ни би ло. та фал си фико ва на исто ри ја је ко му ни стич кој ели ти давала легитимитет да вла да као да је она избор народа и из раз оп ште на род не воље. у све тлу та кве и тако фал си фи ко ва не
историје совјетска доминација ни је би ла до ми на ци ја, већ ре зул тат до бро вољ них парт нер ских од но са ме ђу брат ским наро ди ма, ко ји су сво је брат ство ис ко вали у ви хо ру за јед нич ке ан ти фа ши стич ке бор бе.
ка да су нај зад до че ка ли пад Бер лин ског зи да, ти на ро ди су са олак ша њем про гово ри ли исти ну о исто ри ји дру гог свет ског ра та и сво јој уло зи у њој: ни ка да ни су би ли ма сов но ко му ни стич ки опре де ље ни, а како су се, исти ни за во љу, је ди но ко му ни сти у тим дру штви ма ак тив но су прот ста вља ли фа ши зму, то зна чи да у тим народима ни ан ти фа ши стич ка бор ба ни је има ла не ку ве ли ку по др шку. то је исто риј ска исти на о ско ро свим ис точ но е вроп ским на ро ди ма осим по ља ка, ко ји су има ли озби љан допри нос у ан ти фа ши стич кој бор би, док су на Бал ка ну ан ти фа ши стич ку бор бу има ли је ди но ср би и, у ма њој ме ри, Гр ци.
СлучајИсточнеЕвропе«доба» при сту па ња европ ској уни ји до
не ло је ис точ но е вроп ским ели та ма додатне главобоље. ис по ста ви ло се да европска уни ја има стра шну по тре бу да ве ли ча сво ју ан ти фа ши стич ку тра ди ци ју јер јој она слу жи за об ра чун са свим на сла га ма ксе но фо би је, ра сних и на ци о нал них искљу чи во сти, ко је су ду бо ко уко ре ње не у за пад но е вроп ска дру штва и на ци је и ко је сва ког ча са мо гу еска ли ра ти, те сру ши ти евро а тлант ску тво ре ви ну ко ја се раз ви јала и ши ри ла на ис ток при ма ју ћи у свој састав мно што ис точ но е вроп ских др жа ва.
опет се ис по ста ви ло да исто риј ски фал сифи кат о ан ти фа ши стич кој тра ди ци ји но вопри мље них чла ни ца еу ни је бес ко ри стан и да оно што су о «ве ли кој ан ти фа ши стичкој тра ди ци ји» тих на ро да измишљали совјети и њихове комунистичке марионете са да мо же да бу де осве же но и веома сврсисходно упо тре бље но за шмин ка ње исто ри је ових на ро да ка ко би се упо до били по тре ба ма по ли тич ке ко рект но сти захте ва не из Бри се ла.
Је ди но што ипак ни ка ко ни су мо гли да при хва те, а то се из Бри се ла и ва шинг то на од њих ни је ни зах те ва ло, је сте об на вљање исто риј ског се ћа ња на ве ли ки и истински и пре су дан до при нос ру ског на ро да и цр ве не ар ми је у сла ма њу фа ши стич ког по рет ка у евро пи. та ко су ови на ро ди, ново при мље ни у на руч је европ ске уни је и осталих евро а тлант ских струк ту ра, мо гли да оста ну же сто ко ан ти ру ски и ан ти ко муни стич ки ори јен ти са ни иако су на ста вљали одр жа ва ње ко му ни стич ког фал си фи ката о не ка квој сво јој уло зи у ан ти фа ши стичкој бор би.
СлучајРусијенај у пе ча тљи ви ји слу ча је ви су бив ше
при бал тич ке др жа ве – чи ји су на ро ди наци стич ку вој ску до че ка ли као осло бо ди оце, или бу гар ска др жа ва – ка да је на власт вра ти ла пред став ни ка цар ске ди на стије ко ја је би ла са ве зник Хи тле ров то ком дру гог свет ског ра та, а убе дљи во сам врх овог на ка зног ли це мер ја за у зи ма Хр ватска – ко ја је би ла нај о длуч ни ји Хи тле ров
УВО
ДН
О С
ЛО
ВО
Владан Глишић
Ми то ви ан ти фа ши змаНо ва, пу ти нов ска Ру си ја од лу чи ла је да свој по вра так на трон свет ске си ле по себ ног зна ча ја об зна ни све ту и кроз об на вља ње ис тра жи ва ња исто риј ске исти не о то ме шта се то ствар но де ша ва ло у Дру гом свет ском ра ту и ко је то у Евро пи био на ко јој стра ни, те ка ко су се по је ди ни на ро ди, њи хо ве ели те, али и по не ки „не при ко сно ве ни“ по ли ти ча ри и „хе ро ји“ тих вре ме на ствар но по на ша ли у ре ал ној исто ри ји
1/2010 l Двери српске l 9
са ве зник и нај кр ва ви ји ње гов пред ставник на Бал ка ну.
пре ћут ни до го вор из ме ђу ста рих европ ских пре сто ни ца и но вих евро у нијских чла ни ца био је, по сво јој при ро ди, окре нут про тив ру си је и ње ног до при носа ан ти фа ши стич кој тра ди ци ји евро пе, као што је то све вре ме био и до го вор ко ји је ср бе и њи хо ву ан ти фа ши стич ку тра дици ју имао да из бри ше са исто риј ске ма пе све та.
то је мо гло да тра је од ре ђе но вре ме, док је до ми на ци ја атлант ске, аме рич ке и за пад но е вроп ске по бе де у Хлад ном ра ту би ла не при ко сно ве на, те се по бе да над си ла ма осо ви не сма тра ла ма ње зна чајном, а ако се о њој мо ра ло го во рити, онда се па жња окре та ла ан гло а ме рич ким са ве зни ци ма и зна ча ју њи хо ве бор бе, док се до при нос сло вен ских на ро да у бор би про тив си ла осо ви не гу рао у стра ну – пошто је на че лу те бор бе био ру ски на род, ко му ни стич ка ру си ја, док су мно ги дру ги на ро ди објек тив но са ра ђи ва ли са Хи тлеро вим по рет ком и његовом вој ном си лом и има ли бе зна чај ну уло гу у овом ве ли ком ра ту.
но, свет се у по след њих не ко ли ко го дина опет зна чај но ме ња, од нос сна га прете же у ко рист ис точ них си ла на су прот за пад ног све та и, ка ко то обич но би ва, при ли ком пре па ки ва ња свет ске мо ћи почи ње и пре кра ја ње зва нич не исто риј ске сли ке о вре ме ни ма ко ја су бит на за ле гити ми тет но вих и ста рих до ми ни ра ју ћих цен та ра мо ћи.
та ко је но ва, пу ти нов ска ру си ја од лу чила да свој по вра так на трон свет ске си ле по себ ног зна ча ја свету об зна ни и кроз обна вља ње ис тра жи ва ња исто риј ске истине о то ме шта се то ствар но де ша ва ло у дру гом свет ском ра ту и ко је то у евро пи био на ко јој стра ни, те ка ко су се по је ди ни на ро ди, њи хо ве ели те, али и по не ки „непри ко сно ве ни“ по ли ти ча ри и „хе ро ји“ тих вре ме на ствар но по на ша ли.
ру си ја је на ову од бра ну исто риј ске исти не о де ша ва њи ма у дру гом свет ском ра ту би ла при ну ђе на ка да је уочи ла коли ко је да ле ко оти шао про цес ре ви зи је исто ри је у свим но во е вроп ским зе мља ма, али и у ста рим европ ским пре сто ни ца ма, ко је су и те ка ко има ле ин те реса да историј ску исти ну ма ло на шмин ка ју, а сво ју уло гу у том ра зор ном свет ском ра ту учине (не)што леп шом.
СлучајЕвропскеУнијеЈед но став но ре че но, по след њих два
де сет го ди на све том је вла дао ва шинг тон а евро пом Бри сел, и они су има ли ексклу зив но пра во да осми сле и исто риј ску исти ну о дру гом свет ском ра ту и оно ме што они зо ву ан ти фа ши стич ком тра ди ци
јом евро пе при то ме ми сле ћи на ан ти фаши стич ке осно ве европ ске уни је.
Ма ко ли ко на из глед сме шно и ба нално зву чи да се не ко уоп ште озбиљ но бави про фи ли са њем (па и из ми шља њем) не ка квих ан ти фа ши стич ких ко ре на еу, то се ипак де ша ва и то ни је не ва жна став ка у кон стру и са њу оно га што се на зи ва „по литич ка ко рект ност“ ка да се раз ма тра став не ког на ро да или др жа ве пре ма про блему фа ши зма: фа ши зам се као исто риј ски фе но мен да нас ко ри сти за об ра чун са свим на сла га ма ксе но фо би је, на ци о на лизма, ре ли ги о зне ис кљу чи во сти и осталих вр ста по ли тич ки не ко рект ног по на ша ња са ста но ви шта оно га што бри сел ска биро кра ти ја сма тра при хва тљи вим и не прихва тљи вим.
европ ска уни ја је сте тво ре ви на ко ја нема ни ка кве на де на оп ста нак ако у др жа вама – чла ни ца ма то ле ри ше не то ле ран ци ју мо ти ви са ну ра сним, на ци о нал ним или ре ли ги о зним раз ло зи ма. та ко је веома пожељ но да се у не по сред ној исто ри ји на ђе не ка по ја ва ко ја сли ко ви то, и то ужа сним сли ка ма и број ка ма по ка зу је ка ко из гле да свет, па и евро па ка да ра сна, вер ска или
на ци о нал на не то ле ран ци ја еска ли ра – те се та ко фа ши зам (ко јим се де фи ни шу држав на устрој ства си ла осо ви не у до са да нај ве ћем и нај у жа сни јем свет ском ра ту) ту по ја вљу је као нај по жељ ни је стра ши ло које сва ко днев но треба јав но спа љи ва ти не би ли се евро пља ни што ви ше уда љили од на сла га не то ле ран ци је што их но си њи хо ва на ци о нал на исто ри ја.
да би се сли ка дру гог свет ског ра та до вољ но укло пи ла у по тре бе „ан ти фа шистич ког“ по ли тич ки ко рект ног пе ди греа еу, ис по ста ви ло се да је по треб но мно го ин тер ве ни са ти на исто риј ској исти ни и да је – уз мно го ба жда ре ња – евро па поста ла при род ни ба шти ник сло бо дар ске и ан ти фа ши стич ке тра ди ци је, те је исто то зах те ва ла и од но во при до шлих чла ни ца са ис то ка евро пе – бив ших при пад ни ца со вјет ског ла ге ра.
Измишљањеантифаши-стичкихтрадиција,којихнема
Било би са свим ко рект но и у сва ком погле ду при хва тљи во ка да би еу од сво јих др жа ва – чла ни ца тра жи ла да оне ис под
Руски војник поставља заставу СССР-а на пораженом Рајхстагу
На ро ди ко ји су истин ски да ли нај ве ћи до при нос осло бо ђе њу Евро пе од Хи тле ра је су, пре све га, Ру си и дру ги на ро ди СССР-а, по што је њи хо ва Цр ве на ар ми ја под не ла нај ве ће жр тве и за да ла нај же шће уда ре Вер-мах ту и ње го вим са ве зни ци ма
10 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
на сла га за бо ра ва мало откпају сво је ан тифа ши стич ке тра ди ци је и да их опет – та ко углан ца не – ста ве у из лог зва нич них наци о нал них исто ри ја. Ме ђу тим, про блем се по ја вио у то ме што су бри сел ске ели те са свим до бро зна ле да та квих ан ти фа шистич ких тра ди ци ја ствар но не ма ни ти их је ика да би ло у зе мља ма чла ни ца ма еу, чак на су прот – за бо рав је ле по по крио ру жне сло је ве исто риј ских исти на о то ме ка ко су чла ни це еу често би ле ба шти ни ци нај окрут ни јих фа ши стич ких тра ди ци ја. и он да се при сту пи ло оно ме што је ко ло ни јал на и им пе ри јал на евро па ра ди ла већ пу но пу та у про шлим ве ко ви ма – из ми шља њу истори је то ли ко да се од око ре лог фа ши сте насли ка пи то ми ан ти фа ши ста. то је зах те ва но и од дру гих на ро да, по го то во од оних ко ји су би ли спрем ни да по сва ку це ну уђу у еу. Је ди ни ко ји то ни су мо ра ли да ра де би ли су по ља ци и, на рав но, ср би, али ср би су се евро а тлант ским ин те гра ци ја ма су протста вља ли, па је би ло при род но да се њи ма до де ли уло га ба шти ни ка баш нај ру жни је европ ске тра ди ци је – фа ши зма и сва ко врсне не то ле ран ци је. та ко је оправ да на агреси ја евро а тлант ске вој ске на ср бе и при каза на као нор мал ни и очекивани об ра чун ан ти фа ши стич ке евро пе са фа ши стич ким ср би ма. то што је ова исто риј ска не прав да то ли ко очи глед на ни је би ло ва жно по што не моћ ни ср би ни су мо гли да ураде ни шта, већ са мо да по не су ети ке ту да су на след ници баш оних иде о ло ги ја ко је су нај су ро ви је уни шта ва ле управо њих.
ова по тре ба еу да се по ка же као природ ни ба шти ник ан ти фа ши стич ке тра дици је је сте ре зул тат то га што је она одав но са мо про тек то рат сада, ко је је су би ле озбиљ на ан ти фа ши стич ка си ла то ком дру гог свет ског ра та и које су, као та кве, сво ју по сле рат ну свет ску до ми на ци ју оправ да ва ле мо рал ним ка пи та лом те анти фа ши стич ке бор бе. уз то је и чи ње ни ца хо ло ка у ста, ко ја је зна чај но ути ца ла на фор ми ра ње мо дер ног све та, оба ве зи ва ла еу да се пре ма њој од ре ди, а то је зна чило да се увек бу де буд но ан ти фа ши стич ки опре де љен. ако је еу же ле ла, а је сте, да бу де члан овог пре сти жног и моћ ног клуба си ла – по бед ни ца над фа ши змом и да се упи ше у при ја те ље на ро да ко ји је страшно и нео пи си во стра дао у хо ло ка у сту, мо ра ла је да про на ђе или из ми сли сво је ан ти фа ши стич ке тра ди ци је.
СлучајАмерикесад су свој ан ти фа ши стич ки пре стиж
ко ри сти ле као мо рал ни из го вор да влада ју све том по сле дру гог свет ског рата, и ка да су по бе ди ле и у Хлад ном ра ту, ура ди ле су оно што обично чи не – ни су про ме ни ле мо дел ко ји до би ја. та ко је сада тре ба ло мо рал но оправ да ти и то што
су као је ди на пре о ста ла су пер си ла сво ју до ми на ци ју по ди гле на још ве ћи ни во и пре тво ри ле се у не при ко сно ве ног го спода ра све та. иде је о де мо кра ти ји, људ ским пра ви ма, тр жи шној при вре ди, аме рич ком сну и свим дру гим пред но сти ма аме ричког по ли тич ког и дру штве ног мо де ла је су би ле очи глед не у од но су на по ра же ни совјет ски мо дел, али је остајао про блем на ни воу ан ти фа ши стич ке тра ди ци је по што је по ра же ни ссср (чи ји је на след ник руси ја) био нај о збиљ ни ја ан ти фа ши стич ка др жа ва и ње го ву тра ди ци ју ни ка ко ни су мо гли да при ка жу као мрач но фа ши стичку. ипак, и за то су на шли мо дел и по што им је овај мон стру о зни ма не вар пре краја ња исто ри је већ ус пео са оку пи ра ним ср би ма, по кре ну ли су ма ши не ри ју „истори ча ра у ци ви лу“ ко ји су кре ну ли да изјед на ча ва ју ста љи на са Хи тле ром и та ко ни по да шта ва ју до при нос ру ског на ро да у бор би про тив си ла осо ви не. „да кле, руси је су пу ца ли у на ци сте, али, у су шти ни, они су јед на ко мрач ни и ни шта ни су бо љи од омра же ног фа ши зма, ко ји су сад храбро по ра зи ле, док еу и да нас ба шти ни ту тра ди ци ју бо ре ћи се про тив мо гућ но сти да се фа ши зам по вам пи ри, по го то во код ср ба и ру са...“ – нај јед но став ни је при каза но, ова ко зву чи док три на ко јом су це ле две де це ни је евро а тлант ски исто ри ча ри по ку ша ва ли да ср бе и ру се ис ти сну из анти фа ши стич ке тра ди ци је све та.
Ме ђу тим, пу ти но ва ру си ја је по ре ме тила од но се сна га и ре ши ла да ви ше не се ди на оп ту же нич ког клу пи ре зер ви са ној за по ра же не зе мље. и упра во кре ће озбиљна ак ци ја ру ске др жа ве на спре ча ва њу не на уч не ре ви зи је исто риј ске исти не о дру гом свет ском ра ту и об но ви пре сти жа ан ти фа ши стич ких тра ди ци ја цр ве не арми је и ње них са ве зни ка.
Српскислучајда нас у ср би ји не ма оних ко ји има ју
сна ге да са др жав нич ком му дро шћу присту пе овом по слу и за ср бе из бо ре исти ста тус ка кав ће за ру се из бо ри ти њи хо ва др жа ва. че сто се де ша ва да крип то ти то истич ке сна ге – би ло да се на ла зе на стра ни на токви слин га, би ло да глу ме бор це против аме рич ке оку па ци је – овај ру ски та лас ко ри сте ка ко би по но во и је ди но ти ту врати ли оре ол ан ти фа ши стич ког бор ца прикри ва ју ћи чи ње ни цу да је у пар ти зан ском по кре ту баш он био најсум њи вија ка ри ка по што је пред ста вљао лич ност оба ве штајно по ве за ну са на ци стич ким слу жба ма и пре не го што је дру ги свет ски рат по чео.
овај текст, као и цео број Дверисрпских, по све ћен европском фашизму и словенском антифашизму је сте по ку шај да се срп ском на ро ду у це ли ни вра ти исто ријско ме сто ко је му при па да на три би на ма
по бед ни ка над фа ши змом. по треб но је зато прет ход но раз мон ти ра ти на ка зну конструк ци ју евро а тлант ске ан ти фа ши стич ке ми то ма ни је.
Митовиињиховоналичјеисти на о дру гом свет ском ра ту је вео
ма сло је ви та, па по јед но ста вљи ва ња увек има ју укус пре кра ја ња исто риј ске исти не. ипак, не ка по јед но ста вљи ва ња ни је могу ће из бе ћи, али она о ко ји ма ће мо ов де го во ри ти ни су по сле ди ца по тре бе да се сло же ни до га ђа ји пред ста ве јед но став но ка ко би се схва тио њи хов сми сао. ова појед но ста вљи ва ња су пре тво ре на у ми то ве по год не за ма сов ну упо тре бу уз ја сну наме ру да се њи ма оства ри од ре ђе на по литич ка ма ни пу ла ци ја.
Заштојеантинацистичкаборбапосталаантифашистичка
ве ли ка уло га тре ћег рај ха, Хи тле ра и на ци зма у иза зи ва њу дру гог свет ског ра та није спор на. са ве знич ка ко а ли ција про тив си ла осо ви не, на чи јем че лу је би ла не мач ка, ни је до би ла на зив ан ти хитле ров ска или ан ти на ци стич ка ко а ли ци ја, већ је на зва на ан ти фа ши стич ком ко а лици јом. за што је то та ко ако би веома ла ко мо гло да се до ка же да оне др жа ве ко је су се бе на зи ва ле фа ши стич ким ни су би ле спрем не ни ти су же ле ле да иза зо ву рат таквих раз ме ра ка кав је иза зва ла Хи тле ро ва не мач ка? све оно што је тај рат учи ни ло тоталним и то ли ко ра за ра ју ћим (хо ло кауст, блиц криг, кон цен тра ци о ни ло го ри за ра сно уни ште ње, те ро ри стич ка бом бардо ва ња ци вил них ци ље ва) је су те ко ви не на ци стич ке иде о ло ги је и ме то до ло ги је ра то ва ња.
ова тер ми но ло шка за ме на ни је слу чајна и је сте по сле ди ца ви ше стру ких по литич ких ма не ва ра уну тар ан ти фа ши стич ке ко а ли ци је.
тер мин ан ти фа ши зам при па да тра ди цији ле вих по кре та и сво ју ве ли ку про мо ци ју на ла зи у шпан ском гра ђан ском ра ту, ка да су се та ко на зи ва ле раз не вој ске у бор би про тив Фран ко ве ар ми је, озна че не као фа ши стич ке. три де се тих го ди на два де сетог ве ка по сто ја ла је оштра иде о ло шка, по ли тич ка, па и ору жа на бор ба из ме ђу ко му ни стич ких, со ци ја ли стич ких и дру гих ле вих по кре та и фа ши стич ких и кле рофаши стич ких по кре та ши ром евро пе (Францу ска, шпа ни ја, пор ту га ли ја, аустри ја, пољ ска, ...). у то вре ме гра ђан ске сна ге у евро пи су би ле по стра ни или че сто веома на кло ње не фа ши стич кој оп ци ји као реак ци ји на по ли тич ко на си ље и екс тре мизам ко ји је до ла зио са ле ви це. по ја ва наци о налсо ци ја ли зма у не мач кој још увек ни је по сма тра на као бит на пре крет ни ца,
1/2010 l Двери српске l 11
већ се сам тај по крет, ње гов ли дер и њихов вр то гла ви успон у не мач ком дру штву по сма трао као део фа ши стич ког по кре та ши ром евро пе. ову коб ну гре шку свет ће у надолазећем рату пла ти ти ми ли о ни ма жи во та.
и по ред то га што је то ком три де се тих го ди на про шлог ве ка глав ни про тив ник фа ши зма био ле ви и ко му ни стич косо ција ли стич ки по крет, док је гра ђан ска европа ста ја ла по стра ни или чак, у тој борби, по др жа ва ла фа ши зам, крај ове де це ни је до не ће нео че ки ва ни пре о крет. ссср као цен тар ко му ни стич ке ак ци је це лог све та пот пи су је спо ра зум ри бен троп–Мо лотов са Хи тле ро вом не мач ком и на ред них не ко ли ко го ди на сре ди ште су ко ба се са фа ши стич коан ти фа ши стич ког су ко ба леви це и екс трем не де сни це помера на сукоб гра ђан ске евро пе, под бри тан ским вођ ством, и на ци стич ке не мач ке, ко ја је из ра сла у озбиљ ну прет њу европ ској безбед но сти. ипак, по при ро ди фа на тич не и ира ци о нал не мр жње ко ју је Хи тлер га јио пре ма сло ве ни ма и бољ ше ви зму, ова пау за у су ко бља ва њу траје крат ко и већ после неколико го ди на не мач ка за по чи ње то тал ни рат про тив сссра, чи ме све ко муни стич ке сна ге у евро пи поново по ста ју за кле ти не при ја тељ на ци зма, те се у пр ви план вра ћа ре то ри ка гра ђан ског ра та из шпа ни је. са да но ви са ве зни ци по ну жди – ссср са мно штвом ко му ни стич ких покре та и ге ри ла ши ром евро пе (по др жа ни од нај моћ ни је оба ве штај не струк ту ре тог вре ме на – ко мин тер не) са јед не, и ан гло аме рич ки ори јен ти сан део гра ђан ске европе, с дру ге стра не, мо ра ју да осми сле пропа ганд ну ма три цу до вољ но ја сну за моби ли са ње гра ђа на евро пе у ве ли ку бор бу про тив Хи тле ра и ње го вих са ве зни ка. и, као и увек, це не ћи из у зет на до стиг ну ћа ко му ни стич ког агит про па (јед не од нај бољих про па ганд них ма ши не ри ја у исто ри ји чо ве чан ства), за пад ни са ве зни ци при хвата ју по де лу чо ве чан ства на ан ти фа шистич ко и фа ши стич ко јер је ова ква по де ла ско ро као ар хе тип ска по де ла на до бро и зло. истин ска по де ла би би ла по де ла света на хи тле ров ски и ан ти хи тле ров ски део, али то што је по де ла оста ла на фа ши зму и ан ти фа ши зму је сте не више него по ли тичкопро па ганд на под ва ла ко ју су обе стране овог но вог са ве зни штва ко ри сти ле у ме ђу соб ном над и гра ва њу.
ко му ни стич ки ан ти хи тле ров ски по крети су же ле ли да се кроз об ра чун са Хи тлером ота ра се и свих дру гих фа ши стич ких ре жи ма у евро пи (без об зи ра на то да ли су они уче ство ва ли у ра ту на стра ни Хитле ра), док су про бри тан ске европ ске ели те ову ко му ни стич ку ини ци ја ти ву анти фа ши зма при хва та ле ка ко би из бе гле да се отво ри пи та ње њи хо ве са рад ње са фа ши стич ким по кре ти ма у вре ме ка да су фа ши зам ви де ли као ефи ка сну бра ну против бољ ше ви за ци је сво јих др жа ва. та ко је по де ла оста ла на фа ши зму и ан ти фа ши зму иако ни је би ла пот пу но по ду дар на са реал но шћу.
Још јед на чи ње ни ца је бит на да би се схва ти ло ка ко је по де ла све та на ан ти фаши стич ки и фа ши стич ки у дру гом светском ра ту уме сто по де ле на хи тле ров ски и ан ти хи тле ров ски, ко ја би би ла исти ни ти ја, постала доминантна: нај ве ћи део ан ти хитле ров ске бор бе у оку пи ра ној евро пи води ле су ко му ни стич ке ге ри ле и оба ве штајне мре же и оне су (од тре нут ка ка да је Хитле ра на пао ссср) под не ле нај ве ће жр тве у тој бор би, по го то во у за пад ној евро пи.
Митоевропскомантифашизмуразоткриваистинуоевропскомфашизмуисловенскомантифашизму
чињеница је да су у евро пи то ком Хитле ро ве оку па ци је је ди ни ефи ка сан и ору жа ни от пор, по це ну ве ли ких људ ских жр та ва, пру жа ли пре те жно сло вен ски наро ди, пре све га ру си, по ља ци и ср би. држа ве и на ро ди ко ји са да чи не европ ску уни ју су или са ра ђи ва ли са Хи тле ром или мир но че ка ли да се рат за вр ши, а он да да се при кљу че по бед ни ку.
ве ли ка Бри та ни ја је ра то ва ла са Хи тлером и под сво јом вој ном ко ман дом оку пила остат ке европ ских вој ски, док је у окупи ра ној евро пи има ла мре жу сво јих обаве шта ја ца и ди вер за на та. Ме ђу тим, ова мре жа ни ка да ни је би ла у ста њу да бар је дан не сло вен ски европ ски на род по дигне на отво ре ни ору жа ни уста нак про тив Хи тле ра. то је исти на о ан ти фа ши стич ком до при но су са да шњих чла ни ца еу и ми ту о њи хо вим по кре ти ма от по ра. ова исти на, ме ђу тим, не ума њу је хе рој ски до при нос оних Фран цу за, да на ца, Хо лан ђа на, не маца и дру гих евро пља на ко ји су сво је жи
во те по ло жи ли у бор би про тив на ци зма. њи хо ва ма ло број ност – у од но су на жр тве на ро да ко ји су се ору жа ним устан ци ма супрот ста ви ли Хи тле ру – са мо је до каз ко лико је њи хо ва лич на жр тва би ла ве ли ка јер би ла је на су прот ве ћин ском рас по ло же њу у њи хо вим на ро ди ма.
до бро је по зна та и исти на о то ме да су не мач ка, ита ли ја, аустри ја, шпа ни ја, Мађар ска, Хр ват ска, па и Фран цу ска има ле на власти сво је ја ке и аутен тич ке фа шистич ке по кре те. Ме ђу тим, но ва от кри ћа у ар хи ва ма бри тан ских оба ве штај них служби са да ба ца ју све тло и на чи ње ни цу да су бри тан ски аген ти би ли и љу ди по пут ита ли јан ског фа ши стич ког во ђе Бе ни та Му со ли ни ја (од 1917) или уста шког поглав ни ка ан те па ве ли ћа (од 1925). ка да се у об зир узме и на ци стич ка фа сци ни ра ност ра си стич ком им пе ри јал ном по ли ти ком Бри та ни је, до ла зи мо до чи ње ни це да је ути цај ве ли ке Бри та ни је на ра ђа ње и раст фа ши зма у евро пи из ме ђу два свет ска рата био огро ман. исто та ко је по зна то да су пред став ни ци аме рич ког круп ног ка пи тала (по пут Форда и дру гих ком па ни ја) би ли озбиљ ни фи нан си је ри на ци стич ке вла сти и ин ве сти то ри у не мач ку при вре ду и ратну ма ши не ри ју. ка да се ово ме при до да и чи ње ни ца да су Бри тан ци, за јед но са обаве штај ним струк ту ра ма сада, а пре ко мре же ва ти ка на, по мо гли мно гим на цистич ким, уста шким и фа ши стич ким злочин ци ма да током Хладног рата по бег ну у др жа ве ла тин ске аме ри ке, он да крај ње сум њи во из гле да њи хо во пра во да се пози ва ју на свој ан ти фа ши стич ки до при нос у дру гом свет ском ра ту.
на ро ди ко ји су истин ски да ли нај ве ћи до при нос осло бо ђе њу евро пе од Хи тле ра је су, пре све га, ру си и дру ги на ро ди сссра по што је њи хо ва цр ве на ар ми ја под не ла нај ве ће жр тве и за да ла нај же шће уда ре вер мах ту и ње го вим са ве зни ци ма. по моћ ко ју је вој ска сада, в. Бри та ни је и дру гих европ ских на ро да у са ста ву ан гло а ме ричких сна га да ла цр ве ној ар ми ји је сте ве лика, али је не у по ре ди во ма ње бит на ако се зна да су се глав не бит ке до 1944. во ди ле на ис точ ном фрон ту, где је вер махт из губио нај ве ћи део сво је сна ге. ис кр ца ва ње у нор ман ди ји би ло би пот пу ни фи ја ско да су та мо че ка ле све же не мач ке ди ви зи је и да оне прет ход но нису ис кр ва ри ле на источ ном фрон ту. с дру ге стра не, на ро ди ко ји су у оку пи ра ној евро пи озбиљ но пружа ли ору жа ни от пор си ла ма осо ви не били су по ља ци, ср би и, не што ма ње, Гр ци. сви оста ли европ ски на ро ди ни су има ли озби љан ору жа ни по крет от по ра про тив на ци стич ке оку па ци је. по сле рат ни ми тови о не ка квом ве ли ком по кре ту от по ра у Фран цу ској, дан ској, Хо лан ди ји и сличним др жа ва ма је су обич на из ми шљо ти на. на рав но да је би ло хра брих по је ди на ца и
Исто риј ска је исти на да су у Евро пи то ком Хи тле ро ве оку па ци је је ди ни ефи ка сан и ору жа ни от пор, по це ну ве ли ких људ ских жр та ва, пру жа ли пре те жно сло вен ски на ро ди, пре све га Ру си, По ља ци и Ср би
12 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
гру па ко је су се на раз не, че сто не на силне и суб вер зив не на чи не су прот ста вља ли Хи тле ру, те су мно ги од њих и стра да ли, али ка да се то упо ре ди са стра шним страда њи ма по ља ка и ср ба и са же сто ким ору жа ним устан ци ма ко је су на ши на ро ди по ди за ли, он да се овај за пад но е вроп ски по крет от по ра на ци зму мо же све сти на оно што је за и ста и био – про ду же на рука оба ве штај не мре же са ве зни ка и ни шта ви ше.
Митојугословенскомантифашизму–истинаједајепостојаосамосрпскиантифашизам
као и мит о брат ству и је дин ству ју госло вен ских на ро да, ко јим су ти то и сти уз по др шку за пад них ме тро по ла срп ски народ преко пола века држали у по кор ности, та ко је и мит о ју го сло вен ском ан тифа ши зму обич на под ва ла.
на Бал ка ну су, по ред ср ба, је ди но Гр ци има ли јак ору жа ни по крет, ко ји је пру жао от пор пр во ита ли ји, а он да и не мач кој све вре ме дру гог свет ског ра та. тај по крет је био по де љен на гра ђан ски и ко му ни стички део, а ко му ни стич ки је био да ле ко орга ни зо ва ни ји и ак тив ни ји. то, ме ђу тим, ни је сме та ло ан гло а ме рич ким сна га ма да га у кр ви ли кви ди ра ју по ка пи ту ла ци ји немач ке, ка да су грч ки пар ти за ни зах те ва ли да се на ро ду омо гу ћи сло бод но из ја шњава ње о то ме у ка квом ће по рет ку жи ве ти.
на про сто ри ма бив ше кра ље ви не Ју госла ви је ни је би ло ни ка квог ју го сло вен ског ан ти фа ши зма у вре ме ка да је Хи тле ро ва не мач ка би ла не при ко сно ве ни го спо дар евро пе. та да је је ди ни ан ти фа ши зам био срп ски јер су оба ге рил ска ан ти фа ши стичка по кре та – и рав но гор ски и пар ти зан ски – чи ни ли у ве ли кој ве ћи ни ср би. Хр ва ти, бо сан ски му сли ма ни, шип та ри, Ма ђа ри, Бу га ри и дру ги би ли су са ве зни ци Хи тле ра и че сто су су ро ви је са ти ра ли срп ске устани ке и на род не го са ми не мач ки и ита лијан ски оку па то ри. и у овим на ро ди ма посто је ча сни из у зе ци ко ји су сво је жи во те по ло жи ли у бор би про тив на ци зма и њего вих са ве зни ка, али су они још ма ло бројни ји не го ан ти фа ши сти у за пад но е вропским на ро ди ма.
Двасрпскаантифашистичкапокрета
срп ски ан ти фа ши зам се ор га ни зо вао у два ору жа на, ге рил ска по кре та, ме ђу собно су ко бље на, али ма ње – ви ше јед на ко ан ти фа ши стич ки опре де ље на. пр ви, који се ору жа но ор га ни зо вао и по чео сво ју бор бу и пре на па да не мач ке на ссср, био је Равногорски покрет ђе не ра ла дра же Ми ха и ло ви ћа – Ју го сло вен ска вој ска у
отаџ би ни (Јвуо), и дру ги, ко ји је сво ја оружа на деј ства за по чео тек по ди рек ти ви из Мо скве, тј. по от по чи ња њу не мач ке ин вази је на ссср, партизански покрет – народ но о сло бо ди лач ка вој ска (нов).
Гра ђан ски рат, ко ји је по тре сао срп ски на род услед су ко бља ва ња ова два ан тифа ши стич ка по кре та, до вео је до до дат них и не по треб них жр та ва, и он са мо све до чи о не до ра сло сти та да шњих срп ских ели та, као и о чи ње ни ци да су на че лу пар ти занског по кре та би ли про фе си о нал ни ре волу ци о на ри (да на шњом тер ми но ло ги јом ре че но – те ро ри сти) ко ји су ста ње оп штег ра та про тив ср ба на Бал ка ну и по тре бу срп ског на ро да да се ору жа но ор га ни зу је и за шти ти ис ко ри сти ли ка ко би «ре во луци о нар ном бор бом» до гра би ли власт и у наредних неколико деценија ор га ни зова ли је дан ду бо ко ан ти срп ски по ре дак. у све му ово ме права уло га Јо си па Бро за још ни да нас ни је ра све тље на, али за то још истра ја ва мит о то ме ка ко је он био ве ли ки ан ти фа ши стич ки во ђа на Бал ка ну.
ти то и стич ка дик та ту ра је чи та вог свог тра ја ња бес кру пу ло зно фал си фи ко ва ла исто ри ју пра ве ћи ми то ве о ју го сло венском ан ти фа ши зму, о то ме ка ко је рав ногор ски по крет био кви слин шки, ка ко је Броз био не при ко сно ве ни во ђа нова (а исти на је да је све сво је кон ку рен те то ком ра та ли кви ди рао за то че сто користећи на ци стич ку оба ве штај ну струк ту ру, као што је и исти на да су пар ти за ни за ње го во ли дер ство ве ћи ном са зна ли тек на кра ју ра та) и на кра ју пра ве ћи нај мон стру о знији од свих ми то ва и ла жи – из јед на ча ва ње чет нич ког рав но гор ског по кре та са хр ватским уста ша ма. то је било то ли ко без оч но
да би мо гло да се упо ре ди је ди но са могућ но шћу да не ко де Го лов по крет из једна чи са на ци стич ким ссом.
ка ко је пар ти зан ски по крет у ср би ји и све ту већ пре те ра но про мо ви сан као једи ни ан ти фа ши стич ки по крет, нор мал но је и исто риј ски ис прав но што се не прекид но зах те ва ре ха би ли та ци ја рав но горског по кре та јер је то нај бо љи на чин да се сру ши ан ти срп ски мит о ју го сло вен ском ан ти фа ши зму.
Истинаоосталимбалканскимнародима
исти на о на ро ди ма Бал ка на је и та да су Бу га ри ма сов но по др жа ва ли свој цари стич ки мо нар хофа ши зам и да су би ли су ро ви оку па то ри ср би је и Ма ке до ни је, да су шип та ри би ли ма сов но ор га ни зо вани у фа ши стич ке фор ма ци је ко је су спрово ди ле ге но цид над ср би ма (што и да нас чи не), да су бо сан ски му сли ма ни по држа ва ли уста шку др жа ву, а пред крај ра та и са ми фор ми ра ли сво је, му сли ман ске сс је ди ни це – Хан џар ди ви зи ју, док су ма совно уче ство ва ли у нај стра шни јем ге но ци ду над ср би ма по чет ком не мач коита ли јанске оку па ци је. Ма ђа ри су та ко ђе да ва ли пот пу ну на род ну по др шку Хор ти је вој фаши стич кој дик та ту ри и спро ве ли не ко лико стра шних ге но цид них ак ци ја про тив ср ба и Је вре ја. ипак, убе дљи во нај страшни ји и нај не чо веч ни ји траг у то ку дру гог свет ског ра та на Бал ка ну, а мо жда и ши ре, оста ви ли су Хр ва ти.
уста шки ре жим је сте био са ста вљен од ша чи це те ро ри ста ко ји су на власт до веде ни не мач ким и ита ли јан ским тен ко ви
Први устаник против нацизма у окупираној Европи - Ђенерал Дража са својим српским народом
1/2010 l Двери српске l 13
ма, али је била из не на ђу ју ћа ма сов на подр шка ко ју су њи хо ви пла но ви бр зо до били у хр ват ском на ро ду. већ по сле не пу них ме сец да на од до ла ска на власт уста ше успе ва ју да ор га ни зу ју ма сов ну ег зе ку ци ју срп ског ста нов ни штва у ндХ – ма сов ност ег зе ку то ра ко ји су при хва ти ли да у име хрват ства и ри мо ка то лич ке ве ре на нај страшни је на чи не уби ја ју ср бе, без об зи ра на пол и уз раст, је сте збу њу ју ћа јер је си гурно да уста шка ор га ни за ци ја ни је има ла та ко раз гра на ту ин фра струк ту ру ко ја би та ко брзо тако ма со ван зло чин могла да ор га ни зу је на та ко ве ли ком про сто ру. ова чи ње ни ца нај о збиљ ни је све до чи о хр ватских ма сама јер осве тља ва сву ду би ну раси стич ке и ре ли ги о зне мр жње ко ја је деце ни ја ма би ла уса ђи ва на у тај на род. усташе су са мо пре по зна ле тај мрач ни по рив и сво ју власт за сно ва ле на под сти ца њу тог уби лач ког на го на код свог на ро да. Хр ватске ели те, ри мо ка то лич ка цр ква у Хр ва та (уз по др шку ва ти ка на и па пе) де це ни ја ма су при пре ма ле хр ват ске ма се да од го во ре на су ма ну ти по зив уста ша. и од зив је био ма со ван и мон стру о зан.
по себ но је по треб но рас крин ка ти мит о хр ват ским пар ти за ни ма.
„Хрватскиантифашизам“нај бе зоч ни је ли це мер је хр ват ских др
жав ни ка је сте оно ка да се они по зи ва ју на не ка кве ан ти фа ши стич ке и пар ти занске тра ди ци је. они то, на рав но, чи не као нај бе скру пу ло зни ји ба шти ни ци оног фалси фи ко ва ња исто ри је ко је се де ша ва ло у мно гим на ро ди ма ко ји су се не дав но ослобо ди ли од ко му ни зма, па би да по ли тич ки ко рект но при ка жу сво ју уло гу у дру гом свет ском ра ту ка ко би европ ску уни ју умилостивили да их при ми у сво је окри ље. у слу ча ју Хр ват ске овај ма не вар фал си фико ва ња исто ри је је нај бе стид ни ји.
на и ме, ка да хр ват ски пред сед ник ка же да су Хр ва ти пр ви пар ти за ни у евро пи, то је мон стру о зна не и сти на ко ју мо же из рећи са мо чо век без има ло мо рал не од говор но сти. то би би ло рав но из ја ви не мачког пред сед ни ка да је не мач ка, уства ри, пр ва жр тва на ци зма по што су пр ви Је вреји по би је ни у ло го ри ма на тлу не мач ке.
исти на о устан ку у Хр ват ској 1941. је сте да су те ору жа не фор ма ци је чи ни ли ср би ко ји су узе ли оруж је у ру ке ка ко би се одбра ни ли од уста шког ге но ци да (оног ге ноци да ко ји је у том тренутку до био ма сов ну по др шку Хр ва та) и да они ни су би ли ни све сни ан ти фа ши стич ке ди мен зи је сво је бор бе јер се тада ни су бо ри ли чак ни против си ла осо ви не, већ са мо про тив хр ватске вој ске, ко ја би их, да се ни су ору жа но су прот ста ви ли, све од ре да по би ла на најзвер ски ји на чин.
ти то и стич ка дик та ту ра, по др жа на од евро а тлант ских струк ту ра и ва ти ка на, деце ни ја ма је тро ва ла свест на шег на ро да из ми шља ју ћи и креирајући ми то ве о ан тифа ши стич кој бор би. то је, раз у ме се, ра ђено и у дру гим др жа ва ма у ко му ни стич ком ла ге ру. али ова фал си фи ко ва на исто ри ја у бив шој Ју го сла ви ји има посебну димензију јер је нај ве ћи број ми то ва слу жио да би се по кри ла срам на уло га Хр ва та и дру гих југо сло вен ских на ро да у по др шци на ци зму, ко ја је би ла да та не за то што су њи хо ве ели те ве ро ва ле у тај по ре дак, већ за то што им је тај по ре дак омо гу ћа вао нај су ро ви је и не ка жње но зло ста вља ње ср ба.
Миторимокатоличкомпокретуотпора
уло га ва ти ка на у дру гом свет ском ра ту је из у зет но срам на, о чему је писао ве лики број свет ских исто ри ча ра и ин те лекту а ла ца, та ко да је ово је дан од сла би је одр жа ва них и одржаних ми то ва. ипак, ка да ва ти кан од го ва ра на бол ну исти ну да је био до бар Хи тле ров и Му со ли ни јев сарадник, он да у пр ви план ста вља мит о ри мо ка то лич ком стра да њу од фа ши зма и сла ба шном от по ру ко ји су пружили не ки ри мо ка то лич ки ин те лек ту ал ци.
исти на је сте да су хи ља де ри мо ка толич ких све ште ни ка стра да ле од на ци ста и да су мно ги од њих из гу би ли жи во те, али углав ном у пољ ској. то је би ло све штенство ни жег ран га на ле стви ци ри мо ка толич ке хи је рар хи је, и они су стра да ли као про тив ни ци на ци стич ке оку па ци је ко ји су би ли укљу че ни у пољ ски по крет от пора – они сво је су прот ста вља ње на ци зму нису за сни ва ли на ста ву ва ти ка на, већ на пољ ском па три о ти зму и стра да ли су као пољ ски ро до љу би, а не као след бе ни ци ва ти ка на.
тач но је и да су у другим европским народима ма ње гру пе ри мо ка то лич ких ин те лек ту а ла ца би ле ор га ни зо ва не у слаба шни и не на сил ни по крет от по ра – у итали ји, не мач кој, Фран цу ској, ... стра да ју ћи као про тив ни ци Хи тле ро вог по рет ка, ови хра бри љу ди са хри шћан ским ето сом били су осно ва оно га што ће по сле ра та би ти де мо хри шћан ски по крет у ита ли ји, за падној не мач кој, Ба вар ској (со ци јал нохришћан ски по крет) и ко ји ће у пр вој де це нији по сле дру гог свет ског ра та обликовати социјално одговорни модел капитализма. и ка да се ва ти кан по зи ва на пољ ско свештен ство и ри мо ка то лич ке иде о ло ге демо хри шћан ских гру па и њихов от по р наци зму, он не из ми шља, већ из но си исти ну о њи хо вој бор би про тив на ци зма, али та исти на је са мо део це ле исти не, и ва ти кан по ко зна ко ји пут ов де ко ри сти је зу ит ску
лу ка вост – за ма ни пу ла ци ју је по лу и сти на увек бо ља од не и сти не.
де мо хри шћан ски по крет евро пе је сте ни као из ри мо ка то лич ких (у Хо лан ди ји и из про те стант ских) гру па от по ра на цизму, али ње го ва ма сов ност и ути цај ду го де це ни ја по сле дру гог свет ског ра та нису за сно ва ни на овим ма лим тач ка ма от по ра Хи тле ру. они је су би ли ин спи ра ци ја, али је пра ва ин фра струк ту ра мо дер них демо хри шћан ских пар ти ја у евро пи на ста ла мно го ра ни је. ис тра живањем њених корена, от кри ва се мрач на уло га ва ти ка на у по др шци Му со ли ни је вом и Хи тле ро вом по хо ду на власт у сво јим на ро ди ма.
ва ти кан је, наиме, од по ло ви не 19. ве ка у евро пи (не мач ка, Фран цу ска, ита ли ја, ...) имао про блем са но во на ста лим кон цептом на ци о нал них др жа ва, ко је су же ле ле да њи хо ви гра ђа ни буду пот пу но уклопље ни у су ве ре ну власт сво јих др жав них по ре да ка. Јед но став ни, агре сив ни на ци она ли зам тог вре ме на ни је тр пео уни верзал не цен тре мо ћи ка кав је био ва ти кан, ко ји су гра ђа не на ци о нал них др жа ва римо ка то лич ке ве ре оба ве зи ва ли да сво ју по кор ност ду гу ју том цен тру (рим ском па пи), ван др жа ве ко јој су при па да ли. тако је от по че ло оно што ће се у Би змарко вој не мач кој на зва ти „кул тур ни рат“, тј. Би змар ков по ку шај да на ни воу ци вил ног дру штва нем це ри мо ка то лич ке ве ре отргне из по кор но сти ва ти ка ну. ова бор ба је би ла же сто ка и у ита ли ји (ко ја ће тек под Му со ли ни јем ре гу ли са ти сво је од но се са ва ти ка ном), као и у Фран цу ској. оно што је за ни мљи во за ову те му је сте чи ње ни ца да су ри мо ка то лич ки вер ни ци ову бор бу из др жа ли ор га ни зо ва ни у ве ли ке ри мока то лич ке по ли тич ке стран ке, од ко јих су нај зна чај ни је би ле на род на пар ти ја у ита ли ји и пар ти ја цен тра у не мач кој. ове ве ли ке пар ти је ри мо ка то ли ка ор га ни зова них да се од бра не од се ку лар не агре сије про тив ва ти кан ског ути ца ја у ита ли ји и не мач кој че сто су би ле на вла сти и има ле су огром ну и раз гра на ту пар тиј ску инфра струк ту ру, као и озбиљ но упо ри ште у ве ли ком де лу гла сач ког те ла на ве де них др жа ва.
Ме ђу тим, ка да у ита ли ји на сце ну сту пи Му со ли ни јев фа ши стич ки по крет, ва ти кан са њим пра ви до го вор и ру ко вод ству народ не пар ти је (Par ti ti Po po lo re) наређује да уки не свој рад и са му пар ти ју, па да инфра струк ту ру пар ти је ста ви на рас по ла гање фа ши сти ма и да гла сач ко те ло убе ди да је са да вре ме да се по др жи фа ши стич ки ре жим. то исто ће ва ти кан учи ни ти и де сет го ди на ка сни је у не мач кој уки да ју ћи парти ју цен тра (Cen trum) и упу ћу ју ћи сво је ри мо ка то лич ке гла са че да убу ду ће по држа ва ју на ци стич ки ре жим.
по сле дру гог свет ског ра та, ка да ду ва ју но ви евро а тлант ски и, опет, ан ти со вјет ски
14 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
и ан ти ко му ни стич ки ве тро ви, ва ти кан обна вља струк ту ру ко ју је по зај мио фа шисти ма и на ци сти ма, и са да од ових структу ра ста рих ри мо ка то лич ких пар ти ја прави ве ли ке де мо хри шћан ске пар ти је у итали ји и за пад ној не мач кој, док у јав но сти осми шља ва мит о то ме ка ко су ове моћ не пар ти је на ста ле од ма ло број них гру па римо ка то лич ког от по ра Хи тле ру (гру па ко је су у сво јим на ро ди ма и у са мом ри мо като лич ком по рет ку увек би ле мар ги нал не и не у ти цај не).
Фашистичкипапаиусташкипокрет
на кло ност па пе пи ја XII Хи тле ру и Мусо ли ни ју је оп ште по зна та, као и ње го ва пре ћут на са гла сност са ан ти се мит ском кам па њом у евро пи, али оно што је ма ње по зна то јесте са ста нак из ме ђу ње га и надби ску па спел ма на (сад) одр жан по ло вином 1943, ка да је овај окрет ни и ути цај ни над би скуп папи пре до чио чи ње ни цу да ће Хи тлер из гу би ти рат (већ је цр ве на ар ми ја до би ла бит ке код кур ска и на ста љин граду). то је ватикану био знак да мо ра хитно да на пу шта брод ко ји то не, а за ко ји се па па пи је XII та ко све срд но при ве зао. и већ та да је осми шље на иде ја о ује ди ње ној евро пи као ан гло а ме рич кој бра ни против бу ду ћег не при ја те ља, а та да шњег саве зни ка, сссра, и ко му ни стич ке на је зде, ко ја ће се де си ти ка да пад не Хи тле ров по ре дак. већ та да су осми шље ни ан глоа ме рич ка по др шка и спа са ва ње ка дро ва фа ши стич ких и на ци стич ких ре жи ма широм евро пе, у до број ве зи са ва ти ка ном, а ко ји ће би ти упо тре бљи ви за «мирнодопску» бор бу про тив со вје та. ка на ли ко ји ма ће се они из вла чи ти на аме рич ки кон тинент ићи ће пре ко раз гра на те оба ве штајне мре же ва ти ка на („па цов ски ка на ли“) уз обез бе ђе ње бри тан ских и аме рич ких аге на та. та ко ће мно ги рат ни зло чин ци са зна чај ним ути ца јем у ри мо ка то лич ким наро ди ма евро пе или струч ња ци у на у ци и оба ве штај ном ра ду из бе ћи за слу же ну казну и мно го де це ни ја по сле ра та мир но ужи ва ти све бла го деати сло бо де у Ју жној и се вер ној аме ри ци.
за ни мљи во је и да је иде ја европ ске уније би ла осми шље на као европ ски фронт пре ма сссру и да су ње ни осни ва чи би ли по ли ти ча ри ри мо ка то лич ког опре де љења ко ји су у не мач кој и дру гим др жа ва ма – осни ва чи ма би ли по ве за ни са на ци стичким и фа ши стич ким тра ди ци ја ма.
нај мрач ни ја уло га ва ти ка на у по др шци фа ши стич ким ре жи ми ма оства ре на је у Хр ват ској, где су као офи ци ри ндХ мно ги ри мо ка то лич ки све ште ни ци уче ство ва ли у нај стра шни јим ма са кри ма над ср би ма. ри мо ка то лич ки кли ри ци (оба по ла) би ли су на че лу кон цен тра ци о них ло го ра смрти, ка кав су Ја се но вац и остали ло го ри у
ндХ. не ча сни рад ри мо ка то лич ких „часних се ста ра“ остао је упам ћен и у ло гори ма за уби ја ње срп ске, је вреј ске и ромске де це у Ја стре бар ском. ка да је ор ги ја уби ја ња ср ба иза зва ла ма сов ни ору жа ни уста нак у срп ским кра је ви ма ндХа, Берлин је мо рао да за у зда хр ват ску вој ску јер је пре ти ла опа сност да се по ре дак на том де лу евро пе пре тво ри у све оп шти ха ос. та да над би скуп сте пи нац (ко га је ва ти кан про гла сио за све ца) по чи ње ма сов но „покр шта ва ње“ ср ба и њи хо во пре во ђе ње из пра во слав не у ри мо ка то лич ку ве ру – ово „по кр шта ва ње“ је учи ње но у сен ци хр ватског но жа јер је из бор ср ба био из ме ђу стра шне смр ти и мо гућ но сти да се са ближњи ма пре жи ви у ри мо ка то лич кој ве ри. та да је, у окви ру не мач ког пла на па ци фико ва ња ндХа, осми шље на и оку па тор ска фар са са „Хр ват ском пра во слав ном црквом“, ко ја се ових да на об на вља у са дашњој не за ви сној др жа ви Хр ват ској.
кру ну на лу ци фер ско лу кав ство ва тика на у спа ша ва њу Хр ва та од за слу же не ка зне због уче шћа у ге но ци ду и са ве зништва са Хи тле ром је сте ор га ни зо ва ње ма сов ног пре ла ска хр ват ске вој ске, на кра ју ра та, из ре до ва си ла осо ви не у парти зан ску вој ску, тј. под ко ман ду Јо си па Бро за. ка ко су и Хр ва ти (пре ко ва ти ка на) са зна ли да Хи тлер гу би рат, већ кра јем 1943, а ин тен зив но 1944. по чи њу по куша ји па ве ли ћа да пре го ва ра са ан глоаме ри кан ци ма, за тим пре го во ри уста ша и пар ти за на у за гре бу, па суб вер зив на ак ци ја хр ват ских по ли ти ча ра, по др жа них чер чи лом, у лон до ну ка ко би ју го сло венска кра љев ска вла да и ди на сти ја пре шле на стра ну Јо си па Бро за и из да ли ђе не рала Ми ха и ло ви ћа и рав но гор ски по крет. та да чи та ве је ди ни це хр ват ске вој ске са све на о ру жа њем од павелића пре ла зе под Бро зо ву ко ман ду. ни та да ни су во диле бор бе про тив не мач ке вој ске, већ су ис ко ри шће не да 1944, са да са пар ти занским пе то кра ка ма уме сто хр ват ске шахов ни це на капама, из вр ше упад у ср би ју и учи не ма сов не зло чи не над срп ским на ро дом, ко ји је био опре де љен за равно гор ски ан ти фа ши стич ки по крет.
та ко и бли ски ро ђак до ско ра шњег хрват ског пред сед ни ка Ме си ћа, пот пу ковник Ме сић, рат за вр ша ва као ви со ки официр на род но о сло бо ди лач ке вој ске Ју госла ви је (зва нич ни на зив за пар ти зан ске фор ма ци је) иако је то ком ра та био ко ман
дант уста шке вој ске ко ја се на ис точ ном фрон ту борила про тив цр ве не ар ми је.
овај детаљ на нај бо љи на чин при ка зу је ка ко су Хр ва ти, ми ље ни ци ва ти ка на, из узет но до бро при ме ни ли стра те ги ју фал сифи ко ва ња исти не и ства ра ња ми та о не каквом ри мо ка то лич ком ан ти фа ши зму.
Евроатлантскипропаганднимитосавременомантифашизму
дру ги свет ски рат је до га ђај ко ји је произ вео фа тал не по сле ди це у свет ској истори ји, те ње го ве по сле ди це и да нас осе ћамо. са вре ме на струк ту ра мо ћи у свет ским окви ри ма не би мо гла да се раз у ме без све сти о то ме ко је био по ра жен, а ко побед ник дру гог свет ског ра та. то се нај боље ви ди у са ве ту без бед но сти ује ди њених на ци ја (нај ви ши ор ган оун), који чи не си ле по бед ни це над Хи тле ром.
европ ска уни ја је на ста ла до ста по сле окон ча ња овог свет ског су ко ба, и ње на по тре ба да се ле ги ти ми ше као не ко ко се укла па у по сле рат ни ан ти фа ши стич ки поре дак је раз лог због ког раз не струк ту ре еу та ко ин си сти ра ју на ан ти фа ши стич ким тра ди ци ја ма ме ђу др жа ва ма – чла ни ца ма еу. већ је на ве де но да еу чи не др жа ве ко је истин ски не ма ју ан ти фа ши стич ку тра дици ју, па су мо ра ле на кнад но да је из мишља ју ради постизања по ли тич ке ко ректно сти, те због креирања и (п)одржавања оп ште сли ке о ан ти фа ши стич кој тра ди цији еу, а исту ан ти фа ши стич ку по ли тич ку ко рект ност тра же и од но во при мље них чла ни ца (по це ну слич ног фал си фи ко ва ња исто ри је). не ма ли зна чај има и по тре ба да се на пра ви от клон од свих иде о ло шких тра ди ци ја (та ко бли ских за пад но е вропским и сред ње е вроп ским на ро ди ма) ко је на ги њу ан ти се ми ти зму.
по ред на ве де них, за ожи вља ва ње анти фа ши стич ке тра ди ци је евро пе по сто ји и је дан мно го при зем ни ји раз лог, ко ји се веома че сто не да та ко ла ко уочи ти. то је иде о ло шка остра шће ност и иде о ло шко по ре кло бри сел ске би ро кра ти је и ње них ру ко во де ћих ка дро ва. на и ме, мно ги челни ци евро а тлант ских струк ту ра су не када шњи троц ки сти, ба шти ни ци нај ек стремни јих ле вих иде ја.
сту дент ске де мон стра ци је 1968. нису окон ча не по ра зом ле вих иде ја, ко је су их ин спи ри са ле. тај сту дент ски бунт
У овом тре нут ку САД, ЕУ и НА ТО пакт оства ру ју све еле мен те фа ши стич ке опа сно сти у свет ским раз ме ра ма. У том сми слу би ти ис кре ни ан ти фа-ши ста да нас зна чи би ти про тив дик та та из Бри се-ла и Ва шинг то на и бо ри ти се про тив НА ТО-пак та.
1/2010 l Двери српске l 15
ши ром евро пе био је са мо вр ху нац деце ниј ског ле ви ча ре ња ме ђу сту дент ском омла ди ном. али иако је та да ссср био зва нич но упо ри ште ле ви ча ра све та, на за па ду евро пе, па и на за па ду уоп ште је би ла ја ка ин док три на ци ја сту де на та једном дру гом ле ви цом – оном ко ја је би ла остра шће но не при ја тељ ски рас по ло же на пре ма со вјет ском ла ге ру и ко му ни стич кој тра ди ци ји, сву је не кри тич ки свр ста ва јући у ста љи ни зам. та ле ва тра ди ци ја би ла је троц ки стич ка. троц ки је, као и ле њин, на власт у ру си ји до шао уз оби ла ту помоћ ме ђу на род ног круп ног ка пи та ла, те је троц ки стич ки по крет све вре ме имао не при род ну по др шку вол стри та и сличних фи нан сиј ских уста но ва у све ту. раз лог је био јед но ста ван: иде ја о пер ма нент ној ре во лу ци ји, бе за ви чај но сти и ана ци онал но сти (зва нич ном ин тер на ци о на лизму ле ви це) увек је би ла сјај но оруж је за ру ше ње свих на род њач ких, на ци о нал но опре де ље них, тра ди ци о нал них и ор гански по ве за них дру шта ва, др жа ва и ели та. сва ка озбиљ на еко ном ска ана ли за увек је по ка зи ва ла да су ова ква дру штва и држа ве истин ски нај о збиљ ни ја пре пре ка свет ском обр ту ме ђу на род ног ка пи та ла и оства ре њу про фи та на гло бал ном ни воу. троц ки стич ки ре во лу ци о на ри и њи хо вом иде о ло ги јом ин спи ри са не револуције ника да ни су би ли смет ња мул ти на ци о налним кор по ра ци ја ма, већ њи хо во нај дра же и нај суб вер зив ни је ору ђе.
ка да је 1968. сту дент ска ре во лу ци ја у свом ма ни фест ном об ли ку про па ла у европи, троц ки стич ке во ђе ове по бу не су при ме ни ле Грам ши је ву стра те ги ју „дугог мар ша кроз ин сти ту ци је“ или оно га што троц ки сти зо ву ен три зам – ула зак у по сто је ће гра ђан ске уста но ве и по ла ко пре о бли ко ва ње њи хо ве су шти не из нутра то ли ко да на кра ју по ста ну сво ја супрот ност.
Мно ги од ових ли де ра троц ки зма, студент ског бун та 1968, да нас се на ла зе на че лу ра зних европ ских пар ти ја, ме ди ја, ин сти ту ци ја на у ке, умет но сти и дру гих обла сти дру штве ног жи во та – јед ном речју, чи не евро у ни јат ску и евро а тлант ску ели ту.
Подмаскомантифашизмањи хов ар хине при ја тељ је остао исти
иако се ре то ри ка од троц ки стич ке претво ри ла у нео ли бе рал ну – пер ма нент на ре во лу ци ја је пре тво ре на у гло ба ли зам, а иде ја о бес кла сном дру штву без на цио нал них гра ни ца у гло бал ну ин те гра ци ју за рад про мо ци је људ ских и ма њин ских пра ва. не при ја тељ је увек исти – тра ди цио нал не на ци о нал не, кул тур не и дру штвене вред но сти и уста но ве и на ро ди ко ји их се упорно др же или их чу ва ју.
нај е ле гант ни ји на чин да се са свим тради ци о нал ним вред но сти ма европ ских на ро да об ра чу на је за ле пити им ети ке ту – фа ши зма.
Ма ко ли ко ова кве ети ке те би ле бе смисле не, уз ве ли ку ме диј ску ма ши не ри ју цен зу ре и про мо ци је гло бал них ели та и ње них ста во ва, мно ги аутен тич ни европски ли де ри и на род ни по кре ти би ли су (екс трем ним ма ни ром ла ва троц ког и њего вих са бо ра ца) дис кри ми ни са ни, цен зури са ни и осу ђе ни на дру штве ну мар ги ну јер су про гла ше ни за фа ши стич ке.
та ко се мит о не пре кид ном и буд ном евро а тлант ском ан ти фа ши зму пот хра њу је пер ма нент ном по тре бом крип то троц киста да, као нео ли бе рал не пер ја ни це, стално уда ра ју на све аутен тич не европ ске на род не по кре те и во ђе. та ко они огромни де фи цит де мо крат ског ле ги ти ми те та бри сел ске би ро кра ти је оправ да ва ју потре бом да се не пре кид но об ра чу на ва са из ми шље ним европ ским фа ши змом.
ни је по треб но под се ти ти ко ли ко је овај мо дел ола ко пре не сен ме ђу евро а тлантске про мо те ре у ср би ји, ко ји на ол тар свог евро у ни јат ског ан ти фа ши зма свакодневно приносе по не ког ин те лек ту ал ца или ор га ни за ци ју срп ских па три о та ети ке тира ју ћи их као фа ши сте.
по сто је мно ге те о ри је фа ши зма, од којих су не ке по ли тич ки и исто риј ски уте меље не јер се ба ве ана ли зом кон крет них појав них об ли ка овог по ли тич ког кон цеп та, док су не ке то ли ко фан та стич не и на уч но не у те ме ље не да су од ли ке фа ши стич ке дик та ту ре про ши ри ле до гра ни це на ко јој се сва ки по ли тич ки си стем у све ту мо же озна чи ти као фа ши стич ки.
оно по че му је фа ши зам од у век био пре по зна тљив јесте спрем ност да се држав ни и на ци о нал ни ин те ре си јед ног на
ро да оства ру ју агре сив ним ра том про тив ин те ре са дру гих на ро да, и то увек уз крше ње ме ђу на род ног пра ва. Фа ши стич ка др жа ва има екс пан зив ну им пе ри ја листич ку по ли ти ку и спрем на је да своје интересе широм света остварује рат ном ма ши не ри јом, без об зи ра на то што се ње не та ко де фи ни са не ин те ре сне сфе ре на ла зе хи ља да ма ки ло ме та ра да ле ко од др жав них гра ни ца.
Фа ши стич ке др жа ве у свом окру же њу и ши ром све та (у оно ме што су де фи ни сале као сфе ру сво јих ин те ре са) про из во де осва јач ке ра то ве, ру ше ме ђу на род ни прав ни по ре дак, док у уну тра шњој поли ти ци спро во де то та ли тар ну кон тро лу це ло куп ног дру штва, те су спен ду ју грађан ска пра ва и сло бо де за сно ва не на сло бо дар ским тра ди ци ја ма људ ске ци вили за ци је.
да нас је сва ка евро а тлант ска ан ти фаши стич ка при ча сме шна и ла жна јер се исто вре ме но док они лар ма ју око мар гинал них пот кул тур них гру па озна ча ва ју ћи их као не ка кву фа ши стич ку опа сност, и док аутен тич не на род не по кре те ши ром евро пе из ба цу ју из по ли тич ке утак ми це ети ке том фа ши зма – у центрима евроатланске моћи се од и гра ва пра ва об но ва пу зе ћег фа ши зма.
у овом тре нут ку сад, еу и на то пакт оства ру ју све еле мен те фа ши стич ке опасно сти у свет ским раз ме ра ма. у том смислу би ти ис кре ни ан ти фа ши ста да нас зна чи би ти про тив дик та та из Бри се ла и ва шинг то на и бо ри ти се про тив на топак та.
аутен тич ним са рад ни ци ма фа ши зма да нас би мо гли да се озна че сви они ко ји су за без у слов но ис пу ња ва ње дик та та из Бри се ла и ва шинг то на и не пре кид но јача ње и про ши ре ње на топак та.
Хитлер и Мусолини, јун 1940. године
16 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
У по ли ти ци и ме ђу на род ним од но си ма ни кад ни је цр но или бе ло. исти на, иде о ло ги ја, прав да и по ште ње у
ме ђу на род ним од но си ма увек су уз ми ца ли пред се бич ним по ли тич ким и еко ном ским ин те ре си ма. све сно, ве ли ке си ле су да ва ле под стрек и за мах фа ши стич кој ита ли ји и на ци стич кој не мач кој.
ни је нам циљ да се ба ви мо де таљ ном исто ри јом ди пло ма ти је из ме ђу два ра та, већ да ука же мо на мо мен те и до га ђа је ка да су за пад не си ле зарад својих интереса охра бри ва ле и по ма га ле Му со ли нија и Хи тле ра и ти ме свет по ла ко гу ра ле у но ви рат.
до ла ском Му со ли ни ја на че ло ита ли је 1923. у од но си ма са де мо крат ским вла дама се, у први мах, ништа није променило – је ди но је ју го сло вен ска вла да по ка за ла отво ре ну бо ја зан зна ју ћи ка кве су на мере ита ли јан ских фа ши ста пре ма ри је ци. у по чет ку је Му со ли ни скри вао сво је наме ре, а оне су би ле тај но про кла мо ва не у ак тив ној по ли ти ци пре ма Бал ка ну, по дуна вљу, сре до зе мљу и афри ци. Му со ли ни је сма трао да је по ре дак ко ји је ус по стављен на овим те ри то ри ја ма не пра ве дан пре ма ита ли ји и да „по том ци ве ли ких ри мља на“ има ју пра во и оба ве зу да га
про ме не. Фа ши стич ка ита ли ја је у сво јој по ли ти ци ре ван ши зма во ђе на ме га ло мани јом и не за до вољ ством јер је – иако је у прошлом рату би ла на стра ни са ве зни ка – сма тра ла да ни је до вољ но на гра ђе на у те ри то ри јал ном про ши ре њу. то не за довољ ство је нарочито ис ка зи ва но у од носу пре ма кра ље ви ни Југославији.
ита ли ја се по зи ва ла на обе ћа ње са везни ка да ће – ако уђе у рат про тив централ них си ла – до би ти дал ма ци ју, ријеку и ис тру. то се ни је де си ло, и оштри ца ита ли јан ског ре ван ши зма се окре ну ла пре ма Ју го сла ви ји. по до ла ску на власт, Му со ли ни ни је зна нич но по ка зи вао своје на ме ре, већ се кон це три сао да учвр сти свој ре жим, али је тај но по чео са при према ма да по кре не пи та ње ри је ке и да извр ши анек си ју те обла сти.
ста тус ри је ке је и да ље био ма ње – више отво рен и че као је ме ђу соб ни до говор ита ли је, Ју го сла ви је и европ ских држа ва. Му со ли ни, међутим, ни је же лео да че ка, па је по слао ге не ра ла дар ди на да са вој ском за у зме ри је ку. зва нич но је то био са мо и ни ци ја тив ни по сту пак са мог дарди на како се пред све том не би по ка за ло да иза све га ја сно сто ји вла да у ри му.
кра ље ви на Ју го сла ви ја је уло жи ла про тест и тра жи ла да се осу ди ова кав посту пак, али је тај апел на и шао на ћу та ње две на ја че европ ске др жа ве – Фран цу ске и ве ли ке Бри та ни је.
ула зак ита ли јан ске вој ске у ријеку је имао прећут ну по др шку лон до на и пари за, ко ји ни су же ле ли да због не ких Југо сло ве на за о штре од но се са ита ли јом. уме сто да вр ше при ти сак на Му со ли ни ја, ове две др жа ве су се окре ну ле Бе о гра ду и са ве то ва ле да се при зна свр шен чин.
не ма ју ћи са ве зни ка и раз у ме ва ње у овом пи та њу, а стал но под при ти ском запад них си ла да по пра ви сво је од но се са ри мом, Ју го сла ви ја ни је има ло не ког избо ра. та ко је 1924. пот пи сан спо ра зум изме ђу вла да ита ли је и кра ље ви не Ју го слави је у ко ме је при зна та анек си ја ри је ке. пр ва жр тва фа ши зма је па ла, и то је би ла кра ље ви на Ју го сла ви ја.
Му со ли ни је ви део да га свет при хва та као рав но прав ног парт не ра, а схва тио је, што ће уско ро раз у ме ти и Хи тлер, да су вер сај ске од ред бе са мо сло во на па пиру и да ће европ ске за пад не си ле зарад својих интереса увек жр тво ва ти пра ва ма лих на ро да.
20 Ан ти се ми ти зам22 Сазнати истину24 Страх и ње го ве на ме ре26 Фашистичка револуција29 Комунизам и фашизам 34 Фа ши зам – про шлост и са да шњост36 Разговори са Хитлером40 Нациизам као последња шанса Запада43 Европа, Балкан и Западни фронт48 Ко је створио и финансирао Хитлера52 О од го вор но сти За па да ХИТЛЕР И ЗАПАД
Мар ко Жив ко вић
Oд при ја те ља до не при ја те љаКа да го во ри мо о ра си зму у по ли тич ком сми слу, по ја ва Хи тле ра ни је би ла не што но во. Мо ра мо по ме ну ти и по ло жај цр нач ког ста нов ни штва у Аме ри ци ко ји се ни је мно го раз ли ко вао од од но са пре ма ма њи на ма на по чет ку Хи тле ро ве вла да ви не.
1/2010 l Двери српске l 17
Фа ши стич ка ита ли ја је има ла вер ног са ве зни ка у ве ли кој Бри та ни ји. Брита ни ја је до из ве сне ме ре подржавала Мусолинијеву агре сив ну по ли ти ку ка ко би се на Ме ди те ра ну до би ла рав но те жа фран цу ској фло ти. лон дон је, наиме, био за бри нут због мо ћи ко је Фран цу ска и ње на фло та имају по сре до зе мљу. не ма ви ше бро до ва цар ске ру си је и осман ског цар ства, та ко да је је ди ни так мац бри танској мор на ри ци у овом де лу све та би ла фран цу ска фло та.
БританијасеокрећеМусолинијуиХитлеру
лон дон је знао да се од но си Фран цуске и ита ли је ква ре, па се постарао да се по ста ви као су ди ја у сва ком фран цускоита ли јан ском су ко бу, и ти ме из ву че ко рист за се бе. та ко је 1925. и до шло до су сре та Му со ли ни ја и ости на чем бр ле на у ра па лу. чем бр лен се на том састанку сагласио са италијанском политиком пре ма ети о пи ји и дао зе ле но све тло да се кре не у екс пло та ци ју при род них бо га тста ва те зе мље, ко ја је, тре ба ре ћи, би ла ме ђу народ но при зна та и чланица дру штва наро да.
Бри та ни ја ће при зна ти до ми нан тан еко ном ски по ло жај ита ли је у ети о пи ји, а да та је са гла сност и за по ли ти ку пре ма Бал ка ну и тур ској. стра те зи у лон до ну су се на да ли да ће раз би ти си стем Ма ле атан те, ко ји је био под ути ца јем Францу ске, и да ће ис ко ри сти ти Му со ли ни јев притисак на тур ску да вла ду у ан ка ри убе ди да пи та ње Мо су ла реши у сво ју корист јер се Бри тан ска им пе ри ја снад бева ла наф том из тог региона.
са бри тан ским ве тром у ле ђи ма, итали ја је ус пе ла да се уме ша у бал кан ске про бле ме и збли жи се са Ма ђар ском, још јед ном др жа вом спрем ном за ре ван шистич ку по ли ти ку пре ма су се ди ма.
по стиг ну ти су и зна чај ни ус пе си у привред ној и по ли тич кој пе не тра ци ји у етио пи ји. на Бал ка ну је по стиг нут још је дан успех у пот пу ном пот чи ња ва њу ал ба ни је – на ужас кра ље ви не Ју го сла ви је.
адолф Хи тлер 1933. до ла зи на власт. стр пљи во је че као да кре не у раз би ја ње вер сјај ског си сте ма, што му је убр зо по
шло за ру ком, и то уз по моћ Бри та на ца. Фран цу ска је, наиме, озбиљ но схва ти ла опа сност ко ја се над њом над ви ла до ласком на ци ста на власт, а исто вре ме но је би ла све док да не мо же оче ки ва ти да ће у лон до ну имати вер ног са ве зни ка, ко ји ће по што ва ти прин ци пе. за то се па риз све ви ше окре ће со вјет ском са ве зу са на дом да ће на тако ути ца ти да се оту пи оштри ца не мач ке по ли ти ке и до би је јак са ве зник.
ка да је до шло до фран цу скосо вјетског спо ра зу ма ре ак ци ја лон до на је би ла па нич на. као ре ак ци ја на фран цу скосовјет ско збли жа ва ње, Бри та ни ја се окрену ла Хи тле ру ка ко би се су про ста ви ла до го во ру Мо скве и па ри за – ну де ћи му из ла зак из изо ла ци је. Хи тлер је је два доче као ова кву по ну ду. раз го во ри су вође ни о по мор ском на о ру жа њу – ма да за Хи тле ра ово ни је то ли ко бит но ко ли ко чи ње ни ца да је при хва ћен као рав ноправ ни парт нер.
сту па ју ћи у пре го во ре са на ци сти ма, са ма бри тан ска вла да је пре кр ши ла одред бе вер сај ског спо ра зу ма о то на жи ко ја је до зво ље на да бу де у по се ду немач ке, а тре ба при ме ти ти да о овим прего во ри ма ни је оба ве сти ла ни сво је са везни ке ни дру штво на ро да, а на то је би ла оба ве зна.
две го ди не по сле до ла ска на власт, уз већ при мет не про го не Је вре ја и по ли тичких про тив ни ка, Хи тлер 1935. пре ко Брита на ца по ста је рав но прав ни парт нер. по по стиг ну том спо ра зу му не мач ка мо же има ти 35% мор на ри це у од но су на британ ску фло ту. ан глоне мач ки спо ра зум је до зво лио да не мач ка по се ду је и подмор ни це у сна зи од 60%, а у по себ ним окол но сти ма и до 100 % бри тан ске подмор нич ке фло те. ово је био ве ли ки успех за Хи тле ра, који је уви део да су Бри тан ци ису ви ше ве ли ки его и сти, да ће за рад својих ин те ре са по га зи ти сво је оба ве зе према са ве зни ци ма и да не ће по сва ку це ну одр жа ти вер сај ски сис тем у евро пи.
НападнаЕтиопијуте 1935. го ди не усле дио је и отво ре ни
ита ли јан ски на пад на ети о пи ју: фа шистич ка ита ли ја је пр во ста ви ла под еко
ном ску кон тро лу све што је мо гла, а он да се од лу чи ла да је и вој но за у зме. ве ли ка Бри та ни ја је и те ка ко би ла упо зна та и – са гла сна са овим пла но ви ма.
ве ћи на ве ли ких си ла је јавно осудила агре си ју на ети о пи ју. сад су јав но из ја виле да се не ће ме ша ти, а европ ске си ле су – сва ка због сво јих ин те ре са – од лу чи ле да италији уве ду санк ци је. Фран цу ска је је ди на реаговала оштри је и искре но осуди ла агре си ју. Бри та ни ја је, иако пот пу но све сна по др шке ко ју је да ва ла Му со лини ју, схва ти ла да и њој не од го ва ра баш то ли ко ја ча ње ита ли је – због ва жно сти сопствених по зи ци ја у су да ну и егип ту.
дру штво на ро да италији уво ди санкци је на наф ту и рат ни ма те ри јал. сад су про гла си ле не у трал ност и из ја ви ле да се не ће ме ша ти. ва шинг тон је од мах почео да кр ши санк ци је про да ју ћи наф ту и за бра нио је про да ју оруж ја не са мо итали ји, не го и ети о пи ји. тако је до шло до из јед ња ча ва ња жр тве и агре со ра, а и саме санк ци је на увоз ору жи ја су ви ше пого ди ле си ро ма шну ети о пи ју него италију. санк ци је – због по ли ти ке сада – ни су до ве ле ни до ка квих ре зул та та.
Фран цу ска и Бри та ни ја су се упла ши ле да би Му со ли ни де фин тив но мо гао да се окре не Хи тле ру скла па ју ћи са њим ближе са ве зни штво, па су ну ди ле ре ше ње ко је би га бар де ли мич но за до во љи ло. план је под ра зу ме вао да се ита ли ји препу сте две трећине ети оп ске те ри то ри је, а ети оп ски вла дар би као обе ште ће ње до био лу ку асаб. ети о пи ја је би ла пу нопра ван члан дру штва на ро да, а ве ли ке си ле су је бу квал но ко ма да ле на тај ним са стан ци ма!
овај план је убр зо про пао због про тивље ња опо зи ци је у француском и британском пар ла мен ту, али је по ка зао докле су за пад не др жа ве спрем не да иду.
ка да је план про пао, од лу чи ло се да се санк ци је по о штре, али су глав ни снадбе вач наф том и си ро ви на ма би ле моћ не сад. на кри ти ке из европ ских пре стони ца до шла је чу ве на из ја ва ми ни стра спољ них по сло ва сада да се ва шинг тон ра ди је опре де лио за мо рал не, а не тр говач ке санкције према италији.
рат је завршен 1936. и про гла ше на је анек си ја ети о пи је. ита ли јан ски краљ је сво јој ти ту ли до дао и по ча сни на зив – царЕтиопије. ве ли ке си ле су, на сву сво ју срамо ту, јед но став но при хва ти ле по сто је ће ста ње и, на ини ци ја ти ву Бри та ни је, те исте го ди не италији уки ну ле санк ци је. та ко се за вр ши ла ова успе шна де мон стра ци ја агре сив не фа ши стич ке по ли ти ке.
Рајнскаобластубр зо је усле ди ла но ва кри за. Хи тлер
је, и по ред про ти вље ња сво јих ге не рала, одлучио да ре ши пи та ње по врат ка
Сту па ју ћи у пре го во ре са на ци сти ма, са ма бри тан ска вла да је пре кр ши ла од ред бе Вер сај ског спо ра зу ма о то на жи ко ја је до зво ље на да бу де у по се ду Не мач ке, а тре ба при ме ти ти да о овим пре го во ри ма ни је оба ве сти ла ни сво је са ве зни ке ни Дру штво на ро да, а на то је би ла оба ве зна
18 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
рајн ске обла сти у са став не мач ке. он се од лу чио да, јед но став но, по кре не вој ску и про гласи при сје ди ње ње. Био је уве рен да ће се ен гле ска по ми ри ти са тим, а да Фран цу ска не ће ра то ва ти са ма.
не мач ка вој ска је 1936. ушла у рајн ску област. ре ак ци ја европ ских др жа ва је била бла га иако је ова кав по сту пак зна чио ди рект но кр ше ње вер сај ских прин ци па. Фран цу ска је би ла ве о ма уз ме ми ре на, и њен ге не рал штаб је вр шио при ти сак да се по кре не пре вен тив ни рат. Мо жда би по ли ти ча ри и по кле кли, али је сви ма јасно да би Фр на цу ска у том ра ту би ла сама. лон дон је ја сно ста вио до знања да не ће по др жа ти би ло ка кву вој ну ак ци ју и апе ло вао је на стр пље ње.
све се за Хи тле ра, ко ји је ужи вао у томе да су за пад не си ле ду бо ко по де ље не, завршило веома повољно.
ГрађанскиратуШпанијии гра ђан ски рат у шпа ни ји је почео
1936. рат је по чео вој ним уда ром фа шиста пред во ђе ним ге не ра лом Фран ком про тив ре пу бли кан ске вла де. вој ни удар се де сио уз отво ре ну по моћ и уче шће ита ли је.
ве ли ке си ле су се од мах по де ли ле. совјет ски са вез је отво ре но стао на стра ну ре пу бли ка на ца и по чео да ша ље ору ж је и до бро вољ це. Бри та ни ја на вла ду на родног фрон та није гледала са симпатијама – због ути ца ја ко му ни ста. иако не у трал на, сво јом по ли ти ком и по ступ ци ма ишла је фа ши стима у корист. пре ко пор ту га ла, уз одо бре ње лон дон ске вла де, по ен гле ској су се ку по ва ли ави о ни и рат ни ма те ри јал за тру пе ге не ра ла Фран ка. на ци стич ка не мач ка је од мах кре ну ла да по ма же своју иде о ло шку бра ђу у „све том ра ту про тив бољ ше ви зма“. сла ти су ави о ни, вој ни ци и оба ве штај ци, ко ји су уче ствовали и у војним опе ра ци ја ма. аме ри кан ци су по но во про гла си ли не у трал ност и, на рав но, видев ши још јед ну до бру при ли ку да за раде, снад бе ва ли наф том ге не ра ла Фран ка.
убр зо су ме ша ње и ути цај не мач ке и ита ли је по ста ли са свим отво ре ни, па су оне и пр ве при зна ле вла ду ге не ра ла Фран ка и по сла ле сво је ам ба са до ре у са ла ман ку, где је би ло се ди ште ње го ве вла де. Бри та ни ја и Фран цу ска су уви деле да и њи ма, ако већ мо ра ју да би ра ју, ви ше од го ва ра да по бе де фа ши сти. утица јем ове две зе мље спре че на је и сва ка
рас пра ва у дру штву на ро да по во дом грађан ског ра та у шпа ни ји.
не са мо да све оно што се де ша ва ло на тлу шпа ни је европским владама ни је отво ри ло очи, него су и оне са ме кре ну ле да још ви ше охра бру ју агре сив ну по ли тику ита ли је и не мач ке.
усле дио је ан глоита ли јан ски спо ра зум 1938. Бри та ни ја је, наиме, стра хо ва ла да је Му со ли ни са Фран ком по сти гао спо разум о не ким про ме на ма у сре до зе мљу, па је же ле ла да се за шти ти са те стра не. итали ја је за очу ва ње ста у са кво на сре дозе мљу добила си гур ност свог по ло жа ја, ме ђу соб но оба ве шта ва ње о по кре ти ма стра них тру па у ис точ ној афри ци, те да ита ли ја и Бри та ни ја има ју рав но прав не ин те ре се у Је ме ну и са у диј ској ара би ји, пло вид бу су ец ким ка на лом чак и слу ча ју ра та, ме ђу на род но при зна ње ита ли јанских осва ја ња у ети о пи ји и од ре ше не руке у шпа ни ји, с тим што по за вр шет ку грађан ског ра та мо ра да вра ти све вој ни ке и да не тра жи не ке те ри то ри јал не до бит ке. Му со ли ни ни је ни са њао да ће Бри та ни ја та ко ла ко пре ћи пре ко ме ђу на род них зако на и пра ви ла друш тва на ро да.
Агресивностсеисплатиохра брен Мусолинијевим ус пе си ма, а
на ро чи то по др шком ко ју је имао од стране Бри та ни је и ње не спрем но сти да пра ви ком про ми се, Хи тлер је кре нуо у ре а ли заци ју сво је по ли ти ке. на ци стич ки ре жим је управо на примеру шпаније и италије уви део да се агре сив ност ис пла ти.
усле дио је ан шлус (ује ди ње ње) са аустри јом, 1937, ко је су за пад не си ле при хва ти ле без об зи ра на на чин на ко ји је то из ве де но. а убр зо је до шло и до кома да ња че хо сло вач ке пу тем Мин хен ског спо ра зу ма, 1938. Мин хен ски спо ра зум је би ла нај ве ћа сра мо та за пад них де мокра ти ја пред Хитлеровом агре сив ном по ли ти ком – су де ти су отрг ну ти из саста ва јед не не за ви сне др жа ве и пре да ти не мач кој за рад европ ског ми ра – ка ко су се правдали фран цу ски и бри тан ски поли ти ча ри.
крах у Мин хе ну и да ље ко ма да ње че хосло вач ке је нај зад по ка за ло да се Хи тлеру не мо же ве ро ва ти и да он не ма на ме ру да се ту за у ста ви. по де ла пољ ске и сам на пад на ту др жа ву 1939. би ла јекап која је и за западне силе прелила чашу, и уследио је нај кр ва ви ји рат у људ ској исто ри ји. за по че так тог ра та и за сам тај рат криви ца није са мо на на ци стич кој по ли ти ци не мач ке, већ и на по пу стљи вој по ли ти ци са мих за пад них де мо кра ти ја.
од нос за пад них ве ли ких си ла пре ма фа ши зму и на ци зму и њи хо ва не спремност да им се на вре ме од у пру мо же мо об ја сни ти ути ца јем не ко ли ко фак то ра:
Потписивање Минхенског споразума, Адолф Хитлер и британски премијер Невил Чемберлен се рукују 30. септембра 1938.
Мин хен ски спо ра зум је би ла нај ве ћа сра мо та за пад них де мо кра ти ја пред Хитлеровом агре сив ном по ли ти ком – Су де ти су отрг ну ти из са ста ва јед не не за ви сне др жа ве и пре да те Не мач кој за рад европ ског ми ра – ка ко су се правдали фран цу ски и бри тан ски по ли ти ча ри
1/2010 l Двери српске l 19
1.Вредностифашизмаинацизма
по ја ва фа ши зма и на ци зма и вред ности ко је до но се ове иде о ло ги је на западу ни су пред ста вља ле то ли ку но ви ну. ра сизам је не што што је вековима било део по ли ти ке ко ло ни јал них европ ских си ла. ра сни од нос пре ма ста нов ни штву у британским и француским ко ло ни ја ма ни на па пи ру није био мно го дру га чи ји од Хитле ро вог пла на о ари јев ској ра си го спода ра. уоста лом, Хи тлер је о расизму учио од бри тан ских ин те лек ту а ла ца. да не гово ри мо о фран цу ским ра си сти ма и истори ји ан ти се ми ти зма кроз ве ћи ну европских др жа ва.
схва та ње да бе ла ра са ан глосак со на ца и ари јев ских го спо да ра тре ба да вла да све том ни је би ло стра но европ ским поли ти ча ри ма – без об зи ра на по ли тич ко опре де ље ње. Бри тан ски де мо кра та или фран цу ски ле ви чар су то би ли у сво јим зе мља ма, а у по ли ти ци пре ма ко ло ни јама су би ли отво ре ни ра си сти. ка да го вори мо о ра си зму у по ли тич ком сми слу, поја ва Хи тле ра ни је би ла не што но во – мора мо по ме ну ти и по ло жај цр нач ког станов ни штва у аме ри ци, ко ји се ни је мно го раз ли ко вао од од но са пре ма ма њи на ма на по чет ку Хи тле ро ве вла да ви не. да нас нам то из гле да стра шно, али по сто ја ње екс трем но де сних пар ти ја, удру же ња и по кре та је у ве ћи ни европ ских др жа ва и у саду би ло не што нор мал но. ко ли ко је би ло чла но ва на ци стич ке пар ти је три десе тих го ди на то ли ко је би ло и при пад ника кју клакс кла на у саду.
Још јед на по ја ва у на ци зму није из гледа ла но во. то је схва та ње да др жав ни капи та ли зам, али и ја ка со ци јал на по ли ти ка, је су нај бо љи си стем за јед ну зе мљу. држав ни ин тер вен ци о ни зам је би ла по лити ка ве ћи не свет ских др жа ва. уоста лом, сам ру звелт је по ли ти ком њуди ла ра дио оно што ће ка сни је и Хи тлер у не мач кој.
ни на ци зам, а ни фа ши зам за пад ним си ла ма нису представљали изазов ни у идеј ном, ни у еко ном ском ни у по ли тичком сми слу – он је то је ди но био за совјет ски са вез.
2.Економскиразлозисвет ској еко но ми ји су – после економ
ске кризе тридесетих година – очај но потреб на тр жи шта за ула га ње ка пи та ла.
не мач ка је би ла нај ве ћа европ ска држа ва, са огром ним мо гућ но сти ма и тржи штем. еко ном ске ре фор ме на ци ста су не мач ку као ни кад до тада отвориле за ин ве сти ра ње, бан кар ско по сло ва ње и ула га ње ка пи та ла. исо вре ме но, Хи тле рови пла но ви ве за ни за об но ву вој не ин дустри је су зах те ва ли огро ман увоз наф те и рат ног ма те ри ја ла.
не ма ком па ни је свет ског ни воа ко ја ни је има ла уде ла у еко ном ском опо рав ку не мач ке и, са мим тим, у кон со ли да ци ји и ја ча њу на ци стич ког ре жи ма.
3.Сопственигео-политичкициљеви
тек ка да је до шло до на па да на пољ ску, за пад не си ле су пр ви пут сложно ре а гова ле.
у чи тавом пе ри оду из ме ђу два ра та међу соб ни су ко би су оне мо гу ћа ва ли за једнич ку по ли ти ку пре ма Хи тле ру и Му со лини ју. ова два дик та то ра су то ма е страл но ко ри сти ла.
од др жа ва ко је су сво је ин те ре се ставља ле чак и у слу жбу по ли ти ке ита ли је и не мач ке мо же мо као нај од го вор није иста ћи ве ли ку Бри та ни ју и сад. Бри та ни ја је че сто са ра ђи ва ла са Му со ли ни јем и Хитле ром, че сто на ште ту сво јих са ве зни ка, а пр ва је и омо гу ћи ла из ла зак Хи тле ра из изо ла ци је и при ми ла га као рав но правног парт не ра – за рад свог ри ва ли те та са Фр ан цу ском. док је лон дон по ли тич ки ду вао у ле ђа фа ши зму и на ци зму, сад су то ра ди ле на еко ном ском пла ну. во ђе ни еко ном ским ин те ре си ма и мо гућ но шћу огром них про фи та, аме рич ки ка пи тали сти су у немачку индустрију уло жи ли огро ман но вац. у слу ча ју ита ли је и фа шистич ке шпа ни је сад су кр ши ле и ме ђу народ не санк ци је и про давале им наф ту и рат ни ма те ри ја л. европ ске др жа ве су могле само да не мо по сма тра ју. сад су би ле ису ви ше моћ не, а, уз то, и ни су би ле члан дру штва на ро да.
да ве ли ке си ле ни су би ле то ли ко руко во ђе не соп стве ним ин те ре си ма и да је по сто ја ла за јед нич ка по ли ти ка, сам Хи тлер не би имао подршку, коју је искористио у из град њи но вог европ ског порет ка.
4.Идеолошкиразлозиод тре нут ка ка да се по ја вио на по ли
тич кој сце ни евро пе, фа ши зам и на ци зам су свог смрт ног не при ја те ља ви де ли у кому ни зму.
у др жа ва ма у ко јима су ова два си стема ус пе ла да се при гра бе вла сти од мах се по че ло са си сте мат ским про го ном ко муни ста, со ци ја ли ста, ле во ори јен ти са них ин те лек ту а ла ца и син ди ка та. у го ди на ма у ко ји ма се на ко му ни зам гле да ло као на нај ве ћу опа сност за за пад ну де мо кра тију и за пад не вред но сти мно ге европ ске вла де су ви ше во ле ле да има ју по сла са екс трем ном де сни цом. де ли мич но је тај страх и био оправ дан због ве о ма агресив не по ли ти ке ко мин тер не и тај не подр шке ко ју су ко му ни сти ши ром евро пе до би ја ли из Мо скве.
у гра ђан ским ра то ви ма и по ли тич ким су ко би ма фа ши сти су увек има ли по дршку де мо крат ских вла да. то је била и те ка ко зна чај на став ка у успе ху ових екстрем них иде о ло ги ја.
5.Политикареваншизма
неопходно је по ме ну ти и је дан би тан де таљ успе ха фа ши стич ке ита ли је и наци стич ке не мач ке у ме ђу на род ној по лити ци. на и ме, по сле пр вог свет ског ра та је ус по ста вљен тзв. вер сај ски си стем, ко ји је према пораженим странама био то лико строг и ри ги дан да је не ми нов но довео до по ли ти ке ре ван ши зма. Ми ли о ни не ма ца су оста ли из ван сво је др жа ве и на новим територијама по ста ли гра ђа ни дру гог ре да. ве ли ке си ле су же ле ле да казне не мач ку, а не све сно су је – због та кве по ли ти ке – економски уни шта ва ле по литич ки и емо ци о нал но стал но је по ни жава ју ћи. због то га је и сам Хи тлер имао вели ку по др шку сво јих гра ђа на, на ро чи то на по чет ку вла да ви не, ка да је по сти гао успе хе у еко но ми ји и ује ди ње њу не ма ца.
да нас се сви исто ри ча ри сла жу да је сам вер сај од по чет ка у се би са др жао семе бу ду ћег ра та, и да се ни је во ди ла поли ти ка ре ван ши зма, ни сам Хи тлер не би имао по вода за сво ју по ли ти ку. Гре шке ко је су учи ње ње 1919. из бег ну те су 1945, ка да се пре ма по ра же ној не мач кој по вела ипак бла жа по ли ти ка.
Териториједру ги свет ски рат ни је по чео као бор
ба де мо кра ти је про тив то та ли та ри зма. он пред ста вља са мо про ду же так су ко ба ве ли ких си ла око те ри то ри ја, бо гат ства и еко ном ске над мо ћи и ин те ре са. тек касни је, ка да се свет уве рио у ка кве зло чи не по је ди нац мо же да од ве де чи та ве на роде и ка кве су раз ме ре тог зло чи на, он је уисти ну по стао бор ба до бра и зла. али тек ка сни је.
уоста лом, да је Хи тлер по бе дио, у њего вом по рет ку би би ло ме ста и за амери кан це, Бри тан це, Фран цу зе и ве ћи ну европ ских на ро да, али не би би ло места за сло ве не, Је вре је и ро ме.
за за пад не европ ске на ро де рат са Хитле ром је био иза зов хе ге мо ни ји трансатлант ских др жа ва у по ли тич ком, вој ном и у еко ном ском сми слу, ко ја је до ве де на у пи та ње од стра не две европ ске си ле – наци стич ке не мач ке и фа ши стич ке ита ли је. а за ср бе, ру се и Је вре је то је био рат за го ли оп ста нак. рат за пре жи вља ва ње. њи хо во ме сто у Хи тле ро вој евро пи су гасне ко мо ре и кон це тра ци о ни ло го ри. нема ве ће сра мо те него чу ти ка ко се данас упра во ср би оп ту жу ју за фа ши зам.
20 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
За мно ге је још увек то не срећ на случај ност што се на ци стич ка иде о ло ги ја кон цен три са ла око ан ти се ми ти зма и
што је на ци стич ка по ли ци ја, до след но и бес ком про ми сно, ци ља ла на про га ња ње и ко нач но на ис тре бље ње Је вре ја. тек је ужас ко нач не ка та стро фе, а још ви ше бескућ ни штво и ис ко ре ње ност пре жи ве лих, из ба цио у пр ви план „је вреј ско пи та ње“ у на шем сва ко днев ном по ли тич ком жи во ту. оно што су са ми на ци сти твр ди ли да је њи хо во глав но от кри ће – уло га је вреј ског на ро да у свет ској по ли ти ци – и њи хов главни ин те рес – про га ња ње Је вре ја у це лом све ту – јав но мње ње је сма тра ло из го во ром да се при до би ју ма се или за ни мљи вим де ма го шким сред ством.
са свим је ра зу мљи во то што на цистич ке па ро ле ни ко ни је узи мао озбиљно. то је аспект са вре ме не исто ри је ко ји нај ви ше ири ти ра и ба ца у за бу ну: да од свих ве ли ких не ре ше них пи та ња овог ве ка баш овај на из глед ма ли и нева жан је вреј ски про блем има сум њи ву част да је це лу па кле ну ма ши ну ста вио у по гон. та ква не сла га ња узро ка и после ди це вре ђа ју наш здрав ра зум, да не го во ри мо о исто ри ча ре вом осе ћа њу за рав но те жу и хар мо ни ју. у по ре ђе њу са са мим до га ђа ји ма, сва об ја шње ња анти се ми ти зма као да су не про ми шље но и вра то лом но из ве де на да би при крила про блем ко ји та ко озбиљ но угро жава на ше осе ћа ње про пор ци је и на ду у ду шев но здра вље.
Јед но од ових бр зо пле тих об ја шњења је из јед на ча ва ње ан ти се ми ти зма са нео б у зда ним на ци о на ли змом и њего вим ксе но фо бич ним из ли ви ма. на
жа лост, чи ње ни ца је да је мо дер ни анти се ми ти зам про пор ци о нал но ра стао са опа да њем тра ди ци о нал ног на ци она ли зма и да је до сти гао свој кли макс тач но у мо мен ту ка да се рас пао европски си стем на ци о нал них др жа ва и његов дра го це ни ба ланс мо ћи.
схва ти ло се већ да на ци сти ни су били јед но став но на ци о на ли сти. њихова на ци о на ли стич ка про па ган да би ла је упе ре на на са пут ни ке, а не на убе ђене чла но ве; овим дру ги ма, на про тив, ни ка да ни је би ло до зво ље но да из гу бе из ви да до след но над на ци о на лан приступ по ли ти ци. на ци стич ки „на ци о нали зам“ има ви ше за јед нич ких аспек та са ско ра шњом на ци о на ли стич ком пропа ган дом у со вјет ском са ве зу, ко ја тако ђе слу жи да пот хра ни пред ра су де у ма са ма.
на ци сти су га ји ли истин ски пре зир, ко ји ни кад ни су по ре кли, пре ма ускости на ци о на ли зма, пре ма про вин ци јали зму на ци о нал них др жа ва и ви ше пута су по но ви ли да је њи ма „по крет“, интер на ци о нал ног де ло кру га као и бољше вич ки, ва жни ји од ијед не др жа ве ко ја ну жно мо ра да бу де ве за на за одре ђе ну те ри то ри ју. и не са мо на ци зам, не го и пе де сет го ди на ан ти се мит ске исто ри је го во ри про тив из јед на ча ва ња ан ти се ми ти зма са на ци о на ли змом. прве ан ти се мит ске пар ти је у по след њим де це ни ја ма де вет на е стог ве ка би ле су ме ђу пр ви ма ко је су се ин тер на ци о нално удру жи ле. од са мог по чет ка оне су са зи ва ле ин тер на ци о нал не кон гре се и ба ви ле се ко ор ди на ци јом ин тер на ци
о нал них или, у нај ма њу ру ку, ин тер европ ских ак тив но сти.
Глав ни трен до ви, као што је по кла пање опа да ња мо ћи на ци о нал них др жава са по ра стом ан ти се ми ти зма, те шко да ће се икад ва ља но об ја сни ти са мо јед ним раз ло гом или јед ним узро ком. исто ри чар се у нај ве ћем бро ју та квих слу ча је ва су о ча ва са ве о ма сло же ном исто риј ском си ту а ци јом где ско ро да има сло бо ду да изо лу је је дан чи ни лац као „дух вре ме на“, а то зна чи да не што гу би. има сва ка ко не ко ли ко ко ри сних оп штих пра ви ла. за на ше свр хе глав но од њих је то кви ло во ве ли ко от кри ће (у L’AncienRégimeetlaRévolution,књи га II, пог. 1) мо ти ва же сто ке мр жње ко ју су фран цу ске ма се осе ти ле пре ма племству кад је из би ла ре во лу ци ја – мр жња ко ја је под ста кла Бер ка да при ме ти да се ре во лу ци ја ви ше ба ви ла „по ло жа јем плем ства“ не го ин сти ту ци јом кра ља. пре ма то кви лу, фран цу ски на род је мрзео плем ство кад је оно гу би ло власт ви ше не го што га је икад ра ни је мр зео упра во за то што са бр зим гу бит ком реал не мо ћи код плем ства ни је до шло и до зна чај ног сма ње ња бо гат ства. све док је плем ство др жа ло нео гра ни че ну моћ ју рис дик ци је, на род га ни је са мо тр пео не го га је и по што вао. кад су племи ћи из гу би ли сво је при ви ле ги је, изме ђу оста лих при ви ле ги је екс пло а тиса ња и угње та ва ња, на род их је по чео сма тра ти па ра зи ти ма без ика кве стварне уло ге у упра вља њу зе мљом. дру гим ре чи ма, ни угње та ва ње ни ти екс пло ата ци ја као та кви ни су увек глав ни разлог за кив ност; бо гат ство без ви дљи ве
ХИ
ТЛЕР
И З
АП
АД
Хана Арент
Ан ти се ми ти зам и национализамЧи ње ни ца је да је мо дер ни ан ти се ми ти зам про пор ци о нал но ра стао са опа да њем тра ди ци о нал ног на ци о на ли зма и да је до сти гао свој кли макс тач но у мо мен ту ка да се рас пао европ ски си стем на ци о нал них др жа ва и ње гов дра го це ни ба ланс мо ћи
1/2010 l Двери српске l 21
функ ци је мно го је не под но шљи ви је јер ни ко не мо же да раз у ме за што би се оно то ле ри са ло.
ан ти се ми ти зам је до сти гао вр ху нац ка да су Је вре ји исто вре ме но из гу би ли сво је јав не функ ци је и ути цај и оста ли без иче га, са мо са бо гат ством. кад је Хи тлер до шао на власт, не мач ке бан ке би ле су ско ро пот пу но јуденреин(а баш ту су Је вре ји др жа ли кључ не по зи ци је то ком ви ше од сто го ди на), а не мач ка је вреј ска за јед ни ца у це ли ни, по сле ду гог по сто ја ног ја ча ња дру штве ног по ло жа ја и бро ја, та ко је бр зо сла била да су ста ти сти ча ри пред ви де ли њен не ста нак за не ко ли ко де це ни ја. ста тисти ке, исти на, не мо ра ју да по го де праве исто риј ске про це се; ипак, вред но је па жње да је ста ти сти ча ри ма на ци стичко про га ња ње и ис тре бљи ва ње мо гло да из гле да као бе сми сле но убр за ва ње про це са ко ји би се ве ро ват но од ви јао у сва ком слу ча ју.
исто је би ло у ско ро свим за пад но европ ским зе мља ма. драј фу со ва афе ра ни је екс пло ди ра ла под дру гим царством, ка да су на пре дак и ути цај францу ске је вреј ске за јед ни це би ли ве ли ки, већ у тре ћој ре пу бли ци, ка да су Је вреји има ли све али су не ста ли са зна чајних по ло жа ја (иако не и са по ли тич ке сце не). аустриј ски ан ти се ми ти зам ни је по стао на си лан за вла да ви не Ме терни ха и Фра ње Јо си фа, већ у по рат ној аустриј ској ре пу бли ци, ка да је би ло са вр ше но ја сно да ве ро ват но ни једна дру га гру па ни је пре тр пе ла то ли ки гу би так ути ца ја и пре сти жа не стан ком Хаб сбур шке мо нар хи је. /.../
Теоријажртвеногјагњета
те рор да ка ко, по ста је об лик вла сти тек кад се раз ви је до крај њих гра ни ца. да би се за вео то та ли тар ни ре жим, терор мо ра да се пред ста ви као ин стру
мент ко ји ће но си ти по себ ну иде о ло гију; а та иде о ло ги ја мо ра да при до би је на кло ност мно гих, чак и ве ћи не, пре не го што се те рор учвр сти.
за исто ричаре је ва жно то што су Јевре ји, пре не го што су по ста ли глав не жр тве мо дер ног на си ља, би ли у цен тру на ци стич ке иде о ло ги је. а јед на иде оло ги ја ко ја тре ба да убе ди и да мо били ше љу де не мо же про из вољ но да би ра сво ју жр тву. дру гим ре чи ма, ако у оче ви дан фал си фи кат као што су „прото ко ли си он ских му дра ца“ ве ру је тако мно го љу ди да то мо же да по ста не текст це лог по ли тич ког по кре та, за датак исто ри ча ра ни је ви ше да рас кринка ва фал си фи кат, ни ти да из ми шља об ја шње ња ко ји ма се од ба цу је глав на по ли тич ка и исто риј ска чи ње ни ца о тој ства ри: да се фал си фи ка ту ве ру је. та чи ње ни ца је ва жни ја од (исто риј ски го во ре ћи, дру го ра зред не) окол но сти што је у пи та њу фал си фи кат.
те о ри ја жр тве ног јаг ње та оста је та ко је дан од глав них по ку ша ја да се спа се озбиљ ност ан ти се ми ти зма и ва жност чи ње ни це да су се Је вре ји на шли у сре ди шту бу ре до га ђа ја. исто то ли ко је ра ши ре на и су прот на док три на „вечног ан ти се ми ти зма“ по ко јој је мр жња пре ма Је вре ји ма нор мал на и при род на ре ак ци ја ко јој исто ри ја са мо да је ма ње или ви ше мо гућ но сти. по вре ме на расплам са ва ња мр жње не тра же по себ но об ја шње ње, јер су она при род не после ди це ве чи тог про бле ма. са мо се по се би раз у ме да су ову док три ну при хвати ли про фе си о нал ни ан ти се ми ти; она да је нај бо љи мо гу ћи али би за све ужасе. ако је исти на да чо ве чан ство већ ви ше од две хи ља де го ди на ин си сти ра на уби ја њу Је вре ја, тад је уби ја ње Јевре ја нор мал но, чак ху ма но за ни ма ње, а мр жња пре ма Је вре ји ма је оправ да на и не тра жи до дат не ар гу мен те.
Мно го ви ше из не на ђу је је дан дру ги аспект овог об ја шње ња, прет по став ка
веч ног ан ти се ми ти зма, ко ју је при хвати ло ве о ма мно го не при стра сних истори ча ра, па чак и ве ли ки број Је вре ја. то је она чуд на по ду дар ност због ко је ова те о ри ја оста је та ко опа сна и збу њују ћа. њена еска пи стич ка осно ва у оба при ме ра је иста: баш као што ан ти семи ти ра зу мљи во же ле да из бег ну одго вор ност за сво ја де ла, та ко Је вре ји, на пад ну ти и бра не ћи се, што је још разу мљи ви је, ни под ко јим усло ви ма не же ле да рас пра вља ју о свом дêлу од говор но сти. у слу ча ју је вреј ских и че сто хри шћан ских по кло ни ка ове док трине, ме ђу тим, еска пи стич ке тен ден ци је зва нич них апо ло ге та се за сни ва ју на ва жни јим и ма ње ра ци о нал ним мо тиви ма.
Вечниантисемитизамра ђа ње и по раст мо дер ног ан ти се
ми ти зма би ло је про пра ће но и спо је но са је вреј ском аси ми ла ци јом, се ку ла риза ци јом и од у ми ра њем ста рих ре ли гијских и ду хов них вред но сти ју да и зма. до го ди ло се за пра во да су ве ли ки дело ви је вреј ског на ро да у исто вре ме би ли угро же ни фи зич ким из у ми ра њем спо ља и рас па да њем из ну тра. у тој ситу а ци ји Је вре ји, за бри ну ти за оп ста нак свог на ро да, ба ца ли би се са чуд ним, очај нич ким, по гре шним ту ма че њем, на уте шну иде ју да би ан ти се ми ти зам, ипак, мо гао би ти од лич но сред ство за очу ва ње за јед ни це овог на ро да, та ко да би тврд ња о веч ном ан ти се ми ти зму чак са др жа ла веч ну га ран ци ју за по стоја ње Је вре ја.
ова пра зно ве ри ца, ова се ку ла ри зова на па ро ди ја иде је веч но сти са др жана у ве ри у иза бра ност и ме си јан ску на ду, би ла је пот кре пље на чи ње ни цом да су то ком мно гих ве ко ва Је вре ји иску си ли же сто ко хри шћан ско не прија тељ ство ко је је би ло за и ста моћ но сред ство очу ва ња, ду хов но као и поли тич ко. Је вре ји су по гре шно схва ти ли мо дер ни нехри шћан ски ан ти се ми тизам као ста ру вер ску мр жњу пре ма Јевре ји ма – и то уто ли ко на и ви ни је што је њи хо ва аси ми ла ци ја за о би шла хришћан ство у ње го вом ре ли ги о зном и кул тур ном ви ду.
су о че ни са очи глед ним симп то мом сла бље ња хри шћан ства, они су ода тле у свем не зна њу мо гли да за ми сле да је мо дер ни ан ти се ми ти зам не ка кво оживља ва ње та ко зва ног „мрач ног до ба“. не по зна ва ње и по гре шно раз у ме ва ње соп стве не про шло сти би ло је де лимич но од го вор но за њи хо во фа тал но пот це њи ва ње ак ту ел не и не за пам ће не опа сно сти ко ја их је че ка ла.
Део из предговора Хане Арент, „Извори тоталитаризма“
Крематоријум у логору Дахау
22 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ХИ
ТЛЕР
И З
АП
АД
Мно ги од зло чи на ца ко је је Зу роф от крио жи ве или су жи ве ли у 22 зе мље ши ром све та, углав ном у др жа ва ма де мо крат ског по рет ка ко је су, у нај ве ћем бро ју слу ча је ва, од би ја ле да са ра ђу ју с ис тра жи ва чи ма, ак тив но или па сив но спре ча ва ју ћи да ти зли ков ци од го ва ра ју за сво ја не де ла
Го спо дин исак аси ел се ра до ода звао молби Дверисрпских да све нас – по во дом бро ја о фа ши зму – под се ти на ве ли ка
стра да ња је вреј ског и срп ског на ро да за вре ме дру гог свет ског ра та. Где су ко ре ни ан ти се ми ти зма у све ту, ка ко се чу ва се ћа ње на не ду жно стра да ле, ка кав је од нос ср ба и Је вре ја у ср би ји да нас са мо су не ка пи тања ко ја смо по ста ви ли ува же ном ра би ну Је вреј ске за јед ни це у ср би ји.
¾ ГосподинеАсиел,рецитенамкакоданас,са дистанце од 65 година, гледате наогромне патње и страдање јеврејскогнародауДругомсветскомрату?– на ци стич ки рајх је по ста вио ја сан
циљ: то тал но уни ште ње је вреј ске по пула ци је – до по след њег му шкар ца, же не и де те та. Би ла је то пла ни ра на по ли ти ка јед не моћ не др жа ве, ко ја се свим сво јим сна га ма устре ми ла да уни шти је дан на род у це ло сти. Је вре ји ни су би ли осу ђе ни на смрт због сво јих вер ских ни ти по ли тич ких убе ђе ња, ни ти за то што су би ли еко номска или вој на прет ња на ци стич кој др жави – у би ја ни су због са ме чи ње ни це свог ро ђе ња. док су у на о па кој и мон стру о зној сли ци ра са и на ро да на ци сти мно ге на роде озна чи ли као „ун тер мен шен“ или подљу де, до тле су Је вре је озна чи ли као га мад – а њу тре ба ис тре би ти. ка ко об ја сни ти чи ње ни цу да се у аушвиц де пор ту је по ла ми ли о на ма ђар ских Је вре ја 1944. го ди не,
на кон ис кр ца ва ња са ве зни ка у нор манди ји, док је са ис то ка уве ли ко на ди ра ла цр ве на ар ми ја, та ко да се ја сно ви де ло да ће нем ци не из бе жно из гу би ти рат?
¾ КакојебиломогућедаантисемитизамсрединомпрошлогвекатоликонарастеипретворисеујезивирасизампротивЈевреја?Икакојеуопштебиломогућедасемеђуљудимајавитакозастрашу-јућарасистичкаидеологија–каквајебиланационал-социјализам–којајељудепретваралаузверииподстицалаихназастрашујућезлочине?– по глед на свет ко ји је про кла мо вао да
је из вор сва ког зла – Је вре јин. Је вре јин је био крив за ин тер на ци о на ли зам, па ци физам, де мо кра ти ју, марк си зам, за на ста нак хри шћан ства, про све ће но сти, слободногзидарства. ис ку пље ње не ма ца и „ари јевског“ чо ве чан ства за ви си ло је од „ко начног ре ше ња“ „је вреј ског пи та ња“. Је вре ји су би ли де мон ски „свет ски не при ја тељ“ без чи јег уни ште ња не ће би ти „ми ра“ у евро пи, ко ја мо ра би ти под не мач ким руко вод ством. по бе де вер мах та до ве ле су по пр ви пут ми ли о не Је вре ја под не мач ку власт. Ме ђу тим, Хи тле ров успон на власт не би био мо гућ без огром них гу би та ка не мач ке вој ске у пр вом свет ску ра ту и без тра у ма тич них по сле ди ца не мач ког вој ног по ра за. пре Хи тле ра ра си стич ки ан ти семи ти зам у немачкој ни је имао на ро чи то
мно го успе ха. ан ти се ми ти зам је био мно го ја чи у цар ској ру си ји, у ру му ни ји, аустроугар ској, те мо нар хи ји Хаб збур га, пољ ској, сло вач кој и аустри ји, ко је су из те мо нархи је про и за шле. не мач ка је до 1933. још увек би ла др жа ва за сно ва на на вла да вини за ко на. чи ње ни ца да су нем ци и дру ги евро пља ни од 1933. та ко ла ко при хва та ли де мо ни за ци ју Је вре ја по сле ди ца је ста ри је тра ди ци је хри шћан ског ан ти ју да и зма, ко ји је већ уста но вио пред ста ву о Је вре ји ну као зе ле на шу кр во пи ји, из дај ни ку, из вр ши о цу ри ту ал них уби ста ва, опа ком за ве ре ни ку про тив хри шћан ског све та и – бо го у би ци. кад је јед ном ра си стич ки ан ти се ми ти зам по стао др жав на иде о ло ги ја тре ћег рај ха, уз про па ган ду и мно штво ан ти је вреј ских за ко на, по сле ди це су би ле ужа сне.
¾ СрбииЈеврејисуималимноготогазаједничкогусвојојисторији.Таконамјебилозаједничкоистрадањенаовимпросторимаодстраненациста.ИСрбису,каоиЈевреји,билиодстранеуста-шаозначеникаонацијакојутребаистребити?– да, ср би, Је вре ји и ро ми, и то због са
ме чи ње ни це свог ро ђе ња, а љу ди дру ге на род но сти, Хр ва ти, му сли ма ни и остали због свог ан ти фа ши стич ког де ло ва ња и про ти вље ња иде о ло ги ји уста штва.
¾ Коликосемеђујеврејскимнародом,пре
РазговорсаИсакомАсиелом,рабиномЈеврејскезаједницеуСрбији
Сазнати истину је дуг према страдалима
1/2010 l Двери српске l 23
свега у Израелу, иширом света зна острахотамалогораЈасеновац?– зна се од кра ја дру гог свет ског ра та.
име Ја се но вац се на ла зи у ЈадВашему, као и на свим дру гим спо ме ни ци ма ло гори ма уни ште ња ко је су по ди гле је вреј ске ор га ни за ци је или уста но ве у све ту.
¾ НедавнојеуБеоградупромовисанакњигагосподинаЈашеАлмулија,којаказујеојезивимзверствимаулогоруЈасеновац.Јасеновацје,поречимааутора,бионајмонструознијаинајефи-каснијафабрикасмрти.СтичесеутисакдауЕвропиисветуипакнепостојидовољнасвестотомеколикојезастра-шујућебилотоместо.Тако,например,улогоруДахаунамапинацистичкихлогоранемаЈасеновца.Штаучинитипотомпитању?– ве ро ват но га не ма на ма пи у да хауу
за то што на ци сти ни су осно ва ли Ја се новац, не го уста ше, ко је су би ли Хр ва ти, а не нем ци. по треб но је по ра ди ти на то ме да се о ло го ру Ја се но вац ви ше са зна. вла да ре пу бли ке срп ске је по кре ну ла је дан мемо ри јал про је кат на те му до ње Гра ди не – Ја се нов ца, и то сма трам до брим ко раком на пред. од бор за Ја се но вац све тог ар хи је реј ског са бо ра срп ске пра во славне цр кве ор га ни зу је се ми на ре на те му Јасе нов ца. ове го ди не је на обе ле жа ва њу про бо ја за то че ни ка ло го ра Ја се но вац у до њој Гра ди ни – поред број не де ле га ци је из изра е ла – било и ме ђу на род них по сматра ча, што је знак да се ства ри по ла ко, али си гур но ме ња ју.
¾ ДалиседанасуСрбији– нарочитомладим људима – довољноговориогеноцидунадСрбима,ЈеврејимаиРомимапочињеномуНДХ?– када сам био у осмом раз ре ду основ
не шко ле, 1979. године смо ор га ни зо ва но по се ти ли му зеј у Ја се нов цу. та да сам први пут имао при ли ке да ви дим филм ко ји су сни ми ле са ме уста ше – ка ко бру тал но уби ја ју за то че ни ке. Би ло је је зи во и муч но и уре за ло ми се у пам ће ње. не знам ка ко се да нас обрађује те ма Ја се нов ца, али мислим да тај до ку мен тар ни филм тре ба уврсти ти у про грам.
¾ Послератасууследиливеликаборбајеврејскогнародазаистинуоњиховомстрадањуинапоридасепреживелизлочинципронађуиприведуправди.Рецитенамнештоотоме.– то је ве ли ки дуг пре ма стра да ли ма.
да ни је ло ва ца на на ци сте – по пут си мона ви зен та ла и, да нас, ефра и ма зу ро фа, ко ји је на ста вио ви зен та лов по сао – многи зло чин ци би ума кли прав ди. Ме ђу тим, про блем је у то ме што нај че шће не по стоји по ли тич ка во ља да се зло чин ци из ве ду пред суд. шта ре ћи за то да је ефра им зу
роф от крио 2.884 љу ди осум њи че них да су би ли на ци сти или њи хо ви са у че сни ци, а да је са мо у јед ном је ди ном слу ча ју успео да свој лов на на ци сте кру ни ше успехом, и то у слу ча ју дин ка ша ки ћа, јед ног од за по вед ни ка ло го ра Ја се но вац, ко ме је у за гре бу су ђе но за зло чи не у Ја се нов цу. осу ђен је на 20 го ди на за тво ра 4. ок то бра. 1999. и умро је у за тво ру 20. ју ла 2008. годи не. са хра њен је у уста шкој уни фор ми уз пом пен зан опро штај. Мно ги од зло чи на ца ко је је зу роф от крио жи ве или су жи вели у 22 зе мље ши ром све та – углав ном у др жа ва ма де мо крат ског по рет ка, ко је су, у нај ве ћем бро ју слу ча је ва, од би ја ле да са ра ђу ју с ис тра жи ва чи ма ак тив но или па сив но спре ча ва ју ћи да ти зли ков ци одго ва ра ју за сво ја не де ла.
¾ КаквисуданасодносиСрбаиЈевреја?– Ма ло је Је вре ја у ср би ји данас, а ве ћи
на њих су у по зним го ди на ма. омла ди на је углав ном из ме шо ви тих бра ко ва, и пот пу
но је аси ми ло ва на у срп ско дру штво. Многи од њих не ма ју ја сну пред ста ву о је врејству ни ти има ју је вреј ски иден ти тет, та ко да је те шко го во ри ти о срп скоје вреј ским од но си ма у ср би ји данас – са члан ством у је вреј ским за јед ни ца ма ко је, у најбољем случају, не пре ла зи број ку од 1.500 ду ша. Међу грађанством по сто је ин те ре со ва ње за ју да и зам и спрем ност да се по не што са зна о је вреј ској исто ри ји, тра ди ци ји и умет но сти. Ге не рал ни став пре ма Је вре јима је по зи ти ван, ма да има и ожи вља ва ња пред ра су да и сте ре о ти па оли че них у те ори ја ма за ве ра, ко је, на жа лост, цве та ју, и у ко ји ма су Је вре ји не за о би ла зан еле мент. Ми слим да смо за ко ра чи ли у вре ме ка да по чи ње мо да уви ђа мо слич но сти, ка да раз ли ке ни су ка мен спо ти ца ња. као друштво ипак са зре ва мо и раз ви ја мо свест о се би и дру гом као дру гу и са бра ту, што је јед на ко хри шћан ски и је вреј ски по зив: „Љу би бли жњег свог као се бе са мог.“ ово је стих из Торе и из Новогзавета.
ПисмоЈашеАлмулија „Тајмсовомкњижевномдодатку“18.11.1993.
КојеубијаоЈеврејеуСрбији... у фа ши стич кој ндХ ко ја је би ла Хи тле ров са ве зник то ком дру гог свет ског ра та,
не 24.000 не го пре ко 33.000 Је вре ја је из гу би ло жи во те, око 21.000 из са ме Хр ват ске и 12.000 из БиХ, ко ја је би ла при по је на Хр ват ској са не мач ким бла го сло вом. ве ли ка ве ћи на од 33.000 је вреј ских жр та ва би ла је уби је на или из глад њи ва на и му че на до смр ти у кон цен тра ци о ним ло го ри ма у са мој Хр ват ској под упра вом Хр ват ске усташке гар де. око 5.000 је пре да то нем ци ма да бу де де пор то ва но у аушвиц.
у ср би ји, ко ја је би ла под не мач ком вој ном оку па ци јом, не 23.000 не го око 14.000 Је вре ја из гу би ло је жи вот, го то во ис кљу чи во у ру ка ма не ма ца. око 5.000 је вреј ских му шка ра ца би ло је стре ља но од не мач ке вој ске у од ма зди за гу бит ке учи ње не им од стра не срп ских пар ти за на. око 7.500 удо ви ца и си ро ча ди по гу бље них му шка раца би ло је по гу бље но га сом у не мач ком кон цен тра ци о ном ло го ру бли зу Бе о гра да; око 800 је од ве де но из је вреј ске бол ни це у Бе о гра ду и та ко ђе угу ше но; и не ко ли ко сто ти на је би ло уби је но од стра не не ма ца у ма лим гра до ви ма.
оп ту жба да је ре жим Ми ла на не ди ћа, по ста вљен од не ма ца у ср би ји ав гу ста 1941, са ен ту зи ја змом уче ство вао у Хо ло ка у сту, је сте дру га не тач на из ја ва у писму го спо ди на Хо а реа. ни ка кво ан ти је вреј ско за ко но дав ство ни је спро ве де но од стра не овог ре жи ма, ни је дан ло гор смр ти за Је вре је ни је по диг нут, ни ти је ика квим упра вља но и прак тич но ни ка кво уби ство ни је из вр ше но (од овог ре жи ма). све то би ло је учи ње но од стра не не мач ке вој ске, по ли ци је и сса, ко ји су го то во у пот пуно сти уни шти ли срп ску и је вреј ску по пу ла ци ју до ма ја 1942. док се не ко ли ко сто тина Је вре ја још увек са кри ва ло код срп ских при ја те ља. не мач ка по ли ци ја их је ло вила и мно ги су ухва ће ни уз по моћ по ли ци је ло јал не не ди ће вом ре жи му, при ву че ни нов ча ном на гра дом ко ју су нем ци ис пла ћи ва ли. ово је све што се мо же про на ћи о не ди ћу у об ја вље ном ис тра жи ва њу са ве за Је вреј ских оп шти на Ју го сла ви је. нем ци су се са ми ба ви ли Је вре ји ма у ср би ји; ду жност не ди ће вог ре жи ма би ла је да бри не о уну тра шњој ад ми ни стра ци ји.
по лу и сти на у пи сму го спо ди на Хо а реа од но си се на кон цен тра ци о ни ло гор Бањи ца у Бе о гра ду. то је сва ка ко био ло гор смр ти и са срп ским по ли циј ским осо бљем, али ни је био на ме њен Је вре ји ма. овај ло гор је ус по ста вљен по не мач ком уре ђе њу и срп ски пер со нал је био под ре ђен кон тро ли Ге ста поа. ло гор је био на ме њен срби ма ко ји су се су прот ста ви ли не мач кој оку па ци ји, пар ти за ни ма, ко му ни сти ма и ли бе рал ним па три о та ма. од 23.697 осо ба ко је су би ле за тво ре не у овај ло гор са мо 455 би ли су Је вре ји. Ја ша Ал му ли
24 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
За Хи тле ра је ка рак те ри стич но да се код ње га страх не по сред но пре твара у мр жњу. ина че не би мо гао да се
на да и да ве ру је, јер: „ка ко се не ко ста ње уоп ште мо же из ме ни ти, ако не ма ди ректних кри ва ца?” уни вер зал ни кри вац је, као што је по зна то, Је вреј. али нај пре тре ба, без на ро чи тог на гла ша ва ња узроч них од но са, на бро ја ти оне фе но ме не у ко ји ма Хи тлер ви ди суд бо но сне зна ко ве про па да ња и ко ји га за то ис пу ња ва ју стра хом.
уну тра шња сна га на из глед то ли ко моћне пред рат не не мач ке је — на кон анали зе у Мојојборби — пре све га осла бљена јед ном „ко ли ко нео б у зда ном то ли ко штет ном ин ду стри ја ли за ци јом“, што је за по сле ди цу има ло опа сно на за до ва ње сељач ког ста ле жа. плем ство ма ча је ста ло иза фи нан сиј ског плем ства, али је исто толи ко ко бан био по вра так лич ног пра ва на по сед у при вре ди и пре лаз вла сни штва у ру ке ано ним них ак ци о нар ских дру шта ва. то је зна чи ло оту ђи ва ње по се да у од носу на за по сле не и ин тер на ци о на ли за ци ју при вре де. Ма мо ни за ци ја је исто вре ме но во ди ла ка је вре ји за ци ји ду шев ног жи во та и про па да њу на го на за спа ри ва њем, што је на сту пи ло пре не го што се по ја вио сифи лис, а с њим и грех свих гре хо ва, упе рен „про тив кр ви и ра се“. на ду хов ном по љу је исто то ли ко опа сна би ла ку га умет нич ког бољ ше ви зма, ко ја уме сто ле по те ста вља ку би стич ке гри ма се и та ко те жи уни штењу осно ва кул ту ре. у ње го вом су сед ству је ли бе рал на штам па сво јим за ла га њем за то ле ран ци ју и де мо кра ти ју, као и сво јом ла жном бор бом про тив „ми ли та ри зма“
ко па ла гроб не мач ком на ро ду. Је вре ји заци ја ми шље ња је во ди ла пре зи ра њу ма нуел ног ра да и та ко у на ро ду отво ри ла онај по нор због ко је га је рат из гу бљен и ре волу ци ја до жи ве ла успех.
Хитлер: за све су криви Јевреји
Мно ге из ја ве у го во ри ма и раз го во ри ма упот пу ња ва ју ову сли ку. то што де пер сона ли за ци ја при вре де зна чи је вре ји за ци ју, увек ће би ти ак ту ел но; ту и та мо се оп тужба не по сред но усме ра ва и про тив грађан ства као та квог. ње го ва је ве ли ка историј ска кри ви ца што се ни на ко ји на чин ни је по бри нуо за но во на ста ли че твр ти ста леж. али још го ра од то га је чи ње ни ца што је са гра ђан ством на власт до шао погре шан део на ро да, ко ме су не до ста ја ле „хе рој ске и ју нач ке осо би не“. слој гра ђанства на ро чи то бли зак Је вре ји ма је су ин телек ту ал ци. они има ју дар да све по бр ка ју и уне су кон фу зи ју ме ђу нај јед но став ни је ства ри. на у ка ко ју су уста но ви ли иза зи ва нај ве ће ште те, јер „оне спо со бља ва“ и поспе шу је сла бост. кад би се свет пре пу стио не мач ким про фе со ри ма, они би чо ве чанство пре тво ри ли у кре те не с огром ним гла ва ма.
Је вреј ски ин те лек ту а ли зам је про на шао „еман ци па ци ју же на“, ко ја хо ће да из ме ша оне сфе ре ко је је Бог раз дво јио; он по куша ва да оства ри чак та ко лу де по ду хва те као што је еман ци па ци ја цр на ца, дре су ра по лу мај му на. Гор ка кри тич ност ин те лекту а ла ца не ма ни ка кву дру штве но ко ри сну
функ ци ју: рас тва ра ње, то је ње го во де ло и ње го ва на ме ра. Још го ре сме ра ју они умет нич ки бољ ше ви ци ко ји ли ва де слика ју пла во, не бо зе ле но, обла ке сум порножу то и пу шта ју на во љу сво јој пр ља вој фан та зи ји: они же ле да уби ју ду шу на ро да. они се ни на ко ји на чин не раз ли ку ју од оних Је вре ја ко ји ор га ни зу ју ноћ ни жи вот и све нор мал не оби ча је окре ћу тум бе.
али и не што уда ље ни је по ја ве се иденти фи ку ју као симп то ми де ка ден ци је. својим раз бој нич ким ге слом „сло бод на трго ви на“ Је вре ји су уни шти ли сто ти на ма го ди на ста бил ну це ну хле ба у ве не ци ји, и за хва љу ју ћи овом прин ци пу зе мљи ште да нас по ста је објект спе ку ла ци је.
ве о ма рет ко се на ла зе оп шти је ка ракте ри сти ке кул тур ног ста ња без не по средног по ли тич ког од но са или оп ту жбе, на при мер: не мач ка по ста је по ла ко објект за по сма тра ње и раз гле да ње, или: „у на шим ду ша ма ни је ви ше ни шта чвр сто, ни је више ни шта уко ре ње но. све је спо ља шње, ле ти по ред нас. Ми шље ње на шег на ро да по ста је не мир но и жур но. цео жи вот бива у пот пу но сти рас ки дан, и оби чан чо век ви ше не раз у ме ин те ли ген ци ју не мач ке на ци је.”
очи глед но је да Хи тлер сво јом кри тиком, баш као и Мо рас, ци ља на про цес еман ци па ци је уоп ште. из ве сно је да је реч о по зна тим то по си ма кон зер ва тив не кри ти ке кул ту ре у ње ном ан ти се мит ском об ли ку, и у њи ма ни је по треб но тра жи ти ни ка кву ли те рар ну ори ги нал ност у форму ла ци ји. али се мо же по ста ви ти пи та ње да ли је ика да не ки прак тич ни по ли ти чар
ХИ
ТЛЕР
И З
АП
АД
Др Ернст Нолте
Страх и ње го ве на ме реНео б у зда на страст об у хва та Хи тле ра кад год је реч о бољ ше ви зму. У ње му ви ди до са да нај ра ди кал ни ји об лик је вреј ског ге но ци да. Ко ли ко год да је Беч из ван сва ке сум ње био ва жан за Хи тле ра, ипак је ве ли ко пи та ње да ли би без ис ку ства бољ ше вич ке ре во лу ци је и без Ди три ха Екар та по стао она лич ност ко ја се исто ри ји на мет ну ла
1/2010 l Двери српске l 25
од зна ча ја та ко че сто и из ри чи то из ра жавао уве ре ња ова кве вр сте. си гур но је да је Хи тлер ори ги на лан са сво јом пот пу но моно ма ни ја кал ном упор но шћу ко јом тра жи „узроч ни ка“ свих за стра шу ју ћих до га ђа ја и сва ки пут га ви ди ис кљу чи во у Је вре ју.
Ме ђу на род но је вреј ствосво ђе ње сло је ви тих про це са ви со ког
сте пе на ну жно сти на јед ног је ди ног и ви дљи вог узроч ни ка увек зна чи не двосми сле ну сим пли фи ка ци ју и нај че шће ње го во не из мер но пре це њи ва ње. та ко о ак тив но сти Је вре ја у при вре ди ка же сле де ће: „он све те ме љи ти је уни шта ва осно ве јед не за на род уисти ну ко ри сне при вре де. за о би ла зним пу тем ак ци је он ула зи у кр во ток на ци о нал не про дук ци је, пре тва ра је у ку пов ни објект не по штене тр го ви не и та ко пред у зе ћи ма оти ма осно ве за лич ну имо ви ну. тек та да сту па из ме ђу по сло да ва ца и рад ни ка оно унутра шње оту ђе ње ко је ка сни је во ди ка кла сном ра сло ја ва њу.” или, при ме ра ради, Хи тлер у јед ном од сво јих ра них го вора по ста вља пи та ње: „ко је за и ста но силац огра ни ча ва ња на та ли те та и ми сли о исе ља ва њу? Ме ђу на род но је вреј ство.”
оту да ни ма ло чуд но не зву чи чу до вишна те за да је Је вреј тај „ко ји у сво јим рука ма др жи кон це суд би не чо ве чан ства“. али та те за по ка зу је шта се под ра зу ме ва под „Је вре јом“: на и ме, сам про цес исто рије. и са свим у хо ри зон ту овог из јед на ча вања кре та ли су се они ра ни раз го во ри са ди три хом екар том.
од суп тил но сти и ди фе рен ци ра но сти Мо ра со вог уче ња о не при ја те љи ма, Хитлер је, да кле, био ве о ма да ле ко. као вођа со ци јал де мо кра ти је још ра но је от крио Је вре је. Је вреј мо же са мо да хва ли пар ламент: уста но ву ко ја је „пр ља ва и не и стини та као и он сам“. све оно што се у све ту до га ђа на ште ту не мач ке има је дан те исти ко рен: бу ду ћи да су обо је је вреј ски, маркси зам мо же да бу де ју ри шна че та ме ђу народ ног бер зан ског ка пи та ла. ако је Морас ме ђу број ним не при ја те љи ма из ве сну пред ност да вао Је вре ји ма, то је код Хи тлера до ве де но до крај но сти и исто вре ме но спу ште но на нај ни жу ле стви цу. Хи тле ро ва
ту ма че ња је вреј ске сек су ал но сти у Мојојборби под се ћа ју на Lan ca cu Li ben fel sa и ука зу ју на озло гла ше ног штрај хе ро вог Јуришника.
нео б у зда на страст об у хва та Хи тле ра кад год је реч о бољ ше ви зму. у ње му види до са да нај ра ди кал ни ји об лик је врејског ге но ци да. ко ли ко год да је Беч из ван сва ке сум ње био ва жан за Хи тле ра, ипак је ве ли ко пи та ње да ли би без ис ку ства бољше вич ке ре во лу ци је и без ди три ха екар та (ко ји му је очи глед но на нај им пре сив ни ји на чин про ту ма чио ову ре во лу ци ју) по стао она лич ност ко ја се исто ри ји на мет ну ла. крај оне кон струк ци је у Мојојборби је веро ват но нај не по сред ни ји из раз по ла зне те зе ње го вог по ли тич ког де ло ва ња: „са да по чи ње по след ња ве ли ка ре во лу ци ја. тиме што за до би ја по ли тич ку моћ он од бацу је и по след ње ма ске ко је је још но сио. од де мо крат ског на род ног Је вре ја по стаје кр ва ви Је вреј и на род ни ти ра нин. у неко ли ко го ди на по ку ша ва да ис тре би но сио це на род не ин те ли ген ци је оти ма ју ћи од на ро да њи хо во при род но ду хов но вођство чи ни их зре лим за ро бов ску суд би ну стал ног угње та ва ња. нај у жа сни ји при мер ове вр сте пру жа ру си ја... крај ни је, ме ђутим, са мо крај сло бо де на ро да ко је Је вреј угње та ва, не го и крај овог на род ног па рази та са мог. на кон смр ти жр тве уми ре пре или ка сни је и вам пир.”
у екар то вом спи су је, ме ђу тим, Хи тлер ле њи но вом бољ ше ви зму као узрок претпо ста вио је дан дру ги бољ ше ви зам, на име, Мој си јев: из ме ђу ова два бољ ше ви зма ста вље на је исто ри ја и ту ма че на као борба из ме ђу два прин ци па, та ко што су поје ди нач ни исто риј ски фе но ме ни до би ја ли сво је ме сто и би ва ли оце њи ва ни по свом од но су пре ма овим прин ци пи ма. о овом го ње њу не при ја те ља кроз исто ри ју, ко је код Мо ра са за у зи ма то ли ко мно го просто ра, у Хи тле ро вим де ли ма, они ма од ређе ним за јав ност, не ма пу но ре чи. ка ко би у про те стант ској не мач кој смео да обе лода ни оно схва та ње ре фор ма ци је ко је му при пи су је екарт? а и не мач ка је до го дине 1945. би ла су ви ше хри шћан ска да би се и нај моћ ни ји чо век у не мач кој исто ри ји ика да усу дио да апо сто ла па вла јав но назо ве бољ ше ви ком. Је ди но је, не та ко рет
ко, мо гао да на зна чи да бољ ше ви зам сматра по бу ном (на чи јем че лу сто је Је вре ји) сло је ва ни же ра се про тив сво јих го спо дара, и то по бу ном ко ја је без вре ме на по јава, и да би се мо гле по ву ћи не ке па ра ле ле из ме ђу да на шњег вре ме на и епо хе па да ри ма. али да је за ње га апо стол па вле за иста, као у оном спи су, увек био цен трал на фи гу ра је вреј ског бољ ше ви зма (као и за Мо ра са), то је ко нач но до ка за ло тек пр во об ја вљи ва ње Разговоразастолом.
О Апостолу Павлупа вле је, та ко ов де пи ше, од иде је Хри
ста, ко ји је био ари је вац, на пра вио по лази шну иде ју за ро бо ве свих вр ста про тив го спо да ра и њи хо вог ауто ри те та. па влова ре ли ги ја, ка сни је на зва на хри шћанством, ни је ни шта дру го не го да на шњи ко му ни зам. ово хри шћан ство је нај те жи уда рац ко ји је ика да по го дио чо ве чанство. оно је уни шти ло рим ско цар ство, а по сле ди ца то га је би ла ноћ што је тра јала сто ле ћи ма. Хри шћан ство је прет ход ни об лик бољ ше ви зма, бољ ше ви зам је из данак хри шћан ства — и обо је су из ми шљоти не Је вре ја ра ди пре о бра ћа ња дру штва. Хри шћан ство је уни шти ло ве дри и ја сни ан тич ки свет, бољ ше ви зам се спре ма да уни шти власт бе ле ра се у све ту. Бун товник од ју че се зо ве ша ул, бун тов ник од да нас Мар до хаи.
из ве сно је да су ове ми сли у те о рет ском сми слу све са мо не ори ги нал не. из ве сно је да не про би ја ју хо ри зонт „укуп не анти се мит ске ли те ра ту ре“ чи јим се по знава њем Хи тлер још ра но хва ли сао. али упра во из овог аспек та ука зу ју на ве о ма уоч љи ву и ка рак те ри стич ну цр ту, на и ме да мр жњи про тив хри шћан ства од го ва ра уз ди за ње рим ске цр кве као ви да вла да вине. и Хи тлер ис ка зу је, пре ма то ме, уче ње о исто риј ским по ја ва ма не при ја те ља ко ји иза зи ва страх и ко ји за слу жу је мр жњу, и то уче ње са свим од го ва ра Мо ра со вој доктри ни, иако је мно го јед но став ни је.
Извор: Ернст Нолте,
„Фашизам у својој епохи“, Просвета, Београд, 1990, стр. 404-409
Антијеврејски графити у Аустрији Спаљена синагога у Берлину 1938.
26 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Из ван ита ли је по сто ји да нас, на ро чи то у ши ро ким сло је вима, јед но ра ши ре но и упро ште но ми шље ње о фа ши зму, о си ла ма ко је га кре ћу и ци ље ви ма за ко ји ма иде. као у
све до га ђа је и по кре те и у ње га свак уно си сво је те жње и сво је осе ћа је. за јед не, то је сви ре па ре ак ци ја и сле пи те рор пла ћених бан да у слу жби ка пи та ли зма и ми ли та ри зма. за дру ге, то је ве ли чан ствен ре волт на ци о нал не све сти и про све ће них кла са про ти без ум ном цр ве ном те ро ру за ве де них ма са и мо сков ских аги та то ра. на рав но да је фа ши зам и јед но и дру го – по ма ло, али он је уз то плод мно гих и ра зно род них ути ца ја ко ји се пот пу но из ми чу ка лу пи ма и де ви за ма ши ро ких ма са ко је су скло не ге не ра ли са њу.
по свом по ре клу фа ши зам је не сум њи во ре во лу ци о нар не при ро де. он по ти че, за пра во, још из го ди не 1914, до ба огор че не бор бе из ме ђу ин тер вен ци о ни ста и не у тра ли ста. нај о длуч ни ји ин тер вен ци о ни сти би ли су упра во љу ди ко ји су се или раз ви ли или уско чи ли из со ци ја ли стич ких ре до ва (Бисолати, Мусолини). ин тер вен ци о ни сти су на свет ски рат гле да ли као на ре во лу цио на ран фе но мен и од уче ство ва ња ита ли је у ње му оче ки ва ли убр зан про цес осве ште ња ни жих кла са и пу ну еман ци па ци ју про ле та ри ја та. He тре ба за бо ра ви ти да је Мусолинијев лист „Popo lo d’ Ita lia“ за вре ме це лог ра та с по но сом но сио нат пис „со ција ли стич ки днев ник“. Го ди не 1918. иш че за ва тај нат пис.
под крај ра та на ста је пре ви ра ње ме ђу ин тер вен ци о ни стима. Бисолати, са сво јом гру пом, оста је ве ран пр вот ним ци љеви ма (и ако убла же ним) и, по свр шет ку ра та, за сту па по ли ти ку вилсонове пра вед но сти и рим ског пак та, уме ре ну, ми ро љуби ву и де мо крат ску. дру ги, ве ћи, део ин тер вен ци о ни ста (са д анунцијем и Мусолинијем) оштро ре а гу је на де мо крат ски мир „од ри ца ња“ по ко ме ита ли ја оста је без при зна ња за ње но дра гоце но уче ство ва ње и без пра вед на уде ла у по бе ди. ту се по пр ви пут до ди ру је по свом по ре клу ре во лу ци о нар ни ин тер вен ци о
на ли зам са ин тран си гент ним на ци о на ли змом кон зер ва тив них кру го ва. од то га до ба они иду за јед но док се по све не из гу бе један у дру гом.
али на гли раз мах со ци ја ли зма ко ји се ја вља не по сред но после ра та, ба ца за не ко вре ме пот пу но у сен ку ин тер вен ци о ни сте и њи хо ве ци ље ве.
за мо ре не ра том и раз о ча ра не сум њи вим пло до ви ма сум њиве ита ли јан ске по бе де, ма се ли стом гр ну у со ци ја ли стич ке ор гани за ци је. у по мет њи иде ја и еко ном ским те шко ћа ма без кра ја, со ци ја ли стич ке ор га ни за ци је се стре ло ви то уве ћа ва ју по бро ју чла но ва. у њи ма „пред рат ни“ со ци ја ли сте са утвр ђе ним ре дом иде ја и ду го го ди шњим ор га ни за циј ским вас пи та њем, оста ју у ма њи ни пре ма сто ти на ма хи ља да но вих чла но ва ко ји до ла зе раз о ча ра ни и жељ ни чу да.
ту по чи ње „ми ра ку ли стич ка“ так ти ка ита ли јан ског со ци ја лизма и хи пер тро фи је сна ге ко ју је по чео да зло у по тре бља ва пре не го је мо гао да је упо тре би.
ко је био 1919, 1920. и 1921. у ита ли ји то ме је до бро по зната она раз дра жљи ва и те шка ат мос фе ра у ко јој се кре тао јав ни и при ват ни жи вот те зе мље. из бо ри су, јед ни за дру гим, да ва ли пле би сци тар ну ве ћи ну со ци ја ли сти ма. Ma ce су у но вој пси хо зи ко ја ни је не го на лич је рат не пси хо зе. штрај ко ви се хи ља де по ита ли ји и чи не и она ко те жак жи вот не мо гу ћим. све што подсе ћа на тек ми ну ли рат про го ни се огор че ном по ру гом и ор гани зо ва ним бој ко том. Ме да ље се са кри ва ју. рат на за слу га по ста је сра мо та. у про вин ци ји се „цр ве не ба ро ни је“ оти ма ју вла сти ко ја не ма сна ге ни да за шти ти сво је ор га не. Же ле зни ча ри кон тро лишу во зо ве и за у ста вља ју их на сред пру ге чим ви де да у њи ма има жан дар ма. др жа ва на то ре а ги ра та ко – да жан дар ме прево зи ка ми о ни ма. углед та кве др жав не вла сти па да, на рав но, из да на у дан. пар ла мент је ту жна ко пи ја ста ња у зе мљи. не за до
ПророчкаписмаИвеАндрића
Фашистичкареволуција
Одмахваљарећидасусредствакојимасеслужиофашизамуодбранипостојећегредабилајошмногодаљеодзакона
ицивилизованихобичајанегоонакојимасеслужиосоцијалкомунизамдомалочас
1/2010 l Двери српске l 27
вољ ство је оп ште и свак оче ку је да бар ре во лу ци о нар на олу ја олак ша ат мос фе ру.
у са мој со ци ја ли стич кој пар ти ји и по ред днев ног при ти ца ња сна га, осе ћа се те жак уну тар њи рас цеп ко ји ко чи сва ку ак ци ју ве ћег сти ла. она ми ра ку ли стич ка ле ви ца све ви ше хва та ма ха у пар тиј ском вод ству и за љу ља ним ма са ма. до ла зи до отво ре ног екс о ду са ко му ни ста, па до де ле ња пар ти је на гру пе и ни ан се. ре во лу ци ја се обе ћа је на утвр ђе не ро ко ве. „од се ци те ми гла ву ако у ју ну не бу де ре во лу ци ја!“ го во ри ло се 1920. по збо ро вима. кад су по ста вље ни ро ко ви до ла зи ли а го вор ни ци са мо поја ча ва ли ре то ри ку, у ма са ма се по че ла по ла ко ко ле ба ти ве ра у цр ве но чу до.
Ме ђу тим су пар тиј ски кон гре си би зан тин ском ин тран си гентно шћу и же сти ном рас пра вља ли о на чи ну на ко ји ће се про вести до ла зак про ле та ри ја та на власт, о си ли и оправ да но сти силе, о 21 тач ци из Мо скве. та ко је итал. со ци ја ли зам гу био сво ју ча со ви ту, ве ли ку сна гу и дра го це но вре ме у ма гло ви тим од лука ма и сит ним чар ка њи ма и клао бур жо а зи ју ту пим но жем, док је ни је до вео до оча ја и екс пло зи је у без ум ну ре ак ци ју.
у сеп тем бру 1920. до ла зи до пр вог ве ћег ре во лу ци о нар ног исту па рад нич ких ма са: ме та лур гиј ски рад ни ци оку пи ра ју фабри ке. али тај по јав ко ји је иза звао ве ли ку за бри ну тост у европи и ита ли ји, окре нуо се у пр ви ја сан и не сум њив симп том рево лу ци о нар не не мо ћи и без из глед но сти.
при себ ност и мир ве ли ког сем пли фи ка то ра Гиолитиа, и хамлет ска нео д луч ност и све ве ћа по це па ност со ци ја ли стич ког вод ства до при не ли су мно го да се овај рад нич ки по крет, по чет са за но сом и ве ли ким на да ма, свр шио обич ном по ви ши цом пла те и илу зор ним обе ћа њем ра де нич ке кон тро ле. у фа бри ке су се вра ти ли соп стве ни ци, укло ње не су ба ри ка де и спу ште не цр ве не за ста ве. ве ли ко и но во раз о ча ра ње у ма са ма. ре во луци ја, ко ја је из гле да ла си гур на као су тра шњи дан, ука зи ва ла се да ле ка и те шка. A у очи ма гра ђа ни на ко ји је већ био при пра ван на нај го ре, по чео је да спла шња ва ре во лу ци о нар ни ба ук. на
ред ни оп штин ски из бо ри да ли су до ду ше, по за ко ну ус тра ја ности ма са, опет знат ну ве ћи ну со ци јалко му ни сти ма, али је ве ра у ско ру ре во лу ци ју би ла де фи ни ти во по др ма на, и ре ак ци ја се по ма ља ла. со ци ја ли зам је на ста вљао сво ју уло гу, али то је би ла уло га тра гич ног ју на ка ко ји, сло мљен у се би, на ста вља још један цео чин да се кре ће али свр ше так му ни је те шко пред ви дети. ре ак ци ја је би ла не ми нов на али њу ни је пре у зе ла ни од већ ком про ми то ва на др жав на власт, ни на ци о на ли стич ка стран ка. оно што је про ме ни ло сра змер сна га, што је по кре ну ло ан тибољ ше вич ку офан зи ву у ита ли ји и ко нач но, ство ри ло усло ве за ре жим ко ји да нас вла да ни су би ли ста ро вич ња ци, иде о ло зи ни гор љи ви ви ши офи ци ри из на ци о на ли стич ке стран ке. кад се 1921. у не ко ли ко на вра та го во ри ло о др жав ном уда ру и војној дик та ту ри ко ју би во ди ли дуче д' аоста и д' анунцио, сви по зна ва о ци при ли ка су са сме шком до че ки ва ли та кве ве сти. Ма ка кав об лик узе ла да на шња дик та ту ра Бенита Мусолинија, чи ње ни ца је не по бит на и зна чај на да ита ли јан ски кон зер ватив ни и ка то лич ки на ци о на ли зам ни је на шао од зи ва у ма са ма и ни је по бе дио, не го je и сам ап сор бо ван од јед ног по кре та чи ји су осно ви би ли мно го ши ри, раз ло зи мно го ре ал ни ји и средства „са вре ме ни ја“.
већ у про ле ћу 1919. по ита ли ји се ор га ни зу ју удру же ња Бора ца. пре ма цр ве ној бу ји ци то су би ли ма ло број ни ну кле у си оних ко ји су рат хте ли и у ње му уче ство ва ли, и у ра ту и по бе ди гле да ли је дан услов за раз вој на ци о нал них сна га и вред но сти. Бе сно со ци ја ли стич ко ни по до шта ва ње ра та и вој ске ко ја га је во је ва ла, нитијева ам не сти ја вој них бе гу на ца, сит на и круп на на си ља ан ти ми ли та ри стич ки рас по ло же них ма са, све је то изазва ло ду бо ко и ако ча со ви то не моћ но огор че ње у тој ма њи ни ко ја je у ра ту уло жи ла све сво је енер ги је и у по бе ду све сво је на де, а сад се на шла осра мо ће на, оста вље на и над ви ка на од пре вр тљи вих ма са.
у 1919. фор му ли сан про грам Fascia но си још пу не ка рак те ристи ке сво га ре во лу ци о нар ног по ре кла и вид но под ле же ути
28 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ца ју ре во лу ци о нар ног вре ме на у ком је са ста вљен. ту се н. пр. пред ви ђа уки да ње се на та, са зи ва ње јед не на род не скуп шти не на 3 го ди не, ко ја ће од ре ди ти об лик вла да ви не, де ли мич на наци о на ли за ци ја ин ду стри је, ре ви зи ја рат них уго во ра и ли фе раци ја, 85% по ре за на рат ну до бит итд. али вре ме им још за ду го ни је по вољ но. рат је у ма са ма и од већ омра жен. из бо ри 1919. по ка зу ју ма ло број ност Fa scia и уса мље ност њи хо вих во ђа.
Ме ђу тим до га ђа ји су се раз ви ја ли ка ко смо на пред при ка зали. у ма са ма је сла би ла ве ра у ре во лу ци ју. услед не сра зме ра изме ђу ре чи и де ла све је вид ни је би ва ло „уну тар ње рас тва ра ње со ци ја ли зма“. та да на сту па хи сто рич ки мо ме нат за оне сме ле и огор че не, ве ћи ном еко ном ски по др ма не и не збри ну те ма њи не ин тер вен ци о ни ста, рат ни ка, сту де на та, бив ших офи ци ра, иде али ста и ви о лент них ти по ва, жар ких па три о та и ма гло ви тих рево лу ци о на ра, ко ји су се у про ле ћу 1919. би ли ор га ни зо ва ли у Fasciitalianidicombattimento. Te иде а ли стич ке ма њи не, до са да сла бе бро јем и сред стви ма, до би ва ју не на да ну по моћ.
осе ћа ју ћи да ре во лу ци о нар ни за нос ма са сла би, ја вља се у се вер ној ита ли ји, у аграр ним про вин ци ја ма, где је цр ве ни терор зе мљо рад нич ких ли га нај же шћи, на гла ре ак ци ја. по седни ци, сит не и круп не га зде и по сло дав ци сва ке ру ке по ма жу, из раз ло га вр ло ма ло иде ал них но во о сно ва не fa scie. Баш у тим аграр ним пре де ли ма ни чу пр ве „squ a dre“ за ди рект ну ак ци ју про ти со ци ја ли сти ма, а по сед ни ци огра ни че ни дво го ди шњим стра хо ва њем и так ну ти у ин те ре се, по ма жу их обил но и учеству ју у њи ма че сто и са ми. Ме ђу тим др жав на власт по сма тра ту бор бу са не у трал но шћу ко ја је ви ше не го бе не во лент на за фа ши зам. та да се љач ке мa ce, нај ма ње све сне, по чи њу да се окре ћу фа ши зму истом бр зи ном и фа на ти змом ко јим су пре две го ди не при ла зи ле ка со ци ја ли зму. ве ли ка ин ду стри ја, са сво је стра не бр зо је упо зна ла у фа ши зму сред ство и пут за осло бо ђење од ко му ни стич ке мо ре и ни је ште ди ла по ма жу ћи га. и фа шизам по чи ње да се ши ри бр зи ном за ра зе.
од мах ва ља ре ћи да су сред ства који ма се слу жио фа ши зам у об ра ни посто је ћег ре да би ла још мно го да ље од за ко на и ци ви ли зо ва них оби ча ја не го она ко ји ма се слу жио со ци јал ко му низам до ма ло час.
по че ле су чу ве не ка зне не екс педи ци је, про тив се ла и ва ро ши. Број рад нич ких до мо ва за па ље них у једној го ди ни пре шао је 200. од фа ши ста про скри бо ва ни рад нич ки во ђе су напу шта ли сво ја ме ста. су ко би, уби ства и на си ља сва ке ру ке по ста ла су сва коднев на ствар. имућ ни је кла се су пома га ле, штам па је за та шка ва ла, а држав на власт се чи ни ла сле па и глу ва, и за то ни је мно го кад пи сац ове бро шу
ре твр ди да је „фа ши зам у по след ње две го ди не во дио сво ју бор бу са 99% из гле да на по бе ду“.
со ци ја ли сти су ис пр ва од го ва ра ли не ма ње кр ва вим и сви репим ис па ди ма, али је њи хо ва обра на оста ла дез ор га ни зо ва на и по је ди нач на и њи хов от пор је све ви ше сла био. та ко се хисто ри ја опет јед ном на ша ли ла. док су со ци ја ли сти во ди ли ду ге ди ску си је и ре фе рен ду ме „за упо тре бу си ле“ или про ти њој, дотле је јед на од луч на и без об зир на ма њи на ље ва ла жи ву крв и не у мо љив пе тро леј.
па лан ка, за ва ђе на и сит ни ча ва као сву да у све ту, на шла је у но вим бор ба ма јед ну по лу за ко ни ту, но ву фор му лу за сво је ста ре мр жње и зле ин стинк те. за јам че на нео д го вор ност и нека жњи вост ма ка квог на си ља и култ то ља ге (опе ва ног „man ganel la“) и brow nin ga при вла чио је јед на ко ро ман тич не мла ди ће и кри ми нал не ти по ве.
ко је у но вем бру 1921, за фа ши стич ког кон гре са у ри му видио њи хо ве по вор ке ка ко, у цр ним ко шу ља ма са мр твач ким гла ва ма, раз ба ру ше не ко се и па рад на ко ра ка, про ла зе мир ним рим ским ули ца ма, тај је у њи ма мо гао да чи та по ре кло и пут фаши зма. из у зи ма ју ћи по ко јег оду ше вље на и бра да та про фе сора и га здин ске си но ве, и сту ден те с на о ча ри ма, све су то би ла бру тал на, не ин те ли гент на ли ца ви о лент них па ла нач ких ти по ва. Го ло гла ви, бле ди и мо дри од сту де ни, у не ком бе сном за но су они су но си ли сво је за ста ви це и сво је ка рак те ри стич не па роле („Me ne fre go!“ „Dis pe ra ta“) и ма ха ли чво ра стим то ља га ма или про стим ко ма ди ма не из ра ђе на гво жђа и оло ва, ко ји су очи то би ли по све ће ни тра ди ци јом мно гих туч ња ва. To је био све го ту ци брат.
To је би ла мрач на, су ро ва про вин ци ја ко ја је до шла у рим жељ на бор бе и вла сти; то је би ло на лич је ко му ни зма ко ји ни је ус пео, „гр ја ду шчиј хам“, на је зда фу ка ре и ско ро је ви ћа.
у пр вом че тве ро ре ду тих буч них и бес крај них по вор ки пока за ли су ми јед ног чо ве ка о ком се до тад ма ло го во ри ло. у там носме ђем, ду гач ком ка пу ту, са ши ро ким жу тим ли цем и жар ким ве ли ким очи ма, сту пао је оштро и па дао у очи сви ма. у це лој по ја ви би ло је не што су ро во и фра тар ско. To је био Бенито Мусолини.
Ha том кон гре су чу ла се о ње му пр ви пут реч „Du ce“ (вођ) и та да је, бар у ши рој јав по сти, пр ви пут би ло ја сно да је то чо век ко ји ре пре зен ту је и во ди фа ши зам. Го ди ну да на доц ни је из ве ла га је та мрач на и за пе ну ша на бу ји ца и учи ни ла го спо да ром итали је и ње не суд би не.
„Ју го сло вен ска њи ва“, За греб, април 1923.
БенитоМусолини-британски агентита ли јан ски фа ши стич ки дик та тор Бе ни то Му со ли ни био је пред крај пр вог
свет ског ра та бри тан ски агент, от кри ва на на слов ној стра ни лон дон ски днев ник Гардијан. Му со ли ни је упло вио у по ли тич ке во де уз по моћ нов ца ко ји му је британ ска кон тра о ба ве штај на слу жба Ми5 пла ћа ла, ка ко би у ли сту IlpopolodiItalija, ко ји је уре ђи вао, об ја вљи вао са ве знич ку пр о па ган ду, пи ше бри тан ски лист.
и не са мо то: Му со ли ни је ви мом ци, ита ли јан ски рат ни ве те ра ни, би ли су спрем ни да иза ђу на ули це да би “убе ди ли” де мон стран те ко ји су тра жи ли мир да оста ну код ку ће, пре нео је БиБиси.
Му со ли ни је за сво је услу ге био вр ло до бро пла ћендо би јао је око 100 фун ти не дељ но, што је ско ро 7.000 да на шњих евра, пи ше днев ник Гардијан.
14. октобар 2009. године, Daily News, Из вор: РТС
To је би ла мрач на, су ро ва про вин ци ја ко ја је до шла у
Рим жељ на бор бе и вла сти; то је би ло на лич је ко му ни зма
ко ји ни је ус пео, на је зда фу ка ре и ско ро је ви ћа
1/2010 l Двери српске l 29
комунизам и фашизам на први поглед представљају апсолутне супротности. два репрезентативна фа
шистичка режима, италијански фашизам и немачки националсоцијализам (нацизам), јављају се као свесне и крајње агресивне реакције на марксизам, посебно на коминтерновски бољшевизам. та реакција је на светском политичком плану добила израз у закључењу антикоминтерна пакта 25. новембра 1936. између нацистичке немачке и феудалимперијалистичког Јапана. том пакту је 6. новембра 1937. приступила и фашистичка италија, а на пролеће 1939. још и Маниукуо (марионетска творевина Јапана у кинеској провинцији Манџурији), Мађарска и шпанија, те, коначно, 25. новембра 1941, и Финска, данска, словачка, румунија, Хрватска, Бугарска и кинеска „национална влада“ у нанкингу.
врхунац фашистичке антикомунистичке реакције био је напад немачке на совјетски савез 22. јуна 1941. тај догађај је добио карактер највећег војног похода у историји човечанства и сукоб немачке и италије са либералним европским државама претворио у други светски рат, који је покосио више десетина милиона људских живота, али и уништио фашистичке велесиле и њихове савезнике. само две неутралне фашистичке државе, шпанија и португалија, које су успеле да се уклопе у хладноратовску стратегију запада, преживеле су 1945. годину. Могућност уклапања у фронт либералних држава показује да у тим земљама нису постојали „чисти“ фашистички режими. португалија и шпанија су до 1974,
односно 1976. биле војне диктатуре које су се ослањале на одређене поставке клерикалнофашистичке идеологије.
„чисти“ или „радикални“ фашизми, напротив, подразумевају присуство масовног фашистичког покрета или партије као носиоца монопола политичког организовања. стога се ти режими јављају као једнопартијске диктатуре, партократије – какве су и комунистички режими. комунизму и фашизму заједнички је најпре тај антилиберални негативизам.
идеолози фашизма су као битно обележје фашизма истицали усмереност фашизма како против марксизма, тако и против либерализма. Ј. Гебелс, нацистички министар пропаганде, забележио је следеће: „упркос томе, Мусолини је по први пут почистио марксизам из света чињеница, по први пут пружио класичан доказ да марксизам може да буде превазиђен као раднички покрет, и то полазећи не од реакционарних, већ од социјалних мотива. Фашизам је био први универзалнополитички процес против либерализма, оног духовног света представа који је започео 1789. године јуришем на Бастиљу и у тешким револуционарним трзајима освојио једну земљу за другом, да би на концу уронио народе у марксизам, демократију, анархију и класно лудило.”1
али фашизам и бољшевизам нису били напросто антилиберални. они су то били и у једном појачаном смислу – као тоталитарни.
1 Ј. Goebbels, DerFaschismusundseinepraktischenErgebnisse, Berlin 1934, cit. in: E. Nolte (ed.), TheorienüberdenFaschismus, 6. ed., Königstein/Ts. 1984, 314 id.
Тоталитарнедиктатуренајпознатије дефинисање тоталитарне
диктатуре потиче од карла Ј. Фридриха и збигњева к. Бжежинског. по њиховом тумачењу, тоталитарна диктатура има шест битних особина, које заједно чине тоталитарни „синдром“, а то су: официјелна идеологија, једна странка масовног карактера коју обично води једно лице – „диктатор“, терористичка полиција усмерена против читавих класа становништва, монопол над средствима масовних комуникација, монопол над оружјем и централистичка контрола и усмеравање целокупне економије.2 недостатак овог схватања је одсуство појма тоталитаризма, што онемогућује научну расправу о њему. тоталитаризам спада у домен правне науке и опште теорије државе, које не познају концепт „синдрома“, већ дају дефиниције појмова. тоталитаризам је најисправније дефинисати као перманентноопсадностање.
чињеница да се и бољшевички и фашистички режими несумњиво јављају као тоталитарни навела је одређени број аутора да између њих стави знак једнакости.3 но, истоветност бољшевизма и фашизма унутар тоталитаризма још увек је чисто спољашње природе. тоталитаризам као перманентно опсадно стање јесте форма коју могу да заодену садржински крајње различита државна уређења. примерице, античка спарта је била тоталитаран град – држава, као
2 C. J. Friedrich/Z. K. Brzezinski, TotalitarianDictatorshipandAutосгасу, Cambridge, Mass. 1956, 3 idd.
3 Тамо, passim. A. Brunner, RechtsslaatgegenTotalstaat, Zürich 1948,1, passim, II, 11 idd.
ХИ
ТЛЕР
И З
АП
АД
Проф. др Милан Петровић
Комунизам и фашизам - идеолошке антитезе и синтезеХитлерову идеологију сачињавају четири компоненте – политички дарвинизам, антисемитизам, антимарксизам, посебно антибољшевизам, и освајање животног простора за Немце на тлу Русије – и оне се једна у другу уклапају
30 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
што је данас и исламскофундаменталистички иран тоталитаран. у једном историјском разматрању као што је ово та форма може да послужи само као оквир анализе која се удубљује у свет индивидуалних појмова.
у почетном раздобљу покрет чији су родоначелници и „класици“ били Маркс и енгелс био је од стране знатног дела својих присталица, у првом реду немачких социјалдемократа, схваћен као пуки егзекутор идеологије покрета као једино исправне идеологије, због чега га је енгелс и назвао „научни социјализам“. њена средишња тачка је неминовност револуције пролетаријата против буржоазије, која се окончава укидањем приватне својине и ишчезавањем класног друштва.
у складу са овом идејом, пролетаријат ће бити принуђен да се организује у „класу“ и, потом, у „политичку странку“, те да као такав спроведе револуцију како због тога што ће представљати голему већину становништва, тако и због све несносније беде у коју ће га капитализам неминовно гу рати.4 та кључна места из Марксовог и енгелсовог програмског списа, Манифеста Комунистичке партије, гласе:
„од свих класа које данас стоје насупрот буржоазије, једино је пролетаријат збиља револуционарна класа... сви досадашњи историјски покрети били су покрети мањина или у интересу мањина. пролетерски покрет је самосвестан, самосталан покрет огромне већине у интересу огромне већине... Модерни мануелни радник... уместо да се његови животни услови побољшавају с прогресом индустрије, све дубље тоне испод егзистенцијалних услова своје сопствене класе. он постаје бедник (паупер), и беда (пауперизам) развија се много брже него становништво и богатство. и овде постаје јасно да буржоазија није надаље способна да буде владајућа класа у друштву, те да своје егзистенцијалне услове намеће друштву као доминантан закон. она је неспособна да влада зато што није у стању да обезбеди свом робу егзистенцију унутар свог робовласништва... друштво не може дуже да живи под том буржоазијом, другим речима, њена егзистенција је надаље неспојива са друштвом.”5
енгелс додаје: „претварајући све више и више велику већину становништва у пролетере, капиталистички начин производње ствара (политичку) снагу која је принуђена, под претњом да буде кажњена пропашћу, да тај преврат изведе... спровођење тог дела које ослобађа свет
4 CommunistManifesto. SocialistLandmark, London 1948, 137 idd.
5 Тамо, 138, 140 id.
је историјски позив модерног пролетаријата... довођење до свести данас потлачене класе која је позвана на акцију, о условима и природи њене сопствене акције задатак је... научног социјализма.”6
у револуционарној борби пролетаријата кључно питање јесте питање државе. по једном Марксовом писму кугелману (Kugelmann), стару „бирократскомилитаристичку машинерију“ нужно је „разбити“.7 уместо ње биће успостављена нова држава, „диктатура пролетаријата“, која ће свим мерама легализованог насиља превести приватну својину у јавну или државну и уништити преостале установе грађанског друштва, остварујући уз то максималну централизацију и концентрацију власти; Манифест налаже да морају да ишчезну и робноновчани односи, то јест тржишна привреда.8
та најапсолутнија и најтоталитарнија држава у историји човечанства почеће после предузимања револуционарних мера да „одумире“. енгелс у АнтиДирингупише: „чим више не буде било ниједне класе која се држи у потлачености, чим с класном владавином и борбом за појединачни опстанак која је заснована на досадашњој анархији буду одстрањене колизије и ексцеси што одатле произилазе, неће бити ничега више што би се репримирало, што чини нужним присуство једне посебне репресивне силе, једне државе. први акт у коме држава стварно наступа као репрезентант целог друштва – узимање у посед средстава за производњу у име друштва истовремено је њен последњи самосталан акт као државе. захватање државне власти у друштвене односе постаје на једном подручју за другим сувишно и онда се само од себе успављује. на место владе над људима (лицима) ступа управљање стварима и вођење производних процеса. држава се не ’укида’ – она одумире.”9 Маркс 1846. истиче: „трудбеничка класа поставиће у току развитка на место старог грађанског друштва једну асоцијацију која искључује класе и њихову супротност и неће више бити никакве збиљске политичке власти.”10
концепт „одумирања државе“ био је управљен против анархиста, посебно Бакуњина. Бакуњин је проповедао да радничко сељачке револуционарне масе треба да пре и изнад свега униште државу, што би за последицу имало и нестанак права својине.11 рус Бакуњин,
6 F. Engels, DieEntwicklungdesSozialismusvonderUtopiezurWisscnschaft, Berlin, l907, 48, 54.
7 NeueZeit, XX, 1, 707.
8 CommunistManifesto, 145.
9 F. Engels,AntiDühring, Berlin 1952, 347 id.
10 к. Маrх, DasElendderPhilosophie, Berlin 1947,188.
11 M. Bakunin, SlaallichkeitundAnarchieundandere
Марксов велики ривал у револуционарном покрету, жигосао је Маркса као ауторитарног комунисту и експонента немачког јеврејства – хиперцентрализована интернационална држава за коју се Маркс и комунисти боре мора да има и једну „централну банку“, која би се налазила у рукама Јевреја.12
„одумирање државе“ као нужан процес после револуционарног одузимања средстава за производњу подразумева да никаква револуција против државе као такве неће више бити потребна. Међутим, из шкртих излагања Маркса и енгелса уопште се не види која би то сила приморала комунистичког левијатана да без спољашње принуде напусти историјску позорницу. наиме, већ би сам чин подржављења средстава за производњу створио нову класну разлику, разлику између управљача стварима и масе извршилаца, тим пре што се „управљање стварима“ и „вођење производног процеса“ уопште не могу одвојити од владања људима. сазнање да би дотична хипердржава остала да постоји и унутрашњом неминовношћу довела до стања сличног оријенталној деспотији изнео је још Бакуњин: „речи ’учени социјалист’ и ’научни социјализам’, које се стално срећу у радовима и говорима ласала (Lassalle) и Маркса, већ саме доказују да такозвана народна држава неће бити ништа друго доли крајње деспотска владавина народним масама од стране једне нове и бројно веома мале аристократије стварних или наводних књижевника.“13
тумачење Маркса често губи из вида компоненту дуалитста,присутну у његовом делу. Маркс је, наиме, истицао као право доба пролетерске револуције време када пролетаријат постане „огромна већина“ становништва, али он уопште није имао ништа ни против пролетерске рсиолуције коју би „превремено“ подигла и партија мањинског пролетаријата. поприште такве револуције је за њега и енгелса била у првом реду русија. у предговору руском издању Манифеста, из 1882, класици марксизма пишу: „а сад русија! током револуције од 1848–49. године нису само европски принчеви, него такође и европска буржоазија, нашли спас од пролетаријата побудивши русију да интервенише. цар је био прокламован главом европске реакције. данас је он у Гатчини заробљеник револуционарног рата, а русија образује авангарду (!) револуционарне акције у европи.“14
Schriften, ed. H. Stuke, FrankfurtBerlinWien 1972, 246 idd, 249.
12 Тамо, 401.
13 Тамо, 614.
14 CommunistManifesto, 108.
1/2010 l Двери српске l 31
у предговору немачком издању Манифеста Комунистичке партије из 1890. налази се – уз одговор класика на питање руских марксиста о томе да ли сеоска заједничка својина у русији може да непосредно пређе у „вишу“, комунистичку форму својине на земљи – и израз њиховог уверења да комунистичка револуција може најпре да избије у аграрној, индустријски неразвијеној русији: „Једини одговор који је на то питање данас могућ је следећи: ако руска револуција постане сигнал пролетерској револуцији на западу, тако да се обе узајамно допуњавају, онда садашња руска заједничка својина на земљишту може да служи као исходишна тачка једном комунистичком развитку.“15 русија је, дакле, још за живота Маркса и енгелса била од њих и њима блиских кругова предодређена да постане расадник комунизма.
слично томе, Маркс је до неба уздизао париску комуну из 1871. јер је сматрао да „њена истинска тајна била је ово: она је суштински била једна влада радничке класе, резултат борбе производеће против присвајајуће класе, коначно откривена форма под којом се могло испунити политичко ослобођење рада“.16 на страну то што је режим париске комуне пре био анархистички него комунистички – овде је значајније то да је комуна била устанак мањине управљен против националне владе која је уживала подршку парламента изабраног 8. фебруара 1871. године – само нешто више од месец дана пре проглашења комуне (18. марта 1871).17
ако се изостави услов да је за пролетерску револуцију неопходно да „огромна већина“ становништва буде пролетаријат који живи у неизмерној беди, ако се, дакле, прихвати став да пролетерску револуцију може да изведе и мањина
15 Тамо, 112.
16 к. Маrх, DerBürgerkrieg inFrankreich, Berlin 1891, 49.
17 B.: Ch. Seignobos, Histoirepolitiquedel’Europecontemporaine.Evolutiondespartisetdesformespolitiques 18141896, 4, ed, Paris 1905, 172 idd.
против већине, у том случају не може бити говора ни о каквом „одумирању државе“. остаје једино тотална држава, која спроводи перманентну револуцију што плива у крви. Маркс и енгелс су, без даљњег, били свесни те консеквенце – штавише, усхићено су захтевали физичко истребљење поседничких класа. Маркс у Немачкојидеологији са одушевљењем пореди комунистичку револуцију са терористичким фазама Француске револуције 1789–1795. године: „свети црквени отац (Бруно Бауер) чудиће се дакако веома, кад се судњи дан проломи над њим дан чија је зора одблесак горућих градова на небу, када под тим ’небеским хармонијама’ мелодија Марсељезе и кармањоле уз обавезну грмљавину топова одзвања у његовом уху, а уз то гиљотина удара такт; када опака ’маса’ урличе ça ira çа ira и укида ’самосвест’ помоћу вешања на фењерима.”18 у говору, који је 14. априла 1856. одржао у лондону, Маркс прети: „у средњем веку постојао је у немачкој један тајни суд, назван суд Феме. егзистирао је да би кажњавао недела владајуће класе. када би нека кућа била означена црвеним крстом, знало се да је Фема њеног поседника осудила на смрт. све куће европе (!) означене су сада тајанственим црвеним крстом. историја је судија – извршилац њене пресуде пролетер.“19
његов животни пратилац, енгелс, такође је знао да падне у сличан делиријум: „само се дакле смело борите даље, ви милостива господо од капитала! ви сте нам засад нужни... ви морате да уништите патријархализам, морате да централизујете, морате да све мање или више непоседничке класе претворите у стварне пролетере, у регруте за нас... као награду за то треба да владате једно кратко време. треба да диктирате законе, треба да се сунчате у сјају величанства које сте створили, треба да банкетирате у краљевској сали и просите
18 к. Маrх/F. Engels, Werke (MEW), Berlin 1961 idd, III, 70 id.
19 Тамо, XII, 34.
лепу краљевску кћер, али, не заборавите то – џелат стоји на вратима’.“20
Октобарскареволуцијатаква „ирегуларна“ револуција била
је бољшевичка октобарска револуција у русији. уз велику материјалну подршку немачке, која се налазила у рату са русијом, лењин и његови другови су од пруских милитариста примили 80 милиона златних марака21 – извели су бољшевици свој преврат, и то не само против грађанства и племства, него и против странака левице.
Бољшевици су 6. јануара 1918. растерали слободно изабрану уставотворну скупштину, у којој су управо левичари имали већину, и успоставили своју партократију, маскирану фиктивном влашћу совјета. ускоро је угушена и физички уништена свака опозиција тоталитарне диктатуре. чак су и кронштатски морнари, који су у довођењу бољшевика на власт одиграли веома значајну улогу када су се марта 1921. побунили тражећи пре свега успостављање истинске власти совјета, били пометени гвозденом метлом. тиме су бољшевици показали да не зависе ни од кога и да не зазиру ни од чега.
Многозначан је последњи апел кронштатских морнара: „свима, свима, свима! ... Гацајући до бедара у братској крви трудбеника, крвожедни фелдмаршал троцки је као први отворио ватру на револуционарни кронштат, зато што се подигао против комуниста да би поново успоставио истинску власт совјета... у том мору крви даве комунисти сва велика и светла обећања и пароле радничке револуције... Живот под јармом постао је ужаснији од смрти... овде у кронштату положен је камен темељац треће револуције,... која ће ослободити један нов широк пут ка стваралачкој делатности у духу социјализма.“22
20 Тамо, IV, 502 id.
21 в.: а. Kerensky, RussiaandHistory’sTurningPoint, New York l965, 301 idd.
22 F. Kool/E. Oberlander (ed.),Arbeiterdemocratieoder
Уз велику материјалну подршку Немачке, која се налазила у рату са Русијом - Лењин и његови другови примили су од пруских милитариста 80 милиона златних марака - извели су бољшевици свој преврат, и то не само против грађанства и племства, него и против странака левицеКарл Маркс Лењин
32 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
тако је марксистичка идеологија претворена у оруђе у рукама бољшевичке партије, тачније њених вођа, које су захваљујући томе стекле неограничен идеолошки и политички маневарскипростор.да би марксистичка идеологија могла да врши ту функцију, бољшевици су прогласили монопол на њено тумачење посредством концепата „јединства теорије и праксе“ и „партијности“.23 „тај принцип партијности“, вели ветер, „темељи се на схватању да се пролетаријат“ – боље речено комунистичка партија – „у погледу сазнања истине налази у привилегисаној ситуацији; у неку руку он се јавља као носилац једне нове врсте ’откровења’.“24
ти концепти су комунистичким вођама омогућавали да свако друго тумачење марксизма прогласе за „ревизионизам“, па чак и злочин. иронија је судбине да су тај маневарски простор и монопол партијског вође, посредством концепта „перестројке“ М. Горбачова (коју је руски писац а. зиновјев пророчки назвао „катастројка“),25 довели до самоуништења како совјетске комунистичке партије, тако и самог совјетског савеза 1990–1991.26
управо идеолошки монопол и слободан идеолошки и политички маневарски простор једне тоталитарне партије и вође доводе до значајне подударности бољшевизма и националсоцијализма. поред милитаристичкомилитократскогкарактера, битно обележје фашизма представља и примат вође и покретанад идеологијом и доктрином. то је за нацистичку немачку својевремено устврдио један од најутицајнијих мислилаца 20. века, Мартин Хајдегер (Heidegger), рекавши да сада коначно законе људског бића не опредељују више догме и идеје: вођа, и једино он, сада је и у будућности стварност немачке и њен закон.27
италијански фашизам, који је осцилисао од левице ка десници и од деснице ка левици (у Италијанској СоцијалнојРепублици 1943–1945), није имао сопствену особену идеологију. Један од узрока овог одсуства сопствене идеологије јесте његова релативна слабост. да би владао, Мусолини је морао да улази у компромис са неком другом снагом и да
Parteidiktatur, München 1972, II, 385 idd.
23 B.: G. A. Wetler, Der dialektische Materialismus. Seine Geschichte und sein System in der Sowjetunion, 5. ed, Freiburg 1960, 301 idd, 313 idd.
24 Тамо, 315.
25 Kulastroïka, Lausanne 1990.
26 B.: д. додер/л. Бренсон,Путбезповратка.Политичка
биографијаМихаилаГорбачова, Београд 1991.
27 М. Heidеgger, DieSelbstbehauptungderdeutschen
Universität, Breslau 1933.
јој се прилагођава: најпре са краљем (то јест војском), римоkатоличком црквом и индустријом и, најзад, са Хитлеровом немачком.
националсоцијализам је, попут комунизма, имао сасвим одређену идеологију. та идеологија је била сматрана делом вође, фирера (Führer), који је искључиво по свом нахођењу могао да је тумачи и примењује. другим члановима покрета није било допуштено критичко бављење идеологијом националсоцијализма. од њих се, напротив, очекивао сасвим ирационалан став – да као слепо верујући верници утону у покрет, који је својом монументалном симболиком и својим театралноколосалним парадама, маршевима и митинзима био политичка црква побеснеле немачке нације.
Хитлероваборбаидеологију националсоцијализма
формулисао је Хитлер 1925–1927. године у књизи Мојаборба (MeinKampf), која садржи његову политичку биографију, политичку религију и националсоцијалистички акциони програм, и коју су његове присталице крстиле као „коран националсоцијалистичког немачког ослободилачког покрета“.28 ту идеологију сачињавају четири компоненте – политички дарвинизам, антисемитизам, антимарксизам, посебно антибољшевизам, и освајање животног простора за немце на тлу русије – и оне се једна у другу уклапају тако да е. нолте мора да каже: „обухваћене у целину, оне ипак образују једну идејну зграду чија доследност и конзистентност одузимају дах.“29
кључна тачка те идеологије је био својеврстан одговор на Манифест и његова прерада. оно што је за Маркса и енгелса буржоазија, то су за Хитлера Јевреји и бољшевици; оно што је за Маркса и енгелса пролетаријат, то је за Хитлера немачки народ; оно што је за Маркса и енгелса пролетерска револуција, то је за Хитлера стицање животног простора на тлу јеврејскобољшевичке империје. он пише:
„сада почиње велика, последња револуција. када Јеврејин стекне политичку власт, он збацује са себе и оно мало копрене што још има. од демократског народног Јеврејина постаје Јеврејин крволок и тиранин народа. за мало година он покушава да истреби националне носиоце интелигенције, и чини народе,
28 Bade/Hoffmann (ed), Deutschland erwacht. Werden, Kampf und Sieg der NSDAR, 1933, 31.
29 E. Nolte, DerFaschismusinseinerEpoche.Actionfrançaise,ItalienischerFaschismus,Nationalsozialismus, 7. ed, MünchenZürich 1986, 55.
лишавајуђи их њиховог природног духовног вођства, зрелим за ропски јарам трајног подјармљења.
најјезивији пример те врсте нуди русија, где је он, делимично под нечовечним мукама, са уистину фанатичним дивљаштвом побио или пустио да умре од глади три милиона људи, да би једној хрпи јеврејских литерата и берзанских бандита обезбедио владавину над једним великим народом.
али крај није само крај слободе народа које Јевреји подјармљују, него и крај тог паразита народа. након смрти жртве, пре или касније умире такође и вампир...
колико год да је русу по себи немогуће да властитим снагама збаци Јеврејинов јарам, толико је и Јеврејину немогуће да на дужи рок очува то силно царство. он сам није елемент организације, већ је фермент декомпозиције. дивовско царство на истоку зрело је за слом. а крај јеврејске владавине у русији биће такође крај русије као државе...
ни западна ни источна оријентација не сме да буде будући циљ наше спољне политике, већ источна политика у смислу стицања нужне груде за наш немачки народ.”30
када је у фебруару и марту 1945. у разговорима са Гебелсом и Борманом, који су касније објављени као „Хитлеров политички тестамент“, објашњавао немачки ратни пораз, Хитлер је његов узрок видео у својој недовољној револуционарној радикалности. требало је да се стави на чело исламских народа и поведе их у антиколонијалну револуцију; требало је да у шпанији уместо Франка, племства и цркве подржи комунисте – Хитлер је, иначе, изузетно ценио црвене шпанске борце31 – те да француску радничку класу ослободи и збрише „склеротичну буржоазију“.32
и премда су вође националсоцијализма и фашизма у бољшевизму виделе смртног непријатеља, оне су му се после стаљиновог доласка на власт нескривено дивиле. Хитлер је у доба сарадње са стаљином изјавио да је совјетски савез одбацио јеврејскоинтернационалистички елемент и постао национална држава вође (nationaler Führerstaat).33 штавише, чак и за време рата на живот и смрт између немачке и русије, он није крио необичан респект
30 а. Hitler, MeinKampf, 691695. ed, München 1942, 358, 743, 757.
31 H. Picker, Hitlers TischgesprächeimFührerhauptquartier, ed. G. Ritter, Bonn 1951, 108.
32 H. R. TrevorRoper (ed.),Le Testament politigue de Hitler, Paris 1959, 108.
33 E. Nolte, DiefaschistischenBewgungen, 9. ed, München 1984, 164.
1/2010 l Двери српске l 33
према комунистичком вођи; за њега је он „генијални стаљин“, чији је узор Џингис кан, због чега само немачка има супериорнији привредни систем од совјетског савеза.34 истом мишљу био је вођен и Мусолини када је устврдио да стаљинизам представља развој бољшевизма у правцу једне врсте фашизма – додуше, фашизма Џингис кана.35 све ово показује да фашизам и националсоцијализам нису представљали само антитетичан одговор на бољшевизам, већ и његову репродукцију.
али још од 1924. сукобљени марксисти су почели да једни друге квалификују као фашисте. после неуспелог комунистичког устанка у немачкој, зиновјев, тада председник извршног комитета коминтерне, окарактерисао је у јануару 1924. леве социјалдемократе као „крило фашиз ма“. не губећи време, стаљин је у септембру исте године изнео став да су фашизам и социјалдемократија близанци. одатле је изведена разлика између националсоцијалистичке партије као облика „националфашизма“ и немачке социјалдемократске партије као облика „социјалфашизма“. Јасно је, међутим, да се ту није радило ни о каквим појмовним разликама, већ о изливима политичких страсти.
нешто је сасвим друго када је владимир аптонововсејенко, прослављени освајач зимског дворца у октобарској револуцији, а погубљен 1938. током стаљинове друге револуције одозго, презриво добацио иследнику нквда: „ви сте непријатељ народа. ви сте прави правцати фашиста.”36 то се, наравно, није односило само на тог иследника, већ на стаљинов апарат у целини – апарат који се са водећим комунистима обрачунавао далеко суровије него Хитлер у немачкој и Мусолини у италији.
Титоизамкада је тито у Југославији, пошто је то
ком грађанског рата и „прве револуције“ 1941–1945. посебно у србији уништио снаге грађанског национализма, по
34 HitlersTischgespräche, н.д, 113 лд.
35 H. Rauschning, DieRevolutiondesNihilismus, Zürich 1938, cit. in: Nolte (ed.),Theorien, н.д, 344.
36 R. Conquest, AmAnfangstarbGenosseKirow,SäuberungenunterStalin, Düsseldorf 1970, 547.
чео да 1948. с крајњом бруталношћу спроводи „другу револуцију“ – против просовјетски опредељених комуниста. убиствима и мучењима у концентрационим логорима, посебно на Голом отоку, била је подвргнута елита комунистичке партије Југославије, опет нарочито српског и црногорског порекла: 630 књижевника, глумаца и уметника, 253 судија и тужилаца, 50 адвоката, 313 новинара,37 као и око 7.000 официра38 због тога су европске комунистичке партије, окупљене у наследнику коминтерне, информбироу, 1949. анатемисале његов режим детерминишући га као фашистички.
да се овде није радило само о пропаганди, већ да та дисквалификација поседује истиниту срж, потврђује свакако водећи историчар фашизма ернст нолте: „ако је било могуће да из социјализма такође произађе један ’фашизам’, шта онда преостаје од оне темељне теорије фашизма, која чини одговорним монополски капитализам? ако је ’друштвена база’ тог прелаза била околност, што се тито одвећ ослањао на сељаке, онда је ипак упоредив аргумент изнесен већ двадесетих година од стране марксистичких критичара против ортодоксног карактера бољшевичке револуције... Нису лисоцијалнопореклоиреалноодређивањециљева вођа румунске Гвоздене гapде’ имађарских ’крсташа Стреластог крс-та’ били при свој разлици у суштиниucти?нису ли у овој полемици између совјетских и југословенских комуниста ишчезле са становишта апстрактног постављања циљева тако разумљиве и апсолутне разлике између ’социјализма’ и ’фашизма’.”39
обострани квалификатив „фашизам“ и „фашистички“ искрснуо је и у полемици између совјетског савеза и нр кине у време кинеске „културне револуције“ 1966–1976.40
историја идеологија комунизма и фашизма може да послужи уклањању предрасуда у погледу разумевања и објашњења тачака додира двају антаго
37 д. Марковић, ИстинаoГоломотоку, Београд 1987, 197.
38 М. Djilas, Tïto.TheStoryfromInside, New York 1980, 87.
39 E. Nolte, Deutschland und der Kalte Krieg, 2. ed. Stuttgart 1985, 219 (подвукао M. п).
40 Тамо, 477.
нистичких покрета и осветљавању њихове тамне позадине. те тачке су следеће:
– сарадња немачких националсоцијалиста и комуниста крајем 1932, која je довела до заједничке нацистичкокомунистичке подршке штрајку берлинских железничара почетком новембра те године. томе је следило довођење Хитлера на власт од стране конзервативних снага и реакционарног председника рајха Хинденбурга, које је у одређеној мери морало бити мотивисано страхом од коалиције нациста, комуниста и социјалдемократа.41 значајна је и тада изречена Хитлерова претња да ће уколико се његова партија „сутра“ распадне, немачка „прекосутра“ имати десет милиона комуниста више.42
– на пакт совјетског савеза и немачке од 23. августа 1939, којим су разграничене интересне сфере двеју држава у источној европи, надовезала се и колаборација комунистичких партија са немачком, нарочито комунистичке партије Француске, која је трајала до немачког напада на совјетски савез.43 у време те колаборације црвени шпански борци се из концентрационих логора у Француској враћају у своје матичне земље, што нарочито у Југославији представља један од битних услова комунистичког устанка.
– сарадња извесних челника кпЈ (а. Хебранг, Моша пијаде) са усташама још од времена заједничког робијања у краљевини Југославији. односи комуниста са фашистичким окупатором до јулског устанка 1941. совјетска обавештајна служба у окупираној Југославији и њено разарање у Београду и загребу (пад Мустафе Голубића, односно ивана сребрењакаантонова).
– револуционарни рат у Југославији и фашизам. загребачки споразум из јуна 1942. између италијана и усташа о пропуштању партизана из црне Горе на запад.44 Мартовски преговори 1943. између тита и немаца.
– савремени токови. комунизам, фашизам и популизам. комунизам и фашизам у трећем свету и Јужној америци. перонизам. суседство фашистичких и марксистичколењинистичких мисаоних токова код јужноамеричких интелектуалаца.45
41 в.: H.Brüning,Memorien 1978, München 1972, II, 668.
42 Ј. Fest, Hitler Eine Biographie, Frankfurt/MainBerlin 1989, 496.
43 B.: F. Borkenau, DereuropäischeKommunismus.SeineGeschichtevon1917biszurGegenwart, München 1952 (?), 278 idd.
44 Б. петрановић, СрбијауДругомсветскомраtу19391945, Београд 1992, 287.
45 в.: е. Halperin, DieAusstrahlungdesCastrismusaufSüdamerika, in: EuropaArchiv, 1966, I, 767 idd.
И премда су вође национал-социјализма и фашизма у бољшевизму виделе смртног непријатеља, оне су му се после Стаљиновог доласка на власт нескривено дивиле
34 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
На пр ви по глед – о фашизму је речено све. овом иде о ло ги јом су се ба ви ли на уч ни ци из ра зних обла сти, и фа ши
зам је са гле дан из свих угло ва. али ови опи си су нај че шће да ва ни са иде о ло шком обо је ношћу и има ју тен ден ци о зни при ступ, њи хо ва свр ха ни је не при стра сно при ка зи ва ње једне иде о ло ги је и хлад на ана ли за ре зул та та ко је је ова до не ла, већ се углав ном ра ди о же љи и намери да се ова иде ја пред ста ви као ап со лут но цр на. су шти на је у то ме да се иде о ло шки, па и прак тич но, фа ши зам не раз ли ку је зна чај но од иде о ло ги ја чи ји је са вре ме ник, а од ко јих су не ке да нас ве о ма ра ши ре не и по пу лар не.
вре ме ка да фа ши зам на ста је је сте по четак 20. ве ка. у европ ској исто ри ји крај 19. и по че так 20. ве ка пред ста вља веома тур булент но раз до бље. у овом пе ри о ду ши ром евро пе букте број не ре во лу ци је и устанци, као и ло кал ни ра то ви – ме ђу др жав ни и гра ђан ски. евро па ме ња свој по ли тич ки лик из ла зе ћи из пе ри о да ап со лу ти зма, а но ве иде о ло ги је и по ли тич ке иде је бу ја ју и настају прак тич но сва ко днев но, но шене та ла сом ко ји је за по че ла ре во лу ци ја у Фран цу ској.
но ве иде је, углав ном ле пе за ле ви чарских по кре та, до но се по бу ну про тив старих ре жи ма и на чи на раз ми шља ња, предста вља ју ћи јед на кост ме ђу дру штве ним сло је ви ма и бор бу за пра ва по тла че них – у овом слу ча ју ши ро ких рад нич ких, сељач ких и си ро тињ ских сло је ва – као свој глав ни циљ.
ово је и вре ме на стан ка но вих европских др жа ва и ја вља ња но вих ве ли ких си ла – пре свих не мач ке и ита ли је – ко је же ле пре ра спо де лу те ри то ри ја, ко ло ни ја и сфе ра ути ца ја, ко је су би ле у ру ка ма старих си ла – ве ли ке Бри та ни је, Фран цу ске и, де лом ,ру си је (ру ски ути цај је био при
су тан на Бал кан ском по лу о стр ву и бор би за ис точ но сре до зе мље, док су ко ло ни је и глав ни то ко ви европ ске по ли ти ке би ли у ру ка ма за пад них си ла). сви ови до гађа ји на ве ли кој сце ни узро ко ва ли су, као што је већ ре че но, по ја ву ве ли ког бро ја ре во лу ци о нар них по кре та и иде ја, ко ји су про па ги ра ли на си ље као је ди ни на чин оства ре ња ци ље ва. та кав је слу чај и са фаши змом.
Фашистичкаидеологијако лев ка фа ши стич ке иде је је ита ли ја.
др жа ва ко ја је на ста ла ује ди ње њем расцеп ка них те ри то ри ја, че сто под стра ном вла шћу, ја ви ла се као ве ли ка си ла ко ја у европ ској и свет ској по ли ти ци жели свој део колача. иако су оста ле си ле при хва тиле ита ли ју као зна ча јан фак тор у ме ђу народ ним од но си ма, пр е пу шта ње де ла утица ја но во на ста лој др жа ви ни је ишло ни ла ко ни бр зо јер је, подраз у мева се, сва ко во дио ра чу на о соп стве ним ин те ре си ма. та ко се на про сто ру апе ни на ја вља плодно тло за ши ре ње бор бе них иде ја и по пули зма јер но ве по ли тич ке во ђе тра же насил но оства ре ње пра ва и обе ћа ња да тих ита ли ја ни ма. Ме ђу број ним по кре ти ма и иде ја ма, по чео је да цве та и фа ши зам.
Фа ши стич ка иде о ло ги ја се фор ми ра ла под ути ца јем ви ше иде ја, а кључ не лично сти фа ши зма су про ла зи ле кроз ви ше иде о ло шких фа за, те је су шти на фа ши зма пи та ње око ко га се и данас ломе ко пља. ква ли фи ка ци је ове иде о ло ги је иду од крај ње де сне до ле ве ори јен та ци је, тако да на уч ни ци фа ши зам смештају у распону од екс трем не де сни це до ан ти маркси стич ког со ци ја ли зма. ка да се по ми ње со ци ја ли стич ки ути цај на фа ши зам, оно
што је чи ње ни ца је сте да фа ши зам има и марк си стич ке ко ре не.
пре те чом фа ши стич ког по кре та и ње говим глав ним на дах ну ћем сма тра ју се идеје Га бри је леа д'анун ци ја. овај ита ли јан ски пе сник, фи ло зоф и по ли тич ки ак ти ви ста прак тич но пр ви по чи ње да за сту па гле дишта ита ли јан ског на ци о на ли зма и тра жи оства ре ње ита ли јан ских те ри то ри јал них же ља, пре све га на ра чун аустро у гар ске (понајпре истра и дал ма ци ја). ње го ве иде је ће имати веома ве ли ки ути цај на Бени та Му со ли ни ја, по кре та ча фа ши стич ког по кре та, ко ји је у сво јој ра ној фа зи био соци ја ли ста и чак, пре ма соп стве ним ре чима, ан ти па три о та.
до ла зак пр вог свет ког ра та и еко номски и по ли тич ки по тре си ути чу на Му со лини ја да про ме ни ста во ве и об ли ку је но ву иде ју, ко ју ће на зва ти фа ши зам. сам на зив но вог по кре та во ди ко рен од ре чи fascio, што зна чи сноп, и сим бо ли зу је је дин ство и за јед нич ку сна гу при пад ни ка по кре та. Му со ли ни по кре ће и лист PopoloD' Italia, гла си ло по кре та.
у фа ши стич кој иде о ло ги ји глав ни посту лат је др жа ва, ко ја се сма тра нај са врше ни јим об ли ком ор га ни зо ва ња људ ског дру штва, и све се под ре ђу је ја кој др жа ви. Фа ши сти као узор узи ма ју рим ску др жа ву, чи јим истин ским на след ни ком сма тра ју ита ли ју.
Мarenostrumши ре ње др жа ве, у овом слу ча ју ши
ре ње ита ли је на сре до зе мље, сма тра се при род ним пра вом и – оба ве зом. та ко фа ши сти сре до зем но мо ре на зи ва ју својим усва ја ју ћи ста ро рим ски из раз Mare nostrum (наше море). ов де се фа ши сти суко бља ва ју са ко му ни сти ма јер се ко му ни
ХИ
ТЛЕР
И З
АП
АД
Бојан Вићентић
Фа ши зам – про шлост и са да шњостУ сво јој осно ви, фа ши зам је дар ви ни стич ки а не ре ли ги о зни по крет, и фа ши зам бор бу сма тра основ ним на чи ном пре жи вља ва ња, и ода тле и цр пи на дах ну ће и оправ да ње за на сил не ак ци је
1/2010 l Двери српске l 35
зам про ти ви др жа ви, ко ју сма тра ин струмен том из ра бљи ва ња рад нич ке кла се. Ме ђу тим, слич но ко му ни сти ма, и фа шисти су при ста ли це јед но пар тиј ске дик тату ре, у ко јој је во ља и сло бо да по је дин ца под ре ђе на од лу ка ма вла да ју ће пар ти је.
су коб два по кре та се од ви ја и по пи тању дру штве них од но са. док ко му ни сти ве ру ју да из ме ђу бо га тих и си ро ма шних, рад ни ка и по сло да ва ца, вла да ју не премо сти ве раз ли ке и кла сну бор бу сма тра ју жи вот ним пи та њем, фа ши сти се за ла жу са кла сну са рад њу у ци љу ја ча ња за јед ни це – др жа ве. та ко фа ши сти као свој еко номски про грам по чи њу да ну де кор по ра тиви зам пред ста вља ју ћи то на че ло као „трећи пут“, од но сно за ме ну за ка пи та ли зам и ко му ни зам. по ме ни мо и то да се иде ја о са рад њи или бар тр пе љи во сти ме ђу класа ма ја вља и код још не ких ле ви чар ских по кре та, уме ре ни јих у од но су на ко му низам, по пут со ци јал де мо кра ти је, та ко да и овај фа ши стич ки став о кла сној са рад њи као ви ду бор бе за пра ва рад ни ка пред ставља по вод да се фа ши зам ипак свр ста мећу ле ви чар ске иде о ло ги је.
ва жна од ли ка фа ши стич ког по кре та јесу бор бе ност и упо тре ба на си ља у оствари ва њу ци ље ва, и у те свр хе су фа ши сти обра зо ва ли по себ не од ре де, по зна те као „цр не ко шу ље“, ко ји су се фи зич ки об рачу на ва ли са не ис то ми шље ни ци ма. али тре ба на гла си ти да по сто ја ње ова квих ју ри шних од ре да ни је био ни ка кав ексклу зи ви тет фа ши ста – слич не фор ма ци је су по сто ја ле и де ло ва ле и код оста лих рево лу ци о нар них, бор бе них по кре та, по пут ко му ни ста.
Битна ставка у идеологији фашизма је и од нос пре ма ре ли ги ји. Фа ши зам је у основи дар ви ни стич ки, а не ре ли ги о зни
по крет; фа ши зам бор бу сма тра основним на чи ном пре жи вља ва ња, и ода тле и цр пи на дах ну ће и оправ да ње за на сил не ак ци је.
ка да ого ли мо фа ши стич ке ста во ве и по сма тра мо са мо њи хо ву су шти ну, може се за кљу чи ти да се ова иде о ло ги ја по основ ном схва та њу и на чи ну де ло ва ња не раз ли ку је од оста лих ре во лу ци о нар них по кре та тог до ба.
Фашизаминацизаму са вре ме ном све ту по јам фа ши зам има
из ра зи то не га ти ван при звук и сим бо лизу је све нај го ре осо би не ко је по ли тич ка иде ја мо же да има. по врх све га, из раз фа ши зам по ста је ки шо бран под ко ји се гу ра ју ра зни дру ги об ли ци ор га ни зо ва ња и мно ге иде је ко је се од фа ши зма раз лику ју ко ли ко и од, ре ци мо, ко му ни зма. тако знак јед на ко сти ко ји се ста вља из ме ђу ита ли јан ског фа ши зма и не мач ког на ци оналсо ци ја ли зма пред ста вља ви ше по кушај по ли тич ке дис ква ли фи ка ци је не го ли су штин ску по ве за ност ове две иде је.
упо ре ђи ва њем основ них на че ла фа шизма и на ци зма раз ли ке по ста ју очи глед не. узми мо основ ни по сту лат на ци зма, ра сну те о ри ју о над љу ди ма, ви шој, ари јев ској ра си. ова ква иде ја у фа ши зму не по сто ји. исто та ко, ан ти је вреј ство, ко је је ка рак тери сти ка на ци зма, у иде о ло ги ји фа ши зма ни је за сту пље но. у ита ли ји су се про го ни
Је вре ја де си ли до ла ском не ма ца на итали јан ску те ри то ри ју, од 1943. године, ка да у се вер ном де лу ита ли је на ци сти практич но пре у зи ма ју власт.
раз ли ке по сто је и у од но су пре ма рели ги ји, од но сно хри шћан ству. Фа ши сти, иако дар ви ни сти, ни су би ли из ра зи ти против ни ци хри шћан ства, а Му со ли ни је по до ла ску на власт, 1929. го ди не пот пи сао кон кор дат ски уго вор са ри мо ка то лич ком цр квом, од но сно уго вор о сло бо ди де лова ња цр кве, док је римокатоличка цр ква при зна ла ита ли јан ски др жа ву. на ци сти су, са дру ге стра не, има ли не тр пе љи ви ји став пре ма хри шћан ству, па и отво ре но ан ти цр кве не по те зе, по пут хап ше ња и за тва ра ња цр кве них ве ли ко до стој ни ка и огра ни ча ва ња цр кве у јав ном де ло ва њу, и по то ме су бли жи ко му ни сти ма не го фаши сти ма.
по ја ва фа ши зма не пред ста вља ни ка кав уса мље ни слу чај и по ли тич коиде о ло шки ин ци дент еруп ци је пле мен ских, при ми тивних на ци о на ли стич ких на го на, ка ко се то че сто же ли пред ста ви ти.
Фа ши зам је де те свог до ба и усло ва ко ји су та да вла да ли, сли чан је сво јој иде о лошкој бра ћи и се стра ма ко ји се ра ђа ју у исто вре ме. раз ли ка је са мо у то ме што је по сле свог исто риј ског по ра за фа ши зам пао у не ми лост сво јих срод них иде о ло ги ја, а побед ни ци су че сто не ми ло срд ни, као што је нај ве ћа мр жња че сто упу ће на на на ма најслич ни је.
Мусолини и Хитлер
Упо ре ђи ва њем основ них на че ла фа ши зма и на ци зма раз ли ке по ста ју очи глед не. Узми мо основ ни по сту лат на ци зма, ра сну те о ри ју о над љу ди ма, ви шој ари јев ској ра си. Ова ква иде ја у фа ши зму не по сто ји.
36 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
У ле то 1932, да ре, нај мла ђи члан пар ти је из ме ђу оних ко ји судоц ни је ушли у пр ву вла ду Хи тле ро ву, и ко ји се упи њао да де фи ни ше бу ду ћу не мач ку по ли ти ку на ис то ку евро пе, био је
са звао ужи круг љу ди на кон фе рен ци ју. у ства ри, глав не ли ни је те по ли ти ке би ле су већ на гла ше не у Хи тле ро вој „Мо јој бор би“.
да ре, ко ји је сту ди рао агро но ми ју, при мио је на се бе ду жност да ста ви у на уч ну и прак тич ну при ме ну ра си стич ку док три ну. он је спре мао ве ли ку кар то те ку о би о ло шком са ста ву на ци онал со ци ја ли стич ке ели те и на ро чи то с. с. фор ма ци је. по „же љи Хи тле ра, он је баш ра дио ге не а ло шко ста бло но во га плем ства, по нај бо љим прин ци пи ма од га ји ва ча и се лек ци је сто ке. и да ре ми по ка за цео тај иде ал но сре ђе ни ма те ри јал. у то вре ме Химлер је био за бра нио с. с. чла но ви ма, да се же не без на ро чи те до зво ле. а то је до зво ла да ва на са мо по сле со лид ног би о лошког пре гле да сва ког од брач них кан ди да та.
— ов де се ства ра но во плем ство, ми ода би ра мо нај чи сти ју крв, об ја сни ми да ре, и по ка за пр стом на оне ме тал не кар то теке. ка ко смо би ли спо соб ни да ре ге не ри ше мо ста рог ха но верског ко ња, та ко ће мо по но во ство ри ти чи сти тип нор диј ског нем ца, по год ним укр шта њем кроз ге не ра ци је. Мо жда ће мо ћи да се ре ге не ри ше и цео не мач ки на род. али ово пле ме тво би ће нај чи сти ја се лек ци ја у нај бо љем зна че њу те ре чи. Ја же лим да сви бо љи се ља ци уђу у с. с. гру пу, до да де да ре. у то ме људ ском ре зер во а ру ми ће мо цр пе ти но во плем ство. оно што је не ка да на ше плем ство ра ди ло ин стинк тив но, ми ће мо од са да ра ди ти ме тод ски и пре ма би о ло шком ис ку ству на уч них ме то да. у нашем пре ла зном до бу ми смо при мо ра ни да за ме ни мо ин стинкт ра ци о нал ним ме ра ма. пред ви ђам ства ра ње „пле мић ких ко леџа“ у ко ји ма ће но ва ари сто кра ти ја би ти при пре ма на да да је
го спо да ре стра ним на ро ди ма, при по је ним бу ду ћем не мач ком рај ху.
Је дан од да ре о вих при ста ли ца из ло жи на ро чи те ду жности „по ли ти ке ис точ ног про сто ра“. из ме ђу оста лог он ре че да би тре ба ло ство ри ти је дан блок др жа ва, као што се по че ло за вре ме свет ског ра та. у цен тру 6и би ло че лич но је згро, јед на вели ка цен трал на др жа ва. њој би при па да ла че шка, Мо рав ска, аустри ја. око то га бло ка, низ ма њих и сред њих ва зал них држа ва. оне ће би ти оклоп ве ли ког не мач ког цар ства. Бал тич ке зе мље, пољ ска сма ње на на њен ге о граф ски по јам, и одво је на од мо ра, Ма ђар ска по ве ћа на, ср би ја и Хр ват ска оде ље не једна од дру ге, сма ње на ру му ни ја, укра ји на по де ље на на из ве стан број по крај ни, ру ске зе мље на ју гу и кав ка зу, та ква би из гле да ла бу ду ћа не мач ка кон фе де ра ци ја, од ко је би не мач ка из вла чи ла огром не ко ри сти. на се ве роис то ку, као клин Фин ска, на ју го исто ку Ђур ђи јан ска или под не ким слич ним име ном, кав казкао дру ги клин. све то це мен ти ра но за јед нич ком вој ском, при вредом и нов ча ним си сте мом, као и спољ ном по ли ти ком. али та фор ма ци ја би ла би без бу дућ но сти, до да де пре да вач, ако се не би још ра ни је на пра вио план ра се ља ва ња и на се ља ва ња. збиља, ве ли ку опа сност за бе лу нор диј ску ра су пред ста вља огромна плод ност сло вен ских и ис точ них на ро да, ко ји као сви инфе ри ор ни еле мен ти за ме њу ју ква ли тет кван ти те том, од но сно спо соб но шћу ра ђа ња њи хо вих же на. за то би тре ба ло оте ра ти сло вен ског се ља ка са ње го ве зе мље и ство ри ти од ње га проле те ра, не би лиње гов на та ли тет опао. зе мљу тре ба да ти у ру ке не мач кој го спод ској кла си. на це лом том ис точ ном про сто ру са мо не мац има пра ва на ве ли ке по се де. на род оста лих кла са има да бу де роб, би ло по љо при вред ни рад ник на не мач ким посе ди ма у рај ху, би ло не ква ли фи ко ван рад ник у ин ду стри ји.
ХерманРаушнингПоверљивиразговори
саХитлеромКњигаХерманаРаушнинга(1887–1982)Поверљиви разговори са Хитлером,бившегфункци-
онераиактивногчланаХитлеровеНационалсоцијалистичкепартије,којијесредином40-ихгодинапребегаонаЗапад,иданас,послевишеод70годинаодњеногобјављивања(првипутобјављена1939,коднас,насрпскомјезику,штампана1940.године),изазиваразличи-тереакције.НекимиследасерадиопрвокласномдокументукојипоказујеправенамереАдолфаХитлера,докдругиисторичарисматрајудасерадиовештојсавезничкојпропа-ганди.Безобзиракојеправиаутор,оводело–објављено1939!–визионарскијепогледнасвеоноштоћесеуследећимгодинамакрвавогДругогсветскогратазаистаидогодити.Преносимонајзанимљивиједеловеизнаведенекњиге.
1/2010 l Двери српске l 37
дру ги го вор ник за тим из ло жи аграр но по ли тич ку стра ну то га пи та ња. тре ба по но во по ста ви ти ве ли ке по се де и да ти их у ру ке ис кљу чи во нем ци ма. ство ри ће се но ви за кон о на сле ђу, ко ји ће при мо ра ти нем це ли ше не на след ства да иду у ис точ не зе мље, где ће опет по ста ти ве ли ко по сед ни ци. не мач ко аграр но пи та ње не ће сени ка да мо ћи оства ри ти у са мој не мач кој, већ на ис точном про сто ру, где ће упра вља ти на ци о нал со ци ја ли сти. не мач ки по љо при вред ни рад ник по ста ће или сам по сед ник или ква лифи ко ва ни рад ник у ин ду стри ји. пољ ске ра до ве из во ди ће стра ни на ро ди као јеф тин над ни чар. Људ ска кул ту ра не мо же се раз вија ти без из ве сног об на вља ња роп ства.
за тим је да ре узео реч. он је ре као да сло вен ска плод ност треба да бу де сма ње на. то је пр ва ду жност. дру га је да тре ба ство рити у не мач кој кла су го спо да ра. то је нај ду бље зна че ње „по ли ти кеис точ ног про сто ра“. дру гим ре чи ма, не мач ка ели та тре ба да поста не го спо да рем евро пе, и по сле це ло га све та. да ре да је чак и име том но вом не мач ком плем ству: адел. да кле, по ла зна тач ка је со ци јал на ре кон струк ци ја бу ду ће не мач ке и евро пе. тре ба метод ски по ста ви ти но ви со ци јал ни ред или тач ни је, хи је рар хиј ски ред. али та кав по ку шај се не мо же ни по че ти на ма лој те ри то рији, као што је не мач ка. за то је по тре бан цео кон ти нент, це ла земља. у исто вре ме, док се кон стру и ше тај здра ви еле ме нат, тре ба на све мо гу ће на чи не уни шти ти оно што не ва ља у ста ром све ту. и сред њи ста леж тре ба да се уни шти, као и рад нич ки свет. све тре ба вра ти ти на не зна ње и па ган ство. кул ту ра и на у ка пред ставља ју из ве сну опа сност за вла да ју ће кла се. сло бо дан при ступ кул ту ри и на у ци опа сан је за одр жа ва ње кла се ро бо ва. зна ње и на у ка тре ба да бу ду ре зер ви са ни са мо за при ви ле го ва не. та ко ће и на у ка до би ти сво ју не ка да шњу уло гу да пру жа го спо да ри ма сред ства за до ми на ци ју људ ске при ро де.
као што је не мач ка се о ска кла са не ис црп ни из вор гер ма ни зма, и за то има да бу де на ро чи то фа во ри зи ра на, мо ра се но во племство оси гу ра ти од де ге не ра ци је стро гом би о ло шком се лек цијом. уло га је то га плем ства ван етич ких гра ни ца не мач ке зе мље у да ва њу стро гих го спо да ра ко ји ће на ме та ти не мач ку до ми наци ју. зна чај „јун ке ра“ из ис точ не не мач ке баш је у то ме што су се увек др жа ли као го спо да ри, као ма ли кра ље ви над под ре ђе ним им на ро дом. оту да је и пру ски „јун кер“ био од у век нај бо љи тип не мач ки, и у бор би за сло бо ду, као и у су ко бу са Је вре ји ма.
та ко је го во рио овај про рок на ци о нал со ци ја ли зма. за њим Хитлер узе реч:
— дра ги мо ји дру го ви, све што је ов де ре че но има да оста не нај стро жја тај на. ни је те шко при ме ти ти да оно о че му се са да овде го во ри ло пре ла зи раз у ме ва ње ве ћи не на ших дру го ва ко ји ни су при сут ни ов де. али: да ре има пра во.
— што се ти че на ше по ли ти ке на ис то ку евро пе, тач но ре че но на на шем ис точ ном жи вот ном про сто ру ја је пот пи су јем до словно. Ме ђу тим, дра ги мо ји дру го ви, има јед на ствар ко ју мо ра те увек има ти на уму. Ми не ће мо ни ка да до ћи до свет ске хе ге мони је, ако не ма мо пре то га у цен тру на ше га ути ца ја јед но је згро со лид не мо ћи, твр до као че лик, је згро од осам де сет или сто мили о на не ма ца, ко ји чи не јед ну пот пу ну це ли ну. пре ма то ме, моја пр ва ду жност је да ство рим то је згро ко је, не са мо што ће нас ство ри ти не по бед ни ма, већ ће нам да ти, јед ном за сваг да, ре шава ју ћу над моћ ност над сви ма европ ским на ро ди ма. то ме је згру при па да ју та ко исто и че шка и Мо рав ска, као и ис точ не по краји не пољ ске.
— кад бу де мо ство ри ли но ви ве ли ки не мач ки рајх у свој ње говој о гром но сти, ми ће мо ра се ли ти из ве сне на ро де. има раз ло га да то чи ни мо, а има ће мо и тех нич ка сред ства да то спро ве демо. пре ба ци ће мо че хе, као и дру ге сло ве не у си бир. по треб но је оте ра ти че хе из цен трал не евро пе. док су год ту, они ће би ти ле гло ху сит ске и бољ ше вич ке про па ган де. да ово оства ри мо у по вољ ном тре нут ку, не ћу жа ли ти да жр тву јем два до три ми лио на не ма ца.
— што се ти че бал тич ких зе ма ља, то је дру га ствар; њих ће мо ла ко по гер ма ни ти. има ту еле ме на та, ко ји су већ уве ли ко не мачки, и са мо пред ра су де и гор дост бал тич ких гро фо ва ни су да ли да бу ду пра ви нем ци.
про бле ми гра ни ца ма ло ме ин те ре су ју. не же лим да се у то ме мо ја по ли ти ка ис цр пе. та ко исто од ба ци ћу и сен ти мен та ли зам за Ју жним ти ро лом, и не ћу до зво ли ти да се због то га по ква ре на ши при ја тељ ски од но си са ита ли јом. што се ти че ел за са и ло ре на, то је дру га ствар. њих се не ће мо ни ка да од ре ћи, не за то што су они на ста ње ни нем ци ма, већ и да би за о кру гли ли на ше гра нице на за па ду, исто та ко као што нам је по треб на че шка на ју гу и по знањ, за пад на пру ска, шле зи ја и Бал тич ке зе мље на ис то ку и се ве ру.
Хи тлер на ста ви:— пре ма то ме, си ту а ци ја је чи ста. за на ше на пре до ва ње на
ис ток и Ју го за пад, ја не ћу ићи прав ци ма ко је је од ре дио лу дендорф или не ко дру ги. Ја ћу се по ви но ва ти са мо за ко ну че ли ка на ше исто риј ске ево лу ци је. кад не мач ка бу де на о ру жа на, све те ма ле др жа ви це по ну ди ће јој се за са ве зни ка. не ће то би ти не ка па ци фи стич ка па не вро па, са до бром тет ком не мач ком у сре дини, ко ја ће пре кра ћи ва ти се би вре ме у вас пи та њу те дра ге де чице. Ми не ми сли мо да га ји мо сво је пре вре ме не на след ни ке. Ми хо ће мо јед ном за сваг да, јед ну гер ма ни зи ра ну евро пу са та квим по ли тич ким и би о ло шким осно ва ма, ко ји ће би ти веч ни и непре кид ни фак то ри ње но га по сто ја ња. и ми то не ми сли мо са мо у еко ном ском сми слу. да бо ме да ће мо ко ри сти ти жи то, угаљ и ру де су сед них зе ма ља, али на ша је глав на ми сао да по ста ви мо за сваг да на шу до ми на ци ју, и да је та ко уко ре ни мо да има да тра је нај ма ње хи ља ду го ди на. да се до то га до ђе, тре ба не што дру го, а не по ли тич ки са ве зи и еко ном ски уго во ри, као што то ми сле фон
Планирао да биолошки ослаби, уништи и пороби Словене
38 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
па пен и Ху ген берг. то су де ти ња ри је ли бе ра ла, ко ји во де сво ју зе мљу пра во u бан крот ство. Ми смо по ста вље ни да нас пред неу мит ну ствар ност да мо ра мо ство ри ти но ви со ци јал ни по ре дак. ако у то ме успе мо он да ће мо мо ћи да из ве де мо ве ли ко исто ријско де ло на ше га на ро да.
тај на на ше га успе ха би ће у то ме што ће мо мо ћи по ста ви ти у сре ди шту на ше по ли тич ке жи вот не бор бе за кон ствар не вла сти. а пра ва власт не мо же се ро ди ти та мо где не ма пра ве пот чи њено сти. не мо же би ти рав но прав но сти ме ђу љу ди ма. Ми има мо хра бро сти да од то га не са мо на пра ви мо наш за кон, већ и да му се при ла го ди мо. оту да, не ћу ни ка да при зна ти дру гим на ро ди ма иста пра ва као не мач ком на ро ду. наш циљ је да под јар ми мо друге на ро де, и не мач ки на род је по зван да дâ све ту сво је го спо да ре.
ка кав ће из гле да ти бу ду ћи со ци јал ни по ре дак у све ту, из ложи ћу вам у не ко ли ко ре чи: би ће пре све га кла са го спо де, за тим до ла зи хи је рар хи ја при пад ни ка на ше стран ке и она ће предста вља ти но ве сред ње кла се. нај зад би ће ве ли ка ма са на ро да — ко лек тив по слу ге и ма лих љу ди, ко ји то има да оста ну за сва вре ме на. на нај ни жем ступ њу би ће по ко ре ни на ро ди, ко је ће мо хлад но на зи ва ти: ро бо ви. а над сви ма но во ви со ко плем ство саста вље но од нај за слу жни јих и од го вор них во ђа!
да, ја сам у све му са гла сан са на шим дру гом да ре ом. на исто ку на ћи ће мо по ље за екс пе ри мен те. та мо ће се ро ди ти но ви европ ски со ци јал ни по ре дак. у то ме је ве ли ки зна чај на ше по лити ке на ис то ку.
Још је дан де таљ на за вр шет ку. Мо гу ће је да ће мо у на шу но ву ари сто кра ти ју при ми ти и не ког пред став ни ка дру гих на род ности, ко ји се по ка же услу жан у на шој бор би. и по тој ства ри мислим исто као да ре и Хи млер. ра сноби о ло шки раз ло зи са мо су је дан део на шег си сте ма. у оста лом, уско ро ће мо на ћи уске грани це да на шњег на ци о на ли зма, јер ве ли ке им пе ри је ра ђа ју се исти на из на ци о на ли зма, али га убр зо оста вља ју за со бом.
та ко до ла зим на оно што се на зи ва кул ту ра и обра зо ва ње. као што све ово о че му смо ов де раз го ва ра ли мо ра оста ти тај на ме ђу на ма, та ко је си гур но да оп шта на род на про све та мо ра јед ном за сваг да би ти уки ну та. она је ра зор ни отров ко је је сло бо дар ство про на шло да са мо се бе уни шти. Мо же би ти са мо је дан сте пен обра зо ва ња за сва ку кла су. пот пу на сло бо да обра зо ва ња и на уке са мо је при ви ле ги ја ели те и оних ко је та ели та хо ће да при ми у тај ред. сва на у камо ра оста ти под стал ном кон тро лом. на у ка је ин стру ме нат жи во та, али не ње гов сми сао. и за то ће мо, да би би ли се би до след ни, оста ви ти ши ро ке ма се ни жих кла са бла годе ти ма не пи сме но сти.
у тим но вим елит ним шко ла ма, ко је ћу осно ва ти, и ко је тре ба да по се ћу ју сви бу ду ћи чла но ви на ше ари сто кра ти је, на ре ди ћу да се пре да је Је ван ђе ље сло бод ног чо ве ка, чо ве ка го спо да ра жи во та и смр ти, ко ји је из над људ ско га стра ха и пред ра су да, чове ка ко ји вла да сво јим нер ви ма и ми ши ца ма, али ко ји ће вла да ти и над свим на па сти ма ду ха и осе ћа ња.
АНТИХРИСТсу тра дан сам био код Хи тле ра. тај дан био је од ве ли ке ва жно
сти, јер су то га да на ус по ста вље ни „штат хал те ри“ или пред ставни ци рај ха у сви ма по кра ји на ма. та ме ра има ла је за циљ да за вре ме на угу ши се па ра ти стич ке тен ден ци је, ко је су по че ле да се по ја вљу ју. та ко, у Ба вар ској ауто но ми стич ки по крет по стао је врло опа сан за на ци о нал со ци ја ли зам. да је Ба вар ска мо гла ис ко ристи ти свој по год ни тре ну так а на ро чи то да је принц ру прехт био ви ше енер ги чан, из ве сно је да би Ба вар ска мо нар хи ја при пре мила на ци о нал со ци ја ли стич ком по кре ту брз и су ров крај. ре фор ма ста ре не мач ке узе ла би дру ги пра вац и дру ге об ли ке.
наш раз го вор био је по во дом тих до га ђа ја, ко ји су иза зва ли нај о збиљ ни је бри ге Хи тле ра. због то га су и два га у лај те ра штрајхер из Фран ко ни је и ваг нер из Мин хе на по зва ни у Бер лин. ни сам
чуо по че так раз го во ра, али у тре нут ку кад сам ушао, чуо сам Хитле ров оштри глас ка ко од го ва ра на не ко пи та ње штрај хе ра:
— ре ли ги је? ни јед на ни дру га не ма бу дућ но сти. на ро чи то за нем це. Фа ши зам мо же, ако хо ће, да се по ми ри са цр квом. Мо гу и ја. за што не? то ме не ће ни нај ма ње спре чи ти да ис ко ре ним Хришћан ство у не мач кој. та ли ја ни, на ив ни љу ди, мо гу у исто вре ме би ти и хри шћа ни и не зна бо шци. та ли ја ни и Фран цу зи, ко ји жи ве на се лу уства ри су не зна бо шци. Хри шћан ство је код њих са мо спо ља. али не мац ни је исто. он гле да ства ри озбиљ но; он је или јед но или дру го, ни ка да обо је. уоста лом, мо жда Му со ли ни ни када не ће ус пе ти да од сво јих фа ши ста на пра ви хе ро је, све јед но је да ли су хри шћа ни или не зна бо шци.
за наш на род, обр ну то, ве ра је ва жна ствар. све за ви си од тога хо ће ли оста ти ве ран овом је вреј ском хри шћан ству и мо ра лу са ми ло сти или ве ро ва ти у но ву, ја ку, хе рој ску ве ру, у Бо га приро де.
по сле ма лог од мо ра Хи тлер на ста ви:— оста ви мо све сит ни це! и ста ри и но ви за вет су исти је вреј
ски швин дле рај. не мач ка цр ква! не мач ко хри шћан ство! Мо же се би ти не мац или хри шћа нин, обо је не! Мо же те из ба ци ти оног епи леп ти ча ра па вла из хри шћан ства! и дру ги су то чи ни ли. Може се од ису са на чи ни ти пле ме ни ти чо век и од ре ћи ње го во божан ско по ре кло. то су већ чи ни ли ви ше пу та у ра зним вре ме нима. Ми слим да има у аме ри ци и ен гле ској и та квих хри шћа на, и они се зо ву „уни тар ци“ или слич но. све то не вре ди, јер се чо век не мо же осло бо ди ти хри шћан ског ду ха, ко ји ми хо ће мо да уништи мо. Ми хо ће мо сло бод не љу де, ко ји зна ју и ко ји осе ћа ју Бо га у се би.
на не ку при мед бу штрај хе ра или Ге бел са, Хи тлер про го во ри:— Би ла би глу пост од на ше стра не да од Хри ста пра ви мо ари
јев ца. а ево шта ће мо ми да учи ни мо. спре чи ће мо пре све га да цр ква чи ни ма шта дру го осим оно га што чи ни са да, то јест, не ка сва ко га да на гу би по ма ло. Ми сли те ли да ће ма се кад год по ста ти по но во хри шћан ске? Глу пост. ни кад ви ше! по по ви ће са ми се би ис ко па ти гроб. они ће нам са ми про да ти сво га бо га. да са чу ва ју сво је по ло жа је и пла те, при ста ће на све.
а ми шта има мо да ра ди мо? тач но исто оно што и са ма ка то личка цр ква кад је по ко ра ва ла мно го бо шце у сво ју ве ру: са чу ва ти све што се са чу ва ти мо же и да ти то ме дру ги сми сао: на при мер, ус крс не ће би ти ус кр сну ће, већ веч но об на вља ње на ше га на рода, Бо жић ће би ти ро ђен дан не мач ког спа си те ља. Ми сли те ли ви да по по ви не ће пре да ва ти ве ру не мач ког бо га у сво јим цр ква ма, ти по по ви ко ји не ве ру ју ви ше ни у шта и ко ји вр ше са мо је дан занат. уме сто Хри сто вог кр ста узе ће ку ка сти крст. уме сто Хри сто ве кр ви сла ви ће крв не мач ког на ро да. да, при ста ће на све оно, и ви, штрај хе ру, ви де ће те по но во пу не цр кве на ро да. а ако хо ће мо, ство ри ће мо но ву ве ру, са мо то ме још ни је вре ме.
Хи тлер се за у ста ви и за ми сли, за тим на ста ви:— за са да све мо же и ова ко да иде. али не за ду го! че му та уни
та ри стич ка цр ква: не мач ка цр ква, одво је на од ри ма? све је то про шло. Ја знам шта мо ра би ти и кад по год ни тре ну так до ђе, ја ћу се већ по ста ра ти да све из ме ним. Без ре ли ги је не мач ки на род не мо же би ти ста би лан. а ка ква ће би ти ње го ва ре ли ги ја? ни ко још не зна. осе ћа мо је са да, и то је до вољ но.
не ко из дру штва упи та не што Хи тле ра, и он од го во ри ово:– не, ни ка ко не! ти про фе со ри и не зна ли це зи да ју ку лу од ка
ра та, не ка кву нор диј ску ми то ло ги ју. да, они ми са мо сме та ју. зашто их тр пим? за то што по ма жу ра за ра њу, иза зи ва ју не ре де, а сва ки не ред ства ра но во. не мир је ства ра лач ки! они ће сру шити цр кву, уну тар њим ру ше њем. чим ре чи цр кве бу ду би ле са мо пра зне фра зе, го то ви су, не сум њај те!
опет га пре ки до ше не ким пи та њи ма и Хи тлер са мо до да де:— Хри сто ва цр ква, при зна јем, ве ли ка је ствар! Ми слим на то
што је из др жа ла две хи ља де го ди на. то ми им по ну је! има мо и ми мно го че му да се на у чи мо. и ми мо ра мо то ли ко исто ис тра ја ти у под јарм љи ва њу све та!
1/2010 l Двери српске l 39
ХИТЛЕРИРУСИЈАтек ка сни је, у про ле ће 1934, до знао сам за Хи тле ро ве пла но ве
о ру си ји.— кох, га у лај тер из ке ниг збер га, пред ла же ми, ре као је том
при ли ком Хи тлер, да скло пи мо са вез с ру си јом, и са мо нас то мо же из ву ћи из бла та. он би хтео да се спо ра зу ме мо с ру си јом про тив пољ ске. а за што да не скло пим тај са вез, ако мо гу на тај на чин да по пра вим свој по ло жај. али ја чу вам ову мо гућ ност као свој по след њи адут, ко ји ће би ти суд бо но сна од лу ка мог жи во та.али о то ме не тре ба мно го да се го во ри на ду гач ко и на ши ро ко, и на ро чи то не тре ба да се из ве де су ви ше ра но. ако се ика да ја ре шим да се цу јем на ру си ју, ни шта ме не ће спре чи ти да се још је дан пут окре нем и да уда рим на њу, ка да мо ји ци ље ви на за па ду бу ду оства ре ни.
Би ло би на ив но ми сли ти да ће мо ми ићи јед ним пу тем до кра ја. Ми ће мо ме ња ти на ше прав це по по тре би, не са мо у вој нич ком сми слу. али за са да оста ни мо на шој зва нич ној док три ни, и наста ви мо да ви ди мо у бољ ше ви зму на шег смрт ног не при ја те ља. Ми мо ра мо по ку ша ти да на ста ви мо офан зи ву тач но одан де где су се на ше ар ми је за у ста ви ле по след њег ра та. Глав ни наш циљ је још увек, као и у про шло сти, да уни шти мо за сваг да пре те че ма се им пе ри ја ли стич ког пан сла ви зма. не мач ка не ће мо ћи да се про ши ри и уве ћа под при ти ском ове ма се. не за бо ра ви мо да је раз мно жа ва ње сло вен ских на ро да ја че од свих оста лих на ро да у евро пи. ни шта не мо же из бе ћи од лу чу ју ћу бит ку из ме ђу не мачког и пан сла ви стич ког ду ха, из ме ђу ра се и ма са. у то ме је по нор ко ји ни ка кви за јед нич ки ин те ре си не мо гу ис пу ни ти. Хи је рар хи ја го спо да ра мо ра да пот чи ни раз мно жа ва ње ро бо ва. Ми смо је дини на род спо со бан да ство ри мо ве ли ки кон ти нен тал ни про стор, на ме ћу ћи сво ју пе сни цу и не пот пи су ју ћи уго во ре са Мо сквом. ову по след њу игру ми ће мо од и гра ти и до би ти. по бе да ће испред нас раз ва ли ти вра та свет ске хе ге мо ни је. то не зна чи да ја не ћу са ру си јом ићи пар че пу та ако ми је то од ко ри сти, али са уна пред утвр ђе ном на ме ром да се вра тим на наш глав ни циљ, чим бу дем то мо гао.
ИСТРЕБЉЕЊЕСЛОВЕНСКИХНАРОДАПОЛИТИЧКИПРОГРАМ
Хи тле ро ва по ли ти ка је без об зир но ис ко ри шћа ва ње слу чај них окол но сти, и ко ја не ми сле ћи од ба цу је у из ве сним тре ну ци ма оно што је час ра ни је сма тра ла за сво је основ но на че ло. у тој ка
рак те ри сти ци огле да се и са ма Хи тле ро ва про шлост, њего ва про шлост по ли тич ког аген та, увек спрем ног да ис кори сти сва ку при ли ку, да нас да ко ке ти ра са марк си сти ма, су тра да се про да ба вар ским мо нар хи сти ма.
две осо би не до ми ни ра ју у ње го вом ка рак те ру: ње го ва бес при мер на ла жљи вост и ње го ва раз о ру жа ва ју ћа наив ност, ко ја за бо ра вља на све што је не дав но обе ћа но и ре че но. ве ћи на тих на ци о нал со ци ја ли ста, а ме ђу њи ма пред ња чи Хи тлер, као хи сте рич не же не, гу бе ла ко пам ћење за ства ри ко јих се не же ле се ћа ти. че сто ми се до го ди ло да ме Хи тлер за чу ђе но по гле да и из ја ви да он та ко не што ни ка да ни је ре као, па да бих се по звао на не ке ње го ве рани је ре чи. са мо они љу ди ко ји мо гу ла ко да пре ла зе пре ко лич них убе ђе ња, мо гу да во де по ли ти ку та ко ла ких по литич ких за о кре та. та ко се из чо ве ка за ко га се ве ро ва ло да је док три на рац, из љу штио по ли ти чар ко ји је за љу бав власти увек спре ман да по га зи чи та ву сво ју про шлост.
у раз го во ру о сво јим спољ но по ли тич ким пла но ви ма, Хи тлер је по но во обра тио па жњу на јед но пи та ње ко је вре ди да се по ме не. Хи тлер је обра тио па жњу на опа сност да не мач ки на род има у се би мно го сло вен ске кр ви.
— нај ма ње што мо же мо да учи ни мо, то је да спре чи мо да љи при лив сло вен ске кр ви. при зна јем да ће ова опасност би ти са мо ве ћа, кад бу де мо осво ји ли ве ли ке по кра
ји не, у ко ји ма жи ве ис кљу чи во сло ве ни. а тих сло вен ских ма са не ће мо мо ћи та ко ла ко да се осло бо ди мо.
— за то је на ша ду жност да ис тре бљу је мо на ро де. Мо ра мо раз ви ти по себ ну тех ни ку ис тре бљи ва ња. а шта зна чи у ствари ис тре бљи ва ње? да ли под тим ми сли мо на ис тре бљи ва ње, на уни ште ње чи та вих на ро да. раз у ме се, та ко ће по при ли ци ствар ис па сти. кад већ имам сна ге да без ика кве гри же са вести ша љем у смрт цвет не мач ке мла де жи, зар не мам пра во да уни штим ми ли о не оне ин фе ри ор не ра се ко ја се мно жи као гамад! Ја их не ћусве по у би ја ти, не го са мо спре чи ти да се мно же, и за то ћу му же ве ра ста ви ти од же на. има мно го на чи на да се је дан на род уни шти си сте мат ски и без ра та. у оста лом, ја не кри јем да ћу то да учи ним. по сле свет ског ра та са фран цу ске стра не пре ба че но је нем ци ма да их има два де сет ми ли о на суви ше. при хва там ту реч! и ми се упра вља мо пре ма њи хо вим иде ја ма. са мо тих два де сет ми ли о на су ви шних у евро пи, ми ће мо од би ти на дру гој стра ни. то ће би ти план ско уни шта вање на ро да. Је дан од нај ва жни јих за да та ка не мач ке по ли ти ке у бу дућ но сти би ће да свим сред стви ма спре ча ва да ље ши ре ње сло вен ских на ро да. при род ни ин стинкт да је сва ко ме жи воме ство ру пра во да сво га про тив ни ка не са мо по бе ди, не го и уни шти. у до брим ста рим вре ме ни ма по бед ник је имао пра во да ис тре би чи та ве на ро де. Ми ће мо би ти ху ма ни ји, то ће мо спро ве сти без кр ви, спре ча ва њем ра ђа ња.
АПОКАЛИПСАНОВОГМЕСИЈЕХи тлер је ти пи чан, ис ко ре њен чо век, ко ји тр пи под пра зни
на ма по вр шне на о бра збе, ко ји бр зо и без трун ке об зи ра суди и ра су ђу је. он при па да оној ка те го ри ји про сеч них не ма ца, ко ји се без осе ћа ја за тра ди ци ју ба ца ју пр вој ши ме ри у на ручај, др же ћи се гр че ви то ње, да не би опет би ли су но вра ће ни у ни шта ви ло. у ства ри, сва ки не мац сто ји са јед ном но гом у оној по зна тој зе мљи атлан ти ди, тра же ћи у њој но ву до мо ви ну и бо гат ство. ова дво стру ка осо би на код не ма ца,ова спо собност жи вље ња у два све та; ко јаомо гу ћу је да у исти мах жи ве у ре ал ном све ту и да се пре ма ша ју у свет има ги на ци је — све се то на ро чи то од но си на Хи тле ра и на ње гов ма гич ни со ци јали зам.на ци о нал со ци ја ли зам је био за све љу де нео ства ре них сно ва и ам би ци ја не ка вр ста вра ћа ња ве ли ке ма ги је. а сам Хитлер је био пр ви ме ћу њи ма, ве ли ки све ште ник и жрец но ве тај не ре ли ги је.
Руски војник на бојном пољу
40 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Пре су ду фа ши зму исто ри ја је до не ла. на оп ту же нич кој клу пи на шла се ве ћи на по ли ти ча ра, др жав ни ка и вој ни ка ко ји
су пре ра та и за вре ме ра та нај не по сред ни је ова пло ћи ва ли фа ши стич ки по крет, из у зев оних ко је је не су здр жа ни гнев по бед ни ка су сти гао, као и оних ко ји су, стре пе ћи од та квог кра ја, ус пе ли са ми се би да пре су де. али, с пре су дом фа ши зму ово кошмар но по гла вље са вре ме не исто ри је са мо је привидно окон ча но: ра за ра ња ко је је фа ши зам за со бом оста вио и бес при ме рна не људ скост ко ју је са таквом отво ре но шћу ис по љио би ли су су ви ше тра у ма тич ни да би их на ша свест, па и на ша са вест мо гли чак и у ово вре ме по ти сну ти у за бо рав. Фа ши зму се и са да су ди, су ди ће му се све док бу де љу ди спрем них да се у би ло ком ви ду са гла се с њим. и да нас, не коли ко де це ни ја по сле ове из ја ло вље не и осу је ће не људ ске аван ту ре, го то во да ни смо ка дри да по ве ру је мо у то да су ми ли о ни не ма ца и ита ли ја на мо гли, пред ди ле мом љу бав или мр жња, тр пе љивост или на си ље, да ско ро без дво у мље ња окре ну ле ђа трај ним иде а ли ма ху ма ни те та. Ме ђу тим, јед на исти на је мо жда још по разни ја: фа ши зам у свом чи стом ви ду или фа ши зам као је дан од об ли ка агре сив ног на ци о на ли зма мо гао је да бу де про ла зно или трај но ис ку ше ње и ни за вр сних ин телек ту а ла ца. чак и јед ног Бе не де та кро чеа, зор жа Бер на но са, то ма са Ма на, Гот фри да Бе на, освал да шпен гле ра, ви ље ма Ба тле ра Јеј тса, т. с. ели о та, езре па ун да!
до ду ше, ни је дан од ових мар кант них пред став ни ка за пад не кул ту ре чи ја се дра ма на шла на стра ни ца ма Ха мил то
но ве књи ге у су шти ни ни ка да ни је био спре ман да се у пот пу но сти по и сто ве ти са фа шизмом ни као по ли тич ком иде о ло гијом ни као дру штвеном чи ње ни цом: чак и у вре ме ка да још ни је отво ре но ну дио кон цен тра ци о не ло го ре уме сто сло бо де, рат уме сто ди ја ло га, фа ши зам ни из дале ка ни је био ка дар да бу де при хва тљива ал тер на ти ва за ве ли ке иде а ле европске ху ма ни стич ке кул ту ре. зар су кро че и пи ран де ло у сво јој ду ши уоп ште мо гли да бу ду фа ши сти? ни је ли пр ви био од већ при вр жен иде а ли зму да би га је дан су рови праг ма ти зам мо гао да оду ше ви, дру ги од већ склон ре ла ти ви зму да би искре но кре нуо за по кре том ко ји је се бе уз ди зао на сту пањ је ди не исти не? па ипак, обоји ца су у од ре ђе ном тре нут ку свет ске исто ри је мо гли, сва ки на свој на чин, да се ма кар и де ли мич но или про ла зно са гласе с Му со ли ни је вом дик та ту ром: кро че, хе ге ли ја нац, био је бли зу то га да по ве ру је у њу као спа си о ца др жа ве; пиран де ло, рела ти ви ста ко ји је у су шти ни че знуо за апсо лут ним ослон цем, па дао је у ис ку ше ње да у Му со ли ни је вој др жа ви ви ди го то во по ет ски, ако не и ме та физич ки по ку шај да се људ ским на по ром и сред стви ма са зда ре ал ност над моћ ни ја од свих дру гих!
иде о ло ги ја за сно ва на на дик та ту ри била је у осно ви стра на и то ма су Ма ну, ин телек ту ал цу раз ви је ног осе ћа ња за сло бо ду. али, у вре ме пр вог свет ског ра та Ман је мо гао, по не сен пли мом не мачког на ци она ли зма, да се са гла си са ра том. за та кав свој став на ла зио је ап сурд но оправ да ње: за ње га, обо жа ва о ца ле по те и ду ха, рат је у
су шти ни био есте тич ки фе но мен! а ка сније, у вре ме успо на на ци о налсо ци ја ли зма, мо гао је да пад не и у за блу ду ни шта ма ње ап сурд ну: у Хи тле ру да ви ди лич ност неоп ходну не мач кој!
Фашистичкоопредељењеслич не за блу де, ка ко нам са оп шта ва
ала стер Ха мил тон, ни су ми мо и шле ни фран цу ске ин те лек ту ал це. у тре нут ку своје сла бо сти ко ја се по кла па ла са слабо шћу и по ни же њем ње го ве тек по ра же не до мови не ни је ли Фран соа Мо ри јак јед но од сво јих де ла по светио не мач ком офи ци ру, чла ну про па ганд ног шта ба оку па ци о них сна га? из пре зи ра пре ма Фран цу ској напред них по гле да ни је ли ан ри де Монтер лан прећут но одо бра вао са рад њу са Хи тле ро вом не мач ком? а тек Јејтс, онај по зни Јејтс, из не ве ри тељ идеала сво је мла до сти: мо гао је да се оду ше ви иде ологи јом Ђен ти леа, да идеа ли зу је др жа ву, ми сти фи ку је крв, гло ри фи ку је суд би ну!
вре ме ра ђа ња и успо на фа ши зма би ло је за из ве сне ин те лек ту ал це, не ма сум ње, вре ме муч ног опре де ље ња. Би ло је то вре ме по тре са гра ђан ског дру штва, ду боке кри зе ко ја се у усло ви ма пр вог свет ског ра та и ок то бар ске ре во лу ци је са ра зи не економ ског и по ли тич ког зби ва ња неодо љи во пре но си ла у свет људ ског ду ха, у свет има ги на ци је и иде ја. Је дан свет се љу љао ако не и ру шио, а с њим се љуљао и ру шио и при ват ни свет умет ни ка и књижев ни ка ко ји ни ка да ни је мо гао да бу де до вољ но за тво рен и ли чан да би био ка
ХИ
ТЛЕР
И З
АП
АД
Макс Ерен рајх
Нацифашизам као последња шанса ЗападаЖе ља да се спа си оно што се ви ше ни је мо гло спа сти, об ја шња ва уве ли ко и спрем ност из ве сних вр сних за пад них ин те лек ту а ла ца да при вре ме но или трај но, де ли мич но или без ма ло то тал но, по др же фа ши зам и оста ле по кре те бли ске ње му
1/2010 l Двери српске l 41
дар да по сто ји сам од се бе и само за себе. на сту пи ло је вре ме кри зе умет ни ко ве све сти и вре ме кри зе умет ни ко ве са ве сти: пред по ра зним чи ње ни ца ма дру штве ног жи во та, пред стварно шћу људ ске пат ње као не по сред не по сле ди це стања у друштву, рав но ду шност или све сно сле пи ло ви ше ни су мо гли да бу ду ни чи ји од го вор. Бол ни је не го икад умет ник је, су о чен с та квом ствар но шћу, осе ћао сву оштри ну сво је ди ле ме: оста ти и да ље при вр жен сво јим у осно ви есте тич ким иде а ли ма или се из етич ких по буда отво ри ти широм све ту, окре ну ти дру гом, чо ве ку од крви и ме са, чак и по це ну жр тво ва ња свог присног, стро го лич ног све та. у тој кли ми и том вре мену као да је би ло не чег судбин ског, го то во ес ха толо шког: јед ни ма се дра ма тич но убр за ва ње до га ђа ја мо гло учи ни ти као увод у ко на чан рас плет ако не и ис пу ње ње крај њег сми сла исто ри је, док се, пак, дру ги ма то чи ни ло пра вим кошма ром. за пр ве, би ла је то не ми нов ност са ко јом се од ср ца тре ба ло са гла си ти, за дру ге ни шта дру го до смак све та, прет ња пре ра ног са чи ме се не би сме ло ни по коју це ну по ми ри ти. у сва ком слу ча ју би ло је то вре ме ис ку ше ња, вре ме ка да је уметник мо гао, ка ко је исто ри ја обе ло да ни ла, да се оглу ши о сво ју са вест, за бо ра ви на сво ју ети ку.
ПропастЗападакра јем пр вог свет ског ра та, у без на де
жној, апо ка лип тич кој ат мос фе ри фронто ва и ма сов них ра зара ња, угле да ла је свет књи га ко ја је су ге стив но али по ма ло не у ро тич но од сли ка ва ла све ес ха то лошке на де и зеб ње из ве сних европ ских ин те лек ту а ла ца пред симп то ми ма кризе гра ђан ског дру штва: био је то су Мрак за па да, по ет ско фи ло зоф ска сту ди ја освал да шпен гле ра, не мач ког ин те лекту ал ца за о ку пље ног суд би ном све та ко ји се ге о граф ски и кул тур но огра ни ча вао на за пад. сво јим су на род ни ци ма и суд бин
ским са пут ни ци ма шпен глер је пре до чавао су мор не пер спек ти ве: оно што је по сво јој по ли тич кој, еко ном ској и кул турној би ти у исто ри ји ова пло ћи ва ло за пад, до жи вља ва ло је свој не из бе жан рас плет. не мач ки исто ри чар је био не у мо љив: пато сом ста ро за вет ног про ро ка го во рио је о то ме ка ко суд би на ку ца на вра та за па да, али суд би на ко ја је уме сто по бе да и сја ја мо гла од сад да до но си са мо по ра зе и ништа ви ло за бо ра ва. те ре чи упе ча тљи во, по ет ски ин то ни ра не мо гле су у оно време да се при хва те као ре чи са ме суд би не: шпен глер се ни је по зи вао ни на бо жан ска про ви ђе ња ни на ин ту и ци ју ми сти ка, већ на но тор не чи ње ни це свет ске исто ри је и спо соб ност свог ду ха да опе ри ше анало ги ја ма и да их ну ди као не при ко сно вене исти не. ве ро вао је у исто ри ју, али не исто ри ју као не по но вљив, не по вра тан про цес: ни је био хе ра кли ти ја нац већ дух спре ман да чак и вре ме и жи вот под ре ди јед ном прин ци пу ко ји је пре ма ње го вом ми шље њу имао пре ро га ти ве нај ду бље зако ни то сти: би ла је то не ка вр ста мо ћи судби не, нео бја шњи ве, не до ступ не си ле ко ја се ни је мо гла по и сто ве ти ти ни са ка квим свој ством при ро де или бо жан ског би ћа, већ си ле ко ја се са др жа ва ла у са мом факту по сто ја ња и ко ја се са мо као по сто ја ње и по ста ја ње мо гла пој ми ти. и та не у хватљи ва, при мор ди јал на си ла од ре ђи ва ла је и суд би ну ве ли ких људ ских ком плек са ка кве су кул ту ре и суд би ну мо на да ка кве су људ ске ин ди ви дуе.
шпен глер је био убе ђен да је от крио бар из ве сну за ко ни тост у ра ђа њу у про пада њу кул ту ра, ако је већ у прин ци пу би ло не мо гу ће об ја сни ти су шти ну са ме за ко нито сти: све до са да шње кул ту ре, уве ра вао је он, има ле су по пут љу ди свој од ре ђе ни век и своја од ре ђе на раз до бља, али су попут љу ди има ле и сво ју ин ди ви ду ал ност: не са мо сво ју мла дост, зре лост и ста рост већ и свој не по но вљив суд бин ски об лик и мо тив. шпен глер се ни је устру ча вао да про кр ста ри огром ним про сто ром људ ске
про шло сти, ни је се кло нио то га да сил но људ ско на сле ђе ова пло ће но у уметничким де ли ма, фи ло зоф скоре ли гиј ским визи ја ма, дру штве ним си сте ми ма и на уч ним по гле ди ма про пу сти кроз фил тре сво јих кла си фи ка ци ја и ана ло ги ја, и да већ замо ре ном, оту ђе ном ин те лек ту ал цу у име исто ри је и суд би не са оп шти њи хо ву пресу ду: од аго ни је спо ре, не из бе жне, кул туру и ци ви ли за ци ју за па да ни шта ни је могло да спа се као што у сво је вре ме ни шта ни је мо гло да спа се ни еги пат, ни ва ви лон, ни ати ну, ни рим. а та пре су да би ла је пресу ђе ни ма уто ли ко бол ни ја што су мрак запа да ни је не ми нов но зна чио и су мрак целог све та: мла ђи, пер спек тив ни жи вот ни и суд бин ски об лик тре ба ло је да сме ни већ ис тро ше ни.
Боритисеидаљезаизгубљенуствар
у оно вре ме шпен гле ро ва књи га мо гла је да оста ви сна жан ути сак: не ки су у њој от кри ва ли исти ну то ли ко очи глед ну; да се већ мо гла сма тра ти апо дик тич ком; не ки су се у ду би ни сво је ду ше с њом сла га ли иако их она у све сво је те зе ни је мо гла сасвим да убе ди. али, без об зи ра на све, ова књи га је би ла про во ка тив на, под сти ца ла је на раз ми шља ње, до во ди ла до оча ја ња, ста вља ла пред ди ле ме: ка ко се по на ша ти у вре ме су мра ка све та за ко ји се ду шом и те лом при ра сло? Бо ри ти се и да ље за ствар из гу бље ну уна пред или се угле да ти на ри мља не, до сто јан стве не, све сне истине да их је исто ри ја от пи са ла, али и свесне то га да од њих за ви си ка кву ће аго ни ју да иза бе ру: ако сво ју бу дућ ност већ ви ше ни су мо гли да иза бе ру, у сво јој по след њој сло бо ди мо гли су бар са ми да иза бе ру свој крај, од лу че сво ју смрт.
пре ма соп стве ној ви зи ји шпен глер није мо гао да оста не рав но ду шан: су мрак запа да, осе ћао је он, у крај њој ана ли зи значио би и су мрак пру си ја ни зма и нем ства, оног што му је би ло при ра сло за ср це.
Фридрих Ниче Томас Ман Езра Паунд
42 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
у су шти ни, шпен глер, не мац, ни је мо гао да се по ми ри са шпен гле ром, фи ло зо фом и ви зи о на ром, па је чак и по це ну да изне ве ри сво ју ви зи ју, мо рао да оства ри бар не што на де том све ту осу ђе ном на не стаја ње. и упра во та на да, бо ље ре ћи же ља да се спа се оно што се ви ше ни је мо гло спа сти, об ја шња ва уве ли ко и спрем ност из ве сних вр сних за пад них ин те лек ту а лаца да при вре ме но или трај но, де ли мич но или без ма ло то тал но, по др же фа ши зам и оста ле по кре те бли ске ње му.
у епи ло гу сво је књи ге шпен глер је форму ли сао за кљу чак ко ји је још пре фак тичког ро ђе ња фа ши зма го то во из не на ђу ју
ће аде кват но са жи мао ње го ву иде о ло шку бит.
Историјасветајесуднадсветом„исто ри ја све та је суд над све том“, пи
сао је шпен глер. „она је увек да ва ла право жи во та ја чим, пу ни јим са мих се бе, свесни јим, за пра во пра во на по сто ја ње без об зи ра на то да ли је оно пред буд ним би ћем пра вич но, она је увек исти ну и правич ност жр тво ва ла мо ћи и ра си и осу ђива ла на смрт љу де и на ро де ко ји ма је била ва жни ја исти на од де ла, а пра вич ност бит ни ја од мо ћи”. као да све још ни је из губље но, са оп шта вао је шпен глер буду ћим
бар јак та ри ма фа ши зма, као да су се за пад или бар не мач ка, мо гли спа сти очај ничким на по ром, мо би ли са њем свих сво јих сна га ко је оте ло тво ру ју нај су ро ви ји вид жи во та, по на ша ња и по сто ја ња макар и на ра чун вред но сти ка кве су — исти на по се би, прав да, љу бав пре ма дру гом. у свом за кључ ку шпен глер је од сту пао од се бе, ви до ви тог исто ри ча ра: ви ше то ни је би ла ем фа тич на кон ста та ци ја фи ло зо фа и визио на ра за ди вље ног али ту жног пред истином ко ју је пр ви са гле дао, већ по зив да се ова не при јат на исти на ак ци јом и си лом осу је те. шпен глер је оста вљао про сто ра и на де це за ри зму, са вре ме ним реч ни ком — фа ши стич кој дик та ту ри.
ни он ни је био до сле дан на ци ста: у изве сним тре ну ци ма умео је да се од лич но дис тан ци ра од ап сурд но сти хи тле ри зма, на при мер ан ти се ми ти зма. али, и по ред то га пред су дом исто ри је он не би мо гао да се по ја ви чи сте са ве сти: ње го ва ви зија за па да, кра ја јед ног све та и дру штва то ли ко при ра слих ср цу оних ко ји су се с њи ма еко ном ски, по ли тич ки или кул турно по и сто ве ћи ва ли, мо гла је у не мир нима, кри тич ним, го ди на ма да де лу је за разно: пот пи ру ју ћи осе ћа ње на ци о нал ног, ра сног, па и кул тур ног его и зма она је пре пла ше не, по ко ле ба не ин те лек ту ал це ин ди рект но при пре ма ла за то да у Хи тлеру и Му со ли ни ју ви де мо дер не це за ре, је ди не још спо соб не лич но сти да осу је те пре су ду исто ри је. нај зад, ни је ли во ђа наци о налсо ци ја ли зма про гла ша вао се бе и свој по крет за за штит ни ка не са мо евро пе већ и за па да као за јед нич ког ста ва пре ма жи во ту и за јед нич ког сти ла жи вље ња? а пред ста ва та квог за па да, за па да као непо но вљи ве суд бин ске по ве за но сти Герма на и ро ма на, ни је ли свој нај за ра зни ји вид по при ми ла у шпен гле ро вој ви зи ји суд би не ве ли ких кул ту ра?
ВеликаобманаФашизам, од но сно це за ри зам пред ста
вљен као по след ња шан са за па да, ис пољио се као ве ли ка об ма на. у име од бра не по губ них фик ци ја и ап страк ци ја као што су култ си ле, зов ра се, мит кр ви и тла, моћ суд би не, фа ши зам се око мио на оно што је од у век би ла срж пра вог ху ма ни зма: сло бо ду, исти ну, прав ду, јед на кост, људ ско до сто јан ство. Би ла је то стра хот на, по губна об ма на: ин те лек ту ал ци ко ји су мо жда по це ну су ро вих ис ку ше ња би ли спремни да се у овом или оном ви ду са гла се са фа ши змом из сво јих за блу да пре ну ли би се обич но пре ка сно: сво је уче шће у не запам ће ном зло чи ну ви ше ни су мо гли ничим оправ да ти.
Предговор у књизи Алистера Хамилтона „Фашизам и
интелектуалци 1941-1945“, Београд, Издавачка кућа „Вук Караџић“, 1978.
Фашизам пред ста вљен као по след ња шан са За па да, ис по љио се као ве ли ка об ма на. У име од бра не по губ них фик ци ја и ап страк ци ја као што су култ си ле, зов ра се, мит кр ви и тла, моћ суд би не, фа ши зам се око мио на оно што је од у век би ла срж пра вог ху ма ни зма: сло бо ду, исти ну, прав ду, јед на кост, људ ско до сто јан ство.
Освалд Шпенглер
1/2010 l Двери српске l 43
Потомцима у европи и данас трну зуби од „киселог грожђа“ које је британски премијер винстон
черчил, уз невољну сагласност и млако противљење сада, износио пред Јосифа висарионовича стаљина на бојишну трпезу баш у најкритичнијим фазама другог светског рата. ради се, дакако, о черчиловим тенденциозним настојањима да до последњег момента одлаже отварање Другог или Западногфронта насупрот Источног или Главногфронта на европском ратишту, с прорачунатим и злонамерним крајњим циљем да се руси и немци, односно словени и Германи, у што већем броју међусобно поубијају или, чак, истребе како би англоамериканци уз минималне жртве сами загосподарили светом.
черчилови планови су се давно изјаловили остављајући за собом кобне последице непотребног увећавања жртава, двогодишњег продужетка ратне агоније и отпочињање тзв. хладног рата у миру. али је његова империјална и хегемонистичка амбиција наставила да живи у многим главама и пламти у многим срцима. да није тако, не би његови врли поштоваоци, те геополитички следбеници збигњева Бжежинског и оперативци и јуришници Џорџа сороша, чак и на почетку новог милемијума, на оној чувеној КонференцијиуБратислави из маја 2000. на којој се расправљало о будућности Балкана и проширењу натоа, отворено истицали да је:
„Рат против Савезне РепубликеЈугославијевођендабисеисправилапогрешна одлука генерала Ајзенхауера издобаДругогсветскограта.Збогтогасеиз
стратешкихразлога,тумачеони,тамо(на косову и Метохији, прим. р. к.)морајустациониратиамеричкивојници,тедасетаконадокнадионоштојепропуштено1945.“1
у две реченице – три темељне заблуде новостарих стратега англоамеричке глобалне хегемоније, која је у садашњим околностима променила само редослед, па је вашингтон стао на чело, као гласноговорник, задржавајући улогу ударне песнице.
прва заблуда проистиче из ноторне историјске неистине да ратове изазивају или воде, добијају или губе – генерали.
друга – из погрешног закључка о пропуштеним приликама из 1945. године.
и трећа, најкомичнија заблуда глобалистичких шарлатана и заточеника неолибералне догме сведочи о њиховој пустој самообмани да се у исту воду два пута може стати.
Периферијскокљуцкањеамерички генерал двајт ајзенхауер,
који је на Конференцији у Братислави, организованој под заједничким покровитељством америчког Министарства иностраних послова и спољнополитичког института републиканске странке, грубо оклеветан за погрешне одлуке у другом рату, познат је и по томе што је одбио черчилов захтев из априла 1945. да предузме заузимање Берлина. он је и тенковима легендарног америчког генерала
1 вили вимер у писму канцелару Герхарду шредеру од 2. маја 2000, нин, 8. фебруар 2007, превод никола Живковић
Џорџа с. патона − за чију се физичку ликвидацију у инсценираном саобраћајном удесу, у немачкој, озбиљно сумњичи OSS, претеча CIA2 − наредио да се повуку из предграђа прага, чиме је, како сматрају површни познаваоци прилика у другом светском рату, лаву ослободилаца чехословачке престонице и практично препустио дивизијама црвене армије, које су се тада налазиле на двеста километара од борбеног циља.
шта је руководило америчког генерала ајзенхауера при спровођењу поменутих одлука?
у формалноправном смислу, њега су обавезивале одлуке са заседања Европске саветодавне комисије, са седиштем у лондону, сачињене од представника велике Британије, сада и сссра, из претходне, 1944. године, у којима су јасно разграничене окупационе зоне у европи. совјетској окупационој зони је припала скоро половина европе – све до линије која по вертикали спаја шћећин (либек) и трст. да је послушао черчилов захтев и тако прекршио одлуке Европске саветодавне комисије, амерички генерал би на делу и на своју руку подупро вековну
2 у књизи која би се могла превести са ,,нишанити патона ” , познатог америчког војног аналитичара роберта к. вилкокса: Robert K. Wilcox: ,,Target Patton”, Regenery publishment, Washington D.C, December, 2008, pages 444. изнета су бројним аргументима поткрепљена сведочанства да је даглас Базета, агент одељења за стратешке операције америчке војске, OSS, добио наређење од генерала вилијама Џозефа донована, главнокомандујућег OSSа да војним камионом инсценира саобраћајни удес са кадилаком за чијим се управљачем налазио генерал Џорџ с. патон, који је после неколико дана, под још нерасветљеним околностима, преминуо у болници.
ХИ
ТЛЕР
И З
АП
АД
Мр Радован Калабић
Европа, Балкан и Западни фронтЧак ни Стаљину, који је иначе био опрезан и неповерљив, ни на крај памети није било да ће га Черчил обманути и у следећој, 1943. години, отварање Другог фронта по други пут одложити за 1944.
44 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
енглеску стратегију, лапидарно срочену од стране противника Гордог албиона, да се за енглеске интересе ваља борити до последње капи – туђекрви.
у суштини, међутим, америчком политичком и војном врху већ је поприлично дозлогрдила черчилова вероломна политика према трећем савезнику из Москве, који је прозрео намере британског премијера и правилно их протумачио као ривалске, а не партнерске. зато је страх, и то оправдани страх да стаљин у почетку не склопи сепаратни мир са Хитлером или да, касније, са јединицама црвене армије не избије на европску обалу атлантика, натерао вашингтон да се усред рата најзад пресабере и престане да следи черчилову погубну стратегију, коју су и сами амерички генерали и њихов министар војни Хенри стимсон сликовито, али и поспрдно називали периферијско кљуцкање3 или ратовањебоцкањемигле.4
уосталом, сам черчил је крајем 1942. пред својим империјалним генералштабом поносно иступио с изјавом да се англоамерички савезници поигравају са свега шест другоразредних немачких дивизија, док се на Источномфронту руси кољу на живот и смрт са сто осамдесет пет – и бројком: 185 – одлично опремљених немачких дивизија!5
(черчил је у овој прилици пропустио да помене још око тридесет дивизија Хитлерових европских сателита, међу којима није било срба иако је у окупираној србији била успостављена квислиншка влада генерала Милана недића. наиме, један од његових услова да се свесно жртвује и прихвати крајње незахвалну улогу квислинга, поред услова да не организује прогон и систематско затирање Јевреја у србији, био је и да не шаље наоружане србе против руса на Источнифронт.)
подсећања ради, ова цинична черчилова изјава пада баш у време када је Стаљинградска битка на врхунцу. Бројни историчари и војни аналитичари сматрају да је резултат ове одсудне битке одредио не само исход отаџбинског рата, већ и другог светског рата у целини.
три пуне године, од лета 1940. до лета 1943, британске трупе су се бориле скоро искључиво против италијана. све до јуна 1944, до коначног отварања Другог фронта, против њих ће стајати не више од две до осам немачких дивизија.
3 General Albert C. Wedemeyer Reports! New York 1958, 120
4 Maurice Matloff and Edwin M. Snell: Strategik Planning for Coalition Warfare, 1941в1942, U.S. Government Printing Office, Washington, D.C 1953, 240243
5 Winston S. Churchill: The Hinge of Fate, Houghton Mifflin Company, Boston, 1950, 935
американци су против себе све до јуна 1944. имали свега четири до пет Хитлерових дивизија.6
Генерал ајзенхауер је, још у чину потпуковника, са мајором албертом ведемајером израдио основни Ратниплан за брзо уништење Немачке. Једноставан, као и већина генијалних замисли, овај план о отварању Другогфронта у европи предвиђао је брзу концентрацију англоамеричких трупа на Британским острвима (операција Bolero), пребацивање преко ламанша на француску територију и, одатле, надирање ка срцу немачке – на главном и најкраћем правцу, према Берлину (операција Roundup). пошто немачка не би могла да издржи рат на два фронта истовремено, овај план је гарантовао и успех ратних операција и брзи завршетак рата у 1943, уз минималне жртве. његова реализација би, уједно, нужно растеретила Хитлеров притисак на Источном фронту и помогла русима и осталим народима окупљеним у совјетску државну заједницу да лакше савладају најмоћнијег ратног непријатеља, који се, први после наполеона, осмелио да предузме покоравање најпространијег државног дома на свету.
овај план је предочен председнику сада Френклину делано рузвелту, као врховном команданту америчке оружане силе.
председник рузвелт га је усвојио априла 1942. и у лондон одмах послао генерала Џорџа Маршала и Харија Хопкинса, у својству специјалног помоћника председника сада. у лондону је – у начелу и одмах – черчилова влада усвојила аме
6 радоје и Живан л. кнежевић, Слободаилисмрт, сијетл, сад, издање аутора, прво издање 1981, поглавље „други фронт и дража Михаиловић“ , 145154
рички Ратни план за брзо уништењеНемачке.7
черчил се, међутим, у исти мах оштро успротивио оном делу Планакоји је предвиђао да се у септембру 1942. изврши упад у Француску, као претходна операција за инвазију у 1943. (операција Sledgehammer).
ОтварајтеДруги фронт!противофанзивом започетом 5. де
цембра 1941. око Москве маршал Жуков је одбацио немце и приковао их преко зиме за земљу, али није успео да сломи Хитлерову ратну машинерију, у чијем су се саставу, раме уз раме, борили и његови европски сателити, а међу њима и припадници неких словенских народа, попут Хрвата и словака, те православних румуна и Бугара, као и поунијаћених украјинаца.
са великом неизвесношћу и зебњом се, међутим, у Москви ишчекивало лето предстојеће 1942. године. прворазредна дилема је гласила: да ли ће Хитлер морати да пребацује део својих трупа са ИсточногнаЗападни, тзв. Другифронт и брани се од надирања англоамериканаца, или ће са одморним и освеженим дивизијама у комплетном саставу дејствовати на Рускомфронту. разрешење ове дилеме није било у рукама Москве, већ у власти лондона и вашингтона.
зато вјечеслав Молотов, совјетски министар иностраних послова, маја 1942. путује у енглеску, а затим у сад, са апелом и јасном поруком својим домаћинима, која преведена са дипломатског на обични речник гласи: ОтварајтеДругифронтСАДАИЛИНИКАДАјеракопреживимоову1942. годину, каснијенамвашасавезничка помоћ неће ни требати! отварање Другогфронта одвукло би бар четрдесет
7 исто, 320, 321
Последице рата, Русија, 1943.
1/2010 l Двери српске l 45
немачких дивизија са источног фронта и умањило њихов офанзивни притисак ка стаљинграду и кавказу.
у разговору вођеном у Белој кући рузвелт је овластио Молотова да у његово име извести стаљина, као свог и врховног команданта свих оружаних снага сссра, да ће Другифронт бити отворен пре краја 1942. године.8
ово обећање, дато са највишег места и у лондону и у вашингтону, испоставило се, међутим, као трик и пука тактичкаварка– провидни покушај да се обманесовјетска страна, трећи члан антиосовинске коалиције, на чија ће се плећа у будућности свалити неупоредиво најтежи и скоро целокупан терет у борби за ослобађање европе од Хитлеровог нацистичког јарма и расистичког угњетавања.
под драматичним изговором да он не жели да ламанш претвори у реку крви, черчил се категорички супротставио отварању Другогфронта у европи и наметнуо рузвелту свој предлог да се пре краја 1942. изврши инвазија северне африке (операција Torch). ова стратегијски бесциљна акција, коју је и генерал даглас Макартур назвао потпуно некорисном,9 значила је силазаксапутакасигурној победииулазакућорсокак,изкоганикакаводлучанударнеможедасеизврши противНемачке.10
на дан одлуке да се уместо на европски континент англоамеричке трупе искрцају у севрну африку, 1. августа 1942, када амерички председник рузвелт (под черчиловим утицајем) у Белој кући ову кобну одлуку саопштава генералу Маршалу и члановима заједничког генералштаба, Маршал се колеба да поднесе оставку, а ајзенхауер изјављује да овај дан може ући као најцрњи дан уисторији.11 као војници под заклетвом они се тешка срца повинују одлукама и наређењима врховног команданта и остају на својим местима са пуном свешћу да је национални циљ САД у Европи, утоку Другог светстког рата, биода сеВелика Британија одржи по сваку цену каоВеликаСила.12
колико је историјски крупна и далекосежна одлука да се отварање Другогфронта одгоди од 1942. за 1943. годину говори и податак да се черчил сам морао запутити у иначе му мрску Москву да би 12. августа 1942. стаљину лично образложио
8 Robert E. Sherwood: Roosvelt and Hopkins, Harper and Brothers, New York, 1948, 563
9 Trumbull Higgins: Winston Churchill and the second front, New York, Oxford University Press, Inc, 1957, 153
10 Gordon A. Harrison: Cross– Channel Attack, Washington D.C, 1951, 30
11 Kent Roberts Greenfield: Combat Decisions, Department of the Army, Washington D.C, 1960, 30
12 радован калабић, приређивач, Равногорскаисторија, икп евро, Београд, 1992, 172173
зашто је донео такву одлуку. у том сусрету британски је премијер одлучно уверавао совјетског вођу да ће англоамериканци сигурно и без икаквог даљег одлагања у току 1943. извршити копнену инвазију на европу. уверљивости ради, черчил је пред стаљином лицитирао и број дивизија које ће за ту операцију бити употребљене, те је тако дошао до цифре од 27 америчких и 21 британске дивизије.
на поменутом састанку стаљин је чак понудио да се у енглеску пошаље неколико руских корпуса, који би се бескомпромисно ангажовали у инвазији преко ламанша. черчил је ту понуду глатко одбио и остао при упорном уверавању стаљина да је једино могућа велика операција с атлантика, односно инвазија на северну африку.
већ сутрадан стаљин је черчилу хладно уручио меморандум у коме је, између осталог, поручио и ово:
Отварање Другог фронта у Европи1942. годинебило је решено за времепосете Молотова у Лондону (маја 1942)...Није тешко схватити да одбијањеВладеВеликеБританиједаотвориДругифронт1942. у ЕвропинаноситежакморалниударцелокупномјавноммишљењуСовјета...Имениимојимколегамаизгледадау1942.годинипостојенајбољиусловизаотварањеДругогфронтауЕвропи,јерсускороцелокупнеснагенемачкеоружанесиле,итоонепрвокласне,сасређене на Источном фронту, а у Европи суостављененезнатнеснагедругостепеневредности.Незнаседалиће1943.годинапружитиистеповољне услове као1942.година.13
чак ни стаљину, који је иначе био опрезан и неповерљив, ни на крај памети није било да ће га черчил обманути и у следећој, 1943. години, отварање Другогфронта по други пут одложити за 1944. но, ни са овом новом обманом председник владе њкв неће, у крајњем скору, успети да изигра вођу међународног пролетаријата, који је, иако Грузин пореклом, највеће поверење, поштовање и дивљење гајио према руском народу.
Јошједноодлагањесва многољудна војска, силно наору
жање и грдна механизација доведени и довучени у енглеску имали су, дакле, да се расплињују и утапају у средоземљу. да би на састанку черчил – рузвелт у јануару 1943. у Казабланци, само десетак дана пре окончања херојске одбране стаљинграда и предаје немачког фелдмаршала Фридриха Фон паулуса црвеној армији, англоамериканци одлучили да „форсирају сицилију“. а шта ће предузи
13 в. 5, 490491
мати по заузимању сицилије – имали су да се договоре на Трећој вашингтонскојконференцији, одржаној од 12. до 25. маја исте године.
најважнија одлука тицала се новог одлагања у отварању Другог фронта. овог пута за 1. мај 1944! одлучено је такође да се италија избаци из рата – као предуслов за инавазију преко ламанша ка Берлину. то је у пракси значило увући се безнадежно и бесциљно у крш италије, затворене на северу алпима, и ту тапкати и бауљати све до краја другог светског рата.14
тако је Хитлер добио још једну, целу 1943. годину да све своје снаге употреби против руса на Источном фронту, а доказ за то је и изјава немачког главног команданта у западној европи, фелдмаршала карла Герда фон рундштета: Дасусе Савезнициискрцали1943,небинаишлининакакавотпор.15
зато и даље остаје отворено питање на каквим је поузданим проценама или, чак можда и гаранцијама са највиших места из противничке коалиције Хитлер увераван, умириван или охрабриван да му са запада, бар док не заврши са русима, не прети никаква озбиљнија опасност, те да пуне три године на Западном фронту безбрижно може да држи малобројне, другоразредне и скоро безначајне трупе за одбрану од англоамериканаца.
испало је, ипак, да су руси, уз небројене жртве, после војничког тријумфа код стаљинграда – сами завршили са немцима на Источномфронту, па су сада на миру – и са позиција силе – могли да планирају наредне кораке у свом победоносном походу на Берлин.
први сигнал озбиљног упозорења и недвосмислена порука да са њима неће моћи да се играју као што су се до сада играли представљао је опозив совјетских амбасадора из престоница велике Британије и сада. и то овим редоследом, што је веома важно у међународним односима: 28. јула 1943. саопштено је да ће совјетски амбасадор у Британији остати у Москви, а 16. августа да се литвинов неће ни враћати у вашингтон.
тек тада у англоамеричким редовима наступају стрка, паника и пометеније и права језа од примисли да ће Москва склопити сепаратни мир са Хитлером, претходно задовољивши своје територијалне апетите, и оставити рањеног, али још моћног, крвожедног и помахниталог Хитлера очи у очи са својим дојучерашњим вероломним савезницима, енглезима и американцима!
зато и само зато долази до нагле и корените промене у англоамеричким ставу према сссру. до заузимања потупно
14 в. 6
15 в. 8, 179
46 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
новог и другачијег курса према Москви, који је имао за циљ да је, с правом озлојеђену и расрђену, уступцима на свим пољима одобровољи и поврати њено из темеља пољуљано поверење. да по сваку цену обнови узајамне савезничке односе и докаже спремност и искрену одлучност лондона и вашингтона да ће до краја рата, заједно са Москвом, ступати у офанзивном поретку и победничком строју против Хитлера.
зато и само зато пред састанак черчила и рузвелта у Квебеку, од 17. до 24. августа 1943, долази до ужурбане израде једног реферата и важног документа, чији је аутор Хари Хопкинс, специјални помоћник америчког председника. у том реферату читамо, између осталог, и следеће процене и закључке:
Русија је главнифакторурату...Морајусеучинитисвинапоридабисеобезбедилоњенопријатељство...Русија ће господарити Европом посломуСилаОсовине...Утоликојенеопходниједасеразвијуиодржепријатељскиодносис Русијом...16
у тој и таквој атмосфери, у брижним напорима да поврате стаљинову савезничку наклоност, припреман је и одржан први састанак тзв. велике тројке уТехерану, од 28. новембра до 1. децембра 1943. податак да је том историјском сусрету у техерану претходила Московска конференција, на којој су сада практично на ноге вјечеславу Молотову дошли колеге ентони идн и кордел Хал, говори о битно измењеном односу снага унутар антиосовинске коалиције. амариканци и енлези су сада ти који у Москви од 18. октобра до 1. децембра 1943. очекујупомоћитражеразумевање.
најважнија одлука донета у Техерану, на првом састанку стаљина, рузвелта и черлила, односила се на коначно и неопозиво утврђивање маја 1944. као рока за инвазију преко ламанша и отварање Другогфронта у европи (операција Overlord). у своју велику победу у Техерану стаљин је могао да упише и одлуку да се изврши упад у Јужну Француску, два и по месеца након инвазије ламанша. то је значило да американци и Британци практично дижу руке и од дуго наговештаване могућности да се искрцају на Балкан. за највећи број срба и њиховог вођу герилског отпора, генерала драгољуба Михаиловића, ова одлука је била од далекосежног значаја. она им је запечатила ратну, али и поратну судбину.
16 в. 11, 177
ИнсталирањеБрозаЈош октобра 1943, пред саму Московску
конференцију министара иностраних послова сссра, сада и велике Британије, Јосип Броз, у чији је штаб черчил послао и свог пустопашног сина рандолфа, једним телеграмом обавештава стаљина о одлукама које ће донети уЈајцу 29. новембра – само дан након отварања конференције тројице великих у Техерану. из тог телеграма се јасно види да је он своје политичке потеза и поступке потпуно синхронизовао и ускладио са најповерљивијим информацијама добијеним из лондона. у том телеграму стоји:
Британскигенерал (односи се на Фикрој Меклина, шефа британске војне мисије код Броза – прим. р. к.)већнамјесаопштио да Британска влада неће инсистирати напомагањуКраљаи ЈугословенскевладеуЛондону.17
из овог обавештења следи закључак да британска влада неће инсистирати ни на помагању министра војске и морнарице кога је та иста Југословенска влада у лондону именовала, а они непуне три године хвалили као храброг вођу покрета отпора, док су американци о подвизима његових герилаца чак и филмове снимали.
зато је 30. новембра 1943. у техерану, на ручку са Хопкинсом и Молотовом, британски министар иностраних послова идн одвраћао свог колегу од намере да совјети упуте једну своју мисију код
17 Fitzroy Maclean: The Heretic, Harpers and Brothers, New York, 1957, 205
генерала Михаиловића уз образложење да, према извештајима британских официра на терену, с Михаиловићем не треба радити.18
све стране уТехерану глатко су нашле заједнички језик у одлуци дапартизанеуЈугославијитребапомоћи снабдевањем до највећемогуће мере, као и операцијамакомандоса.19то је практично значило продужетак и ново распиривање грађанског рата у окупираној србији.
у одлуци да инсталирајуБрозанавласт англоамериканци неће презати ни од тога да се директно умешају у сукобе зараћених страна. стога су, нешто касније, у договору утаначеном између черчила, Броза и Меклејна, коме је на располагање придодат коча поповић, уприличили ваздушни терор над србијом и црном Гором под изговором да бомбардују „стратегијске циљеве у Југославији“. испоставило се, међутим, да су ти „стратегијски циљеви“ углавном густо насеље
не градске четврти, у којима је страдало на хиљаде цивила. нису поштеђена чак ни породилишта – као оно у крунској улици у Београду – ни сиротишта, ни колективни смештаји за старе и избеглице, ... 20
Губици немачког окупатора били су, међутим, скоро занемарљиви.
да би се сломио отпор срба и српски народ био натеран да прихвати Броза, енглези и американци 1944. чак 13 пута бомбардују Београд. у истој години у којој припадници герилских формација генерала Михаиловића спашавају око 500 оборених америчких пилота у чувеној операцији ваздушни мост (Halyard)!21
да ће бомбардовање Београда на најсветије хришћанске празнике постати манир наших „западних савезника“ , као нпр. бомбардовање на православни васкрс, потврдила је и нато агресија из 1999, у којој је извршена и реприза узастопног бомбардовања ниша касетним бомбама, чија је употреба по Међународном ратном праву строго забрањена. узгред, на нишу и србима су и 1944. први пут испробане фосфорне бомбе, којима ће само пола године касније енглези и американци до
18 Foregin Relations of the United States: The Conferences at Washington and Quebec, 1943, Washington, 1970, 529
19 исто, 652
20 радован калабић,Крајерезапечаћенихпрошлости, http://www.nspm.rs/kulturnapolitika/krajerezapecacenihproslosti.html
21 опширније у Миодраг д. пешић, ОперацијаВаздушнимост, погледи, крагујевац, 1997.
Последице рата, Русија, 1944, Севастопољ
1/2010 l Двери српске l 47
темеља сравнити отворени град дрезден, у коме није било ни војних постаја ни армијских трупа.22
најтежу судбину у србији за време другог светског рата доживео је, ипак, лесковац, коме су енглези и американци на себи својствен начин „честитали“ рођендан краља петра другог – 6. септембра 1944.
у данима послератног мира и славе Фикрој Меклејн, черчилов официр за везу код Броза, присећао се својих херојских подвига. у књизи Источниприступи (Eastern Approaches), објављеној 1950, он бележи да је лично од черчила и генерала вилсона добио налог да са острва вис оде у србију и на лицу места координира будућим операцијама. Броз је са њим послао сретена Жујовића, а јужно од лесковца чекао их је коча поповић.
Нашао сам Кочу – записује Меклејн и наставља – Извађене су мапе и сместасмо седалинапосао...ОдБалканскогваздухопловства (посебне јединице команде савезничких средоземних снага са седиштем у Барију, прим. р. к.) намјепотврђено даћетућигдегодбудетребало.23
о бомбардовању лесковца, које је посматрао са брега, бригадир Меклејн бележи: ЦеоЛесковацкаодаседигаоуваздух у вихору прашине, дима и рушевина.Ломљаванамјеужаснопаралауши...ОноштојеосталоодЛесковца,лежалојеобавијенопокровомоддима...Исамипартизанисуизгледалипотиштени.24
под рушевинама лесковца остала је, како се процењује, скоро петина од 28.000 становника. њих нешто више од 5.000. немачки губици су били скоро триста пута мањи.
Бугарске трупе и недићеве снаге су неколико дана пре бомбардовања напустиле град. иако га је о томе обавестио депешом, коча поповић тражи од свог врховног команданта да се „најхитније озбиљно бомбардује“ град који су некад звали српски Манчестер. нешто касније усплахирено додаје и тражи: ИЛебане.ИЛебане!Лебане!25
Броз је свом пријатељу Меклејну после рата у знак захвалности поклонио вилу на корчули, где је он и написао добар део својих мемоара.
десетак дана по завршетку Недељепацова, како је названа савезничка операција ваздушне инвазије на србију, Броз прво лети за крајову, у толбухинов штаб у румунији. потом од стаљина, по претходном споразуму са черчилом, добија пристанак за класичну копнену инвазију на
22 в. 19
23 Fitzroy Maclean: ,Eastern Approaches, London, Jonathan Cape, 1950, 470471
24 исто, 486487
25 в. 19
србију. Јединице црвене армије 20. септембра 1944. прелазе дунав код кладова. остало је познато.
Много шта може се проверити на споменику ослободиоцима Београда.
трагичан биланс вишемесечног англоамеричког бомбардовања и масовног страдања цивилног становништва у србији и у црној Гори остао је несачињен. више од десет хиљада невиних жртава остало је без заслуженог помена. а стратишта без достојног обележја.
Завршницаратаанглоамерикаци су по трећи пут про
лонгирали отварање Другог фронта и обећано искрцавање у нормандију. операцију Overlordсу отпочели тек 6. јуна 1944.
само што су се стационирали, привикли на нове услове и почели да продиру у дубину европске територије, ка Берлину, стаљин им приређује осветничко изненађење. он 29. јула 1944. преко московског радија пољаке у варшави, чија се избегличка влада, као и југословенска, све време рата налазила у лондону, позива да се дижу на устанак против немачког окупатора. а онда сутрадан, 30. јула, неочекивано обуставља офанзиву ка Берлину – пред само избијање побуне у варшави – и истог дана отвара два фронта ка Балкану. Маршали толбухин и Малиновски, са отприлике четрдесет дивизија, преплавили су румунију, Бугарску, србију, Мађарску, чехословачку и половину аустрије претварајући све те државе, сем аустрије, у своје, комунистичке сателите. истовремено, стаљин овим крупним маневром, у стилу велике одмазде, враћа англоамериканцима жао за срамоту.
за то време његове јединице с друге стране реке висле шездесет и три дана мирно и незаинтересовано посматрају епску борбу пољака против немаца, која ће се завршити поразом још једног великог словенског народа.
ангажовање црвене армије на Балкану и обустављање масовних покрета њених трупа ка Берлину све до половине јануара 1945. пружило је Хитлеру могућност да предахне, да прикупи снаге и изврши жесток напад на англоамериканце у арденима. то је, уједно, била и прилика да западни савезници испробају своју храб
рост и офанзивну снагу у директном и највећем копненом судару са Хитлером који су имали за све време другог светског рата у европи. Била је то и њихова највећа копнена битка, коју умало нису изгубили, и која је представљала крупан поремећај на западном фронту – с губитком од преко шездесет хиљада америчких и британских војника.
у зору 16. априла 1945. црвена армија, под командом маршала Жукова, почела је завршну офанзиву против коначног и најчвршћег упоришта трећег рајха. сама и без икакве помоћи савезника, она је за две недеље успела да сломи и последњи отпор милион немачких војника, који су чували Фиреров бункер. завршну битку победе над нацизмом и фашизмом у европи, која је уједно означила и крај дугог светског рата, црвена армија је платила са 100.000 погинулих и 200.000 рањених војника. поређења ради, то је приближно трећина свих укупних губитака американаца за све време другог рата. процене совјетских губитака крећу се од 25 до 27 милиона жртава!
тек 4. јула 1945, дакле на дан америчке независности, стаљин је дозволио да америчка и британска војска поседну позиције у секторима Берлина које им је сам доделио. свој сектор Берлина француска војска је запосела тек 12. августа. тако је престоница трећег рајха стављена под колективну контролу четири државе.26
сада је у миру могао да отпочне нови или „хладни рат“, коме је британски премијер винстон черчил, уз благо и неодлучно противљење американаца, стратешки кумовао упорно одбијајући да на тлу европе отвори истински Други или Западнифронт.
а да рат у миру за европљане неће бити окончан ни падом Берлинског зида из новембра 1989, већ ће само променити облик и појачати интензитет кроз ширење натоа на исток, према границама руске федерације, увериће нас поправљачи черчилових историјских промашаја и убоги понављачи прошлости, сакупљени почетком овог века на Конференцијиу Братислави, као на упражњеном часу лажне историје.
26 Die grosse Bertelsmann lexikothek, Panorama der veltgeischichte, band III, Berlin, 1993, 267
У зору 16. априла 1945. Црвена армија, под командом маршала Жукова, почела је завршну офанзиву против коначног и најчвршћег упоришта Трећег рајха
48 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Не ста би лан ме ђу на род ни фи нан сијски по ре дак ко ји су лон дон ски и њу јор шки бан ка ри ус по ста ви ли у
по бе ђе ној сред њој евро пи по сле вер саја за де сио је 1929. го ди не из не на дан (и са свим пред ви див) крај. Мон та гју нор ман, у том тре нут ку нај у ти цај ни ји ру ко во ди лац на ци о нал не бан ке на све ту, на по ло жа ју ди рек то ра „ен гле ске бан ке“, убр зао је слом бер зан ског тр жи шта вол стри та у ок то бру 1929. го ди не. нор ман је ди рек то ру њу јоршке „Бан ке фе де рал них ре зер ви“ Џор џу Га ри со ну пред ло жио по ве ћа ње есконт них сто па у сад. Га ри сон је при стао, и то ком на ред них не ко ли ко ме се ци је до шло до најве ћег фи нан сиј ског и еко ном ског ко лап са у исто ри ји сад.
по чет ком 1931. го ди не су Мон та гју нор ман и ома њи кру жок бри тан ског еста бли шмен та ско ва ли план са свим нео че ки ва не про ме не по ли тич ке ди нами ке сред ње евро пе.
у то вре ме је беч ка „ви нер кре ди таншталт“ би ла нај ве ћа бан кар ска уста но ва аустри је. те сно по ве за на с аустриј ским огран ком по ро ди це рот шилд, „ви нер кре ди тан шталт“ се то ком 1920их го дина про ши ри ла пу тем не при ја тељ ског пре у зи ма ња ма њих ба на ка за па лих у тешко ће. нај зна чај ни је од тих удру жи ва ња на мет ну то је „ви нер кре ди тан штал ту“ током сло ма тр жи шта хар ти ја од вред но сти у ок то бру 1929. го ди не, ка да су аустријске вла сти ин си сти ра ле да се бан ка удружи са беч ким „Бо ден кре ди тан штал том“ – хи по те кар ном бан ком ко ја је и са ма у по след њих не ко ли ко го ди на пре у зе ла чи тав низ про па лих ба на ка.
по чет ком 1931. го ди не је „ви нер креди тан шталт“, на из глед јед на од нај моћни јих ба на ка на све ту, за пра во би ла ја ко осла бље на. дра кон ски усло ви вер са ја ко је су ус по ста ви ле ве ли ка Бри та ни ја, Фран цу ска и сад до ве ли су до по де ле аустро у гар ске им пе ри је, ли шив ши привре ду аустри је зна чај них еко ном ских ве за и си ро вин ских ре сур са Ма ђар ске и ис точ не евро пе. ин ду стриј ска еко но ми ја аустри је ни је ни ус пе ла да се опо ра ви од ра зор них по сле ди ца пр вог свет ског ра та. ин ду стриј ска пред у зе ћа су рас по ла га ла са мо до тра ја лом про из вод њом, за ста релом опре мом и огром ним не по врат ним ду го ви ма за рат не кре ди те. зна тан део бан кро ти ра не аустриј ске ин ду стри је је услед по ли тич ких при ли ка у аустри ји 20их го ди на пре шао у ру ке стал но рас ту ће „ви нер кре ди тан шталт“.
та ко су до по чет ка 1931. го ди не аустрија у це ли ни и по себ но „ви нер кре ди таншталт“ по ста ли сла ба ка ри ка ме ђу на родног лан ца кре ди ти ра ња, из гра ђе ног на не здра вој осно ви, и уте ме ље ног од стране њу јор шке бан кар ске ку ће Џ.п. Мор ган за јед но са ди рек то ром „ен гле ске бан ке“ нор ма ном и лон дон ским бан ка ма. „винер кре ди тан шталт“ је би ла не спо соб на да фор ми ра до во љан ка пи тал за по слова ње у усло ви ма де пре си јом за хва ћене аустриј ске при вре де, те је до спе ла у озбиљ ну за ви сност од крат ко роч них кре ди та из лон до на и њу јор ка. зна ча јан по ве ри лац „ви нер кре ди тан штал та“ поста ла је чак и „ен гле ска бан ка“.
Мар та 1931. го ди не су фран цу ска вла да и ми ни стар ино стра них по сло ва Бри јан
из ја ви ли ка ко се од луч но про ти ве на гове ште ним пре го во ри ма из ме ђу Бер ли на и Бе ча о ства ра њу аустриј сконе мач ког тр го вин ског и ца рин ског са ве за – за касне лог по ку ша ја су прот ста вља ња на раста ју ћој свет ској еко ном ској де пре си ји ко ја се не ко ли ко ме се ци ра ни је про шири ла из аме ри ке. пре ма не ким по да ци ма, Фран цу ска је у те жњи да из вр ши огро ман при ти сак на аустриј ску вла ду да ла на лог сво јим бан ка ма да пре ки ну крат ко рочно кре ди ти ра ње „ви нер кре ди тан шталта“. већ у ма ју, ка да су се у беч кој штам пи по ја ви ле гла си не о ма сов ном по вла че њу уло га из „ви нер кре ди тан шталт“, из би ла је кре дит на кри за ко ја је по тре сла чи та ву евро пу. на ци о нал на бан ка аустри је и, на кра ју кра је ва, са ма аустриј ска др жа ва су у усло ви ма нај ве ћег бан крот ства бан ке у чи та вој исто ри ји би ле при ну ђе не да приско че у по моћ „ви нер кре ди тан штал ту“. ка сни ја ис тра га је по ка за ла да кри за ни је тре ба ло да до стиг не то ли ко упе ча тљи ве раз ме ре. Ме ђу тим, та кав ис ход су пла нира ли из ве сни моћ ни лон дон ски и њу јоршки фи нан си је ри ко ји су европ ску ге о поли ти ку при пре ма ли за на гли пре о крет.1
ути цај ни кру го ви ве ли ке Бри та ни је и сад су кра јем 20их го ди на од лу чи ли да по др же курс на ра ди ка ли зо ва ње не мачке.
Бан ка ри Џ. п. Мор га на су већ би ли у при ли ци да се уве ре у ко ри сност ра дикал них по ли тич ких ре ше ња за обез беђи ва ње по врат ка бан кар ских кре ди та,
1 Sti e fel, Di e ter, ̀ Fi nan zdi plo ma tie und Welt wirtschaftskrise: Die Kri se der Cre di tan stalt für Han del und Ge wer be, 1931`. Fritz Knapp Ver lag, Frank furt a.M, 1989.
ХИ
ТЛЕР
И З
АП
АД
Вилијам Ф. Енгдал
Ко је створио и финансирао Хитлера?Ути цај ни банкарски кру го ви Ве ли ке Бри та ни је и САД кра јем 20-их го ди на од лу чи ли су да по др же курс на ра ди ка ли зо ва ње Не мач ке
1/2010 l Двери српске l 49
одо брив ши из у зет но ва жан ино стра ни кре дит фа ши стич ком ре жи му ита ли је на че лу са Бе ни том Му со ли ни јем. ита ли јански ми ни стар фи нан си ја вол пи ди Ми зура та је но вем бра 1925. го ди не огла сио ка ко је ита ли јан ска вла да по сти гла спора зум о вра ћа њу вер сај ских ду го ва итали је ве ли кој Бри та ни ји и сад. не де љу да на ка сни је „Џ.п. Мор ган и ко“, фи нансиј ски за ступ ник Му со ли ни је ве вла де у сад, об ја вљу је да одо бра ва ита ли ји важан за јам од 100 ми ли о на до ла ра „за стаби ли за ци ју ли ре“.
Мор ган је за пра во од лу чио да ста били зу је Му со ли ни јев фа ши стич ки ре жим. вол пи ди Ми зу ра та је на ин си сти ра ње „Џ.п. Мор ган и ко.“ и моћ ног чел ни ка „енгле ске бан ке“ Мон та гјуа нор ма на 1926. го ди не осно вао је дин стве ну цен трал ну бан ку ита ли је, „ита ли јан ску бан ку“, ради кон тро ле кре дит нонов ча не по ли тике зе мље и до дат ног оси гу ра ња от пла те спољ ног ду га. Му со ли ни је пред ста вљао иде ал ну сна жну фи гу ру за об у зда ва ње ита ли јан ских син ди ка та, сма ње ње за рада и до но ше ње стро гих ме ра за га ранто ва ње вра ћа ња ино стра них кре ди та. у сва ком слу ча ју, та ко су сма тра ли Мор гано ви љу ди у њу јор ку.
чо век ко ји је у то вре ме кон тро ли сао кре дит нонов ча ну по ли ти ку сад, бив ши Мор га нов бан кар Бен џа мин стронг, близак при ја тељ и са рад ник Мон та гјуа норма на, срео се са вол пи јем и гу вер не ром ита ли јан ске бан ке Бо нал дом стрин ге ром ра ди ко нач ног пре ци зи ра ња про гра ма „ста би ли за ци је“ ита ли је. то ком 20их годи на су од пољ ске па све до ру му ни је исти љу ди – „Џ. п. Мор ган и ко.“, Мон та гју нор ман и њу јор шка „Бан ка фе де рал них ре зер ви“ – успе шно ус по ста вља ли економ ску кон тро лу над ве ћи ном зе ма ља кон ти нен тал не евро пе под из го во ром уво ђе ња „пла те жно спо соб не“ на ци о налне по ли ти ке, не зва нич но од и грав ши улогу ко ја је 80их го ди на на ме ње на Ме ђуна род ном мо не тар ном фон ду. њу јор шке бан ке су по ста ле из вор крат ко роч ног кре ди ти ра ња те по ли ти ке, а „ен гле ска бан ка“ је за јед но са ути цај ним кру го ви ма бри тан ског Ми па пре но си ла сво је по литич ко ис ку ство.2
ан гло сак сон ски „кру жок“ је 20их годи на нај у скла ђе ни је де ло вао у не мачкој. по сле успе шног до во ђе ња Хјал ма ра шах та на по ло жај пред сед ни ка „рај хсбанке“ 1923. го ди не и по што је шахт спро вео до у сов дра кон ски план ис пла те ре па раци ја, при пре мљен у „Мор ган и ко.“, немач ка при вре да је до спе ла у за ви сност од крат ко роч них кре ди та лон дон ских и њу јор шких ба на ка, као и њи хо вих па риских парт не ра. за бан ке је крат ко роч но
2 Meyer, Ric hard H. ̀ Ban kers` Di plo macy: Mo ne tary Stabi li za tion in the 1920`s.` Co lum bia Uni ver sity Press, New York, 1970.
кре ди ти ра ње не мач ке пред ста вља ло на ју но сни ји по сао на оно вре ме ним светским фи нан сиј ским тр жи шти ма. Мно ге не мач ке бан ке, укљу чу ју ћи и че твр ту по ве ли чи ни „дарм ште тер унд на ци о налбанк ко ман дитГе зел шафт“ („да нат“), биле су ве о ма за ви сне од крат ко роч них позај ми ца из њу јор ка и лон до на, а ка ма те на те кре ди те су би ле за и ста пљач ка шке. вај мар ска хи пе рин фла ци ја по чет ком десе тле ћа уни шти ла је ве ћи ну ка пи та ла и ре зер ви ве ли ких не мач ких ба на ка. та ко су не мач ке бан ке про ши ри ва ле кре ди тира ње кра јем 20их го ди на уз огра ни че на соп стве на сред ства, што је пред ста вља ло прет њу у слу ча ју да се за јам не вра ти или не ке дру ге кри зе. не мач ка је у тре нут ку сло ма њу јор шке бер зе 1929–1930. го дине за у зи ма ла је дин ствен по ло жај ме ђу ве ћим ин ду стриј ским зе мља ма евро пе. њен дуг ино стра ним бан ка ма по крат короч ним кре ди ти ма из но сио је око 16 мили јар ди рај хсма ра ка.
за пот пу но ру ше ње не здра вог бан карског си сте ма био је до во љан благ по трес. по трес је усле дио од стра не „Бан ке феде рал них ре зер ви“ и „ен гле ске бан ке“ ко је су 1929. го ди не уза стоп но по ве ћа ле ка мат не сто пе по сле две го ди не бер занске шпе ку ла ци је без пре се да на – сма њења ка мат них сто па. са свим пред ви ди ви слом њу јор шке бер зе хар ти ја од вредно сти и лон дон ског тр жи шта до вео је до ма сов ног по вла че ња аме рич ког и британ ског бан кар ског ка пи та ла из не мач ке и аустри је. та ко је 13. ма ја 1931. го ди не ши би ца већ би ла при не та бу ре ту ба ру та.
тог да на је про па ла ве ли ка бан ка „винер кре ди тан шталт“. Фран цу зи су од лучи ли да „ка зне“ аустри ју због во ђе ња пре го во ра о ца рин ском са ве зу са немач ком и уве ли ва лут не санк ци је. „ви нер кре ди тан шталт“ је при па да ла по ро ди ци рот шилд и би ла те сно по ве за на са францу ским бан кар ским све том. по вла че ње фран цу ског ка пи та ла из аустри је је сруши ло крх ку „ви нер кре ди тан шталт“ ко ја
је по се до ва ла круп не уде ле у 70% ин дустриј ских пред у зе ћа аустри је. по ку шава ју ћи да за у ста ве по вла че ње уло га из „кре ди тан штал та“, аустриј ске бан ке су слу жбе но за тра жи ле сва сред ства уложе на у бан ке не мач ке. „ви нер кре ди таншталт“ је по ста ла она сла ба ка ри ка од ко је је за по чео та лас про па сти ба на ка у чи та вој сред њој евро пи.
на ста лу бан кар ску кри зу, еко ном ску де пре си ју и да љи тра ги чан раз вој до гађа ја у аустри ји и не мач кој прак тич но су у пот пу но сти под ста кли Мон та гју норман из „ен гле ске бан ке“, Џорџ Га ри сон из „Бан ке фе де рал них ре зер ви“, као и бан кар ска ку ћа Мор га на и њи хо ви прија те љи са вол стри та. до не та је од лу ка о пре стан ку кре ди ти ра ња не мач ке – при че му је чак и ми ни мал но про ду жа ва ње кре ди та за ма ње из но се са свим мо гло спре чи ти не кон тро ли са ну кри зу већ у ра ној ета пи.
уме сто то га је од лив кре ди та из немач ке све ви ше ра стао. но ви пред сед ник „рај хсбан ке“ Ханс лу тер се на зах тев Монта гјуа нор ма на и Џор џа Га ри со на по корно уз др жао од би ло ка квих деј ста ва ра ди спре ча ва ња ко лап са ве ли ких не мач ких ба на ка. од мах по сле сло ма „кре ди танштал та“ усле ди ло је бан крот ство са њом по ве за не не мач ке „да натбан ке“. „да натбан ка“, ко ја је ја ко за ви си ла од ино страних кре ди та, то ком ма ја је из гу би ла уло ге у из но су од го то во 100 ми ли о на рај хсмара ка. Гу би ци „да натбан ке“ у на ред ном ме се цу до сти жу 848 ми ли о на рај хсмара ка – 40% свих уло га у тој бан ци, док је „дрезд нер бан ка“ из гу би ла 10%. чак се и „дој че бан ка“ ли ши ла 8% уло га. Мор гано ва бан ка „Бан керс траст“ је кра јем ју на пре ста ла са кре ди ти ра њем „дој че бан ке“.
ди рек тор њу јор шке „Бан ке фе де ралних ре зер ви“ Џорџ Га ри сон зах те вао је од чел ни ка „рај хсбан ке“ Хан са лу те ра до но ше ње енер гич них ме ра у по гле ду огра ни ча ва ња кре ди ти ра ња и стро жих усло ва на тр жи шту ка пи та ла не мач ке, твр де ћи да се је ди но та ко мо же за у стави ти бек ство ино стра ног ка пи та ла. Међу тим, то је у ства ри га ран то ва ло пад немач ког бан кар ског си сте ма и ин ду стри је у ду бо ку про ва ли ју.
Мон та гју нор ман је по др жао Га ри сона, а убр зо се оп ту жи ва њу не мач ке да је иза зва ла кри зу при дру жио и ди рек тор „Фран цу ске бан ке“. услед то га је чел ник „рај хсбан ке“ Ханс лу тер од би јао очај ничка убе ђи ва ња Бри нин го ве вла де да подиг не хи тан ста би ли за ци о ни кре дит од дру гих цен трал них ба на ка ра ди су зби јања оп ште др жав не бан кар ске кри зе. ка да је нај зад по пу стио и за мо лио Мон та гјуа нор ма на за по моћ, овај му је за лу пио вра та. по сле то га не мач ка у кри зној ситу а ци ји ви ше ни је има ла од ко га да узме кре дит.
Хјал ма р Шах т
50 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Ју ла 1931. го ди не, от при ли ке два ме сеца од по чет ка бек ства ка пи та ла из не мачке по сле про па сти „ви нер кре ди тан шталта“, у ба зел ском ли сту „на ци о нал цај тунг“ се по ја ви ла вест ка ко „до натбан ка“ „има по те шко ће“. то је у на е лек три са ним прили ка ма би ло до вољ но да за поч не па нично по вла че ње уло га из бан ке. ка сни је је пред сед ник упра ве бан ке Гол дшмит опту жио „рај хсбан ку“ за се лек тив ну припре му сло ма „да натбан ке“ пу тем уво ђења огра ни че ња за кре ди те. у усло ви ма на ста ле бан кар ске кри зе и сло ма ин дустри је не мач ке зи ма 1931–32. го ди не је по не ким тврд ња ма по ста ла „нај те жа зи ма ве ка“. на ста ле при ли ке су пред ставља ле хран љи ву под ло гу за ра ди кал не по ли тич ке стру је.
у мар ту 1930. го ди не, не ко ли ко ме се ци пре не го што су ан глоаме рич ки бан ка ри уве ли огра ни че ња за кре ди ти ра ње немач ке, пред сед ник „рај хсбан ке“ Хјал мар шахт је за вла ду нео че ки ва но под нео остав ку. по вод за остав ку је био хи тан ста би ли за ци о ни кре дит од 500 ми ли о на рај хсма ра ка ко ји је по ну дио швед ски инду стри ја лац и фи нан си јер ивар кри гер, чу ве ни швед ски „краљ ши би ца“. кри гер и ње го ви аме рич ки бан ка ри, „ли Хи гин сон и ко“, би ли су зна чај ни зај мо дав ци не мачке и дру гих зе ма ља, ко ји ма су бан ке лондо на и њу јор ка од би ја ле кре ди ти ра ње. Ме ђу тим, кре дит ко ји је кри гер по чет ком 30их го ди на по ну дио, крио је у се би експло зив не и не при хва тљи ве по ли тич ке по сле ди це по ду го роч ну стра те ги ју прија те ља Мон та гјуа нор ма на. не мач ки мини стар фи нан си ја ру долф Гил фер динг је на го ва рао шах та, ко ји је пре ма усло ви ма до у со вог ре па ра ци о ног пла на одо бравао сва ки ино стра ни кре дит, да при хва ти кри ге ро ву по ну ду. шахт је од био и 6. марта под нео остав ку рајхспред сед ни ку фон Хин ден бур гу. имао је и дру га по сла.
не ко ли ко ме се ци ка сни је, по чет ком 1932. го ди не, кри гер је про на ђен мр тав у хо тел ској со би у па ри зу. зва нич ни за писник об дук ци је гла си да је смрт на сту пила услед са мо у би ства, али је бри жљи ва ис тра га швед ских струч ња ка не ко ли ко де се тле ћа ка сни је убе дљи во по ка за ла да је кри гер уби јен. ли ца ко ја су из ву кла нај ве ћу ко рист из кри ге ро ве смр ти нала зи ла су се у лон до ну и њу јор ку, али су по је ди но сти тог слу ча ја, по свој при ли ци, са хра ње не за јед но са кри ге ром. кри геро вом смр ћу је не мач ка ли ше на на де у спас. Би ла је са свим од се че на од ме ђу народ них кре ди та.3
са сво је стра не, шахт по сле остав ке на по ло жај пред сед ни ка „рај хсбан ке“ ни пошто ни је се део скр ште них ру ку. сву енер
3 Aang stro em, LarsJo nas, ̀ I var Kre u ger blev mo er dad!`, Den Sven ska Mark na den. August 1987, Stoc kholm.
ги ју је усме рио на ор га ни зо ва ње фи нансиј ске по др шке оно ме ко га је са бли ским при ја те љем сма трао од го ва ра ју ћим чове ком за не мач ку за хва ће ну кри зом.
шахт је од 1926. го ди не тај но по др жавао ра ди кал ну пар ти ју нсдап адол фа Хи тле ра. на пу стив ши „рај хсбан ку“, шахт је по стао глав на ка ри ка ко ја је по ве зива ла моћ не, али скеп тич ки на стро је не не мач ке ин ду стри јал це, ин ду стриј ске маг на те ру ра са нај ве ћим ино стра ним фи нан си је ри ма, по го то во лор дом Мон тагју ом нор ма ном.
у том тре нут ку је по ли ти ка ве ли ке Брита ни је би ла окре ну та ства ра њу „про јек та Хи тлер“, вр ло до бро схва та ју ћи ку да ће на кра ју кра је ва би ти усме ре не ње го ве ге о по ли тич ке и вој не те жње. Го то во пола ве ка ка сни је пу ков ник деј вид стирлинг, ко ји је ство рио бри тан ску елит ну „спе ци јал ну ва зду шноде сант ну слу жбу“, у при ват ном раз го во ру при ме ћу је: „најве ћу гре шку нас, Бри та на ца, пред ста вља то што смо сма тра ли ка ко ће мо ус пе ти да на ху шка мо им пе ри ју не ма ца на им пе рију ру са, ка ко би ме ђу соб но ис кр ва ри ле“.
у ве ли кој Бри та ни ји је по др шка Хи тлеру пру жа на на нај ви шој ра зи ни. у то ме је уче ство вао не са мо пред сед ник владе ве ли ке Бри та ни је не вил чем бер лен, не слав но по знат по „мин хен ском спора зу му“ из 1938. го ди не ко јим је Хи тлеро вим ар ми ја ма омо гу ће но да кре ну на ис ток у су дет ску област. Ме ђу бли ским са вет ни ци ма не ви ла чем бер ле на био је и Фи лип кер (ко ји је по том по стао лорд ло ти јан), је дан од уче сни ка већ спо миња ног „окру глог сто ла“ се си ла ро уд са. Хи тле ра су по др жа ва ли ло ти јан, је дан од пред став ни ка не слав но по зна те „кливден ске кли ке“, као и лорд Би вер брук, изу зет но ути ца јан но вин ски маг нат ве ли ке Бри та ни је ко ји је кон тро ли сао из да ва ње ти ра жних ли сто ва „деј ли екс прес“ и „ивнинг стан дард“. ипак је нај у ти цај ни ји Хитле ров при ста ли ца у ве ли кој Бри та ни ји у том тре нут ку ве ро ват но био едвард VI II, краљ ен гле ске.
Ма ло је ве ро ват но да по је ди не утицај не фи гу ре аме рич ког еста бли шмента ни су схва та ле ко ји је циљ Хи тле ро ве пар ти је. нај ви ши кру го ви вол стри та и стејт де парт мен та сад би ли су од са мог по чет ка до бро оба ве ште ни. ро берт Марфи, ко ји се на ла зио у Мин хе ну у скла ду са вер сај ским усло ви ма оку па ци је не мач ке
и ко ји је у по сле рат но до ба по стао сре дишња фи гу ра Бил дер бер шког клу ба, још пре зло срећ ног мин хен ског „пив нич ког пу ча“ из 1923. го ди не лич но се сре тао са мла дим Хи тле ром уз по сре до ва ње ге нера ла ери ха лу ден дор фа. Мар фи, ко ји је у вре ме пр вог свет ског ра та слу жбо вао у Бер ну и био пот чи њен але ну да ле су, при ку пља ју ћи оба ве штај не по дат ке о не мач ком рај ху, бо ра вио је у Мин хе ну за јед но са дру гим ути цај ним аме рич ким пред став ни ком тру ма ном сми том, службе ни ком аме рич ке оба ве штај не слу жбе у не мач кој.
ка сни је се смит у успо ме на ма при сећао свог до ла ска у Мин хен кра јем 1922. го ди не: „Мно го сам раз го ва рао о на цио нал со ци ја ли зму са на шим кон зу лом у Мин хе ну ро бер том Мар фи јем (ко ји се касни је ис та као као аме рич ки ам ба са дор), са ге не ра лом ери хом лу ден дор фом, са крун ским прин цем ру прех том Ба варским и са ал фре дом ро зен бер гом. послед њи је ка сни је по чео да од ре ђу је поли тич ку иде о ло ги ју на ци стич ке пар ти је. то ком тог бо рав ка сам се че сто су сре тао са ер не стом („пу ци јем“) Хан фштен глом, по том ком по зна те мин хен ске умет ничке по ро ди це. пу ци је за вр шио Хар вард и по том код Хи тле ра по чео да ру ко во ди од но си ма с ино стра ном штам пом… Мој раз го вор са Хи тле ром је по тра јао не коли ко са ти. из днев ни ка ко ји сам у Минхе ну во дио ви ди се да сам био за па њен ње го вом лич но шћу и сма трао да ће од игра ти ва жну уло гу у по ли ти ци не мач ке“.
смит је у из ве шта ју ва шинг тон ском ру ко вод ству из но вем бра 1922. го ди не дао сле де ће пре по ру ке у ве зи Хи тле рове гру пи це. Го во ре ћи о Хи тле ру, твр дио је: „ње гов основ ни циљ је по бе да над марк си змом… и обез бе ђи ва ње по др шке труд бе ни ка на ци о на ли стич ким иде а лима др жа ве и вла сни штва… су коб пар тијских ин те ре са… по ка зао је не мо гућ ност не мач ке да се ре ши са да шњих по те шкоћа пу тем де мо кра ти је. ње гов по крет тежи ус по ста вља њу на ци о нал не дик та ту ре ван пар ла мен тар ним сред стви ма. он ће по до ла ску на власт тра жи ти да се захте ви у по гле ду ре па ра ци ја сма ње на реа ли стич ну број ку, али ће се по сле то га оба ве за ти да ис пла ти до го во ре ни из нос до по след њег пфе ни га, про гла сив ши то пи та њем на ци о нал не ча сти. да би тај зада так оства рио, дик та то ру је нео п ход но
Дејвид Стирлинг: Нај ве ћу гре шку нас, Бри та на ца, пред ста вља то што смо сма тра ли ка ко ће мо ус пе ти да на ху шка мо им пе ри ју Не ма ца на им пе ри ју Ру са, ка ко би ме ђу соб но ис кр ва ри ле“
1/2010 l Двери српске l 51
да уве де си стем све оп штег сер ви си ра ња ре па ра ци о них от пла та и обез бе ди да га по др же све сна ге у др жа ви. ње го ву власт то ком из вр ша ва ња ре па ра ци о них оба веза не тре ба да огра ни ча ва би ло ка ква зако но дав на или на род на скуп шти на…“
ка ко би ко ле га ма из ва шинг тон ске упра ве вој не оба ве штај не слу жбе бли же об ја снио сми сао свог пред ло га, смит је до дао оце ну Хи тле ро ве лич но сти: „у приват ном раз го во ру се по ка зао као сна жан и ло ги чан го вор ник, што у спо ју с отворе но шћу фа на ти ка оста вља ја ко ду бок ути сак на не у трал но на стро је ног слу шао ца“.4
већ у ка сну је сен 1931. го ди не на желе знич ку ста ни цу ли вер пул стрит у лондо ну сти же чо век из не мач ке. зо ве се ал фред ро зен берг. ро зен берг се сре ће са глав ним уред ни ком ути цај ног лон донског „тај мса“ Џе фри јем до со ном. „тајмс“ у на ред них не ко ли ко ме се ци пру жа Хитле ро вом по кре ту не про це њи ву по моћ у ства ра њу по зи тив не сли ке у очи ма свет ске јав но сти. Ме ђу тим, нај ва жни ји ро зен бер гов су срет то ком пр ве по се те ен гле ској 1931. го ди не по ста је раз го вор са Мон та гју ом нор ма ном, ди рек то ром „ен гле ске бан ке“ и мал те не нај у ти цај нијим ли цем он да шње свет ске фи нан сиј ске за јед ни це. по ре чи ма ње го вог лич ног се кре та ра, нор ман је мр зео три ства ри: Фран цу зе, ка то ли ке и Је вре је. нор ман и ро зен берг су ла ко про на шли за јед нич ки је зик. ро зен бер га је нор ма ну пред ста вио Хјал мар шахт. шах та и нор ма на је већ од пр вог су сре та 1924. го ди не ве зи ва ло прија тељ ство ко је је по тра ја ло све до нор мано ве смр ти 1945. го ди не.
ро зен берг сво ју суд бо но сну по се ту лон до ну за вр ша ва су сре том са пр вим лицем лон дон ске „шре дер бан ке“, по ве за не
4 Smith, Tru man. ̀ Ber lin Alert: The Me mo irs and Re ports of Tru man Smith`. Ho o ver In sti tu tion Press, Stan ford Ca lifor nia, 1984.
са њу јор шком „Џ. Г. шре дер бан ком“ и са келн ском при ват ном бан ком „и.Г. штајн бан ка“ у вла сни штву ба ро на кур та фон шре де ра. „шре дер бан ку“ је на са станку са ро зен бер гом за сту пао Ф. с. ти аркс, члан упра ве „ен гле ске бан ке“ и бли зак при ја тељ Мон та гјуа нор ма на.
ка да су се по сле 1931. го ди не ба рон фон шре дер и Хјал мар шахт обра ти ли во де ћим ин ду стриј ским и фи нан сиј ским маг на ти ма не мач ке тра же ћи по др шку нсдап, пр во пи та ње уз не ми ре них и скеп тич ки на стро је них ин ду стри ја ла ца је гла си ло: „ка ко ће ме ђу на род на фи нан сијска за јед ни ца, и по себ но Мон та гју норман, при ми ти пер спек ти ву не мач ке владе на че лу са Хи тле ром?“ да ли је нор ман спре ман да у том слу ча ју по мог не не мачкој кре ди ти ма? упра во у тре нут ку ка да је Хи тле ро ва нсдап на из бо ри ма 1930. го ди не до би ла не што ма ње од 6 ми ли о на гла со ва, ме ђу на род на по др шка Мон тагјуа нор ма на, ти арк са и њи хо вих лон донских при ја те ља има ла је пре су дан зна чај.
адолф Хи тлер, фон па пен и фон шредер су 4. ја ну а ра 1932. го ди не у келн ској ви ли ба ро на кур та фон шре де ра склопи ли тај ни спо ра зум о фи нан си ра њу нсдап, у то вре ме прак тич но про па ле и оп те ре ће не огром ним ду го ви ма, све док Хи тлер ни је пре у зео власт. до још једног Хи тле ро вог су сре та са Фран цом фон па пе ном до ла зи у шре де ро вој келн ској ви ли 14. ја ну а ра 1933. го ди не. та да је конач но уса гла шен план свр га ва ња шлај херо ве вла де и обра зо ва ња де сне ко а ли ције. адолф Хи тлер 30. ја ну а ра 1933. го ди не по ста је рај хскан це лар.
ал фред ро зен берг је по след њи пут посе тио лон дон ма ја 1933. го ди не, та да већ у свој ству пред став ни ка но ве Хи тле ро ве вла де. ро зен берг се упу тио не по средно на има ње Бак херст парк не да ле ко од еско та, ко је је при па да ло се ру Хен ри ју де тер дин гу, чел ни ку „ро јал дач ше ла“ и
мал те не нај у ти цај ни јем би зни сме ну света. Ме ђу њи ма је пре ма пи са њу бри танске штам пе во ђен то пао и жив раз го вор. ро зен берг се пр ви пут срео са де тер дингом још у вре ме лон дон ске по се те 1931. го ди не. „ро јал дач шел“ је одр жа вао из узет но те сне ве зе и обез бе ђи вао по др шку не мач кој нсдап. прем да су по је ди но сти др жа не у тај но сти, по у зда ни бри тан ски из во ри тог вре ме на твр де да је де тердинг пру жио знат ну фи нан сиј ску по дршку „про јек ту Хи тлер“ у нај ва жни јој почет ној ета пи ње го вог спро во ђе ња.
„ен гле ска бан ка“ је ис по љи ла твр до главост, не дав ши не мач кој ни пфе ниг креди та у кри тич ном раз до бљу 1931. го ди не, са мим тим иза звав ши бан кар ску кри зу и раст не за по сле но сти, без че га не ма ни гово ра о очај нич ким ал тер на ти ва ма по пут Хи тле ро вог до ла ска на власт у не мач кој, а чим је по чет ком 1933. го ди не Хи тлер при гра био власт, исти Мон та гју нор ман је са срам ном пре на гље но шћу на гра дио Хи тле ро ву вла ду, одо брив ши јој жи вотно по тре бан кре дит „ен гле ске бан ке“. нор ман је спе ци јал но по се тио Бер лин у ма ју 1934. го ди не ка ко би до го во рио тајну фи нан сиј ску по др шку но вом ре жи му. Хи тлер је нор ма ну уз вра тио љу ба зност име но ва њем ње го вог бли ског при ја те ља шах та за ми ни стра при вре де и пред седни ка „рај хсбан ке“. шахт је на по след њем по ло жа ју остао све до 1939. го ди не.5
Са ру ског пре ве ла Са ва Ро сић
5 дру га ко ри сна ли те ра ту ра на ту не до вољ но раз матра ну те му: Pool, J. & S., `Hi tlers Weg be re i ter zur Macht: Die ge he i men de utschen und in ter na ti o na len Gel dquel len, die Hi tlers Auf ste ig zu ers Weg be re i ter zur Macht: Die ge he i men de utschen und in ter na ti o na len Gel dqu ellen, die Hi tlers Auf ste ig zur Mach er mo e glic hten`. Scherz Ver lag, Mu en chen, 1979; Pentzlin, He inz, `Hjal mar Schacht`. Ver lag Ulls tein GmbH, Ber lin, 1980. та ко ђе је ко рисна књи га Ха рол да Џеј мса (Ja mes, Ha rold, `The Ger man Slump: Po li tics and Eco no mics 19241936`. Cla ren don Press, Ox ford, 1986).
Насловне стране „Тајмса“, Адолф Хитлер и Монтагју Норман,
убица и финансијер
УправоутренуткукадајеХитлероваНСДАПнаизборима1930.годинедобиланештомањеод6милионагласова,међународнаподршкаМонтагјуаНормана,Тиарксаињиховихлондонскихпријатељаималајепресуданзначај
52 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Је дан од про ве ре них по сту па ка у ин форма тив ном ра ту за па да про тив ру си је пред ста вља усме ра ва ње ин те лек ту ал
не енер ги је у без из ла зни ко ло сек ја ло вих ди ску си ја, у ко ји ма ру се при мо ра ва ју да се стал но оправ да ва ју и бра не од оп ту жби за зло чи не ко је ни су по чи ни ли. не дав на ре зо лу ци ја пар ла мен тар не скуп шти не оеБс ко ја са свим из јед на ча ва уло ге со вјет ског са ве за и на ци стич ке не мач ке у от по чи ња њу дру гог свет ског ра та, осим чи сто праг ма тичног ци ља ис пум па ва ња нов ца из ру си је за из др жа ва ње по је ди них про па лих при вре да, та ко ђе је усме ре на на са та ни зо ва ње ру си је као прав не след бе ни це ссср и при пре му прав ног тла за ње но ли ша ва ње пра ва на исту па ње про тив пре и спи ти ва ња ре зул та та ра та (ни је слу чај но што је исто вре ме но с до но ше њем ре зо лу ци је ја пан ски пар ла мент одо брио за кон ко ји Ју жне ку ри ле про глаша ва искон ском те ри то ри јом Ја па на). на за па ду је у пред ве чер је го ди шњи це по чет ка ра та већ по кре ну та ши ро ка ин фор ма ци о на кам па ња фор ми ра ња „је дин стве ног схвата ња европ ске исто ри је“, усме ре на на то да се прав но при зна ју зло чи ни ко му ни зма про тив чо ве чан ства, као што је учи ње но и у слу ча ју на ци зма.
али ако се већ по ста вља пи та ње одго вор но сти за те зло чи не, он да упра во ру си ја као глав на жр тва оп ште е вроп ске вој не екс пан зи је 20. ве ка мо ра пре у зе ти ини ци ја ти ву за от кри ва ње и осу ду (с одго ва ра ју ћим по ли тич ким по сле ди ца ма) истин ских ви нов ни ка свет ског кр во проли ћа. Итујекључнопитање:којеобез-бедиодолазакнацистанавласт,коихје
усмераваонапуткасветскојкатастро-фи. чи та ва пред рат на исто ри ја не мач ке по ка зу је да су обез бе ђи ва њу „по треб ног“ по ли тич ког кур са слу жи ли ди ри го ва ни фи нан сиј ски по тре си у ко је је, уз гред, свет уву чен и да нас.
и та да и са да су те по тре се ор га ни зо ва ли ен гле скоаме рич ки фи нан сиј ски кла но ви ко ји чи не нај ви ши свет ски бан кар ски слој. за то кадасесасвимоправданопредла-жедасе30.септембар–датумпотписи-вањаМинхенскогспоразума–прогласизадансећањанажртвелиберализмаинацизма,несмемозаборављати дајетајспоразумпредстављаоједнуодкарикауланцудогађајаприпремљенихсасвимускладусаплановимаенглеско-америч-кефинансијскеврхушкечијајестратеги-јабилаусмеренанаорганизацијувојногсукобаизмеђу СССРиНемачке.
УпредратнојисторијиЗападаможемоиздвојитимногодатумакојесветскајав-ностмораобележаватикаоданесећањанажртвесавезамеђународнихбанкараи нациста. под јед на ко тра ги чан да тум, уз гред, пред ста вља и да тум пот пи си ва ња кон кор да та из ме ђу ва ти ка на и на ци стичке не мач ке ко ји је хри шћа нека то ли ке осу дио на то тал но пот чи ња ва ње на цистич ком ре жи му.
кључ не струк ту ре ко је су од ре ђи ва ле стра те ги ју по сле рат ног раз во ја за па да би ле су цен трал не фи нан сиј ске струк ту ре ве ли ке Бри та ни је и сад – ен гле ска бан ка и си стем фе де рал них ре зер ви (сФр) – и са њи ма по ве за не фи нан сиј скоин ду стриј
ске ор га ни за ци је ко је су има ле за циљ ус по ста вља ње ап со лут не кон тро ле над фи нан сиј ским си сте мом не мач ке у сврху упра вља ња по ли тич ким про це си ма у сред њој евро пи. у спро во ђе њу те стра теги је се мо гу из дво ји ти сле де ће ета пе:• пр ва: од 1919. до 1924 – при пре ма
тла за ма сов не аме рич ке фи нан сијске ин јек ци је у не мач ку еко но ми ју;
• дру га: од 1924. до 1929 – ус по ставља ње кон тро ле над фи нан сиј ским си сте мом не мач ке и фи нан сиј ска по др шка на ци о нал со ци ја ли зма;
• тре ћа: од 1929. до 1933 – иза зи вање и от по чи ња ње ду бо ке фи нансиј скоеко ном ске кри зе и обез беђи ва ње до ла ска на ци ста на власт;
• че твр та: од 1933. до 1939 – фи нансиј ска са рад ња са на ци стич ком вла шћу и по др шка ње ној екс панзи о ни стич кој спољ ној по ли ти ци усме ре ној на при пре му и от по чиња ње но вог свет ског ра та.
у пр вој ета пи су глав не по лу ге за обезбе ђи ва ње про до ра аме рич ког ка пи та ла у евро пу по ста ли рат ни ду го ви и са њи ма те сно по ве зан про блем не мач ких ре пара ци ја. по сле фор мал ног ула ска у пр ви свет ски рат, сад су са ве зни ци ма (у пр вом ре ду ен гле ској и Фран цу ској) одо бри ле зај мо ве у ви си ни од 8,8 ми ли јар ди до лара, док је уку пан из нос вој ног ду га, укључу ју ћи и зај мо ве ко је су сад одо бри ле у раз до бљу 1919–1921. го ди не, пре ма шио 11 ми ли јар ди до ла ра.1 зе мље – ду жни ци
1 Гро ми ко а.а. спољ на екс пан зи ја ка пи та ла. исто ри ја и са вре ме ност. Мо сква, Ми сао, 1982, с. 84.
ХИ
ТЛЕР
И З
АП
АД
Ол га Че тве ри ко ва
О од го вор но сти За па даАме рич ка са рад ња са не мач ким вој но-ин ду стриј ским ком плек сом би ла је то ли ко ин тен зив на и све про жи ма ју ћа да су до 1933. го ди не под кон тро лу аме рич ког фи нан сиј ског ка пи та ла до спе ле кључ не гра не не мач ке ин ду стри је и ве ли ке бан ке по пут „Дој че бан ке“, „Дрезд нер бан ке“, „До нат бан ке“ и др. Исто вре ме но је при пре ма на и она по ли тич ка сна га ко ја је тре ба ло да од и гра пре суд ну уло гу у оства ри ва њу ен гле ско-аме рич ких пла но ва. Ра ди се о фи нан си ра њу на ци стич ке пар ти је и лич но А. Хи тле ра.
1/2010 l Двери српске l 53
су по ку ша ва ле да сво је про бле ме ре ше на ра чун не мач ке, на мет нув ши јој огроман из нос и крај ње те шке усло ве пла ћања ре па ра ци ја. ти ме је иза зва но бек ство не мач ког ка пи та ла у ино стран ство и одби ја ње пла ћа ња по ре за што је до ве ло до то ли ког де фи ци та др жав ног бу џе та да се мо гао по кри ти је ди но ма сов ним из да вањем ма ра ка без по кри ћа. то је за ре зултат има ло ко лапс не мач ке ва лу те – „ве лику ин фла ци ју“ у 1923. г. ко ја је до сти гла 578.512%, ка да су за је дан до лар да ва ли 4,3 три ли о на ма ра ка. не мач ки ин ду стријал ци су по че ли да отво ре но са бо ти ра ју све ме ре ра ди ис пла те ре па ра ци о них оба ве за, што је на кра ју иза зва ло по знату „рур ску кри зу“ – фран цу скобел гиј ску оку па ци ју ру ра у ја ну а ру 1923. г.
упра во то су и че ка ли ен гле скоаме рички вла да ју ћи кру го ви ка ко би, до пу стивши Фран цу ској да се за гли би у по кре ну тој аван ту ри и до ка зав ши ње ну не спо соб ност да ре ши про блем, пре у зе ли ини ци ја ти ву у сво је ру ке. др жав ни се кре тар сад Хјуз је ука зи вао: „тре ба са че ка ти да евро па са зри за при хва та ње аме рич ког пред ло га.“2
МонтагјуНорманно ви про је кат је са чи ња ван у не дри ма
„Џ. п. Мор ган и ко.“ по на ло гу чел ни ка енгле ске бан ке Мон та гју нор ма на. за сно ван је на иде ја ма ко је је пред став ник „дрезднер бан ке“ Хјал мар шахт фор му ли сао још мар та 1922. г. на пред лог Џо на Фо сте ра да ле са (бу ду ћег др жав ног се кре та ра у каби не ту пред сед ни ка ај зен ха у е ра), правног са вет ни ка пред сед ни ка в. вил со на на па ри ској ми ров ној кон фе рен ци ји. Џ.Ф. да лес је ту бе ле шку пре дао глав ном опуно мо ће ни ку „Џ.п. Мор ган и ко.“, по сле чега је Џ.п. Мор ган пре по ру чио Х. шах та М. нор ма ну, а он – вај мар ским вла сто др шцима. Х. шахт у де цем бру 1923. г. по ста је дирек тор рај хсбан ке и од и гра ће нај ва жни ју уло гу у збли жа ва њу ен гле скоаме рич ких и не мач ких фи нан сиј ских кру го ва.
у ле то 1924. г. је тај про је кат, по знат као „до у сов план“ (по име ну пред сед ни ка експерт ског ко ми те та ко ји га је при пре мао, аме рич ког бан ка ра, ди рек то ра јед не од ба на ка Мор га но ве гру пе), при хва ћен на лон дон ској кон фе рен ци ји. пред ви ђао је дво стру ко сма њи ва ње ис пла та ре па раци ја и ре ша вао пи та ње из во ра њи хо вог по кри ћа. Ме ђу тим, глав ни за да так је би ло обез бе ђи ва ње по вољ них усло ва за америч ке ин ве сти ци је, што је би ло мо гу ће само у слу ча ју ста би ли за ци је не мач ке мар ке. у ту свр ху је план пред ви ђао одо бра ва ње не мач кој зна чај ног зај ма у из но су од 200 ми ли о на до ла ра (800 ми ли о на ма ра ка), од че га је по ло ви на от па да ла на бан кар ску
2 цит. пре ма: исто ри ја ди пло ма ти је. Мо сква, из да вач ка ку ћа по ли тич ке ли те ра ту ре, 1965, том 3, с. 357.
ку ћу Мор га на. при то ме су ен гле скоамерич ке бан ке ус по ста вља ле кон тро лу не са мо над не мач ким от пла та ма, не го и над бу џе том, си сте мом нов ча ног оп ти ца ја и у знат ној ме ри кре дит ним си сте мом зе мље. ста ра не мач ка мар ка је до ав гу ста 1924. г. за ме ње на но вом, фи нан сиј ско ста ње немач ке се ста би ли зо ва ло и, ка ко је пи сао ис тра жи вач Г. д. пре пар та, вај мар ска репу бли ка је при пре мље на за „нај жи во писни ју еко ном ску по моћ у исто ри ји, по сле ко је ће усле ди ти нај че мер ни ја же тва у свет ској исто ри ји“ – „у фи нан сиј ске жи ле не мач ке је не за др жи вом бу ји цом шик нула аме рич ка крв“3.
на по сле ди це се ни је мо ра ло ду го че ка ти.као пр во, по што су ре дов не го ди шње
ис пла те ре па ра ци ја од ла зи ле на по криће из но са ду го ва ко је су са ве зни ци испла ћи ва ли, на стао је та ко зва ни „ап сурдни вај мар ски круг“. зла то ко је је не мач ка пла ћа ла у ви ду рат них ре па ра ци ја про дава но је, за ла га но и не ста ја ло у сад, одакле се у ви ду „по мо ћи“ по пла ну вра ћа ло у не мач ку, ко ја га је да ва ла ен гле ској и Фран цу ској, а оне су са сво је стра не њиме от пла ћи ва ле рат не ду го ве сад. послед ње су га, уз ка ма ту, по но во упу ћива ле не мач кој. Као исход тога сви су уНемачкојживелинавересију,ибилојејаснодаћеуслучајудаВолстритопозо-весвојезајмовеземљасасвимбанкро-тирати. при то ме аме рич ки бан ка ри не би ни шта из гу би ли, по што су об ве зни це до би је не за зај мо ве про да ва ли аме ричким гра ђа ни ма.
као дру го, прем да су кре ди ти фор мално да ва ни ра ди обез бе ђи ва ња ис пла та, фак тич ки се ра ди ло о об но ви вој ноин дустриј ског по тен ци ја ла зе мље. ствар је у то ме што су Немцикредитеплаћалиак-цијамапредузећа,такодајеамеричкикапитал почео да се активно интегри-ше у немачку економију. уку пан из нос стра них ула га ња у не мач ку ин ду стри ју у раз до бљу 1924–1929. г. до сти же го то во
3 пре па ра та Г.д. Хи тлер, Inc. ка ко су Бри та ни ја и сад ства ра ле тре ћи рајх. Мо сква, по ко ле ње, 2007, с. 190.
63 ми ли јар де злат них ма ра ка (30 ми лијар ди је от па да ло на зај мо ве), а ис пла та ре па ра ци ја – 10 ми ли јар ди ма ра ка4. 70% фи нан сиј ског при ли ва обез бе ђи ва ли су бан ка ри из сад, ве ћи ном бан ке Џ.п. Мор га на. услед то га је већ 1929. г. не мачка ин ду стри ја из би ла на дру го ме сто на све ту, али се узначајнојмериналазилаурукамаводећихамеричкихфинансиј-ско-индустријскихгрупа.
та ко се „и. Г. Фар бе нин ду стри“, тај главни ис по ру чи лац не мач ке вој не ма шине ри је, ко ји је 1930. го ди не фи нан си рао 45% Хи тле ро ве пред из бор не кам па ње, на ла зио под кон тро лом рок фе ле ро вог „стан дард оила“. Мор га ни су пре ко „Џене рал елек три ка“ кон тро ли са ли не мачку ра дио и елек тро тех нич ку ин ду стри ју оли че не у аеГ и „си мен су“ (1933. г. је 30% ак ци ја аеГ при па да ло „Џе не рал елек трику“), пре ко ком па ни је за ве зе итт – 40% те ле фон ске мре же не мач ке, а сем то га им је при па да ло 30% ак ци ја фир ме „Фо кевулф“ за про из вод њу ави о на. над „опелом“ је ус по ста вље на кон тро ла „Џе не рал мо тор са“, ко ји је био у вла сни штву по роди це ди пон. Хен ри Форд је кон тро ли сао 100% ак ци ја кон цер на „Фол ксва ген“. уз уче шће рок фе ле ро ве бан ке „ди лон рид и ко.“ 1926. г. на ста је дру ги по ре ду по сле „и. Г. Фар бе нин ду стри“ ин ду стриј ски моно пол не мач ке – ме та лур шки кон церн „Фе реј ниг те штал вер ке“ (че лич ни труст) ти се на, Фли ка, вол фа и Фе гле ра и др.5
аме рич ка са рад ња са не мач ким вој ноин ду стриј ским ком плек сом би ла је то лико ин тен зив на и све про жи ма ју ћа да су до 1933. го ди не под кон тро лу аме рич ког фи нан сиј ског ка пи та ла до спе ле кључ не гра не не мач ке ин ду стри је и ве ли ке банке по пут „дој че бан ке“, „дрезд нер бан ке“, „до нат бан ке“ и др. аме ри кан ци су на то по тро ши ли пре ко 150 ду го роч них зајмо ва одо бре них то ком 7 го ди на, та ко да
4 исто ри ја ди пло ма ти је, с. 502.
5 C. Sut ton A. Wall Stre et and the Ri se of Hi tler. Ar ling ton Ho u se Pu blis hers, New Roc hel le, New York, 1976 // www.re for ma tion.org/wallsthi tler.html. епер сон р. не ви дљи ва ру ка. по глед на исто ри ју као на за ве ру, ки јев, 2003.
На ста ла 1919. го ди не, на ци стич ка пар ти ја је по че ла да ра сте тек у про ле ће 1922. г. ка да су ње не во ђе сте кле фи нан сиј ска сред ства. Ка ко у сво јим успо ме на ма пи ше бив ши кан це лар Не мач ке Бри нинг, Хи тлер је по чев од 1923. г. до би јао знат не из но се из ино стран ства. Не зна се ода кле су по ти ца ли, али су сти за ли пре ко швај цар ских и не мач ких ба на ка.
54 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ни је слу чај но што „до у сов план“ нази ва ју пр вом не мач ком пе то лет ком у пред ве чер је ра та.
исто вре ме но је при пре ма на и она по ли тич ка сна га ко ја је тре ба ло да од и гра пре суд ну уло гу у оства рива њу ен гле скоаме рич ких пла но ва. ра ди се о фи нан си ра њу на ци стич ке пар ти је и лич но а. Хи тле ра.
на ста ла 1919. го ди не, на ци стич ка пар ти ја је по че ла да ра сте тек у проле ће 1922. г. ка да су ње не во ђе сте кле фи нан сиј ска сред ства. ка ко у сво јим успо ме на ма пи ше бив ши кан це лар не мач ке Бри нинг, Хи тлер је по чев од 1923. г. до би јао знат не из но се из ино стран ства. не зна се ода кле су по ти ца ли, али су сти за ли пре ко швајцар ских и не мач ких ба на ка.
та ко ђе је по зна то да је 1922. г. у Мин хе ну до шло до су сре та а. Хи тлера са вој ним ата ше ом сад у не мачкој ка пе та ном тру ма ном сми том, ко ји је о то ме са чи нио по дро бан из ве штај ва шинг тон ском ру ко вод ству (упра ви вој не оба ве штај не слу жбе) у коме је из нео ви со ко ми шље ње о Хи тле ру. упра во је пре ко сми та у круг Хи тле ро вих по зна ни ка уве ден ер нест Франц зед гвик Хан фштенгл (пу ци), ди пло мац Хар вардског уни вер зи те та ко ји је од и грао ва жну уло гу у фор ми ра њу а. Хи тле ра као по лити ча ра, пру жио му зна чај ну фи нан сиј ску по др шку и обез бе дио по знан ства и ве зе са ви со ким бри тан ским зва нич ни ци ма.6 Хан фштенгл је 1937. г. на пу стио не мач ку и сти гао у аме ри ку, где је у го ди на ма ра та ра дио као са вет ник Ф. д. ру звел та.
Хи тле ра су при пре ма ли за ви со ку поли ти ку, ме ђу тим, док је не мач ка цве та ла, ње го ва пар ти ја је оста ја ла на пе ри фе ри ји дру штве ног жи во та. ста ње се на гло проме ни ло чим је по че ла кри за.
од је се ни 1929. го ди не, по сле слома аме рич ке бер зе хар ти ја од вред ности иза зва ног од стра не сФр, по чи ње спро во ђе ње тре ће ета пе стра те ги је енгле скоаме рич ких фи нан сиј ских кру гова. зна чај но је то што вол стрит већ од 1928. г. по сте пе но по вла чи сво је кре дите из не мач ке, али ен гле ска бан ка, сФр и бан кар ска ку ћа Мор га на упра во по сле фи нан сиј ског ко лап са у сад до но се одлу ку да пре ки ну кре ди ти ра ње не мач ке, иза звав ши бан кар ску кри зу и еко ном ску де пре си ју у сред њој евро пи. ен гле ска је сеп тем бра 1931. г. од у ста ла од злат ног стан дар да, све сно сру шив ши ме ђу на родни плат ни си стем и пот пу но пре се кав ши фи нан сиј ски ки се о ник вај мар ској ре публи ци. Ме ђу тим, ка ко пи ше Ф. енг дал, у то вре ме је чак и ми ни мал но про ду жа ва
6 Sut ton A. Op. cit.; ста ри ков н. ко је при мо рао Хи тлера да на пад не на ста љи на. санктпе тер бург, пи тер, 2008, с. 7880.
ње кре ди та за ма ње из но се са свим мо гло спре чи ти не кон тро ли са ну кри зу већ у раној ета пи.7 али Хјал мар шахт је нео че кива но дао остав ку, а но ви пред сед ник рајхсбан ке Ханс лу тер, име но ван на зах тев М. нор ма на и Џ. Га ри со на (чел ни ка сФр), по слу шно се уз др жао од би ло ка квих дејста ва ра ди спре ча ва ња ко лап са ве ли ких не мач ких ба на ка.
Финансијеизиностранстваза то се са нсдап де ша ва фи нан сиј ско
чу до: пар ти ја у сеп тем бру 1930. г. услед ве ли ких при ло га ти се на, „и.Г. Фар бе нинду стри“ и кир дор фа до би ја 6,4 ми ли о на гла со ва, за у зи ма дру го ме сто у рај хста гу, по сле че га и по чи њу обил ни при ли ви из ино стран ства. Х. шахт по ста је глав на кари ка ко ја по ве зу је нај ве ће не мач ке ин дустри јал це и ино стра не фи нан си је ре.
у ок то бру 1931. г. у лон дон сти же а. розен берг, где се сре ће са нај ве ћим бри танским фи нан си је ри ма и би зни сме ни ма: са М. нор ма ном, са Хен ри јем де тер дин гом, чел ни ком „ро јал дач ше ла“, ко ји су Хи тлеру до 1933. г. одо бри ли 10 ми ли о на мара ка и, нај зад, са Френ ком с. ти арк сом, пр вим ли цем лон дон ске „шре дер бан ке“ по ве за не са њу јор шком „Џ. Г. шре дер бан ком“ и келн ском „и. Г. штајн бан ком“ у вла сни штву ба ро на кур та фон шре дера. Бан кар ска ку ћа шре де ра би ла је изу зет но ути цај на у свет ској фи нан сиј ској мре жи и ула зи ла у уза ни круг лон донских ку ћа ко је су ужи ва ле при знат ути цај у упра вља њу ен гле ском бан ком (ти аркс је од 1918. до 1945. г. био шре де ров опуно мо ће ник у ен гле ској бан ци). шре дер је
7 енг дал Ф. део ше стог по гла вља књи ге ви ли ја ма Ф. енг да ла „сто ле ће ра та: ен гле скоаме рич ка нафт на по лити ка и но ви свет ски по ре дак“.
имао те сне ве зе и са Мор га ном, и са рокфе ле ром, а ње гов зва нич ни пред став ник на вол стри ту би ла је прав на фир ма „сали вен и кром вел“ у ко јој су ра ди ла бра ћа Џон Фо стер и ален да лес (по след њи је био члан упра ве шре дер бан ке).
те ве зе на ци ста су има ле пре су дан зна чај по што је, ка да су се по сле 1931. г. ба рон фон шре дер и шахт обра ти ли воде ћим ин ду стриј ским и фи нан сиј ским маг на ти ма не мач ке тра же ћи по др шку нсдап, пр во пи та ње би ло сле де ће: а како ће ме ђу на род на фи нан сиј ска за јед ница и нор ман лич но при ми ти пер спек ти ву не мач ке вла де на че лу са Хи тле ром и да ли су спрем ни да по мог ну кре ди ти ма?
од го вор је био по твр дан и 4. јануа-ра 1932. године се Курт фон Шредеру својојкелнскојвилисастаје саА.Хи-тлеромифонПапеном. Томприликомје склопљен тајни споразум о финан-сирањуНСДАП,утовремеоптерећенеогромним дуговима. Том састанку суприсуствовалаибраћаДалес,штоњи-ховибиографиневоледаспомињу.8 а 14. ја ну а ра 1933. го ди не до ла зи до још јед ног Хи тле ро вог су сре та са шре де ром, па пе ном и ке пле ром, где је Хи тле ров про грам са свим одо брен. упра во ту је конач но ре ше но пи та ње пре да ва ња вла сти на ци сти ма и 30. ја ну а ра 1933. го ди не Хитлер по ста је рај хскан це лар. та да по чи ње спро во ђе ње че твр те ета пе стра ге ги је.
од нос ен гле скоаме рич ких вла да ју ћих кру го ва пре ма но вој вла ди по ста је крајње бла го на клон. ка да је Хи тлер од био да пла ћа ре па ра ци је, што је, при род но, дове ло у пи та ње от пла ту рат них ду го ва, ни ен гле ска ни Фран цу ска ни су од ње га зах
8 Mul lins E. Sec rets of the Fe de ral Re ser ve. Pu blis hed by the Fe de ral Re ser ve Bank of Bo ston in its se venth prin ting, 1982 / http://www.apfn.org/apfn/re ser ve.htm
Џ. П. Морган Хенри Форд
1/2010 l Двери српске l 55
те ва ле пла ћа ње. шта ви ше, по сле пу то вања Х. шах та, по но во до ве де ног на че ло рај хсбан ке, у сад у ма ју 1933. г. и ње го вог су сре та са пред сед ни ком и нај ве ћим банка ри ма са вол стри та, аме ри ка одо бра ва не мач кој но ве кре ди те у укуп ном из но су од ми ли јар ду до ла ра. а у ју ну то ком пу това ња у лон дон и су сре та са М. нор ма ном шах ту успе ва да по стиг не одо бра ва ње ен гле ског зај ма од 2 ми ли јар де до ла ра и сма ње ње а по том и пре ста нак от пла те ста рих зај мо ва. на тај на чин су на ци сти до би ли оно што ра ни јим вла да ма ни је по ла зи ло за ру ком.
по чет ком 1934. г. ка да су се нај ве ћи финан си је ри оку пи ли код М. нор ма на ра ди раз ма тра ња по ли тич ких при ли ка у европи, не мач ка је оце ње на као ста би ли шу ћа си ла, а ма ја исте го ди не нор ман је по сетио Бер лин ка ко би се до го во рио о тај ној фи нан сиј ској по др шци но вом ре жи му. Бри та ни ја је у ле то 1934. г. скло пи ла енгле сконе мач ки тран сфер ни спо ра зум ко ји је по стао је дан од осно ва бри тан ске по ли ти ке пре ма тре ћем рај ху, и крајем30-их година Немачка се претвара углавног трговинског партнера Енгле-ске. у исто вре ме ен гле ска об на вља још 1931. г. ус по ста вље ни мо ра то ри јум на от пла ту ду го ва по „до у со вом пла ну“ и свих сред ста ва ко је не мач ка ду гу је лондон ским бан ка ма. шта ви ше, М. нор ман је на ци сти ма аван си рао но ви за јам од 4 ми ли о на фун ти ра ди лак ше мо би ли заци је не мач ког ко мер ци јал ног кре ди та. ен гле ска је по зајм љи ва ла и при ват ним не мач ким кон цер ни ма по пут „и.Г. Фарбе нин ду стри“, при че му је Енглескабан-каинструираласвојеслужбеникеданеразматрају отворено тај проблем збогњегове поверљивости9. Банка Шреде-
9 пре па ра та Г.д. нав. де ло, с. 330. у ар хи ва ма бан ке је не мо гу ће про на ћи би ло ка ква све до чан ства о то ме.
ра се претвара у главног заступникаНемачкеуВеликојБританији,а1936.г.се њена филијала уЊујорку удружујесакућомРокфелерарадистварањаин-вестиционебанке„Шредер,РокфелериКо“,којујечасопис„Тајмс“назвао„еко-номскимпропагандистомосовинеБер-лин-Рим“.
услед то га је не мач ка до 1939. г. сво јим зај мо дав ци ма вра ти ла ма ње од 10% иностра ног ду га из 1932. го ди не, али су ме ђуна род ни фи нан сиј ски кру го ви ипак би ли вр ло бла го на кло ни пре ма на ци сти ма. по при зна њу са мог Хи тле ра, он је свој четво ро го ди шњи план сми слио на фи нансиј ском те ме љу ино стра ног кре ди та, те га за то ни ка да ни ма ло ни је бри нуо.
ути цај ино стра ног ка пи та ла у не мач кој у до ба на ци ста по чи ње да ра сте углавном на ра чун не по сред них ин ве сти ци ја. „стан дард оил“ ав гу ста 1934. г. ку пу је у не мач кој 730.000 ју та ра зе мље и гра ди ве ли ке ра фи не ри је ко је на ци сте снабде ва ју наф том. у исто вре ме се из сад у не мач ку тај но до пре ма нај са вре ме ни ја опре ма за фа бри ке ави о на у вред но сти од ми ли он до ла ра, на ко јој ће за по че ти про из вод ња не мач ких ави о на. не мач ка од аме рич ких фир ми „прат и вит ни“, „даглас“, „Бен дикс ав мејшн“ до би ја ве ли ки број вој них па те на та, и „Јун керс87“ се гра ди по аме рич ким тех но ло ги ја ма. америч ке ин ве сти ци је у не мач ку при вре ду до 1941. г. до сти жу 475 ми ли о на до ла ра. „стан дард оил“ у њу ула же 120 ми ли о на, „Џе не рал мо торс“ – 35 ми ли о на, итт – 30 ми ли о на, а „Форд“ – 17,5 ми ли о на.10
10 нај пот пу ни ју пред ста ву о раз ме ра ма фи нан сиј скоеко ном ске и по ли тич ке са рад ње аме рич ког и не мач ког би зни са ка ко у пред рат ним го ди на ма та ко и то ком ра та пру жа књи га ч. Хиг ха ма „тр го ви на с не при ја те љем“, на пи са на на осно ву ар хив ских до ку ме на та обе ло дање них то ком 19781980. г.
по себ но ва жну уло гу у обез бе ђи ва њу ве за из ме ђу фи нан сиј ских кру го ва сад и не мач ке игра ла је Бан ка за ме ђу народ не об ра чу не (БМо), на ста ла 1930. г. у скла ду с „Јун го вим пла ном“ об је ди ња вањем на по ра свет ских ба на ка ра ди ре гули са ња при ли ва и рас по де ле не мач ких ре па ра ци о них ис пла та. прем да је бан ка осно ва на ра ди кон тро ле опе ра ци ја дозна ча ва ња стра не ва лу те из не мач ке у ино стран ство, по че ла је да вр ши са свим су прот ну уло гу, пре тво рив ши се у ка нал за пум па ње аме рич ког и ен гле ског нов ца у ре зер во а ре на ци ста. до по чет ка дру гог свет ског ра та БМо са свим пре ла зи под Хи тле ро ву кон тро лу, прем да је на че лу упра ве бан ке аме ри ка нац то мас Ма китрик. на дах њи вач тог по ду хва та је исти онај Х. шахт ко ји се но сио ми шљу ствара ња та кве уста но ве ко ја би иуслучајусветског војног сукоба омогућила оп-станак веза између највећихфинанси-јерасвета.ЗатојеуСтатутБМОукљученчланкојиобезбеђујенеприкосновеностбанкебезобзиранаоколности:онани-јебилаподложнаниконфискацији,нистечају,ањенаделатностнијеподврга-ванаконтроли.
нај те шња фи нан сиј скоеко ном ска са радња ен гле скоаме рич ких и на цистич ких кру го ва пред ста вља упра во ону по за ди ну на ко јој је то ком 30их го ди на спро во ђе на по ли ти ка уми ри ва ња агресо ра и на ко јој се збио Мин хен.
да нас, ка да је свет ска фи нан сиј ска врху шка при сту пи ла спро во ђе њу пла на „ве ли ка де пре си ја – 2“ с по то њим пре ласком на „но ви свет ски по ре дак“, от кри вање ње не кључ не уло ге у ор га ни зо ва њу зло чи на про тив чо ве чан ства по ста је прво сте пе ни за да так.
Са ру ског пре ве ла Са ва Ро сић Извор: http://fondsk.ru
Монтагју Норман финансијери Хитлеровог доласка на власт
56 • Двери српске • 4/2009
64 Ватикан и фашизам66 Ри мо ка то лич ка цр ква пре ма
пра во слав ним Ср би ма 1941–1945. ВАТИКАН И ЗЛО
Италијански фашизам, најстарији фашистички покрет, настао је из различитих фактора социјалне и
привредне врсте, из кризе либералног парламента који се изнутра ослабљивао, и као непосредна последица рата. коначно, пропагирана је према унутра једна јако антилиберална колективистичка политика, а према споља један национални империјализам који је достигао врхунац у девизи „Mare nostro“, тј. територијалним претензијама унаоколо средоземног мора.
први фашисти били су фронтовски војници, који су глорификовали рат и патриотизам и били обухваћени у борбене савезе сличне добровољачким одредима, а такође су у политици задржали старе бојне методе, акције ударних трупа, чврсто организоване војне походе, при чему су освајали читава подручја и заузимали градове. допадале су им се авантуре, насиље, и моћ. Мусолинијев стари пријатељ, Габријеле д’ анунцио и слављени писац, предузео је већ 11. септембра 1919.
некакав препад на ријеку (која је некад припадала угарској, а сада Југославији) и, пошто су енглеска и француска посада на заповест својих влада одступиле, успоставио је на време од 16 месеци неку врсту оперске диктатуре са циркуским парадама, заставама с мртвачком главом, исуканим бодежима итд.; итало Балбо је марширао са „ватреном колоном“, десетинама хиљада црнокошуљаша – црно се носило као знак жалости за италијом – против Фераре и равене, заузета је Болоња, где је изнуђено повлачење префекта, затим и Болцано, пошто је државни комесар био приморан да се повуче.
додуше, фашисти су на изборима у јесен 1919. доживели тежак пораз. ипак, време им је дошло у помоћ: подивљале цене, штрајкови, фијаско деценијама водећих либерала, немоћ демократије и – као и увек – нејединство левице. док су невоља и беда, инфлација и незапосленост расли, одстрањивани су социјалистички општински функционери и посланици, предузимане „казнене
експедиције“, спаљиване противничке новинске редакције (мећу њима зграда социјалистичког листа „Avanti“, чији је директор пре рата био Мусолини). народни домови и културни кружоци су разарани, задруге и синдикати распуштани, проминентни социјалисти угрожавани, пребијани, убијани, али, у исти мах су племство, војска и свештенство умиривани изјавама лојалности и придобијани граћански и великограђански кругови. сви они су се мање бојали фашистичких банди него узвика „Viva Lenin“ који су се орили италијом, бојали су се комуниста, који су се организовали и реактивирали делове радништва и од конгреса у ливорну, јануара 1921, постали посебна партија.
при том су „фасци“ нарасли само од октобра 1920. до октобра 1921. од 190 на 2.200 и имали већ 300.000 црнокошуљаша. либерални премијер Ђовани Ђолити, један од најзначајнијих италијанских политичара столећа, који је стално тактизирао између деснице и левице, покушао је додуше 1921. да савезом са фашистима
Карлхајнц Дешнер, Политика римских папа у 20. веку
УлогаВатиканаудоласкунавластфашистаинацистаКада је Мусолини од папе добио све што је хтео, тј. тоталитарну фашизацију државе, како је сам говорио, тада је и папа морао добити своје. У Ватикану су били сигурни у поглавицу фашиста. „Знао сам“, тако је признао сам Гаспари, „да бисмо од Мусолинија, ако доће на власт, добили што год хоћемо.“
1/2010 l Двери српске l 57
апсорбује фашизам (и истовремено ослаби социјалисте и католике). али, мада су изборни успеси фашиста остали скромни – 35 посланика од укупно 535 – терор је још нарастао и попримио размере каквих није било ни у једној другој земљи европе. све разјареније „вртео се ланац убистава, силовања, разбојништава и паљевина; већ су, без икакве провокације, убијани политички противници, где год би их срели. цела државна власт гледала је то, међутим, скрштених руку и свој ауторитет прећутно је уступила фашистима“.
у ствари, влада је трпела то вршљање, беспомоћна и сметена ако не чак и благонаклона. од војске наоружан, од полиције штићен, од правосуђа неузнемираван, од индустрије и посебно земљопоседника финансиран, терор, „не много другачији од масакра“, попримио је „гигантске димензије“ и био уз уобичајене тираде о миру и љубави, потајно благословљен од папе. све друго пре него случајност јесте чињеница да је фашизам настао управо у центру римског католицизма.
да ли је већ Бенедикт XV директору миланског листа „Popolo d’Italia“ – у коме се Мусолини за време рата профилисао својим делом радикалним, делом револуционарним, делом националистичким захтевима указао „особите знаке своје наклоности“, није сасвим сигурно. али, то је утврћено за његовог наследника пија XI.
додуше, „света столица“ је сасвим одбацивала фашизам у његовим почецима, те „будалине“ „које наступају многоструко горе од социјалиста..., чији насилнички поступак мора водити граћанском рату“.
Међутим, насиље за курију није био разлог осуде. папе цене насиље када се примењује у њихову корист.
/.../
Папауништавакатоличкустранку
странку „Partito popolare Italiano“ је 18. јануара 1919. основао сицилијански духовник луиђи стурцо. потпредседник општине калтађироне и генерални секретар католичке акције стајао је теолошки на десници, али политички је ипак одбацивао дотадашњи савез католика с конзервативцима. ватикан, који је стурца крајем 1918. године овластио да оснује PPI (народна партија италије) и укинуо свој сопствени „non expedit“, тј. дрску изборну забрану католицима под претњом екскомуникације, борио се с том новом странком не само против либералне државе, него и од рата и поратне невоље растућег социјализма и брзо надолазеће „црвене плиме“. али ако су „пополари“, из пропагандних разлога наглашавали своју потпуну политичку независност од папе, претеривали су много са тиме, упркос извесним тенденцијама ублажавања.
пошто су стурцове присталице долазиле нарочито из сеоских подручја, где је он имао више утицаја од социјалиста – јер управо је на селу, као што признаје „приручник за црквену историју“ (Handbuch der Kirchengeschichte), „социјална беда“ подржавала „површно очување религије“, он се заузео за извесну социјалну оријентацију, за аграрну реформу, поделу земљишног велепо
седа, унапређивање ситне својине, при чему је добро контактирао са умереним синдикатима, штавише, заједно се са социјалистима борио за осмочасовни радни дан. коалиција с њима није запела на социјалним питањима, него на проблему школства и коначно на папином вету. његов државни секретар је ипак већ 1919. године, након што је стурцо сигналисао своју спремност за заједнички наступ са социјалистима, поздравио повратак либерала нитија на власт и рекао: „пустио сам да партито пополаре добије један мали шамар. игра коју су пополари (народњаци) водили била је пресмела.” ватикан је одбацио свако повезивање са социјалистима пошто социјалисти нису били само антиклерикални, него уопште антихришћански и антирелигиозни.
католичка народна партија италије, која је опонашала немачку странку центра, постала је „пресудан језичак на ваги“, премда ни она – најпре потиснута од либералног система, а онда од фашистичког – није била у стању да спроведе своју црквену и културну политику. Године 1919. када су социјалисти од три и по милиона уписаних бирача добили за себе 1.840.593, католичка странка је ипак освојила 100 посланичких седишта, 1921. године чак 107, а 1922. седела је заједно с фашистима у влади. али, „дуче“ је хтео диктатуру и зато су му стурцови католици требали исто тако мало као и Хитлеру касније „центар“ прелата каса. сам Мусолини је преузео многе црквенополитичке тачке из програма пополара, а њих вештим тактизирањем гурао и даље ка савезништву на левици. а пошто је ку
Пије XI Пије XII
58 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
рија од фашиста – чије је препаде, пљачке, убиства понекад гласно оптуживала, али потајно желела могла да очекује много радикалнију борбу против својих либералних, демократских и комунистичких противника, подупирала је Мусолинија обезвлашћујући све више стурца.
већ 22. октобра, недељу дана пре фарсе „марш на рим“, ватикан је наредио италијанској хијерархији да се не поистовећује с католичком странком, него да остане неутрална, што је могло једино да има смисао осујећивања њених коалиционих стремљења. и ускоро после стурцовог успеха с пролећа 1923. године на торинском националном конгресу његове странке, монсињор пучи захтевао је од њега да не прави неприлике црквеном ауторитету.” Још увек се веровало да су пополари у стању да у савезу са социјалистима сруше фашисте, како је августа 1924. мислио језуистки часопис „Civilta Cattolica“. али лист (који је готово увек заступао мишљење папске столице и уопште више зависио од државног секретаријата него од језуитског генерала) прогласио је сарадњу са отвореним непријатељима хришћанства неповољном, несврсисходном и недозвољивом („ne conveniente, ne opportuna, ne lecita“).
уистину, стурцо je стајао на путу сарадње између фашизма и курије. због тога је ова 1923, када се у „Centro nacionale“ међу католичком аристократијом већ образовала једна фашистичка партија, изнудила његову оставку на положај партијског секретара, а маја 1924. и његов иступ из председништва. у септембру је папа лично и јавно осудио коалицију народне странке са социјалистима верним уставу. октобра је стурцо, с другим истомишљеницима, морао у изгнанство (у париз, лондон и њујорк, пре него што се, тек 1946, вратио у италију), и тако је био елиминисан најопаснији супарник фашизма у борби за власт и отпочело распуштање партито пополаре.
као што је ватикан, десет година касније, дигао руке од католика Брининга и „центра“, тако је и сада напустио католика стурца а ускоро потом и његову странку. свештеник који је заступао социјални етос што је барем земљопоседницима изгледало као „црни бољшевизам“ а и одлучно је тежио еманципацији лаика од клера у политици, такав свештеник није могао наћи милости код једног папе који се ничега више није бојао од левице, а такође се неуморно борио и против либералног лаицизма. то утолико мање што његовој странци ни решење „римског питања“ није било довољно битно и што су пополари, на горко незадовољство римске столице, одбили да у свој програм унесу помирење државе и цркве.
али, пије XI је инсистирао на томе. а и Мусолинију је conciliazione, измирење с папством, било потребно ради унутрашњеполитичке стабилизације као и за његов спољнополитички реноме. пошто је, владајући најпре с фашистима у мањини, 1923. избацио католике из кабинета, Мусолини је борбом против левице и либерала, концесијама у корист католичких школа и другим љубазностима, задобио даљу благонаклоност куријалне хијерархије, а постепено чак и многих католика. па су већ тада „највиши заступници цркве пре свега они који су били упознати с политичким плановима новог папе инсценирали пропагандну кампању за Мусолинија која се већ граничила са ентузијазмом“.
а при том је умрло неколико хиљада италијана од фашистичког терора.
/.../
ВатикануслучајуМатеотиФашисти су 10. јуна 1924. ликвидирали
младог професора кривичног права и вођу социјалиста, једног од најоштријих Мусолонијевих противника Ђакома Матеотија. пореклом из богате породице земљишних велепоседника, Матеоти је помагао сиромашним сељацима своје покрајине жртвујући целокупни свој иметак. и захваљујући свом познавању финансија и привреде, неумољиво је критиковао, упркос тиранији и претњама, Мусолинијеву финансијску и економску политику, штавише, на скупштинској седници од 30. маја 1924, у свом последњем говору, документовао је владину изборну превару помоћу безброј случајева насиља и корупције. наравно, тиме је политичар изрекао своју сопствену смртну пресуду. отет је 10. јуна у риму од фашистичке терористичке банде познате под називом „чека“ и убијен. крвави злочин узбудио је целу италију и свет далеко изван њених граница. како доказују документи, злочин је (католички листови су га касније стављали на терет слободним зидарима) наредио лично Мусолини. чак је и кардиналдржавни секретар две недеље после убиства признао „извесну одговорност“ (una certa responsibilita) „дучеа“, „јер је овај морао знати шта се збива у министарству унутрашњих дела“, и није тајио да примена насиља има корена у суштини фашизма.
криза око Матеотија била је најтежи унутрашњи потрес у фашизму између 1922. и 1943. године, значајнији него и „марш на рим“. чинило се да је Мусолини на крају, нагло, остао усамљен „као болесник од куге у пустињи“ и тражило се од краља да га смени. кратко време претило је његово развлашћење и слом покрета. антифашистички посланици су у
знак протеста, напустили скупштину, али, упркос поразним доказима, нису добили очекивану подршку круне. у ватикану су изјавили: „све зависи од исхода процеса Матеоти.” ипак, пије XI је опет стао на „дучеову“ страну, ускратио је пријем Матеотијевој удовици, а курија је дала „све од себе... да би деловала умирујуће“. дубоко узбуђени „Osservatore Romano“ призивао је 25. јуна опасност која од раздражености народа прети делатности правосућа. Јер, ако би оно увидело да је угрожен опстанак државе, тешко да би се усудило да иде до краја. папски дворски лист је чак ширио тврдњу да би било равно свесном „кобном скоку у неизвесност“ ако би се сада фашисти најурили. а четири седмице касније, 19. јула, језуитске куријалне новине „Civilta Cattolica“ писале су да би „манифестација“ (у част Матеотијеву) „још достојанственије прошла да новине и говорници... том приликом нису с неподношљивим расипништвом употребљавали свете речи које нису доликовале сећању на делатност и идеале жртве, чија се успомена славила“, пошто се радило о човеку „који је хтео да се бори под другим симболима а не под оним мира и праштања“. тај ватикански лист се није устручавао да тврди ни ово: „ако би се могло продрети у савест оних који организују те јавне манифестације туге и пијетета, видело би се да су они проливали само крокодилске сузе...”
папа и Гаспари су непрекидно величали Мусолинија као човека који је напросто незаменљив, јер спречава комунизам у италији и поштедео је нацију грозоте граћанског рата. „увек наново папа и његов државни секретар говорили су тих година о великим и спектакуларним заслугама Мусолинија за нацију и земљу и нема сумње да су они у њему и даље видели човека провићења, једног од оних људи које благонаклоно провићење, с времена на време, поклања једној нацији. крајем 1925. године могло се говорити о још више растућем признању према Мусолинију у ватикану.” ужаснуто се питао „Osservatore Romano“ након једног атентата на фашистичког боса шта би се догодило да је покосио онога „који једини поседује морални престиж и њиме влада ситуацијом“.
тај официјелни куријин лист је потврдио морални престиж убици хиљада људи, и он је сада, крајем 1925. и током 1926, на основу закона „leggi fascistissime“ свога министра правосућа алфреда рока, отимао за себе све више диктаторских овлашћења па је дошао у потпун посед извршне власти, забранио тајна друштва, штампу ставио под своје туторство, антифашистичкој делатности у иностранству запретио одузимањем држављанства и имовине, итд.135 а кардинал Мери дел вал
1/2010 l Двери српске l 59
захвалио је 31. октобра 1926. Мусолинију, „што чврсто у рукама држи узде италијанске владе и што је, са јасним погледом за будућност, желео и жели да се религија респектује, цени и извршава. видно заштићен од Бога, мудро је окренуо судбину нације на добро и у свету ојачао њен углед.” а сама његова светост обзнанила је 20. децембра 1926: „Мусолини нам је послан божанским провићењем!” – то је једна од бројних похвала папиних зликовцу које имају утолико већу тежину, што је управо пије XI стално наводио да треба да „каже две речи мање него једну превише“.
Године 1926, пошто су распустили католичку народну странку, забранили либерале и социјалисте који су управо били добили преко педесет процената свих гласова, сузбили њихове новине и позатварали њихове воће (генералног секретара католичке странке алчиде де Гасперија осудили су 1927. на четири године затвора, потом је био исписивач картица у картотеци ватиканске библиотеке а након рата демохришћански шеф владе) укратко, када је Мусолини од папе добио све што је хтео, тј. тоталитарну фашизацију државе, како је сам говорио, тада је и папа морао добити своје. у ватикану су били сигурни у поглавицу фашиста. од преговора кардиналадржавног секретара с Мусолинијем у јануару 1923. у вили председника ватиканске банке, грофа сантучија, „знао сам“, тако је признао сам Гаспари, „да бисмо од тог човека ако доће на власт добили, што год хоћемо“.
ЛАТЕРАНСКИУГОВОРИоно што протест четири папе није пос
тигао код либералне државе, то је пију XI успело код фашистичке, јер њој је и надаље требала потпора онога који ју је довео на власт. ипак, док је папа видео поновно враћање „италије Богу и Бога италији“ латеранским уговорима, дотле је Франческо нити пређашњи премијер који је фашизам коректно назвао „продуктом састављеним од клерикализма и милитаризма“ видео угашени двестагодишњи унутрашњеполитички развитак и укинуту духовну независност земље – „капитулацију италијанске владе“. Јер, „какве користи има италијанска држава?”, питао се нити (који је након фашистичких напада и покушаја атентата емигрирао 1924, а 1943. године пао у руке есесовцима; после рата још је наступао као противник натоа). „ништа осим признања фактичких односа постојећих од 1870. године. ко је икада могао веровати да ће папа опет владати римом. ЧакиусамомВатикану нико на то није помишљао.тридесет година сам са водећим личностима цркве разговарао о римском питању. нико није озбиљно од мене захтевао рим или, само и делић италијанског тла. али, шта је сада ватикан фактички добио? Једну додуше веома малу територију, али признату као суверену државу. осим тога, добио је једну своту чији је износ јединствен у историји цркве...., капитал једне светске банке.”
нити, о коме је курцио Малапарте, под Мусолинијем уредник новина „Stampa“, писао: строги, праволинијски, пристојни нити је представљао протестантски мо
рализам, али италији сада треба „католички иморализам да би постала велика“. нити, негдашњи редовни професор финансија у напуљу, продужава: „Ја сам једини човек који изван ватикана познаје финансијско стање цркве. чак поседујем документа о њеним тачним расходима и приходима. Био сам министар финансија за време рата када су контролисани приходи различитих фондова. Био сам премијер када је уведен порез на капитал. немам право да објавим исправе које нису намењене јавности али свакако имам право да кажем да јетообештећење, које је беспримерно у целој историји, апсолутно необјашњиво.”
црква је тријумфовала. папство се победоносно подигло, из дебакла од 1870, са силно пораслим угледом. дана 13. фебруара 1929. папа је пред студентима католичког универзитета хвалио Мусолинија не само као човека „који је слободан од предрасуда либералне школе“, него опет такође и као онога „што нам га је провиђење послало“. приликом једног пријема дипломатског кора прогласио је себе „крајње срећним“, изјавио је да је то најпријатнија и најрадоснија аудијенција коју је икад дао, сада је такође наредио клеру да на крају дневне мисе читају молитву за краља и фашистичког главешину („Pro Rege et Duce“) – и доделио, више ради фамилијарног заокружења великог посла, наследну титулу грофа своме брату Ферму (који га је, такоће и приватно, ословљавао само у трећем лицу, уз титулу „свети оче“ и „ваша светости“). ипак, у начелу он је примао, како „не би допустио да настане
Потписивање Латеранских уговора, 1929. година
60 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
нека сумња у непотизам..., своје сроднике, не у приватном стану, већ у службеним просторијама за пријем“.
у свим већим градовима италије уприличена су нарочита свечана богослужења у присуству проминентних прелата, високих партијских воћа и војних лица. Фашистичке и црквене заставе вијориле се једне поред других, музичке капеле свирале су националну химну и црквене песме. скоро сви бискупи одушевљено су поздрављали догаћај, узносили су у проповедима папу и Мусолинија, а кардинали су писали његовој светости да Мусолини влада „по налогу божанског провиђења,” што за пија XI тешко да је била нека новост. ипак, ако се каже – пише његов некадашњи секретар – да је италија тада „дала својој радости један тако експлозиван израз као ретко када или још никада у својој историји, онда је то само магловита ознака за оно што се дешавало у стварности. не само у градовима и великим општинама, већ, такоће и у најзабаченијим селима алпа и апенина приређиване су манифестације и бакљаде радости због помирења. снег и зимска хладноћа нису сметали и славило се до дубоко у ноћ. сва звона италије сјединила су своје гласове у једно дуготрајно звоњење. сигналне ватре су зрачиле с брда, певало се и плакало од радости и грлило се као да се слави породични празник. тако присно су у италији повезане вера и љубав за отаџбину.”
ватикан је био преплављен телеграмима – толико, да их је пошта, ради уштеде у времену, одашиљала незатворене, курија је запослила персонал за испомоћ,
самом папи су читали радосне поруке тек делимично и летимице, при чему је уосталом нагласак више стављан на пошиљаоца него на убитачно монотони садржај.
наравно, такође се захваљивало и „дучеу“, којега је сам „свети отац“ опет назвао „посланим од провиђења“. кардинал аскалези од напуља, који је, касније, једном процесијом узвисио разбојнички напад на абисинију, хвалио је сада Мусолинија као обновитеља италије. а кардинал ванутели, декан „светог колегијума“, изјавио је дописнику „North American Newpapers Alliance“, штрут: „Ja сам велики обожаватељ прослављеног Мусолинија, државника гвоздене воље и надмоћног разума, који је ступио у наслеђе римског духа и римске величине.”
ипак, није славила и благодарила само италија. Фашизам је уживао управо „око 1930. године раширене симпатије међу католицима и конзервативцима целога света“.182 и један од тих узбуђуних и узбудљивих честитарских усклика, који је Мусолинија уверавао да ће његово име бити златним словима уписано у повесницу католичке цркве, дошао је из келна од конрада аденауера, док се карл фон осјецки сасвим непотребно бринуо у берлинском листу „Weltbuhne“: „Фашизам је чудовишна, али такође и орочена сила. шта ли ће папство започети када се она једном сломи?” али одговор је већ био ту, чврст као стена петрова: оно ће се повезати с победницима фашизма. и потом са победницима победника. Ad infinitum.
са др аденауером клицала је цела верујућа немачка. за њену католичку штампу братимљење ватикана и фашизма било је „највећи и најсрећнији догађај који је светска историја доживела у току читавог једног века“, „час Божји“, Мусолини је пререзао Гордијев чвор, он је „александар тога дела“, „световни понтифекс италије“, „огањ добре воље“, „геније политике“, велики државник кога „италијански клер обожава“ јер је „цркви скинуо ланце“ и „на стег фашизма за неколико година уписао беспримеран успех коме се италијанска народна странка могла надати тек за неколико деценија“, итд. /.../
ХитлериВатикансам Хитлер је тада такоће мислио да
ако католичке странке и надаље подржавају демократију, онда је то у противречности с духом латеранских уговора. „тиме се ти органи усућују да из партијскополитичких разлога подвргавају коректури поглед на свет светог оца.” Хитлер није само рекао: „све што италију данас јача, иде у нашу корист. стога најсрдачније поздрављамо садашњу регулацију у италији“, него такоће: „али ако курија данас закључује мир с фашизмом, то онда доказује да ватикан поклања поверење том политичком систему.” па ће из тога закључити: „... ако црква данас с фашистичком италијом долази до споразума који би био неспојив с либералном демократијом, онда је тиме несумњиво доказано да је фашистички мисаони свет у ближем сродству с хришћанством него
Нацистички поздрав римокатоличких свештеника, Берлин, 1933.
1/2010 l Двери српске l 61
јеврејсколиберални, или чак атеистичкомарксистички, с којим се данас тзв. католичка партија центра осећа толико везаном, на штету свеколиког хришћанства и нашег немачког народа.”
заиста, папа је 1933. пустио, „тзв. католичку партију центра“ да падне. као што је у италији одстрањивањем католичких пополара прокрчио Мусолинију пут до диктатуре, тако је и у немачкој припомогао Хитлеру да доће до неограничене власти преко каснијег папског коморника фон папена, прелата каса и распуштањем центра, као најстарије католичке странке европе. /.../
УништавањеСтранкецентраполитику курије према Хитлеру као и
према Мусолинију одређивали су страх од јуриша комунизма и социјализма широм света и нада у конкордат. с једне стране, имајући пред очима највећи прогон хришћана новијег доба у русији, а с друге у немачкој спектакуларне Хитлерове успехе с почетка тридесетих година, за вазда опортунистичко папство, које живи и преживљава од прилагођавања најјачима, одлука и није могла испасти друкчије него што је испала. ватикан се не клања ничему толико као успеху. па ако и није имао никаквих симпатија за расну идеологију нациста – премда тешко да га је баш могла одбити борба против Јевреја, које су његови људи ионако ловили већ близу две хиљаде година па ма колико да му је био мрзак дивљи антиклерикализам једног розенберга, штрајхера и других партијских главешина, ипак се Хитлер лично, стално поново, постављао на тло хришћанства и сигнализовао своју склоност да сарађује с црквама (в. стр. 223). па пошто је он, исто тако без разликовања као и рим, али још одсечније побијао комунизам, социјализам и уопште сваку левицу и либерале уз то, зашто му се не би требало приближити и с њим се повезати?
већ у лето 1924. је пастор од меродавне ватиканске стране упитан да ли се ватикан сада може упустити с Хитлеровом партијом, „која тврди да је прекинула са (строго антиримским) лудендорфом“ и „преко једног посредника изразила жељу да ступи у додир с ватиканом“. пастор наглашава да је та жеља „упућена ватикану“ по једној „свакако веома поверљивој личности“. и веома дипломатски одговара тај историчар папа, да се „једна таква жеља тешко“ може „одбацити а limine“, али он ипак саветује „највећу опрезност“, као и „мишљење кардинала Фаулхабера“.
дана 25. новембра 1931. чехословачки посланик при папској столици, радимски, јавља о контактима између нациста и ку
рије; они се овој нуде као савезник против комунизма и слободног зидарства, а државни подсекретар пицардо држи се повољно према том приближавању, препорученом од берлинског бискупа шрајбера.
као „световна рука“ његове политике у немачкој папи је служила странка центра. њен воћа, вилхелм Маркс, терцијарац доминиканског реда, три пута канцелар немачког рајха, није правио ниједан политички корак а да претходно није питао пачелија; на тај начин странка је постала нунцијев инструмент. његов утицај порастао је још више када је с њим блиско спријатељени и њиме одушевљени свештеник лудвиг кас аванзовао, децембра 1928, за председника центра. кас, професор црквеног права у триеру и Бону, папски кућни прелат (1921) и апостолски протонотар (1930), борио се, као спољнополитички експерт своје фракције, против покушаја да се немачки захтеви остварују стрпљивим преговарањем. при том је стајао у истом фронту с вођама деснице, Хитлером и Хугенбергом, бившим председником круповог директоријума, који је од октобра 1928. предводио немачку националну народну странку и 1931, са „челичним шлемом“ и нацистичком партијом, образовао „Харцбуршки фронт“ као савез „националне опозиције“.
преко каса, који је поново проводио одмор са пачелијем у швајцарској и такође био пријатељ са прелатом зајпелом, планером католичког царства у средњој европи (в. стр. 244), ватикан је добио сада центар сасвим у руке. „нижа партијска места то нису знала, осећала су само да се странка усмерила у једном још реакционарнијем и још националистичкијем правцу. нису знали да њихова странка треба да служи само једној сврси: разарању демократије и уништењу радничког покрета помоћу успостављања диктатуре која би требало да се бори против комунизма и респектује интересе цркве.”
али кас, проводећи по читаве недеље поново у риму, и његова партија имали су „кључно место у немачкој политици“. осим тога, центар је дао низ католичких канцелара рајха, који, међутим, управо тада, сасвим различито од бонског професора црквеног права каса, никако нису помишљали да буду већи католици од папе и пре су изазвали живо разочарење у ватикан“.
Мислило се да је пија XI, који је стање на истоку познавао као својевремени очевидац, више водио његов крути антикомунизам, а његовог државног секретара пачелија, творца конкордата с Баварском, пруском и Баденом, нада у крунидбу целине, у општенемачки конкордат, који му је упркос неуморном труду, до тада стално ускраћиван. Било како
било, обојицу је, више или мање, покретало обоје. и један и други су настојали да странци центра огаде коалицију са социјалдемократима, на којој је још почивала извесна стабилност немачког парламентаризма. пије XI је и у италији ригорозно пресекао сарадњу измећу католичке странке и социјалиста. а сигурно је и папа желео онај општенемачки конкордат који његов славољубиви и успехом размажени државни секретар јамачно ниједног тренутка није заборављао. да је пачели сада, почетком тридесетих година, покушавао да оствари и конкордат баш на питању армијског бискупа и војног душебрижништва у војсци рајха, не треба да чуди јер се он касније и те како уздао у победу немачког оружја, поготово што је и тадашњи „намесник Христов“, а сасвим сигурно не само тадашњи, поседовао нескривену љубав према војсци (в. стр. 203).
државни секретар је сада испословао – преко немачког министарства иностраних дела, што је поприлично чудновато – именовање прелата каса за посебног опуномоћеника. па овај му је пружио „већ толике успешне услуге“, коментарисао је баварски посланик при ватикану марта 1930. а пошто је, уз то католик и политичар центра Хајнрих Брининг 28. марта постао канцелар рајха, пачели је одлучно кренуо ка свом старом, великом циљу, општенемачком конкордату. поставио је своје претеране захтеве, пре свега, опет, у погледу школског, брачног и финансијског проблема.
али стање у немачкој, где је било преко четири милиона незапослених, где су индустријске поруџбине тешко стагнирале, а банке биле у великој кризи, било је толико очајно да ни сами католички центрумашки политичари, који су владали без парламентарне већине, али уз толеранцију социјалдемократске партије немачке (спд), нису изашли у сусрет енормном конкордатском славољубљу курије; јер, би у том случају, осим отпора левице, навукли на себе и „furor protestanticus“.
на ускрс 1931. центрумашки политичар и министар унутрашњих послова Јозеф вирт, боравио је у риму. он је 1921/22. године био канцелар коалиције центра, социјалдемократске партије немачке и немачке демократске странке и увео је после убиства свог министра иностраних послова, код радикалних десничара омрзнутог валтера ратенауа, законодавство о заштити републике под девизом „непријатељ стоји десно“ (и заступао још и после другог светског рата немачку неутралну политику). приликом његове аудијенције у ватикану 1931. пије XI је енергично захтевао напуштање коалиције са социјалдемократама у пруској,
62 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
на шта је вирт коначно, „веома узбуђен“ напустио папу.
кад је ускоро потом, 8. августа 1931, католички центрумашки политичар, канцелар рајха и министар спољних послова Хајнрих Брининг говорио с пачелијем, дошло је до потпуног раскида. док се Брининг суочавао са и даље растућом војском незапослених, опадајућом привредом и радикализовањем целокупног политичког живота преко националсоцијалиста и комуниста, пачелију су ти унутрашњеполитички проблеми били, као и увек, потпуно безначајни. њему је, пре свега, било стало до питања војног бискупа и, уопште, обезбеђења црквеног права конкордатом. „рекао сам му“, извештава Брининг о дијалогу вођеном у пачелијевим приватним одајама, „да је мени као католичком канцелару немогуће, с обзиром на напетости у немачкој, да уопште приступим том питању. Готово све немачке земље од значаја већ имају конкордате, а са осталима се стоји у изгледним преговорима.” канцелар је указивао на неразумевање протестаната и левице, али то очевидно није пачелија дирало, већ је захтевао да Брининг „мора баш с обзиром на општенемачки конкордат да образује владу деснице(!) и при том постави услов да одмах буде закључен конкордат“. „како год да је тај предлог изгледао изненађујући“, пише тибингенски теолог шолдер, „ипак се тако потпуно уклапао у политику кардинала да се у немачкој свим средствима и по сваку цену осигура канонско право конкордатом. више од деценију он је свим силама радио у правцу тог циља. сада је наста
ла нова политичка ситуација и пачели је био одлучан да је искористи, као што је увек покушавао да искористи политичке ситуације.”
када се онда говорило о протестантским црквеним уговорима, пачели је изјавио да је немогуће „да један католички канцелар закључи протестантски црквени уговор“. а када је Брининг оштро одвратио да већ према уставу, на који се заклео, он мора да заступа интересе верујућег протестантизма на темељу потпуне равноправности, кардинал је осудио „сада целу моју политику“. Још исте вечери саопштио му је Брининг кратко своју одлуку „да питање војног бискупа и конкордата уопште пусти да мирује“, при чему је иронично изразио наду, „да ће ватикан већи успех имати с Хитлером и Хугенбергом него с католиком Бринингом“.
томе су се монсињори такође надали. већ децембра 1931. барон ритер је известио своју минхенску владу о једном разговору с папом, при чему је овај кудио груби пропуст националсоцијалиста „што се нису споразумели с бискупима у немачкој када су се ови нашли примораним да због широко распрострањених, према цркви непријатељских начела партије, упозоре вернике пред њом“. то додуше отежава свако приближавање, али папа је ипак разматрао извесну сарадњу, „можда само привремено у одређене сврхе“.
разуме се, при свим тим одмеравањима куријална борба против комунизма и совјетског савеза играла је прворазредну улогу. та управо је пије XI својевремено говорио ритеру „с озбиљном бригом о посвуда претећем бољшевизму..., који
ће, ако би му успео да пробије немачку брану, преплавити целу европу“. папа је консеквентно пледирао за заједнички наступ центра и Баварске народне странке с националсоцијализмом. и слично се у лето идуће године изјаснио државни секретар пачели, кога је у исходу избора у немачкој највише узнемирио изненађујући пораст комуниста. све ваља учинити „да се културни бољшевизам, који ступа иза комунистичке партије, задржи далеко од немачке“. „ради сабирања нужних одбрамбених снага“ једна нова коалиција у рајхстагу мора се оријентисати „више удесно“ и укључити десничарске партије међу које су спадали и нацисти.
Брининг који је тада, у јесен 1931, пребацио пачелију да „не препознаје природу националсоцијализма“, покушао је у растућем хаосу да брани републику против свих екстремиста једном „санационом политиком“ која је, међутим, заоштравала кризу. али, при томе је он, који је био обожаватељ Мусолинија, већ штитио чиновнике наклоњене нацистима и није хтео да угрози коалиционе преговоре између центра и NSDAP, између осталог и у Хесену.
Брининг је више пута преговарао и с Хитлером, вероватно ради прихватања нацистичких министара у свој кабинет. па ако се и није отишло толико далеко, ипак се у јесен 1931. канцелар јавно захвалио нацистима и њиховом „вођи“ за „љубазност“ с којом су се понашали према њему, упркос свој критици, док је Хитлер, са своје, стране показао да је Брининг оставио „дубок утисак“ – несумњиво због његове обмане савезника и огромног
Кардинал Пачели (седи у центру, касније Папа Пије XII) на потписивању Конкордата 20. јула 1933. у Риму. С лева на десно: немачки прелат Лудвиг Кас, немачки вицеканцелар Франц фон Папен, секретар за ванредне црквене послове Ђузепе Пицардо, Алфредо Отавиани и Рајх министар Рудолф Бутман.
1/2010 l Двери српске l 63
програма наоружања. наиме, католички канцелар, који је у светском рату учествовао као пешадијски официр, потајно је спроводио немачко поновно наоружавање, а нарочито унапређивање ратног ваздухопловства. „ваздухопловнлм одељењем“ његовог министарства саобраћаја руководио је исти онај капетан Бранденбург, који је деценију касније меродавно суделовао у предвођењу летачких напада на лондон. ваздухопловне фирме као Јункерс и Хајнкел држава је већ снажно субвенционисала, војни летачи школовани су у 44 илегална образовна логора, а у трезорима су лежали разрађени планови бомбардовања лондона, париза и Мажиноове линије.
сваких 100 марака издатака немачког рајха расподељивано је 1932. овако:
42,42 рМ за последице и припрему рата.
23,60 рМ за благостање (и помоћ). 15,02 рМ за школство. 12,08 рМ за управу.5,65 рМ за текуће дугове.0,81 рМ за становање и насељавање.0,42 рМ за образовање.државни издаци за последице и при
прему рата, 42,42 рМ, и за образовање, 0,42 рМ, стоје како у реалистичној тако и у логичној релацији. Јер, зашто образовати људе који ће опет (и увек опет!) бити послани на клање? или друкчије речено: да ли би људи дозволили да буду убијани за хазардере и гангстере када би били образовани и критички информисани?
Католици,гласајтезаХитлераБринингов уставнополитички и спољ
нополитички циљ није било одржање демократије него поновно успостављање монархије, и то у њеној старој потпуној моћи; затим, не само војна равноправност немачке, него и – најпре наравно визионарски коначни циљеви – ревизија немачке источне границе, можда чак једнога дана, као наследство некадашње дунавске монархије, и вођство Југоисточне европе. „та спољна политика дала је, мада ненамерно, снажан допринос унутрашњеполитичкој фашизацији немачке, створила међународне претпоставке за Хитлеров кабинет и омогућила прве спољнополитичке кораке националсоцијалистичке немачке.”
нико, наравно, не сумња да је католички центрумашки канцелар Брининг, такође члан једне елитне религиозне организације, одржавао блиске контакте с најразличитијим институцијама своје цркве: од прелата каса, кога је увек обавештавао о својим разговорима с Хитлером, до самостана, с којима је за време Брининговог канцеларства постојала чак једна посебна повезаност.
приликом разговора са заступницима редова било је присутно не мање од 22 политичара канцеларије рајха, министарства иностраних послова, министарстава рајха за унутрашње послове и финансије, као и пруских министарстава просвете и вере, финансија и трговине. а бивши адмирал Бенке реферисао је подробно „о значају немачке обавештајне службе(!) у иностранству и из иностранства и о суделовању католичких редова у том раду, значајном за немачку отаџбину“. на једном другом заседању, приређеном 1932. у штајлеријанском самостану св. августина код сигбурга, које је потпуно стајало у знаку антикомунизма, говорио је духовник конрад алгермисен, руководилац апологетског децерната при централи католичког народног друштва, о „опасностима бољшевизма по немачку“.
у међувремену број незапослених примицао се броју од пет милиона, осиромашење маса постајало је све горе, крупна индустрија је симпатисала, баш као и курија, из страха од левице, све више десницу, а председник рајха фон Хинденбург коначно је и због притиска аграраца из источног полабља, пустио Брининга да падне – наводно „100 метара пред циљем“.
у риму, где је један експерт за немачку као пачели сада предводио државни секретаријат, пратили су догађаје у Берлину, нарочито растући значај нацистичке партије, са све већим интересовањем. са жаљењем је један шеф мисије Мале
антанте констатовао да „један истакнути функционер ватикана“ стоји према националсоцијализму „зацело не безусловно одбојно“. у априлу 1932, месец дана пре Бринингове оставке, већ је „проминентни куријски кардинал“ предвидео сигурни долазак националсоцијалиста на власт; „њихов скори успон на власт је незадржив“. „сасвим проминентни куријски кардинал“ је био мишљења да ће се првобитне „оштрине у програму“ нациста „изгладити“, да ће се они радовати ако им ни са црквене стране не буду настајале „тешкоће“, и у сваком ће случају, уз помоћ владиних странака или без њих, доћи на кормило. а, томе гледишту се и курија приближавала такорећи званично. „ватикан је од тада стављао на вагу цели свој ауторитет да би Хитлера довео на власт. Хинденбург се непосредно после свог поновног избора одсечно окренуо против социјалдемократије, не хајући за то што без њених гласова никад не би био изабран, и узео је оштар курс удесно који се на крају окончао Хитлеровим“ устоличењем.
непосредно пред изборе за председника рајха, на подручјима католичког становништва, масовно се врбовало руком исписаним листићима на кућама, поштанским сандучићима и телеграфским стубовима: „католици! Бирајте побожног католика адолфа Хитлера!”
Карлхајнц Дешнер, „Политика римских папа у 20. веку“,
Фонд истине о Србима, Београд, 2003.
64 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Једно од занимљивијих питања за разумевање историје европе у првој половини прошлог века јесте однос
католичке цркве, односно ватикана према демократији и фашизму1. као што је познато, након вишедеценијских разматрања и дилема, објављивањем енциклике нове ствари 1891, римокатолици су формално прихватили плуралистичку демократију као нужни оквир деловања у савременом свету. објављивање рн енциклике представљало је међутим тек први корак у формалном развоју идеје хришћанске демократије у чијем центру је дакле била борба за душе обичног света, већине становништва.
до чувеног божићног говора пија XII 1945. године којим је, иако доста невољно, ипак званично подржана идеја хришћанске демократије и исказана подршка италијанској партији са тим именом, проћи ће још више од пет деценија у којима је католичка црква лавирала између подршке ауторитарним режимима и подршке хришћанској демократији, при чему је подршка оном првом систему била далеко уочљивија и значајнија. ово треба укратко објаснити.
постоје два основна разлога зашто католичка црква није у потпуности прихватила демократију и демократску борбу као начин за ширење свог утицаја све
1 аутор овде због природе текста користи израз фашизам у најширем могућем виду као збирни појам за низ различитих ауторитарних и тоталитарних режима који су се развили у европи двадесетих и тридесетих година прошлог века,
до 1945. први је повезан са суштински ауторитарном традицијом коју је сама баштинила и према којој се сматрало да се највећи утицај остварује у ауторитарној недемократској држави у директном договору са ауторитарним владарем. ако се баци поглед посебно на период између два светска рата лако се уочава да је сама (либерална) демократија дошла у озбиљну кризу и да је третирана као политички систем који је на издисају. то је само ојачало недемократске трендове унутар саме цркве.
ПијеXIIосим тога у највећем броју земаља у
европи на власти су били ауторитарни или чак тоталитарни режими. није занемарљив ни људски фактор. већ након смрти лава XIII уследила је серија папа који су према демократији показивали мање наклоности. Још пре првог светског рата велику улогу је почео да игра еуђенио пачели, каснији контроверзни папа пије XII који је био изразито недемократски оријентисан. он је између осталог директно радио на изради новог канонског кодекса који је 1917. изразито ојачао ултрамонтанизам и централизам, претварајући католичку цркву у строго хијерархијски организовану војску. касније, као државни секретар водио је преговоре о потписивању латеранских
споразума са Мусолинијем 1929. и конкордата са Хитлером 1933.
папе иначе нису биле претерано склоне подршци стварању католичких политичких партија, иако су оне по природи биле везане за ватикан. Међутим као део ова два споразума ватикан је пристао да нареди укидање политичког католицизма, односно католичких партија у италији (народна) и немачкој (партија центра), а да заузврат осигура друштвени католицизам и друге привилегије за католике у образовању, положају свештеника итд.
други значајан фактор јесте међународно окружење које је од 1917 радикално измењено са појавом комунизма и његовом победом у совјетском савезу. ако се сетимо да је и један класични либерал попут Мизеса 1922. сматрао да само фашизам може спасити европу од комунизма онда постаје схватљиво колики је страх комунизам произвео у католичкој цркви и колико је тек код њих било јако схватање да само ауторитарна сила, а никако опадајућа демократија може сачувати католичке земље (од којих је у некима попут италије комунистички покрет био веома распрострањен) и католике од комунистичке претње. шпанија у којој су комунистички републиканци по доласку на власт почели и физички да ликвидирају свештенике, радикално је забринула клер и курију, водећи их ка пуној подршци Франкове фашистичке диктатуре. осим њега велику подршку је имао и
ВА
ТИК
АН
И З
ЛО
Миша Ђурковић
Ватикан и фашизамУкидањемПартијецентраипритискомнаримокатоличкиклерипаствукојисувеликимделомбилипротивновогрежима,ВатиканјеХитлерурешионајвећубригу,страхдаможедамусепоновиБизмарковпоразизКултурнограта
СВЕ СУ ЗНАЛИ: Павелић и СтепинацХитлер са папаским
нунцијем у Берлину, 1935.
1/2010 l Двери српске l 65
португалски фашиста салазар, а дуче је и поред дозе неповерења сагледаван као савезник у борби са комунизмом.
ПапинеречиоНДХпостоје, међутим, и елементи који на
дилазе ово објашњење, а то су крајње контроверзни односи са Хитлером и максимална подршка павелићевом усташком режиму у ндХ. у овим случајевима фашистички режими су перципирани као инструмент за борбу за православљем, за прозелитизам, насилно покрштавање и чак и физичку елиминацију православаца, у којој су у ндХ директно учествовала и свештена лица. пије XII је у првој аудијенцији павелића изрекао чувене речи о Хрватској као предстражи хришћанства јасно дефинишући српске православне хришћане као неку врсту пагана са којима је очигледно све дозвољено радити. такође је познато да је црква покушала да под заштитом Хитлеровог напредовања у ссср тајно покрштава православце на окупираним територијама. цео подухват је пропао јер је сам Хитлер био против тога и наредио је стрељање свештеника који би били ухваћени у том послу.
од свих ових режима најконтроверзнији је свакако био однос са Хитлеровим окултним режимом. укидањем партије центра и притиском на католички клер и паству који су великим делом били против новог режима, ватикан је Хитлеру решио највећу бригу, страх да може да му се понови Бизмарков пораз из културног рата. Међутим, након потписивања конкордата, притисци на католике, па чак и
физички прогорни и убиства наставили су се још већом жестином. нпр. у ноћи дугих ножева није страдао само рем и врх са одреда, већ и низ водећих католичких лидера и публициста. на све ово ватикан је одговарао доста резервисано да би тек 1937. била објављена енциклика Mit brennender sorge (са великом забринутошћу) која је осудила прогоне католика у немачкој. остало је и контроверзно ћутање ватикана о „коначном решењу“ и још мноштво других неразјашњених односа. италијански историчар карло Фалкони објавио је значајну књигу тишина у којој је јасно документовао да је ватикан имао пуну информацију о свему што се у ндХ дешавало и да је упркос томе остао нем.
Пацовскиканалипоменимо такође и операцију
пацовски канали, којом је ватикан омогућио великом броју усташких и нацистичких злочинаца да се извуку пут Јужне америке.
истине ради, велики део клера је током ових контроверзних година улазио у оштре сукобе са ватиканом. постојала је јака струја у италији која је помогала прогоњеним лидерима народне партије, хуманитарне активности биле су јако развијене, било је бискупа којис у протестовали против прогона Јевреја или против злочина павелићевог режима и католичких свештеника у ндХ. но све до краја рата, званична политика била је наклоњенија тоталитарним режимима сила осовина.
звог свега реченог тек су слом фашистичких режима у централној европи, америчка војна окупација западне европе, и стаљиново освајање источне европе (укључујући
и низ католичких земаља) довели дотле да католичка црква коначно прихвати демократију као политички систем, као и формирање јаких католичких односно демохришћанских политичких партија. у свега неколико година настале су и власт освојиле ХришћанскодемократскаунијауНемачкој и Хришћанскадемократија у италији, као и низ других партија сличне оријентације у аустрији, Белгији, Холандији, скандинавским земљама итд. ове партије су углавном биле на власти у периоду 19451990, и донеле су европи један дуг период мира, стабилности и изванредног технолошког и привредног развоја. осим тога оне су (генерација шумана, Монеа, аденауера, ерхарта, де Гасперија) фундаментално утицале на стварање европске економске заједнице, а затим и европске уније.
У Хитлерову част: нацистички поздрав католичких бискупа
Надбискуп Степинац са хрватским нацистима - усташама
66 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Дру ги свет ски рат (1939–1945) је по кренут Хи тле ро вом же љом да се ство ри ко смос ко ји би био обо јен и про жет
то та ли тар ном иде о ло ги јом на ци о нал со ција ли зма. Хи тле ри зам ни је са мо оства ре на ауто ри тар на вла да ви на јед ног су ма ну тог де спо та, не го и дру штве ни про цес про у зро кован број ним фак то ри ма у не мач кој и евро пи. за у зи ма ње ста ва пре ма нај ве ћем стра да њу и ра за ра њу у исто ри ји чо ве чан ства ко је је пра ти ло дру ги свет ски рат од ре ђу је да нас етич ку и иде о ло шку ауру мо дер ног чо ве ка. она мо же да зра чи као про гре си ви зам или дру штве нопо ли тич ка на зад ност. све што је у евро пи на сле ђе ак си о ло шких си сте ма из епо хе на ци зма и фа ши зма не ма да нас пра во на де мо крат ски из бор и на чин по сто ја ња.
иако су у док три нар ном сми слу на ци онал со ци ја ли зам и хри шћан ство ра ди кал но су прот ста вље ни, у праг ма тич нопо ли тичком по гле ду ри мо ка то лич ка цр ква је, за узев ши ути ли та ри стич ку по зи ци ју, од вла дави не на ци о нал со ци ја ли зма у не ко ли ко дело ва европ ског кон ти нен та про фи ти ра ла. у слу ча ју „ри мо ка то лич ке цр кве у Хр ва та“ екс пан зи о ни зам то та ли тар не иде о ло ги је и но ве по ли тич ке гра ни це ус по ста вље не након април ског сло ма кра ље ви не Ју го слави је ство ри ле су по вољ не усло ве за јед ну вр сту агре сив ног вер ског про зе ли ти зма.
пр ви ра до ви ко ји су се по ја ви ли и вредно ва ли зва нич ну по ли ти ку рим ске ку рије 1933–1945. го во ри ли су о „ћут њи пи ја XII“ (кар ло Фал ко не). стра да ње Је вре ја у евро пи и ср ба на Бал кан ском по лу о стрву су про це си ко ји има ју де скрип тив ну и фе но ме ни о ло шку ана ло ги ју. ра ди кал ни хр ват ски на ци о на ли стич ки по крет по знат
као усташтвона дах нут је иде јом кле рика ли зма, а нај ве ћи део прак тич них по те за ре жи ма хр ват ског по глав ни ка ан те па вели ћа на ни воу ре ли гиј ске по ли ти ке био је до брим де лом за сно ван на од но су и об зиру пре ма ка то лич кој дог ма ти ци.
не за ви сна др жа ва Хр ват ска пред ставља кла си чан при мер по ли тич ког екс пери мен та ри мо ка то лич ког одр жа ња ci vi tas dei. она је у прак си за пра во слав не ср бе, Је вре је и оста ле би ла за пра во ова пло ће ње јед не ре ал не ci vi tas di a bo li. про го ни пра восла вља, 1941–1945. до ве ли су до ци ви лиза циј ског уз ми ца ња гра ни ца пра во сла вља ко је се ко нач но и де си ло кра јем XX ве ка (ег зо дус ср ба из ре пу бли ке срп ске кра ји не и Хр ват ске). пре по зна тљи ве ве ли ке реч не гра ни це, као што су дри на и са ва, ни су само Хи тле ров ре ван ши зам и ре ви зи о ни зам аустроугар ске (Хр ват ска до зе му на), не го, ви ђе но очи ма пап ског ку ри јал ца, и стварне гра ни це по врат ка за пад ног или ри ка под пап ску власт.
ОПШТИОКВИРИалој зи је сте пи нац је сво ме „днев ни ку“
из но сио не тр пе љи ве ста во ве пре ма пра восла вљу и срп ству, обез вре ђу ју ћи кул тур ни и дру штве ни зна чај „би зан ти зма“, сма тра јући да ће са до вољ ним бро јем ми си о на ра „ци је ла ср би ја би ти ка то лич ка“. то је са мо на го ве шта ва ло оп ште ан ти срп ско др жа ње оне цр кве не ор га ни за ци је ко ју је оли ча вао „као над би скуп за гре бач ки и хр ват ски“ метро по ли та.
иде о ло шко оправ да ње ан ти срп ских изли ва бе са у ле то 1941. го ди не на те ри то ри
ји не за ви сне др жа ве Хр ват ске пру жа ла је ри мо ка то лич ка цр ква. Хр ват ска цр кве на штам па да ва ла је пр вих да на по сто ја ња ндХ пра ву те о ло ги ју по ли тич ке си ту а ци је у ко јој се на шао хр ват ски на род. та кво бого сло вље ен де ха зи је ви ди се и у по сла ници од 28. апри ла за гре бач ког над би ску па и хр ват ског ме тро по ли те алој зи ја сте пин ца: „ча со ви су ово, у ко ји ма не го во ри ви ше је зик не го крв сво јом та јан стве ном по веза но шћу са зе мљом, у ко јој смо угле да ли сви је тло Бож је и с на ро дом из ко је га смо ни кли.“
ри мо ка то лич ки клер је у це ли ни по здравио на ста нак ндХ, а до ста ве ли ки део истог се све срд но укљу чио у ак ци ју чи шће ња „хр ват ских кра је ва“ од ср ба. на ве шће мо у том по гле ду при ме ре ма ње по зна тих жупни ка из за пад не Бо сне:
Фра Ми јо чу јић је да вао на ло ге да се руше пра во славн ме цр кве и вр шио је кам пању за пре кр шта ва ње „вла ха“ и „гр ко и сточња ка“. ни ко ла Би ло гри вић, ри мо ка толч ки жуп ник из Ба ња лу ке, док тор те о ло ги је и бли ски са рад ник и пра ти лац вик то ра Гути ћа при знао је по сле ра та на су ђе њу да је са мо у Ба ња лу ци пре вео на ри мо ка толич ку ве ру 1500 гра ђа на. за овог гор љи вог па ве ли ћев ца се зна да је на ми си у па вловцу код Ба ња лу ке по зи во Хр ва те ри мока то ли ке на ис тре бље ње ком ши ја ср ба. пре ла зак на ри мо ка то ли чан ство од ви јао се под прет ња ма, у стра ху за очу ва ње голих жи во та и спа са ва ња чи та вих по ро дица. ти пи чан при мер срп ског ина та био је ко лек тив но при ма ње исла ма ста нов ни ка се ла Бе го во Бр до код це тин гра да. Жуп ник пе ро Ме двјед је ор га ни зо вао по кољ у по
ВА
ТИК
АН
И З
ЛО
Ра до ван Пи ли по вић
Ри мо ка то лич ка цр ква пре ма пра во слав ним Ср би ма 1941–1945.Ри мо ка то лич ки клер је у це ли ни по здра вио на ста нак НДХ, а до ста ве ли ки део истог се све срд но укљу чио у ак ци ју чи шће ња „хр ват ских кра је ва“ од Ср ба
1/2010 l Двери српске l 67
ме ну том се лу као ка зну што ни су пре шли на ри мо ка то ли чан ство. ка ко су пред ставни ци ри мо ка то лич ког кле ра у ве ћи ни случа је ва раз ми шља ли тих тре ну та ка мо же се са гле да ти из но вин ских на пи са ба ња лу чог фра тра пе тра па ји ћа:
„до са да је Бог го во рио по са вје ти ма, по па пин ским ен ци кли ка ма, по не бро је ним про по вје ди ма, по ка те хи за ци ји, по кршћан ској штам пи, по ми са ма, по ју нач ким при мје ри ма све та ца итд... са да је Го спо дин од лу чио упо три је би ти дру гу ме то ду. прире ди ти ће ми си је. европ ске. свјет ске. држат ће их не све ће ни ци, не го вој ско во ђе на че лу са Хи тле ром. про по ви је ди ће се вр ло до бро чу ти по мо ћу то по ва, ми тра ље за, тен ко ва, бом бар де ра...” (Католички тједник, бр. 35 од 31. ав гу ста 1941).
РИМОКАТОЛИЧКАОФАНЗИВАИЗМУСЛИМАНСКЕПЕРСПЕКТИВЕ
Бо сан ска кра ји на је би ла цен тра ла на област са те лит ске др жа ве ко ја је у Хитле ро вом „но вом по рет ку“ у Ју го и сточној евро пи би ла по ли тич ка сен за ци ја. то је би ла пр ва хр ват ска др жа ва на кон не ко ли ко ве ко ва не по се до ва ња ме ђу народ ноправ ног су бјек ти ви те та. у ге о поли тич ким пла но ви ма уста шког по кре та Ба ња лу ка је тре ба ло да бу де хр ват ски глав ни град, а оп се жна ак ци ја фи зич ког по ти ра ња ср ба у кра ји ни, ја кој срп ској ет но граф ској зо ни, тре ба ло је њен де мограф ски и на ци о нал ни еле мент да проме ни у хр ват ску ко рист. стра да ње ср ба је на ве ло на раз ми шља ње та мо шње мусли ма не.
пе ти ци ја ба ња луч ких му сли ма на упуће на 12. но вем бра 1941. го ди не су на родни ци ма у па ве ли ће вој вла ди Џа фе ру куле но ви ћу и Хам ди ји Бе шла ги ћу све до чи о не ми ру са стра да њем пра во сла ва ца са ко ји ма су му ха ме дан ци Бо сне и Хер це го вине истог ге не тич ког ста бла и је зи ка. на вешће мо не ке од лом ке ко ји ба ца ју све тло из по себ ног угла и упот пу њу ју те шку сли ку на мул ти ре ли гиј ском Бла ка ну:
„Још од по чет ка ус по ста вља ња ове на ше ндХ гле да мо ми Му сли ма ни са нај ве ћом за бри ну то шћу ка ко су не ки уста ше и дру ги нео д го вор ни фак то ри чи ни ли нај гру бље гре шке, па и зло чи не. нај е ле мен тар ни ја пра ва чо вје ка га же на су без ика квих скрупу ла. си гур ност жи во та и имет ка, сло бо да вје ре и са вје сти пре ста ли су да ва же за вели ки дио на ро да ових кра је ва.
уби ја ње све ће ни ка (православних,примР.П.) и пр ва ка без су да и пре су да, стри је љање и мр цва ре ње у го ми ла ма че сто по све не ду жних љу ди, же на и дје це, го ње ње у маса ма из ку ће и из по сте ље чи та вих по ро дица са ро ком од јед ног до два ча са за спрема ње те њи хо во де пор то ва ње у не по зна те кра је ве, при сва ја ње и пљач ка ње њи хо ве имо ви не, те си ле ње на пре ла зак у ка то лич
ку вје ру, све су то чи ње ни це ко је су за препа сти ле свког истин ског чо вје ка и ко је су и на нас Му сли ма не ових кра је ва дје ло ва ле нај не у год ни је...
Је дан дио ка то лич ког све ћен ства сма тра да је до шао ње гов час и он га без скру пу ла ис ко ри шћу је. про па ган да за ка то ли ци зам је узе ла то ли ко ма ха да под је ћа на шпан ску ин кви зи ци ју.“ (в. но вак, MagnumCrimen, загреб 1948, стр. 634–635).
у пе ти ци ји, од но сно ре зо лу ци ји, из ра жава се страх да ће по за вр ше ном об ра чу ну са пра во слав ни ма, оштри ца ри мо ка то личке офан зи ве би ти упе ре на про тив са мих му сли ма на: „чу ју се че сто и по грд не пје сме од стра не не ких ка то ли ка, ко ји ври је ђа ју вјер ске осје ћа је му сли ма на и про ри че им се иста суд би на као хри шћа ни ма...” (исто).
уста ше су ве штом про па ган дом при доби ја ли му сли ма не Бо сне и Хер це го ви не у сво је кр ва во ко ло про тив ср ба. Је дан од зва нич них по глав ни ко вих пор тре та био је са обе леж ји ма ислам ског фол кло ра ка кав
је био фес. Му сли ма ни су про гла ша ва ни за нај ра сни ји део хр ват ског на ро да, а из време на дру гог свет ског ра та по ти че син таг ма „хр ват ско цви је ће“.
РИМОКАТОЛИЧКАОФАНЗИВАИЗПРОТЕСТАНТСКЕПЕРСПЕКТИВЕ
Ми тро по лит Јо сиф цви јо вић, као заме ник ин тер ни ра ног срп ког па три јар ха Га ври ла до жи ћа је пи сао ме мо ран ду ме о про га ња њу срп ске пра во слав не цр кве у не за ви сној др жа ви Хр ват ској. они су са ставља ни на осно ву из ве шта ја про те ра них и пре жи ве лих све ште ни ка и дру гих ср ба који су на пу ша ли сво је за ви ча је. Је дан та кав ме мо ран дум је до спео у ру ке еван ге лич ког би ску па Бер ли на, др те о до ра Хе ке ла, ко ји је у мар ту 1942. го ди не по се тио Бе о град. овом ви со ком про те стант ском ве ли ко достој ни ку ме мо ран дум је пре дат по сре дова њем па сто ра Бер нхар да Бор ни ко е ла. у исто риј ском ар хи ву Бе о гра да, фонд Бдс
СВЕ СУ ЗНАЛИ: Павелић и Степинац
68 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
чу ва се ње гов до си је, Б141, за ни мљи ве садр жи не.
нем ци су би ли до бро оба ве ште ни о свим по ли тич ким при ли ка ма. у јед ном недељ ном из ве шта ју о ра ду срп ске пра вослав не цр кве од 4. до 11. де цем бра 1941. го ди не, са ста вље ном од ти ма не мач ких оба ве штај них офи ци ра, раз ма тра њен по ло жај у не за ви сној др жа ви Хр ват ској: „од осни ва ња хр ват ске др жа ве хр ват ска вла да је пред у зе ла ме ре пре ма ко ји ма срп ски на род, ко ји по хр ват ским по да цима бро ји 1 800 000, тре ба да бу де ис требљен и учи њен хр ват ским. у том ци љу су усле ди ла по зна та про га ња ња и про те рива ња срп ског еле мен та у Хр ват ској. чи ни се да ће они пре ста ти са мо на ини ци јати ву рај ха и ита ли је. по ме ну ти про гон је пр вен стве но по кре ну ла ка то лич ка цр ква. она је спи ри тус агенс чи та ве ове исто рије до га ђа ја...“ (исто риј ски ар хив Бе о гра да, М17, стр. 81).
те о дор Хе кел је до шао у Бе о град да се на ли цу ме ста уве ри у исти ни тост на во да у ме мо ран ду му Ми тро по ли та Јо си фа. те одор Хе кел се са срп ским епи ско пи ма ни је зва нич но са ста јао, али је од стра не све тог ар хи је реј ског си но да од ре ђен др ду шан Глу мац, про фе сор Бо го слов ског фа кул тета, да са њим оба ви раз го вор и из ло жи сушти ну ства ри о про го ни ма ср ба и срп ске пра во слав не цр кве за пад но од дри не.
„раз го вор сам по чео са обич ним ре чи ма по здра ва и да сам до шао да га за мо лим за по моћ еван ге лич ке цр кве у овим нај те жим вре ме ни ма ко је про жи ља ва наш на род и цр ква. Ми не мо же мо да се обра ти мо са да ни јед ној дру гој цр кви хри шћан ској, не го са мо еван ге лич кој, про тив свих стра шних про го на и звер ста ва ко јим је из ло же на на ша цр ква и на род у Хр ват ској. да нас не ма та мо ни јед ног на шег пра во слав ног све ште ни ка, цр кве на ше су по ру ше не и
по па ље не, епи ско пи по би је ни, за тво ре ни, да се не зна за њих, све ште ни ци исто та ко звер ски му че ни, по у би ја ни и про те ра ни, сто ти не хи ља да не ви не де це, же на и људи су на нај гро зни ји на чин по би је ни, да се та квим звер стви ма не мо же на ћи при мер у исто ри ји, док се пре о ста ли си лом прево де у ри ма ко а то ли ци зам, све на сра мо ту кул тур ног ве ка и хри шћан ства. зар мо же еван ге лич ка цр ква мир но ста ја ти и то посма тра ти, по сле она ког де таљ ног ме моран ду ма о сви ма ти ма звер стви ма и ка да се зна да је све то де ло ри ма (ва ти ка на)?“ иза сла ник све тог ар хи јерјс ког си но да је на гла сио: „Ми се у овим пре те шким момен ти ма обра ћа мо апе лом хри шћан ској еван ге лич кој цр кви за по моћ. при то ме на гла ша ва мо да ће срп ска цр ква уме ти да це ни ту по моћ ко ја јој се пру жа у ње зиним нај те жим мо мен ти ма, да је она не ће ни ка да за бо ра ви ти, јер ср бин уме да бу де бла го да ран, а на де лу тре ба да се по ка же да смо хри шћа ни“.
Би скуп те о дор Хе кел је у пр ви мах од гово рио да су мо рал ни осно ви за пру жа ње по мо ћи срп ској пра во слав ној цр кви исуви ше ма ли, да ср би не при па да ју пра вослав ној гру пи не мач ких са ве зни ка као што су то ру му ни или Бу га ри, и да су у вре ме ну пре 1941. го ди не са ра ђи ва ли жи во за англи кан ском цр квом. са дру ге стра не по стоји не ла год ност код не мач ких про те ста на та ко ји су ипак за те че ни екс пан зи јом ва тика на у Ју го и сточ ној евро пи, сто га је Хе кел ре као „да ће учи ни ти ко ли ко мо же“. ду шан Глу мац је по ја чао мол бе срп ске цр кве.
„што се ти че мо рал ног осно ва, др жим да му га у нај ве ћој ме ри пру жа пре да ни мемо ран дум и апел на ше цр кве, па да се ми на да мо да ће он и ње го ва цр ква пред у зе ти све да се на ша цр ква та ко стра шно не прого ни. упо зо рио сам га на го во ре хр ват ског ми ни стра прав де пу ка и по глав ни ка па ве
ли ћа, и ко ји ма су из не те мно ге не и сти не о на шој цр кви, ко је се мо гу од но си ти и на еван ге лич ку, а то све да оправ да ју сво ја звер ства, на сил но ка то ли че ње и про гон срп ске цр кве. шта тр пи наш на род, не ка му по ка же и пи смо што га је упу тио је дан Хр ват над би ску пу сте пин цу, у ко ме те шко оп ту жу је ри мо ка то лич ку цр кву, а ко га му ја пре да јем у не мач ком пре во ду“. ов де се ми сли на чу ве ни па ве ли ћев го вор у Хр ватском др жав ном са бо ру из фе бру а ра 1942. го ди не у ко ме је под ву као: „у пра во сла вље не ди ра ни тко, али у Хр ват ској не мо же бити срп ске пра во слав не цр кве“!
ка да је бо ље са гле дао кр ва во ис ку ство срп ске пра во слав не цр кве у ндХ 1941. го ди не, би скуп те о дор Хе кел је за кљу чио о че му нам је пре не то: „он ми је од го во рио да је и пот пу но убе ђен да је све то де ло рима и да је са да по треб но ство ри ти је динстве ну ак ци ју еван ге лич ке и на ше цр кве про тив то га, раз у ме се опре зно, узев ши у об зир и са да шњу по ли тич ку си ту а ци ју“.
срп ској пра во слав ној цр кви је за мере на те сна са рад ња са ан гли кан ском црквом у пе ри о ду 1918–1941. ко ја је че сто ишла у сме ру пре те ра не при сно сти, па чак и оства ре не in ter com mu nio са ан гликан ским зва нич ни ци ма, то ли ко рет ке и не сва ки да шње за дог мат ску стро гост право слав ног ис то ка.
то су би ле Хе ке ло ве при мед бе, али је срп ски про фе сор те о ло ги је на ста вио: „ми тре ба да бу де мо осве до че ни у то да наша цр ква мо же сво јим вер ни ци ма мир но ка за ти: ево за хва љу ју ћи брат ској по мо ћи еван ге лич ке цр кве у нај те же вре ме, омогу ће на је на шој цр кви по но во ње зи на божан ска слу жба и жи вот у тим кра је ви ма. Ми смо уве ре ни да ће еван ге лич ка цр ква то и учи ни ти, а на ша цр ква уме би ти благо дар на. по треб но је омо гу ћи ти и за гаран то ва ти по вра так, мир но и не сме та но
Фрањевци и Павелић
1/2010 l Двери српске l 69
вр ше ње свих функ ци ја на шим епи ско пима, све ште ни ци ма и вер ни ма, на пре дедов ско ог њи ште и ка нон ску ве зу са ма тером цр квом и по гла ва ром цр кве“.
те о дор Хе кел је про го не срп ске пра вослав не цр кве у ндХ из јед на чио са уни штава њем еван ге ли ка у со вјет ској ру си ји ко јих је од 2.400.000 оста ло тек 12.000, а од 200 па сто ра пре 1918. го ди не у жи во ту ни је остао ни је дан. Би скуп Бер ли на је имао по датке да уста шке вла сти у ндХ оне мо гу ћа ва ју кон так те еван ге лич ког би ску па из Бо сне Ха ма, са би ску пом по пом из за гре ба.
НЕПОСЛУШНАДЕЦАУКРИЛУ„ЈЕДИНОСПАСАВАЈУЋЕЦРКВЕ“
вик тор но вак (1889–1977), ри мо ка толик и Хр ват по ро ђе њу је у сво јим до бро до ку мен то ва ним исто риј ским сту ди ја ма по ка зао да је кле ри ка ли зам код Хр ва та би ла си ла ко ја је раз би ја ла ју го сло вен ску иде ју. у де лу Magnumcrimen из 1948. даје број не и вр ло до ку мен то ва не при ме ре уме ша но сти све штен ства у зло чи не над ср би ма.
Ђу ро ви ло вић, бив ши све ште ник ри мока то лич ке цр кве, да је сјај ну ана ли зу психо ло шке ат мос фе ре пр вих ме се ци по стоја ња не за ви сне др жа ве Хр ват ске у свом спи су Крвавацрква:
„са мо цр ква, по ред ка но на, за ко на и про пи са за ко рект не све ће ни ке, има низ пра ви ла за све ће ни ке ко ји же ле да иду ми стич ним и ми сте ри о зним – пу тем савр шен ства. ти има ју не са мо да ис пу њу ју све же ље и же љи це цр кве, сво јих по глава ра, не го да се тим же ља ма и же љи цама оду ше вља ва ју, у свом оду ше вље њу да их хва ле без об зи ра што о њи ма ми сле – Im mo la u da re! Би ло би по треб но одуже вре ме при пре ма да би се мно го бројне сви ра ле цр кве них ор гу ља по ре ђа ле, при ре ди ле и уде си ле за јед ну она ко ја ку
и по сле дич ну уста шку кан та ту, ка ква је уисти ну, ис ком по но ва на и из ве де на“. (крва ва цр ква – Хр ват ски по по ви и фра три у рас па ду Ју го сла ви је и упо ко љи ма ср ба, Бе о град 2009, стр. 35).
си сте мат ске зло чи не ни је мо гао да почи ни ка ми он уста ша ко ји је до шао у загреб из ита ли је, по сто ја ла је ге не за злочи на, пра ва пре ди спо зи ци ја и под ло га, а у зна чај ној ме ри је свој „до при нос“ да ло ри мо ка то лич ко све штен ство.
Ме ђу де пор то а ва ним сло вен ци ма који су се на шли у срем ским кар лов ци ма у је сен 1941 на шло се и пред став ни ка нижег ри мо ка то лич ког кле ра. по след њи слу жбе ник срп ске на ци о нал но сти у згради кар ло вач ке бо го сло ви је, Хер це го вац но вак ту ра ња нин оста вио је за пи се разго во ра са јед ним ста рим жуп ни ком, жртвом Хи тле ро вог ан ти сло вен ства:
„уне ко ли ко ме је те шио онај ста ри слове нач ки све ште ник кад ми ре че: слу шај но вак, не мач ка гу би рат“. за чу ђе но сам га по гле дао и упи тао: „ка ко то мо же бити ка да ви чу па ла Мо сква?“ он ре че: та ко што је аме ри ка ушла у рат про тив не мачке, па по ка за пр сти ма: „ово по бе ђу је, тј. еко ном ска моћ“. па још до да де: „на ко га аме ри ка уста не тај је об рао бо стан“.
Ме ђу тим, зва нич ни курс ва ти ка на је био филототалитаристички. са мо ма ли број ри мо ка то лич ких је рар ха и то ма хом не хр ват ског по ре кла је за у зи мао со ли да ран људ ски став пре ма ср би ма, на пра ви на чин вред ну ју ћи срп ски историј ски усуд. та ко је ис ту пио не мац алфред пи хлер ко ји се 1963. као ба ња лучки би скуп зва нич но из ви нио ср би ма за зло чи не по чи ње не у име ка то ли чан ства и Фран цуз ев ге ни је ти се ран ко ји је због на кло но сти пре ма ср би ма и са пат њом са њи хо вим жр тва ма био про гла шен за не при ја те ља од уста шке ди пло ма ти је у ри му.
Хр ват ски шо ви ни зам је угу шио уни верза ли зам за јед нич ке хри шћан ске ба шти не ко ји је мо гао да по бе ди уско гру де пар тику ла ри зме „ово га све та“. ни ко ле бљи ви алој зи је Ми шић, би скуп мо стар ски или ба ња луч ки Јо зо Га рић ни су по се до ва ли ис по вед нич ку сна гу мин стер ског би скупа фон Га ле на, ко га је због про по ве ди Мар тин Бор ма ан хтео да обе си, или једног кар ди на ла шул теа из кел на ко ји је кри ти ко вао на ци стич ку док три нар ноиде о ло шку ли те ра ту ру. он је ро зен бергов „Ми тус“ на звао пам фле том про тив хри шћан ства, а фи ре ра адол фа Хи тле ра мрач ним чо ве ком.
ПОВЈЕСТНИЧКОНАРАВОУЧЕНИЈЕпо сма тра но са ста но ви шта исто риј ске
ге не зе ва ти кан је имао сим па ти је и психо ло шку пре ди спо зи ци ју за но ви по редак (Ne ue Or dung). он је у пр ви мах одго ва рао с об зи ром да је цр ква на за па ду има ла ла ко раз бу ди ве тра го ве ре пре сивне, опор ту ни стич ке и по све тов ња че не про шло сти. ту спа да ју ин кви зи ци ја, верски ра то ви и на вик ну тост на си гур ни друштве ни по ло жај под ја ким ауто ри тар ним вла сти ма. тре ћи рајх је за го ва рао чу ва ње европ ске кул ту ре, а то се по кла па ло са гле ди штем цр кве про тив ко му ни зма.
ри мо ка то лич ко уче ње о устрој ству цр кве, ин си сти ра ње на стро гој хи је рархич но сти и вла сти епи ско па ри ма као ви дљи ве гла ве на зе мљи са др жи обри се пра вог со ци о ло шког то та ли та ри зма. али, одав но је ре че но: та мо где је Хри стов викар не по сто ји ме сто за истин ског Христа! ис ку ство ср ба са ри мо ка то лич ком цр квом на Бал ка ну 1941–1945, Ја се новац, Гли на, Га ре ви це, шу шњар, Ја дов но, пре би лов ци, ри со вац, лив но, шар го вац и дру га мно го стра дал на и мар тир ска места то са мо по твр ђу ју.
Си сте мат ске зло чи не ни је мо гао да по чи ни ка ми он уста ша ко ји је до шао у За греб из Ита ли је, по сто ја ла је ге не за зло чи на, пра ва пре ди спо зи-ци ја и под ло га, а у зна чај ној ме ри је свој „до при нос“ да ло ри мо ка то лич ко све штен ство
Римокатолички свећеник у акцији покатоличавања Срба
70 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Хи тле ра је од мла дих го ди на при влачио окул ти зам, и тај окул ти зам био је крај њег, мрач ног усме ре ња. он
је сма трао да је свет „ха о са“, свет „мрачних бо го ва“ из вор це ло куп не тво ре ви не, осно ва ство ре ног све та, и ода тле по ти че и ње гов по глед на свет, и по тре ба за пот чиња ва њем спо ља шњој, угње тач кој си ли. ова спо ља шња си ла, ко ја је вре ме ном овла да ла Хи тле ро вим уну тра шњим све том, да ла му је по себ не, де мон ске спо соб но сти и мо ћи. он је по стао про вод ник де мон ског у свет, по стао је про вод ник енер ги је та ме. ка да из у ча ва мо исто ри ју не мач ке 30тих го ди на ХХ ве ка, го то во да је не мо гу ће да не осе тимо при су ство не ке оно стра не си ле ко ја је би ла у ста њу да за са мо 3–4 го ди не из вр ши ре во лу ци ју у не мач ким умо ви ма.
да би спро ве ли у жи вот сво ју иде оло ги ју и ова пло ти ли сво је иде је, Хи тлер и ње го ви исто ми шље ни ци про у ча ва ли су ми стич на уче ња и из њих по зајм љива ли оно што је мо гло да им по мог не у оства ри ва њу њи хо вих ци ље ва. ам бле ми фа ши зма до шли су из ста рог ти бе та. Свастика је древ ни ис точ ни знак ко ји симво ли зу је сун це и веч ност. у вре ме пр вог свет ског ра та нем ци су по че ли да но се сва сти ку као за штит ну амај ли ју. ка да је Хи тлер до шао на власт, окулт но на лич је на ци зма од ра зио се и на не мач ку сим
во ли ку. сим во ли ра зних ми ни стар ста ва по ста ле су руне, зна ко ви (сло ва) ко је су скан ди нав ска и гер ман ска пле ме на нека да ко ри сти ла ра ди култ них нат пи са. у то вре ме, то ком 30тих го ди на, ар хи текта Бар тес је пре ма Хи мле ро вом на ре ђењу про јек то вао за мак ве велс берг, ко ји је тре ба ло да по ста не цен тар SSа. сва ка од ње го вих про сто ри ја би ла је уре ђе на у сред њо ве ков ном сти лу, уз ко ри шће ње ми то ло шке сим во ли ке. ис под глав не сале на ла зи ла се вал ха ла, где су се од ви јале це ре мо ни је, по све ће не мр твим офици ри ма SSа. у гроб ни ци је го рео веч ни огањ. по сле смр ти чла на SSа, ње гов лични пр стен био би ста вљен у ур ну ко ја је сим во ли зо ва ла ве зу мр твих чла но ва реда са жи ви ма.
да би за до би ли власт над све том, у окви ру SSа по сто ја ла је струк ту ра ко ја је укљу чи ва ла око 50 ин сти ту та, на ко ји ма су се из у ча ва ла рун ска сло ва, исто ри ја ари је ва ца, ми то ви и ле ген де ра зних наро да, сан скрит и мно ге дру ге ства ри. почев од 30тих го ди на, у ре јон сред ње азије би ле су упу ће не мно го број не не мач ке екс пе ди ци је. по себ но су бри жљи во проу ча ва ле ти бет. Хи тлер је у тој обла сти тражио ста нов ни штво ме ђу ко јим се мо ра ло са чу ва ти зна ње о нат при род ним људским спо соб но сти ма. окулт ни ли дер не
мач ке на ци је ве ро вао је да у тим ре јо ну мо ра да жи ве љу ди ко ји по се ду ју зна ња нео п ход на за го спо да ре ње све том. овим ве ро ва њем об ја шња ва се чи ње ни ца посто ја ња ко ло ни је ти бе тан ских мо на ха (ла ма) у фа ши стич кој не мач кој. у су штини, Хи тлер се на шао под сна жним ути цајем оних си ла ко је се у Би бли ји име ну ју као „де мон ски ду хо ви“. шта мо же мо да зна мо о том си ла ма? на ве шће мо Хри стове ре чи: Вамајеотацђаво,ижељесвогаоцахоћетедачините;онбешечовекоубицаодпочетка,инестојиуистини,јеруњемунемаистине.Кадговорилаж,својеговори, јер јеонлажаиотацлажи (Јн. 8; 44). као што се ви ди из ових ре чи, ђа во је отац ла жи. „исти на не по сто ји“, ре као је јед ном при ли ком Хи тлер ра у шин гу. Јед на од ка рак те ри сти ка ђа во ла је и чи ње ни ца да је он чо ве ко у би ца, и ова цр та се та кође сна жно ис по љи ла у де лат но сти Хи тлера као по ли ти ча ра.
пот пу на су прот ност Хи тле ро вој идео ло ги ји би ли су иде ја јед ног Бо га и Христо во уче ње, ко је је са чу ва лу сву сна гу Мој си је вих ре ли ги о зномо рал них за ко на и још сна жни је осве тли ло њи хо во бо жанстве но на че ло. ал берт ајн штајн је јед ном при ли ком ре као: „Ја сам Је вре јин, али бли ста ви лик на за ре ћа ни на оста вио је на ме не сна жан ути сак. ни ко се ни је из ра жа
ЗакулиснапредисторијаДругогсветскограта
На ци сти и окул ти замДабизадобиливластнадсветом,уоквируSS-апостојалајеструктуракојајеукључивалаоко50института,накојимасусеизучаваларунскаслова,историјаАријеваца,митовиилегендеразнихнарода,санскритимногедругествари
74 Окултна историја нацизма НАЦИОКУЛТИЗАМ
1/2010 l Двери српске l 71
вао та ко бо жан стве но, као он. и за и ста, на овом све ту по сто ји са мо јед но ме сто где не ма та ме. то је лич ност ису са Хри ста. у ње му нам се Бог от крио на на чин ко ји нај бо ље мо же мо да раз у ме мо“.
Хи тлер је по себ ну мр жњу га јио пре ма Је вре ји ма. Је вре ји су ис по ве да ли ве ру у јед но га Бо га и, пре ма Хи тле ро вим речи ма, „по ста ви ли су по че так та квој боле сти као што је хри шћан ство“... Хи тлер је још 1923. г. од лу чио да из вр ши „по ход на Бер лин“ и да зба ци „је вреј скомаркси стич ке из дај ни ке“. ова мр жња је време ном по ста ја ла све ве ћа и озна ча ва ла је ре ал ну про ја ву де мон ских си ла ко је су њи ме упра вља ле. Хи тлер је у ве ћој ме ри био ан ти се ми та, не го ра си ста. „упра во су Је вре ји“, го во рио је он Хер ма ну ра у шингу, „до не ли у свет свог ти ран ског Бо га и ње го вих де сет за по ве сти ко је не ги рају жи вот“. Хи тлер је об ја вио рат упра во про тив ових де сет за по ве сти и њи хо вих без број них за бра на. Хи тлер је сма трао да се, тек кад уби је и по след њег Је вре ји на, мо же оче ки ва ти пот пу но ис ко ре њи ва ње је вреј ске иде је јед ног Бо га и је дин ственог мо ра ла (Јо сиф те лу шкин, „Је вреј ски свет“).
***
ОКУЛТНЕТАЈНЕРАЈХА„Не сум њи во је да се сва ки на ци о нал-со ци-ја ли ста, пре или ка сни је, мо ра са гла си ти са та ко зва ним ’окулт ним’ чи ње ни ца ма“. Но ви не „Рај хсварт“, од 30. ав гу ста 1937.
у бор би са та квим про тив ни ком као што је на ци зам, ни су нај стра шни ји од гово ри на пи та ња: нај стра шни је је ка да се ства ра при вид да ви ше не по сто је ни каква пи та ња. Ме ђу тим, ства ри сто је до некле дру га чи је. на при мер, ка да чи та те о на ци стич ком ко смич ком про јек ту „ал деба ран“, те шко је да се одво ји те од ми сли да је то обич на фан та сти ка, али ка да ме ђу ин фор ма ци ја ма о том про јек ту на и ђе те на име SS штан дар тен фи ре ра вер не ра фон Бра у на, мо ра те да се за ми сли те. наи ме, мно го го ди на по сле дру гог свет ског ра та, вер нер фон Бра ун ни је био би ло ко, не го јед на од кључ них фи гу ра у аме ричком про јек ту ле та на Ме сец. Ме сец је, нарав но, не у по ре ди во бли жи, не го пла не та ал де ба ран, али се, као што зна мо, лет на Ме сец до го дио.
по сто је, да кле, пи та ња, и њих ни је мало. ра ди се са мо о то ме ко ће и ка ко на њих од го во ри ти. на ве шће мо са мо не ка од њих:
шта је екс пе ди ци ја SSа, ко ја је ор га низо ва на под по кро ви тељ ством окулт не и ми стич не ор га ни за ци је „ане нер бе“ 1938. г. тра жи ла на да ле ком ти бе ту? и за што су „есе сов ци ма“ до пу сти ли при ступ та
мо, где је за евро пља не пут био за творен? са ка квим је ци љем би ла упу ће на и дру га екс пе ди ци ја SSа, и то не би ло где, не го упра во на ан тарк тик? за што, то ком по след њих го ди на ра та, фи рер ни је издва јао нај ви ше фи нан сиј ских сред ста ва за тен ко ве и ави о не, не го за за го нет не и при лич но нео пи пљи ве про јек те тог истог „ане нер бе“а? да ли то мо жда зна чи да су се ови про јек ти већ на ла зи ли на гра ни ци ре а ли за ци је? за што су на нир нбер шком про це су пре ки ну ли са слу ша ње штан дартен фи ре ра SSа, вол фра ма зи вер са, гене рал ног се кре та ра „ане нер бе“а, чим је по чео да на во ди име на? и за што су обичног пу ков ни ка SSа та ко бр зо стре ља ли, за јед но са во де ћим рат ним зло чин ци ма „тре ћег рај ха?” за што је упра во док тор ка ме рон, ко ји је у нир нбер гу био при сутан у са ста ву аме рич ке де ле га ци је и који је про у ча вао де лат ност „ане нер бе“а, на кон то га стао на че ло про јек та „пла ва пти ца“, у окви ру ко јег су вр ше на ис тражи ва ња у обла сти пси хо про гра ми ра ња и пси хо тро ни ке? за што се у ре фе ра ту аме рич ке вој не екс пе ди ци је, да то ва ном у 1945. го ди ну, у пре ам бу ли го во ри о томе да је це ло куп на де лат ност „ане нербе“а има ла псе у до на уч ни ка рак тер, док је у са мом ре фе ра ту за бе ле же но и та кво „псе у до на уч но“ до стиг ну ће, као што је успе шна бор ба са ма лиг ном ће ли јом? нај зад, ка ква је то чуд на при ча о про на лаже њу ле ше ва ти бе тан ских мо на ха у есесов ским мун ди ри ма, и то на са мом кра ју ра та, у Хи тле ро вим бун ке ри ма? за што је „ане нер бе“, упо ре до са ар хи ва ма спе цијал них слу жби, ре дов но за пле њи ва ла доку мен та ци је на уч них ла бо ра то ри ја и свих мо гу ћих тај них дру шта ва и то у сва кој од зе ма ља ко је је вер махт осво јио?
исто ри ча ри су ап со лут но у пра ву ка да у школ ским уџ бе ни ци ма пред у сло ве Хитле ро вог до ла ска на власт об ја шња ва ју те шким со ци јал ноеко ном ским усло ви ма ка кви су вла да ли у не мач кој у то вре ме,
ге о по ли тич ким по сле ди ца ма по ра за у пр вом свет ском ра ту, раз о ча ре њем и пони же њем вој ске, ре ван ши стич ким распо ло же њем у дру штву... нај ва жни је је, ме ђу тим, да је све то об је ди ња ва ло наци о нал но по ни же ње.
нер во зни мла ди чо век ко ји је же лео да по ста не умет ник са ти ма је ста јао испред „ко пља суд би не“, из ло же ног у Бечком му зе ју. сма тра ло се да онај, ко ји по се ду је ово ко пље, мо же да го спо да ри све том. овај бив ши вој ник сил но је желео да за вла да све том, по што је жи вео у си ро ма штву а ње гов умет нич ки та ле нат ни ко ни је при зна вао. ко би мо гао да буде опа сни ји од та квог мла дог чо ве ка? и у чи ју би се гла ву лак ше мо гле уко ре ни ти нај мрач ни је ма гиј ске фор му ле и ми стичне иде је? у сва ком слу ча ју, ка да је адолф Хи тлер по чео да по се ћу је са стан ке тај ног дру штва „Гер ма не нор дер“, ње го ва психа је при јем чи во ре а го ва ла на нео бич на за кли ња ња и ри ту ал не об ре де. кључ не фи гу ре тај них дру шта ва су, са сво је стране, ве о ма бр зо при ме ти ле фи гу ру ко ја би од го ва ра ла бу ду ћем во ђи на ци је. Мре жа слич них тај них дру шта ва фак тич ки је разра ди ла ме ха ни зам фа ши стич ког ре жи ма.
као што је по зна то, Хи тлер је „Mein Kampf“‘ на пи сао у мин хен ском за твору, по сле не у спе лог на ци стич ког пу ча. у там ни ци је био за јед но са ру дол фом Хе сом. та мо их је по се ћи вао про фе сор Ха ус хо фер, је дан од нај у ти цај ни јих људи у дру штву „ту ла“. Хи тлер се до пао про фе со ру, по сле че га је ру ко вод ство „ту ле“ по кре ну ло ње го ву по ли тич ку ка ри је ру. Још док су би ли у там ни ци, про фе сор Ха ус хо фер је бу ду ћим вођа ма по чео да др жи не ка та јан стве на пре да ва ња ко ја су Хи тле ра и под ста кла да се ла ти књи жев но сти.
ов де се по ја вљу је још јед но пи та ње, ко је би се мо гло на до ве за ти на она, већ на ве де на, а то је пи та ње ко је је ве о ма ва жно за раз у ме ва ње оно га што се до
Нацистичка експедиција на Тибету, 1938.
72 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
га ђа ло у тре ћем рај ху: да ли је ве ро вање нај ви ших пред став ни ка SSа у мистич но и оно стра но би ло искре но? Могло би се од го во ри ти и са „да“, и са „не“. с јед не стра не, во ђе на ци о налсо ци јали зма из вр сно су раз у ме ва ле ка ко снажне ефек те, са ста но ви шта упра вља ња љу ди ма, мо гу да да ју све те сред њо веков не ви зи је са ча ша ма Гра ла, упа љеним ба кља ма и сл. ов де су они ис ко ристи ли ком би на ци ју ти пич ног не мач ког ро ман ти зма и ти пич ног не мач ког прагма ти зма. с дру ге стра не, сва ко дневно прак ти ко ва ње окулт них ри ту а ла и пот пу но по гру жа ва ње у ми сти ку те шко да је мо гло да про ђе без по сле ди ца за њи хо ву соп стве ну пси ху. нај зад, по стоји и тре ћа ствар. то ком свих го ди на док су би ли на вла сти, на ци сти су осе ћа ли не све сни страх пред бу ду ћом ка зном. да ли је ба вље ње ми сти ком мо гло да
им по мог не да бар на тре ну так по ти сну тај страх?
свет ми стич них за но са бу ду ћег фире ра био је, нај ве ро ват ни је, убог и боле стан. Ме ђу тим, и са ма ње го ва психич ка кон сти ту ци ја у пот пу но сти је одго ва ра ла оним зах те ви ма ка кве су пред ње га по ста вља ли љу ди ко ји су га ис такли у пр ви план. исто би се мо гло ре ћи и за Хи мле ро ву пси хич ку кон сти ту цију. и по ред свих сум њи да је шеф SSа мо гао да са вла да при лич но за мр ше на и те шка из ла га ња ма дам Бла ват ске, он је о ње ним иде ја ма мо гао да чу је и од сво јих пар тиј ских дру го ва. због то га не по сто је ни ка кве сум ње да их је рај хсфирер про це нио ка ко до ли ку је. осим тога, овај про вин циј ски школ ски учи тељ искре но је се бе сма трао пру ским краљем Хен ри хом у но вој ин кар на ци ји (на кра ју дру гог свет ског ра та за ро би ли су га у вре ме ка да се Хи млер про би јао ка
гро бу свог древ ног име ња ка). пре ма све до че њу не ких ње го вих са бо ра ца, из ме ђу оста лих и ко ман ди ра бел гијске ди ви зи је SSа, де Гре ла, у рај ху ни је би ло дру гог во ђе ко ји би та ко искре но и мах ни то жу део за ис ко ре њи ва њем хри шћан ства у це лом све ту.
ис тра жи ва чи ко ји по ку ша ва ју да про на ђу би ло ка кав си стем у ми стичним пред ста ва ма во ђа „тре ћег рај ха“, ко ји по ку ша ва ју да об ја сне огро ман број нео бич них за го нет ки исто ри ју тај них ре до ва и дру шта ва као што су „Гер ма не нор дер“ или „ту ла“, раз ра ду ну кле ар ног и пси хо тро ног оруж ја, тешко об ја шњи ве екс пе ди ци је под окриљем SSа, ка ква је, на при мер, би ла екс пе ди ци ја на ти бет до пу шта ју се би јед ну озбиљ ну гре шку. ана ли зи ра ју ћи до га ђа је и по ре де ћи их је дан са другим, они по ла зе од то га да су во ђе рај ха би ли љу ди ко ји су спо зна ли не ку тај ну, да су би ли по све ће ни у не што озбиљно, да су, ма кар и де ли мич но, овла да ли ти бе тан ским тај ним зна њи ма. Фи ре ри, ме ђу тим, ни су би ли та кви! ова чи њени ца ти че се нај пре са мог Хи тле ра, који је, на при мер, ис кљу чи во на осно ву сво је „ви зи је“ за бра нио да се на ста ви рад на про јек ту Фау и то упра во у тренут ку ка да се успех на зи рао на хо ризон ту! Ге не ра ли вер мах та и на уч ни ци би ли су на иви ци са мо у би ства ка да су до зна ли за ову „ви зи ју“ и за Хи тле ро ву ко нач ну од лу ку!
Би ло би крај ње не за хвал но ако бисмо по ку ша ли да раз ја сни мо ко је у пра ву да ли они што тра же тај ни смисао или они што се при др жа ва ју грубог, ма те ри ја ли стич ког об ја шње ња, јер исти на не при па да ни јед ни ма, ни други ма. Јед но став но ре че но, бу ду ће во ђе „тре ће га рај ха“ су сре ле су се са ства рима и ма те ри ја ма ко је ни су мо гли да разу ме ју, а уто ли ко пре ни су би ли у ста њу да њи ма упра вља ју, и то за то што им је не до ста ја ло ко ли кото ли ко озбиљ но обра зо ва ње, јер за сва ко га чо ве ка, када се за ин те ре су је за ми стич но и оностра но, упра во обра зо ва ње слу жи као сво је вр сна за штит на ба ри је ра. са непи сме ним или по лу пи сме ним љу ди ма „оно стра но“ вр ло ла ко зби ја не сла не ша ле, у пот пу но сти пот чи ња ва ју ћи њихо ву свест и па ра ли шу ћи њи хо ву во љу. не што слич но до го ди ло се и са во ђа ма рај ха. они су по ста ли сле пи за ро бљени ци соп стве них ха лу ци на ци ја и сопстве них пред ста ва о све ту ми стич ног и не по зна тог. на њи хо вом при ме ру оно стра ни свет је ја сно по ка зао да се њи ме не мо же екс пе ри мен ти са ти без прет ход не при пре ме. њи хо ва си ту аци ја под се ћа нас на је дан од ро ма на стру гац ких, чи ја је рад ња сме ште на на Разни облици свастике - кукастог крста
1/2010 l Двери српске l 73
јед ну да ле ку пла не ту: та мо жи ви друштво ко је се на ла зи на ра ним сте пе нима раз во ја и ко је се из не на да су о ча ва са нај но ви јом тех но ло ги јом. та мо шњи на род по чи ње да упра вља ма ши на ма и да укљу чу је све по лу ге јед ну за дру гом, док на сле по не про на ђе ону пра ву.
се ти мо се са да на ци стич ких концло го ра, ко ји су би ли не схва тљи ви и по свом сми слу, и по су ро во сти псе у до меди цин ских екс пе ри ме на та ко ји су врше ни над љу ди ма. по сто ји ипак јед но об ја шње ње: те о ре ти ча ри из „ане нербе“а, јед не од нај за го нет ни јих ми стичних ор га ни за ци ја ко јом је упра вљао SS или је она упра вља ла њи ме, по ку ша вали су да из тај них зна ња ис точ ног мисти ци зма и европ ских ми сти ка из ву ку не ку прак тич ну при ме ну. њих је, на при мер, сил но за ни ма ла тзв. „ма ги ја кр ви“. у концло го ри ма су ле ка ри, потчи ње ни SSу и свим без ум ним иде ја ма ко је су се ра ђа ле у ње го вом окри љу, по ку ша ва ли да ту исту „ма ги ју кр ви“ ова пло те у прак си. нај че шће ти ме ни су по сти за ли ни шта, али су има ли огром ну ма су „људ ског ма те ри ја ла“ са ко јим су мо гли да екс пе ри мен ти шу без ика квих огра ни че ња. и као што се че сто до га ђа у екс пе ри мен тал ним на у ка ма, не до лази се до пр во бит но по ста вље ног ци ља, али за то без број ни огле ди до ве ду до са свим нео че ки ва них и уз гред них резул та та. Мо жда су ал хе ми ча ри SSа ради ли на сле по, и за то се сви ре зул та ти ко је су по сти гли мо гу сма тра ти слу чајним. ов де се, ме ђу тим, не ра ди о то ме да ли су ре зул та ти до би је ни слу чај но или не. реч је о то ме да су, пре ма не ким зна ко ви ма, ре зул та ти по сто ја ли, али за са да још увек не зна мо ка кви су они би ли.
Аненербеиатомскебомбе
агре сив ни ма те ри ја ли сти се јед ностав но тру де да не обра ћа ју па жњу на очи глед не за го нет ке. Ми стик мо же да ве ру је, а мо же и да не ве ру је. Ме ђу тим, ако би ту би ло ре чи са мо о не плод ним спи ри ти стич ким се ан са ма ег зал ти раних же на, те шко да би аме рич ка и совјет ска оба ве штај на слу жба тро ши ле огром не сна ге и ри зи ко ва ле сво је агенте ка ко би об ја сни ле шта се на тим сеан са ма до га ђа. пре ма се ћа њи ма јед ног ве те ра на со вјет ске вој не оба ве штај не слу жбе, ње но ру ко вод ство се сил но ин те ре со ва ло за би ло ка кав при ступ у „ане нер бе“. при ступ „ане нер бе“у био је, ме ђу тим, крај ње сло жен опе ра тивни за да так сви љу ди у тој ор га ни за ци ји и њи хов кон такт са спо ља шњим све том би ли су под стал ном кон тро лом слу жбе
без бед но сти сд, што већ и само по се би мно го го во ри. да нас је, да кле, не мо гуће од го во ри ти на пи тање да ли су ру си или аме ри кан ци уну тар „ане нер бе“а имали свог штирли ца. ако, пак, упи та те за што, на и ћи ће те на још јед ну чудну за го нет ку. Без об зи ра на чи ње ни цу да је ве ли ки број опе ра ци ја тајних слу жби, ко је су из веде не то ком дру гог свет ског ра та, углав ном по знат (из у зи мају ћи оне ко је су ка сни је во ди ле ка ра ду ак тив не аген туре у по сле рат ном пери о ду), све што се ти че „ане нер бе“а и да ље је окру же но тај ном. по сто ји све до чан ство Ми ге ла се ра на, јед ног од те о ре ти ча ра на ци о налми сти ци зма и чла на тај ног дру штва „тула“, чи је је са стан ке по се ћи вао Хи тлер. он у јед ној од сво јих књи га твр ди да је јед на ин фор ма ци ја, ко ју су у „ане нербе“у до би ли са ти бе та, зна чај но по крену ла рад на атом ском оруж ју у рај ху. пре ма ње го вом уче њу, на ци стич ки науч ни ци су чак ство ри ли не ке пр во битне мо де ле атом ског оруж ја и са ве зници су их пред крај ра та про на шли. Мигел се ра но за ни мљив је и по то ме што је то ком не ко ли ко го ди на пред ста вљао сво ју отаџ би ну, чи ле, у јед ној од ко миси ја оуна за атом ску енер ги ју. осим то га, ссср и сад су до шле до зна чај ног де ла тај них ар хи ва „тре ћег рај ха“, а онда је од мах за тим, то ком по сле рат них го ди на, и у јед ној и у дру гој др жа ви дошло до вре мен ски го то во па ра лел них про бо ја у сфе ру ра кет ног на о ру жа ња, ства ра ња атом ског, ну кле ар ног оружја и ко смич ких ис тра жи ва ња. нај зад, не по сред но по сле ра та обе су пер силе су ак тив но вр ши ле ис тра жи ва ња у сфе ри пси хо тро ног оруж ја. оту да следи да су ко мен та ри, пре ма ко ји ма у архи ви ма „ане нер бе“а ни је про на ђе но ни шта озбиљ но, јед но став но нео држи ви. већ смо по ме ну ли да је је дан од за да та ка ове ор га ни за ци је, ко ју је пред њу по ста вио њен пред сед ник, Хајн рих Хи млер, би ло и при ку пља ње свих архи ва на ци о нал них спе ци јал них слу
жби, на уч них ла бо ра то ри ја, ма сон ских тај них дру шта ва и окулт них сек ти, и то у свим зе мља ма ко је је на ци стич ка немач ка по ко ри ла. по не кад су овај за датак оба вља ле спе ци јал не слу жбе SSа. на ме ће се за кљу чак да ар хив „ане нербе“а ни у ком слу ча ју ни је те о рет ско ис тра жи ва ње не мач ких ми сти ка, не го збир нај ра зли чи ти јих до ку ме на та, прона ђе них у мно гим др жа ва ма и ве за них за ве о ма спе ци фич не ор га ни за ци је. део тог ар хи ва про на ђен је пре не коли ко го ди на у Мо скви. то је тзв. до њешле зиј ски ар хив „ане нер бе“а, ко ји је со вјет ска вој ска за пле ни ла при ли ком ју ри ша на за мак ал тан. то је, ме ђутим, са мо ма ли део це ло куп ног ар хи ва „ане нер бе“а и не ки вој ни исто ри ча ри прет по ста вља ју да је мно го то га па ло у ру ке аме ри кан ци ма.
онај део ар хи ва ко ји је до спео до нас у ру си ји још увек ни ко ни је про у чавао, а не по сто ји чак ни де та љан опис до ку мен та ци је. и са ма реч „ане нер бе“ да нас је ма ло ко ме по зна та. Ме ђу тим, зло коб ни џин ко јег су из бо це осло боди ли цр ни ма го ви SSа и „ане нер бе“а ни је про пао за јед но са тре ћим рај хом, не го је остао на на шој пла не ти.
Пре ве ла Ан то ни на Пан те лићИзвор: www.deodar.ru
Обележје Аненербе-а
74 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Пре по ла ве ка у нир нбер гу је одр жа но су ђе ње. на по ли тич ком пла ну су ди ло се фа ши зму, а на при род ном и етич ком
ан ти ху ма но сти и чо ве ко мр зи ла штву.Ме ђу тим су ди је ху ма ни сти из де мо
крат ских зе ма ља за па да и ко му ни стич ког сссра по ста ра ли су се да ћу те о оном глав ном. о нај ва жни јем раз ло гу до го ђе не ка та стро фе. о устан ку нео па ган ства.
овај пуч ста ро за вет них бо го ва мо гао је би ти упра вљен са мо про тив Хри шћанства. та кав је гло бал ни су дар у по след ње две хи ља де го ди на. и по тај ни на бој још увек не по пу шта.
Нирнбершкипроцеснир нберг. осми ав густ 1946. го ди не.ту жи лац: „ви сте бив ши штан дар тен фи
рер сса вол фрам зи верс, ру ко во ди лац ане нер беа?“
оп ту же ни: „да!“пре трес је по све ћен екс пе ри мен ти ма
сса над за тво ре ни ци ма кон цен тра цио них ло го ра. зи верс по ри че сво ју умеша ност. он го во ри о шам ба ли, агар ти, ко ри сти окулт не тер ми не. по са ли се чују гла со ви не до у ми це. на по кон, бив ши пу ков ник по чи ње да при ча о јед ном од осни ва ча „ане нер беа“, док то ру Хил ше ру. ис пи ти ва ње на гло пре ки да ју...
за ви ри мо у спи сак је рар ха сса. зи верс има пра во да но си бо деж и сре бр ни прстен са ло ба њом („ада мо ва гла ва“, опет и опет). то го во ри о ве о ма ви со ком сте пе ну
ини ци ја ци је. Ме ђу тим, у спи ску гла ве шина штан дар тен фи рер сто ји на скром ном 1082 ме сту.
чуд но: нир нбер шки три бу нал осу дио је ње га, обич ног пу ков ни ка, на смрт ну ка зну, на по ре до са елит ним пред став ни ци ма рај ха. Мо жда ње гов чин ни је од ре ђи вао ње гов пра ви по ло жај? и шта зна чи та чудна реч „ане нер бе“?
Фран цу ски ис тра жи ва чи Жак Бер жи је и луј па у елс, у књи зи „Ју тро ма ги ча ра“ подсе ћа ју на још јед ну нео бич ну по дроб ност. пред смрт ну ка зну, вол фрам зи верс је извр шио не ка кав та јан ствен ри ту ал. стра жари ни шта ни су мо гли да схва те у чуд ним по кре ти ма те ла и не ра зу мљи вим ре чи ма есе сов ца.
они су ли чи ли на за кле тве. али, ко ме су обра ће ни ти ге сто ви и зву ци?
у нео бич ним рад ња ма је уче ство вао и за го нет ни Хил шер. па ра докс: он је у со бу осу ђе ни ка пу штен као по се ти лац. а сам је, иако је дан од осни ва ча „ане нер беа“ избе гао смрт ну ка зну.
Го ди не 1989. у њу јор ку је об ја вље на књи га „Ме си јан ско на сле ђе“. ње ни ауто ри ци ти ра ју јед ног од са ве знич ких ту жи ла ца. по ње го вим ре чи ма, из до ку ме на та нирнбер шког про це са су све сно из у зе та сведо чан ства о ри ту ал ним и окулт ним аспекти ма тре ћег рај ха.
пи сац бли зак ма сон ским кру го ви ма тре вор ра вен скрофт у књи зи „ко пље судби не“ ди рект но је пи сао о за јед нич ким ду хов ним ис точ ни ци ма на ци зма и не ких
са вре ме них, нео бич но ути цај них, тај них струк ту ра. „они ко ји су зна ли, чу ва ли су тај ну ћу та њем. ли де ри тај них дру шта ва, по ве за них са осми шља ва њем свет ске поли ти ке, схва та ли су: ни шта не ће до би ти од раз об ли че ња са тан ске при ро де на цистич ке пар ти је“.
па до бро, про бај мо да за ви ри мо иза пре вар љи ве за ве се ба нал не исто ри о графи је. по ку шај мо да про ник не мо у сфе ру чи је по сто ја ње ра ци о на ли стич ки ум савре ме них на уч ни ка иг но ри ше. Мо жда ћемо упра во та ко до би ти од го во ре на из весна пи та ња, ак ту ел на и да нас.
на ко ји на чин је Хи тлер умео да за ча ра ми ли о не сво јих су гра ђа на?
ка ко је са за па да на ис ток би ла упе ре на чу до ви шна моћ вер мах та?
ко је по бе дио у свет ском ра ту?
Свастикаусамостануин фор ма ци ја из ме ђу на род не асо ци ја
ци је „Po li ti ca her me ti ca“....у аустриј ском гра ди ћу лам бах по сто јао
је бен дик тин ски ма на стир. ње гов на сто јатељ био је из ве сни те о дор Ха ген. сре дином де вет на е стог ве ка он је пред у зео ду го пу то ва ње на Бли ски ис ток и кав каз. циљ је био по тра га за езо те рич ним зна њи ма ко ја су ко ри шће на при фор ми ра њу са мог ре да, али су се по сте пе но из гу би ла.
Ха ген је са со бом до нео огром ну ко личи ну не ких древ них ма ну скри па та. са држај тих сви та ка остао је за го нет ка чак и
Окултна историја нацизмаПочеткомтридесетихгодинаССвећпрерастауструктуру,формиранупопринципусредњевековнихредова.Тојебилаантихришћанскаорганизација.Празницисууњојозначаванипорунскомзодијачкомкругу.Главнимпразникомсусматралиданлетњеравнодневице.Основниритуалјебиопоклоњењеватри.
1/2010 l Двери српске l 75
за ма на стир ску бра ти ју. по зна то је са мо да је на сто ја тељ дао на ред бу ло кал ним мај сто ри ма да се у опа ти ји са чи не но ви ба ре ље фи. њи хо ва осно ва по ста ла је свасти ка древ ни па ган ски сим бол кру жног то ка све та.
пр во на чел ни сми сао тог сим бо ла запад ни евро пља ни су из гу би ли. у њи хо вој све сти сва сти ка са ње ним нео бич ним потен ци ја лом ми стич ке енер ги је ума ње на је до раз ме ра уса хлог па у ка, згње че ног на не ком ка ме ну у пре и сто риј ска вре ме на.
Ме ђу тим, уско ро, ве о ма бр зо ће та уснула ре ал ност би ти про бу ђе на... за ни мљи ва по ду дар ност: упра во од вре ме на по ја ве сва сти ке на зи до ви ма лам ба шког ма насти ра, у ње го вом цр кве ном хо ру пе вао је је дан мр ша ви деч ко. име му је би ло адолф шиклгру бер...
по сле смр ти те о до ра Ха ге на 1898. го дине, у опа ти ју је при мљен ци стер ци јан ски мо нах Јорг ланс фон ли бен фелз. због нече га, бра ћа су му за го нет не ма ну скрип те ис то ка пре да ла без и нај ма ње дво у ми це. оче ви ци су се се ћа ли да је ли бен фелз неко ли ко ме се ци про вео у ма на стир ској библи о те ци, са мо рет ко из ла зе ћи да при ми оскуд ни оброк.
при том, ци сте ри ја нац, след бе ник све тог Бер на ра, ни са ким ни је раз го ва рао. он је из гле дао крај ње узру ја но, као чо век ко ји се на ла зи у вла сти за па њу ју ћег от кри ћа.
Ма те ри ја ли ко је је ли бен фелз про у чио, омо гу ћи ли су му да осну је тај но ду хов ничко дру штво. оно је до би ло на зив ред новог хра ма. чуд но! ри мо ка то лич ки мо нах се за же лео но вог хра ма. али, ако не хришћан ског, ка квог он да?
ли бен фелз ће на пи са ти да је упра во он до вео Хи тле ра на власт. али, то ће бити ка сни је. а са да, на раз ме ђи ве ко ва, ред но вог хра ма по стао је је дан од цен та ра ма ло по зна тог код нас окулт ног прав ца. он се на зи вао „ви је нај“. у пре во ду са старо не мач ког – „по све ће ње“. то схва та ње у езо те рич ним кру го ви ма ту ма чи се као мистич но до стиг ну ће оно га што је за про фане објект сле пе ве ре.
Германскаутопијатом прав цу је при па дао и ред Гви да фон
ли ста. он је био осно ван у Бе чу 1908. годи не.
не сум њи во, лист је био чо век за хваћен де мон ским пре ле сти ма. Ма да је сам се бе сма трао исто ри ча рем ко ји чи та прошлост из фол кло ра и пеј са жа. кат кад су га они до во ди ли у транс. и та да је лист ја сно „ви део“ до га ђа је из про шлих ве ко ва. он је убе ђе но по ка зи вао ме ста на ко ји ма се на ла зе гроб ни це тев тон ске бо ги ње исе и злог ду ха аги ра.
Још као деч ко, лист је по се тио ка та комбе под цр квом све тог сте фа на у Бе чу. та ма
и ни ски сво до ви као да су га при пре ми ли за де мон ског адеп та. нео че ки ва но за се бе, он је кле као пред под зем ним па ган ским жр тве ни ком и за клео се да ће из гра ди ти храм древ но гер ман ског бо га во та на.
та ко је у ду ши тог чуд ног чо ве ка на стао глав ни кон фликт епо хе: из ме ђу Хри шћанства и па ган ства.
у не мач кој је тле би ло при пре мље но ваг не ро вим опе ра ма и ро ма ни ма та да попу лар них пи са ца ко ји су уз ди за ли слав ну па ган ску про шлост отаџ би не. и што су јаче зву ча ла име на за бо ра вље них бо го ва, што су их глум ци че шће при зи ва ли у сво ја те ла, тим су ја чу сна гу они за до би ја ли над умо ви ма.
Јер по сто ји све што је име но ва но.ка сни је су се упра во ли сту от кри ле во
та но ве рун ске за кле тве у древ ним исландским из во ри ма. Је дан од во та но вих захте ва гла сио је ова ко: „за кљу чав ши се бе у свет, по ста ћеш тво рац уни вер зу ма!“
у сво јим зре лим го ди на ма лист је себи озбиљ но до де лио уло гу де ми јур га. сред стви ма окулт не ин тер пре та ци је он је по ку шао да по но во из гра ди про шлост по за ко ни ма са вре ме не му лан гер ман ске иде о ло ги је.
тај чуд ни чо век је твр дио да су во та нови жре ци у древ но сти чи ни ли пр ву аристо кра ти ју гер ман ских пле ме на на че лу са кра ље ви масве ште ни ци ма. про го ни ко је су Хри шћа ни пред у зе ли пре ма њи ма, примо ра ли су их да ства ра ју тај на дру штва. у њи хо вим не дри ма се очу ва ла са крал на ари јев ска свест.
да би је об но вио, у ли сто вом окру жењу био је фор ми ран уну тра шњи круг аmanenorden. лист га је сма трао прет ходни ком чи та вог лан ца ор га ни за ци ја ко је су ве ко ви ма пре да ва ле јед на дру гој шта фе ту тај ни од кра ље васве ште ни ка. у њих је
убра јао тем пла ре, ро зен крој це ре, су до ве ве ма и дру ге ми стич не струк ту ре.
у де лу „Ми сте ри јал ни је зик ин до герма на“ лист је пи сао о не мач кој тра ди цији као ис кљу чи вом но си о цу ду хов но сти и му дро сти пре да ка ко ји су на се ља ва ли древ ни кон ти нент арк то геј. у књи зи је одштам па на кар та те ле ген дар не зе мље са престо ни цом ту лом.
у Бе чу се са ли стом сре тао мла ди Хитлер. за ни мљи во је и то да је јед на од ак ти вист ки ња би ла Ма тил да лу ден дорф, су пру га на чел ни ка не мач ког Ге не рал штаба у го ди на ма пр вог свет ског ра та. Ме ђу са чу ва ним до ку мен ти ма аmanenordena по сто ји и ве о ма зна чај на ре зо лу ци ја о шире њу иде ја „ви е нај“ у не мач ком ге не ралшта бу.
Новитемпларипо чет ком 1910тих го ди на у не мач кој
се по ја вио из ве сни ба рон зе бо тен дорф. уско ро је ини ци ран у Ger ma ne nor den a (Гер ман ски ред). у ту су пер ло жу су ула зили и дру штво Гви да фон ли ста и ред но вог хра ма, и дру ге слич не им струк ту ре.
Ger ma ne nor den био је осно ван 1912. годи не. о ње го вом ка рак те ру го во ри већ и опис при је ма нео фи та. ево ка ко су по свећи ва ли про ла зни ке на ра сном те сту „пласто ме тру“, ко ји је слу жио ра ди ме ре ња лоба ње: „це ре мо ни ја је за по чи ња ла не жним зву ци ма фис хар мо ни ке, бра ћа су пе ва ла „Хор по кло ни ка“ из ваг не ро вог „тан хојзе ра“. ри ту ал је по чи њао у су тон, ка да су бра ћа пра ви ла гест ко ји сим бо ли зу је свасти ку Мај стор им је од го ва рао. за тим је Мај стор це ре мо ни је уво дио у са лу нео фите, оде ве не у ман ти ју пут ни капо кло ни ка са по ве за ним очи ма. ов де им је Мај стор при по ве дао о ре ду. пе вач је па лио свеште ни пла мен у пе ха ру, са по слу шни ка су ски да ли ман ти је и по ве зе. Мај стор се при бли жа вао нео фи ту и чи нио ма гиј ске рад ње ко пљем во та на, ви те зо ви су над њим укр шта ли сво је ма че ве. ори ли су се пи та ња и од го во ри, пра ће ни му зи ком из „ло ен гри на“, за тим су по слу шни ци да ва ли за кле тву вер но сти. по све ће ни ка су окружи ва ли „шум ски ел фи“, и као но ву бра ћу во ди ли су их пре ма „пе ха ру Гра а ла“, где је го рео осве штан пла мен пе сни ка“.
у Мин хе ну је зе бо тен дорф осно вао још јед ну фи ли ја лу Ger ma ne nor dena друштво ту ле. ње го вим сим бо лом по стао је бо деж на фо ну хра сто вог ли шћа. ка сни је ће сва ке го ди не 9. но вем бра (на дан „кристал не но ћи“) баш та кви бо де жи, са нат писом „Мо ја част је – вер ност“, би ти уру чи вани по све ће ни ци ма сса.
ра де ћи у ар хи ва ма, аутор ових ре до ва је от крио уни кал ни до ку мент. то је спи сак струк ту ра ко је су ула зи ле у Ger ma ne norden (да ти ран 1921. го ди ном). осим дру
Гвидо фон Лист
76 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
шта ва ко је смо већ име но ва ли, у свој ству фи ли ја ле ту ле ов де фи гу ри ра и на ци о налсо ци ја ли стич ка рад нич ка пар ти ја не мачке. у оп штем пре гле ду она сто ји на скромном три де сет че твр том ме сту.
да кле, тај но дру штво ко је су фор ми рали „по све ће ни ци“ ор га ни зо ва ло је пар ти ју о ко јој ће уско ро са зна ти чи тав свет. „Vulgus vult de ci pi“ – „све ти на же ли да бу де об ма ну та!“
си ве еми нен ци је су сма тра ле да им је час да о се би из ја ве: „Er go de ci pi a tur“ – „обма њуј мо, да кле!“
иде је, не го ва не у уском кру гу, по че ле су се при ма ти у све сти ши ро ких ма са.
со ци јал ни са став но ве пар ти је је за то оп ти ма лан. на че лу јој сто ји бра вар антон дрек слер. ту је још спорт ски но ви нар Ха рер. ка плар адолф Хи тлер је сту пио у NSDAP под бро јем се дам (срећ ни број знак суд би не сма трао је он)...
на по ре до са спи ском Ger ma ne nor denа, посто ји низ хар ти ја ко ји се ти чу суд би не ба ро на зе бо тен дор фа. у ства ри, он се родио у по ро ди ци ма ши ни сте из дре зде на. ње го во име је ру долф Гла у ер. Ба ве ћи се тр го ви ном, по чет ком ве ка је до спео у турску. за тим га је, из не ких раз ло га, уси нио брач ни пар фон зе бо тен дорф. уско ро после тог чуд ног пре вра та суд би не но во пече ни ба рон се и вра тио у не мач ку. а за тим као да је снаб де вен не ка квим по вер љивим пи сми ма, по стао је је дан од ру ко води ла ца нај круп ни је ми стич не струк ту ре.
уоста лом, до ку мен ти ко је смо про нашли об ја шња ва ју ње гов нео бич но ви соки уз лет по ле стви ци по све ће ња. тек стови пи са ма, за си ће ни рун ским зна ко ви ма, древ ним ми стич ним сим бо ли ма, ода ју код ауто ра по себ но по зна ва ње окулт них на ука. по сто ји чак траг очи глед ног враџ бинског по ку ша ја да се ути че на свест чо века, пре ко ње го вог пор тре та. на пор тре ту из ве сног го спо ди на, тач ни је, на ње го вом че лу, уред но су уцр та не три ру не. упра во та кве исте ви ди мо на ко ри ци уста ва Germa ne nor den. те жња да при ву че но вог, очи то ути цај ног адеп та је ди рект на.
у осно ви те те жње је ми стич на фор мула: „што је го ре, то је и до ле“. дру гим речи ма, ма гич ки деј ству ју ћи на по сле ди цу, мо гу ће је ути ца ти и на узро ке.
али ка ко се тим то ли ко спе ци фич ним зна њи ма при бли жио син скром ног ма шини сте?
да је мо реч бра ту Мар ки о ну, чла ну „круга те бе“, ко ор ди на ци о ног са ве та тај них дру шта ва Фран цу ске: „зе бо тен дорф је био по све ћен од стра не свог очу ха у тур ској у јед но окулт но дру штво. оно је има ло рево лу ци о нар но усме ре ње и би ло је бли ско сек ти „ден ме“, што зна чи „вам пи ри“.
за пам ти мо те чи ње ни це. Још ће нам затре ба ти.
Граалиесесовципро шле су го ди не. већ је го рео рај
хстаг. за тим је Хи тлер сти снуо ру ку председ ни ку Хин ден бур гу ко ји га је до вео на власт. за тим је за у зео ка би нет рај хсканце ла ри је.
све је то јав на исто ри ја. али, по сто ја ла је и тај на. Го во ри члан ме ђу на ро дне асоци ја ци је „Po li ti ca her ma ti ca“ алек сан дар ду гин: „Го ди не 1933, у Мин хе ну је тра ја ла исто риј ска из ло жба под на зи вом „Ah nener be“, што зна чи „на сле ђе пре да ка“. њен ор га ни за тор је био про фе сор Хер ман вирт. Ме ђу екс по на ти ма су би ли нај стари ја рун ска и про то рун ска пи сма. ста рост не ких од њих вирт је про це нио на 12 хиља да го ди на. њих су са ку пи ли у па ле стини, пе ћи на ма ла бра до ра, у ал пи ма по чи та во ме све ту.
Го ди не 1928. вирт је об ја вио књи гу „поре кло чо ве чан ства“. он је до ка зи вао да у ње го вом за чет ку сто је две про то ра се. нор диј ска, ду хов на ра са се ве ра, и гондван ска, за хва ће на ни ским ин стинк ти ма, ра са Ју га. вирт је твр дио: по том ци тих древ них ра са су ра се ја ни ме ђу раз ли чи те са вре ме не на ро де.“
па жњу на из ло жбу је обра ти ло ру ковод ство ко је је чи ни ло је згро сса. до тог вре ме на, та ор га ни за ци ја, из гра ђе на на ма лим од брам бе ним од ре ди ма пар ти је, пре ра сла је сво ју уло гу за штит ни це во ђа. ов де они већ по ку ша ва ју да пре у зму на се бе функ ци ју за шти те нор диј ске ра се на ге нет ском, ду хов ном и ми стич ном пла ну.
ра ди то га су зах те ва ли по себ на зна ња. тра жи ли су их у про шло сти. ра до су се се ћа ли, из ме ђу оста лог, ле ген де о власти ко ју над све том да је пе хар Гра ла. у ссу су се пре ма њој од но си ли не са мо као пре ма ле пој ле ген ди. чак је и Хи тлер до пу штао мо гућ ност да је Грал ка мен са рун ским нат пи си ма. ти нат пи си чу вају, за раз ли ку од ка сни јих ти по ва пи сма,
не ис ква ре ну му дрост про шло сти. за бора вље на зна ња не људ ског по ре кла. она иста ко ја су ма шта ли да по стиг ну љу ди у цр ној уни фор ми.
ка ко су хте ли да се око ри сте тим, оностра ним си ла ма! Ме ђу тим, ко ри сти ли су се зна њи ма а си ла ма су роп ски слу жи ли!
ка сни је су есе сов ци пред у зе ли ак тив ну по тра гу за пе ха ром Гра ла. она их је од вела у зам ко ве ка та ра на пи ри не ји ма. експе ди ци јом је ру ко во дио ото ран, аутор ан ти ри мо ка то лич ке књи ге „кр ста шки поход про тив Гра а ла“ о бор би пап ског ри ма про тив по кре та ка та ра.
Јед но вре ме су чак по че ле ко ла ти гласи не да је екс пе ди ци ја за вр ше на успе хом. Ме ђу тим, оне ни су по твр ђе не, јер је штурмбан фи рер сса ото ран 1938. го ди не заго нет но не стао...
Наслеђепредакавир то ву из ло жбу по се тио је сам Хи
млер. он је био за па њен „очи глед но шћу“ за кљу ча ка о пре и мућ ству нор диј ске ра се. ти до ка зи су се за сни ва ли, де ли мич но, на ана ли зи „Хро ни ке ура лин ди“. та књи га, на ђе на у осам на е стом ве ку, при по ве да о исто ри ји гер ман ских пле ме на. не ки су је сма тра ли пре ра дом не по зна тог ори ги нала. вирт је сма трао да је на пи са на на древнохо ланд ском, што зна чи да је она превод не из мер но ста ри јег ру ко пи са.
о, спо ме ни ци про шло сти! истин ски или по гре шни, не рет ко по ста ју ми не успо реног деј ства. а са ма исто ри ја мин ско поље.
рај хсфи рер је пре до жио вир ту са рад њу. та ко је осно ва на ор га ни за ци ја „ане нер бе“. њен циљ је био из у ча ва ње исто ри је преда ка у нај ши рем сми слу те ре чи.
по чет ком три де се тих го ди на сс је већ пре рас та у струк ту ру, фор ми ра ну по принци пу сред ње ве ков них ре до ва. то је би ла
Хајнрих Химлер одржава кондицију. Обратити пажњу на његову мускулатуру, с једне,
и непознатог SS-атлетичара, с друге стране
1/2010 l Двери српске l 77
ан ти хри шћан ска ор га ни за ци ја. пра зни ци су у њој озна ча ва ни по рун ском зо ди јачком кру гу. Глав ним пра зни ком су сма тра ли дан лет ње рав но дне ви це. основ ни ри ту ал је био по кло ње ње ва три. са чу ва ла су се ве о ма ре чи та на ре ђе ња. на при мер, да се члан ство сса по де ли на оне ко ји мо гу да до ка жу сво је ари јев ско по ре кло од 1650. го ди не, и на оста ле. пот пис: „Хи млер“.
да, био је то чо век сво је вр сних ми стичних по гле да на свет. уоста лом, као и Хитлер, ко ји је се бе сма трао ин кар на ци јом им пе ра то ра Фри дри ха дру гог. те о ри ја о се о би ду ша, ко ју су у европ ску свест уне ли Је ле на Бла вац ка и ру долф штај нер би ла је ве о ма бли ска во ђа ма рај ха. очи то, упра во на њи ма се и за сни ва ла ан ти хри шћан ска иде ја бе смрт но сти (у сми слу ре ин кар наци је) ари је ва ца, то ли ко по пу лар на у фаши стич кој ели ти.
да би смо још бо ље об ја сни ли вла да ју ћу ми стич ну ат мос фе ру у тој ели ти, ис при чаће мо не што о још јед ној чуд ној пер со ни.
ЦрнапородицаВилигутГо ди на 1915. не мач кој вој сци на ис точ
ном фрон ту је сти гла ри мо ка то лич ка миси ја. пред во ди је је дан од на у ти цај ни јих кар ди на ла рим ске ку ри је (уско ро ће поста ти це лом све ту по знат као рим ски па па пи је Је да на е сти). Је рар си ма су пред ставља ли офи ци ре. у са ли се за о ри ло: „Ха уптман ви ли гут!“
кар ди нал је пре бле део: „ви сте из по роди це оних ви ли гу та?“ за пи тао је он.– да јед но став но је од го во рио не мач ки капе тан.– Fa mi lia ma li tet ta! (про кле та по роди ца!) од вра тио је, ус клик нув ши, бу ду ћи па па.
про ћи ће ви ше од две де це ни је, и име кар ла Ма ри је ви ли гу та ће ис пли ва ти у спи ско ви ма јед не од нај тај ни јих ор га ни заци ја фа ши стич ке не мач ке.
...ис тра жи ва чи ма је по зна то да су у „ане нер беу“ успе шно де ши фро ва ли изве сна рун ска пи сме на. и то је по вре ме но до во ди ло до за па њу ју ћих ре зул та та. обно вље ни су древ ни кул то ви и ри ту а ли, који су би ли у мо ћи да по ву ку ма су за во ђом. при ме њи ва ни су, де ли мич но, ма гиј ски на чи ни ути ца ја на свест (ана лог ни да нашњем не у ро лин гви стич ком про гра ми рању). про ми шља ло се све по чев од во ђине по зе са ру ка ма, скр ште ним на нај ни жој енер гет ској ча кри.
на рав но, све је то мо гу ће на зва ти бесми сли цом... Ме ђу тим, ми стич ки на строје ним во ђа ма не мач ке мо гућ ност пре да је скри ве них зна ња из та ме ве ко ва убе дљиво је до ка зи вао је дан чо век. до ка зи вао је са мим фак том свог по сто ја ња.
Био је то ни ко дру го до карл Ма ри ја ви ли гут.
ње го во име ис тра жи ва чи ско ро да и не спо ми њу. нај по све ће ни ји чла но ви сса на зи ва ли су га „Хи мле ро вим рас пући ном“. из ван тог кру га о са мом по сто јању та кве лич но сти ма ло је ко знао. чак и у зва нич ним спи ско ви ма ру ко во ди ла ца сса за 1936. го ди ну (те па пи ре смо та ко ђе от кри ли у ар хи ва ма) ви ли гут се озна ча ва под псе у до ни мом. он се та мо на зи ва групен фи ре ром вај сто ром. при сут ност тог, јед ног од име на древ но гер ман ског бо га оди на, у зва нич ним до ку мен ти ма је за пању ју ћа!
„ви ли гут“ спе ци ја ли сти пре во де као „бог во ље“. пре ма тер ми но ло ги ји ари језо фа, то је си но ним пој ма „па ли ан ђео“. то јест, реч је о не ким ви шим би ћи ма, де мони ма, ко ји су до не ли на зе мљу оно стра на зна ња.
ко ре ни ге не а ло шког ста бла ви ли гу та гу бе се у та ми ве ко ва. пр ви грб те по роди це (са две сва сти ке из ну тра) за бе ле жен је у ру ко пи си ма из три на е сто га ве ка. притом, он је прак тич но иден ти чан гр бу манџу риј ских сред ње ве ков них вла да ра.
ви ли гу ти су из по ко ле ња у по ко ле ње пре но си ли та бли це са древ ним сло ви ма. ин фор ма ци ја ши фро ва на у њи ма са држа ла је опис не ка квих па ган ских ри ту а ла. оту да пап ско про клет ство, ко је је па ло на по ро ди цу још у сред ње ве ко вљу.
сва ки пред лог да уни ште про кле та доку мен та ви ли гу ти су од би ја ли. они као да су че ка ли при спе ће из ве сног ду го о че кива ног ча са.
ви ли гут је за па њио Хи мле ра ви зи ја ма свог по ро дич ног се ћа ња. ње му су се „јавља ли“ ре ли гиј ска прак са, си стем рат них при пре ма и за ко на древ них Гер ма на. он је, чак, са ста вио сво је вр сну ман тру ра ди иза зи ва ња та квих ви зи ја.
шта су пред ста вља ла та ви ђе ња? Можда пре лест ко ју у чо ве ку за пад не ци вили за ци је по бу ђу је ри мо ка то лич ка ме ди таци ја? за раз ли ку од пра во слав не мо ли тве, ка да ум мо ле ћег се чо ве ка пра ти сми сао из ре че ног, за ри мо ка то ли ка је ва жни је иза зи ва ње ви дљи вих сен за ци ја, го то во опи пљи вог ли ка. а та кво ис ку ство не прола зи без тра га.
„ви зи је“ су по се ћи ва ле не са мо ви ли гута. Још 1911. го ди не лист је до би јао пи сма, пот пи са на псе у до ни мом тар нха ри (што зна чи „тај ни краљ“). њи хов аутор је тврдио да је ре ин кар на ци ја са крал ног во ђе древ но гер ман ског пле ме на вол сун ген. у кру го ви ма бли ским ли сту, озбиљ но се рас пра вља ло не ће ли се тар нха ри, у, за не мач ку, те шка вре ме на, отво ре но ја ви ти на ци ји.
лу ди ло? Бу ни ло? оди ста, ви ли гут је имао про бле ма са пси хи ја три јом. Љу де ко је су ра ни је на зи ва ли ма го ви ма, психи ја три ја да нас, јед но став но, убра ја у лу да ке.
та кве лич но сти че сто овла да ва ју истински не људ ском енер ги јом. си ве еми ненци је исто ри је из то га из вла че свој за кључак: но ви ре во лу ци о на ри ни су про ле те ри, већ „пси хич ки не нор мал ни“.
зар је мо гу ће пре не бре ћи енер ги ју, фан та зи ју, спо соб ност за са мо по жр тво вање и иде ал ну мо ти ва ци ју по сту па ка у таквих љу ди! а ако их, по врх то га, уз диг ну на со ци јал ној ле стви ци? ако их уба це у сферу где се до но се гло бал не од лу ке! ко зна, мо жда се и у на шим да ни ма до га ђа не што слич но. са мо на пу ту ка от кри ва њу те техно ло ги је вла сти сто ји фа мо зна „ле кар ска тај на“.
Го ди не 1939. ви ли гут се по ву као. он је жи вео, све че шће, уса мљен на свом имању. окол ни се ља ци су због не че га тог гене ра ла сса, као и ње го ве прет ке, сма трали тај ним не мач ким кра љем.
карл Ма ри ја ви ли гут је умро 1946. годи не. Био је по след њи у про кле тој по роди ци.
Новарелигијапу те ви Хи мле ра, ви ли гу та и док то ра
вир та ни су се слу чај но укр сти ли. де шифру ју ћи древ на пи сме на, вирт је до шао до сво је вр сног за кључ ка: Би бли ја је са мо пре при ча ва ње да ле ко ста ри јих са зна ња чо ве чан ства. ка сни је, већ пав ши у не милост, он је са оп штио сво ја раз ми шља ња у књи зи „от кро ве ње па ле сти не“. за ни мљиво је да је је ди ни при ме рак тог ру ко пи са та јан стве но не стао то ком пе де се тих годи на. не ки сма тра ју да је ту ак ци ју из ве ла изра ел ска тај на слу жба „Мо сад“. ствар је у то ме да су слич на де ла ста вља ла Је вре је у уло гу би блиј ских узур па то ра древ них нор диј ских зна ња, у по ло жај ми стич ког не при ја те ља ари је ва ца.
за вре ме Хи тле ра то та ли тар на др жа ва је из све га ово га са чи ни ла кон крет не по лициј ске за кључ ке. у кон цло го ре су кре ну ли кон во ји пре пу ни љу ди ко ји су сма тра ни ра сно и ге нет ски не до стој ни ма. Ме ђу тим, нај е нер гич ни ји део је вреј ског ста нов ништва от пу то вао је ван гра ни ца рај ха, дели мич но у па ле сти ну. та ко је на ци стич ка бри га о ра сној чи сто ти ари је ва ца на чу дан на чин до шла у су сед ство са још јед ним слич ним про це сом. са оства ре њем иде ја јед ног од те о ре ти ча ра ци о ни зма Жа ботин ског, о нео п ход но сти да се је вреј ски на род ор га ни зу је „у но вом из да њу“; то јест, да се спро ве де бри жљи ва се лек ци ја.
Мо рал и ети ка ве ћи не не ма ца по ка за ли су се са свим „гип ким“. кон цло го ри су прихва та ни при лич но мир но. ка жу да су моћи зла огра ни че не ети ком. али, са мо зло ни је ни шта дру го до про дукт со ци јал ног на си ља. Јеф ти но ко шта ју и ети ка и за ко ни, пи са ни чо ве чи јом ру ком и нео све шта ни не чим ви шим.
78 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
раз мах нув ши се на осно ву би блиј ских зна ња, вирт је ис пу ња вао још је дан, за фа ши стич ки ре жим, ва жан за да так. објектив но, он је раш чи шћа вао те ме ље за но ви култ. пре тен ден ти ма на фор ми ра ње алтер на тив не ци ви ли за ци је би ла је по требна не са мо соп стве на ели та, ко ја се посте пе но аку му ли ра ла у ссу, већ и не што ви ше. но ва вр хов на по бу да, спо соб на по при ме ру свет ских ре ли ги ја, при ву ћи мили о не.
та ко су у те мељ но вог хра ма по ло же ни мо но ли ти акси о ма и над мо ћи ари је ва ца.
та ко се об но вио храм у ко јем су се на сели ли не бо го ви, већ жре ци.
они су раз ми шља ли ова ко: сва ка рели ги ја по сто ји не ра ди фак то ра Бо га, већ ра ди фак то ра ве ре. Глав но пи та ње је кори шће ње упра во тог ира ци о нал ног потен ци ја ла. све оста ло су по ли тич ке платфор ме, еко ном ски про гра ми бун ца ња ли бе ра ла ко ји се бо ре за не ко ли ко го ди на бо љег жи во та.
сам Хи тлер је свој по крет на зи вао рево лу ци јом. и то је оди ста би ла нео в дашња ре во лу ци ја, ко ја је до во ди ла чла нове у ста ње бе сни ла и по зи ва ла у па ган ску про шлост! то је био гло бал ни и отво ре ни уста нак про тив хри шћан ског све та, ма да и от па лог од истин ске ве ре, али по име ну још увек хри шћан ског. то је био уста нак па ган ског чо ве ка. де мон стри ра ње на ливе них ми ши ца али па ган ских!
да кле, вир то ве иде је су се по кло пи ле са спе ци фич ним раз ми шља њи ма во ђа рај ха. уско ро се у ру ка ма за го нет ног про фе со ра на шла моћ на струк ту ра. њу је са чи ња ва ло пе де се так ин сти ту та. вир тов за ме ник постао је већ по зна ти нам док тор Хил шер.
Обновалажиу „ане нер беу“ су се озбиљ но ба ви ли
не са мо из у ча ва њем, већ и об на вља њем древ них ми стич них кул то ва. не слу чајно, фи ло соф ернст Јин гер је пи сао да је Хил шер, ни ма ње ни ви ше, осно вао но ву цр кву. и ве о ма је на пре до вао у ства ра њу но вих об ре да.
очи то, је дан од њих је из вр шен и у очеки ва њу смрт не ка зне по след њем ру ко води о цу „ане нер беа“ вол фра му зи вер су. изу ча ва ју ћи ли сто ву књи гу „Ми сте ри јал ни је зик ин до гер ма на“, мо гу ће је при лич но си гур но прет по ста ви ти шта се до го ди ло у са ми ци осу ђе ни ка. зи верс и Хил шер су се за кли ња ли сти хи ја ма, по ди жу ћи ру ке и из го ва ра ју ћи древ не ма гиј ске зву ке „арехисосур“. то је осве шта на фор ма вечно сти ко ју сим бо ли ше пе то кра ка зве зда. уоста лом, упра во је пен та грам (то ли ко често ко ри шћен још од стра не ал хе ми ча ра) био је дан од сим бо ла „ане нер беа“.
нор диј ска тра ди ци ја сво ди фор му лу веч но сти на ле ген ду о ри ту ал ном са мои зле че њу во та но вом. ра њен ко пљем, он је при ве зан за ста бло про вео де вет да на. на вр хун цу пат ње од јед ном је до жи вео умо про зре ње. за тим је са ста вио рун ске за кле тве ко је са др же тај ну бе смрт но сти, спо соб ност са мо и сце ле ња и ве шти ну побе ђи ва ња у бо ју.
из књи га ли ста, вир та и дру гих, те паган ске ба ја ли це су за тим пре ла зи ле у тај не уџ бе ни ке „ане нер беа“. по сле рат на ис тра жи ва ња су по ка за ла да су фа ши сти на „ане нер бе“ утро ши ли ско ро исто ко лико аме ри кан ци на атом ски Мен хе тен ски про је кат. и те шко је прет по ста ви ти да је то би ла це на бу ни ла. на ци стич ким „ма го вима“ је оди ста по шло за ру ком да у не дрима не мач ког на ро да про из ве ду пси хо физич ку екс пло зи ју нео в да шње сна ге. пред њом га сне сва моћ атом ског на о ру жа ња.
иде је о са да шњем на ци о нал ном по ниже њу, и по зи ви на вра ћа ње у слав ну прошлост на ци је ево ка квим сти хи ја ма су се обра ћа ли лу ка ви жре ци но вог кул та. они
су од лич но раз у ме ва ли основ ни за да так по ли ти ке на нај ви шем ни воу. не оне по лити ке ко ја је озна че на угу ра ва њем у пар ламент „јед ног ви ше“ на род ног по сла ни ка, већ оне ко ја се тру ди да из ме ни ве ко ве јед не ци ви ли за ци је.
из ву ћи из ду ше чо ве ка нео в да шњи потен ци јал ње го ве ве ре у бо го ве, у во ђе, у про шлост и бу дућ ност на ци је ево шта је ва жно у та квом при ла зу ства ри ма.
екс пе ди ци је „ане нер беа“ у ти бе тан ске ма на сти ре, при ку пља ње ма те ри ја ла масон ских ло жа, спе ци јал них слу жби и тајних дру шта ва уоп ште ни су би ле ствар не ка кве на стра но сти. та ко се аку му ли са ла спе ци фич на тех но ло ги ја ути ца ја на огромне ма се љу ди. и од мах по том су се древ не враџ би не ми стич них сти хи ја ова пло ћи вале у лек си ку уоби ча је ну за два де се ти век. у по ли тич ку фра зе о ло ги ју на ци о налсоци ја ли зма.
Хитлери„Копљесудбипе“у Бе чу вр ви пре сто нич ни жи вот. али,
бу ду ћи фи рер је са ти ма мо гао у зам ку Хоф бург да по сма тра лон ги но во ко пље. при том, он че сто па да у транс. по ле ген ди, упра во тим оруж јем је рим ски ле ги о нар про боо ису са Хри ста, рас пе тог на кр сту да би се убе дио у ње го ву смрт.
ре ли кви ју су по се до ва ли кар ло ве ли ки, Фри дрих дру ги и дру ги мо нар си. сма трало се да ће вла сник „ко пља суд би не“ стећи власт над све том.
по сле при са је ди ње ња аустри је Хи тлер ће по ста ти ње гов вла сник.
ка сни је, још док атом ске бом бе бу ду па да ле на Хи ро ши му и на га са ки, „ко пље вла сти“ ће би ти пре да то пред сед ни ку сада тру ма ну.
из ве сни из во ри на во де чи ње ни це Хитле ро вих ви ђе ња. Је дан пут, у вре ме пр вог свет ског ра та, као да га је не по зна та си ла при мо ра ла да на пу сти ме сто где је од мах за тим пао про јек тил. (слич ни слу ча је ви до га ђа ли су се и ка сни је, ка да је фи рер
Насловна страна „Остаре“, антијеврејска литература младог Адолфа Хитлера
Сам Хи тлер је свој по крет на зи вао ре во лу ци јом. И то је оди ста би ла нео в да шња ре во лу ци ја, ко ја је до во ди ла чла но ве у ста ње бе сни ла и по зи ва ла у па ган ску про шлост! То је био гло бал ни и отво ре ни уста нак про тив хри шћан ског све та, ма да и от па лог од истин ске ве ре, али по име ну још увек хри шћан ског. То је био уста нак па ган ског чо ве ка. Де мон стри ра ње на ли ве них ми ши ца - али па ган ских!
1/2010 l Двери српске l 79
чу дом из бе гао смрт у мно го број ним атента ти ма.)
по сле ра та Хи тлер је по стао је дан од фрон тов ских бо ра ца ко ји се ни су сна шли у мир но доп ским усло ви ма. та кви љу ди, с вре ме ном, са по себ ним не при ја тељ ством при хва та ју оно што им се чи ни гну сно шћу по за дин ског жи во та.
зе мља је пла ти ла кон три бу ци ју, ра сла је не за по сле ност, но во бо га та ши су пландо ва ли. на ци о нал но по ни же ње до сти гло је вр ху нац. ре ал ност ни је би ла уте шна. и мно ги су те жи ли ка ире ал ном.
Фром је пи сао да чо ве ков мо зак жи ви у два де се том ве ку, али ср це ве ћи не љу ди још увек у ка ме ном. за то фа ши зам до ла зи не с де сни це и не са ле ви це. он се ра ђа изну тра, из са мих ду ша и би ра за се бе љу де и са ле ви це и са де сни це.
ко ри сти ти ова кву си ту а ци ју за за ку лисне по ли ти ча ре ни је би ло ла ко. тех но логи ја вла сти ста ра је ко ли ко и свет. ра ди зби ја ња на ци је по тре бан је не при ја тељ. по треб но је да са мо јед на реч, име но ва ње тог не при ја те ља у крв на ци је уба ци моћну до зу адре на ли на. Хи тлер је де фи ни сао ту по тре бу ова ко: као пр во, не при ја тељ је све при сут ни је вреј ски ка пи тал, а као друго за ра за ко му ни зма са ис то ка...
за тим је усле дио „пив ски пуч“ у Минхе ну. Бе ло гар де јац Би скуп ски пре кри ва Хи тле ра сво јим те лом, спа са ва ју ћи га од мет ка.
али, по том сле ди буч ни суд ски про цес. за твор ланд сберг. чи ни ло се, све је го тово. крах.
Ме ђу тим, пуч је са мо из вео на сце ну пр ве ју на ке и му че ни ке бу ду ће на ци стичке ци ви ли за ци је. у спо мен на јед ног од по ги ну лих на пи са на је енер гич на хим на по кре та. аутор тек ста је Ханс еверс, пи сац слав ног ми стич ног ро ма на „ал ра у не“ (један од на зива ман дра го ре, би ља ко је ни че из се ме на обе ше но га и да је веч ни жи вот).
Фил мо ви из тих го ди на све до че: ри ту ал по ме на па ли ма по ста ће је дан од нај ве личан стве ни јих у рај ху. крај пе ха ра са го рућим пла ме ном, пред ре до ви ма са бо ра ца, за о ри ће се име сва ко га од њих.
КарлХаусхофер-оснивачгеополитике
име но ва ни фак ти из Хи тле ро ве би огра фи је углав ном су по зна ти. Ме ђу тим, за хап ше њем пу чи ста сле ди ли су дру ги, тајан стве ни до га ђа ји.
да кле, Хи тлер је у там ни ци. за јед но са ру дол фом Хе сом. пре пу ча Хес је ра дио на мин хен ском уни вер зи те ту као аси стент про фе со ра Ха ус хо фе ра. то је де таљ од не ма лог зна ча ја...
по чет ком ве ка карл Ха ус хо фер је служио као вој ни ата ше не мач ке у Ја па ну. по са оп ште њу ис тра жи ва ча Жа ка Бер жи јеа и
лу ја па у ел са, у тој зе мљи је био по све ћен у тај ни ред зе ле ног зма ја. ка сни је, де се тих го ди на на шег ве ка, ње му су се отво ри ле две ри бу ди стич ких ма на сти ра у ла си.
у го ди на ма пр вог свет ског ра та Ха ус хофер је до гу рао до ге не ра ла. ње го ве ко леге за па њи ва ла је спо соб ност тог чо ве ка да ви ди ја сно у ана ли зи вој них опе ра ци ја. сма тра ло се да је та ква свој ства раз вио у се би оп ште ћи са по све ће ни ци ма ис то ка.
по сле ра та Ха ус хо фер се по све тио на уци. он је по стао је дан од оце ва ге о по лити ке. Мно ге те ме ље те док три не ко ри стили су ка сни је фа ши стич ки про па ган ди сти ра ди уте ме ље ња иде ја ши ре ња жи вот ног про сто ра на ци је.
уско ро за кра хом „пив ског пу ча“, скоро сва ко днев но, карл Ха ус хо фер, слав ни про фе сор и ге не рал по чи ње да по се ћу је у за то че њу два мла да чо ве ка сум њи ве репу та ци је. са ко јим ци љем?
...Го ди не 1944. син Ха ус хо фе ра ал берт је уби јен по сле на ред ног не у спе шног атента та на Хи тле ра. у џе пу ње го ве јак не прона шли су окр ва вље ни за пис за за го нетним сти хо ви ма. до слов ни пре вод гла си:
„све је за ви си ло од то га да ли ће се демон вра ти ти у сво ју там ни цу. Мој отац је сло мио пе чат, ни је осе тио ди са ње лу ка вог. он је пу стио де мо на у свет“.
ка сни је, на нир нбер шком про це су, Хес, као да се на ла зи у ста њу ам не зи је, не препо зна је свог учи те ља. че тр на е стог мар та 1946. го ди не про фе сор ће уби ти сво ју супру гу Мар ту и за тим за вр ши ти са со бом по пра ви ли ма са му рај ског ри ту а ла ча сти.
али то ће би ти ка сни је. са да, Ха ус хо фер у са ми ци Хи тле ру и Хе су др жи не ка кве заго нет не лек ци је. и на ста је књи га под именом „Мајн кампф“.
ва жан де таљ: Ха ус хо фер је бли зак друштву ту ле. ка ко смо већ ре кли, на ци стичка пар ти ја је по ста ла ње на по ли тич ка
фи ли ја ла. очи то, упра во по сле пу ча си ве еми нен ци је ре да из вр ши ли су, ко нач но, свој из бор. Фи рер ће би ти Хи тлер!
тих го ди на, кре ћу ћи се у тим спе ци фичним кру го ви ма, фи ло соф ре не Ге нон је писао: „са вре ме не ме си је ми се чи не ви ше или ма ње не све сним ин стру мен ти ма у рука ма сво јих тво ра ца... ти екс пе ри мен ти се об на вља ју у раз ли чи тим фор ма ма и уно се за бу ну у умо ве... не скри ва ли се за њи ма не што зна чај ни је?“
али, за што је ипак био иза бран Хи тлер? склон је ми сти ци: то зна чи да се на ње га мо же ути ца ти. има очи та свој ства ме ди јума и спо со бан је да деј ству је на ауди то ријум. иде ал но се укла па у, свим окул ти стима по зна ту, три ја ду: маг „упу ћу је“ ме ди јума, а овај у ко лек тив ној све сти ма се за зива де мо не ра та, кр ви, сле пог обо жа ва ња и агре си је.
Још у осам на е сто ме ве ку слав ни не мачки пе сник и фи ло соф но ва лис је пи сао: „онај ће би ти нај ве ћи вол шеб ник, ко ји самог се бе за зра ча та ко да и сво је фан та зи је при ми као ствар ност“.
Хи тлер, ко ји је жи вео у све ту по себ них ви зи ја, био је упра во та кав. и упра во захва љу ју ћи то ме мо гао је да ура ди мно го.
Архиве„Аненрбеа“при ча ју ћи о то ме, осла ња мо се на нео
бо ри ве до ку мен те ко је је аутор ове књи ге др жао у сво јим ру ка ма. по сле ра та њих су тра жи ли у ен гле ској, пољ ској, аме ри ци. и ево, за јед но са по зна тим кон спи ро логом алек сан дром ду ги ном, на шли смо се у јед ном од ра ни је за бра ње них ар хи ва Мо скве. то је био по че так де ве де се тих, и пот пу ни не ред тог вре ме на по мо гао је не са мо ан дре ју ко зир је ву да део тро феј них ма сон ских ар хи ва по ша ље у Фран цу ску, већ и на ма и то пот пу но ле гал но да продре мо у ту згра ду.
...Мој ко ле га гро зни ча во ли ста ка та ло ге. на по кон чу јем уз бу ђе ни клик тај: „па то је „ане нер бе“!“
да, про на шли смо ар хив „ане нер бе“. тач ни је, ње гов зна чај ни део.
...Го ди не 1945. цр ве на ар ми ја је во дила огор че не бор бе у до њој шле зи ји. Био је за у зет ста рин ски за мак ал тан. ов де је и на ђе но без број до ку ме на та са не ка квим за го нет ним тек сто ви ма. за чу ђу ју ћи концен трат тех но ло ги је окулт не по ли ти ке, ира ци о нал ног до ла ска на власт и ма гијског ма ни пу ли са ња љу ди ма. до ку мен ти су за пре ми ли 25 же ле знич ких ва го на. ускоро су чи ни ли је дан од за бра ње них ар хи ва сссра.
огром на ве ћи на до ку ме на та прак тично се ни је под вр га ва ла из у ча ва њу. Мно ги до ку мен ти су ну ме ри са ни и за ве де ни тек по што смо их за тра жи ли на ана ли зу. нарав но, око ре лим ма те ри ја ли сти ма ни је
Карл Хаусхофер
80 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
по зна та из ре ка зна ме ни тог ми сти ка на шег сто ле ћа Гур ђи је ва: „нај стра шни је у ма ги ји је то што у њој не ма ни че га ма гич ног...“
ваг не ро ве но те. да, ње го ва де ла су изво ђе на на за се да њи ма Ger ma ne nor denа. у све сти аде па та про ми ца ла су при ви ђења. уста ја ли су ли ко ви ле ген дар них зигфри да и пар си фа ла... по сле па ган ског пра зни ка ва тре, у но ћи уочи 1. ма ја, вал кире су уно си ле у осве шта ну вал ха лу ду ше гер ман ских рат ни ка.
ево уста ва Ger ma ne nor denа. пр ва тач ка: све сно и ак тив но уче шће у
об но ви ра сне чи сто те и мо рал не уз ви шено сти свих не ма ца.
Мо рал увек сле ди иза са вре ме них пред ста ва о ра ци о нал но сти. у не мач кој по чет ком ве ка ра ђа ло се мно го де це са ге нет ским не до ста ци ма. спе ци ја ли сти су про ри ца ли: ако се ова ко наста ви, 1980. го ди не у зе мљи ће се ра ђа ти до 60 про цена та бо га ља.
иде ја крв не чи сто те има ла је и друк чи ју за сно ва ност. она се из ра жа ва ла у кон цепци ји „хал ге дом“. Је дан од ње них те о ре тича ра био је ба рон зе бо тен дорф. реч је о осло бо ђе њу нор диј ске ра се из там ни це ра сне по ме ша но сти, ко ја се при хва та ла као ап со лут но зло. па у мно гим те о лошким си сте ми ма крај све та се гра ни чи са вре ме ном ка да ће на сту пи ти ме ша ње раса и ка ста. те о ре ти ча ри те кон цеп ци је су су ге ри са ли: схва ти те да је ва ше те ло храм, др жи те га у чи сто ти! са мо спа ја ње ап солут но чи стих му шкар ка ца и же на би ло је у мо ћи да осло бо ди за спа лу енер ги ју арије ва ца!
из ми стич не рав ни, иде ја је бр зо прешла у мно го при клад ни ју. Мно ге те о ретске по став ке ра сног за ко на из 1934. годи не као да су пре пи са не са до ку ме на та Ger ma ne nor denа. у сво јем прак тич ном де лу за кон по зи ва на ис ти ски ва ње не ари је ва ца, по себ но је вреј ских ме ша на ца, из др жав ног апа ра та, из адво ка ту ре, са ду жно сти но ви на ра, ле ка ра, из сфе ре култу ре и умет но сти.
Гест„ВеликогМајстора“злао на ста ја њу слич них кон цеп ци ја ба рон
зе бо тен дорф је пи сао у књи зи „пре но што је до шао Хи тлер“ из 1933. го ди не. очи то, ба ро ну је до са ди ло да бу де „си ва еми ненци ја“. али, од мах је из вр ха рај ха до шао на лог да књи га бу де уни ште на. са чу ва но је са мо не ко ли ко при ме ра ка. и ево, је дан од њих је пре да мном. за што су по ли цијски до ку мен ти, ко је смо та ко ђе про на шли у ар хи ви, то ли ко стро го на ла га ли да се зебо тен дорф про на ђе, ма где био од естони је до ар ген ти не? ка кву је то тај ну ба рон одао?
...ево стра ни це књи ге ко ја је по ста ла, очи то, суд бо но сна за осни ва ча ре да ту ле.
чи ни се да су у то дру штво би ли по све ћени и Хи тлер и Хес. сам фи рер је 1932. годи не дао пред лог да по ста не ве ли ки мајстор Ger ma ne nor denа. то је био нон сенс! ода ти ин фор ма ци ју тај ног дру штва, чак у ње го вој уну тра шњој пре пи сци, ни је уобича је но. до нас су до шли број ни до ку мен ти из та кве, уну тра шње пре пи ске, где су многа име на ши фро ва на ци фра ма.
Ме ђу тим, да ли је ве ро ва ти зе бо тен дорфо вој књи зи? Јед на од по сред них по твр да су ка дро ви филм ских жур на ла. на њих смо обра ти ли па жњу, упо знав ши се са па пи рима Ger ma ne nor denа. на не ки ма, по себ но у од го ва ра ју ћим насту пи ма, Хи тлер чи ни ка рак те ри сти чан гест ру ке под пра вим углом скр шта на гру ди. упра во та ко се у до ку мен ти ма ре да опи су је ри ту ал ни гест ње го вог ве ли ког мај сто ра. он од го во ра рун ском зна ку „дак“, што зна чи „дво стру ка се ки ра“ сим бол вла сти.
за ни мљи во је, ка ко се тај гест ту ма чи у цр но ма гиј ским ин ку на бу ла ма: „Гест мајсто ра скр ште не ру ке на гру ди ма, на равно, ни је ни шта дру го, већ сим бол смр ти и вас кр се ња ко ји се ко ри сти у ри ту а лу призи ва ња мр твих. он зна чи мно го. као пр во, то је сим бол ози ри са, ко ји је си но ним рога тог Бо га или Бо га смр ти...“
шта је то? на чин за зи ва ња сен ки ле гендар них пре да ка и умр лих бо го ва? а мо жда су де ћи по рас па ље но сти жен ског де ла ауди то ри ју ма, за бе ле же ном на филм ској врп ци тај гест ма гиј ски пре тва ра адеп та у му шки, фа лу сни сим бол кул та?
уоста лом, не скре ћи мо с пу та. што се ти че зе бо тен дор фа, ни су га про на шли. Барон је ус пео да се са кри је у тур ској. али, је умро на чу дан на чин. уто пио се у цр ном мо ру, 8. ма ја 1945. го ди не. ка кве је тај не од нео са со бом на дно?
Обрачунсанепотребнимада кле, Хи тлер је по стао ве ли ки мај стор.
али, ево па ра док са: по сле ње го вог до ласка на власт од нос вр ху шке рај ха пре ма ми сти ци се, спо ља бар, про ме нио.
сим бол те про ме не је по ста ла јед на ни јан са на ко ју су нам обра ти ти па жњу по мо гли та ко ђе ар хив ски до ку мен ти „аненер беа“. Мно ги од њих су траг не до врше ног ра да ре да на сим бо ли ма. на свим па пи ри ма сва сти ка се пред ста вља са мо де сно стра ном. сва сти ка ко ју ће уско ро по ди ћи на зна ме ња рај ха би ће обр ну та, ле во стра на.
(ис тра жи вач и. Гор шков сма тра да је десно стра на сва сти ка на ме њи ва на за ути цај на свест „сво јих“, а ле во стра на да би прети ла не при ја те љи ма. то је ипак на га ђа ње. вра ти мо се фак ти ма). ин фор ма ци ја асо ција ци је „Po li ti ca her ma ti ca“:
Го ди не 1935. чла но ви ма сса су за брани ли да оста ну у Ger ma ne nor denу. а затим је он и у пот пу но сти пре кра тио сво је по сто ја ње. за вла да ло је ми шље ње да је де лат ност слич них струк ту ра ин спи ри сана под зем ним је вреј ским по кре том.
Рунски сат
1/2010 l Двери српске l 81
спи ско ви Ger ma ne nor denа ко је смо про на шли ве о ма су ре чи ти. већ сре ди ном три де се тих мно га пре зи ме на су од стране офи ци ра Ге ста поа под ву че на цр ве ном олов ком. та ко су се ми сти ци на шли под по ли циј ском ка пом. њи хов по ку шај да иско ри сте окулт ну енер ги ју на ро да, ка ко се ис по ста ви ло, имао је и сво ју дру гу стра ну.
са тан ским си ла ма љу ди се не мо гу окори сти ти. њи ма се мо же је ди но слу жи ти. по том сле ди про паст.
уско ро је по чео од лив мно гих те о рети ча ра из сса, и то оних ко ји су сло ви ли као осни ва чи рај ха. то је очи то већ из поре ђе ња спи ско ва ру ко вод ства цр ног ре да из 1936. и 1943. го ди не. Го ди не 1935. оснивач „ане нер беа“ вирт је ста вљен у кућ ни при твор, у ко јем је остао, под стра жом, до кра ја ра та. на уч ник ко ји је тра жио по томке нор диј ске ра се не са мо ме ђу нем ци ма, већ и ме ђу Ма о ри ма, ин диј ци ма и африкан ци ма, по стао је не по же љан. очи то, расту ћа др жав на ма ши на, као и увек, би ла је скло на да упро шћу је иде је. оне су ство риле рајх, али су се у чи стом об ли ку по ка за ле не по треб ним. Мо гу ће је, та ко ђе, да Хи тлеру, у пот пу но сти за хва ће ном ме си јан ским ам би ци ја ма, ви ше ни су би ле по треб не пре те че.
из сса је ис ту пио и карл Ха ус хо фер. ње го ва ге о по ли ти ка би ла је за сно ва на на схва та њу за јед ни це ин те ре са евро а зијских на ро да. евро а зиј ским не при ја те љима сма тра не су атлант ске др жа ве сад и ен гле ска. Хи тлер се, ме ђу тим, вре ме ном окре нуо ка ис то ку. не ко је, опет, хи тро иско ри стио ње го ва ми стич ка на стро је ња. Фи рер је сма трао, ре ци мо, да се не ме сту ста љин гра да на ла зи ла пре сто ни ца Ха зарског ка га на та. оту да је удар у прав цу вол ге раз ма тран, де ли мич но, и у ци љу уни штења гне зда древ ног и но вог бољ ше вич ког ју да и зма. (ле по је те о ре ти чар фа ши зма, по зна ти фи ло соф ре не Ге нон, пи сао да су ог њи шта уга слих ци ви ли за ци ја спо соб на да на са вре ме ни свет из вр ше нео бич но јак ути цај).
при ме ра ка да је окул ти зам имао пр венство у од ре ђи ва њу рат них за да та ка, ни је ма ло. узми мо за при мер пра вац уда ра на кав каз. за праг ма ти ке је то, на рав но, би ло пи та ње азер беј џан ске наф те. а за ми стике те жња ка све тим вр хо ви ма ел бру са и ка ре јо ну цхин ва ла. ов де, се по њи хо вим схва та њи ма, на ла зи ла вал ха ла све то место успо ко је ња ду ша нор диј ских ју на ка.
чак је и да тум на па да на ссср био изабран у са деј ству са рун ским кру гом. дваде сет дру ги јун је древ но гер ман ски празник сун че ве по бе де. две ру не по сле те, ко јом је озна чен тај дан, по рун ском кру гу до ла зи ру на „зиг“. она озна ча ва осве штани огањ и по бе ду. на блик цриг је тре ба ло утро ши ти два ме се ца.
КакојеспасенаРусија?тев тон ско нео па ган ство, за о де ну то у
окло пе, ра чу на ло је да ће на свом пу ту сре сти је ди но око шта ли ате и зам, од стране Ју де ја ца пре сву чен у цр ве но плат но. пред сто јао је, ме ђу тим, су срет са друк чијим ду хов ним ре а ли ја ма. Хи ља ду да на и но ћи на ла зио се у мо ли тве ном бде њу ради спа се ња ру си је је рос хи мо нах се ра фим ви риц ки. па три јарх ан ти о хиј ски алек сандар тре ћи обра тио са са по сла ни цом Хришћа ни ма чи та вог све та ра ди мо ли тве не и ма те ри јал не по мо ћи ру си ји.
Ми тро по лит го ра ли ван ских или ја, ко ји се по ву као у за твор ни штво, имао је ви ђење Бо жи је Ма те ре и при мио је ње ну за повест.
„у чи та вој зе мљи тре ба да бу ду отво рени хра мо ви, ма на сти ри, ду хов не ака деми је и бо го сло ви је. све ште ни ци мо ра ју да се вра те са фрон то ва и из там ни це, мора ју по че ти да вр ше слу жбу Бо жи ју. са да се при пре ма ју да пре да ју ле њин град не тре ба га пре да ти. не ка из не су ре кла је она чу до твор ну ико ну ка зан ске Бо го мајке, не ка је про не су у ли ти ја ма око гра да, и та да ни је дан не при ја тељ не ће сту пи ти но гом на ту све ту зе мљу... пред ка зан ском ико ном тре ба да бу де из вр ше но бо го служе ње у Мо скви; за тим оно мо ра да бу де слу же но у ста љин гра ду, ко ји не сме да се пре да не при ја те љу. ка зан ска ико на мо ра да пра ти вој ску све до гра ни ца ру си је. када се рат за вр ши, ми тро по лит или ја мо ра да до пу ту је у ру си ју и да ис при ча о то ме ка ко је она би ла спа се на.“
Ми тро по лит се по ве зао са со вјет ским ру ко вод ством. (ње го ва пи сма и те ле грами и са да се чу ва ју у ар хи ви ма).
уско ро је ста љин по звао је рар хе ру ске пра во слав не цр кве и обе ћао да ће испу ни ти све што му је пре нео ми тро по лит или ја. Мно го од оно га што је по ру че но у от кри ве њу, би ло је из вр ше но.
ста вља ју ћи на гла сак на по себ не за слу ге вла ди ке или је, филм ски жур нал је за бе лежио ње гов до ла зак у Мо скву, на по ме сни са бор, 1945. го ди не1.
УдарнаМосквуда кле, ми сти ци су по мо гли Хи тле ру не
са мо да до ђе на власт, већ и да у не дри ма не мач ког на ро да иза зо ве ко ло сал ну психо фи зич ку екс пло зи ју. али, пред сто ја ло је још упу ти ти ту енер ги ју у по треб но ко рито. у том сми слу и у ге о граф ској рав ни.
Дошлојевремедасепитањепоставиовако:наЗападилинаИсток?
ХитлерјеизвршиоударуправцуМо-скве, Трећег Рима, чији пад, по проро-штвима Светих Отаца Цркве, треба дабудесигналзадолазакантихриста.
КаквимсиламајебиообузетХитлер?Далисамољудским?
Из књиге Јурија Боробјовског, «Западни пут у апокалипсу»,
Светигора, Цетиње, 2001. године
1 ико на ко ју је ста љин по кло нио ми тро по ли ту или ји до да нас се чу ва у ми тро по ли то вом ка би не ту у Ха де ди (крај Беј ру та). Гра ђа нин ли ба на алек сан дар ана нов, ко ји је се дам го ди на жи вео у тој ку ћи, све до чи да је пре писка ми тро по ли то ва са ста љи ном оди ста одр жа ва на.
Прстен есесоваца
82 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
До обре те ња ка зан ске ико не до шло је у ка за ну 8. ју ла 1579. го ди не, на кон стра шног по жа ра у ко ме је из го ре ла
по ло ви на гра да. де ве то го ди шња Ма трона ви де ла је у сну пре све ту Бо го ро ди цу, ко ја јој је са оп шти ла да се ико на на ла зи у зе мљи, на ме сту где је до из би ја ња по жа ра био де вој чи цин ро ди тељ ски дом. на реди ла јој је да то пре не се ар хи е пи ско пу и град ским вој во да ма, ка ко би је они узе ли из зе мље. де вој чи ци ни ко ни је ве ро вао, чак ни ње на мај ка. на кон што се чу де сно ја вља ње по но ви ло још два пу та, са да мно го стра шни је, мај ка је по ве ро ва ла у ћер кине ре чи и ре ши ла да са ма ко па на ме сту свог из го ре лог до ма. де вој чи ца је узев ши ашов и ко па ју ћи на ме сту где је би ла пећ у њи хо вом из го ре лом до му, на ње ну ве ли ку ра дост, спа зи ла не што за мо та но у пар че сук на. ка да су га ра ши ри ли, ви де ли су ико ну пре све те Бо го ро ди це са Мла ден цем, ка кву ни ко ра ни је ни је ви део. Би ла је са вр ше но но ва, као да је тог мо мен та на сли ка на и сва је си ја ла. вест о то ме ра ши ри ла се це лим гра дом и мно штво на ро да до шло је на ме сто ја вља ња.
та да шњи све ште ник хра ма све тог нико ла ја, у ко ји је ико на пре не се на, и очеви дац свих до га ђа ја био је бу ду ћи ру ски
па три јарх ер мо ген. он је опи сао обре тење ико не, ње на чу да и са ста вљач је ње не слу жбе. у то ку пре но са ико не ка хра му, у по вор ци су ис це ље на два слеп ца – Јо сиф и ни ки та. то је био знак да је она про јавље на, ра ди ду хов ног про све ће ња и прогле да ња за сле пље них не вер јем. Мно го пу та ка сни је она је пра во слав ној вој сци по ка зи ва ла пут по бе де, ка ис пу ње њу светог ду га пред Бо гом и отаџ би ном. пре пис ико не по сла ли су ца ру ива ну ва си ље вичу Гро зном. са знав ши за обре те ње, цар је на ре дио да се на том ме сту из гра ди храм и осну је жен ски ма на стир, где је Ма тро на при мив ши мо на шки по стриг, као ње го ва игу ма ни ја окон ча ла зад ње да не ово земаљ ског жи во та. по сле смр ти му жа ту се, у мо на шком под ви гу, упо ко ји ла и ње на мај ка.
Последицагреховаопи су ју ћи до га ђа је из 1612. го ди не,
јед не од нај стра шни јих у исто ри ји ру ске др жа ве и на ро да, аутор на во ди да је као по сле ди ца не вер ја, гре хо ва и из дај ства, на сту пи ло ве ли ко зло и да је ру си ја тада би ла пред уни ште њем. це ла зе мља је би ла у по жа ри ма, ра за ра ња су би ла стра
шна, на све стра не су не ка жње но вр ше ни број ни зло чи ни, пљач ке и уби ства. Би ло је то вре ме без вла шћа, ка да је сва ко мислио са мо на се бе и сво ју ко рист.
ужас је за вла дао на ро дом. че ка но је спа се ње, а ње га ни је би ло ни от ку да. најве ће по ни же ње на сту пи ло је ка да су лажни ди ми три је и по ља ци оку пи ра ли Москву вре ђа ју ћи ру ске све ти ње, хра мо ве и све што је ру ско. ер мо ген, та да већ па тријарх, ве ли ки по што ва лац пре све те Бо горо ди це и у то вре ме је дан од ма ло број них пре га ла ца за ру си ју, твр до се др жао својих убе ђе ња и ишао пу тем спа со но сним за др жа ву и ру ски на род. у ав гу сту 1611. го ди не, у там ни ци, у ко ју су га за тво ри ли по ља ци, на пи сао је по сла ни цу, ко јом је по звао ру ски на род у за шти ту отаџ би не, пре сто ни це и пра во слав не ве ре од страна ца, ко ју они же ле да уни ште.
та да је из ра зних кра је ва ру си је ка Москви по че ла да при сти же на род на вој ска, са кне зом по жар ским и ку змом Ми њи ном на че лу. ка зан ски од ред је та ко ђе кре нуо, по нев ши са со бом ка зан ску ико ну. ка да су по ља ци ма на кло ње ни бо ља ри са знали за на ме ре Ми њи на и по жар ског, захте ва ли су од па три јар ха да их од вра ти. он им је од го во рио: „на њи ма не ка бу де ми
Ка зан ска ико на Пре све те Бо го ро ди це у борби против нацизма
За штит ни ца Ру си јеОписујућизначајнедогађајеизрускевојнеисторијепротојерејВасилијШвецутексту„ЧудаКазанскеиконеПресветеБогородице“,објављеномузборникурадова„Русијапреддругимдоласком“СергејаиТамареФомин,наводиибројначудакојасведочедаРусијазаистапредстављаместоподпокровитељствомМајкеБожје
86 Борба против прекрајања истине88 Или победити или постати роб89 Дру ги свет ски рат:
фал си фи ку је се све!90 Дру ги свет ски рат за по че ли су
адеп ти „Drang nach Osten“ РУСКА БОРБА
1/2010 l Двери српске l 83
лост Бож ја и бла го слов на шег сми ре ња, а на из дај ни ке не ка се из ли је гнев Бож ји и да бу ду про кле ти за сва вре ме на.“ па тријар ха ер мо ге на су та да умо ри ли гла ђу.
ру ска вој ска је, не ма ју ћи сна га за на пад и са че кав ши да про ђе зи ма, тек 22. ок тобра 1612. го ди не за у зе ла кремљ, уз жесток от пор по ља ка. чу до твор на ка зан ска ико на се при оп са ди на ла зи ла у нај и стуре ни јим ре до ви ма вој ске. на род је у знак бла го дар но сти за из ба вље ње од не прија те ља на пра вио све ча ну мо леб ну ли ти ју са ико ном. та да је на пи сан тро пар, ко ји су пе ва ли сви вој ни ци и при сут ни на род. Љу ди су па да ли на ко ле на пред чу дотвор ном ико ном, чи јим по сре до ва њем је пре све та Бо го ро ди ца да ро ва ла по бе ду над по ља ци ма. ти ме је до шао крај ха о су и ве ли ким ра за ра њи ма у др жа ви.
епо ха пе тра пр вогпри по ве да ње ауто ра о уче шћу ка зан
ске ико не у суд би ни ру си је, да ље во ди ка епо хи пе тра пр вог и но вом гра ду на оба ла ма не ве, гра ду све тог пе тра – санкт пе тер бур гу. Ма ло је цр кве них па сти ра у то вре ме по др жа ва ло пе тра пр вог. све ти Ми тро фан во ро ње шки је у то ме био један од рет ких. им пе ра тор је имао Бож ји бла го слов за мно га де ла и ни је се за у стављао пред те шко ћа ма, већ их је про сто бри сао са пу та. знао је да је оно што ра ди ну жно и ко ри сно за др жа ву и суд би ну буду ћих ру ских по ко ле ња.
ка да је 1695. го ди не до шао у во ро њеж са ци љем да из гра ди фло ту за на пад на азов, све ти Ми тро фан му је мно го по могао, убе ђу ју ћи на род у по тре бу овог дела. пред бит ку са шве ђа ни ма, све ти тељ је им пе ра то ру пред ска зао по бе ду над не при ја те љем и из град њу ве ли ког гра да на се ве ру. та да му је ре као: „узми ка занску ико ну пре све те Бо го ро ди це и она ће
ти по мо ћи да по бе диш. са њом се не ћеш ни че га пла ши ти, ни че га. по бе ди ћеш многе про тив ни ке. осно ва ћеш но ву пре стони цу, ве ли ки град у част све тог пе тра, јер те је Бог бла го сло вио за то. ка зан ска ико на ће би ти по кров гра да и твог на рода. све док она бу де у пре сто ни ци и пред њом се бу ду мо ли ли пра во слав ни, не прија тељ ска но га не ће у град кро чи ти“.
да ља ру ска исто ри ја све до чи да су се ре чи све ти те ља у пот пу но сти об и сти ниле. на кон упо ко је ња све тог Ми тро фа на во ро ње шког и по ди за ња санкт пе тербур га, по на ре ђе њу пе тра пр вог, пре пис ка зан ске ико не је 1710. го ди не до не сен из Мо скве и по ста вљен у цен тру но ве пре сто ни це.
Француско-рускиратто ком отаџ бин ског ра та 1812. го ди не,
глав но ко ман ду ју ћи ру ске вој ске ге не рал Ми ха ил ила ри о но вич ку ту зов, че сто је од ла зио у храм и мо лио се пред ка занском ико ном. Мај ка Бож ја ни та да ни је оста ви ла сво ја че да, не го је за шти ти ла ру си ју од ин ва зи је.
ру ска вој ска је 22. ок то бра – на дан празно ва ња ка зан ске ико не, од не ла пр ву побе ду у ра ту. не при ја тељ је та да из гу био се дам хи ља да љу ди. тог да на је пао пр ви снег и по че ле су хлад но ће, ко је су францу ски вој ни ци те шко под но си ли. не прија тељ ска ар ми ја по че ла је да се сма њу је и не ста је.
ка зан ски са бор ни храм у санкт пе тербур гу по стао је храм – спо ме ник ру ске сла ве у отаџ бин ском ра ту 1812. го ди не. пред њим су по ста вље не скулп ту ре војско во ђа Ми ха и ла ила ри о но ви ча ку ту зова и Бар кла ја де то ли ја. ни је слу чај но вели ки ру ски стра тег и вој ник ку ту зов, ко ји
је ру ску ар ми ју до вео до по бе де, за вештао да га са хра не у ка зан ском са бор ном хра му, по све ће ном ка зан ској ико ни пресве те Бо го ро ди це, оној ко ју је та ко по штовао цео свој жи вот. и са да из над гроб нице вој ско во ђе не пре кид но го ри кан ди ло пред ка зан ском ико ном Мај ке Бож је.
Изворсветеводеу фе бру а ру 1917. го ди не, на дан уочи
аб ди ка ци је им пе ра то ра ни ко ла ја дру гог и кра ја са мо др жа вља у ру си ји, Мо сковском са бор ном хра му, у ко ло мен ском, по диг ну том у част ка зан ске ико не, ја ви ла се ико на Мај ке Бож је на зва на др жав на. и са да на ме сту ја вља ња по сто ји из вор са све том во дом и до ње га дру ги из вор светог ве ли ко му че ни ка Ге ор ги ја. то је био ја сан знак да, ни у тим стра шним да ни ма ру ше ња др жа ве ко ја је вла шћу ца ре ва – са мо др жа ца оп ста ја ла ве ко ви ма, ка да су се без да ни гре ха отво ри ли у љу ди ма, када је све ру ше но у пла ме ну стра шног брато у би лач ког ра та и по ни же ње све га светог и људ ског до сти гло по след ње гра нице, Мај ка Бож ја ни је оста ви ла ру си ју, већ је би ла са ру ским на ро дом. це лом све ту је по ка за ла да је од та да она др жав на упра ви те љи ца ру си је и да др жи суд би ну др жа ве и ру ског на ро да у сво јим ру ка ма. ка ква год да бу де власт на зе мљи то неће би ти то ли ко ва жно, јер је од фе бру а ра 1917. го ди не це ла ру си ја под за шти том пре све те Бо го ро ди це. ка ква је то по тресна чи ње ни ца би ла и ва жно зна ме ње?! ко ја су још све до чан ства би ла по треб на? аутор на гла ша ва да се у том до га ђа ју крије и од го вор на пи та ње шта уства ри означа ва ди вје је во, де таљ но опи су ју ћи ње гов зна чај у по след њим вре ме ни ма. да су тих го ди на схва ти ли шта зна чи зна ме ње –
уде ли МаЈ ке Бо Жи Јешта о уде ли ма пре све те Бо го ро ди це ка же цр кве но пре да ње? апо сто ли, ко ји су се ску пи ли у Је ру са ли му, жре бом су од лу чи ли ко ме и у
ко ји крај ва ља ићи, ра ди про по ве да ња. пре све та Бо го ро ди ца је уче ство ва ла, та ко ђе, у том до га ђа ју и би ла при зва на про ми слом Бож јим за слу же ње на светој го ри атон ској. то је би ло пр во ме сто (удео) под ње ним по кро ви тељ ством. да ље се ка же да је дру ги удео Мај ке Бож је би ла иве ри ја (Гру зи ја) или Ге ор ги ја, ка ко су је у ста ри ни на зи ва ли Гру зи ни, јер су као не бе ског по кро ви те ља и заштит ни ка зе мље пра зно ва ли све тог ве ли ко му че ни ка и по бе до но сца Ге ор ги ја. пре све та Бо го ро ди ца је за про све ће ње зе мље иза бра ла све ту ни ну, срод ни цу све тог ве ли ко му че ни ка Ге ор ги ја, ко ја је у Гру зи ју до шла 319. го ди не и у то ку ко је је цар Гру зиј ски нео бич но бр зо, са це лим на ро дом при мио све то кр штење. тре ћи удео Мај ке Бож је је ки јев, мај ка ру ских гра до ва. ту је крст по ди гао све ти апо стол ан дреј пр во зва ни и про ре као да ће јед ном у том кра ју на ста ти ве ли ка зе мља и ве ли ки на род, ко ји ће би ти осло нац ве ре и на де хри шћа на целог све та. ки јев је ср це и љу бав ру си је. ту је на ста ла и уз ра ста ла све та ру си ја. Го то во тре ћи на мо шти ју свих ка но ни зо ва них све ти те ља у ру ској пра во слав ној цр кви, чу ва се у ки јев ско – пе чер ској ла ври. у ки је ву је бла го слов за мо на шки под виг при мио и све ти се ра фим са ров ски, за чет ник зи да ња че твр тог уде ла пре све те Бо го ро ди це – ма на сти ра ди вје је во, ме ста од из у зет не ва жно сти за суд би ну ру си је и це лог све та.
84 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ја вља ње др жав не ико не, ко ли ко страшних де ла не би би ло учи ње но.
Другисветскирату књи зи за тим сле ди опис до га ђа ја из
дру гог свет ског ра та, у ко ме је Хи тлер имао за циљ уни ште ње све те ру си је, њеног на ро да и бри са ње са ли ца зе мље све га што је ру ско. та да се де си ло не што од из у зет ног зна ча ја за суд би ну ру си је и це лог све та. Би ла је зи ма 1941. го ди не. нем ци су на сту па ли ка Мо скви. зе мља је би ла на иви ци ка та стро фе. тих да на ни ко ни је ве ро вао у по бе ду и сви су ви де ли само смрт. сву да су вла да ли па ни ка, страх и оча ја ње.
про ми слом Бож јим иза бран је при јатељ и мо ли тве ник за ру си ју из јед не братске цр кве – ми тро по лит ли ван ских го ра или ја (ан ти о хиј ска па три јар ши ја). он је ре шио да се за тво ри и да мо ли Мај ку Бож ју да му от кри је на ко ји на чин је могу ће по мо ћи ру си ји. спу стио се у ка таком бу, где ни је до пи рао ни је дан звук са зе мље и где ни је би ло ни че га, осим ико не Мај ке Бож је са кан ди лом. на кон тро дневног бде ња ја ви ла му се у ог ње ном сту бу са ма пре све та Бо го ро ди ца и об ја ви ла му да је он иза бран да пре не се опре де ље ње Бож је за др жа ву и ру ски на род. ако све то што је об ја вље но не бу де ис пу ње но, руси ја ће про па сти.
„Мо ра ју се у це лој зе мљи отво ри ти хра мо ви, ма на сти ри, ду хов не ака де ми је и бо го сло ви је. све ште ни ци мо ра ју би ти вра ће ни са фрон то ва и из ло го ра и по чети са бо го слу же њи ма. у то ку је при пре ма за пре да ју ле њин гра да, а он се не сме пре да ти. не ка се из не се, ре кла је она, чу до твор на ка зан ска ико на и у ли ти ји про не се око гра да. та да ни је дан не прија тељ ски вој ник не ће сту пи ти на ње го во тло, јер је то иза бра ни град. пред ка занском ико ном мо ра се и у Мо скви слу жити мо ле бан. за тим ико ну тре ба од не ти у ста љин град, ко ји се та ко ђе не сме преда ти не при ја те љу. ико на се мо ра но си ти са вој ском све до гра ни ца ру си је. ка да се рат за вр ши ми тро по лит или ја тре ба да от пу ту је у ру си ју и ис при ча на ко ји на чин је она спа се на.“
вла ди ка је ус по ста вио ве зу са представ ни ци ма ру ске цр кве и са со вјет ском вла дом и пре нео им све што му је на ложе но. и са да се у ар хи ва ма чу ва ју пи сма и те ле гра ми ко је је ми тро по лит или ја слао у Мо скву. не ви де ћи би ло ка кву мо гућност да се си ту а ци ја по пра ви, ста љин је од лу чио да ис пу ни оно што је пре нео митро по лит или ја.
све се де си ло она ко ка ко је и про ре чено. из вла ди мир ског хра ма из не ли су казан ску ико ну пре све те Бо го ро ди це и оби шли ле њин град у ли ти ји. Град је спа сен. Мно ги ма је и данда нас оста ло не по зна то
ка ко се он одр жао, ка да му прак тич но није би ло по мо ћи. до са да су мно ги ис тражи ва чи ве ли ког отаџ бин ског ра та уза лудно тра жи ли од го вор на пи та ње: „за што нем ци у је сен 1941. го ди не ни су за у зе ли ле њин град, ка да су већ би ли на ње го вој пе ри фе ри ји?“ на род но пре да ње ка же да то ни је би ло мо гу ће, јер су на и шли на не пре мо сти ву пре пре ку, на круг ко ји је по кар ти пр стом на цр тао ми тро по лит ле њин град ски алек сеј, а за тим об ле тео по том кру гу ави о ном, по кро пив ши га све том во дом. ка да су до шли до те ли није, не мач ки тен ко ви су ста ли као да су се уко па ли. иако им је пут био ско ро пот пуно отво рен, ни ме тар ви ше ни су мо гли да се по ме ре на пред. опет су се по твр ди ле ре чи све ти те ља Ми тро фа на во ро ње шког ко је је из ре као пе тру пр вом, да је град све тог апо сто ла пе тра иза бран од са ме пре све те Бо го ро ди це и док је ка зан ске ико не и мо ли тве ни ка у ње му, не при јатељ ска но га не ће у град кро чи ти.
по сле ле њин гра да, ка зан ска ико на по че ла је свој по ход по ру си ји. и не мачки по раз код Мо скве био је ве ли ко чу до, про ја вље но мо ли тва ма и за ступ ни штвом Мај ке Бож је, чи ја ти хвин ска ико на је тако ђе про не се на ави о ном око Мо скве. нем ци су у па ни ци бе жа ли го ње ни страхом. по пу ту је би ла ба че на тех ни ка и ни ко од не мач ких и со вјет ских ге не ра ла ни је мо гао да схва ти ка ко и због че га се то де си ло. во ло ко лам ски пут је био слобо дан и ни шта ни је спре ча ва ло нем це да уђу у Мо скву.
Малаземљаза тим су ка зан ску ико ну пре не ли у ста
љин град где су пред њом вр ше ни не прекид ни мо ле ба ни и па ни хи де. на ла зи ла се у сре ди ни ру ске вој ске, на де сној оба ли вол ге и ко ли ко год да су на по ра ула га ли, нем ци ни су мо гли да пре ђу ре ку. Би ло је тре ну та ка ка да су бра ни о ци др жа ли са мо ма ли пе даљ де сне оба ле, али на па дач ни је ус пео да их по ти сне, јер је на том ме сту била ка зан ска ико на (то ме сто се са да зо ве „Ма ла зе мља“). ико ну су но си ли на де ло ве фрон та где је си ту а ци ја би ла нај кри тич нија и на ме сти ма где су вр ше не при пре ме за на пад. све ште ни ци су слу жи ли мо ле ба не и вој ни ке кро пи ли све том во дом. са каквим су са мо уми ље њем и ра до шћу сви то при хва та ли. це лом све ту по ста ла је по зната „па вло вље ва ку ћа“ бла го да ре ћи под вигу ста ри јег вод ни ка Ја ко ва па вло ва. он је пред во дио ју ри шну гру пу, ко ја је у по четку бит ке из ба ци ла нем це из ку ће, а за тим, пре тво рив ши је у нео сво ји ву твр ђа ву, држа ла је не ко ли ко ме се ци све до ли кви даци је ста љин град ског „ко тла“. рат ни ци са ста љин град ског фрон та го во ри ли су да је па влов, ина че син све ште ни ка, пре ар мије био мо нах. Бла го слов Го спод њи му је и по мо гао да оп ста не.
у то вре ме у не мач ким ру ка ма на ла зио се зна тан део гра да (80%), усред чи јих руше ви на је од свих зда ња, је ди ни пот пу но нео ште ћен остао храм по диг нут у част ка зан ске ико не Мај ке Бож је. ле ген дарни ко ман дант од бра не ста љин гра да, гене рал ва си лиј ива но вич чуј ков, че сто је ту до ла зио, ћу те ћи ста јао и па ле ћи све ће
ЈУРИШНАКЕНИНГСБЕРГпри че о чу де сним слу ча је ви ма ка зан ске ико не у ве ли ком отаџ бин ском ра ту
мо гле су да се чу ју од мно гих рат ни ка са фрон та, чак и од не ве ру ју ћих. на во димо јед но та кво све до чан ство. Би ло је то у вре ме ју ри ша на ке нинг сберг 1944. го ди не. ево шта го во ри офи цир ко ји је у би ци за тај град твр ђа ву, био у са мом сре ди шту до га ђа ја:
„на ша вој ска је би ла пред по ра зом, а нем ци све над моћ ни ји. Гу би ци су би ли огром ни, ис ход не из ве стан. од јед ном ви ди мо да је до шао ко ман дант фрон та са мно го офи ци ра и са њи ма све ште ни ци са ико ном. Мно ги су по че ли да зби ја ју ша ле: „ево до ве ли су по по ве, са да ће нам они по мо ћи...“ но, ко ман дант је енергич но пре се као све ша ле на ре див ши да се сви по стро је и ски ну ка пе. све штени ци су од слу жи ли мо ле бан и но се ћи ико ну по шли пре ма пр вој бор бе ној ли нији. Ми смо са не ве ри цом по сма тра ли: ку да иду пот пу но ус пра вље ни? све ће их по би ти! са не мач ке стра не је би ла стра хо ви та паљ ба, пра ви ва тре ни зид! али они су спо кој но ишли у ва тру. од јед ном је паљ ба са не мач ке стра не пре ста ла, као пре се че на. та да је дат сиг нал и на ша вој ска је са коп на и са мо ра от по че ла оп шти ју риш на ке нинг сберг.
де си ло се не што не ве ро ват но. на хи ља де не ма ца је ги ну ло и на хи ља де их се пре да ва ло. за ро бље ни ци су по сле у је дан глас го во ри ли да се пред сам руски ју риш „на не бу по ја ви ла Ма до на“ (та ко они зо ву Бо го ро ди цу), ко ја је би ла ви дљи ва свој не мач кој ар ми ји и код ко је је пот пу но от ка за ло сво оруж је. ни су мо гли да ис па ле ни је дан ме так. та да је ру ска вој ска, са вла дав ши пре пре ке и на нев ши не при ја те љу ве ли ке гу бит ке, ла ко сло ми ла от пор и за у зе ла град ко ји је до та да био нео сво јив. у вре ме Бо го ро ди чи ног ја вља ња, нем ци су па да ли на ко ле на и за и ста су та да мно ги ме ђу њи ма схва ти ли о че му се ра ди и ко по ма же ру си ма“.
1/2010 l Двери српске l 85
пред све тим ико на ма, мо лио се за спа сење гра да.
то ком хе рој ске бор бе за од бра ну града, 62. ар ми ја ге не ра ла чуј ко ва на шла се ра се че на на три де ла. у нај кри тич ни јем тре нут ку бит ке, 11. но вем бра 1942. го дине, док су се фа ши сти спре ма ли за од лучу ју ћи на пад, бор ци јед ног од од се че них де ло ва про сла вље не ар ми је, ви де ли су на је се њем и ноћ ном ста љин град ском небу не што, што је ода гна ло њи хов страх. у др жав ном ар хи ву ру ске фе де ра ци је и данас по сто ји до ку мент – из ве штај опу номо ће ни ка са ве та сссра за по сло ве ру ске пра во слав не цр кве Ход чен ка, ко ји је он упу тио пред сед ни ку са ве та кар по ву. нажа лост, из ве шта ју се не на во ди шта су руси кон крет но ви де ли, већ се са мо спо миње зна ме ње „ко је је ука зи ва ло на спа се ње гра да, ар ми је и ско ру по бе ду со вјет ских сна га“. Мо же се прет по ста ви ти да су виђе ње на не бу и при су ство ка зан ске иконе Мај ке Бож је у ме ђу соб ној ве зи. од мах на кон то га, тај део 62. ар ми је из ву чен је из ста љин гра да и ди сло ци ран у укра ји ну. ипак, по сто ји на де се ти не све до чан ста ва о то ме шта су ру си ви де ли. та ко су офи циру за ве зу ива ну иљи чу Го лу бјо ву, при ликом пре ла ска са ле ве на де сну оба ле волге ра ди пре но са по ште, вој ни ци ре кли: „иљи чу, шта сте про пу сти ли. Ми смо Мај ку Бо жи ју ви де ли на не бу“. су пру га ге не ра ла, ка сни је мар ша ла чуј ко ва, при ча ла је да је он ви део на не бу ка зан ску ико ну пре свете Бо го ро ди це. по зна то је да је на кон то га ва си лиј ива но вич чуј ков, отво ре но и редов но по чео да од ла зи на бо го слу же ња.
у то вре ме је у ру си ји би ло отво ре но 20.000 хра мо ва ру ске пра во слав не цр кве. це ла ру си ја се та да мо ли ла. Мо лио се чак и ста љин, о че му та ко ђе по сто је све до чанства. Бо рис ша по шњи ков, цар ски ге не рал, ни је скри вао сво ја ре ли ги о зна убе ђе ња. са те и са те про во дио је у раз го во ри ма са ста љи ном и сви ње го ви пред ло зи (ме ђу мно го број ним и онај о обла че њу ру ске вој ске у ста ре уни фор ме са цар ским еполе та ма) би ли су усво је ни.
алек сан дар ва си лев ски, ко ји је на предло гу Бо ри са ша по шњи ко ва по ста вљен за на чел ни ка Ге не рал шта ба, био је све ште ников син, а ње гов отац је та да био још жив. цр ква је бла го сло ви ла ве ли ки отаџ бин ски рат ру ског на ро да и тај бла го слов је био утвр ђен на не бу. од пре сто ла све ви шњег раз го рео се дух ру си је...! ко ли ко се са мо
ви со ких офи ци ра, о војни ци ма да и не го во римо, са ти ма мо ли ло пре бо је ва. Мно ги ко мандан ти, па и сам мар шал Ге ор гиј кон стан ти но вич Жу ков, го во ри ли су пред бит ку: „с Бо гом!“ Је дан офи цир ко ји је за вре ме бор бе них ле то ва одржа вао ве зу са пи ло ти ма, го во рио је ка ко је че сто у слу ша ли ца ма мо гао да чу је да пи ло ти за па љених ави о на ви чу: „Го споде! при ми с ми ром дух мој....”.
вра ти ло се вре ме слав не про шло сти руси је. ка кви су та да мо ли тве ни ци би ли на ру ској зе мљи! Мај ка Бож ја је њи хо вим моли тва ма про го ни ла не при ја те ље, уно се ћи ужас у њих.
ста љин је по сле ра та ис пу нио да ту реч и у ок то бру 1947. го ди не, по звао ми тро поли та или ју у ру си ју. Бо јао се да не ис пу ни на ло ге пре све те Бо го ро ди це, за то што су се оства ри ла сва про ро чан ства пре да на пре ко вла ди ке ли ва на. у Мо скви су га доче ка ли уз нај ви ше по ча сти. при ли ком њего ве по се те ле њин гра ду, ули це око вла димир ског са бор ног хра ма би ле су за кр че не на ро дом. Ми тро по ли ту или ји су по кло ни
ли ико ну, крст и па на ги ју укра ше ну драгим ка ме њем из свих де ло ва зе мље, чи ме је сим бо лич но це ла ру си ја уче ство ва ла у по кло ну. ста љин је лич но ор га ни зо вао из ра ду па на ги је и кр ста ан га жу ју ћи наји ску сни је ју ве ли ре у др жа ви. ка да је митро по лит или ја иза шао из вла ди мир ског са бор ног хра ма, из 200.000 гр ла за о рио се тро пар „за ступ ни це усрд на...“.
да нас се чу до твор на ка зан ска ико на пре све те Бо го ро ди це чу ва у вла ди мирској цр кви у санкт пе тер бур гу и пред ставља зна ме ње бла го дат ног по кро ва ца рице не бе ске.
Православље, број 1024
БЛАГОСЛОВБЕОГРАДУка зан ска ико на пре све те Бо го ро ди це, са бла го сло вом па три јар ха мо сков ског и
це ле ру си је алек се ја дру гог, до не та је у Бе о град 1. апри ла 1999. го ди не. ико ну су, то ком бом бар до ва ња од стра не на то пак та, до не ли мо на си ма на сти ра св. сер геје ве ла вре, а пу то ва ње по ср би ји за по че ла је од са бор не цр кве.
на кон са бор не цр кве, ико на је пре не та у не ка да шњу вој ну цр кву ру жи цу на ка ле мег да ну, да би ко нач но сти гла и на пла то Хра ма све тог са ве, где ју је до чека ло ви ше од 3.000 љу ди. ра ди це ли ва ња, ико на је би ла из ло же на у ма лој цр кви све тог са ве, а ка сни је тог да на у Хра му све тог са ве слу жен је и ака тист чу ве ној ка зан ској ико ни.
по сле це ли ва ња, ико на на ста вља сво је пу то ва ње до цр кве алек сан дра невског, Бо го слов ског фа кул те та, а ли ти ја је пре шла и пан че вач ки мост. ико на је потом од не та и на врх Бе о гра ђан ке, ода кле је бла го си ља на срп ска пре сто ни ца, а по сле три да на вра ће на је у цр кву све тог са ве. иако су по сто ја ле же ље да се са ико ном оде и на ко со во и Ме то хи ју, па три јарх срп ски го спо дин па вле ни је дао бла го слов за то.
на вра чар ском пла тоу слу жен је мо ле бан за спас срп ског на ро да уз по моћ Мајке Бож је, а ка зан ска ико на пре све те Бо го ро ди це, уз ико ну пре све те Бо го ро ди це тро је ру чи це, још је дан је по клон срп ској пра во слав ној цр кви, ко ји је по оби ла ску ср би је на шао свој но ви дом у цр кви све тог са ве на вра ча ру.
Маршал Георгије Жуков, човек који је победио нацисте
Једанофициркојијезавремеборбенихлетоваодржаваовезусапилотима,говориојекакојечестоуслушалицамамогаодачуједапилотизапаљенихавионавичу:„Господе!Примисмиромдухмој....”
86 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
По што ва на го спо ђо пред сед ни це! по што ва ни по сла ни ци! по што ва ни да ме и го спо до! дра ги при ја те љи!
искре но се ра ду јем мо гућ но сти да насту пим ов де, у на род ној скуп шти ни. то је ве ли ка част за сва ког ру ко во ди о ца – па и за пред сед ни ка ру ске Фе де ра ци је. тим пре што је да нас по се бан дан, дан који има огро ман зна чај и за евро пу, и за ср би ју, и за ру си ју – дан 65. го ди шњи це осло бо ђе ња Бе о гра да од фа ши стич ких за во је ва ча. ср дач но вам че сти там тај пра зник ко ји је упи сан у за јед нич ки ле топис на ших по бе да.
„Хтео бих да од свег ср ца у име на ше зе мље за хва лим на ро ду ср би је за од гово ран и бла го ро дан од нос пре ма исто рији дру гог свет ског ра та“.
у ср би ји се чу ва успо ме на на све ко ји су да ли жи во те за ње но осло бо ђе ње. у то сам се уве рио и да нас ка да сам по ла гао цве ће на гро бљу осло бо ди ла ца, где су са хра ње ни со вјет ски вој ни ци и офи ци ри. и хтео бих да од свег ср ца у име на ше земље за хва лим на ро ду ср би је за од го воран и бла го ро дан од нос пре ма исто ри ји дру гог свет ског ра та.
ср би ма не тре ба об ја шња ва ти ко је тада био у пра ву. ви сте се од ва жно и са мопо жр тво ва но бо ри ли про тив фа ши зма. али та кав от пор на ци сти ма, као што је позна то – и то је исто ри ја – ни је пру жен свугде. тре ћем рај ху та да ни је пру жен от пор у ни зу др жа ва евро пе, а и о ка квом ра ту, о ка квом от по ру је мо гло би ти го во ра кад је чи тав низ др жа ва евро пе не са мо пружао по др шку не го и ра то вао на стра ни хи тле ров ског ре жи ма. не ке зе мље су се опре де ли ле за ко ла бо ра ци о ни зам, мето дич ки по ма жу ћи хи тле ров ској рат ној
ма ши не ри ји сво јим ис по ру ка ма. и тре ба отво ре но ре ћи да је и од го вор ност тих по ли тич ких ре жи ма та ко ђе очи глед на: да та кве по др шке ни је би ло, број жр та ва фа ши зма је мо гао би ти ма њи. о то ме не го во рим за то да бих бу дио фан то ме прошло сти. то по го то во мо ра ју пам ти ти они ко ји у са да шњим усло ви ма по ку ша ва ју да пре кро је исто ри ју, и то да пре кро је исто ри ју пре ма се би, за рад по сти за ња ко ри сто љу би вих, лич них по ли тич ких ин те ре са. на рав но, та квим лич но сти ма је по треб на те за о на вод но под јед на кој од го вор но сти хи тле ров ске не мач ке и со вјет ског са ве за за по че так ра та. ни ко не мо же иде а ли зо ва ти ста љин ски ре жим, али ни је ссср за по чео тај рат, и то је свим че сти тим љу ди ма по зна то.
„они ма ко ји у са да шњим усло ви ма по ку ша ва ју да пре кро је исто ри ју, и то да пре кро је исто ри ју пре ма се би, за рад по сти за ња ко ри сто љу би вих, лич них поли тич ких ин те ре са, по треб на је те за о на вод но под јед на кој од го вор но сти хитле ров ске не мач ке и со вјет ског са ве за за по че так ра та. ни ко не мо же иде а лизо ва ти ста љин ски ре жим, али ни је ссср за по чео тај рат, и то је свим че сти тим људи ма по зна то“.
из вр та ње исто риј ских чи ње ни ца је увек у су шти ни не при јат но, а по не кад, ка да се ра ди о чи ње ни ца ма као што су чи ње ни це ко ло сал не ка та стро фе, то је на про сто од врат но. Ми, у сва ком слу чају, у на шој зе мљи та кве рад ње сма тра мо ома ло ва жа ва њем ис хо да дру гог свет ског ра та и ома ло ва жа ва њем оних пре су да ко је је до нео нир нбер шки три бу нал. руси ја се за ла же за по ште ну ана ли зу по у ка исто ри је, и та кав при лаз смо увек бра ни
ли и бра ни ће мо. и хтео бих да то ка жем упра во ов де, у ср би ји, и упра во са да, на дан 65го ди шњи це осло бо ђе ња Бе о града од фа ши стич ких за во је ва ча.
али, по у ке про шло сти нам ни су потреб не ра ди на уч них рас пра ва. оне треба да нас од вра ћа ју од по на вља ња греша ка. и оне нас не уче да про на ла зи мо из ми шље не из го во ре за не ке рад ње, често де струк тив не, већ то ме да об је ди њава мо на по ре су о че ни са све о бу хват ним прет ња ма, оним прет ња ма ко је по сто је за чи тав европ ски кон ти нент, за чи тав свет. ти ме је дик ти ра на и ини ци ја ти ва наше зе мље за скла па ње но вог спо ра зу ма и ства ра ње но вог, са вре ме ног и де лотвор ног си сте ма европ ске без бед но сти, си сте ма ко ји ни је упе рен про тив би ло кога, већ ће нас кон со ли до ва ти, об је ди нити не за ви сно од бло ков ске при пад но сти, не за ви сно од иде о ло ги је.
НовабезбедностсветаМи у су шти ни пред ла же мо да се у но ве
прав не оба ве зе за о де ну они нај ва жни ји при ла зи, она ме ђу на род на на че ла ко је сви да нас де ли мо. и глав ни сми сао и тих на че ла, и са ме те иде је са сто ји се у то ме да се не сме мо ба ви ти пи та њи ма безбед но сти на уштрб без бед но сти дру гих. Без бед ност је, ка ко се уоби ча је но ка же, не де љи ва, и то је глав на по у ка и другог свет ског ра та, и не слав них зби ва ња из 90их го ди на и, на жа лост, по је ди них дра ма тич них до га ђа ја нај но ви је исто рије – исто ри је овог де се тле ћа. имам у ви ду и бал кан ску кри зу, и до га ђа је из ав гу ста 2008. го ди не на кав ка зу, иза зва не гру зијском агре си јом. све то је де мон стри ра ло
Говор председника Русије Дмитрија Медведева у На род ној скуп шти ни Ср би је
Борба против прекрајања истинеБезбедностјенедељива,итојеглавнапоукаиДругогсветскограта,инеславнихзбивањаиз90-ихи,нажалост,појединихдраматичнихдогађајанајновијеисторије–историјеовогдесетлећа
1/2010 l Двери српске l 87
не де ло твор ност ва же ћег си сте ма безбед но сти и на су шну по тре бу за ње го вом мо дер ни за ци јом.
при пре ма и пот пи си ва ње спо ра зу ма о европ ској без бед но сти пред ста вља ли би по че так уоб ли ча ва ња је дин стве ног поља без бед но сти у евроатлант ској зо ни, обез бе ди ли би под јед на ке и по у зда не га ран ци је за све др жа ве, још јед ном исти чем, не за ви сно од то га ко јим се вој ним са ве зи ма при кла ња ју, не за ви сно од то га ко јим ин те гра ци о ним удру же њи ма припа да ју.
Ми слим да се у овој са ли вр ло до бро схва та ко ли ко је ва жно да се у бу ду ћем
спо ра зу му утвр де ја сна пра ви ла спре чава ња и ре ша ва ња су ко ба мир ним пу тем. та кво ре гу ли са ње се мо же и мо ра вр шити у ета па ма. пр во се при хва та ју оба ве зе у по гле ду не при ме њи ва ња си ле, по том ме ре усме ре не на ја ча ње по ве ре ња и, нај зад, ме ре у ве зи раз во ја кон струк тивног ди ја ло га су ко бље них стра на. упра во тим ре до сле дом, а не пу тем до но ше ња кат кад ап сурд них и вр ло опа сних по литич ких или псе у до по ли тич ких од лу ка.
и са мо вре ме нас по зи ва да пре ђе мо на но ви сту пањ ре ша ва ња за јед нич ких про бле ма, а свет ска за јед ни ца их има подо ста, и сви ма су до бро по зна ти: то су и
ме ђу на род ни те ро ри зам, и ор га ни зо вани кри ми нал, и пи та ња енер гет ске безбед но сти, ак ту ел на и на европ ском конти нен ту и, при род но, у са да шње вре ме – пре ва зи ла же ње по сле ди ца гло бал не еко ном ске кри зе.
до шло је вре ме да се у европ ским, па и у свет ским пи та њи ма по тру ди мо да проме ни мо ме ђу на род ну кли му. сма трам да при лич но по во љан чи ни лац у то ме предста вља и за о крет сје ди ње них аме рич ких др жа ва ка пре го ва рач ким по зи ци ја ма, у це ли ни у ко рист ви ше стра не ди пло мати је. пре ђа шњи при ла зи су се већ сто по сто ис ком про ми то ва ли. ру ска Фе де раци ја је спрем на за хар мо ни зо ва ње од носа са сје ди ње ним аме рич ким др жа ва ма, са дру гим на шим за пад ним парт не ри ма, укљу чу ју ћи и ста ло же ну, кон струк тив ну са рад њу с на то у ин те ре су ре ша ва ња на ших за јед нич ких за да та ка. већ има мо стра те шко парт нер ство с европ ском унијом, и оно тре ба да по ста не је дан од насу шних осло на ца но ве евро пе. Ми ни смо ни ти мо же мо би ти алер гич ни на ула зак у европ ску уни ју но вих чла ни ца, па и оних из ис точ не евро пе.
за ру си ју је не сум њи во глав но то да но ве уче сни це, но ве чла ни це европ ске уни је раз ви ја ју до бре од но се са ру ском Фе де ра ци јом, ка ко члан ство у европ ској уни ји не би на у ди ло тра ди ци о нал но прија тељ ским од но си ма са тим зе мља ма, већ до при но си ло раз во ју те сног уза јам ног раз у ме ва ња. то се, сва ка ко, у пот пу но сти од но си и на ср би ју.
„Ми искре но же ли мо да се ср би ја претво ри у круп ног ре ги о нал ног енер гетског игра ча“.
по што ва на го спо до! по сла ни ци! да ме и го спо до!
ру си ја и ср би ја има ју не по де ље но мишље ње у по гле ду стро гог по што ва ња наче ла ме ђу на род ног пра ва, не при хва та ња јед но стра них ме то да ре ша ва ња ме ђу народ них про бле ма, кат кад чак и при меном си ле.
Косовскопитањере гу ли са ње ко сов ског пи та ња пред ста
вља при мер кон струк тив ног по ли тич ког са деј ства на ших зе ма ља. до га ђа ји ко ји су усле ди ли по сле јед но стра ног про гла шења не за ви сно сти ко со ва у фе бру а ру 2008. го ди не по твр ди ли су мањ ка вост по ку ша ја да се ре ша ва ње сло же них ме ђу на род них про бле ма при ла го ди по бу да ма из ви кане по ли тич ке це лис ход но сти. сма тра мо не до пу сти вим да се од су ство на прет ка у пре го во ри ма ис ко ри сти као по вод за једно стра не рад ње, укљу чу ју ћи при зна ва ње но вих су бје ка та ме ђу на род ног пра ва, а што је учи ње но у ко сов ском пре се да ну. основ за ре ша ва ње ко сов ског про блема мо ра би ти ме ђу на род но пра во, укључу ју ћи, при род но, од лу ку ор га ни за ци је
Предеседник Русије Дмитриј Медведев
Тре ћем рај ху ни је пру жен от пор у ни зу др жа ва Евро пе, а и о ка квом ра ту, о ка квом от по ру је мо гло би ти го во ра кад је чи тав низ др жа ва Евро пе не са мо пру жао по др шку не го и ра то вао на стра ни хи тле ров ског ре жи ма. Не ке зе мље су се опре де ли ле за ко ла бо ра ци о ни зам, ме то дич ки по ма жу ћи хи тле ров ској рат ној ма ши не ри ји сво јим ис по ру ка ма
88 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ује ди ње них на ци ја, ре зо лу ци је са ве та Без бед но сти оун, и пре све га ре зо лу ци ју 1244.
ру си ја је спрем на да и убу ду ће пру жа сву нео п ход ну по моћ ср би ји у од бра ни ње них на ци о нал них ин те ре са. Же лим да ис так нем ка ко смо ка те го рич ки про тив по вла че ња па ра ле ла, не ко рект них па рале ла из ме ђу до га ђа ја на Бал ка ну и на кавка зу. у оно ме што се ти че Ју жне осе ти је, то је наш не дво сми слен и ап со лут но очи гледан став: ра ди ло се о од би ја њу ди рект не вој не агре си је. и оно што је по том учи ни ла ру ска Фе де ра ци ја у пот пу ној је са гла сности са по ве љом ор га ни за ци је ује ди њених на ци ја. ру си ја ће, при род но, пру жа ти све стра ну по др шку две ма мла дим кав каским ре пу бли ка ма, до при но се ћи ја ча њу ста бил но сти у кав ка ском ре ги о ну.
СарадњаРусијеиСрбиједра ги при ја те љи! на ши од но си, од но си
из ме ђу ру ске Фе де ра ци је и ср би је, да нас су у успо ну. и ствар ту ни је са мо у по се ти, пр вој, уз гред бу ди ре че но, по се ти председ ни ка ру ске Фе де ра ци је но вој ср би ји, већ и у то ме ка кав сту пањ парт нер ских од но са смо по сти гли. Ми отво ре но, добро на мер но, у ап со лут но кон струк тивном кљу чу раз ма тра мо сва пи та ња ко ја нас бри ну, уме мо да про на ла зи мо нај упут ни је рас пле те, про на ла зи мо ком проми се, про на ла зи мо ре ше ња за нај сло жени је еко ном ске про бле ме, те жи мо то ме да на ша ме ђу др жав на са рад ња стек не обе леж је стра те шког парт нер ства. прошле го ди не су на ше зе мље по сти гле дого вор око стра те шких пи та ња ко ја се тичу за јед нич ких про је ка та у нафт нога сној сфе ри, то су фун да мен тал ни спо ра зу ми.
Ми искре но же ли мо да се ср би ја услед ре а ли за ци је тих спо ра зу ма пре тво ри у круп ног ре ги о нал ног енер гет ског игра ча ко ји уче ству је у рас по де ли и тран спор ту ру ског при род ног га са. и са да смо то ком раз го во ра при лич но ак тив но и мно го раз ма тра ли ту те му. оне од лу ке ко је су до не те, и оне по тен ци јал не ко ли чи не ко је ће се тран спор то ва ти пре ко српске те ри то ри је, до не ће бу џе ту зна чај на нов ча на сред ства. исто вре ме но смо се опре де ли ли за ре кон струк ци ју нафт нопре ра ђи вач ке гра не и „нафт не ин ду стрије ср би је“ ко ја је у њој во де ћа. наш рад у тим прав ци ма на пре ду је по за цр та ној дина ми ци. упра во смо то пи та ње раз ма трали са пред сед ни ком, али бих же лео да у овој са ли из ра зим за хвал ност на род ној скуп шти ни ср би је ко ја је бла го вре ме но ра ти фи ко ва ла сва та до ку мен та. Без ваше по др шке се ти про јек ти не би мо гли оства ри ти...
Превела Сава РосићИзвор: http://www.kremlin.ru
Беседа Дмитрија Медведева 9. ма ја 2010. го ди нена Цр ве ном тргу у Москви
Или победитиили постати робДрагиветерани!Вистеизвојевалимирзанашуземљу,зачитавупланету.Намастеомогућилидауопштеживимо.
дра ги ве те ра ни!по што ва ни гра ђа ни ру си је!по што ва ни ино стра ни го сти!дру го ви вој ни ци и мор на ри, под о фи ци ри!дру го ви офи ци ри, ге не ра ли и ад ми ра ли!че сти там вам го ди шњи цу ве ли ке по бе де!пре 65 го ди на је до но гу по ту чен на ци зам. за у ста вље на је ма ши на за уни шта
ва ње чи та вих на ро да. на шој зе мљи и чи та вој евро пи је вра ћен мир. до крај че на је иде о ло ги ја ко ја је ра за ра ла те ме ље ци ви ли за ци је.
со вјет ски са вез је на се бе при мио глав ни удар фа ши ста. на ис точ ни фронт су пре ба ци ли три че твр ти не сво је вој ске. Хте ли су да на шу зе мљу пре тво ре у пепео. али су на и шли на от пор, бес при ме ран по од ва жно сти и сна зи.
од бра на Мо скве и ле њин гра да, ста љин град ска бит ка, кур ска бит ка – то ни су про сто ета пе то га ра та. то су крв и су зе, гор чи на по ра за и ра дост по бе да, ра њава ња и по ги би је рат них дру го ва. и је дан из бор – или по бе ди ти, или по ста ти роб.
тај рат нас је учи нио сна жном на ци јом. сва ког да на, сва ког са та, сва ког ми ну та љу ди су до но си ли од лу ке. на бој ним по љи ма и у по за ди ни. и ту по себ ну од говор ност за суд би ну зе мље на ши ве те ра ни су про не ли кроз чи тав свој жи вот.
на ши ве те ра ни су нам пру жи ли оно глав но. из во је ва ли су нам сло бо ду.вре ме по се ду је огром ну власт. али је сла би је од људ ског се ћа ња, на шег за јед
нич ког се ћа ња. ни ка да не ће мо за бо ра ви ти вој ни ке ко ји су се бо ри ли на фронто ви ма. Же не ко је су у фа бри ка ма за ме ни ле му шкар це. де цу ко ја су про шла за њи хов уз раст не за ми сли ва ис ку ше ња. сви су они хе ро ји ра та.
1945. го ди не је из во је ва на не са мо вој на, већ и ве ли ка мо рал на по бе да. за једнич ка по бе да. за њу су се бо ри ли сви на ро ди бив шег ссср. њу су при бли жа ва ли на ши са ве зни ци. и да нас ће у све ча ној па ра ди за јед но про ћи вој ни ци ру си је, др жа ва знд и зе ма ља ан ти хи тле ров ске ко а ли ци је. за јед нич ки строј пред ста вља све до чан ство на ше оп ште спрем но сти да бра ни мо мир. да не до пу сти мо пре испи ти ва ње ис хо да ра та. да не до пу сти мо но ве тра ге ди је.
рат је ли шио жи во та де се ти не ми ли о на љу ди, гра ђа на ра зних уз ра ста, мно гих зе ма ља, на ци о нал но сти, ве ро и спо ве сти. у ру си ји го то во сва ка по ро ди ца има поги ну ле или не ста ле. умр ле од гла ди у бло ка ди. спа ље не у пе ћи ма кон цен тра ци оних ло го ра. с ти ме је не мо гу ће по ми ри ти се. не мо гу ће за бо ра ви ти. сла ва им!
по што ва ни при ја те љи!по у ке дру гог свет ског ра та нас по зи ва ју на со ли дар ност. Мир је и да ље кр хак.
и ду жни смо да пам ти мо: ра то ви не по чи њу од јед ном. зло сти че сна гу ако пред њим уз ми чу, тру де ћи се да га не за па зе.
са мо за јед но се мо же мо су прот ста ви ти са вре ме ним прет ња ма. са мо на основу до бро су сед ства ре ша ва ти про бле ме гло бал не без бед но сти. ка ко би иде а ли прав де и до бро те три јум фо ва ли у чи та вом све ту. а жи вот бу ду ћих на ра шта ја био сло бо дан и сре ћан.
дра ги ве те ра ни! пре 65 го ди на сте из во је ва ли мир за на шу зе мљу и за чи та ву пла не ту. и на ма сте омо гу ћи ли да уоп ште жи ви мо. ду бо ко вам се кла ња мо.
че сти та мо вам пра зник!че сти та мо дан ве ли ке по бе де!Жи ве ли по бед ни ци!ура! Извор: http://www.kremlin.ru
1/2010 l Двери српске l 89
Ми се са да на ла зи мо на пра гу 70го ди шњи це по чет ка дру гог свет ског ра та. сам по се би то је
при лич но кру пан, ју би лар ни да тум, да би се бор ци иде о ло шког фрон та свих ма сти и бо ја по пу ном про гра му из га зи ли на те му ко је ипак крив за ње гов по че так. уз то, пред вра ти ма нам је кри за, ко ја већ ви ше ли чи на ка та стро фу, сви су јед ни на дру ге бе сни и са мо иш че ку ју ко га ће пр вог по је сти. у та квим усло вима вер зи је до га ђа ја дав но про шлих да на по ста ју моћ но оруж је, ко је по ма же да се по ста ве иде о ло шки те ме љи за де ло ва ње у са да шњо сти и бу дућ но сти.
свa ан ти со вјет ска ур ла ња, апе ли руси ји да се „по ка је“ и по де ли од го ворност са Хи тле ром за от по чи ња ње рата, да се спро ве де суд ски про цес над ста љи ни змом по пут оног у нир нбер гу и по жељ но под ме ђу на род ном кон тролом зна чи са мо то да нам се при пре ма ду гач ки спи сак ма те ри јал них пре тензи ја. за ста љи ни стич ку про шлост, за упор ност на ше при вр же но сти па триот ском по гле ду на рат и по бе ду, ру си ју же ле да при мо ра ју да пла ти су ве ре ните том и те ри то ри јал ним ин те гри те том, ну кле ар ним опруж јем, при род ним добри ма, пи ја ћом во дом и свим оста лим у шта се за гле да ју „вла сни ци исто ри је“. ако ми до пу сти мо да на се бе пре пи шемо све исто риј ске гу бит ке за пад не циви ли за ци је, не ће мо ду го че ка ти да нам ис по ста ве и ма те ри јал не гу бит ке.
Хитлеркаооруђезападаиза свих по ку ша ја да се да нас у цен
тар про бле ма по чет ка дру гог свет ског ра та ста ви пакт Мо ло тов – ри бен троп, сто ји те жња да се скре не па жња јав ности са оне уло ге, ко ју су од и гра ле сад и ве ли ка Бри та ни ја у Хи тле ро вој по ли тичкој ка ри је ри. за пад не де мо кра ти је су од
са мог по чет ка ви де ле у фи ре ру сво је ору ђе, ко је је тре ба ло да сло ми ссср и у за чет ку уни шти са му мо гућ ност ал терна тив ног уре ђе ња жи во та на пла не ти. у то вре ме, ка да је у аме ри ци ди вља ла вели ка де пре си ја, со вјет ски са вез је успешно спро во дио ин ду стри ја ли за ци ју и по ка зи вао не ви ђе не за за пад ну еко номи ку ди на ми ку ра ста. при том у зе мљи ни је би ло не за по сле но сти, ли кви ди рано је си ро ма штво, сви труд бе ни ци имали су чвр сте со ци јал не га ран ци је. све је то оства ре но за хва љу ју ћи оздра вље њу со ци јал не струк ту ре дру штва, ис ко рењи ва њу екс пло а та ци је, не по сто ја њу кла се па ра зи тарен ти је ра, ко ји ни шта не ства ра ју већ са мо тро ше.
сна га со вјет ског при ме ра у све ту била је огром на и за вла да ју ће кру го ве зе ма ља за па да ства ра на је ре ал на опасност од гу бље ња вла сти. и за то је благо на кло ност тих кру го ва пре ма Хи тлеру и ње го вој агре сив ној ре то ри ци би ла тим ве ћа што су сна жни је од је ки ва ле ње го ве ан ти со вјет ске па ро ле.
АмерикаиХитлерсје ди ње не др жа ве има ле су и још
јед ну ра чу ни цу – да на о ру жа ва ју и оја ча ва ју Хи тле ра. аме ри ка је би ла заин те ре со ва на за за по чи ња ње круп ноди мен зи о нал ног ра та у евро пи, ка ко би на ра чун вој них на руџ би на од свих за ра ће них стра на из ве ла из кри зе своју ин ду стри ју и на чи ни ла тех но ло шки скок, из два ја ју ћи се од кон ку ре на та у ка пи та ли стич ком све ту и по ста ла пуно вред ни ли дер за па да. У последњевреме о томе некако није згодно дасеприча,алиамеричкевојнеиспору-кеНемачкојнастављенесучакиондакадасуНемцихрлилипремаМоскви,упуномскладусаТрумановимприн-ципом по коме Сјeдињене Државе
требадапратератизмеђуНемачкеиСССРипомажуоне,комећеудатомтренуткубититеже. то јест, ин те ре сима аме рич ког ка пи та ла од го ва ра ло је оду го вла че ње ра та што је мо гу ће ду же. вој на по моћ Хи тле ру пре ста ла је тек 11 де цем бра 1941. го ди не, и то на кон што је не мач ка са ма об ја ви ла рат аме ри ци. но и по сле то га аме ри ка је ра то ва ла са свим па сив но. узми мо ма кар чи њени цу ка ко су аме ри кан ци са ен гле зи ма две го ди не отва ра ли дру ги фронт.
ПоразнaИсточномфронтупо ли тич ку и лич ну суд би ну Хи тле ра
пред о дре дио је ње гов по раз на ис точном фрон ту. да је не мач ка ра то ва ла само про тив сад и ве ли ке Бри та ни је, онда би Хи тлер, нај ве ро ват ни је, био жив и до да на да на шњег. али, ис ход ста љинград ске, а по том и кур ске бит ке означио је по се би фун да мен тал ни пре лом у ра ту, па су ру звелт и чер чил схва ти ли да тре ба по жу ри ти, јер се, у про тив ном, у по рат ном уре ђе њу све та мо гу и не укључити. та да је и усле ди ло и ис кр цава ње у нор ман ди ји. Ме ђу тим, и по сле то га на ши та ко зва ни са ве зни ци ни су оду ста ја ли од по ку ша ја да се до го во ре са Хи тле ром или ње го вим окру же њем иза на ших ле ђа, а чер чил је и уоп ште предла гао да се не раз о ру жа ва ју је ди ни це ве мах та, јер оне мо гу до бро до ћи у борби про тив бољ ше ви ка.
низ зе ма ља је за вре ме дру гог светског ра та ис ту пи ло из фа ши стич ког блока и при дру жи ло се ан ти хи тле ров ској ко а ли ци ји. иран, ирак, ита ли ја, ру му нија, Ма ђар ска, Бу гар ска, Фин ска. Фак тички том спи ску тре ба до да ти и сад са вели ком Бри та ни јом, ко је се са да сма тра ју мал те не глав ним твор ци ма по бе де над фа ши змом.
Извор: http://fondsk.ru
Ан дреј Ко ну ров
Дру ги свет ски рат: ФАл СИ ФИ Ку ЈЕ СЕ СВЕ!ЗападнедемократијесуодсамогпочеткавиделеуХитлерусвојеоруђе,којејетребалодасломиСССРиузачеткууништисамумогућносталтернативногуређењаживотанапланети.
90 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Ин фор ма тив ни рат по пи та њи ма истори је дру гог свет ског ра та у пу ном је је ку, те сто га тре ба још јед ном
под се ти ти на схе ме за ку ли сног де ло ва ња за па да и си вих струк ту ра за пад ног ка пи та ла о ње го вом за по чи ња њу.
очи глед но је, да је су шти на по ли тич ке стра те ги је за пад ног дру штва увек би ла експан зи ја на основ ним прав ци ма ис ток – југ. па ро ла „дранг нах остен!” ни је Хи тле ро ва ино ва ци ја – он се ро дио ку ди ка мо ра ни је, у крај њој ли ни ји у епо хи кар ла ве ли ког ((VI II в.). тра га ње за бај ном зе мљом (ин ди јом) на ис то ку, а по том и ње на ко ло ни за ци ја, по кора ва ње и ис тре бље ње ис точ них пле ме на и на ро да у име обо га ћи ва ња – то је та ко ђе ве чи ти „дранг нах остен“, сми сао за пад ног оп ста ја ња. чак су и аме ри ку от кри ли крећу ћи се опет на ис ток.
на ста ле кра јем XIX – по чет ком XX ве ка за пад не ге о по ли тич ке кон цеп ци је и те ори је ло гич но су ори јен ти са не на осва ја ње ис точ них про сто ра. ен глез Х. Ма кин дер је у ци љу те о риј ског обра зло же ња ко ло низа тор ске по ли ти ке Бри та ни је фор му ли сао ге о по ли тич ку иде ју свет ске до ми на ци је: „ко кон тро ли ше ис точ ну евро пу, до мини ра над Хар тлен дом (ру си јом), онај ко до ми ни ра над Хар тлен дом, до ми ни ра над свет ским оствр вом (евро а зи јом), онај ко до ми ни ра над свет ским остр вом, до мини ра над све том“. ов де је те жња ка до мина ци ји над ру си јом очи глед на.
аме рич ки стра тег, ад ми рал а. Ме хен, убр за но је раз ра ђи вао стра те ги ју гу ше ња „не пре кид не кон ти нен тал не ма се ру ске им пе ри је, ко ја се про те за ла од за пад не Ма ле ази је до ја пан ског ме ри ди ја на на ис то ку“.
не мач ка ге о по ли тич ка шко ла (Ф. ритцел, к. Ха ус хо фер, к. шмит) про мо ви са ла је те о ри ју др жа ве као „жи вог ор га ни зма“, ко ја по ме ри раз во ја из и ску је све ве ћа про стран ства, све до пла не тар них. и опет – кр те та ње на ис ток, а ру си ја је ов де та кође глав ни обје кат.
све те кон цеп ци је, ко је жи ве и до дан да нас, ни су да нак мо ди, већ те о риј ско фик си ра ње ви ше ве ков не по ли ти ке агресив не екс пан зи је. иако су ру си во је ва ли у евро пи са мо у свр хе од бра не или у инте ре су ових или оних за пад них др жа ва, у тро у глу Бри та ни ја – Фран цу ска – не мач ка увек је (у крај њој ли ни ји, у то ку по след ња два сто ле ћа) при су ство ва ла стра те шка ин три га: ка ко се по ме ри ти на ру ске просто ре, или у нај ма њу ру ку, ка ко ис про воци ра ти на рат про тив ру си је. по нај бо ље је та игра по ла зи ла за ру ком лон до ну.
у на је зди на по ле о на, на па ду Ја па на на ру ски да ле ки ис ток 1904. го ди не, у про воци ра њу пр вог свет ског ра та очи то се испо ља ва бри тан ски траг.
а у ор га ни зо ва њу Хи тле ро вог по хо да на ис ток – тим ви ше.
какоХитлераподстакнутидаударипоСССР
Без у слов но да су се лон дон и па риз озбиљ но пла ши ли на ра ста ју ће мо ћи немач ке и стре пе ли да ће оста ти на са мо са њом. Ме ђу тим, по ли ти ка тих во де ћих европ ских пре сто ни ца би ла је у ди ле ми из ме ђу две ва ри јан те:
– ка ко да са ме из бег ну удар не мач ке – ка ко да Хи тле ра под стак ну да уда ри
по ссср.
за то је је дан део фран кобри тан ске ели те био за об у зда ва ње Хи тле ра ко лектив ним на по ри ма, за јед но са ссср. дру ги пак део (на ро чи то ен гле ски) те жио је да по мог не Хи тле ру да ре а ли зу је зло слут ни „дранг нах остен“. Бри тан ски кон зер ва тивци ни су за бо ра вља ли на по ли тич ко за вешта ње д. лој да Џор џа, ко ји је још по четком XX ве ка из ја вио: „тра ди ци је и жи вот ни ин те ре си ен гле ске зах те ва ју ру ше ње руске им пе ри је, ка ко би се оси гу ра ла ен глеска до ми на ци ја у ин ди ји и ре а ли зо ва ли ен гле ски ин те ре си у за кав ка зју и пред њој ази ји“.
то ко ле ба ње из ме ђу две ва ри јан те де лова ња је, на кра ју кра је ва, и до ве ло до по лити ке сми ри ва ња Хи тле ра, до по ку ша ја да му се ство ре по вољ ни усло ви за ка на ли са ње те жњи на ис ток. у сеп тем бру 1938. го ди не ен гле ска и фран цу ска вр ху шка од лу чи ле су се на мин хен ске спо ра зу ме са Хи тле ром и у свој ству „по вла че ња“ без у слов но су пре дале че хо сло вач ку. че твр та по еко ном ској и вој ној сна зи др жа ва евро пе при не та је на жр тву адол фу Хи тле ру.
о окол но сти ма оног што се до го ди ло би ло би ко ри сно да се при се те они, ко ји сма тра ју да је со вјет сконе мач ки пакт о не на па да њу био оба рач за по че так дру гог свет ског ра та.
ссср је из ја вио да је спре ман у пу ном оби му по што ва ти со вјет скоче хо сло вачки уго вор о уза јам ној по мо ћи од 16. ма ја 1935. го ди не, о че му је 19. сеп тем бра 1938. го ди не со вјет ска вла да оба ве сти ла вла ду че хо сло вач ке. со вјет ски са вез је у из јава ма тасс од 2. и 4. ок то бра 1938. го ди не та ко ђе осу дио анек си ју су дет ске обла сти чср и де ман то вао гла си не ко је су се поја ви ле у ме ди ји ма о то ме, да су се стра не,
ле о нид Ивашов
Дру ги свет ски рат за по че ли су адеп ти „Drang nach Osten“ДолетевшиизМинхенауЛондон,Чемберленје,обраћајућисесвојимграђанима,свечаноизјавио:„Јасамвамдонеомир“.ИзатогпатосакриласезаЛондонважначињеница:хитлеровскавојнамашинеријаусмеренајенаисток,премаграницамаСовјетскогСавеза
1/2010 l Двери српске l 91
ко је су сту пи ле у мин хен ски до го вор, консул то ва ле са пред став ни ци ма ссср.
до ле тев ши из Мин хе на у лон дон, н. чем бер лен је, обра ћа ју ћи се сво јим грађа ни ма, све ча но из ја вио: „Ја сам вам донео мир“. иза тог па то са кри ле су се две за лон дон ва жне чи ње ни це:
1) хи тле ров ска вој на ма ши не ри ја усмере на је на ис ток, пре ма гра ни ца ма со вјетског са ве за,
2) са Хи тле ром је пот пи са на де кла ра ција у ко јој је апо стро фи ра на же ља не мач ког и ен гле ског на ро да да „ни ка да ви ше не рату ју јед ни с дру ги ма“.
6. де цем бра 1938. го ди не ми ни стри иностра них по сло ва Фран цу ске и не мач ке Ж. Бо не и Ј. ри бен троп пот пи са ли су ана логну фран коне мач ку де кла ра ци ју.
ова кав раз вој до га ђа ја ни је мо гао а да не бри не со вјет ско ру ко вод ство. оно што се до га ђа ло очи глед но је ли чи ло на заве ру не са мо про тив че хо сло вач ке, не го и про тив сссра. тим пре што је чем берлен већ дао из ја ву: „не мач ка и ен гле ска су два сту ба европ ског ми ра и глав ни бе деми про тив ко му ни зма, и за то је по треб но мир ним пу тем пре ва зи ћи на ше са да шње те шко ће... ве ро ват но је мо гу ће про на ћи ре ше ње ко је је при хва тљи во за све, осим за ру си ју“. шта је то ако не сти му ли са ње Хи тле ра да кре не на ис ток и тр го ви на безбед но шћу сссра?
по ста вља се при род но пи та ње: је су ли по сто ја ле мо гућ но сти да се спре чи дру ги свет ски рат? убе ђен сам да је су, и то не једном. пр ви пут, ка да је Хи тлер из вр шио аншлус (анек си ју) аустри је. чак се и Му со лини про ти вио Хи тле ру, али су ан гло сак сонци и Фран цу зи ћу та ли. Фи рер је, при род но, то оце нио као сла бост и по др шку ње го вој по ли ти ци но вог свет ског по рет ка.
дру ги пут – ка да се евро па кре та ла ка мин хен ском спо ра зу му. вла да чем бер лена је чак при бе гла сна же њу Хи тле ра на ра чун ре сур са че шке ар ми је и вој не инду стри је, са мо да би усме ри ла не мач ку екс пан зи ју на ис ток. лон дон је од у стао да ути че на свог са ве зни ка пољ ску, ка ко ова не би до пу сти ла цр ве ној ар ми ји да пре ђе пре ко ње не те ри то ри је и при тек не у помоћ че хо сло вач кој.
и чак у ав гу сту 1939. го ди не још увек је по сто ја ла мо гућ ност да се за у ста ви други свет ски рат. тре ба ла је са мо са гла сност ен гле ске и Фран цу ске, чи је су де ле га ци је у Мо скви во ди ле пре го во ре о ства ра њу ан ти хи тле ров ске ко а ли ци је. укуп ни војни по тен ци јал три зе мље и њи хо ве ар мије ско ро су ду пло би ле ве ће од ору жа них сна га не мач ке и ита ли је. Ме ђу тим, лондон је имао сво ју ло ги ку и сле дио сво је ра чу ни це.
ни су би ле по стра ни од пред рат них европ ских до га ђа ја ни сје ди ње не др жаве. има ју ћи ис ку ства свет ског ра та, ка да је аме рич ки ка пи тал ле по за ра дио на ис
по ру ка ма за ра ће ним ар ми ја ма, сад су на исти на чин де ло ва ле и уочи но вог светског ра та. пот хра њи ва ле су Хи тле ра, пома га ле Бри та ни ји, уче ство ва ле у ја ча њу ин ду стри је ссср. сем то га, рат је био изван ред но сред ство за сла бље ње тра ди цио нал них европ ских кон ку ре на та. пре ма то ме, сад су ак тив но оче ки ва ле по че так ве ли ке дра ме, ра чу на ју ћи да ће евро пу ста ви ти под кон тро лу, пре све га Бри та ни ју са ње ним ко ло ни ја ма, Ја пан и ра том ослабље ну ру си ју. свет ски рат је аме ри кан цима да вао мо гућ ност не са мо да ле по за раде, не го и да по ста ну свет ска им пе ри ја.
Јед ном реч ју, у ав гу сту 1939. го ди не послед ња шан са да се укро ти Хи тлер је пропу ште на.
Молотов–Рибентропу та квој си ту а ци ји ста љи ну ни је остао
из бор. Би ло је нео п ход но ако не за у век откло ни ти, а оно у крај њој ли ни ји од го ди ти опа сност од не мач ког уда ра.
упр кос тврд ња ма мно гих за пад них поли ти ча ра и по ли ти ко ло га, спо ра зум о нена па да њу из ме ђу не мач ке и ссср, пот писан у Мо скви 23. ав гу ста 1939. го ди не, ни је био, ни ти је мо гао би ти, при мар ни узрок на па да Хи тле ра на пољ ску и за по чи ња ња дру гог свет ског ра та.
као пр во, ссср се од лу чио на пот пи сива ње спо ра зу ма тек на кон што су де ле гаци је ен гле ске и Фран цу ске од би ле да са со вјет ским са ве зом пот пи шу спо ра зум о за јед нич ком су про ста вља њу Хи тле ру. ста љин ни је мо гао а да не узме у об зир да лон дон и па риз, има ју ћи вој не спо ра зу ме са Бер ли ном, мо гу при бе ћи ва ри јан ти заве ре, ана лог ној Мин хе ну, али овог пу та у од но су пре ма ссср.
дру го, ни ка кве ди рект не ве зе из ме ђу пак та Мо ло тов–ри бен троп и од лу ке Хитле ра да на пад не на пољ ску не ма. Фи рер је пот пи сао план ра та са пољ ском 3. априла 1939. го ди не, а 28. апри ла исте го ди не не мач ка је ану ли ра ла не мач копољ ски спо ра зум о не на па да њу и при ја тељ ству. то јест, од лу ка о оку па ци ји пољ ске и при преми мо сто бра на за удар по ссср до не та је у Бер ли ну не ко ли ко ме се ци пре 23. ав гу ста.
тре ће, у на ста лим усло ви ма не из бежно сти ве ли ког ра та ссср је про сто био у оба ве зи да пре ду зме ме ре у ци љу ствара ња по гра нич ног од брам бе ног по ја са и по ме ри гра ни це на за пад. ста љин је још 1. мар та 1936. го ди не, од го ва ра ју ћи на пи тање пред сед ни ка аме рич ког но винарског удру же ња ро ја Хо вар да из ја вио: „Ја не знам ко је упра во гра ни це не мач ка мо же при ла го ди ти сво јим ци ље ви ма, али мислим да се мо гу на ћи они ко ји ће јој ра до да ти гра ни цу „на кре дит“.
пот пи су ју ћи спо ра зум о не на па да њу 1939. го ди не и тај ни про то кол уз тај спора зум, вла да ссср ни је по ста ви ла за циљ
да анек ти ра низ ис точ но е вроп ских зе маља. њен циљ је био да од го ди тре ну так напа да хи тле ров ске не мач ке, да не до пу сти мо гућ ност удру жи ва ња зе ма ља за пад не евро пе ра ди агре си је на ссср и да утвр ди гра ни цу не мач ке екс пан зи је на ис ток.
„дранг нах остен“ се на ста вља и да нас. осе тив ши по тре бу за не ка квом уни верзал ном фор му лом ту ма че ња про бле ма дру гог свет ског ра та, ко јом би би ле за довољ не све зе мље ко је су у са ста ву на то и европ ске уни је, за пад ни по ли ти ча ри по но во су по ста ви ли на штит кон цеп цију „два ју то та ли та ри за ма“. као, ста љин и Хи тлер су по де ли ли „не срећ ну“ евро пу пак том Мо ло тов–ри бен троп, а он да се ме ђу соб но су ко би ли. Фи рер је уз то је два ус пео да пре тек не со вјет ског во ђу и пр ви на не се удар.
и у ре зул та ту су сви, сем Мо скве и Берли на, жр тве. а по што је фа ши стич ка немач ка раз би је на и оти шла у не по сто ја ње, ру си ја је, као прав ни на след ник ссср засад жи ва, па та ко њу за за по чи ња ње другог свет ског ра та мо гу оп ту жи ва ти по љаци, при бал тиј ци, че си и дру ги ко ји су ду го стра да ли због спо ра зу ма Хи тле ра са стаљи ном и од со вјет ске оку па ци је. укра ји на, ко ја се бо ри ла у са ве зу са хи тле ров ци ма про тив ку ди ка мо стра шни јег не при ја те ља – Мо скве, та ко ђе је, то бо же, жр тва со вјетске оку па ци је.
кон цеп ци ја „два ју то та ли та ри за ма“, наста ла на за па ду, кре ну ла је у ис точ ном прав цу по утр том пу ту „дранг нах остен“. чак су и нем ци, ко ји су ду го ћу та ли, одјед ном жив ну ли. 2002. го ди не на гра ду к. аде на у е ра до био је „је ди ни фи ло соф ствују ћи исто ри чар ме ђу не мач ким исто ри чари ма“ (та ко је он на зван у зва нич ној штампи не мач ке) е. нол те за ра до ве у ко ји ма је „до ка зао“ да уни шта ва ње Је вре ја ко је је вр шио Хи тле ров ре жим ни је би ло ни шта дру го до ре ак ци ја на уни ште ње плем ства и се љач ког ста ле жа у ру си ји. и ис па да тако да је не мач ки на ци о налсо ци ја ли зам „огле дал ски од раз ру ске ре во лу ци је“, а уни ште ње чи та вих на ро да, што је учи нио Хи тлер, ре ак ци ја је на ли кви да ци ју кла са у ссср, док су аушвиц и освен цим – ре акци ја на Гу лаГ.
ето та ква се „исто риј ска исти на“ пла сира на ис ток. да нас је та кон цеп ци ја „јед наке од го вор но сти“ ова пло ће на у по зна тој (и срам ној) ре зо лу ци ји пар ла мен тар не скуп шти не са ве та евро пе од 3. ју ла 2009. го ди не, у јав но из ра же ну сум њу: има ли ру си ја пра во на соп стве ни глас на свет ској сце ни ако се, то бо же, са ма она „не за ко нито“ по ја ви ла у ре зул та ту пре и спи ти ва ња ре зул та та дру гог свет ског ра та.
од го во ри мо: има! и за вре ме обе ле жава ња 70го ди шњи це од по чет ка дру гог свет ског ра та ми ће мо на то под се ти ти идео ло ге и прак ти ча ре „дранг нах остен“.
Извор: http://fondsk.ru
92 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Про блем од но са „ве ли ких са ве зни ка“ (сје ди ње не аме рич ке др жа ве, ве ли ка Бри та ни ја и со вјет ски са вез) пре ма
по кре ти ма от по ра у Ју го сла ви ји у другом свет ском ра ту пред ста вља јед но од нај ду го трај ни јих, нај спор ни јих и нај ви ше ди ску то ва них пи та ња. оно је у ди рект ној ве зи са про бле мом „чет нич ке ко ла бо ра ције“ и го то во да се ни шта ни је про ме ни ло у по ла зним ста во ви ма и ту ма че њи ма још од кра ја дру гог свет ског ра та. чак и у на уч ној исто ри о гра фи ји мно ги рат ни до га ђа ји и да ље су пред мет су прот них ту ма че ња и на чи ње нич ном ни воу. цен трал но ме сто у свим ана ли за ма пред ста вља од го вор на пи та ње: да ли је узрок од ба ци ва ња срп ског на ци онал ног по кре та от по ра у ње го вој „са рад њи“ са осо вин ским сна га ма у Ју го сла ви ји, или је у пи та њу би ла ис кљу чи во по ли тич ка од лу ка ка ко би се одр жа ло је дин ство у ан ти фа ши стич кој ко а ли ци ји?
сва ка од три ве ли ке си ле ан ти фа шистич ке ко а ли ци је у сво јој по ли ти ци пре
ма Ју го сла ви ји има ла је крат ко роч не и ду го роч не ци ље ве. пр ви су се од но си ли на по бе ду над си ла ма осо ви не, а дру ги на уре ђе ње по сле рат не евро пе (и све та). у оства ри ва њу пр вих са ве зни ци су би ли са гла сни, а у по сти за њу дру гих знат но су се раз ли ки ва ли. по себ но су од но си из међу ве ли ке Бри та ни је и со вјет ског са ве за би ли на ве ли кој про би: обе зе мље же ле ле су да по бе ду у ра ту ис ко ри сте за уве ћа ње мо ћи, а те жи ште су ко ба ин те ре са мо гло је да бу де у сред њој и ју го и сточ ној евро пи. од но си из ме ђу ове две зе мље још ви ше су ис ком пли ко ва ни ка да су се на Бал ка ну (у Ју го сла ви ји и Грч кој) по ја ви ла два покре та от по ра са су прот ним иде о ло шким обе леж јем: је дан са гра ђан скона ци о налним, а дру ги са ре во лу ци о нар ноко му нистич ким.
ни о јед ној дру гој зе мљи ко ја се бо ри ла у дру гом свет ском ра ту ни је у ино странству на пи са но то ли ко књи га, рас пра ва и се ћа ња (исто ри ча ри, са ве знич ки офи ци
ри, књи жев ни ци, но ви на ри) као о Ју госла ви ји. до ми нант на је ан гло сак сон ска ли те ра ту ре у ко јој је вре ме ном до шло до ево лу ци је у при сту пу ра ту у Ју го сла ви ји од иде о ло шког ка на уч ном. све до кра ја 80их го ди на 20. ве ка на сна зи је би ла она вер зи ја исто ри је ко ја је ве ли ча ла вр ли не ко му ни стич ког по кре та от по ра и пар ти зане при ка зи ва ла то ли ко вој но су пер и орни јим да за пад ни са ве зни ци ни су има ли дру ги из бор осим да их по др же. та ко је кре и ран мит да су ко му ни сти увек же ле ли да бу ду не за ви сни од со вјет ског са ве за и да су би ли скло ни ји па три о ти зму а не кому ни зму со вјет ског ти па. Би ло је, на рав но, об ја вље них све до че ња са ве знич ких офици ра ко ји су бо ра ви ли у Ју го сла ви ји и чи је су при че ишле у при лог на ци о на ли сти ма.
те књи ге су, ме ђу тим, пре ви ђа не или зане ма ри ва не на ра чун пр вих и оста ле су на дру штве ној и на уч ној мар ги ни.1
1 пр ве су се по ја ви ле књи ге бри тан ског ма јо ра Џа спера ру та ма ( Ja sper Ro ot ham) MissFire.Thechronicleofa
97 Срби у ратном дневнику Вермахта98 За ти ра ње Срп ства у Не за ви сној
Др жа ви Хр ват ској102 „Хан џар“ SS ди ви зи ја –
ја ни ча ри хи тле ро вог но вог по рет ка 104 По сле ди це ма ђар ског нацизма106 Про је кат Ве ли ке Ал ба ни је у
по ли ти ци фа ши стич ких си ла110 Црногорство Секуле Дрљевића СРПСКА БОРБА
Др Ко ста Ни ко лић
Савезници,партизаниичетнициуДругомсветскомратуАме рич ки вој ни еста бли шмент од лу чио је да дру ги фронт у Евро пи не ће би ти отво рен пре ко Бал ка на, а Ру звелт је из ове од лу ке из вео по ли тич ке за кључ ке и пре пу стио Ју го сла ви ју Со вјет ском Са ве зу
1/2010 l Двери српске l 93
тем по је био раз ли чит у сад од оно га у Бри та ни ји. од су ство кри тич но сти према ко му ни стич ком по кре ту от по ра ни је про из ла зи ло са мо из чи ње ни це да су поје дин ци лич но уче ство ва ли у кре и ра њу ју го сло вен ске и срп ске по ли ти ке, већ је би ло и по сле ди ца по др шке Ју го сла ви ји по сле ње ног су ко ба са со вјет ским са везом 1948. ка да је тре ба ло ство ри ти сли ку о ис прав но сти са ве знич ке, пре све га британ ске по ли ти ке у ра ту и ње ном тач ном пред ви ђа њу бу ду ћих до га ђа ја. ка да је на кра ју дру гог свет ског ра та у ср би ји ус поста вље на јед но пар тиј ска ко му ни стич ка дик та ту ра, мно ги од оних ко ји су знат но до при не ли та квом ис хо ду схва ти ли су да то ни је од го ва ра ло њи хо вим на ме ра ма. али, по што је ве о ма бр зо до шло до су ко ба Бе о гра да и Мо скве, за пад ним зе мља ма је из гле да ло да је њи хо ва од лу ка о по др шци пар ти за ни ма би ла оправ да на. та ко су они ко ји су то ком ра та по др жа ва ли пар ти за не са да мо гли да пи шу о Ју го сла ви ји као о „не за ви сној ко му ни стич кој др жа ви“.2
Поразенглескеполитикеал тер на тив на ин тер пре та ци ја ра та у Ју
го сла ви ји на за па ду са оп ште на је у пу ном оби му 1985. у књи зи но ре Бе лоф (No ra Be loff) Тито’с Flawed Legacy.она је „дирну ла у оси њак“ јер је не са мо кри ти ко вала бри тан ску по др шку ти то вом ре жи му, већ је ко ре не те по др шке пра ти ла све до „ко му ни стич ке за ве ре“ у ка ир ском шта бу бри тан ске оба ве штај не слу жбе. но ра Белоф је за кљу чи ла ка ко је бри тан ски преми јер вин стон чер чил био пре ва рен да би пре нео по др шку са Ми ха и ло ви ћа на ти та. Ми ха и ло вић је исто вре ме но при казан као тра гич на фи гу ра, јер је био „из дан“ и „од ба чен“ од сво јих са ве зни ка. од но вијих ра до ва тре ба из дво ји ти књи гу си мона тре ја (Si mon Trew) BritainMihailovicandChetnisks1941–1942(1998) .
књи га Хе дер ви ли јамс је ње на док торска ди сер та ци ја од бра ње на на уни верзи те ту у са у темп то ну 1994. об ја вље на је 2003. у лон до ну (Parachutes, Patriots i Par
britishmissiontoMihailovich(1946) и аме рич ког пу ковни ка ал бер та сај ца (Al bert B. Se itz) Mihailovic–hoax Ihero(1948). обе књи ге су об ја вље не у ср би ји 2004. (Џ. ру там, Пуцањупразнои а. сајц, Михаиловићпреварантилихерој?).
2 нај по зна ти је су књи ге Фиц ро ја Ме кли на (Fit zroy Mac lean) Eastern Ap pro ac he( ис точ ни при ступ) и ви лија ма ди ки на (F.W.D De a kin) Em bat tled Mo un tain (Бо јовна пла ни на). ди ки но ва књи га је об ја вље на 1973. у Ју госла ви ји, а од Ме кли но ве књи ге 1980. об ја вљен је са мо део рат на Бал ка ну (Bal kan War). од ра до ва ко ји ни су сле ди ли тај сте ре о тип тре ба из дво ји ти књи ге вал те ра ро берт са (Wal ter R. Ro berts) — тиtо, Mi ha i lo vic end тhе аllies (1973), лу си је на карц ма ра (Lu cien Kar chmar)Dra za Mi ha i lo vic and Ri se of The Čet nik Mo ve ment 1941 – 1942 (III, 1983), Mtea Mi la ca (Mat teo J. Mi laz zo) The Chet nik Mo ve ment and The Yugo slav re zi stan ce (1975) I Mar ka Vi le ra (Mark C. Whe e ler) Bri tain and The War for Yugo slavia 1940 – 1943 (1980).
tisans)1941–1945),а у ср би ји је пре ве де на као Падобранци,патриотиипартизани.Управа за специјалнеоперације у Југославији1941–1945.Хе дер ви ли јамс је ус пе ла да из бег не основ ну зам ку свих ис тра жива ча ко ји су се ба ви ли ју го сло вен ским по кре ти ма от по ра у дру гом свет ском ра ту ње на сту ди ја ли ше на је емо тив ног на бо ја, у њој не ма ми то ва, за бра ње них те ма и ћу та ња. она је ус пе шно на пра вила раз ли ку из ме ђу иде о ло ги је и на у ке и та ко је од го во ри ла на пи та ње че му још јед на књи га ка да се чи ни да је о ра ду сое3 у Ју го сла ви ји бар на ен гле ском је зи ку, већ све на пи са но. и је сте го то во све на пи са но, али на ли чан и пред ви див на чин. ви ли јамс сма тра да је сое би ла кон тро верз на ор гани за ци ја, а да ње на уло га у ра том за хва ћеној Ју го сла ви ји још увек мо же да раз бук та стра сти. аутор ка је по себ но на гла си ла да је за њу исто ри ја ви ше „су мрак или зо ра у чи јој све тло сти по ку ша ва мо, ко ли ко је могу ће, да уви ди мо исто риј ске исти не и да бу де мо што пра вич ни ји пре ма про шло сти и пре ма уче сни ци ма“.4
3 у ју ну 1940. Ге не рал штаб бри тан ске ар ми је за цр тао је оп шту по ли ти ку по др шке гру па ма от по ра у оку пи раној евро пи. Бри тан ско стра те шко пла ни ра ње ни је предви ђа ло бр зу и ши ро ку ин ва зи ју европ ског кон ти нен та. уло га суб вер зив не де лат но сти би ла је, по ми шље њу вој них струч ња ка, деф ни са на као ,,основ ни ка пи тал“ осло бо ди лач ке офан зи ве ко ја ће, ка ко се пред ви ђа ло, до ћи као вр ху нац ра та про тив осо ви не. за то је пре мијер вин стон чер чил истог ме се ца осно вао спе ци јални, че твр ти вид ору жа них сна га за во ђе ње тај ног ра та, по знат под на зи вом упра ва за спе ци јал не опе ра ци је (тhe spe cial Ope ra ti ons Exe cu ti ve сое) и ста вио је под ди рект ну кон тро лу Хјуа дал то на (Hugh Dal ton), ми нистра за еко ном ско во де ње ра та ( Mi ni stry of Eco no mic War fa re). упра ва је тре ба ло да вр ши са бо та же про тив не ма ца у оку пи ра ној евро пи, да по др жа ва и по ма же гру пе от по ра и при ку пља по дат ке о не при ја тељ ским сна га ма. та кав спе ци ја ли стич ки од сек ни ка да ра ни је ни је ства ран, ни ти је ге рил ски рат био пред мет ко ји је у про шло сти при вла чио па жњу бри тан ских ге не рал штабо ва. аген ти сое би ли су но ви на ри ко ји ма је про фе си ја омо гу ћа ва ла по кри ће за бо ра вак у ре ги о ну, као и. ин жење ри ко ји су. би ли ко ри сни за ди вер зи је. не до ста так ис ку ства на док на ђен је, ка ко ис ти че в. ди кин, „оду шевље ном им про ви за ци јом и оп ти ми стич ким не схва та њем те шко ћа”. све о бу хва тан план за евро пу ни је по сто јао и ак ци ја ко ја је пред у зе та на по љу тај ног ра та би ла је де ло ода них ама те ра. стра те ги ја сое де фи ни са на је 19. ју ла 1940. у ме мо а ру ше фо ва бри тан ског Глав ног ге нерал шта ба, под не се ног пре ми је ру чер чи лу. као је ди на мо гућ ност да уса мље на Бри та ни ја на ста ви рат ис такну та је сле де ћа оп ци ја: „Је ди ни на чин да до ђе до слома не мач ке, би ло би под сти ца ње ре вол та у по бе ђе ним зе мља ма. оку пи ра не те ри то ри је вр ло ће се ве ро ват но по ка за ти као плод но тло за ова кве опе ра ци је, осо би то кад еко ном ске при ли ке поч ну сла би ти. сто га ми гле дамо на овај об лик ак тив но сти као од нај ве ће ва жно сти \ (на ве де но пре ма: ва не ива но вић, Другозвоно, Бе о град 1995, 205206). од ле та 1940. упра ва се усред сре ди ла на при пре ма ње са бо та жа и при ти ске на од ре ђе не по ли тичке кру го ве у слу ча ју да се Ју го сла ви ја при дру жи осо вини. за да ци су би ли до ста ма гло ви ти и од ре ђи ва ни су у скла ду са раз во јем ор га ни за ци је. од љу ди уба че них на те рен оче ки ва ло се не са мо да оба вља ју по сло ве обаве шта ја ца не го и да уче ству ју у сло же ним по ли тич ким ин три га ма и иде о ло шким раз ми мо и ла же њи ма ко ја ће по це па ти европ ске по кре те от по ра, у Ју го сла ви ји најбол ни је од свих зе ма ља.
4 Хе дер ви ли јамс, Падобранци,патриотиипарти
књи га ен гле ске исто ри чар ке по ка зу је да је по ли ти ка ве ли ке Бри та ни је пре ма Ју го сла ви ји у дру гом свет ском ра ту до живе ла пот пун по раз. ста во ви вла де у лондо ну пре ма ору жа ном от по ру у ср би ји од по чет ка су би ли про тив реч ни. на јед ној стра ни, пот це њи ва ла се од луч ност и способ ност не мач ких сна га да не ми ло срд но и свим сред стви ма угу ше от пор, а на другој, пре це њи ва ла се во ља и мо гућ ност на ро да да се ор га ни зу је за бор бу про тив не мач ке оку па ци је. из ових про тив реч ности, већ у ра ној фа зи на ста ли су пр ви неспо ра зу ми на ре ла ци ји са срп ским ро јали сти ма. Је дан од основ них узро ка ле жао је у из не ве ре ним на да ма: на јед ној стра ни, оче ки ва на је ин ва зи ја Бал ка на, а на дру гој да срп ска ге ри ла бу де оно што ни је мо гла: ефи ка сна вој на си ла и рав но пра ван против ник не мач кој вој сци.
Михаиловићевастратегијапо сто ји ви ше об ја шње ња за што ан
ти о со вин ски от пор у ср би ји ни је имао оче ки ва не до ме те. нај ва жни ји раз лог је при ро да ра та у ср би ји и оку па ци о ни поре дак ко ји је спро во ден. ство ри ти стал ну вој ску би ло је не мо гу ће. са сна га ма ко је је имао на рас по ла га њу, по себ но ако има мо у ви ду њи хо во на о ру жа ње и опре мљеност оста лом рат ном опре мом, ге не рал Ми ха и ло вић ни је мо гао да раз ми шља о, ре ци мо, про те ри ва њу не ма ца из ср би је. крај њи ре зул тат ра та ни ка да ни је за ви сио од ста ња на срп ском фрон ту. стра те ги ја на но ше ња сит них уда ра ца, уз исто време но оба вља ње при пре ма за за вр шну фа зу, има ла је ду бок сми сао и вој ничку ло ги ку. Ми ха и ло вић и љу ди око ње га
зани.УправазаспецијалнеоперацијеуЈугославији19411945, Бе о град 2009, 15.
94 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ни су ни мо гли да осми сле не што дру га чије. на сле де на вој на док три на упу ћи ва ла је на кон цепт по крет не ге ри ле и оспо собља ва ње на ро да за мо би ли за ци ју при ликом оп штег устан ка. по сле свих ис ку ше ња ко је су ср би пре жи ве ли то ком 1941. сва ко дру го ре ше ње би ло је уна пред осу ђе но на не у спех.
дру ги раз лог ко ји је опре де љи вао Миха и ло ви ће ву стра те ги ју про из ла зио је из ду бо ке по ве за но сти ге ри ле и на ро да. она је би ла дво стру ко усло вље на: оп штим наче ли ма да не тре ба жр тво ва ти соп стве ни на род за рад при вре ме не рат не сла ве и иза зи ва ти не по треб не жр тве. у пи та њу је та ко ђе би ла и спрем ност срп ског на рода за при ма ње жр тве, за ма те ри јал на одри ца ња и по ла га ње жи во та за „кра ља и отаџ би ну“, за сло бо ду. ту спе ци фич ну везу ве о ма ра но су уочи ле број не не мач ке ин сти ту ци је“ у ср би ји и од са мог по чет ка оку па ци је, као нај е фи ка сни ју ме ру за штите од ге ри ле, спро во ди ле ма сов не од мазде над ци ви ли ма. то је знат но ко чи ло отпор и су жа ва ло ге ри ли по ље ра да.
Михаиловићеванаводна„колаборација“
ова ква Ми ха и ло ви ће ва стра те ги ја доби ла је од ње го вих су пар ни ка у ра тужиг ко ла бо ра ци је, ко ји ће жи ве ти и ду го после ра та. та оце на је, на рав но, има ла само про па ганд ни оквир. ако се по јам „кола бо ра ци је“ де фи ни ше као све сна же ља и кон крет на ак тив ност на ус по ста вља њу „но вог по рет ка“ у Ју го сла ви ји под до мина ци јом не ма ца као го спо дар ске ра се он да, сва ка ко, ни Ми ха и ло вић ни Јвуо ни су би ли ко ла бо ра ци о ни сти. што се тиче по кре та от по ра, у це лој евро пи мо гу се на ћи при ме ри так тич ког сна ла же ња у по сто је ћим при ли ка ма ка ко би се предах ну ло у бор би про тив не при ја те ља и на шле но ве сна ге у бор би про тив ге рилског су пар ни ка, та мо где је по сто јао.5 у пр ве две рат не го ди не Ми ха и ло вић је у пот пу но сти од го ва рао бри тан ским по треба ма: био је ко ри стан за про па ган ду ка ко би, осим бри тан ске, охра брио и јав ност уну тар на ци стич ке „европ ске твр ђа ве“. ње го ва по ли ти ка из град ње тај не ор га низа ци је има ла је сми сао. Бри тан ске слу жбе
5 Хе дер ви ли јамс о то ме пи ше: „Бри тан ци ко ји су имали до вољ но сре ће да не жи ве под оку па ци јом, ве роват но ни су мо гли да раз ли ку ју ко ла бо ра ци ју од прила го ђа ва ња. да је Бри та ни ја би ла оку пи ра на, не би јој мањ ка ло ни пе те на ни не ди ћа, али то ни ко та да ни је же лео да при зна. Је ди на бри тан ска те ри то ри ја ко ја је би ла под оку па ци јом би ла су остр ва у ла ман шу. приме ри ко ла бо ра ци је ње них ста нов ни ка ка сни је су гурну ти под те пих као не по де сни за јав ност. до ку мен ти вај тхо ла об ја вље ни 1. де цем бра 1992. от кри ли су обим са рад ње из ме ђу упра ве Џер си ја и Герн си ја и оку па тора, као и чи ње ни цу да ни ка кав по сту пак ни је по кре нут про тив уче сни ка“. (X. ви ли јамс, па до бран ци, па три о те и пар ти за ни, 302).
су за то у по чет ку охра бри ва ле ди вер зи је а не ору жа ну по бу ну. Ми ха и ло вић је, осим то га, схва тан као „ба сти он ре да и кон ти нуи те та“ у по ре ђе њу са по тен ци јал ном опасно шћу ко ју је пред ста вљао ко му ни стички по крет.6
про ме на је на сту пи ла сре ди ном 1942, од ка да су бри тан ску по ли ти ку пре ма покре ти ма от по ра у Ју го сла ви ји све ви ше усме ра ва ли од но си са со вјет ским са везом, стал но од ла га ње отва ра ња дру гог фрон та у за пад ној евро пиоста ви ло је запад не са ве зни ке ра њи вим пред оп ту жбама со вје та за не по штен од нос, јер су они осе ћа ли да у кр ва вим бит ка ма на ис точном фрон ту но се глав ни те рет ра та. то је на за па ду про из ве ло страх од се па рат ног ми ра из ме ђу со вјет ског са ве за и не мач ке уко ли ко со вје ти ма не бу де пру же но нека кво олак ша ње. на ста вља њем со вјет ске про па ганд не кам па ње про тив Ми ха и лови ћа, Фо рин офис и бри тан ска вој ска поста ја ли су све за бри ну ти ји због не спо разу ма са Мо сквом око Ју го сла ви је.
Фо рин офис ни у јед ном тре нут ку ни је од у стао од об на вља ња Ју го сла ви је; сматра ло се да ма ле др жа ве ко ји би се по јави ле по сле ра та не би би ле до вољ но ја ке да са ме оп ста ну. иако Ми ха и ло вић ни ка да ни је лич но оп ту жен да је, на при мер, „вели коср бин“, ипак је при хва ћен ко му нистич ки кон цепт об на вља ња Ју го сла ви је ко ји је имао до ста слич но сти са ста во ви ма хр ват ских по ли ти ча ра у еми гра ци ји, што је био је дан од кључ них ар гу ме на та бри танске по ли ти ке, јер се ве ро ва ло да је предрат на Ју го сла ви ја би ла са мо „про ши ре на ср би ја“. у кре и ра њу та квог ми шље ња пресуд ну уло гу од и грао је Фиц рој Ме клин. он је не пре ста но са ве то вао да је је ди ни могу ћи пра вац за бри тан ску вла ду да бу де са пар ти за ни ма а не про тив њих. ве ли ка по моћ ко ја ће би ти да та ти ту обез бе ди ће на ста вља ње бри тан ског ути ца ја и у по слерат ној Ју го сла ви ји, у ко јој ће све раз ли ке из ме ђу ју го сло вен ских на ро да би ти по тисну те и пре вла да не због мул ти ет нич ког ка рак те ра пар ти зан ског по кре та.
у по ли ти ци од ба ци ва ња Ми ха и ло ви ћевог по кре та би ло је мно го там них мр ља ко је се још увек не мо гу ре кон стру и са ти у пот пу но сти. ипак, из ве сне кон тра диктор но сти су ла ко уоч љи ве, што на рав но не зна чи да је по сто ја ла кла сич на за вера, ни ти да је то има ло пре суд ну уло гу у бри тан ској по ли ти ци. нај ве ћа оп ту жба про тив срп ских ро ја ли ста од но си ла се на њи хо ву на вод ну ко ла бо ра ци ју са осови ном, нај ви ше са ита ли ја ни ма у цр ној Го ри и ндХ. пу ков ник Беј ли све до чи да је по сле пр вих Хад со но вих из ве шта ја о локал ној са рад њи чет нич ких ко ман да на та у цр ној Го ри са ита ли ја ни ма, ка ир ски штаб
6 X. ви ли јамс , Падобранци,патриотиипартизани, 294. стр.
сое од лу чио да „за жму ри“ пред та квим по год ба ма кад год оне бу ду скло пље не у „до број на ме ри“, од но сно, ако им је крајњи циљ да се ита ли ја ни ис ко ри сте ка ко би се пре ко њих до шло до оруж ја ко је ће би ти упо тре бље но про тив тих истих ита ли ја на ка да то јед ном на ре ди са везнич ка вр хов на ко ман да. чак су и Хадсо ну по сла те ин струк ци је у том сми слу. Бри тан ски сер ви си охра бри ва ли су цр ногор ске и пре ко дрин ске чет ни ке да скла пају огра ни че не спо ра зу ме са ита ли јан ском вој ском из прак тич них раз ло га у вре ме ну ка да ни је би ло мо гућ но сти за сла ње би ло ка кве по мо ћи. ка ко за кљу чу је Х. ви ли јамс, од са рад ње са ита ли ја ни ма на пра вље на је ве ли ка игра: „ТојебилабезначајнадволичностБританацакојисудавализлатоМихаиловићу са изричитом наменом дањимекупујеоружјеодИталијанаувремекадаСОЕнијебилаумогуцћностидагасамаснабдева„7
да је пи та ње Ми ха и ло ви ће ве „ко лабо ра ци је“ би ло ини ци ра но, а за тим прикри ве но од бри тан ске стра не ка ко би се упо тре би ло у од го ва ра ју ћем тре нут ку, ука зао је и ралф сти вен сон у пи сму ор ме сард зен ту од 25. фе бру а ра 1944: „ Увезисанашим тешкоћама са генералом Михаиловићем,мислимдазаВашуличнуинформацију треба да Вам саопштим нештоизличнеисторијеСОЕ.Чуосамоддванезависнаизворадаусвојевреме,кадаСОЕнијебиоумогућностидамудоставибилокакво снабдевање, они су му саветовалида начини најбољи могући аранжман саИталијанимаидобијеоружјеизтогизвора,акоможе„.8сти вен сон је још на гла сио да му је ову при чу и при ват но по твр дио је дан агент сое. из ра зио је страх да једно га да на Бри тан ци не бу ду су о че ни са јав ном из ја вом ге не ра ла Ми ха и ло ви ћа „да је за са рад њу са не при ја те љем до био прећут ну са гла сност или био чак под стак нут од стра не бри тан ских аге на та“. сто га би, по ру чио је сти вен сон, мо жда је ди но вреде ло „уништити сваки писанитраг којимождапостоји“9
ка да је про ме ње на по ли ти ка пре ма Миха и ло ви ћу, „са рад ња“ са не при ја те љем по ста ла је кључ ни ар гу мент за од ба ци вање, ма да је ан то ни идн све до сеп тем бра 1944. ис ти цао да не по сто ји не за ви сан доказ за ге не ра ло ву „из да ју“.
да ли су по је ди ни аген ти у ка ир ском ста бу сое би ли са мо не скло ни „под ре ђива њу хи је рар хи ји и ман да рин ском ето су“ и оду ше вље ни по бе да ма цр ве не ар ми је, или је у пи та њу би ло не што дру го? ко му
7 X. ви ли јамс, Падобранци,патриотеипартизани,262. стр.
8 на ве де но пре ма: Јо ван Мар ја но вић, ДражаМихаиловићизмеђуБританацаиНемаца,Бе о градза греб 1979, 219.
9 исто.
1/2010 l Двери српске l 95
ни стич ка ће ли ја у ка и ру би ла је из у зет но ја ка. њен во де ћи чо век, Џејмс клуг ман, био је члан кп ве ли ке Бри та ни је од 1933. па све до смр ти 14. сеп тем бра 1977, до ка да је био и уред ник те о риј ског ча со писа бри тан ских ко му ни ста Marxisamtoday.уочи ра та био је и пред сед ник ме ђу народ не уни је сту де на та у па ри зу ко ју је финан си ра ла ко мин тер на. три аген та из ове гру пе пре бе гла су у со вјет ски са вез: Бердзис и Ме клин 25. ма ја 1951, а ким Фил би 1963. они су, за јед но са ен то ни Блан том, по зна ти као „шпи ју ни са кем бри џа“ за то што их је со вјет ска оба ве штај на слу жба ре гру то ва ла још на сту ди ја ма.10 Би ло је мно го не тач но сти и не пре ци зно сти у инфор ма ци ја ма о Ми ха и ло ви ћу та ко да се не мо же го во ри ти о слу чај но сти ма. осим то га, опе ра тив ни днев ник бри тан ских офи ци ра за ве зу код Ми ха и ло ви ћа ко ји је сва ко днев но до ста вљан у ка и ро, оста јао је са кри вен од свих ви ших ин стан ци, јер је са др жа вао пре ци зне по дат ке о бор бама ро ја ли ста про тив не ма ца и Бу га ра у пе ри о ду од ав гу ста до де цем бра 1943. када је де фи ни тив но пре ло мље на по ли ти ка пре ма Ју го сла ви ји, а Јвуо оп ту жи ва на за не ак тив ност и ко ла бо ра ци ју.
упр кос свим рас пра ва ма о ду го роч ним по ли тич ким ин те ре си ма ве ли ке Бри тани је ко ји су под ре ђе ни крат ко роч ним (вој ним), ефе кат бри тан ске по ли ти ке масов не по мо ћи и јав ног при зна ња парти за на као са ве знич ке вој ске био је да су пар ти за ни кра јем 1943. из гу би ли све те ри то ри је ко је су из не на да до би ли после ка пи ту ла ци је ита ли је. све до апри ла 1945. нем ци су би ли у ста њу да ко ри сте све ва жне са о бра ћај ни це и по ву кли су сво ју вој ску са Бал ка на на уре дан на чин. од тре нут ка ка да су до шли до ма сов ног оруж ја, пар ти за ни су сво је на по ре усмери ли на два при о ри те та: 1) про ди ра ње на за пад ка ко би се за у зео трст пре за падних са ве зни ка; 2) да се по бе ди у гра ђанском ра ту у ср би ји и уђе у Бе о град. обе ове ве ли ке опе ра ци је пред у зе те су тек ка да су нем ци от по че ли са по вла че њем и ни су им на не ле ве ли ку ште ту. ује ди њава ње свих по кре та от по ра оства ре но је пре ко ши ре ња и при хва та ња про па ган да па ро ле да су пар ти за ни је ди ни па три отски по крет у Ју го сла ви ји. сви дру ги би ли су или па сив ни, или ко ла бо ра ци о ни сти или отво ре ни из дај ни ци. та ко су зна тан део са ве знич ке по мо ћи пар ти за ни управо упо тре би ли за њи хо ву ли кви да ци ју.
ПромоцијаТитаФиц рој Ме клин, чо век ко ји је нај ви
ше до при нео про мо ци ји ти та и пар ти зана на за па ду, у фе бру а ру 1945. знат но је ре ви ди рао сво је оце не о пар ти за ни ма. кон ста то вао је да је још од шум ске фа зе у
10 ким Фил би је 1967. про гла шен за „хе ро ја со вјетског са ве за“. умро је у Мо скви 1988.
раз во ју пар ти зан ског по кре та би ло ја сно да они гра де ауто ри та ран си стем вла сти. Ме клин се ве о ма не га тив но освр нуо на вој ну спо соб ност новЈ у за вр шној фа зи ра та: нем ци су успе шно сти сли сво ју лини ју по вла че ња. пар ти за ни су не спо собни да спре че не мач ко по вла че ње и ни шта, осим про до ра цр ве не ар ми је ши ро ких раз ме ра, не ће осу је ти ти не мач ке пла но ве. пар ти за ни мо гу са мо да по вре ме но уз неми ра ва ју не при ја те ља у по вла че њу и да осва ја ју већ на пу ште не по ло жа је. Ме клин се по кај нич ки освр нуо и на то ка ко пар тиза ни упра вља ју зе мљом: не ка вр ста ре да је ус по ста вље на, по не кад и бру тал ним сред стви ма. пар ти за ни по се ду ју огром ну енер ги ју и ен ту зи ја зам, а ства ра се пот пуно нов по ли тич косо ци јал ни и при вред ни си стем. си стем вла сти је ауто ри та ран, засно ван на јед ној пар ти ји и кон цен тра ци ји це ло куп не вла сти у ру ка ма јед ног чо ве ка. Глав ни осло нац вла сти је тај на по ли ци ја (озна) ко ја про го ни је ре ти ке и не при ја теље на ро да: „Каоиобичноутаквимсистемима,многосеговориодемократијиидемократским институцијама. Партизанскаконцепцијадемократијесе,међутим,врлоразликујеоднаше.Напрвоммјесту,апсолутнавластидаљеприпада једномчовјекуи једнојполитичкој групи.Чврстојезацртаноданеможебитилегалнеполитичке активности изван Народноослободилачкефронте.Таконеможебитиникаквеправекритикенилегалнеопозиције.Штосетиче гласабирачкогтијела,немаразлога вјеровати да би избори, ако сеодрже,билислободниидаби,чакиакобудуслободни,испалипротиврежима.Подтаквимсистемом,владајућастранкаможесеистиснутијединореволуционарнимсредствима“11
Ме клин је при ме тио да у кул ту ри и духов ном жи во ту до ми ни ра то та ли та ран стил. иако при ват но вла сни штво ни је уки ну то, сви вла сни ци су оп ту же ни за сарад њу са не при ја те љем. ко му ни сти су кон тро ли са ли сва рад нич ка, омла дин ска
11 ти точер чил стро го тај но, при ре дио ду шан Би бер, за гребБе о град 1981, 459460.
и жен ска удру же ња, а ста нов ни штво је пола ко гу би ло ин ди ви ду ал ност. Ме клин је на кра ју за кљу чио да Ју го сло ве ни, због своје про шло сти, кул ту ре и укуп ног раз во ја, ни су ништа бо ље ни за слу жи ли, јер ни су би ли спо соб ни „вла да ти у ду ху пар ла ментар не ли ни је бри тан ског ти па“, па је кому ни стич ки ре жим, упр кос ру ше њу свих ин ди ви ду ал них вред но сти, имао мно го ви ше прак тич них вред но сти у од но су на пред рат не, а нај ва жни ја је би ла на ци онал но је дин ство. про це нио је да ће но ва Ју го сла ви ја у свим ва жни јим по ли тич ким пи та њи ма до би ја ти упут ства из Мо скве и да тре ба да пред ста вља бе дем со вјетске мо ћи. али, на ци о нал на не за ви сност у овом де лу евро пе „иона ко пред ста вља рела ти ван тер мин“. Бри та ни ја је, сто га, има ла са мо је дан пут: ус по ста вља ње за до во љава ју ћих од но са са но вим вла да ри ма Ју госла ви је и при зна ва ње њи хо ве вла сти.12
чер чил је 10. мар та 1945. раз ми шљао и о пот пу ној ре ви зи ји бри тан ске по ли ти ке пре ма Ју го сла ви ји о пре пу шта њу „те земље ње ним вла сти тим, од но сно ти то вим или ру ским за ми сли ма“.13
ан то ни идн је 18. мар та од го во рио преми је ру да ком плет на про ме на по ли ти ке не би „би ла му дра“, иако Југославиjа ви ше није има ла ду го ро чан стра те шки и по ли тич ки зна чај за Бри та ни ју као Грч ка или ита ли ја: „Југославијабитребалабитинекаврстанеутралног подручја између британске ирускесфереутицаја.Собзиромданамполовичниудиоуутецајунајугословенскепословенеприпадакаонештоштосеразумесамопосеби,мисеморамопотрудитидаостваримостановитупливназбивањауЈугославијикакобисмоостварилипротивтежуиначенадмоћномрускомутицају.МојазамисаоједанастојимодаодЈугославијестворимошто јевишемогућенеутралноподручје,чимећемознатнопридонетизаштитинашегположајауГрчкојкаои,умањојмери,уИталији.Невидимнакојибисмоначинпроменунашеполитикемоглиобјаснити Американцима. Влада Сједињених
12 исто ,465.
13 исто, 496.
Они су запечатили судбину Срба: Черчил, Рузвелт и Стаљин на Јалти
96 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Државанијебилаодушевљенанашомпропартизанскомполитикомиувексмоималидостатешкоћадаихприволимоданасневољноследе.Зарћемоимсада,управоучасукадјеспоразумТитоСубашићступионаснагу,моратиобјашњаватидасе,наконсвега,Титонијепоказаодајеонакавкакавсмосенадалидајестеидасе,каопоследицатога,полакоинеопазицеизвлачимоизјугословенскихзбивања?УЈугославијинепостојинекадругаснагаизакојебисмостали.НикраљПетар,ниМихаиловић,нибилокодругинемадовољнуподршку“.14
о по гре шној по ли ти ци за па да пре ма Ју го сла ви ји пи сао је 27. сеп тем бра 1945. и Ха ролд са не, се кре тар аме рич ке ам баса де у Бе о гра ду. не по сре дан по вод за његов иступ би ла је од лу ка оста та ка гра ђанске опо зи ци је (од 20. сеп тем бра) да због не до стат ка основ них по ли тич ких сло бо да не уче ству је на из бо ри ма за ка за ним за 11. но вем бар. шанц је твр дио да је ма ла гру па ко му ни ста, по др жа на из Мо скве, ус пе ла да ус по ста ви „не ми ло ср дан и то та ли тарни по ли циј ски ре жим“ у Ју го сла ви ји. за та кав раз вој до га ђа ја од го вор ност су носи ле аме рич ка, а још ви ше бри тан ска влада: „Свеопштистрахпреовлађујеуземљи.Приметанјесвудаиујавномиуприватномживоту.Уградовимарежимимаодбореишпијунеусвакомблокуиусвакојзгради. Противници режимаживе у сталномстрахудаћеихОзнаухапситиидаћекао„народни непријатељи“ бити ухапшени.СигурнисмодасухиљадеизбрисанисабирачкихсписковајединозатоштоониилињиховирођацинисупристалицеНародногфронта.Нематужнијегкоментараактуелне ситуације него примедбе људи којису се супротставили нацистичкој војнојмашини када је била на врхунцу снаге даје„Хитлерипакмождабиоуправу’.Насвестранесечуједаје,упоређењусаОзном,Гестапобиоблагаустанова“.15
ИнтереснасфераСССР-аЈу го сла ви ја је у дру гом свет ском ра ту
би ла при мер то га шта прак тич но зна чи ула зак не ке зе мље у ин те ре сну сфе ру совјет ског са ве за. иако је бри тан ски пре мијер вин стон чер чил у срп ским на ци о налним кру го ви ма до жи вља ван као ап со лутно не га тив на лич ност и нај од го вор ни ји за слом кра ље ви не Ју го сла ви је, вла да у васинг то ну је још 24. мар та 1943. ја сно са општи ла вла ди ми ру ри ба ру, ју го сло вен ском от прав ни ку по сло ва, да сад не ће да се ме ша ју у ју го сло вен ске уну тра шње пробле ме и да же ле да до ђе до ује ди ња ва ња свих Ју го сло ве на у бор би про тив осо вине. осим то га, ју го сло вен ском ди пло ма ти
14 исто, 496497.
15 на ве де но пре ма: во ји слав па вло вић, Одмонарxиједорепублике. САДИЈугославија;1941 1945, Бе о град 1998, 506.
је ре че но да сад не же ле да се из ја шња вају ни о на го ве шта ји ма да по сто је со вјет ски пла но ви за осва ја ње Бал ка на со вјет ски са вез је, на вод но, са мо зах те вао те ри тори је ко је су се на ла зи ле у окви ру ње го вих гра ни ца пре не мач ког на па да 1941. сва ка ди ску си ја о на ме ра ма пар ти за на да у Ју госла ви ји уве ду бољ ше вич ки си стем би ла је бес пред мет на, јер су сад већ атлант ском по ве љом про кла мо ва ле на че ло да су слобод ни и де мо крат ски из бо ри је ди ни начин за до но се ње по ли тич ких од лу ка.16
и спо ра зум ти тосу ба шић ини ци ра ла је аме рич ка ад ми ни стра ци ја, јер ни је же ле ла да због Ју го сла ви је до ђе до су ко ба Бри тани је и со вјет ског са ве за, а и да би сме на вла сти у Ју го сла ви ји за др жа ла де мо крат ску фор му. из тих раз ло га, срп ски по ли ти ча ри у еми гра ци ји ни су мо гли да схва те за што вла да сад не ре а гу је на очи глед но на си ље и кр ше ње свих де мо крат ских прин ци па за ко је се од у век за ла га ла. аме рич ка ди плома ти ја ни је одо бра ва ла осно ву на ко јој је за кљу чен спо ра зум ти тосу ба шић, али ни је пред у зе ла ни ка кве ко ра ке да му се су протста ви. иако је по сто ја ла јав но ис по ље на свест о раз ме ра ма стра да ња ср ба у ндХ, увек је на гла ша ва но да то ни је пре пре ка за об на вља ње Ју го сла ви је на фе де рал ним осно ва ма. Бри га за суд би ну ср ба ни је би ла по вод ни за јед ну прак тич ну ин тер вен ци ју у њи хо ву ко рист.
Запечаћенасудбинапо ло жај у ко ме се срп ски на род на шао
услед уста шких звер ста ва у ндХ и ко му нистич ке ре во лу ци је при мо рао је срп ске поли ти ча ре у лон до ну на де фан зи ву и на стоја ња да од бра не ка ко срп ски на род, та ко и пред рат ни дру штве ни по ре дак. свест да од ње них од лу ка за ви си суд би на срп ског на ро да и ју го сло вен ске др жа ве на ве ла је срп ску ели ту да сле ди по ли ти ку ко ја је би ла у рас ко ра ку са осно ва ма са ве зничке ко а ли ци је. Бра не ћи ср бе од уста ша и пред рат ни устав ни по ре дак од ко му ни ста, срп ски гра ђан ски по ли ти ча ри оче ки вали су да им аме рич ка вла да по мог не да спро ве ду по ли ти ку ко ја је по ет нич кој и иде о ло шкој осно ви се ја ла раз дор у са везнич кој ко а ли ци ји. Хр ват ски по ли ти ча ри су ус пе ли да ство ре ути сак да до след но пра те основ ну са ве знич ку ли ни ју да се рат не во ди са мо про тив не мач ке и ње них са ве зни ка, већ и за ства ра ње но вог по ретка ко ји ће обез бе ди ти и ме ђу на род ни мир али и ство ри ти но ви по ли тич ки по ре дак. од са ве зни ка је за то тра же на устав на преком по зи ци ја Ју го сла ви је у ду ху, ка ко се јед ном при ли ком из ра зио Ју рај кр ње вић,
16 The Na ti o nal Ar chi ves Was hing ton, Sta te De part ment. Ме мо ран дум о раз го во ри ма адол фа Бер леа, по моћ ника аме рич ког др жав ног се кре та ра и в. ри ба ра, ва шингтон, 24. Март 1943.
„под мла ђе не де мо кра ти је“ у ко јој ће во ља на ро да би ти пре суд на.
суд би на Ју го сла ви је од лу че на је у троу глу од но са „ве ли ких са ве зни ка“, а нај важни ји је био гло бал ни спо ра зум из ме ду сје ди ње них аме рич ких др жа ва и со вјетског са ве за. не по треб но је по ста ви ти пита ње да ли су ју го сло вен ски ко му ни сти раз у ме ли ње го ву при ро ду они су са мо до след но сле ди ли упут ства Мо скве. рево лу ци о нар на ло ги ка по ка за ла се вр ло де ло твор ном и у кон так ту са аме рич ким офи ци ри ма: сви су они из ве шта ва ли да се пар ти за ни бо ре. од ис ку ства и про ницљи во сти по је ди них офи ци ра за ви си ла је и оце на про тив ко га, у ко јој ме ри и са ко јим ци љем, али пр ви зах тев са ве знич ке ко а ли ци је пар ти за ни су увек ис пу ња ва ли: они су се бо ри ли или да ва ли ути сак да то чи не. аме рич ка вла да све сно је ство ри ла илу зи ју да Ју го сла ви ја ни је пре пу ште на со вје ти ма, већ ауто ном ном по кре ту от пора не ја сне по ли тич ке ори јен та ци је. ка снији из ве шта ји ко ји су све до чи ли о ко му нистич ком ка рак те ру нопа, о ја сној на ме ри кпЈ да свим сред стви ма пре у зме власт у зе мљи, о ди рект ном не при ја тељ ском од но су пре ма сад, о вла да ви ни те ро ра, о по сто ја њу агре сив не ме ша ви не на цио на ли зма и ко му ни зма, о до ка зи ма да је но ви ју го сло вен ски ре жим ко пи ја со вјетског по рет ка а да је ти то нај бо љи уче ник Мо скве, ни су иза зва ли ре ак ци ју аме рич ке ад ми ни стра ци је. Ју го сла ви ја је би ла у совјет ској ин те ре сној сфе ри.17
упо ред на ана ли за бри тан ског и аме ричког ути ца ја на рас плет гра ђан ског ра та и по сле рат но уре ђе ње Ју го сла ви је по ка зу је ка ко је по не кад при вид на не за ин те ре сова ност по губ ни ја и зна чај ни ја не го пре тера но ан га жо ва ње.
аме рич ки вој ни еста бли шмент од лучио је да дру ги фронт у евро пи не ће бити отво рен пре ко Бал ка на, а ру звелт је из ове од лу ке из вео по ли тич ке за кључ ке и пре пу стио Ју го сла ви ју со вјет ском са ве зу. у овим окви ри ма мо ра ју се са гле да ва ти и чер чи ло ва на сто ја ња да соп стве ним умећем ути че на ти та и та ко за др жи од ре ђе ни по ли тич ки ути цај.
сје ди ње ње аме рич ке др жа ве има ле су и вој них и по ли тич ких мо гућ но сти да ути чу на суд би ну Ју го сла ви је, а Бри та нија ни је. сад су во ди ле ис кљу чи во бри гу о сво јим ин те ре си ма а не о про кла мо ва ним на че ли ма спољ не по ли ти ке. тре ба ло је само са чу ва ти при вид де мо кра ти је.18
Часопис Историја 20. века, 2/2009, Институт за савремену историју,
Београд, стр. 161-170
17 в. па вло вић, Одмонархиједорепублике, 524525
18 исто, 526
1/2010 l Двери српске l 97
На српски су преведене многе занимљиве књиге које се баве проблематиком другог светског
рата. то се, пре свега, односи на америчке и британске ауторе. те књиге су допринеле томе да створимо објективнију слику о недавној прошлости. оно што, међутим, упада у очи, јесте недостатак немачке изворне историјске грађе, а она је веома важна. ову чињеницу први је приметио иван авакумовић. у предговору својој књизи Михаиловићпреманемачкимдокументима(лондон, 1969), каже: „немачки документи су важни и због тога што данашњи режим у Југославији већ четврт века покушава да сведе Михаиловића и његове људе на немачке колаборатере“. сада је година 2003. па ипак, авакумовићева тврдња из давне 1969. године и данас има тежину.
тито и његов режим покушали су да изједначе фашистички, злочиначки режим анте павелића у ндХ са ослободилачким покретом драже Михаиловића у српским земљама, који су до 1943. године службено признавали савезници и који су у његовом штабу (американци чак до године 1944) имали своје војне мисије. најзанимљивије питање овде гласи: шта стварно о томе кажу немачки извори? одговор, разуме се, налазимо у најважнијем немачком историјском документу, у Ратном дневнику Врховне команде немачке армије (Kriegstagebuch desoberkommandos der Wehmacht). од 1945. па до недавно, дакле, скоро пола века,
учили смо у школским уџбеницима, да су усташе и четници „народни непријатељи“ и „издајници“.
немачки извори, међутим, говоре нешто сасвим друго, наиме, да су се усташе и немци борили против четника, да су четнике савезници признавали као антифашистички покрет отпора, да су они први започели борбу против окупатора и то већ почетком маја 1941, док су партизани започели своје активности тек у септембру, дакле, четири месеца касније него дража Михаиловић, да су главни покрет отпора на простору Југославије чинили четници и партизани. у четничком покрету отпора учествовали су готово искључиво срби, а у партизанском огромну већину бораца до 1943. чинили су, такође, срби. дакле, време је да, на основу немачких извора дођемо до јединог правог закључка: са поносом, пред светом можемо да кажемо, да су срби у поробљеној европи имали једну од најзапаженијих улога у антифашистичком отпору. на нашу несрећу, два српска покрета отпора, четнички и партизански, започели су веома брзо грађански рат, који је однео стотине хиљада живота. речју, данас, са ове историјске удаљености, можемо прилично јасно да сагледамо колико су апсурдне биле наше поделе на четнике и партизане, када ево, одговор пружа сам непријатељ, на више места јасно каже: „данас смо стрељали толико и толико четника и партизана“, дакле, срба. ту стоји и то, да је сам Хитлер изјавио да
се четници морају „без милости уништавати“. у овом дневнику доста се говори о преговорима четника и италијана, али и немаца. али се из тога никако не може извући закључак да је то била „колаборација“, јер то и сами немачки извори негирају. четници су разговарали са окупационим снагама пре свега да би спасли српске цивиле, таоце, или су молили италијанске и немачке војне власти да интервенишу код павелића да се престане са масовним убијањем српског становништва у ндХ. титови партизани су, такође, водили преговоре са немцима, а по садржају они би пре могли да се оквалификују као „колаборација“, него преговори четника драже Михаиловића. на крају, видели смо да су и „неутрални“ швајцарци и швеђани „преговарали“ са немцима и, рецимо, дозволили им да преко њихове територије превозе војни материјал и немачке војне снаге, па ипак, после 1945, никоме није пало на памет да их прогласи за „колаборатере“. а српски народ, који је имао чак два покрета отпора, сада треба да води јалову расправу око тога да ли су ови или они ипак били „квислинзи“. у исто време, на терену, немци су, како видимо из ДневникаВКВ,свакодневно убијали „бандите“, дакле, и четнике и комунисте, односно србе. Поговор историчара Николе
Живковића у књизи „Срби у ратном дневнику Вермахта“, Службени лист
СЦГ, Београд, 2005. године
СР
ПС
КА
БО
РБ
АНикола Живковић
Срби у ратном дневнику ВермахтаСрпски народ, који је имао чак два покрета отпора, сада треба да води јалову расправу око тога да ли су ови или они ипак били „квислинзи“. У исто време, на терену, Немци су, како видимо из Дневника ВКВ, свакодневно убијали „бандите“, дакле, и четнике и комунисте, односно - Србе
98 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
У об ја ви на па да на кра ље ви ну Ју го слави ју, 27. мар та 1941, адолф Хи тлер је оп ту жио ср бе као глав не узроч ни ке и
крив це за то. на тим оп ту жба ма за сни ва ла се и ди рек ти ва о ко ма да њу Ју го сла ви је. на чел ник не мач ке вр хов не ко ман де, ге не рал вил хелм кај тел, 28. мар та, је на пи сао, у свом на ре ђе њу „смер ни це за про па ган ду про тив Ју го сла ви је“, да је про тив ник не мач ке ис кљу чи во срп ска вла да јер је, упр кос да ле ко се жним уступ ци ма и по ред зна чај них га ран ци ја, кре ну ла у рат про тив не мач ке.
Ге не рал ним пла ном не мач ке и ита ли је о раз би ја њу Ју го сла ви је, од 12. апри ла, итали ји је оста вље но да са ма ре ша ва пи та ње Бо сне и Хер це го ви не и цр не Го ре. тим планом ни је пре ци зи ра на уло га ко ја је би ла на ме ње на ита ли ји у оном сми слу у ко ме је пла ни ра но и пре ци зи ра но за Ма ђар ску и Бу гар ску.
по след њи у ни зу раз ло га за рас ту ра ње кра ље ви не Ју го сла ви је од ре ђен је на Бечкој кон фе рен ци ји 21–22. апри ла, и зах тевом Хи тле ра из ре че ним 24. апри ла. пра ви сми сао био је то тал на де гра да ци ја ср би је на те ри то ри јал не окви ре од Бе о гра да до Гр де ли це. за ср би ју је та да ре че но да треба да оста не што је мо гу ће ви ше сма ње на и да се пре ма њој мо ра ју при ме њи ва ти посеб не ме ре. то је оправ да ва но по тре бом рас ту ра ња „срп ско вер сај ске“ др жав не творе ви не. озбиљ ни ји су ко би са ве зни ка наста ли су не што ра ни је, ка да је у за гре бу, 10. апри ла, слав ко ква тер ник про гла сио не зави сну др жа ву Хр ват ску уз оби ла ту по моћ
не мач ких офи ци ра, без ита ли је. а ита ли ја и Му со ли ни су го ди на ма по ма га ли уста шки по крет ан те па ве ли ћа, ка ко би уз ње га, као са ве зни ци, сти гли на дру гу стра ну Ја дра на. не спо ра зу ми са ве зни ка убр зо су пре влада ни та ко што је кра ље ви на Ју го сла ви ја по де ље на у две ин те ре сне зо не раз дво јене де мар ка ци о ном ли ни јом.
кра јем мар та 1941. го ди не ми ни стар спољ них по сло ва не мач ког рај ха Јо а ким фон ри бен троп ја вљао је свом ге не рал ном кон зу лу у за гре бу да „оба ве сти хр ват ске ли де ре тај ним, нај по де сни јим ка на ли ма да не мач ка пред ви ђа ства ра ње не за ви сне Хр ват ске у окви ру но вог европ ског по ретка уко ли ко ју го сло вен ска др жа ва до жи ви ко лапс кроз соп стве ну сла бост. они мо гу оства ри ти тај циљ нај е фи ка сни је ком плетним од у ста ја њем од да ље са рад ње са Бе огра дом“.
не за ви сну др жа ву Хр ват ску ство ри ли су ита ли ја ни и нем ци, и тек он да је пре да ли уста ша ма. ре а ли за то ри про гла ше ња би ли су са мо нем ци. Је дан од нај ва жни јих у тој ак ци ји, не мач ки офи цир ед мунд ве зен мајер, лич ни иза сла ник Јо а ки ма ри бен тро па, ми ни стра спољ них по сло ва не мач ког рајха, је оба ве стио сво је у Бер ли ну да је иници ја ти ву и ре а ли за ци ју про гла ше ња лич но во дио. ве зен ма је ра су због то га на зи ва ли „ба би цом уста шке Хр ват ске“. ка сни је се раз о ча рао у Хр ват ску због ње не укуп не поли ти ке, па и пре ма срп ском на ро ду.
Хр ват ску је фор мал но про гла сио слав ко ква тер ник 10. апри ла 1941. го ди не.
про гла ше ње хр ват ске др жа ве ри мо ка толич ки над би скуп за гре бач ки алој зи је степи нац до жи вео је као ве ли ку пре крет ни цу у жи во ту хр ват ског на ро да, по што је сматрао да се Ју го сла ви ја рас па ла на де ло ве а Хр ват ска по ста ла не за ви сном др жа вом. та хр ват ска др жа ва би ла је не што дру га чи ја од за ми сли тво ра ца. о њој је ка сни је пи сао је дан офи цир: „уме сто да ор га ни зу ју др жаву ко ју им је рајх по кло нио, уста ше ко ри сте при ли ку да на упра во па клен на чин пу сте у бе су на во љу сво јим осе ћа њи ма мр жње, на го ми ла ним у то ку го ди на, а про тив ов дашњих ср ба.» дру ги не мац на слу жбе ном по слу у за гре бу, зиг фрид ка ше, у сва ком по гле ду фа на тич ни и ми ли тант ни фа шист, по др жа вао је уста штво као ни је дан не мачки офи цир.
не за ви сну др жа ву Хр ват ску као да је пла ни рао па па пи је XI 1937. го ди не, кад је на род на скуп шти на кра ље ви не Ју го сла вије ски ну ла с днев ног ре да пред лог кон корда та са ва ти ка ном.
не за ви сну др жа ву Хр ват ску ту ма чи ли су као де ло ису са Хри сто са: „уста шку Хр ватску ство рио је крист и она ће би ти кри стова. крист и уста ше, крист и Хр ва ти у по вјести иду ску па.»
па па лав X ка зао је 1519. го ди не за Хрват ску да је „ан те му ра ле цри сти а ни та тис“, пред зи ђе ри мо ка то лич ке евро пе пре ма пра во сла вљу. та ква ли фи ка ци ја по на вљала се и у 20. ве ку. нај ја сни је је то обра зложио над би скуп сте пи нац ка да је твр дио да ће хр ват ском на ро ду нај бо љи га ран ти
СР
ПС
КА
БО
РБ
А
Др Вељ ко Ђу рић Ми ши на
За ти ра ње Срп ства у Не за ви сној Др жа ви Хр ват скојУме сто да ор га ни зу ју др жа ву ко ју им је Рајх по кло нио, уста ше ко ри сте при ли ку да на упра во па клен на чин пу сте у бе су на во љу сво јим осе ћа њи ма мр жње, на го ми ла ним у то ку го ди на, а про тив ов да шњих Ср ба.
1/2010 l Двери српске l 99
би ти Го спод Бог и ка то лич ка цр ква. Ме ђутим, уста шка Хр ват ска је би ла про дукт те ори ја о „гла су зе мље, ра се и кр ви“, из ко јих је на ста ла и не мач ка под адол фом Хи тле ром 1933. го ди не.
на ци стич ка те о ри ја о жи вот ном про стору че сто је по ми ња на и у Хр ват ској. том на у ком тре ба ло је оправ да ти све оно што је ка сни је до ла зи ло. Хи тлер је ства ра ње уста шке Хр ват ске об ја снио по ли тич ком потре бом за ми ром у тим кра је ви ма ка ко би еко ном ску сна гу до бро ко ри сти ли.
не за ви сна др жа ва Хр ват ска има ла је сво је ис хо ди ште у исто ри ји јер, по тврђе њи ма уста шких пр ва ка, стар че ви ће ве иде је су би ле здра во се ме ко је је из ни кло за хва љу ју ћи па ве ли ћу и уста штву у „див ни, ве леб ни и уз ви ше ни плод.»
УсташеиВатикан-Бож ја про вид ност
два да на по сле про гла ше ња но ве држа ве на те ри то ри ја ма Ју го сла ви је, др жа ве ко ја још увек ра ту је, над би скуп сте пи нац је бла го сло вио уста шког вој ско во ђу слав ка ква тер ни ка. том при ли ком за хва лио му се на хра бро сти и да ле ко ви до сти што је у име ан те па ве ли ћа об ја вио ства ра ње хр ват ске др жа ве. над би скуп је, два да на ка сни је, поздра вио па ве ли ћа и уста ше ко ји су сти гли у за греб из ита ли је.
по сле мол би уста шког по глав ни ка ан те па ве ли ћа упу ће них у Бер лин и рим ра ди при зна ња, до био је од го во ре: „за ме не је осо би та ра дост и за до вољ ство што вам могу ја ви ти да ње мач ки рајх при зна је не за висну др жа ву Хр ват ску у ча су, кад је хр ват ски на род на шао сво ју ду го же ље ну сло бо ду кроз по бје до но сно на ди ра ње си ла осо ви
не.» дру ги при ја тељ уста шки, Бе ни то Му соли ни је пи сао: „с нај ве ћим за до вољ ством по здра вљам но ву Хр ват ску, ко ја је се би данас из вој шти ла ду го же ље ну сло бо ду, кад су си ле осо ви не уни шти ле умјет но ство рену Ју го сла ви ју.»
ре чи из те ле грам ских че стит ки из Бер лина и ри ма, из ко јих се ви ди да су не мач ка и ита ли ја ство ри ле хр ват ском на ро ду др жаву, мно гим у за гре бу ни су ни шта зна чи ле. ства ра ње уста шке Хр ват ске је, по за бе лешка ма над би ску па сте пин ца пред ста вљало пре крет ни цу у исто ри ји хр ват ског на рода. а дан про гла ше ња др жа ве, 10. апри ла 1941, он је сма трао да ном оства ре ња дав но са ња ног и же ље ног иде а ла. сто га је свом под ре ђе ном све штен ству са ве то вао да се спрем но ода зо ве на „уз ви ше ни рад око чу ва ња и уна пре ђе ња не за ви сне др жа ве Хр ват ске.» кра јем апри ла, над би скуп је једном окру жни цом по ка зао свом под ре ђеном све штен ству ка ко да се од но се пре ма но вој др жа ви. на гла ша вао је да им го во ри као пред став ник цр кве, мо лио и по зи вао да свим си ла ма на сто је и ра де да Хр ват ска бу де Бо жи ја зе мља. ка ко је ри мо ка то лич ка цр кве на ор га ни за ци ја стро го хи је рар хијска, што зна чи да у њој вла да стро га и завид на ди сци пли на, ја сно је шта је сле ди ло по сле над би ску по вих ре чи. то је зна чи ло да обич ни ри мо ка то лич ки све ште ни ци могу сло бод но да го во ре она ко као што је то ра дио Ма то Мо гуш, жуп ник из уд би не: „до са да смо за ка то лич ку вје ру ра ди ли мо литве ни ком и кр стом, а сад је до шло ври је ме да ра ди мо пу шком и ре вол ве ром.»
уста шки вр хов ни ци че сто су по ми ња ли „Бож ју про вид ност“ као зна ча јан чи ни лац у ства ра њу не за ви сне др жа ве Хр ват ске. то је би ла ста ра је зу ит ска про па ганд на син таг ма
ко ју су чак 1940. го ди не по ку ша ли да до кажу те о риј ски. ако је не за ви сна др жа ва Хрват ска, по том уче њу, би ла Ci vi tas Dei, он да кри ви цу за све оно што је до шло ка сни је, сно си и са ма ри мо ка то лич ка цр ква.
оно што се до га ђа ло срп ском на ро ду током дру гог свет ског ра та мо же се ту ма чи ти и као вра ћа ње не ка квих ду го ва из прет ходног ра та на до та да не чу вен на чин. истовре ме но, „срп ска кри ви ца“ из ме ђу рат ног вре ме на до би ла је не ствар не раз ме ре и ди мен зи је, што по ка зу је да је не мач ка наци стич ка по ли ти ка уна пред оправ да ва ла на сту па ју ћу ре пре си ју пре ма срп ском наро ду. та ко је срп ски на род до био не правед ну по ли тич ку хи по те ку за све што се ра ни је зби ва ло у кра ље ви ни Ју го сла ви ји, а она је пре ти ла да у ње му уби је сва ку же љу за бу дућ но шћу.
за ти ра ња срп ског на ро да, по све му суде ћи, до го ва ра ли су 6. ју на 1941. адолф Хитлер и ан те па ве лић.
Српскетракепопутјеврејскихза срп ски на род усле ди ла су вре ме на
не ста ја ња, ка да су за ко ни ма, на ред ба ма и про пи си ма про гла ша ва ни за на род дру гог ре да. ср би за ко је су го во ри ли да су ра ди ли про тив хр ват ског на ро да, мо ра ли су би ти осу ђе ни. по уста шким за ко ни ма ср би јанци ни су би ли исто што и ср би па су мо ра ли из гу би ти по сао.
у не мач кој су Је вре ји мо ра ли но си ти траке око ру ке са нат пи сом „Је вре ји“ од но сно „Ј.» у не за ви сној др жа ви Хр ват ској ср би су мо ра ли но си ти тра ку на ко јој је пи са ло „ср бин“ а не што ка сни је „п“ што је зна чи ло „пра во сла вац.» Ме ђу тим, ово „пра во славац“ ни је се од но си ло на све ко ји су би ли
Усташе на Источном фронту
100 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
пра во слав не ве ре: ни је ва жи ло за ру му не, укра јин це и ру се. они су осло бо ђе ни те оба ве зе. уоп ште, за ко ни про тив ср ба ни су ва жи ли за оста ле.
за ти ра ње срп ства и зло чи ни ни су би ли ре зул тат са мо во ље раз ли чи тих уста шких ор га на, уста но ва и по је ди на ца, већ је то био др жав ни по сао мно го ра ни је пла ниран. у ита ли ји, под до бром за шти том Бени та Му со ли ни ја, ан те па ве лић се спре мао за бу дућ ност. он је 1936. на пи сао про грам ра да бу ду ће уста шке др жа ве ими ти ра ју ћи адол фа Хи тле ра и ње гов „Мајн кампф.» уста шки гла со го вор ни ци твр ди ли су да су ср би ис ко ри шћа ва ли Хр ва те за сво вре ме по сто ја ња кра ље ви не ср ба, Хр ва та и слове на ца, од но сно кра ље ви не Ју го сла ви је, па су сто га сма тра ли да је осве та по ло ги ци „на љу ту ра ну, љу та тра ва“ је ди на прав да. под син таг мом „љу та ра на“, уста ше су под ра зуме ва ле не ка кве из ми шље не зло чи не над хр ват ским на ро дом у пе ри о ду 19181941. го во ре ћи да Хр ва ти у сво јој „слав ној али кр ва вој по ви је сти“ ни су под не ли то ли ко жр та ва као што су за по след ње 22 го ди не.
и мно ги ри мо ка то лич ки све ште ни ци го во ри ли су ка ко тре ба ре ша ва ти „срп ско пи та ње.» они су сма тра ли да мо ра ју да се и тим ба ве јер је уста шки по крет тра жио и на ла зио сво је при ста ли це и ме ђу ри мо като лич ким све ште ни ци ма. нај ра ди кал ни ји је био жуп ник из до бо ја др дра гу тин камбер.
при ли ком су сре та Хи тле ра и па ве ли ћа, во ђа не мач ког рај ха ка зао је уста шком поглав ни ку: „уоста лом, ако хр ват ска др жа ва же ли би ти са свим со лид на мо ра се пе де сет го ди на во ди ти на ци о нал но не то ле рант на по ли ти ка јер из пре те ра но ве ли ке то леран ци је у тим пи та њи ма на ста ју са мо штете.» та ко је па ве лић до био од ре ше не ру ке за ре ша ва ње „срп ског пи та ња“ у уста шкој др жа ви. срп ско пи та ње мо гло се ре ши ти та ко што ће не ста ти ср ба.
Хи тле ров ге не рал ло тар рен ду лић, отац му из се ла по по во по ље у ли ци, го во рио је, да би, кад би имао два де сет ди ви зи ја, побио све што би мо гао, ми сле ћи пр вен ствено на ср бе. зиг фрид ка ше, „из ван ред ни по сла ник и опу но мо ће ни ми ни стар ве ликог не мач ког рај ха“ у не за ви сној др жа ви Хр ват ској, као да је до бро знао ре чи сво га фи ре ра, ка да је по ру чио Ха рол ду тур неру, ше фу управ ног шта ба вој ног за по ведни ка ср би је: „ср бин за ме не пред ста вља вред ност тек он да ка да је мр тав.» по сле ре чи уста шког за штит ни ка пред адол фом Хи тле ром, не мач ки опу но мо ће ник на Балка ну Хер ман ној ба хер, ка зао је за ср бе да су од апри ла 1941. у Хр ват ској „по ста ли дивљач за од стрел.»
Ми ни стар уну тра шњих по сло ва ан дри ја ар ту ко вић ка зао је 5. ма ја 1941. у сла вонском Бро ду: „код нас не ма ми ло сти! Ми знамо да ве ли ка Хр ват ска мо же оп ста ти са мо
он да ка да из ко ри је на ис тр је би мо све оно што је срп ско.»
срп ско је ла ко би ло пре по зна ти ка да су га одво ји ли од хр ват ско га у сва ком по гледу: кру но слав кр стић и пе тар Гу бе ри на о раз ли ка ма из ме ђу срп ског и хр ват ског је зи ка; ру долф Би ћа нић са при чом о економ ској пљач ки Хр ват ске; кру но слав драга но вић са при чом о по ја ви пра во сла вља ме ђу ри мо ка то ли ци ма; Мла ден лор ко вић о ти сућ љећ ном хр ват ству.
рав на тељ жуп ске ре дар стве не обла сти ве ли ке жу пе Бри бир и си дра га Ју цо рука ви на ка зао је 12. ју на 1941: „све што је срп ско пре тво рит ће мо у огањ и пе пео. ...не ма и не мо же би ти ми ра са ср би ма. уни шти ће мо њи хо ве до мо ве при је не го они уни ште хр ват ску др жа ву.»
нај ве ће стра ти ште ср ба, ком плекс лого ра Ја се но вац, би ло је ме сто, где је, по твор ци ма, мо гао ста ти нео гра ни чен број за то че ни ка. Љу бо Ми лош, је дан од коман да на та Ја се нов ца, го во рио је да су ло го ри пра вље ни за за ти ра ње срп ства.
ли кви да ци ја ср ба спро во ди ла се убија њем и пљач ка њем имо ви не у гра до вима и ва ро ши ма, ко ји су се пре тва ра ли у гроб ни це срп ства.
Хрватскараснареволуцијато што се спре ма ло срп ском на ро ду би
ло је ре ша ва ње срп ског пи та ња или „хр ватска ра сна ре во лу ци ја.» ра сна ре во лу ци ја зна чи ла је уни ште ње, се о бу и пре кр штава ње: „Је дан дио ср ба ће мо по би ти, дру ги ће мо про тје ра ти у ср би ју, оста ле ће мо покр сти ти. а оно што оста не бит ће са мо зло сје ћа ње на њих“ ка ко је го во рио ми ни стар Ми ле Бу дак. то је био план „уста шког све тог трој ства“ ко ји је у ствар но сти пред ста вљао ре а ли за ци ју ра сне ре во лу ци је у Хр ват ској.
ср би су нај пре уби ја ни по тај но: по верљи вим љу ди ма и уста шким по ве ре ни ци ма сла те су тај не окру жни це са спи ско ви ма за ли кви да ци ју. по том су то чи ни ли јав но.
Ха ран гу у ма са ма хр ват ског на ро да за поче ла је штам па. пр ви је то прак тич но урадио сам па ве лић на ред бом од 24. апри ла 1941. по ко јој су у др жав ној ад ми ни стра цији, ру ко во ди о ци пра во слав не ве ре мо ра ли да пре пу сте свој по сао ри мо ка то ли ци ма, од но сно му сли ма ни ма.
Бру тал но и сви ре по чи шће ње не за висне др жа ве Хр ват ске од срп ског на ро да из не на ди ло је и не ке не мач ке офи ци ре.
не мач ки офи цир ру долф ибе кен био је за ду жен, као исто ри чар, од глав ног за повед ни ка Ју го и сточ не евро пе да оправ да ва уче шће не мач ких вој них је ди ни ца у злочи ни ма у вој ним опе ра ци ја ма. по сле ра та, пред вој ним су дом, на пи та ње „ка кве су биле ме то де уста шке и про тив ко га су се они бо ри ли?», он је од го во рио: „Глав ни не прија тељ уста ша би ло је срп ство. Бор ба уста ша
про тив чет ни ка, то је би ла бор ба Хр ват ске фа ши стич ке Хр ват ске про тив на ци о нал не ср би је.» чет ни штво је, по уста шкој про паган ди, би ло на чин ра то ва ња срп ске вој ске у про шло сти. ка да је др жав на про па ган да окри вља ва ла чет ни ке за зло, то је под ра зуме ва ло цео срп ски на род. Ме ђу тим, чет ник је си но ним за ра то бор ног бор ца, по по треби ве о ма агре сив ног и спрем ног на брутал ност. ова ква пред ста ва о чет ни ци ма, за хва љу ју ћи уста шкој про па ган ди, иза зива ла је у хр ват ском на ро ду стра хо ви те осећа је осло ба ђа ња од кри ви це за соп стве на зло де ла. Хр ва ти уста ше су би ли зло чин ци спрем ни да за тру срп ство.
Бо жи дар Ј. дра ги че вић, бо го слов ко ји се спа сио од уста шког кла ња, 26. ју на 1941. годи не за пи сао је у ма на сти ру кр ка: „до го ди се јед но из ме ђу нај ве ћих чу да у исто ри ји чо ве чан ства: у име Хри ста слу жи ло се ђаво лу; у име Хри ста вр ше ни су нај кр ва ви ји зло чи ни. они ко ји слу жи ше Хри сту, нај већи крв ни ци по ста ше. крв пра во слав них си но ва, су зе и цр ни на без број них мај ки, бра ће и се ста ра, ве ћи ном је де ло њи хо во. они мо ља ху Хри ста да бла го сло ви њи хо ву мр жњу про тив ср ба. да до ше нај у жа сни ју ин тер пре та ци ју Хри ста. ње га, ко ји је са мо Љу бав, ко ји је из љу ба ви под нио стра да ње на кр сту, мо ле да бла го сло ви њи хо ве злочи не.»
Крваверекеипротестиита ли јан ски пу ков ник Ма у ри цио Ба си,
опи сао је до га ђа је ко је је ви део у Хр ватској. о зло чи ни ма је пи сао: „до го ди ло се да су се ре ке Хр ват ске и Бо сне ма сти ле од срп ске кр ви.»
ко му ни стич ки про гла си из по чет ка сеп тем бра 1941. спо ми ња ли су и стра дање на ро да, не од ре ђу ју ћи жр тве на ци онал но: «...звјер ски му че ни, ба ца ни у прова ли је по на шем ве ле би ту, у на ше ри је ке, не ср бе и Је вре је, не го про сто љу де.» исто вре ме но, за за ти ра ње срп ства од хрват ских уста ша, ко му ни сти из Мо ста ра су ја вља ли сво јим ор га ни ма у цр ној Го ри: „у Хер це го ви ни се во ди бра то у би лач ка бор ба. пар тиј ски ор га ни цр не Го ре у то не тре ба да се ми је ша ју.»
по до ла ску пр вих из бе гли ца у ср би ју до зна ло се шта се све де ша ва срп ском на ро ду у не за ви сној др жа ви Хр ват ској. но, о то ме се ни је сме ло пи са ти у но ви нама, мо ра ло се ћу та ти. ко ме сар ска упра ва ср би је до би ја ла је по дат ке од љу ди ко јима се мо гло ве ро ва ти. аћи мо вић и ње гов са вет ко ме са ра од мах су ре а го ва ли код не мач ког вој ног за по вед ни ка ср би је у на ме ри да за шти те ср бе од уни ште ња које спро во ди уста шка др жа ва.
ко ме сар ски са вет слао је не ко ли ко пу та сво је љу де у Хр ват ску нај пре да по је ди нач
1/2010 l Двери српске l 101
но спа ша ва ју љу де а по том све што се спаси ти мо же, на рав но, уз по моћ не ма ца.
за по моћ су се по је ди ни љу ди обра ћа ли и ди ми три ју Љо ти ћу. у мол ба ма су из но шене број не чи ње ни це о стра да њу. и Ми ла ну не ди ћу, пред сед ни ку срп ске вла де, обич ни љу ди пи са ли су и мо ли ли га да спа ша ва србе у уста шкој Хр ват ској од уни ште ња.
ви ше пи са ма са из ве шта ји ма о ста њу и мол ба ма за по моћ на пи сао је и Бог дан ра шко вић, спе ци јал ни опу но моћ ник из Бе о гра да.
но ви ца кра ље вић, у име ср ба из Херце го ви не, про те ство вао је кра јем ав густа 1941. због стра да ња ср ба и пи смом упу ће ним па пи пи ју XII. нем ци су про тесто ва ли вер бал ном но том код хр ват ских вла сти због од но са пре ма ср би ма. Хрва ти су све то по ку ша ли да за та шка ју. и по ред Хи тле ро ва раз у ме ва ња за уста шке зло чи не, би ло је не мач ких офи ци ра ко ји су на раз не на чи не на те ре ну по ку ша ва ли да по мог ну ср би ма.
и ита ли ја ни су про те сто ва ли у за гре бу. због то га се па ве лић на њих жа лио као на ло ше са ве зни ке!
о стра да њу ср ба до зна ло се и у лон до ну. за хва љу ју ћи тим ве сти ма, краљ пе тар писао је 6. ју на 1941. аме рич ком пред сед ни ку Фран кли ну ру звел ту и па пи пи ју XII. Ју госло вен ска кра љев ска вла да по сред ством свог по слан ства у ва ти ка ну, про те ство ва ла је нај пре 31. ок то бра 1941, по том по чет ком но вем бра и 8. де цем бра 1941. и тра жи ли за у ста вља ње зло чи на у Хр ват ској.
кра јем 1941. вла да је са ста ви ла и Мемо ран дум за вла де ве ли ке Бри та ни је, сје ди ње них аме рич ких др жа ва и ва тика на. кра љев ска вла да сма тра ла је да је за ти ра ње срп ског на ро да „маг на кар та“ хр ват ске др жа ве. сто га је мо ли ла председ ни ка аме ри ке да ин тер ве ни ше код ва ти ка на. на та кве апе ле ру звелт је могао са мо да про те ству је код па пе по средством свог по слан ства у ва ти ка ну.
ца ри град ски па три јарх упу тио је протест па пи пи ју XII због стра да ња ср ба. тај про тест об ја ви ле су не ке тур ске но ви не.
у ма ђар ском пар ла мен ту, у Бу дим пешти, би ло је ви ше про те ста због стра дања ср ба: пр ви је то учи нио ба рон Јо сиф ра ја чић (26. ма ја 1941.), а ка сни је и ен дре Бај чи Жи лин ски.
над би ску пу сте пин цу сти за ла су пи сма од вер ни ка. Би ло је и та квих ко ји су, из нај ду бљих хри шћан ских по бу да, од ње га тра жи ли за шти ту за ср бе. ни на јед но од ових пи са ма над би скуп се ни јед ном речју ни је освр нуо у свом, ина че бри жљи во пи са ном днев ни ку. ни ка да над би скуп није ни шта пред у зео за оно што су га мо лили ње го ви вер ни ци.
ко ли ко је стра да ло ср ба у не за ви сној др жа ви Хр ват ској ни ка да до са да ни је тачно, ни ти при бли жно утвр ђе но. раз ло га за то има мно го, ма ло је оправ да них, мно го
ви ше нео прав да них. утвр ђи ва ње бро ја стра да лих је ве о ма сло жен по сао ко ји изи ску је мул ти ди сци пли нар на ис тра жи ва ња јед ног ти ма струч ња ка, од исто ри ча ра до ста ти сти ча ра.
Етничкочишћењепу бли ци сти и исто ри ча ри, а од не дав но
и не ко ли ци на да би се по ме ну ли сви, или ба рем по у зда ни ји ауто ри, тре ба ло би много про сто ра. али, рас пра ва о тим чи ње ница ма ни је у окви ру овог ра да.
за кон ским од ред ба ма у не за ви сној држа ви Хр ват ској не ста ло је срп ског на ро да по што је ње го во име за бра ње но. по тај ним окру жни ца ма ср би ни су ви ше би ли ср би не го пра во слав ци. ка ко је у ме ђу вре ме ну за бра ње на срп ско пра во слав на ве ра, и све што је у том скло пу, ср би су по ста ли за хрват ску власт „гр ко из точ ња ци“ па су их тако у свим зва нич ним до ку мен ти ма име нова ли. Фор мал но гле да ју ћи на овај про цес, схва та се да је то, у ства ри, ра за ра ње до уни ште ња срп ске пра во слав не цр кве.
у свим пла но ви ма про те ри ва ња ср ба стал но се го во ри ло о ста нов ни ци ма пра вослав не ве ре, ка сни је гр ко и сточ не. ова кво име но ва ње на ро да, ње го во сво ђе ње на вер ску ком по нен ту, ни је слу чај но. на и ме, про те ри ва ње пра во слав ног ста нов ни штва за пра во је вер ско чи шће ње те ри то ри ја. у истом кон тек сту, пре кр шта ва ње пред ставља део ри мо ка то лич ког про зе ли ти зма. у ства ри, то се и мо ра на зва ти нај тач ни јим име ном: рат ри мо ка то ли чан ства про тив срп ског пра во сла вља (у окол но сти ма посто ја ња не за ви сне др жа ве Хр ват ске).
про те ри ва њем пра во слав ног ста нов ништва, од но сно срп ског на ро да, из не за висне др жа ве Хр ват ске, на ста ла би ет нич ки и вер ски хо мо ге на др жа ва. та ква др жа ва би ла је крај њи циљ уста шке иде о ло ги је и стра те шке по ли ти ке ва ти ка на.
чи шће ње пра во слав ног ста нов ни штва про те ри ва њем у ср би ју би ло је пер фид
но и до крај но сти раз ра ђе но. то се мо же схва та ти и на осно ву не ко ли ко сле де ћих до ку ме на та: Хр ват ска власт па зи ла је на вер ску чи сто ту оних ко је је тре ба ло пресе ља ва ти. ка ко је у мно гим ме сти ма би ло ме шо ви тих бра ко ва, по ста вља ло се и пита ње ка ко у та квим слу ча је ви ма по сту пати. због то га је рав на тељ ство за по но ву, 24. ју ла 1941. ра за сла ло свим сво јим подруч ним вла сти ма „упу те за исе ља ва ње оби те љи дви ју вје ра.»
пр ва фа за уни ште ња срп ског на ро да био је стра хо ви ти те рор и за стра ши ва ње, ка ко би се са ми исе ља ва ли у ср би ју. про те ри вање у ср би ју би ло је ре а ли за ци ја иде ја ан те стар че ви ћа о „вра ћа њу“ ср ба на про сто ре ода кле су до шли у Хр ват ску. по истом учењу, дри на и са ва су гра ни це на ро да. од говор на пи та ње шта са ср би ма био је, та ко ђе по стар че ви ћу и ње го вим след бе ни ци ма и на след ни ци ма: пре ко дри не или у дри ну! у пр вим ме се ци ма уста шке др жа ве чу ло се без број пред ло га где тре ба пре се ља ва ти срп ски на род. та ко је је дан ри мо ка то лич ки све ште ник пред ла гао да ср бе тре ба пре сели ти у ср би ју а ка сни је ода тле у мо чва ре ис точ не не мач ке.
Хр ва ти су 19. апри ла 1941. у мно гим српским се ли ма пре ти ли на ро ду и го во ри ли о суд би ни ко ја му је на ме ње на. већ од 23. апри ла го во ри ли су им да се мо ра ју исе лити у ро ку од 5 да на.
ср би до та да ни су би ли на ви кли на такве прет ње па све то ни су узи ма ли преви ше озбиљ но. Ме ђу тим, ка да су Хр ва ти пре ста ли да пре те и по че ли са те ро ром и про га ња њем, по че ли су се отре жња ва ти и тра жи ти не ка ре ше ња. у ме ђу вре ме ну, хр ват ска власт мно штвом за ко на и наред би пси хич ки је обез гла ви ла срп ски на род и та ко му по ка за ла да му не ма места у тој др жа ви. упо ре до са овим за ко нима по че ли су и про го ни ини ци ра ни го вори ма мно гих функ ци о не ра, све ште ни ка и обич них Хр ва та.
НадбискупуСтепинцустизаласуписмаодверника.Билојеитаквихкојису,изнајдубљиххришћанскихпобуда,одњегатражилизаштитузаСрбе.Нинаједноодовихписаманадбискупсениједномречјунијеосврнуоусвом,иначебрижљивописаномдневнику.Никаданадбискупнијеништапредузеозаоноштосугамолилињеговиверници
102 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Јед но од на сле ђа осман ске вла да вине на Бал кан ском по лу о стр ву, ко је је про ис те кло из ве ков ног дру штве ног
и по ли тич ког ути ца ја исла ма, је сте бројност исла ми зо ва них при пад ни ка за те чених сло вен ских на ро да. и ср би и Бу га ри у сво јим је зи ци ма има ју по себ не ре чи за су на род ни ке ко ји су при ми ли ислам као ре ли ги о зни по глед на свет. у Бу гар ској су то торбеши и помаци, а код ср ба је реч о потурицама.
тор бе ши су они ко ји у тор ба ма но се даро ве за из да ју Хри ста и ве ре у ко јој су рође ни, што би ср би ре кли „про дао ве ру за ве че ру“, а по ма ци они ко ји се по ми чу ка вла сто др шци ма, од но сно чи ји про грес, но си и од ре ђе ну до зу мо рал ног пре ступа по ста ју ћи та ко пре ступ (ле ни је), transgres sus.
срп ска по сло ви ца „Потурица гори одТурчина“ ни је је ди на да би се ње на по рука мо гла опо вр га ва ти као не ра ци о нал но до жи вља ва ње „дру гог и дру га чи јег“. напро тив, ко ли ко је уко ре ње на у ра зу му и ко ли ко за ви си од исто риј ског ис ку ства све до че и сти хо ви:
„што не мо гу па ше и уста ше,то нам чи не по ту ри це на ше“.
Бор ба за по ли тич ку пре власт ве ли ких си ла на Бал кан ском по лу о стр ву у XX веку, у го ди на ма дру гог свет ског ра та, наро чи то, ра чу на ла је на ње го ву ет нич ку ша ро ли кост и мул ти кон фе си о нал ност. рас ту ра ње кра ље ви не Ју го сла ви је пре ма
Хи тле ро вим ди рек ти ва ма, ни је за до вољи ло до бар број му сли ма на, на ро чи то оних ко ји су жи ве ли у Бо сни и Хер це го вини. Хр ват ска уста шка по ли ти ка пре ма муха ме дан ци ма ко јих је у окви ру ндХ би ло не што око 1.000.000, ишла је на њи хо во ути ли тар но ин те гри са ње уз про па ган ду да је реч „о хр ват ском цве ћу“, „дич ном соју“ не би ли се ста ви ли у слу жбу хр ват ске ге но цид не ср бо фо би је. по глав ник анте па ве лић је је дан од сво јих слу жбе них пор тре та ура дио са фе сом на гла ви, делом тра ди ци о нал не бал кан ске но шње ко ја ево ци ра епо ху тур ске вла да ви не. са дру ге стра не, у слу жбе ним ди рек ти ва ма Глав ни уста шки стан је на ла гао из бе га вање упо тре бу ге о граф ских пој мо ва „Бо сна и Хер це го ви на“.
Ма ли број ми ни ста ра у па ве ли ћевој вла ди ни је био до во љан га рант да је му сли ман ско ста нов ни штво по ли тич ки за до во ље но, од но сно да се са њи ма када до ђе вре ме и час не ће де ша ва ти исто што и пра во слав ним ср би ма ко ји су својим те ли ма пу ни ли ја ме ди нар ских ал па и кон цен тра ци о не ло го ре (Ја се но вац, ста ра Гра ди шка, Ја дов но, итд).
Великаполитикаиположајмуслимана
Је дан од фи ре ро вих на чи на да на шкоди Бри тан ци ма је сте по ку шај ре гру то вања му сли ма на ши ром све та про тив њихо ве ко ло ни јал не по ли ти ке. на Бли ском ис то ку, афри ци и дру гим де ло ви ма ази
је би ло је око 350.000.000 при пад ни ка ислам ске ве ро и спо ве сти. та кав по ку шај ис ко ри шћа ва ња ислам ских људ ских ресур са у не мач ке вој не свр хе спро ве ден је упра во у Бо сни и Хер це го ви ни.
ка сне 1942. го ди не во ђа SSа Хајн рих Хи млер се из ја снио: „Ја се на дам да ће мо на ћи на чи на да овај на род ко ји се др жи по да ље од хр ват ске др жа ве и ко ји има ду гу тра ди ци ју слу жбе у на шем цар ству (рај ху) бу де вој нич ки ис ко ри шћен“. Мусли ман ска вој на фор ма ци ја у ран гу ди визи је ко ја би се ре гру то ва ла у Бо сни би ла би, по пла но ви ма не ма ца, про то тип за дру ге му сли ма не ко је ши ром све та тре ба окре ну ти про тив бри тан ске кру не. ка да се ми сли на ста ру тра ди ци ју слу же ња рајху, ми сли се по нај пре на уло гу ре ги менти са те ри то ри је Бо сне и Хер це го ви не ко је су се по ка за ле као ју нач не за ра чун аустроугар ске на бој ним по љи ма пр вог свет ског ра та.
ства ра ње по себ не вој не је ди ни це од по да ни ка не за ви сне др жа ве Хр ват ске ни је до бро прим ње но код ан те па вели ћа и ње го вих нај бли жих са рад ни ка. Мар шал слав ко ква тер ник се тру дио да у но ву SSди ви зи ју уба ци што ве ћи број римо ка то ли ка и да кроз хр ват ске ин сиг ни је (ша хов ни цу) на уни фор ма ма по ка же држав ноправ ну про ве ни јен ци ју но вог немач ког вој ног ка дра. у не мач ком вер махту су већ би ле мо би ли са не и ан га жо ва не три ди ви зи је хр ват ског људ ског ре сур са, а реч је о 369, 373. и 392. пе ша диј сколеги о нар ској ди ви зи ји. Фолк сдој че ри, за
СР
ПС
КА
БО
РБ
А
Ра до ван Пи ли по вић
„Хан џар“ SS ди ви зи ја – ја ни ча ри Хи тле ро вог но вог по рет каДи ви зи ја је фор ма циј ски устро је на у Фран цу ској. Ње ни при пад ни ци су има ли при ли ке да се упо зна ју и об у че у ду ху не мач ко-пру ског вој нич ког дри ла. Сре ди ном 1943. го ди не „Хан џар“ ди ви зи ја је ра то ва ла про тив срп ског по кре та от по ра у Ис точ ној Бо сни
1/2010 l Двери српске l 103
по вед ни ци SS ди ви зи је „принц еуген“ су да ли ло ги стич ки и ко манд ни пе чат но вофор ми ра ној му сли ман ској ди ви зи ји. најви ше се за ње но вој но и ор га ни за ци о но уоб ли ча ва ње за ла гао ко ман дант ар тур Фелпс. у Хи мле ро вим ин струк ци ја ма је ста ја ло: „ре гру то ва ње тре ба да се обавља без зна ња хр ват ске вла де, у са радњи са Waff enSS и стро го под не мач ком кон тро лом... Велка пажња треба да сепосветитрадицијиирелигиознимобичајима. крај њи спо ра зум тре ба за кљу чи ти раз ме ном крат ких ака та из ме ђу Хр ват ске вла де и не мач ког по слан ства“.
ЈерусалимскимуфтијаЈе дан од глав них оба ве шта ја ца Глав не
слу жбе SS, Го тлоб Бер гер је са свим прониц љи во сма трао да би из бе гли муф ти ја из Је ру са ли ма, во ђа му сли ма на па ле стине, Хаџ амин елХу се и ни мо гао да оку ражи до бро вољ це за сту па ње у но ву ди визи ју. као во ђа ви со ког арап ског ко ми те та у па ле сти ни и оства ре ни ан гло фоб на са ве то ва њу са Фелп сом и Бер ге ром да на 23. мар та 1943. го ди не је ре као:
„ср ца свих му сли ма на да нас мо ра ју да бу ду упра вље на њи хо вој ислам ској браћи у Бо сни ко ји про жи вља ва ју и су срећу се са су ро вом и тра гич ном суд би ном. они су про го ње ни од срп ских и ко му нистич ких бан ди та, ко ји су при ми ли по дршку од ен гле ске и со вјет ског са ве за. они су уби ја ни, њи хо ва има ња су раз гра бљена, њи хо ва се ла спа ље на. ен гле ска и њени са ве зни ци са пре се да ном у исто ри ји ве зу ју ру ке и уби ја ју му сли ма не у евро пи, као што су ве ко ви ма ра ди ли у арап ским зе мља ма и у ин ди ји“.
у дру гом, са да јав ном го во ру, у са рајев ској џа ми ји, ка ко је пре не ла та да шња штам па, ни је про пу стио да озна чи „србе“ и „чет ни ке“, као и оста ле „бан ди те“ за не во ље и му ке бо сан скохер це го вач ких му сли ма на, по ди гав ши сво ју по ли тич ку
те о ло ги ју на још ве ћи ни во: „Мо ра мо се по све ти ти до след ној бор би про тив бољше ви зма и Бољ ше вич ке ру си је јер је кому ни зам не спо јив са исла мом“.
Ханџардивизијаињенратнидневник
до сре ди не 1943. го ди не но во фор мира ну „Ханџар“ SS ди ви зи ју по пу ни ло је 8000 до бро во ља ца, по нај ви ше са те рито ри је Бо сне и Хер це го ви не. за ла га њем уста шких струк ту ра уба че но је нак дандно 2000 ри мо ка то ли ка да се не би по каза ло ка ко су му ха ме дан ци не за до вољ ни хр ват ском др жа вом. по чет ни до ку мен ти о тран сфе ру офи ци ра из хр ват ске вој ске по ка зу ју да је ме ђу пр ви ма у до бро вољач ку му сли ман ску ди ви зи ју ступилa неко ли ци на има ма.
ди ви зи ја је фор ма циј ски устро је на у Фран цу ској. ње ни при пад ни ци су имали при ли ке да се упо зна ју и об у че у ду ху не мач копру ског вој нич ког дри ла. среди ном 1943. го ди не „Хан џар“ ди ви зи ја је ра то ва ла про тив срп ског по кре та от по ра у ис точ ној Бо сни. нај ви ше до при но са су да ли на тзв. „срем ском фрон ту“ где су се у ју ну и ав гу сту 1944. го ди не у реј о ну осије ка, вин ко ва ца и ву ко ва ра су прот ставља ли и ко чи ли про дор ру ске со вјет ске ар ми је. до ка пи ту ла ци је рај ха 13. SS „Ханџар“ ди ви зи ја бо ри ла се до след но под Хи тле ро вом за ста вом. нај бо љу сту ди ју о окол но сти ма на стан ка „Хан џар“ ди ви зије и ње ном рат ном ан га жма ну на пи сао је Џорџ ле пре, а ура ђе на је на осно ву ратног днев ни ка IX SS пла нин ског кор пу са и ми кро фил мо ва не гра ђе аме рич ких војноисто риј ских ар хи ва раз ли чи те про вени јен ци је.
суд би на ње них при пад ни ка би ла је разли чи та. као и оста ле европ ске вој ске ко је су се бо ри ле на стра ни не мач ког „но вог по рет ка“ ве ли ки број, ако ни је из ги нуо, до пао је са ве знич ких за ро бље нич ких ло
го ра у аустри ји или ита ли ји. оба ве штајци ти то ве Ју го сло вен ске ар ми је су на стоја ли да за блу де ле „зе мља ке“ при до би ју за по вра так у отаџ би ну. Је дан део се вратио, а је дан број је оти шао у еми гра ци ју у за пад ну евро пу или у зе мље тре ћег све та ко ји је у дру гој по ло ви ни XX ве ка у сфе ри спољ не по ли ти ке по стао ве о ма ва жан.
„Садакунесвојусудбуштојејаничар“
Хи тле ров екс пе ри мент са му сли ма нима из Бо сне и Хер це го ви не да бу ду укључе ни у ње гов но ви свет ски по ре дак као то пов ско ме со ни је до нео ни чег до брог. Ги не ћи и про ли ва ју ћи крв на бо ји шти ма рај ха, про тив ан ти фа ши стич ких по кре та у срп ским зе мља ма, SS ди ви зи ја зва на „Ханџар“, по оруж ју сред њо ве ков них за во је вача ви зан ти је и Бал ка на, би ла је са мо је дан по ку шај европ ске ин те гра ци је ислам ског по ли тич ког по тен ци ја ла у по ли тич ку сцену на ста ром кон ти нен ту. на ци стич ки про је кат по ан тич ком ре цеп ту divide etimpera до кра ја је по ка зао сво је пер фид но ли це. не из гра ђе на и не ја сна на ци о нал на свест бо сан скохер це го вач ких му сли ма на до пу сти ла је да они обра зу ју јед ну елитну SS вој ну фор ма ци ју, ни ма ње ни ви ше не го ди ви зи ју, ко ја је ста ла под бајрак са ку ка стим кр стом. док је муф ти ја па ле стине елХу се и ни био убе ђен да су ал ко ран и Ма ни фест ко му ни стич ке пар ти је не спо јиви, епо ха не свр ста но сти, ко ја је на сту пи ла на кон дру гог свет ског ра та, та ко је не што де ман то ва ла.
Би Бли о Гра Фи Ја:1. Va sa Ka zi mi ro vić, NDH u svetlu ne
mačkihdokumenataidnevnikaGlezafonHorstenau1941–1944, Be o grad 1987.
2. ла зо М. ко стић, Наукаутврђујенародност БХ муслимана (етнографскастудија), то рон то 1967.
3. Го ран ла ти но вић, Омуслиманскимуџбеницимаисторије, по се бан оти сак из збор ни ка за исто ри ју Бо сне и Хер цего ви не 6, Бе о град 2009, стр. 329–343.
4. Ge or ge Le pre, Himmler’sBosnianDivision–TheWafenSSHandscharDivision1943–1945, At glen PA 1997.
5. En ver Re džić, Muslimansko autonomaštvoi13.SSdivizija–AutonomijaBosneiHercegovineiHitlerovTrećirajh, Sa ra je vo 1987.
6. Franz Schraml, Kriegsschauplatz Kroatien(Diedeutschkroatischen LegionsDivisionen–369., 373., 392. Inf.Div. kroat.), Nec kar gemünd 1962.
7. Ra sim Hu rem, Kriza Narodnooslobodilačkog pokreta u Bosni i Hercegovinikrajem1941.ipočetkom1942.godine, Sara je vo 1972.
Јерусалимски муфтија Ел Хусеини на смотри Ханџар дивизије
104 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
По јам фа ши зма обич но асо ци ра на Хи тле ра и Му со ли ни ја. на из не на ђе ње мно гих чи та ла ца, ко лев ка фа ши зма
ни је ита ли ја ни ти не мач ка. лик и де ло пр вог европ ског фа ши сте би ла је за бра ње на те ма по сле дру гог свет ског ра та.
по окон ча њу пр вог свет ског ра та, три ја нон ским спо ра зу мом је Ма ђар ска све де на на да на шње гра ни це. та кво стање ни је при хва тио ма ђар ски на род ни ње го ва по ли тич ка ле ви ца и де сни ца. и да нас се при ли ком по ла га ња за кле тви у Ма ђар ској се вер на ср би ја и дру ге ре гије ка ко ји ма по сто је аспи ра ци је на зи ва ју „при вре ме но од у зе тим кра је ви ма“.
ства ра ње ма ђар ске со вјет ске ко му не из ба ци ло је у пр ви план по ли тич ке сцене не гда шњег ад ми ра ла аустро у гар ске фло те, Ми кло ша Хор ти ја. он ће из свог ан ти ко му ни стич ког шта ба у се ге ди ну умар ши ра ти у Бу дим пе шту 1919. и за поче ти оп шти те рор над по ли тич ким против ниц ма. већ те го ди не Хор ти уста новља ва глав ну плат фор му свог по ли тич ког де ло ва ња: ан ти бољ ше ви зам са оштрим ан ти ру ским сен ти мен том, ан ти се ми тизам и ре ви зи ја три ја нон ског спо ра зу ма у ци љу ства ра ња „ве ли ке Ма ђар ске“ у ко јој не ће би ти ме ста за срп ски и дру ге не мађар ске на ро де. огра ни чен три ја нон ским од ред ба ма у по гле ду вој не мо ћи, Хор ти је опре мио ца рин ске, по ли циј ске и жандар ме риј ске је ди ни це сред стви ма ре гулар не вој ске.
МрзитељСрбаиЈевреја„по ли ти ка“ 7. сеп тем бра 1919. пи ше да
„из ве сни ма ђар ски ли сто ви про па ги ра ју фор мал но ис тре бље ње Је вре ја“. Хор ти је
ва Ма ђар ска је пр ва европ ска зе мља ко ја је по зва ла на ге но цид над Је вре ји ма увели ко пре Хи тле ро вог „ко нач ног ре ше ња“!
Ма ђар ска вла да 1932. по ста вља за мини стра прав де еме ри ха на ђа фон шаши ја, осве до че не ног ср бо мр сца ко ји је по злу остао упам ћен у зла ти бор ском окру гу где је као ко ман дант оку па тор ске упра ве у пр вом свет ском ра ту оте ре ао на сто ти не ср ба – ужи ча на и зла ти бо ра ца у ма ђар ски ло гор не жи дер.
по до ла ску на власт Хор ти за ти че 17.132 ср би на у Ма ђар ској. Го ди не 1930. је та по пу ла ци ја ума ње на на 7.031, а 1941. је оста ло 5.442 ср ба.
ПружањерукеТрећемрајхуМи кло ша Хор ти ја је пр ва европ ска ин
сти ту ци ја ко ја уки да изо ла ци ју тре ћег рајха. у знак на вод не Хи тле ро ве за хвал но сти до би ја де ло ве ју жне сло вач ке но вем бра 1938. Фе бру а ра 1939. при сту па ан ти комин тер ни и на про ле ће оку пи ра де ло ве при кар пат ске укра ји не. Хор ти се 13. мар та 1939. за хва љу је Хи тле ру ре чи ма: „Ја ни ка да не ћу за бо ра ви ти овај до каз на шег при јатељ ства и ва ша ек се лен ци ја мо же си гур но увек ра чу на ти на мо ју бла го дар ност“.
по сте пе но ства ра ју ћи „ве ли ку Ма ђарску“ Хор ти на пу шта дру штво на ро да. ав гу ста 1940. до би ја на упра ву се вер ну тран сил ва ни ју. па ра лел но са на прет ком Хи тле ро вих осва јач ких по хо да Ма ђар ска усва ја све оштри је про ти вје вреј ске ме ре да би 2. ав гу ста 1941. до не ла за кон ко јим опо на ша нир нбер шке на ци стич ке пропи се.
ре гент (на ме сник) Хор ти ку је пла но ве да за по сед не Бач ку без од лу ке пар ла мен та. у са ра њи са пред став ни ци ма Хи тле ро вог ге не рал шта ба до 30. мар та из ра ђу је распо ред ма ђар ских је ди ни ца за упад у Ју госла ви ју. на Хи тле ро во пи та ње 27. мар та 1941. да ли уго вор о веч ном при ја тељ ству са Ју го сла ви јом под ра зу ме ва да Ма ђарска од у ста је од те ри то ри јал них зах те ва, Хор ти спрем но од го ва ра: „те ри то ри јал не пре тен зи је, на ко је се тво ја ек се лен ци ја у сво јој по ру ци из во ле ла по зва ти – сто је, оче ку ју могућностостварења“.
на дан про гла ше ња ндХ, ма ђар ска вла да за се да 10. апри ла 1941. и одо бра ва ре ген то ву за по вест о рат ним опе ра ци јама у „ју жним кра је ви ма“ и „про кла ма ци ју ма ђар ском на ро ду“ да је вој на ин тер венци ја нео п ход на за рад на вод не за шти те ма ђар ског жи вља.
ПоследицеокупацијеБачкества ра ју ћи при вид да је Бач ка осво је на
хе рој ским бит ка ма, Хор ти је ве тру пе су инсце ни ра ле су ко бе пу ца ју ћи по кро во ви ма и оп ту жу ју ћи ло кал но ста нов ни штво да на та ва ни ма кри је чет ни ке. у април ском за по се да њу Бач ке 1941. по би је но је око 8.500 Ба чва на. по себ но је стра да ло цивил но ста нов ни штво сом бо ра, ср бо брана, су бо ти це, сен те и но вог са да.
ре гент Ма ђар ске је пре кр шио члан 23. Ха шке кон вен ци је при нуд но мо би ли шући ста нов ни штво оку пи ра не те ри то ри је, чи ме је пре кр шен и члан 42. ко ји за брању је при сва ја ње ту ђег су ве ре ни те та за вре ме тра ја ња оку па ци је. ни је по знат пре ци зан број ср ба, сло ве на и Је вре ја
СР
ПС
КА
БО
РБ
А
Александар Вељић
По сле ди це ма ђар ског нацизмаУ „Ве ли кој Ма ђар ској“ је жи ве ло 825.007 Је вре ја. До Хор ти је вог сврг ну ћа с вла сти, ка да Хи тлер ок то бра 1944. по ста вља око ре ле на ци сте „стре ла сте кр сто ве“, у на ци стич ке ло го ре смр ти је от пре мље но 618.007 Је вре ја.
1/2010 l Двери српске l 105
жр тво ва них на ис точ ном фрон ту у оквиру та ко зва них „рад них ба та љо на“.
се ге дин ски за твор „чи лаг“ (зве зда) био је нај ве ће кон цен тра ци о но ме сто за по литич ке за тво ре ни ке ак ти ви сте от по ра фаши зму. у том ка за ма ту је 752 за то че ни ка из Бач ке и Ба ра ње из др жа ва ло ка зну. Једно од нај стра шни јих му чи ли шта би ла је да на шња ка сар на код но во сад ске ри бље пи ја це. у том ка за ма ту је из дах ну ло од звер ског му че ња нај ма ње 412 му че ни ка.
са гла сно ан ти се мит ској по ли ти ци Микло ша Хор ти ја, сви Је вре ји од 18 до 48 го ди на су при сил но упрег ну ти на из градњу пу те ва и ма га ци на и об ра ду зе мље доде ље не ма ђар ским на се ље ни ци ма. пр ве рад не че те чи ни ли су ис кљу чи во Је вре ји по на ре ђе њу ге не ра ла те ре ка (ко ман данта пе чуј ске ди ви зи је). убр зо су им прикљу че ни ср би и дру ги сло ве ни. нај ма ње 21.671 осо ба је оте ра на на при сил не радо ве. нај ви ше ма ђар ске вла сти су по верљи вим до ку мен ти ма на ло жи ле при си лан рад да до при не су рат ним по хо ди ма и уни ште при пад ни ке срп ског, је вреј ског и сло вен ских на ро да. нај зна чај ни је повер љи во на ре ђе ње у том сми слу је наред ба ма ђар ског ми ни стра уну тра шњих по сло ва Фе рен ца ке ре стеш Фи ше ра број 13400/VII 1942.
при сил но мо би ли са не „рад не че те“ су оте ра не у Ма ђар ску, укра ји ну, Бе ло руси ју, че хо сло вач ку, аустри ју, не мач ку, ру му ни ју и кра је ве бив ше Ју го сла ви је да слу же као по ја ча ње оку па то ру. за чи шћење мин ских по ља фа ши сти су се по себ но ко ри сти ли ср би ма из ју жне Бач ке ко ја је од у век „трн у оку“ због ауто но ми је ко ју је ужи ва ла од беч ког дво ра. за ве о ма кратко вре ме је 25% при сил но мо би ли са них за на тли ја из ју жне Бач ке из гу би ло жи вот на „ни чи јој зе мљи“.
Ма ђар ска но вин ска аген ци ја ја вља из су бо ти це да је до 30. апри ла 1941. исеље но пре ко 10.000 љу ди, а тре ба ис те рати још нај ма ње 100.000 ср ба. Ма ђар ска вла да је за тра жи ла од не мач ких оку паци о них вла сти у Бе о гра ду одо бре ње да про те ра још 150.000 ср ба из Бач ке и ста ро се де ла ца у „ужој Ма ђар ској“. по што не мач ке вла сти то ни су одо бри ле, ма ђарски фа ши сти но ћу по ку ша ва ју да се отара се срп ског на ро да док ни су от кри ве ни. та да хор ти јев ска ма ши не ри ја смр ти склапа тај ни уго вор са ндХ о „при хва та њу“ непо жељ них ср ба и Је вре ја. по што су пре рас па да Ју го сла ви је у Хор ти је вој Ма ђарској има ли уто чи ште, уста ше су по вољ но од го во ри ле свом иде о ло шком за штит нику. до кра ја ма ја 1941. у ндХ је оте ра но 42.000 ср ба и не знан број Је вре ја. ве ћина је по кла на у нај стра шни јој фа бри ци смр ти у све ту, Ја се нов цу, где је пре ма ис ка зи ма пре жи ве лих све до ка по би је но нај ма ње 1.400.000 жр та ва.
Етноцидвла сти „па тро на Бу ње ва ца“ (Хор ти је
се би при шио тај ста тус) про те ра ле су из ра те код су бо ти це око 1.500 Бу ње ва ца, а у Бај мо ку уби ли не ко ли ко де се ти на припад ни ка те ет нич ке за јед ни це.
Хор ти јев ре жим је за бра нио срп ски лист „дан“, сло вач ке ли сто ве „на род на јед но та“, „на деј“ и „наш жи вот“, ру син ске ли сто ве „ру ска зар ја“ и „ру ски но ви ни“ и 16 ма ђар ских ли сто ва. ни јед но од 47 немач ких гла си ла ни је ста вље но ван ма ђарских за ко на.
уки ну та је сло вач ка гим на зи ја у Бач ком пе тров цу. Је вре ји су ис кљу че ни чак и из фи скул тур них удру же ња. укло њен је сваки траг срп ства. про ме ње ни су на зи ви
ме ста и ули ца, ма тич не књи ге су се во диле по ма ђар ском пра во пи су. по кре ну та је ма ђа ри за ци ја пре зи ме на. осно ва не су не ка да шње аустроугар ске жу па ни је као „ре ста у ра ци ја ин те гри те та“ све то стефан ске угар ске. Хор ти је ви фа ши сти су за вре ме април ског упа да опљач ка ли чу вени ко виљ ски ма на стир и од не ли из њега ико не, ма на стир ску по ве љу оп то че ну сре бром и књи жно бла го из ма на стир ске би бли о те ке.
ср би при сил но мо би ли са ни у ма ђарску вој ску су под прет њом пре ког су да при мо ра ва ни да се за кли њу на вер ност Хор ти ју и Хи тле ру (кр ше ње чла на 45. Хашке кон вен ци је). Мо ра ли су да пе ва ју фаши стич ке пе сме и уче ма ђар ски је зик пошто им је за бра ње но да го во ре срп ским „па сјим је зи ком“.
Геноциднаднемађаримау ло гор шар вар у Ма ђар ској от пре
мље ни су срп ски ци ви ли ко ји ни су проте ра ни. у пе ри о ду 1941–1942. у шар ва ру је за то че но 1.500 мај ки, 4.500 ма ло лет не де це, не ко ли ко сто ти на де це до три годи не ста ро сти и мно штво бе ба и ста ра ца. до кра ја свог по сто ја ња та гроб ни ца српског на ро да је од не ла 8.500 ду ша. у ло гору је би ло за то че но и 650 ме ђи мур ских сло ве на ца и из ве стан број та ко зва них „не по у зда них“ гра ди шћан ских Хр ва та из Ба ра ње.
ру му ни и Је вре ји оку пи ра не тран сил вани је су пот па ли под пр ви удар фа ши стичке вој ске, жан дар ме ри је и спе ци јал них је ди ни ца, а ка сни је ти др жав ни ор га ни про го не Ма ђа ре ко ји су уста ли у од брану ком ши ја и оне ко ји су у би ло ка квом срод ству са ру му ни ма. за три го ди не је на нај звер ски ји на чин по би је но 15.000 жр та
ХортијеваМађарска
јепрваевропсказемљакојаје
позваланагеноциднадЈеврејимаувеликопреХитлеровог
„коначногрешења“!
Хорти на конференцији са Хитлером
106 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ва, око 280.000 ру му на је при сил но исеље но, а око 150.000 Је вре ја де пор то ва но у аушвиц. „ско ро да по зна јем це ли свет, али ру мун ска ра са је је ди на ко ју пре зирем“ пи ше Хор ти Хи тле ру апри ла 1941. и на по ми ње да „ако не из мер на при род на бо гат ства ру си је је дан пут бу ду у не мачким ру ка ма, он да се мо же из др жа ти (рат) до бес ко нач но сти“.
ср би и при пад ни ци сло вен ских на рода су из два ја ни из вој них је ди ни ца ка да су по ла зи ле у по ход на ци вил но ста новни штво укра ји не и Бе ло ру си је. у тим похо ди ма су ма ђар ски фа ши сти оп ко ља вали це ла се ла и уби ја ли све жи во, а за тим спа љи ва ли опу сто ше не ку ће.
ка да је де цем бра 1941. на пад нут перл Хар бур, Ма ђар ска у знак со ли дар но сти са Хи тле ром об ја вљу је рат сје ди ње ним аме рич ким др жа ва ма. ен гле ска, ко ја је пре ки ну ла ди пло мат ске од но се са Мађар ском на кон ње ног упа да у Бач ку, истог ме се ца јој об ја вљу је рат због Хор ти је вог од би ја ња да пре ки не рат ни по ход на совјет ски са вез. оп сед нут стра хом од ру са Хор ти је као из го вор за све сво је зло чие имао „бор бу про тив бољ ше ви зма“.
у „ве ли кој Ма ђар ској“ је жи ве ло 825.007 Је вре ја. до Хор ти је вог сврг нућа с вла сти, ка да Хи тлер ок то бра 1944. по ста вља око ре ле на ци сте „стре ла сте кр сто ве“, у на ци стич ке ло го ре смр ти је от пре мље но 618.007 Је вре ја.
Јануарска„Рација“1942.
ле де ног ја ну а ра 1942, ка да се тем пера ту ра спу шта ла до 30 ис под ну ле, у јужној Бач кој (шај ка шка: тро у гао ду на ва и ти се) под из го во ром да тра же пар ти за не хор ти јев ске тру пе су по чи ни ле стра вич
не зло чи не ко је не пам ти исто рија евро пе. у пра вом ге но ци ду ис
ко ре ње но је 30 по сто ста нов ни ка чу ру га, ис тре бље на це ла глав на
ули ца у Жа бљу, ута ма ње не број не срп ске, ру син ске и је вреј ске по ро
ди це у Ђур ђе ву... 21. ја ну а ра 1942. у бло ки ра ном но вом са ду от по че ло је
тро днев но „че шља ње те ре на“ у ко јем је по гу бље но пре ко 4.000 ста нов ни ка.
осим што су по се ја ли смрт по це лом гра ду, фа ши сти су ис ко ри сти ли ку па
ли ште штранд да на том стра ти шту затру це ле по ро ди це ба ца ју ћи их под лед.
шај ка шконо во сад ска ра ци ја је према ма ђар ским вој ним из во ри ма од не ла нај ма ње 12.763 осо бе. раз ме ре тог ге ноци да пре ва зи ла зе окви ре овог члан ка. шо кант на су звер ста ва и мр жња ис поље на тог ја ну а ра 1942, ком ши је ко је су уче ство ва ле у ге но ци ду, хра брост поје ди них ко ји су из гу би ли жи во те спа сава ју ћи дру ге и суд би на два се ла ко ја су спа се на за хва љу ју ћи ло кал ним нем ци ма и јед ном оку па тор ском жан да ру. ни за овај зло чин ге но ци да ко ји је за тро мно ге на ше ло зе, ни ти за оста ле рат не зло чи не над не ма ђар ским ста нов ни штвом, Миклош Хор ти и ње го ви број ни са рад ни ци ни су се ли на оп ту же нич ку клу пу. Хор ти је до те ме ре из и грао ме ђу на род но право да се на нир нбер шком про це су по јавио у свој ству све до ка. и да нас је дан од ње го вих под ре ђе них, глав но ко ман дују ћи жан дар ме риј ских сна га у но во садској ра ци ји шан дор ке пи ро, сло бод но и мир но жи ви у бли зи ни срп ске за ду жбине. про зо ри ке пи ро вог ста на ко ји се нала зи пре ко пу та си на го ге, у ули ци леа Френ ке ла 78, гле да ју на ду нав!
Васкрсењехортијевскеидеологије
ок то бра про шле го ди не у Бу дим пе шти је осно ва на де сни чар ска ин тер на ци о нала ко ју су ини ци ра ли да на шњи ма ђарски „стре ла сти кр сто ви“, пар ти ја „Јо бик“. Маг не ти ћи са ма пом „ве ли ке Ма ђар ске“ су вр ло по пу лар ни. у из ло гу про дав ни це фа ши стич ке опре ме у ма ђар ској пре стони ци сто ји сли ка ре ген та Хор ти ја. ту ристич ки во ди чи пред Хор ти је вом ку ћом опи су ју то зда ње као дом „на шег на ци онал ног хе ро ја“. ниг де у Ма ђар ској не посто ји ули ца у част муч ки по би је них жр тава ра ци је или жр та ва Хор ти је вог те ро ра.
сва ис тра жи ва ња по ка зу ју да ће на ово го ди шњим из бо ри ма за ше фа др жаве по бе ди ти ли дер опо зи ци о ног „Фиде са“ вик тор ор бан, ко ји се сма тра за уме ре ног де сни ча ра. Ми кло ша Хор ти ја ве ћи на ма ђар ских исто ри ча ра и ин телек ту а ла ца сма тра уме ре ним де сни чарем, а „стре ла сте кр сто ве“ ко ји ма је утро пут за ствар не и опа сне екс тре ме.
Ал бан ци су, иако до ве де ни у ко лони јал ни по ло жај и ка сни је пот пу но оку пи ра ни од стра не фа ши стич ке
ита ли је (1939–1943), ви де ли у овој чуд ној по ли тич кој сим би о зи ко рист за се бе и сво је на ци о нал не ин те ре се, ста вља ју ћи се у пот пу но сти на стра ну си ла осо ви не то ком дру гог свет ског ра та и по слу шно се укла па ју ћи у њи хо ве пла но ве. раз лог за ова кво де ло ва ње не мо же мо раз у ме ти без узи ма ња у об зир иде је о ства ра њу „ве ли ке ал ба ни је“ ко ја се на ла зи ла још у про гра му пр ве при зрен ске ли ге 1878. го ди не а ко ја је пре тен до ва ла да по ли тич ки ује ди ни све те ри то ри је на ко ји ма жи ве ал бан ци, без об зи ра на то да ли су на тим те ри то ри јама ал бан ци чи ни ли ве ћи ну ста нов ни штва или не и пот пу но иг но ри шу ћи ин те ре се и же ље сло вен ског ста нов ни штва на тим про сто ри ма ср ба и Ма ке до на ца. оку па цијом и раз би ја њем кра ље ви не Ју го сла ви је апри ла 1941. го ди не од стра не на ци стичке не мач ке и фа ши стич ке ита ли је као и њи хо вих са те ли та, ство ри ли су се усло ви за ре а ли за ци ју ових про је ка та под окри љем Му со ли ни је ве ита ли је.
ка ко кон ста ту је исто ри чар и ака де мик ди ми три је Бог да но вић, пи сац не за о би лазне и у оно вре ме, на по ли тич кој осно ви, на па да не књи ге о ко со ву ко ја је осам де сетих го ди на про шлог ве ка до ве ла у пи та ње мно ге од до та да шњих око шта лих, иде оло шки на мет ну тих, ше ма ка да су у пи тању срп ско ал бан ски од но си на ко со ву и Ме то хи ји, ал бан ска на ци о нал на ма њи на у кра ље ви ни сХс а за тим и кра ље ви ни Југо сла ви ји ни је би ла у прав ном сми слу неза шти ће на. пот пи си ва њем ме ђу на род ног уго во ра у сен Жер ме ну 1919. го ди не краље ви на ср ба, Хр ва та и сло ве на ца оба веза ла се „да ће свим при пад ни ци ма на ци онал них ма њи на на сво јој те ри то ри ји обезбе ди ти сва гра ђан ска и по ли тич ка пра ва, нај ши ру сло бо ду ис по ве да ња ве ре, као и да ће им обез бе ди ти на ста ву на њи хо вом ма тер њем је зи ку у основ ним шко ла ма“ (слич не ме ђу на род не оба ве зе ср би ја је пре у зи ма ла још од Бер лин ског кон гре са 1878. го ди не ка да је при зна та ње на не зави сност). у вре ме ка да за пад не си ле, као што су Фран цу ска и ита ли ја, ни су сма трале за сход но да пре у зму слич не оба ве зе, пре ма ре чи ма исто ри ча ра Бра ни сла ва Гли го ри је ви ћа, ова чи ње ни ца пред ста вља зна ча јан по да так. по ку шај Ха са на пришти не, пред сед ни ка ко сов ског ко ми те та, да ин тер на ци о на ли зу је по ло жај ал ба на ца у др жа ви сХс ша љу ћи 1929. го ди не пе тици ју са ве ту дру штва на ро да за вр шио се, због нео сно ва но сти зах те ва, не у спе хом; док ње го ва пр ва пе ти ци ја из 1927. ни је ни узе та у раз ма тра ње.
ФашистичкаИталијаиАлбанциод мах по за вр шет ку пр вог свет ског ра
та и ства ра ња кра ље ви не ср ба, Хр ва та и
1/2010 l Двери српске l 107
сло ве на ца 1918. го ди не ита ли јан ска пропа ган да на ста вља да де лу је ме ђу ал банци ма на ко со ву и Ме то хи ји обе ћа ва ју ћи им ус по ста вља ње „ве ли ке ал ба ни је“. као ре зул тат ова квог ита ли јан ског ути ца ја већ 1919. го ди не до ла зи до по бу не у дрени ци ко ју пред во ди азем Беј та и су ко ба са вој ском и жан дар ме ри јом. пре ма павлу Џе ле то ви ћу ка чач ки по крет (ка чак: раз бој ник, од мет ник) ко ји се у то вре ме ма сов но ши ри на ко со ву и Ме то хи ји, наро чи то у дре ни ци, ни је у сво јој осно ви имао со ци јал ни (кла сни) ка рак тер и демо крат ски про грам, већ се те ме љио „на се па ра ти стич кој и по гла ви то ре ли ги о зној осно ви“. ка ча ци ни су на па да ли са мо војску и по ли ци ју не го су вр ши ли те рор и пре ма ста нов ни штву. у на па ду Ма ли со ра на Ју ник ал бан ски се ља ци су за јед но са вој ском пру жа ли от пор на па да чи ма, ма да је ал бан ско ста нов ни штво у ве ћи ни по држа ва ло и скри ва ло од мет ни ке. не ре довно ста ње на под ру чи ју ко со ва и Ме то хи је и Ма ке до ни је ко је су, по ред ср ба и Ма кедо на ца, на се ља ва ли ал бан ци, ре зул тат је ка чач ких те ро ри стич ких на па да ко ји онемо гу ћа ва ју нор ма ли зо ва ње но во на ста лих по ли тич ких и прав них окол но сти. ова кво ста ње тра ја ло је до 1924. го ди не.
објек тив ни раз ло зи за не за до вољ ство ал бан ске на ци о нал не ма њи не у том пе рио ду, мо гу се тра жи ти у гу бит ку дру штвених при ви ле ги ја ко је су ал бан ци као му
сли ман ско ста нов ни штво ужи ва ли у отоман ском цар ству, за тим у от по ри ма албан ске фе у дал не кла се (бе го ва) аграр ним ре фор ма ма ко је су има ле за циљ уки да ње оста та ка фе у дал них од но са на про сто ру ко со ва и Ме то хи је и Ма ке до ни је, као и по ку ша ју ко ло ни за ци је срп ског жи вља на тим про сто ри ма ко ју су по че ле да спро воде вла сти, у ци љу ус по ста вља ња, на си љем на ру ше не, ет нич ке рав но те же.
на кон кон сти ту и са ња ал бан ске др жа ве 1913. и ме ђу на род ном по твр дом ње них гра ни ца у на ред ном пе ри о ду а пре све га због осни ва ња кра ље ви не сХс, рас пр шиле су се на де за оства ри ва ње (ет нич ке) вели ке ал ба ни је. ова кво ста ње до ве шће до ства ра ња ал бан ске по ли тич ке еми гра ци је са ко со ва и Ме то хи је, ко јом ће се у пе ри оду из ме ђу два свет ска ра та вр ло успе шно ко ри сти ти фа ши стич ка ита ли ја. ита ли ја је од мах по сле пр вог свет ског ра та по че ла да оства ру је свој по ли тич ки ути цај у но воо сно ва ној ал ба ни ји, те же ћи да ову зе мљу пре тво ри у сво ју ко ло ни ју и мо сто бран за да љи про дор на Бал кан ско по лу о стр во и под ру чи је сре до зе мља. Глав на пре прека у пла но ви ма фа ши стич ке ита ли је би ла је кра ље ви на Ју го сла ви ја. уго во ри ма из 1926. и 1927. го ди не ита ли ја је ус пе ла да учвр сти сво је по зи ци је у ал ба ни ји а по кушај ал бан ског кра ља зо гуа да се три де сетих го ди на окре не са рад њи са та да шњом Ју го сла ви јом и от ка же уго во ре са ита ли
јом ре зул ти рао је оку па ци јом ал ба ни је апри ла 1939. го ди не. ал бан ска ре гу лар на вој ска, ко ја је би ла под кон тро лом ита лијан ских ин струк то ра, ни је пру жа ла от пор фа ши сти ма. из у зев ма њег от по ра ал банских па три о та, ита ли ја ни су без те шко ћа оку пи ра ли зе мљу. од мах по оку па ци ји зе мље осно ва на је фа ши стич ка пар ти ја ал ба ни је.
на че лу ал бан ске по ли тич ке еми граци је на ла зио се, већ спо ми ња ни, Ха сан при шти на ро ђен у ву чи тр ну, ко ји је своју по ли тич ку ак тив ност за по чео још за вре ме ото ман ске вла сти. то ком аустроу гар ске оку па ци је ср би је по стао је приста ли ца аустри ја на ца, опре де љу ју ћи се ка сни је за ита ли јан ску по моћ. при шти на је по сле дру гог до ла ска на власт ах ме да зо гуа 1925. го ди не по бе гао из ал ба ни је и об но вио у Бе чу рад тзв. ко сов ског ко мите та. ова ор га ни за ци ја, ко ја је фор ми ра на још 1913. го ди не тр пе ћи у ме ђу вре ме ну не ко ли ко ре ор га ни за ци ја, за ла га ла се за ства ра ње ве ли ке ал бан ске др жа ве, ко ја би об у хва та ла, осим ал ба ни је, и те ри тори ју ко со ва и Ме то хи је, де ло ве Ма ке дони је и ра шке обла сти. ко ми тет се обра ћао, за пра во, свим му сли ма ни ма ка ко ал банци ма та ко и тур ци ма и му сли ман ском станов ни штву сло вен ског по ре кла на просто ру кра ље ви не сХс, по ку ша ва ју ћи да их по ли тич ки об је ди ни на вер ској осно ви. у ра ду ко сов ског ко ми те та мо гу ће је пре по
СР
ПС
КА
БО
РБ
А
Владимир Вељковић
Про је кат Ве ли ке Ал ба ни је у по ли ти ци фа ши стич ких си ла1918. го ди не ита ли јан ска про па ган да на ста вља да де лу је ме ђу Ал бан ци ма на Ко со ву и Ме то хи ји обе ћа ва ју ћи им ус по ста вља ње „Ве ли ке Ал ба ни је“. Као ре зул тат ова квог ита ли јан ског ути ца ја већ 1919. го ди не до ла зи до по бу не у Дре ни ци ко ју пред во ди Азем Беј та и су ко ба са вој ском и жан дар ме ри јом
108 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
зна ти по ли тич ка схва та ња пр ве при зренске ли ге. пре ма на ло гу Му со ли ни ја Ха сан при шти на је по слао пе ти ци је дру штву наро да о на вод ној угро же но сти ал бан ског ста нов ни штва у кра ље ви ни сХс. ко сов ски ко ми тет са ра ђи вао је са уста шким и ма кедон ским те ро ри сти ма као и са ка ча ци ма. не ко ли ко сто ти на при пад ни ка ове ор гани за ци је до ћи ће на ко со во и Ме то хи ју одмах по ита ли јан ској оку па ци ји 1941. го дине, укљу чу ју ћи се у ад ми ни стра тив нополи тич ки апа рат тзв. ве ли ке ал ба ни је.
по ли тич ки пред став ник ал ба на ца у кра ље ви ни ср ба, Хр ва та и сло ве на ца би ла је стран ка Џе ми јет (Је дин ство). ова стран ка, ко ја је оку пља ла пред став ни ке ал бан скотур ске дру штве не ели те (де лимич но и му сли ма не сло вен ског по ре кла) јав но је де ло ва ла из ме ђу 1919. и 1925. годи не ка да се рас па ла на два де ла. Џе мијет је са ра ђи вао са ко сов ским ко ми те том и стра ним оба ве штај ним слу жба ма пре све га ита ли јан ским. по ли тич ки иде ал ове стран ке био је ства ра ње ве ли ке ал ба ни је. та да шња власт то ле ри са ла је рад Џе ми јета, иако су во ђе стран ке во ди ле дво лич ну по ли ти ку ко ри сте ћи по вла сти це во де ћег по ли тич ког сло ја у кра ље ви ни сХс а са дру ге стра не ра де ћи про тив те исте др жаве. на ста вља ју ћи сво ју ак тив ност и по сле фор мал ног рас па да стран ке, чла но ви ове ор га ни за ци је, пред во ђе ни не ка да шњим пред сед ни ком Фе рат бег дра гом, за у зе ће ви со ке по ло жа је у фа ши стич ком ве ли коал бан ском про јек ту.
тај на ор га ни за ци ја Бе са фор ми ра на је 1935. го ди не на Бе о град ском уни вер зи тету. ор га ни за ци ја је фор ми ра на од стра не сту де на та ал бан ске на ци о нал но сти, одржа ва ла је ве зе са вла дом у ти ра ни а за тим и са ита ли јан ским тај ним слу жба ма по сле оку па ци је ал ба ни је. ор га ни за ци ја је са купља ла по дат ке са те ре на и има ла за да так да у слу ча ју кри зе за поч не ди вер зант ска деј ства про тив Ју го сла ви је. Бе са ће се као ор га ни за ци ја рас па сти 1941. го ди не али су ње ни чла но ви на ста ви ли сво ју ак тивност за вре ме оку па ци је. ис по ста ва немач ког аб ве ра на ко со ву и Ме то хи ји би ла је ор га ни за ци ја Мер ха мет (Ми лост), основа на у ко сов ској Ми тро ви ци 1936. на че лу са Џа фе ром де вом. под из го во ром ху мани тар ног ра да, ор га ни за ци ја се ба ви ла сепа ра ти стич ком по ли ти ком и спро во ди ла оба ве штај ну ак тив ност.
Времеокупације1941–1944Фа ши стич ка агре си ја на кра ље ви ну
Ју го сла ви ју за по че ла је прак тич но ју на 1939. го ди не те ро ри стич ким ак ци ја ма алба на ца са те ри то ри је ал ба ни је, ор га низо ва них од стра не ита ли ја на. Бр зи слом Ју го сла ви је од стра не фа ши стич ких си ла у пр вој по ло ви ни апри ла 1941. ме ђу албан ским на ро дом на ко со ву и Ме то хи ји
до че кан је са не скри ве ним одо бра ва њем. ал бан ци су оку па тор ске тру пе до че ка ли као сво је осло бо ди о це, док су у по ли тичком сми слу у то ме су ви де ли вра ћа ње на ста ње пре 1912. го ди не. ал бан ци се ни када ни су би ли по ми ри ли са ства ра њем краље ви не Ју го сла ви је и ни су се ни по че му сма тра ли оба ве зни пре ма тој др жа ви. све што су они са ња ли би ло је то да се при по је ал ба ни ји. њи хо во не за до вољ ство пот пуно се укла па ло у по ли ти ку фа ши стич ких зе ма ља да ко ри сте на ци о нал не ма њи не као де ста би ли зу ју ће еле мен те у оним држа ва ма ко је су на ме ра ва ли да осво је.
сле де ћи сво је осва јач ке ин те ре се трећи рајх и Му со ли ни је ва ита ли ја су по дели ли те ри то ри ју оку пи ра не Ју го сла ви је. та ко зва на „ве ли ка ал ба ни ја“ ство ре на је за ла га њем ита ли ја на ав гу ста 1941. припа ја њем те ри то ри ја цр не Го ре, ко со ва и Ме то хи је, Ма ке до ни је и де ло ва Грч ке ал бан ској ма ри о нет ској др жа ви. у цр ној Го ри при по је не су те ри то ри је – ул цињ са око ли ном, де ло ви под го рич ког, ан дрије вич ког и бе ран ског сре за. ве ли ки део ко со ва и Ме то хи је је при пао „ве ли кој алба ни ји“ осим по ду јев ског, ву чи трн ског и ко сов ско ми тро вач ког сре за ко ји су до деље ни не мач кој оку па ци о ној зо ни. де ло ве гњи лан ског и уро ше вач ког сре за до би ли су Бу га ри. за пад на Ма ке до ни ја анек ти рана је од стра не ита ли ја на и та ко ђе ушла у са став ве ли ке ал ба ни је.
иако су до би ли огром ну те ри то ри ју албан ски по ли ти ча ри ни су би ли за до вољни и те жи ли су при до би ти и оне де ло ве ко ји су при па да ли нем ци ма на ко со ву и Ме то хи ји. Му ста фа кру ја пред сед ник ма ри о нет ске ал ба ни је из ја вио је у ри му ма ја 1941. ка ко ће си ле осо ви не обез беди ти ал бан ском на ро ду нај ши ре ет нич ке гра ни це а да ће ал бан ци за уз врат оста ти у „не раз двој ној за јед ни ци са фа ши стичком ита ли јом. у књи зи ри мо ка то лич ког све ште ни ка Ма ри на сир да ни ја „ал ба ни ја и ал бан ци“ зах те ва ло се да „ет нич ка алба ни ја об у хва та че ти ри бив ша тур ска вила је та ја њин ски, ска дар ски, би тољ ски и ко сов ски“ и по ру чи ва ло ка ко се ве ли ка ал ба ни ја мо же ство ри ти је ди но во љом Хи тле ра и Му со ли ни ја.
циљ ал бан ске по ли ти ке на нај ви шем ни воу би ло је ет нич ки чи сто ко со во и Мето хи ја. за ту сво ју по ли ти ку они су до би ли и одо бре ње не мач ких зва нич ни ка. пр ву из ја ву у том ду ху дао је ге не рал ебер харт у ко сов ској Ми тро ви ци. он је из ја вио ка ко се до ла ском не ма ца ср би ста вља ју ван зако на. на са стан ку са ал бан ским пр ва ци ма са це лог ко со ва и Ме то хи је 21. апри ла у ко сов ској Ми тро ви ци нем ци су се пи смено оба ве за ли да ће по др жа ва ти исе ља вање ср ба са ко сме та. за хва љу ју ћи те ро ру и за стра ши ва њу по че ло је ма сов но исе љава ње срп ског ста нов ни штва у ср би ју и цр
ну Го ру. до апри ла 1942. на ју гу оку пи ра не ср би је на шло се око 60.000 из бе гли ца.
Број исе ље ни ка са ко со ва и Ме то хи је те шко је утвр ди ти пре ци зно, а про це не се кре ћу из ме ђу 40.000 до 100.000 ли ца на води у члан ку из 2001. го ди не Ђор ђе Бо розан. из ита ли јан ске оку па ци о не зо не, по не ким по да ци ма, од ма ја 1941. до апри ла 1944. исе ље но је пре ко 40.000 осо ба. немач ке вој не вла сти у при шти ни до би ле су 1944. го ди не 30.000 зах те ва за исе љава ње. са бу гар ског оку па ци о ног под руч ја сма тра се да је про те ра но око 25.000 ср ба. из ско пља ко је се та ко ђе на ла зи ло под Буга ри ма про те ра но је око 45.000 љу ди српске на ци о нал но сти. ве ли ки број из бе глица при чи ња вао је те шко ће ита ли јан ским и не мач ким оку па ци о ним вла сти ма али то ипак не ће ути ца ти на за у ста вља ње ег зоду са ср ба са тог под ру чи ја.
по ред ор га ни зо ва ња др жав не ад мини стра ци је „ве ли ке ал ба ни је“ на ко со ву и Ме то хи ји на том под руч ју де ло ва ло је и ви ше ал бан ских на ци о на ли стич ких и про фа ши стич ких ор га ни за ци ја: ко сов ски ко ми тет, ал бан ски на род ни са вез, Фа шистич ка пар ти ја ал ба ни је, Ба ли ком ба тар – ншдк – Бе са – Бе ла ком ба тар, ле ги ти митет, ре ден ти сти и дру га при зрен ска ли га.
кри тич на си ту а ци ја за ве ли ко ал бан ске по ли ти ча ре на ста је по ка пи ту ла ци ји итали је 8. сеп тем бра 1943. Би ло је очи гледно да се си ту а ци ја у евро пи не од ви ја по њи хо вим же ља ма и пла но ви ма. ис тра јава ју ћи и да ље у сво јој ве ли ко ал бан ској по ли ти ци они ства ра ју, под па тро на том не ма ца, тзв. дру гу при зрен ску ли гу (за мишље на као вер ски по крет му сли ма на). ова ор га ни за ци ја фор ми ра на је на скуп шти ни ко ја се одр жа ла сеп тем бра 1943. го ди не у при зре ну. нај у ти цај ни ју уло гу у фор ми рању ли ге имао је Џа фер де ва. циљ ли ге било је „ус по ста вља ње и кон сти ту и са ње ’вели ке ал ба ни је’ под окри љем тре ћег рај ха“. дру га при зрен ска ли га слу жи ла је у пр вом ре ду не мач ким ин те ре си ма и у ње ном фор ми ра њу кључ ну уло гу су од и гра ле не мач ке тај не слу жбе. циљ не ма ца био је да по ка жу да су они осло бо ди о ци ал банског на ро да од ита ли ја на и да ће ус пе ти да очу ва ју ја дран ске оба ле од ис кр ца ва ња ан гло а ме ри ка на ца. на ци о нал на скуп штина ал ба ни је са зва на је 18. ок то бра, а то га да на иза бра но је и на ме сни штво. дру га при зрен ска ли га је пред ста вља ла јед ну сло же ну и раз гра на ту ор га ни за ци ју са број ним сек то ри ма, ко ми те ти ма, те ли ма на свим ни во и ма од цен трал ног ко ми те та до се о ских ста ре ши на и вој них је ди ни ца.
по сле ка пи ту ла ци је фа ши стич ке ита лије на анек ти ра ном де лу ко со ва и Ме то хи је об но вље ни су ал бан ска вој ска и до бро вољач ка ми ли ци ја, а ство ре ни су ко сов ски пук, сс ди ви зи ја скен дер бег и вој не је дини це дру ге при зрен ске ли ге. по сто ја ле су и фор ма ци је као што су по моћ на и за штит
1/2010 l Двери српске l 109
на по ли ци ја ко је су та ко ђе уче ство ва ле у бор ба ма. у ре до ве за штит не по ли ци је ступи ло је нај ви ше љу ди у про ле ће 1944. док се је дан број мла ђих ал ба на ца бо рио и у са ста ву не мач ке ди ви зи је Бран ден бург. од свих ор га ни за ци ја Ба ли ком ба тар је ме ђу ал бан ским ста нов ни штвом у дру гој по ло ви ни 1944, имао нај ве ћи ути цај проис те као из схва та ња да иза ње га сто је запад ни са ве зни ци и да су ба ли сти је ди ни спо соб ни да са чу ва ју про ши ре не гра ни це „ве ли ке ал ба ни је“. за то је Ба ли ком ба тар по стао сто жер око ко га су се оку пи ле анти срп ске и ве ли ко ал бан ске сна ге. иако су ал бан ски по ли ти ча ри и да ље сма тра ли на ци сте за осло бо ди о це они су се у исто вре ме пре о бра жа ва ли и у ва тре не по борни ке за пад них са ве зни ка.
ка да се има у ви ду да је је ди ни стварни циљ ал ба на ца би ло ства ра ње „ве лике ал ба ни је“ ова кви пре о бра жа ји ни су из не на ђу ју ћи. сва ко ко би на не ки на чин
га ран то вао оства ре ње њи хо вог ци ља мо гао је да ра чу на на њи хо ву при вр же ност. на су прот то ме, ка да су ита ли ја ни ка пи ту ли ра ли ал бан ци их ви ше ни су сма трали сво јим са ве зни ци ма. због ма сов не по др шке ал ба на ца оку па то ру на про сто ру ко со ва и Мето хи је ни је би ло мо гу ће ор га ни зо ва ти би ло какву бор бу про тив ита лија на или не ма ца.
ви де ћи да се рат одви ја на ште ту не ма ца ал бан ци су вр ши ли грозни ча ве при пре ме ка ко би се оспо со би ли за одбра ну гра ни ца „ве ли ке ал ба ни је“.
нем ци су ла ко и брзо уз по моћ дру ге призрен ске ли ге Џа фе ра деве ус пе ли да мо би ли шу ал бан ски жи ваљ на косо ву и Ме то хи ји ко ји се ма сов но ода звао убе ђен да се бо ри за сво је на цио нал не ин те ре се. по сле окон ча ња ни шке опе раци је, сна ге новЈ, за јен до са је ди ни ца ма дру ге бугар ске ар ми је, упу ти ле су се ка те ри то ри ји косо ва и Ме то хи је. на још оку пи ра ну те ри то ри ју тре ба ло је про дре ти из не ко ли ко пра ва ца са ис то ка и јед ним по моћним прав цем са за па да. основ ни циљ опе ра ци је био је пре се ца ње ко му
ни ка ци ја ко ји ма се по вла чи ла не мач ка гру па ар ми ја е и исто вре ме но осло ба ђање то га де ла зе мље. Глав ни не мач коба листич ки фронт про те зао се ис точ ним де лом ко со ва од ка ча нич ке кли су ре до ко па о ника. Глав не не мач ке сна ге на ла зи ле су се у ре о ни ма по ду је ва и Гњи ла на. из ме ђу немач ких тру па и на њи хо вим кри ли ма на лази ли су се ба ли стич ки од ре ди.
ли га је ор га ни зо ва ла че ти ри зо не за одбра ну. пр ва зо на је об у хва та ла ка ра даг пре ма Ма ке до ни ји и ср би ји, укљу чу ју ћи и Го лак пре ма Ја бла ни ци. дру га зо на обу хва та ла је под нож је ша ре од те то ва до стру ге. тре ћа зо на об у хва та ла је дре ни цу и део Ме то хи је пре ма цр ној Го ри. че твр та зо на пре ма ко па о ни ку (ша ља и Бај го ра) и ибар ској до ли ни. за да так и план ба ли ста био је да се одр же до мар та 1945. ка да је тре ба ло да им стиг не по моћ из не мач ке. Џа фер де ва по ку шао је да оства ри кон такте и са ен гле зи ма у Грч кој и ита ли ји али у
то ме ни је ус пео. у осло бо ђе њу ко со ва и Ме то хи је ју го сло вен ске и бу гар ске сна ге има ле су се су ко би ти са пр вом, тре ћом и че твр том зо ном ал бан ске (ба ли стич ке) од бра не. опе ра ци је за осло бо ђе ње косо ва и Ме то хи је тра ја ле су од 23. ок то бра до 25. но вем бра 1944. го ди не и у том пери о ду не мач коба ли стич ки фронт је разби јен. Ђа ко ви ца је осло бо ђе на од не ма ца и ба ли ста 9. но вем бра, а за тим при зрен и пећ. осло бо ђе њем ис то ка 17. но вем бра за вр ше но је осло бо ђе ње Ме то хи је. за хваљу ју ћи из да шној по мо ћи ба ли ста не мач ке је ди ни це се по вла че са це лог про сто ра ко со ва и Ме то хи је у ре ду и под бор бом.
ВеликаАлбанија-фашистичкатворевина
на кон фрон тал ног сло ма ал бан ских се па ра ти стич ких сна га у је сен 1944. за почи ње ге рил ска ва за њи хо ве бор бе. ова (ста ра) так ти ка за да ће но вој ко му ни стичкој вла сти ве ли ке гла во бо ље, на ро чи то по бу на у дре ни ци. ве ће бор бе на ко сову и Ме то хи ји тра ја ће до фе бру а ра 1945. док ће по след ње ба ли стич ке гру пе би ти ли кви ди ра не тек 1952. го ди не. у два навра та ба ли сти ће озбиљ но угро зи ти и гра до ве, као у из не над ним на па ди ма на Гњи ла не и уро ше вац. за гу ше ње ове побу не би ће ан га жо ва но 40.000 при пад ника новЈ, ма хом ср ба.
ве ли ка ал ба ни ја ство ре на у усло ви ма дру гог свет ског ра та би ла је par exe lance фа ши стич ка тво ре ви на, пред ста вљају ћи „мо дел др жа ве“ но вог на ци стич ког по рет ка у евро пи – под вла чи исто ри чар Ђор ђе Бо ро зан.
на жа лост, и по ред ма сов ног уче шћа ал бан ског на ро да у ра зним ор га ни за ција ма ко је су са ра ђи ва ле са оку па то ром и бо ри ле за ства ра ње, одр жа ва ње и одбра ну про јек та ве ли ке ал ба ни је, ова се ак тив ност ме ђу но вом ко му ни стич ком но мен кла ту ром на ко со ву и Ју го сла вији ни је ни по ми ња ла. па вле Џе ле то вић у за кључ ку сво је књи ге Ба ли стич ки покрет 1939–1952, ве ли: „у по сле рат ном пери о ду на ро чи то до пе де се тих го ди на на ко со ву и Ме то хи ји ни је би ло ни јед ног и ни ка квог са стан ка или пак јав ног ску па а да ни је по ме ну та срп ска бур жо а зи ја и чет ни ци. ове две ре чи су од свих би ле нај о ми ље ни је пар тиј ским ак ти ви сти ма и ру ко во ди о ци ма. то су чи ни ка ко цр ногор ци та ко и ср би и шип та ри.
ср би и цр но гор ци су са мо у рет ким слу ча је ви ма по ми ња ли ба ли сте очеку ју ћи да ће то ура ди ти шип тар ски руко во ди о ци, али они то ни су чи ни ли.(...) за ова кво по на ша ње има ли су по др шку из ре пу блич ког срп ског ру ко вод ства из Бе о гра да, као и са ве зних фо ру ма...’’
вре ме по ли ти зо ва не исто ри је би ло је тек по че ло.
Шиптарска карта Велике Албаније
110 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
У то ку април ског ра та 1941. и не посред но по што се тај рат за вр шио по сле два на е сто днев ног тра ја ња,
Ју го сла ви ја је осво је на од стра не сво јих до ју че ра шњих са ве зни ка: не мач ке, ита лије, Ма ђар ске и Бу гар ске. осва ја чи су за тим по је ди не де ло ве Ју го сла ви је про тив прав но при по ји ли сво јим др жа ва ма, не ке де ло ве су оку пи ра ли, док је, још у то ку ра та (10. апри ла) на те ри то ри ји Хр ват ске, сла вони је, сре ма, Бо сне и Хер це го ви не и де ла дал ма ци је, ство ре на не за ви сна др жа ва Хр ват ска (ндХ) ко ја је, не ко ли ко не де ља ка сни је (18. ма ја) по ста ла про тек то рат фа ши стич ке ита ли је.
не мач ка је у ко рист аустриј ских провин ци ја анек ти ра ла се вер ну сло ве ни ју, за тим је оку пи ра ла ср би ју у оним гра ница ма ко је је она има ла уочи бал кан ских ра то ва с тим што су јој, не што ка сни је, при до да ли Ба нат и, због треп че, ко совску Ми тро ви цу са ши ром око ли ном. итали ја је анек ти ра ла део сло ве ни је — Љубљан ску област и ско ро це лу оба лу ју жно од са ве — Бо ку ко тор ску, Хр ват ско примор је, дал ма ци ју од за дра до спли та, као и остр ва, сем Хва ра, Бра ча и па га. уз то, ита ли ја је узе ла ве ли ки део Гор ског кота ра, док је де ло ве за пад не Ма ке до ни је, ко со ва и Ме то хи је, као и де ло ве ис точ не и ју го и сточ не цр не Го ре при по ји ла „вели кој ал ба ни ји“. у пре о ста лим де ло ви ма цр не Го ре ита ли ја је ус по ста ви ла оку патор ску власт и по ве ри ла је свом ци вил
ном ко ме са ру. Ма ђа ри су анек ти ра ли пре ко мур је, Ме ђу мур је, Ба ра њу и Бач ку, док су Бу га ри узе ли ско ро чи та ву Ма кедо ни ју, ма њи део ко со ва и не ко ли ко срезо ва ју го и сточ не ср би је.
Неовиснацрногорскадржаваистог да на ка да је ство ре на не за ви сна
др жа ва Хр ват ска (зна чи док је још тра јао тзв. април ски рат) цр но гор ски сту ден ти у за гре бу, оку пље ни у клу бу ака дем ске омла ди не „његош“, на пи са ли су „про глас“ ко ји су су тра дан, 11. апри ла 1941. го ди не, об ја ви ли у уста шком ли сту Хрватскинарод под на сло вом Црногорцитраженеовиснудржаву. у про гла су се ка же: „да би се олак шао по ло жај цр но гор ског на ро да у овим суд бо но сним и хи сто риј ским трену ци ма и да би му се омо гу ћи ло да до кра ја ски не са свог вра та роп ски ја рам ко ји му је био на мет нут 1916. го ди не присил ним при па ја њем ср би ји од стра не вла сти тих са ве зни ка, при вре ме ни ак цио ни од бор цр но го ра ца у за гре бу, главном гра ду сло бод не Хр ват ске др жа ве, апе ли ра овим на са ве знич ке при ја тељске вој ске њемачке и ита ли је да се при за по си је да њу цр но гор ског др жав ног тери то ри ја по на ша ју као да су у при ја тељској зе мљи и да са за ро бље ним цр ногор ци ма по сту па ју као са при пад ни ци ма при ја те ли ског на ро да те да им што при је омо гу ће по вра так у до мо ви ну. Мо ли мо
при ја тељ ске и са ве знич ке ра дио ста ни це да овом апе лу да ду што ве ћи пу бли ци тет и да га у ви ше на вра та по но ве. Жи вје ла сло бод на др жа ва цр на Го ра! Жи вио во ђа цр но гор ског на ро да др се ку ла дри је вић: Жи вје ла сло бод на др жа ва Хр ват ска! Живје ли на ши моћ ни са ве зни ци“.
овај про глас је сро чио и дао да се об јави са вић Мар ко вић ште ди мли ја, не мачки агент и је дан од иде о ло га уста шког по кре та. ура дио је то у са гла сно сти са др се ку лом др ље ви ћем, по сла ни ком Хрват ске се љач ке стран ке, ко ји је „до ле тео“ из зе му на, где је жи вео, у за греб чим је про гла ше на ндХ. о то ме је у Хрватскомнароду, од 13. апри ла 1941. го ди не, об јавље на сле де ћа вест: „Ју чер је у за гре бу до пу то вао во ђа цр но гор ског осло бо дилач ког на род ног по кре та г. се ку ла др љевић, бив ши ми ни стар и на род ни по сланик. ка ко је по зна то он је пре ко 20 го ди на у нај тје шњој су рад њи с Хр ва ти ма во дио оштру бор бу про тив ср би јан ске хе ге мони је и дик та ту ре, тра же ћи за сво ју по тлаче ну до мо ви ну сло бо ду и не за ви сност. са да је до шао мо ме нат ка да ће се мо ћи оства ри ти те жње и пра ва цр но го ра ца ко ји на че лу са сво јим во ђом дром др љеви ћем тра же нео ви сну др жа ву цр ну Го ру. у за гре бу се већ при сту пи ио фор ми ра њу при вре ме ног од бо ра за осло бо ђе ње црне Го ре, на че лу ко јег ће ста ја ти др др љевић са сво јим нај бли жим су рад ни ци ма.”
СР
ПС
КА
БО
РБ
А
Растислав В. Петровић
Црногорство Секуле ДрљевићаУ Ти ра ни осно ва ни Од бор за осло бо ђе ње Цр не Го ре по слао је Ду чеу (Бе ни ту Му со ли ни ју) бр зо јав ку у ко јој се мо ли за осло бо ђе ње сво је од Ср ба не за слу же но под јар ми је не бра ће. Цр но гор ци, на ста вља се у бр зо ја ву, ко ји су по но сан вој нич ки на род, ко ји је сво јом кр вљу ис пи сао слав не стра ни це бал кан ске по ви је сти, мно го су го ди на под но си ли срп ски ја рам ко ји им је на мет нуо под ли вер сај ски уго вор.
1/2010 l Двери српске l 111
цр но гор ски еми гран ти у ал ба ни ји, при ста ли це кра ља ни ко ле, чим је по чео април ски рат, фор ми ра ли су у ти ра ни од бор, ко ји је, ка ко пи ше у Хрватскомнароду од 16. трав ња (апри ла) 1941. годи не, под на сло вом Одбор Црногорацаиз Тиране, из дао сле де ће оба ве ште ње: „у ти ра ни осно ва ни од бор за осло бође ње цр не Го ре по слао је ду чеу (БенитуМусолинију) бр зо јав ку у ко јој се мо ли за осло бо ђе ње сво је од ср ба не за служе но под јар ми је не бра ће. цр но гор ци, на ста вља се у бр зо ја ву, ко ји су по но сан вој нич ки на род, ко ји је сво јом кр вљу ис пи сао слав не стра ни це бал кан ске по ви је сти, мно го су го ди на под но си ли срп ски ја рам ко ји им је на мет нуо под ли вер сај ски уго вор. са да ка да је њи хо вим дје лом и дје лом Фи ре ра сва нуо дан слобо де за ову ис па ће ну бал кан ску зе мљу, же ле цр но гор ци из ра зи ти да цр ној Го ри у но вом по рет ку Бал кан ског по лу о то ка при па да оно мје сто ко је за слу жу је сво јом тра ди ци јом на те ме љу слав них до га ђа ја кроз вје ко ве.”
Дрљевићиусташе
у пр вом бро ју Гласа Црногорца од 18. ма ја 1941. об ја вље на је сли ка Бе ни та Мусо ли ни ја и чла нак: пра зник Ђур ђев дан про сла вљен пр ви пут по сли је 22 го ди не на це ти њу, у ко јем је на пи са но: „цр кве на це ре мо ни ја, та ко дра га сви је ма цр ногор ци ма, узе ла је из не на да по ли тич ки ка рак тер и пре тво ри ла се у па три от ску ма ни фе ста ци ју због осло бо ђе ња од срби јан ске ти ра ни је и бе о град ске хе ге мони је за хва љу ју ћи по бје до но сном ита лијан ском оруж ју и фа ши стич кој ита ли ји.”
у истом ли сту (бр. 5, 20. ју ни 1941) обја вљен је чла нак Судбинацрногорскогнарода у ко јем, по ред оста лог, пи ше: „нај важни ји до га ђај је сте вас кр сну ће Хр ват ске др жа ве по сли је де сет вје ко ва за хва љу јући по глав ни ку ан ту па ве ли ћу“.
у то ку ра та се ку ла дри је вић је свестра но са ра ђи вао са „ми ни стром смр ти“ ан дри јом ар ту ко ви ћем. па да ли су је дан дру гом у за гр љај пред на ро дом ка да би га др ље вић до че ки вао на же ле знич кој ста ни ци у зе му ну. па ве лић га је сма трао сво јим ода ним при ја те љем и са рад ни ком — глав ном узда ни цом од ко јег је оче кивао да ће му цр ну Го ру да ти на по клон као „нео ви сну др жа ву“ у ко јој би имао по у зда ног са ве зни ка. из тих раз ло га му је, кад год би до шао у за греб, обез бе ђивао сме штај у са на то ри ју му у зе лен га ју и апарт ма не на ту шкан цу, у са мо бо ру и под су се ду. 0 њи хо вој са рад њи и њи ховим на ме ра ма ис црп но нас мо же оба вести ти сле де ћи из ве штај не мач ке слу жбе без бед но сти у ко јем се ка же: „Бе о град, 29. II 1944. го ди не. др ље ви ћа је по звао па
ве лић из зе му на да до ђе у за греб у ’специ јал ну ауди ен ци ју’ 18. II 1944. др ље вић се ода звао по зи ву. са зна је се: ’да је том при ли ком па ве лић из ра зио же љу да дрље вић свој рад у по гле ду цр не Го ре по јача, да свом сна гом про па ги ра са мо сталност те зе мље да би оне мо гу ћио на ме ре срп ске вла де да ср би ји при кљу чи цр ну Го ру. др ље вић је обе ћао по глав ни ку да ће учи ни ти све што је у ње го вој мо ћи да оси гу ра са мо стал ност цр не Го ре и да ће у ве зи са тим по че ти са још ја чом кам пањом про тив ср ба и њи хо вих ин те ре са. у ту свр ху, жу ри се др др ље вић да из да јед ну књи гу упе ре ну про тив ср ба ко ја ће но си ти на слов КосуСрби. књи га ће ускоро иза ћи и штам па ће се у 5.000 при ме рака, де ли мич но на ћи ри ли ци за цр ну Го ру, а пре о ста ли део ла ти ни цом ра ди од го вара ју ће про па ган де у Хр ват ској“.
по сле ка пи ту ла ци је ита ли је, др ље вић се по на дао да ће уз по моћ не ма ца оствари ти свој сан ус по ста вља њем „нео ви сне др жа ве цр не Го ре“. Ме ђу тим, нем ци су би ли ве ћи про тив ни ци се ку ле др ље вића не го але сан дро пир цио Би ро ли и њего ва вла да. Хер ман ној ба хер, ми ни стар рај ха за Ју го и сток, је дан од нај бо љих по зна ва ла ца при ли ка у ју го сло вен ским зе мља ма, на пи сао је на јед ном из ве штају: „др ље вић је ло пов. с пр ва пла ћен од ита ли ја на и на пу штен, он да је до ба чен уста ша ма и да нас још пла ћен од Хр ва та... хрватскакурваплаћенотуда“ и да је оно што он пи ше о на ро ду у цр ној Го ри, о тамо шњој ве ри и др жа ви, као и о ње го вој на вод ној по пу лар но сти код на ро да најве ћа лаж“. /.../
Изродчовечанства
о атен та ту на Хи тле ра др др ље вић каже: „зар је мо гу ће да се у не мач кој вој сци, у чи ју сла ву гле да ју са за ви шћу нај ве ћи ју на ци сви ју сто ље ћа, на шло та квих ча
сника, ко ји су се од лу чи ли и то са мо ра ди за до би ја ња др жав на вла сти, на из вр шење зло чи на...
да зло чин у за вје ри бу де бес при мјер но те жак, чи ни ври је ме у ко ме је по ку ша но умор ство Фи ре ра и по сље ди це, ко је су по вла сти том при зна њу са у че сни ци у зло чину пред ви ђа ли и би ли спрем ни да за њих при ме од го вор ност. Би ли су спрем ни да гор да вој ска ве ли ког рај ха са хра ни сла ву сво јих по бје до но сних бар ја ка у бла то капи ту ла ци је пред на јам ни ци ма свјет ско га жи дов ства. Би ли су спрем ни да на род од сто ти ну ми ли јо на пре тво ре у европ ске црн це, чи јим би се бес плат нун зно јем умно жа вао жи дов ски ка пи та ли зам нај мање за јед но сто ље ће.”
у ан ке ти спе ци јал не ко ми си је у зе му ну, до ста вље ној зе маљ ској ко ми си ји за утврђи ва ње зло чи на оку па то ра и њи хо вих по ма га ча у вој во ди ни, о се ку ли др ље вићу пи ше: „за ње га се сло бод но мо же ре ћи да је у уста шком ло го ру у зе му ну играо уло гу јед ног Ге бел са... по на ро чи тој одред би па ве ли ће вој ужи вао је спе ци јал ну и на ро чи ту за шти ту ов да шње по ли ци је. Јед ном при ли ком је до че као на ста ни ци др ар ту ко ви ћа и са њим се из љу био. Био је у сва ком по гле ду и из род сво га на ро да и из род чо ве чан ства“.
и на кра ју, ка да је реч о се ку ли дрље ви ћу, са оп шти мо и то, ра ди оних дана шњих цр но го ра ца, ње го вих исто мишље ни ка по том пи та њу, да је он у сво јим ра до ви ма у то ку ра та упор но до ка зи вао и ита ли ја ни ма и нем ци ма и уста ша ма да цр но гор ци ни су ср би не го по том ци старих или ра ко ји су по сво јим ра сним особи на ма нај бли жи ал бан ци ма.
Рас ти слав В. Пе тро вић, „Цр но гор ске уста ше“, ИШ „Струч на књи га“,
Бе о град, 1998, стр. 11 - 22
УсвојимрадовимаутокуратаСекулаДрљевићјеупорнодоказиваоиИталијанимаиНемцимаиусташамадаЦрногорцинисуСрбинегопотомцистарихИлиракојисупосвојимраснимособинаманајближиАлбанцима
112 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
По пут древ не ажда је ко ју све ти Ге орги је из но ва и из но ва про ба да сво јим ко пљем, али ко ја се увек из но ва уз ди же
са дна је зе ра – нај при хва ће ни ји „си но ним зла“ на шег до ба, фа ши зам је не сум њи во по стао „ар хе тип ски“ тер мин, чи ни се – потпу но не за слу же но.
већ 1944 го ди не ор вел ука зу је на потпу ну обе сми шље ност овог тер ми на, ко ји се у ме ди ји ма већ уве ли ко ко ри стио за жи го са ње и по ста вља ње на стуб сра ма пот пу но кон тра дик тор них по ја ва.1 карл по пер је „род но ме сто“ то та ли та ри зма од ре дио већ код пла то на и у „исто ри ци
1 „...реч фа ши зам је да нас го то во пот пу но бе смисле на. у раз го во ру се она на рав но ко ри сти још ви ше не го у штам пи. та ко, до са да сам чуо да фа ши стич ким на зи ва ју фар ме ре, тр гов це, со ци јал не кре ди те, на ређе ња вој них ста ре ши на, лов на ли си це, бор бе би ко ва, ко ми те те из 1922 и 1941, ки плин га, Ма хат му Ган ди ја, чангкај ше ка, хо мо сек су а ли зам, при сли је ве еми си је, омла дин ска од ма ра ли шта, астро ло ги ју, же не, псе и ко зна шта дру го.“; Ge or ge Or well: ‘What is Fa scism?’, Tri bune, GB, Lon don. 1944.
зму,“2 идеј ном си сте му ко ји је (по његовом мишљењу) у осно ви свих то та ли тар них иде о ло ги ја са вре ме ног до ба.3 ко нач на „заслу га“ за хи пер тро фи ра ни и не за слу же ни раз вој пој ма „фа ши зма“ ка сво је вр сном ар хе тип ском си но ни му „зла“ ипак нај веро ват ни је при па да ле ви чар ским те о ре ти
2 „... ве ру јем да је пла то нов по ли тич ки про грам, да леко од то га да бу де мо рал но су пер и о ран над то та ли тари змом, фун да мен тал но иден ти чан са њим.“; карл р. по пер, Отво ре но дру штво и ње го ви не при ја те љи, том I, прев. Б. Гли го рић, БиГз, Бе о град 1993; стр. 127. у са гледа ва њу пла то но вог по ли тич ког за ве шта ња, по пер се, из ме ђу оста лог, по зи ва на књи гу р.Х.с. кро сма на: Pla to to day об ја вље ну 1937. у овом де лу кро сман по ку ша ва да упо ре ди пла то но ве иде је са ак ту ал ним по ли тич ким иде о ло ги ја ма XX ве ка, а кон крет но у IX одељ ку су о ча ва пла то но ву ми сао с „фа ши змом” (под ко јим се већ „подра зу ме ва” на ци о налсо ци ја ли зам и дру ги слич ни си стеми – у на ма до ступ ном из да њу: R.H.S. Cros sman, Pla to to day, Un win bo oks, Lon don 1971; 144155).
3 и Ха на арент у свом де лу Из во ри то та ли та ризма да је те о риј ску осно ву за ову ге не ра ли за ци ју, ко ја ће има ти то ли ког ути ца ја на по ли тич ко ми шље ње друге по ло ви не 20. ве ка.
ча ри ма Франкфуртскешколе – Бен ја ми ну, Хорк хај ме ру и адор ну.4
у за јед нич ком де лу Дијалектика просветитељства Хорк хај мер и адор но разви ја ју сво ја зна че ња пој мо ва „фа ши зма“ и „на ци зма“: „Гра ђа нин чи ји се жи вот де ли
4 сва ка ко по треб но је на гла си ти да су кључ ни те оре ти ча ри Франкфуртскешколе би ли жи вот но угроже ни успо ном на ци о налсо ци ја ли зма (ка ко због свог је вреј ског по ре кла та ко и због марк си стич ке по ли тич ке ори јен та ци је), те да ни су ни мо гли ни ти су има ли мо тива да у би ло ко јој ме ри бу ду „не при стра сни“ или „ин телек ту ал но ин ди фе рент ни“ пре ма фе но ме ну ко ји они нај че шће на зи ва ју збир ним пој мом „фа ши зам“ – али, ко ји об у хва та и не мач ки на ци о налсо ци ја ли зам, итали јан ски фа ши зам, шпан ски ми ли та ри зам, као и раз не дру ге (њи ма са вре ме не) кон сер ва тив не и на ци о на листич ке иде о ло ги је (ка сни је и „де го ли зам“ ко ји је сво јевре ме но био асо ци ран упра во са нај же шћим от по ром на ци о налсо ци ја ли зму). чак и дру ги марк си стич ки те оре ти ча ри (по пут, на при мер, лу ка ча) кри ти ку ју при падни ке Франкфуртскешколе због ин те лек ту а ли стич ког (ка би нет ског) ели ти зма, а дру ги (по пут, ре ци мо по пера) због скло но сти де тер ми ни зму (хе ге ли јан ског ти па), исто ри ци зму, не до пу сти вим ге не ра ли за ци ја ма и ме сијан ском ком плек су, без из вор ног марк си стич ког ес хато ло шког оп ти ми зма.
120 Занемарени потреси122 Четврти европски рајх124 Аме ри ка ни за ци ја Евро пе
као по врат ни та лас евро пе и зи ра не Аме ри ке ЈУЧЕ, ДАНАС И СУТРА
Андреј Протић
„Свеприсутнифашизам“:политичкимитилидистопијанашегадоба?У Нир нбер гу су осу ђе ни са мо „бес ко ри сни“ на ци сти, а сви они ко ји су мо гли да по слу же у су прот ста вља њу Со вје ти ма (зва нич но „ко му ни зму“), до би ли су са мо сим бо лич не пре су де или су, на за пре па шће ње мно гих, чак би ли и осло бо ђе ни
1/2010 l Двери српске l 113
на по сао и при ват ни жи вот, чи ји се приват ни жи вот де ли на пред ста вља ње и интим ност, а ин тим ност на мр зо вољ ну брачну за јед ни цу и гор ку уте ху да је са свим сам, да се раз и шао са со бом и са дру ги ма, већ је вир ту ел но на ци ста, ко ји је ујед но и оду ше вљен и псу је, или да на шњи ста новник ве ли ких гра до ва ко ји при ја тељ ство мо же се би да пред ста ви са мо још као social contact, дру штве ни до дир уну тар ње не до ди ри вих. кул тур на ин ду стри ја мо же са мо за то да та ко не сме та но по сту па са ин ди ви ду ал но шћу јер се у њој од у век репро ду ко ва ла ло мљи вост дру штва.“5
у овом при ме ру, ко ји је са мо је дан од мно гих, им пли цит но од је ку ју стра хо ви и не по ве ре ње ових те о ре ти ча ра у при падни ка сред њег (тзв. гра ђан ског) ста ле жа, ко ји се од ри че ин ди ви ду а ли зма у ко рист за јед ни це – по ро дич не, др жав не или наци о нал не. ова, у осно ви „пси хо и сто ријска“ по став ка, тра жи ре ин тер пре та ци ју чи та вог по ли тич ког по рет ка. по бе да Хитле ра на де мо крат ским из бо ри ма зах те ва кон струк ци ју но ве по ли тич ке па ра диг ме, ко ја „не ће има ти ал тер на ти ву.“ Фа ши зам би, из ове нео марк си стич ке ви зу ре, запра во био „ди ја лек тич ки де тер ми ни са на“ фи нал на фа за раз во ја на ци о на ли зма (нарав но, уко ли ко ор га ни ци зам, три ба ли зам, кон зер ва ти ви зам, тра ди ци о на ли зам и прин цип екс клу зи ви те та прихватимо као де фи ни шу ће фак то ре на ци о на ли зма).6
Фа ши стич ко је нео дво ји во од ко лекти ви стич ког, од те жње да из мно штва изве де „јед но.“7 ово свој ство је при сут но
5 Max Hork he i mer, The o dor Ador no, Di ja lek ti ka pro svjeti telj stva: Fi lo zo fij ski frag men ti, „Ve se lin Ma sle ša“ –Svje tlost, Sa ra je vo, 1989 (ори ги нал но из 1947); оде љак Културнаиндустрија, стр. 126.
6 не где од ових прет по став ки кре ће од лич на од ред ни ца Fascism у The Blac kwell Encyclo pa e dia of Po li ti cal Tho ught, op.cit. ово је, у не ку ру ку, кон зи стент но са раз ми шља њем ро ла на Бар та у Mytho lo gi es, Hill and Wang, New York: „па упра во кроз сво ју ети ку бур жо а зи ја про жи ма Фран цу ску. при ме ње не у на ци о нал ној сфе ри, бур жо а ске нор ме се до жи вља ва ју као очи глед ни при ме ри при род ног по ретка – и што се ви ше прак ти ку ју, то по ста ју упри ро ђе ни је. Бур жо а зи ја та ко и са ма би ва ап сор бо ва на у аморф ни уни вер зум чи ји је је ди ни ста нов ник ве чи ти чо век, ко ји ни је ни про ле тер ни бур жуј.” (стр. 140).
7 али, то ни је оно пар ме ни до во бо жан ско „Јед но“ – пре ма ра до сла ву кон стан ти но ви ћу (Фи ло со фи ја па ланке, от кро ве ње, Бе о град 2006, стр. 153) то је не мо гућ ност тог (мо дер но, хе ге ли јан ски схва ће ног) „ја“ да при хва ти
и у са мој ети мо ло ги ји ре чи – здру же ни fasces („пру то ви“) да ју по ру ку тог по литич ког је дин ства, за јед ни це истих (и то је ве ро ват но раз лог што име „фа ши зма“ да нас жи го ше мно ге „де сне“, али и „ле ве“ по ли тич ке иде о ло ги је ко је из ра жа ва ју тежњу на стан ка / кон струк та иден ти тет ске за јед ни це). у овој, „ле ви чар ској“ (или бар марк си змом ин спи ри са ној) ви зу ри фа шизам је сте вр хун ски из раз те жње „мо дер но де фи ни са ног су бјек та“ да по ни шти „дру го“ (све што не пот па да под fasces).8 ово по ништа ва ње не пре за од на си ља над „дру гим“,
објек тив но по сто ја ње дру го га (ко је је при ну ђен да де фини ше као „неја“, тј. увек у од но су на са мо га се бе): „дух за ве рен овом кре та њу (до га ђа њу) из јед на че ном са ег зистен ци јом де ли ову за блу ду и суд би ну ду ха из гред ника, све до по и сто ве ћи ва ња са њим: не ства ран за са мог се бе, а би ва ју ћи пам фле ти стич коин ди ви ду а ли стич ки дух су ко ба Ја и неја, дух на си ља, он ве ру је да се ег зистен ци ја мо же изнудити од кре та ња, као што изгредник ве ру је да се од све та, као ње го во неја, мо же из ну ди ти ње го во Ја, „скло ње но“ (на си лу за тво ре но) у то неја, од но сно да се мо же оте ти од ре да тог неја, изгредом, као из у зи ма њем из тог ре да...“ (ibid.). дру гим ре чи ма, ово је ана ли за мо ти ва ци је за на сил ним по ни шта ва њем дру гог, тј. ин кор по ра ци јом уме сто при хва та ња. у том сми слу и Барт на ла зи ме сто на стан ка фа ши стич ког ми та – у не мо гућ но сти сит нобур жо а ског су бјек та да спо зна дру гог: „на ко ји на чин аси ми ло ва ти црн ца или ру са? за та кве ну жде по сто ји по себ на фор му ла – ег зо ти ка. дру ги би ва све ден на пу ки обје кат, спек такл, клов на. прог нан на гра ни це људ ско сти, дру ги пре ста је да бу де прет ња си гур но сти до ма... иако не спо со бан да ис ку си дру го га у се би, сит нобур жо а ски [константиновићев „па ла начки“?] дух бар мо же да за ми шља ме сто где га укла па: то је фе но мен по знат као ли бе ра ли зам, сво је вр сни ин те лекту ал ни екви ли бри јум за сно ван на пре по зна ти вом ме сту. сит нобур жо а ска кла са ни је ли бе рал на (упра во она произ во ди фа ши зам ко јим се круп на бур жо а зи ја ко ри сти). она сле ди пут круп не бур жо а зи је, али ка ска за њом“; Ro land Bart hes, Mytho lo gi es, op.cit, стр. 152.
8 са вре ме на ле ви чар ска кри ти ка фа ши зма у те о ријском сми слу нај че шће има пред со бом иде је не мач ког прав ни ка кар ла шми та, ко ји је пру жао ин те лек ту ал ну по др шку во ђи тре ћег рај ха, чи ја по ли ти ка успе ва да обезбе ди „по ли тич ко је дин ство на ро да“ пре по чет ка им пери јал не екс пан зи је. па ипак, ти пич на „из ја ва“ мо дер ног су бјек та за пи са на је и на нов ча ни ци од јед ног до ла ра у сад, као ла тин ска син таг ма: Epluribusunum („из мно штва јед но“ – на рав но, из бор сред њег ро да ов де ни је слу чајан; то је фи ло ло шки или се ман тич ки сим бол по ни шта вања свих раз ли ка – „јед но“, за пра во ни је здру же но, већ је сли ве но). али, ово је, на не ки на чин, уни вер зал но им пери јал но на че ло. упра во је им пе ри ја (би ло ког об ли ка и вр сте) из раз тог истог тзв. „мо дер ног су бјек ти ви те та“ и же ље за по ни шта ва њем „дру гог“, схва ће ног као „неја“ – по ни шта ва ње ни је оба ве зно и фи зич ко уни шта ва ње, већ се мо же про ја ви ти и као по ку шај ин кор по ра ци је (аси ми ла ци је) или про те ри ва ње.
увек схва ће ним (али не и при хва ће ним) као „су прот ним“ – оправ да ње за на си ље је сте из да ја за јед ни це, ко ја је схва ће на као струк ту ра ко ја је из над ин ди ви ду ал ног субјек та, те као та ква има пра во на по корност су бјек та. а то пра во је – бар у ви зу ри „ле вог“ дис кур са – засновано на ми сти ци, ме та фи зи ци и, у крај њем ис хо ду, на ми ту.9 Фа ши зам је, та ко, по свој при ли ци иде оло ги ја ко ја мо дер ном су бјек ту – кроз „орга ни ци стич ки“ схва ће ну за јед ни цу (би ла она по ро дич на, др жав на, на ци о нал на, вер ска, ...) – да је ул ти ма тив ни casusbelli – по вод бор бе за би о ло шки оп ста нак – кроз им пе ри јал но ши ре ње / са мо од бра ну.10
ко нач но, у си сте му би нар них опо зи ци ја „фа ши зам,” ко ји је, кроз при вид ни consensus omnium bonorum, де фи ни сан као улти ма тив но „дру штве но зло“ и сво је вр сни „по ре ме ћај све сти,” по ста је моћ но оруж је жи го са ња бор бе би ло ко је гру пе (по литич ке, со ци јал не, иде о ло шке, ре ли гиј ске, ...) у ши ро ким сло је ви ма јав ног мне ња. не све сна асо ци ја ци ја јав но сти при жиго са њу не ке по ја ве као фа ши стич ке је сте пре тва ра ње „ме те“ у си но ним пој мо ва попут „ге но ци да“ и „хо ло ка у ста.”
ути цај ова квих, пси хо и сто риј ских концеп ци ја ви дљив је у мно гим при ме ри ма
9 пре ма р. кон стан ти но ви ћу, ко га би смо мо гли да сматра мо и за не фор мал ног „пред став ни ка“ Франкфуртскешколе у ср би ји (као и све ле ви ча реди си ден те ко ји су се ис та кли у про те сти ма 1968 и ок то бра 2000) „...верност пле мен ској про шло сти, ко ја од ли ку је па ла нач ки дух, ни је и не мо же да бу де вер ност исто ри ји. на против, то је по ку шај вер но сти ванисто риј ском: про шлост је „ко нач на“ про шлост, не да кле са мо про шло вре ме у од но су на са да шњост, већ про шлост у од но су на време уоп ште, не што што вре ме ну ви ше не при па да. ако се уђе у про шлост, ула зи се у ванвре ме ност, из ла зи се из исто ри је... пре дач ки дух про шло сти је за ње га [паланачки дух] дух ванисто риј ског тра ја ња, чи ста ванвре ме ност.“ (op.cit, стр. 142). са мим ти ме, од су ство вре ме на је од су ство мо гућ но сти ми то твор не све сти, а „мотивиздаје, оту да ни је са мо мо тив ко ји је он у стању да огла си пред „све том“, у ње го вој исто риј ски“бесми сле ној“ отво ре но сти, већ је то мо тив ко ји се об јављу је и у ње го вом од но су са са мим со бом. за се бе, он је издајникјернијеплеме, и јер ни је угра ђен у за тво рени свет пле мен ског ми та. он је из дај ник јер му је свест вре мен ска свест.“ (ibid.). ово је, у ства ри, про сла вља ње из да је као основ ног иде а ла се бич не „ко змо по лит ске“ ин ди ви дуе – узор ног „по тро ша ча“ ко ји је „рас кр стио“ с „мит ском“ тра ди ци јом.
10 кроз иде је Ба ре са (Bar res), Мо ра са (Ma ur ras) и ко ра ди ни ја (Cor ra di ni), на ци о на ли зам се фор ми ра као ко хе рент на те о ри ја. ко рен фа ши зма се, по свој прили ци, на ла зе у та ко ре де фи ни са ном на ци о на ли зму и у ре ви зи ји марк си зма ко ју је из вр шио Жорж со рел ко ји је ра ци о на ли стич ке, хе ге лов ске те ме ље марк си зма за ме нио еле мен ти ма ан тима те ри ја ли зма, во лун тари зма и ви та ли зма. “ова ква фор ма со ци ја ли зма би ла је фи ло со фи ја ак ци је за сно ва на на ин ту и ци ји, кул ту енер ги је и жи вот ног ус хи ће ња (élanvital), ак ти ви зма и хе ро и зма. со рел је сма трао да ма се не мо же по кре ну ти ра зум не го ми то ви, сим бо лич ки си сте ми ко ји мо гу да по бу де ма шту.” Ме сто „про ле та ри ја та” у ова ко ми шљеном си сте му, пре у зи ма на ци ја; од ред ни ца Fascism у The Blac kwell Encyclo pa e dia of Po li ti cal Tho ught, op.cit. уп. ернст нол те, Фа ши зам у сво јој епо хи: Фран цу ска ак ци ја, ита ли јан ски фа ши зам, на ци о нал со ци ја ли зам, про све та, Бе о град 1990.
САД на кон ра та пре ки да ју са по ли ти ком изо ла ци о ни зма и по чи њу да пру жа ју ак тив ну по др шку свим „ан ти ко му ни стич ким“ ре жи ми ма (ко је аме рич ка про па ган да на зи ва „де мо крат ским” без об зи ра на ре ал ни сте пен њи хо ве ауто ри тар но сти)
114 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
укљу чу ју ћи и Декларацију Народне скупштине републике Србије о Сребреници, где, по ред оста лог, сто ји и осу да за „...све дру штве не и по ли тич ке про це се и по ја ве ко ји су до ве ли доформирањасвести да се оства ре ње соп стве них на ци о нал них ци ље ва мо же по сти ћи упо тре бом ору жане си ле и фи зич ким на си љем над при падни ци ма дру гих на ро да и ре ли ги ја...” ова нео бич на про бле ма ти за ци ја не ке – импли цит но „зло чи нач ке” – свести под се ћа на пси хо и сто риј ске (дис)ква ли фи ка ци је при сут не код при пад ни ка Франкфуртскешколе и не сум њи во је фор му ли са на под ути ца јем слич них иде ја.
ова кав идеј ни раз вој, ко јим је сва ки вид то та ли та ри зма из јед на чен са „фа ши змом,” а тај и та ко схва ће ни „фа ши зам“ са сва ким „кле ри ка ли змом,” кон зер ва ти ви змом, тради ци о на ли змом и на ци о на ли змом, дао је про сто ра за иде је по пут Фу ку ја ми не – крај људ ске исто ри је је у три јум фу по ли тич ке иде о ло ги је ли бе ра ли зма над иде о ло гија ма фа ши зма и ко му ни зма.11 Мно ги су
11 Fren sis Fu ku ja ma, Kraj isto ri je i po sled nji čo vjek, Podgo ri ca, CID, 1997. ову те зу Фу ку ја ма је нај пре из нео у тек сту Endofhistory?, а за тим по ку шао да у овој књи зи по ну ди до дат на обра зло же ња. из ла зак Фу ку ја ми не књиге у сад (1989.) до не кле је ан ти ци пи рао чу ве не го во ре Џор џа Бу ша ста ри јег о „но вом свет ском по рет ку” (02. ав гу ста и 11. сеп тем бра 1990), ко ји су из ре че ни у контек сту бли ском те за ма Фу ку ја ме и дру гих тзв. „нео конзер ва ти ва ца”. ова Фу ку ја ми на хе ге ли јан ска те за (пре
с пра вом у овој те зи пре по зна ли об ја ву три јум фа кор по ра тив ног им пе ри ја ли зма „тзв. злат не ми ли јар де.”12 па ипак, им пе ријал на ком по нен та оно га што је фа ши зам у исто риј ском сми слу за и ста био ов де је била за не ма ре на – уме сто то га Фу ку ја ма ће у по ку ша ји ма от по ра про це су гло ба ли за ције пре по зна ти фа ши стич ке тен ден ци је.13
све у све му, по тра га за пра вим, ја сним и „оп ште при хва ће ним“ зна че њем „фа ши
све га у сми слу исто риј ског де тер ми ни зма) иза зва ла је мно штво де ба та и рас пра ва. Ма да је и сам Фу ку ја ма до не кле ре ви ди рао сво ју те зу о „за вр шет ку исто ри је”, иста је и не дав но ре ак ту а ли зо ва на услед из би ја ња тзв. „свет ске еко ном ске кри зе” ко ју мно ги сма тра ју „по четком кра ја” ли бе рал ног ка пи та ли зма и ре ак ту а ли за ци јом иде је „ре ал ног со ци ја ли зма” (ви де ти, на при мер, не дав но об ја вље ни текст Бо шка Јак ши ћа, Крај Фу ку ја ме).
12 тер мин се од но си на (углав ном) бе ло ста нов ништво се вер но а ме рич ког и евро а зиј ског кон ти нен та. Ме ђу тим, и код ове ка те го ри је ста нов ни штва по сто је гра ђа ни „пр вог“ и „дру гог“ ре да, од ре ђе ни кроз по и мање „ци ви ли за циј ског“ кроз за пад ни (пре те жно ан глоаме рич ки), нео ли бе рал ни си стем вред но сти.
13 „по ли тич ка зре лост ру ског на ро да по ка за ла се у њи хо вом из бо ру Бо ри са Јељ ци на за пред сед ни ка, за раз ли ку од по луфа ши стич ког де ма го га по пут сло бода на Ми ло ше ви ћа или не ис кре ног де мо кра те по пут Гор ба чо ва.“; Fren sis Fu ku ja ma, The End of Hi story and the Last man, Pen guin bo oks, 1992; стр. 31. пре ма ти пич ној неоли бе рал ној те зи о ин хе рент ним сла бо сти ма ја ких др жа ва, Јељ цин ко ји је при стао на рас пар ча ва ње своје др жа ве за Фу ку ја му је узор ни при мер де мо крат ског ли де ра (иако је у пи та њу био зло гла сни ко му ни стич ки би ро кра та ко ји је, сво је вре ме но, на ре дио марш пи о нира на кон чер но биљ ске екс пло зи је).
стич ког” у са вре ме ном све ту не во ди нас ниг де.14
Државни„фашизам“наконДругогсветскограта
уко ли ко ипак при хва ти мо да се по веде мо за не што упро шће ни јим ми шље њима, не ку вр сту це ло ви то сти и је дин ства пој ма (нај ши ре схва ће ног) „фа ши стич ког” фе но ме но ло шки уоча ва мо пре све га у не сум њи вом вој ном са ве зу си ла осо ви не у другом свет ском ра ту.15 по сле по ра за
14 раз не ди сци пли не и иде о ло ги је, на пи та ње зна чења „фа ши зма“, да ју ди ја ме трал но раз ли чи те од го во ре. исто ри ча ри ће тра жи ти пре ци зне про стор новре мен ске ко ор ди на те и ја сну ме то до ло шку ди стинк ци ју из ме ђу ита ли јан ског фа ши зма, не мач ког на ци о налсо ци ја лизма, ја пан ског ми ли та ри зма и шпан ског фа лан ги зма; со ци о ло зи, ко ји су у осно ви ака дем ски де тер ми ни сани марк си змом, би ће скло ни да све по бро ја но од ре де као „фа ши стич ко“ и да све му то ме још до да ју и кон зерва ти ви зам, мо нар хи зам, на ци о на ли зам, кле ри ка ли зам и сва ку дру гу „ре ак ци о нар ну“ кон цеп ци ју ко ја те жи одр жа њу statusquoа; ли бе рал но ори јен ти са ни еконо ми сти (нпр. Ми зес, Ха јек, Фрид ман и ајн ренд) ће пре по зна ти фа ши зам у еко ном ском ин тер ве ни са њу др жа ве и огра ни ча ва њу сло бо де тр жи шта – при ста лице еко ном ског екви ли бри ју ма и со ци јал не ста бил ности (по пут кеј нса, „др жа ве бла го ста ња”... итд.) ће, пак, фа ши зам ви де ти у нео ли бе рал ној им пе ри јал ној (гло бали стич кој) екс пан зи ји...
15 из ли шно је и спо ми ња ти да овај са вез ни је био пр вен стве но иде о ло шки не го ин те ре сни и да се за снивао на за јед нич кој же љи за но вом рас по де лом свет ских
Загрљај савезника и истомишљеника: Ајзенхауер и генерал Франко 1959.
1/2010 l Двери српске l 115
си ла осо ви не до ла зи до не по врат не фрагмен та ци је „фа ши стич ког.“ Фран ков ре жим у шпа ни ји оп ста је све до се дам де се тих годи на 20. ве ка, као и са ла за ров EstadoNovo у пор ту га ли ји.16 за о штра ва ње од но са са со вјет ским са ве зом на кон ра та као ре зултат до но си Трумановудоктрину,17 ко јом се спољ на по ли ти ка сада об ли ку је кроз подр шку ра зним ауто ри тар ним и екс трем но ан ти ко му ни стич ким ре жи ми ма у сми слу кон три ра ња ути ца ју ко ји су со вје ти оствари ва ли пре ко ко му ни стич ких пар ти ја (углав ном фор ми ра них из ле ви чар ских по кре та от по ра си ла ма осо ви не).
сад на кон ра та пре ки да ју са по ли тиком изо ла ци о ни зма и по чи њу да пру жа ју ак тив ну по др шку свим „ан ти ко му ни стичким“ ре жи ми ма (ко је аме рич ка про па ганда на зи ва „де мо крат ским” без об зи ра на ре ал ни сте пен њи хо ве ауто ри тар но сти).18 по др шка „за пад ног“ (или де мо крат ског) све та ова квим ре жи ми ма прав да ла се стра те шким и еко ном ским окол но сти ма „пост ко ло ни јал ног“ све та.
на и ме, по че так Хлад ног ра та ујед но је и при вид ни по че так кра ја ко ло ни јал них им
ре сур са. сва ка од др жа ва осо ви не има ла је вр ло спе цифич не раз ли ке у свом уну тар њем уре ђе њу и др жав ној иде о ло ги ји. ов де би „фа ши зам“ мо гао да бу де де фи нисан (у сми слу не ког за јед нич ког свој ства) је ди но кроз чи ње ни цу да су све др жа ве осо ви не има ле ми ли та ристич ко устрој ство, им пе ри јал не те жње, на ци о на ли стич ки ре жим (у сми слу фа во ри зо ва ња ве ћин ског на ро да), те др жав ни ин тер вен ци о ни зам у при вре ди и еко но ми ји. Ме ђу тим, све ово би, у од ре ђе ном сми слу, мо гло да ва жи и за мно ге дру ге др жа ве ко је ни су при па да ле осо ви ни – на ро чи то за со вјет ски са вез и Ма о ву ки ну (уз де лимич но од су ство „на ци о нал не ком по нен те“).
16 Фран ков и са ла за ров вој ни ре жим свој оп станак ду гу ју у нај ве ћој ме ри во ђе њу не у трал не по ли тике то ком II свет ског ра та (ма да је шпа ни ја пре и то ком ра та би ла бли жа осо ви ни, док је пор ту га ли ја са ра ђи вала са са ве зни ци ма). Без об зи ра на све, ови ре жи ми се, пре ма кри те ри ју ми ма ко ји да нас из гле да пре о вла ђу ју, сма тра ју за „фа ши стич ке.“
17 реч је за пра во о чу ве ном го во ру аме рич ког председ ни ка Ха ри ја с. тру ма на одр жа ном 12. мар та 1947 пред кон гре сом. тру ман је тра жио по моћ за Грч ку и тур ску, а ме ђу раз ло зи ма за овај зах тев из нео је и ге о по ли тич ке мо ти ве, ко ји су ука зи ва ли на свест о не ми нов ном за оштра ва њу од но са са сссром.
18 ке ма ли стич ка тра ди ци ја у тур ској до ве ла је до ни за де сни чар ских вој них хун ти ко је су у пр во вре ме кон три ра ле ко му ни зму, а за тим и исла ми зму. у Грч кој, ко ја је од за вр шет ка ра та не пре кид но би ла рас тр за на гра ђан ским су ко бом ле ви це и де сни це, 21. апри ла 1967, на власт до ла зи вој на хун та (тзв. „ре жим пу ков ни ка“) чи је су основ не иде о ло шке по став ке би ле на ци о на лизам, (иде о ло ги зо ва но) хри шћан ство и ан ти ко му ни зам (сви ле ви ча ри и ли бе ра ли су про гла ше ни за „анар хокому ни сте“ и су ро во про га ња ни – ова ква ли фи ка ци ја је, у не ком сми слу, за и ста идеј но про фи ли са ла грч ку екстрем ну ле ви цу и до да на шњих да на). та ко ђе, уз по дршку сад ши ром ју жно а ме рич ког кон ти нен та на власт до ла зе екс трем но „де сни чар ске“ (тј. ан ти ко му ни стич ке) вој не хун те, од ко јих је сва ка ко нај чу ве ни ја пи но че о ва у чи леу 11. сеп тем бра 1973. пост ко ло ни јал на афри ка је та ко ђе има ла мно ге ре жи ме ко ји се сма тра ју „фа шистич ким,“ а сва ка ко је нај по зна ти ји при мер ре жим апартхеј да у Ју жно а фрич кој ре пу бли ци, ко ји је био на сна зи од на ци о нал них из бо ра 26. ма ја 1948 на ко ји ма по беђу је ко а ли ци ја афри ка нер ских пар ти ја, ко ја ће ка сније по ста ти Националнапартија – сим бол апарт хеј да и је ди на по ли тич ка власт у Ју жно а фрич кој ре пу бли ци до из бо ра одр жа них 9. ма ја 1994.
пе ри ја. на кон два свет ска ра та, ко ја су се во ди ла пре све га због по тре бе кон тро ле над све оскуд ни јим при род ним ре сур сима, во де ће вој не и еко ном ске си ле за падног све та по чи њу да до но се веомс прагма тич не по ли тич ке од лу ке. Бив ше ко лони јал не си ле по чи њу да раз ви ја ју ин ститу ци је гло бал ног ка рак те ра (по пут оун, на то, ММФ), а те жи ште су ко ба успе шно пре ба цу ју у зе мље „тре ћег све та.” за нашу те му је мо жда и нај зна чај ни ја од лу ка о план ском уво ђе њу ли бе рал ноде мо кратског си сте ма вред но сти у бив ше ко ло ни је, по што ће на тај на чин би ти мо гу ће да се и да ље на ста ви са по вољ ном екс пло а таци јом ту ђих ре сур са, али без по тре бе за не ис пла ти вим вој ним при су ством у тим др жа ва ма. кроз ли бе ра ли за ци ју тр жи шта и при ва ти за ци ју при род них ре сур са, ко ји пре ла зе у вла сни штво мул ти на ци о нал них кор по ра ци ја, бив ше ко ло ни јал не си ле, у са рад њи са ло кал ним по ли тич ким елита ма, вр ше по вољ ну екс пло а та ци ју природ них ре сур са зе ма ља „тре ћег све та“ на мно го суп тил ни ји на чин од отво ре не коло ни јал не оку па ци је.19 сва ки по ку шај отпо ра ова квој вр сти екс пло а та ци је жи го ше се као „ко му ни зам“, а про тив ни ци спре ге ло кал них ко рум пи ра них гла ве ши на (војнопо ли тич ког вр ха ко ји у др жа ва ма „трећег све та“ нај че шће по ти че од не ко ли цине мо гул ских по ро ди ца из ко ло ни јал ног до ба) и не за ја жљи вих стра них кор по раци ја ова кав си стем опре си је до жи вља ва ју као фа ши стич ки.20
(Нео)фашизамиглобализацијаМо гу ће да услед скло но сти ка „евро
цен трич ном“ раз ми шља њу, уоби ча је не (тј. ме диј ске) пред ста ве „фа ши стич ког“ има ју
19 ова ква „ре ал по ли ти ка“ ујед но и об ја шња ва због че га су и да нас не ки ре жи ми (по пут, на при мер, са удиј ске ара би је или тур ске), по вла шће ни да спро во де нај гру бље кр ше ње људ ских пра ва и сло бо да, без би ло ка квих на ро чи тих по сле ди ца (уз по не ки глас пре ко ра из за пад них ме ди ја или ме ђу на род них ор га ни за ци ја), док у дру гим слу ча је ви ма мо же да до ђе чак и до на водних „ху ма ни тар них ин тер вен ци ја.“
20 ова кви при ме ри су на ро чи то при сут ни у др жа ва ма африч ког и ла ти но а ме рич ког про сто ра, где је за шти та спре ге ло кал ног круп ног ка пи та ла и мул тина ци о налних ком па ни ја нај че шће спро во ђе на кроз уво ђе ње војнопо ли циј ских ре жи ма, огра ни ча ва ње и су спен до ва ње људ ских пра ва и сло бо да и на си ља над не ис то ми шљени ци ма. Ме ђу на род на „ан ти ко му ни стич ка“ спре га ко ју су за јед нич ки ко ор ди ни ра ле оба ве штај не слу жбе за падних де мо кра ти ја и ра зних дик та тор ских ре жи ма би ла је по зна та под код ним на зи вом „ОперацијаКондор.“
бит но дру га чи је по ла зне прет по став ке. основ на за блу да ко ју смо до са да по ку шали да „де кон стру и ше мо” је сте иде ја да је по јам „фа ши стич ког“ не што што је „са мо по се би ја сно.” че сто смо скло ни да не какав „кар не вал ски re vi val“ ико но гра фи је фа ши зма (и, на ро чи то, на ци о налсо ци јали зма) по бр ка мо са ствар ним са др жа јем пој ма. Фу ку ја ма нам ве ро ват но и не хо тице да је пу то каз ка раз у ме ва њу оно га што да нас пер ци пи ра мо као (нео)фа ши стич ко: ка да го во ри о „ес ха то ло шком“ три јум фу ли бе рал ног ка пи та ли зма над иде о ло гија ма на ци зма и ко му ни зма (оба „не при јате ља“ су „по ра же на“ у Бер ли ну – ге о поли тич кој „кљу ча о ни ци евро а зи је“), он и не хо ти це на ја вљу је до ла зак но ве епо хе. не стан ком би по лар ног све та не ста ла је и по след ња ве ли ка пре пре ка про це су гло ба ли за ци је. али да би гло ба ли за ци ја би ла успе шна, по треб на је „ре ком по зи ција“ свих за те че них иден ти те та, тра ди ци ја, кул ту ра и ин те ре са.
не стан ком би по лар ног све та не ста ла је и по тре ба за „тру лим“ ком про ми си ма – све „фа ши стич ке“ (или ан ти ко му ни стич ке) дик та ту ре ко је су слу жи ле очу ва њу ин тере са за пад них де мо кра ти ја по ла ко би ва ју пре пу ште не не ми нов ној про па сти.21 па, ипак, да ли су не ста ле не прав де? или су се само померили ин те ре си? ка да не ко по ста ви пи та ње зло чи нач ке или ко мандне од го вор но сти Хен ри ја ки син џе ра или Џор џа Бу ша (а, по свој при ли ци, уско ро и Ба ра ка оба ме), или чак не ког од ак ту елних са ве зни ка, по пут Ха ши ма та чи ја, та ква пи та ња оста ју у до ме ну то ле ри са ња „слобо де го во ра”. с дру ге стра не, ру си ја по стаје „де мо крат ски ин су фи ци јент на“ чим почне да бри не за соп стве не геостра те шке и еко ном ске ин те ре се?
ка да се „фа ши сти ма“ на зи ва ју са вре мени др жав ни ци по пут пу ти на или Ме дведе ва, ко ји се (у нај го рем слу ча ју) по на шају „се бич но“ ко ли ко и за пад не вла да ју ће оли гар хи је во де ћи по ли ти ку за шти те соп стве них др жав них, на ци о нал них, па и им пе ри јал них ин те ре са, по ста ју ја сне лице мер не раз ме ре упо тре бе ове по ли тичке ети ке те. вр ста „от по ра“ гло ба ли за ци ји ка кву могу да пру же јед на ру си ја или ки на ни је у по ку ша ју да се про цес за у ста ви – циљ ве ли ких, им пе ри јал них си ла увек ће
21 Ме ђу по след њи ма се уру ша ва ју жно а фрич ки апартхејд 1994 го ди не, а до ју че ра шњи са ве зни ци по пут пи ночеа или са да ма Ху се и на, од јед ном „по ста ју“ зло чин ци, ко ји ма се чак и су ди.
Знат но озбиљ ни ји про блем у афир ма ци ји фа ши зма на кон Другог свет ског ра та би ла је або ли ци ја и ин те гра ци ја „ко ри сних“ на ци ста на За па ду, ко ји их је све сно мо би ли сао при пре ма ју ћи се за не ми нов ни су коб са со вјет ском им пе ри јом
116 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
би ти да, у нај ма њу ру ку, у том про це су ути чу – ако не и да до ми ни ра ју.
сви оста ли пред про це сом гло ба ли заци је сто је не моћ ни, у слич ном по ло жа ју као тре ћи рајх у мар ту 1945. пред апока лип тич ном ви зи јом не у мит не про пасти „хи ља ду го ди шњег рај ха“ на кон све га три на ест го ди на, Ге бел со ва про па ганд на ма ши не ри ја ис пу шта по след њи, са мрт ни крик – са ве знич ку вој ску ће у не мач кој до че ка ти тај на ор га ни за ци ја мла дих гери ла ца, ко ја ће с бор бом на ста ви ти и након ка пи ту ла ци је. „не мач ка се не ће преда ти све док има не ма ца ко ји су спрем ни да умру за сла ву отаџ би не.” име овог подзем ног по кре та от по ра је Вукодлак,22 ко ји је знат но ка сни је ин спи ри сао мно ге неофа ши стич ке гру пе у на вод ном от по ру глоба ли за ци ји.
знат но озбиљ ни ји про блем у афир маци ји фа ши зма на кон другог свет ског ра та би ла је або ли ци ја и ин те гра ци ја „ко рисних“ на ци ста на за па ду, ко ји их је све сно мо би ли сао при пре ма ју ћи се за не ми новни су коб са со вјет ском им пе ри јом.23
у нир нбер гу су осу ђе ни са мо „бес кори сни“ на ци сти, а сви они ко ји су мо гли да по слу же у су прот ста вља њу со вје ти ма (зва нич но „ко му ни зму“) до би ли су са мо сим бо лич не пре су де или су, на за пре пашће ње мно гих, чак би ли и осло бо ђе ни.24
22 пре у зе то је из исто и ме не при че ко ју је Хер ман ленс на пи сао 1910, а рад ња је сме ште на у XVII век. Група се ља ка се ор га ни зу је ка ко би се осве ти ла вој ни ци ма ко ји су им из ма са кри ра ли по ро ди це. у фил му лар са фон три ра Europa (из 1991) ова те ро ри стич ка ор га ни за ци ја је при ка за на у свом „ми то ло шком“ ми љеу оп ште и свепри сут не за ве ре не ма ца, ко ја пред ста вља ре ал ну претњу са ве знич ким сна га ма. исти на о ву ко дла ку је зна чајно дру га чи ја – пот пу ков ник SSа ото скор це ни ко ји је био за ду жен за спе ци јал на деј ства у по за ди ни не прија те ља, вр шио је ода бир ре гру та (углав ном ма ло лет ника из HitlerJugendа) за ову је ди ни цу. по што је схва тио да број но ста ње је ди ни це не ће омо гу ћи ти на но ше ње озбиљ ни јих гу би та ка не при ја те љу, про ме нио је на ме ну Вукодлака у ци љу обез бе ђе ња тзв. „па цов ских ка на ла“ ко ји ма су ева ку и са ни зна чај ни на ци стич ки по је дин ци и ма те ри јал на сред ства.
23 осим по зна те Операцијеспајалица ко јом су не мачки на уч ни ци (на ро чи то из про јек та ра кет них си сте ма „V1” и „V2”), пре ба че ни на за пад, да ле ко дра стич ни ји при мер је пре у зи ма ње во де ћег не мач ког оба ве штај ца са ис точ ног фрон та, ге не ра ла (и мал те шког ви те за) рајнхар да Ге ле на, ко ме су аме ри кан ци на кон ра та по ве ри ли ор га ни за ци ју не мач ке ан ти со вјет ске оба ве штај не мре же (по зна те под не зва нич ним на зи вом Геленоваорганизација). све ове и мно ге дру ге ак тив но сти ја сно по ка зу ју да је од са мог по чет ка бор ба за па да про тив ко му ни зма за пра во би ла бор ба за за шти ту ан глоаме рич ких им пе ријал них ин те ре са и по че так про це са ко ји да нас на зи ва мо гло ба ли за ци ја. со вјет ски са вез је, та ко ђе, са мо ко ри стио иде о ло ги ју ко му ни зма у ци љу соп стве не им пе ри јал не екс пан зи је – уоп ште, пра ви ло је да им пе ри је не слу же иде о ло ги ја ма – оне их са мо ко ри сте. код нас је о овим, по сле рат ним раз во ји ма нај ви ше пи сао Ми лан ви до јевић (До си је Оме га и Аме ри ка као IV Рајх).
24 та ко је, на при мер, ру долф Хес ко ји је још 1942 до спео у Бри та ни ју, као „бес ко ри стан“ осу ђен на до живот ну ро би ју, док су пред сед ник рај хсбан ке и ми ни стар еко но ми је Хјал мар шахт и бив ши Хи тле ров ви це кан целар и ам ба са дор тре ћег рај ха Франц фон па пен до би
та ко је оно што се да нас на зи ва „фа ши зам“ у за пад ним де мо кра ти ја ма би ло пре ћут но або ли ра но услед при хва та ња но ве ге о по ли тич ке ре ал но сти би по лар ног све та.25
по ред ова квог „фа ши зма“, ко ји је идео ло шки пре ве ден у „ан ти ко му ни зам“,26 по сте пе но се, на прет ком про це са глоба ли за ци је, на за пад но е вроп ском просто ру фор ми рао и је дан не фор мал ни ји „нео фа ши зам“ – пре све га као од го вор раз ли чи тих на ци о на ли стич ких и тра ди цио на ли стич ких гру па на рас ту ће со ци јал не и де мо граф ске иза зо ве на ста ле по ве ћаном ими гра ци јом јеф ти не рад не сна ге из бив ших ко ло ни ја. ова кве гру пе су у до пушта њу ова квих де мо граф ских по ре ме ћа ја ви де ле из да ју „на ци о нал них ин те ре са“ од стра не вла да ју ћег, ул тра ли бе рал ног естабли шмен та за пад них де мо кра ти ја. што је про цес гло ба ли за ци је ви ше на пре до вао ка еко ном ском, али и кул тур ном мо но полу и на пу шта њу тра ди ци о нал ног си сте ма вред но сти као до ми нант ног кул тур ног обра сца,27 то је и се ми о тич ки от пор по стајао ве ћи.
ли осло ба ђа ју ће пре су де (ма да су се обо ји ца раз и шли с на ци змом то ком три де се тих, сма тра ло се да је њи хово при хва та ње Хи тле ра ипак би ло пре суд но за ње гов до ла зак на власт). Филм стен ли ја креј ме ра ПресудауНирнбергу (из 1961), иако се ба ви фик тив ним су ђе њем нај углед ни јим на ци стич ким су ди ја ма, за пра во ве о ма вер но пре но си дух епо хе по чет ка Хладнограта, ка да за пад не си ле по ста ју све сне по тре бе да або ли ра ју бив ше на цисте, ка ко би оја ча ли не мач ку на спрам сссра.
25 исти ни за во љу и со вје ти су при ме ни ли сличну так ти ку ин кор по ри ра ња све га на ци стич ког што је мо гло да по слу жи у бор би про тив за па да. по сто ја ла је те за да је Хајн рих Ми лер, шеф тај не на ци стич ке по лици је Gestapoа, ко ји је „ми сте ри о зно не стао” по сле ра та био со вјет ски агент. ако је за пад но не мач ка оба ве штај на слу жба BND прак тич но на ста ла из Геленовеорганизације (1. апри ла 1956), ис точ но не мач ки Stasi (8. фе бру а ра 1950), по свој при ли ци на ста је ре ор га ни за ци јом Ми ле ровог Gestapoа; де таљ ни је у Ми лан Ми ло ше вић, Си стем др жав не без бед но сти, по ли циј ска ака де ми ја, Бе о град 2001; стр.277286.
26 као та кав је за жи вео и у сад, кроз чу ве не ан ти кому ни стич ке про го не ко је је пред во дио се на тор Џо зеф Ма кар ти и ко ји су се, на рав но, од про тив ни ка та ко ђе на зи ва ли „фа ши стич ким.“
27 по ро дич не и мо рал не вред но сти за ме њу је се бични и ан ти тра ди ци о нал ни ин ди ви ду а ли зам „по тро шачког дру штва,“ у че му пре суд ну уло гу не сум њи во игра ју ме ди ји (ко ји су, на рав но, углав ном у вла сни штву мулти на ци о нал них кор по ра ци ја). екс трем на „де сни ца“ (за пра во тра ди ци о на ли сти и на ци о на ли сти) и екс трем на „ле ви ца“ (нај ши ри анар хомарк си стич кофе ми ни стич ки фронт), та ко за по чи њу кри ти ку нео ли бе рал ног гло ба листич ког еста бли шмен та са са свим су прот них по зи ци ја – ипак, ве ћи на ста нов ни ка за пад них де мо кра ти је по ста
ко нач но, пад Берлинскогзида, као символ „па да ко му ни зма“ на не ки на чин разот кри ва све ли це мер је нео ли бе ра ли зма као иде о ло ги је гло ба ли за ци је. у де це нијском interregnumу, ко ји је уследио на кон овог до га ђа ја, ни је до шао нео ли бе рал ни рај, на про тив – са мо су сру ше ни мно ги нео ли бе рал ни ми то ви и из го во ри ко ји ма су ра ни је прав да не све жр тве гло ба ли зма. ка да је 11. сеп тем бра 2001. „от кри вен“ „нови“ не при ја тељ, већ је би ло ка сно – свет је од уни по лар ног пре шао у мул ти по лар ни.
као „ко ла те рал на“ ште та при вре ме не уни по лар но сти све та – па ли су ре жи ми по пут Ми ло ше ви ће вог у ср би ји, чи ји је је ди ни „грех“ (из ви зу ре за па да) био у непри ста ја њу на зах те ве нео ли бе рал ног импе ри ја ли зма.28 у ме ђу вре ме ну, свој ста тус „ве ле си ле“ су до сти гле и еу (европ ска „импе ри ја у на стан ку“), ру си ја, ин ди ја и ки на, ко је ипак не ће та ко ла ко до жи ве ти суд бину ср би је, укра ји не, Гру зи је, ав га ни стана или ира ка. али у пре ла зном пе ри о ду сва ки не ко о пе ра тив ни ре жим (или гру па / пар ти ја) ко ји се усу дио да се због од бра не на ци о нал них су прот ста ви им пе ри јал ним ин те ре си ма ла ко је био ме диј ски са та низо ван – и то нај че шће упра во као „фа шистич ки.”
ка ко је он да мо гу ће на „озби љан“ на чин о раз ли чи тим „нео фа ши стич ким“ и „екстрем но де сним“ по кре ти ма говорити као о не ка квој ре ал ној фа ши стич кој прет њи? нај ве ћа прет ња оно га што је исто риј ски сма тра но „фа ши стич ком“ осо ви ном би ла је упра во у им пе ри ја ли зму и по тре би за оти ма њем ту ђих про сто ра и ре сур са. то га сва ка ко има и у свим да на шњим им пе ријал ним фан та зми ма (де мо крат ским, псе удона ци о нал ним, ислам истичким, ...), али си гур но не и у ра зним мар ги на ли зо ва ним на ци о на ли стич ким пар ти ја ма, на ви јач ким
ју „адеп ти“ нео ли бе рал не док три не по тро шач ког друштва, „пот ку пље ни“ ме ша ви ном по ли ти ка стра ха (пр во од ко му ни стич ког а ка сни је и од ислам ског те ро ри зма) и по ли ти ке по тро шач ког за до вољ ства (омо гу ће не корпо ра тив ном пљач ком свет ских ре сур са).
28 као што се ви ди на при ме ру Бо ри са Јел ци на и многих дру гих ко му ни стич ких апа рат чи ка (укљу чу ју ћи и мно ге при пад ни ке тзв. „опо зи ци је“ у ср би ји), „ко му нистич ка“ про шлост по ли ти ча ра ни је про блем – је ди но се оце њу је сте пен по слу шно сти ствар ним, ме ђу на род ним цен три ма мо ћи. у том сми слу, да на шњи тзв. „евро скепти ци“ све че шће на гла ша ва ју де мо крат ски де фи цит у еу и скло ни су да је по ре де са со вјет ским са ве зом, ко јим ни су упра вља ли за ко ни не го „пре по ру ке“ пар тиј ских ко ме са ра (би ро кра та).
Да нас је фа ши зам „као из бор“ (пре те жно мла дих љу ди) са мо не моћ ни по ку шај от по ра у су о ча ва њу са „дру гим“ – он се и не де фи ни ше пре ма се би, већ пр вен стве но као не га ци ја дру гог – ко ја, на-рав но, мо же да бу де (а че сто и је сте) на сил на
1/2010 l Двери српске l 117
и скин хедгру па ма. ове групе че сто на ста ју као не моћна ре ак ци ја на гло ба ли за цију, а на ро чи то на ње не „демо граф ске“ иза зо ве („не ари јев ску“ и „не хри шћан ску“ ими гра ци ју).
да нас је фа ши зам „као избор“ (пре те жно мла дих људи) са мо не моћ ни по ку шај от по ра у су о ча ва њу са „другим“ – он се и не де фи ни ше пре ма се би, већ пр вен ствено као не га ци ја дру гог – која, на рав но, мо же да бу де (а че сто и је сте) на сил на. дру гим ре чи ма, та кав (рекли би смо вул га ран) об лик фа ши зма де фи ни ше се бе у од но су на не при ја те ља (Јевре ји на, ро ма, ара пи на, хомо сек су ал ца, сек та ша, ...). он је често са мо екс тре ми стички из раз ре ак ци је ве ћи не, ко ја осе ћа ка ко то пре ста је да бу де, пре ма оно ме што та кав ста тус ме ња. као такав, на жа лост, под ло жан је и нај ра зли чи ти јим вр ста ма ма ни пу ла ци ја и зло у по тре ба – и то упра во од еста блишмен та и си сте ма вред но сти про тив ко га се „бо ри”29 – увек оста ју ћи без о па сно марги на ли зо ва ног ути ца ја.
Интелектуалнииезотеријскифашистички„трендови“
потреб но је спо ме ну ти и она кре та ња ко ја се асо ци ра ју са фа ши змом ма да имају више „ин те лек ту а ли стич ки“ не го „акти ви стич ки“ ка рак тер. цен тар ова квих де ша ва ња углав ном су сад, у ко ји ма је то омо гу ће но ПрвимамандманомУстава, ко ји га ран ту је сло бо ду „ве ро ва ња, го во ра, штам пе и оку пља ња.” од ра зних ин сти ту ци ја овог ти па спо ме ну ће мо само Институтзаревизијуисторије (IHR). иако се за ла же за „мир, то ле ран ци ју и сло бо ду го во ра и на уч ног ис тра жи вања“, овај ин сти тут је од са мог осни ва ња (1978)30 под не пре кид ним на па ди ма ви
29 од не бро је них при ме ра ова квих зло у по тре ба, споме ну ће мо при мер из се вер не ир ске. сво је вр сни пандан Ирскојрепубликанскојармији (ко ја је би ла бли ска марк си зму и со ци јал ној те о ло ги ји на ста лој у ри мо като лич кој цр кви ла тин ско а ме рич ког кон ти нен та), би ла је екс трем но „де сна“ ор га ни за ци ја Алстерскиборцизаслободу (UlsterFreedomFighters – ло ја ли сти ко ји су, по свој при ли ци, би ли кон тро ли са ни од бри тан ског MI 5 а та ко ђе по ве за ни и са нео на ци стич ком те ро ри стич ком гру пом C18). ви ше о овим ве за ма у: Nic ho las Go o drickClar ke, Black Sun: Aryan Cults, Eso te ric Na zism and the Po li tics of Iden tity, New York Uni ver sity, New York 2002. Гу дриккларк је та ко ђе и нај ве ћи свет ски струч њак за фе но мен тзв. “езо те риј ског на ци зма” – сим вол “цр ног сун ца” (на не мач ком SchwarzeSonne), спо ми ње се као пра во зна че ње скра ће ни це SS. овај езо те риј ски сим бол за и ста се по сто ји као под ни мо за ик у зам ку ве велс бург, ко ји је ко ри сти ла ели та SS; cf. ви до је вић, op.cit.
30 овај ин сти тут осно ван је ма ње од го ди ну да на
ше не вла ди них ор га ни за ци ја из сада и све та због „го во ра мр жње.“ по вод за ове на па де сва ка ко је у чи ње ни ци да је главна те ма ис тра жи ва ња ове ин сти ту ци је други свет ски рат и, на ро чи то упа дљи во, холокауст.31
по сто ја ње јед не ова кве ин сти ту ци је са мо по се би ни је пре ви ше чуд но ко лико је то ње на „ком па ти бил ност“ са не ким озбиљ ни јим по ли тич ким чи ни о ци ма с ко ји ма (на пр ви по глед) не би тре ба ло да де ли исте вред но сти. на кон па да Берлинскогзида пост со вјет ски про стор је та ко ђе за хва тио сво је вр сни „та лас ре ви зи о низма”. у при бал тич ким др жа ва ма су веома бр зо за по че ле ре ха би ли та ци је бив ших ли тван ских, ле тон ских и естон ских припад ни ка SSди ви зи ја. овај ре ви зи о ни зам је из не сен на та ла су ан ти со вјет ског одуше вље ња. та кви трен до ви су се убр зо пре не ли и у пољ ску, че шку, сло вач ку, укра ји ну и, на рав но, Хр ват ску, чи ји по литич ки ли де ри по чет ком де ве де се тих годи на XX ве ка про сла вља ју уста штво.
Ма ло ко је остао збу њен чи ње ни цом да су за пад не де мо кра ти је (на ро чи то сад), пру жа ле „пре ћут ну по др шку“ (уз по неки ди со нант ни глас осу де из је вреј ских за јед ни ца) ова квим „тен ден ци ја ма.”32 у
на кон ЦентраСимонаВизентала.
31 од ни за ауто ра ко ји ре ви зи о ни стич ки пи шу о истори ји II свет ског ра та, нај по зна ти ји је бри тан ски аутор деј вид ир винг, ко ји је у аустри ји чак не ко вре ме због то га про вео и у за тво ру.
32 ово ни је ни шта чуд ни је од вр ло „праг ма тич ног“ ста ва кар те ро ве де мо крат ске ад ми ни стра ци је (где је од лу чу ју ћу уло гу имао збиг њев Бже жин ски) пре ма ге ноцид ном ре жи му „цр ве них кме ра,“ ко ји се да нас оп ту жу ју за ви ше од ми ли он по би је них љу ди, хо ло ка уст на стао то ком тзв. „де по пу ла ци је гра до ва“.
ан тиде мо крат ским и профа ши стич ким по кре ти ма, ла ко су би ли пре по зна ти „по тен ци јал ни са ве зни ци“ про тив онога што је од ру си је тре ба ло да оста не на пост со вјет ском про сто ру.33 не мо гу ће је не при ме ти ти „по кла па ње“ ге о по ли тич ке ви зи је ин те гра ци је европ ског про сто ра за ус по ста вља ње кон тро ле у евро а зи ји из ме ђу ауто ра бли ских Институту заревизију историје и, ре ци мо, збиг ње ва Бже жин ског, во де ће лич но сти у пла ни рању спољ не по ли ти ке свих де мо крат ских ад ми ни стра ци ја од кар те ро ве, пре ко клин то но ве до оба ми не.34
дру ги „тренд“ на ро чи то „хра ни“ разне тзв. „те о ри је за ве ра.” реч је о иде ји да су пра во је згро на ци о налсо ци ја лизма ра зна езо те риј ска и окулт на уче ња, по ме ша на са еуге нич ким прин ци пи ма со ци јал ног дар ви ни зма. зва нич на истори о гра фи ја има до ста зна чај них ре зерви пре ма овом „де дук тив ном“ при сту пу на ци стич кој иде о ло ги ји, нај ви ше због не до стат ка ди рект них исто риј ских из вора ко ји би по твр ди ли ства р ни зна чај езоте риј ских уче ња у на ци зму (ма да су она та мо нео спор но би ла при сут на).35
33 де таљ ни је у: дра ган пе тро вић, Ге о по ли ти ка постсо вјет ског про сто ра, про ме теј, но ви сад 2008.
34 на сај ту Института, Бже жин ски је ци ти ран че тири пу та, увек уз ува жа ва ње и у „по зи тив ном“ кон тек сту „ге о по ли тич ког са гла сја.“
35 ра зни ауто ри по пут Беј џен та, лин кол на и ли ја (Све та крв, све ти грал и Ме си јан ско за ве шта ње) или тре во ра ре вен скроф та (Ко пље суд би не) да ли су овој те зи до дат но шар ла тан ски при звук, али су озбиљ нији ис тра жи ва чи по пут Бре на на (окулт ни рајх), а на рочи то ду ги на (Кон спи ро ло ги ја) и во ро бјов ског (За падни пут у апо ка лип су) ко ри сти ли вр ло ре спек та бил не из во ре (по пут ар хи ве ор га ни за ци је Ahnenerbe, ко ју је по сле ра та за пле нио кГБ). код нас је о ово ме, на осно
Сирова варијанта данашњег западног неонацизма
118 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
нај ре ле вант ни ја фи гу ра ко ју је мо гуће асо ци ра ти са езо те риј ским на ци змом („хи тле ри змом“), сва ка ко је чи ле ан ски ди пло ма та и књи жев ник Ми гел се ра но.36 Ме ђу тим, ова кву вр сту „фа ши зма“ нај више кри ти ку ју хри шћан ски ори јен ти са ни кон зер ва тив ци до во де ћи је у ве зу са војнокор по ра тив ним ин те ре си ма за пад ног им пе ри ја ли зма, док је ве ћи на оста лих след бе ни ка и про тив ни ка „фа ши стич ког“ дис кур са углав ном иг но ри ше, ве ро ват но сма тра ју ћи да је у пи та њу не ка ква би зарна „кемп“ вр ста фа ши зма без ре ал не поли тич ке те жи не.37
„Коначнорешење“питања(нео)фашизмауСрбији
да ли ће мо про на ћи „фа ши зам“ у срби ји, нај ви ше за ви си од кри те ри ју ма који ма од ре ђу је мо „фа ши стич ко.” Ме ди ји, из уоби ча је них, сен за ци о на ли стич ких раз ло га, углав ном не ма ју ди ле му и го тово уни со но во де хај ку про тив „све присут ног фа ши зма.” ака дем ска ми шље ња о овом фе но ме ну, у ср би ји че сто да ју разни со ци о ло зи, ко ји су, исти не ра ди, бивши про фе со ри пред ме та ко ји се у сФрЈ с пра вом звао „марк си зам.”38
ву обим не стра не ли те ра ту ре, нај ви ше пи сао Ми лан ви до је вић, op.cit.
36 на ин тер не ту и да ље по сто ји сни мак се ра новог го во ра са про сла ве сто го ди шњи це Хи тле ро вог ро ђе ња, 20. апри ла 1989: http://www.youtu be.com/watch?v=8GOmkF23MJA. не по треб но је на по ми ња ти ко ли ко пу та је на гла ша ва на па ра ле ла овог до га ђа ја и па да Бер лин ског зи да ко ји му је не по сред но прет ходио. за ни мљи во је да је се ра но био ам ба са дор чи леа у сФрЈ од 1962 до 1964, а те ме ље свог „езо те риј ског хи тле ри зма“ из нео је у књи зи Хи тлер – по след њи аватар, об ја вље ној 1984. лик „ава та ра“ ко ји је у су шти ни ме си ја и „нат чо век“ – све се ви ше по пу ла ри ше у са време ном New Ageу, а по след њи при мер је у исто и ме ном ка ме ро но вом фил му.
37 у ср би ји је би ло ми шље ња о по кој ном дра го шу ка ла ји ћу као та квом, „езо те риј ском фа ши сти“. ова кав тренд у на ци зму углав ном иг но ри ше ве ћи на „ак ти ви стичких“ гру па и сма тра ју га за ан ти дра ди ци о на лан при ступ и по сле ди цу тзв. „је вреј ске про па ган де.“ да на шње ак тиви стич ке/екс тре ми стич ке гру пе и не фор мал ни по крети за др жа ва ју ан ти се ми ти зам са мо као си но ним за глоба ли зам и мул тина ци о нал не кор по ра ци је, у ко ји ма по њи хо вом, углав ном по гре шном ми шље њу, во де ћу уло гу има ју „ју деома со ни.“ Јед на од нај по пу лар ни јих те о ри ја за ве ра у овом „кљу чу,“ сва ка ко је по сто ја ње тај не ор гани за ци је ODESSA, ко ја пред ста вља сво је вр сну фа шистич ку ин тер на ци о на лу и ко ја је би ла „зао дух” тај но при су тан у за пад ним де мо кра ти ја ма (пре ко зна чај них бив ших на ци ста и ка пи та ла). ова гру па је, на вод но, ко орди ни ра ла „де сни” те ро ри зам и сми шље ним по те зи ма до ве ла до па да Берлинскогзида и сссра.
38 чи та ва со ци о ло шка на у ка је то ли ко ин фил три ра на анар холи бе рал ним и нео марк си стич ким те о ри ја ма, да вр ло те шко мо же да се ту ма чи као „уни вер зал на“ те ори ја о дру штву. она се у прак си че сто сво ди на јед ну од те о ри ја о дру штву – (нео)марк си стич ку ко ја („хе ге ли јанском“ ис кљу чи во шћу) по ри че „на уч ну ре ле вант ност“ свих дру гих. кроз ова кву „кри тич ку“ (тј. иде о ло шку) при зму, ко ју смо украт ко спо ме ну ли на при ме ру Франкфуртскешколе, из но се се при стра сне иде о ло шке ква ли фи ка ције фе но ме на уме сто по ку ша ја за др жа ва ња ма кар ре латив не не при стра сно сти на уч них ста во ва.
у до ку мен тар ним фил мо ви ма по пут Врелекрви или еми си ја ма по пут Инсајдера, кон стру и шу се (ла тент но марк си стичке) про јек ци је „фа ши стич ке спре ге“ не ких пар ла мен тар них по ли тич ких стра на ка, на ви јач ких и тзв. „де сни чар ских“ гру па. на ро чи то се по тен ци ра ју спо ра дич ни насил ни ин ци ден ти и им пли ци ра се њи хо ва на вод на по ве за ност и ко ор ди ни ра ност.39 екс тре ми стич ке гру пе у ср би ји сва ка ко по сто је, али је њи хов зна чај и ути цај у неким ме ди ји ма зна чај но пре на гла шен. изра зи по пут (кле ро/нео)фа ши зма ко ри сте се ису ви ше ола ко и ар би трар но, ка ко би се дис ква ли фи ко вао сва ко ко је на конзер ва тив ној, тра ди ци о на ли стич кој или на ци о на ли стич кој стра ни по ли тич ког спек тра.
Ме ђу тим, до са да шња европ ска иску ства су по ка за ла да ова кве кам па ње че сто има ју са мо кон траефек те – већи на ста нов ни штва ко ја при па да тзв. „гу бит ни ци ма тран зи ци је,” лак ше ће се иден ти фи ко ва ти са ан ти гло ба ли стич ким ак ти ви змом не го са ул тра ли бе рал ним ин те лек ту а ли змом. Је дан од основ них про бле ма је што кри ти ка сва ког на ци она ли зма као им пли цит ног „фа ши зма“ не до ла зи „из на ро да“ не го „из над на ро да.”40 осу да „фак то ра ко ји су до ве ли до фор мира ња“ им пли цит но зло чи нач ке „све сти“ у скуп штин ској Декларацији оСребреници (ко ју смо већ ра ни је у тек сту спо ме ну ли) за сни ва се, inter alia, и на пр вом чла ну уста ва ср би је ко јим се га ран ту је „пра во на жи вот.“ па ипак, упра во овај члан је био за не ма рен при ли ком при стан ка држа ве да ре ги стру је Јеховинесведоке, као зва нич но при зна ту вер ску за јед ни цу.41
39 „до ка зи“ ове на вод не спре ге ин сти ту ци ја, по литич ких стра на ка и екс тре ми стич ких гру па за сни ва ју се ис кљу чи во на ло гич ким кон струк ци ја ма и на ив ним/злона мер ним про јек ци ја ма тво ра ца ових ма те ри ја ла.
40 та ко, са да шња власт ни је спо соб на да по ну ди би ло ка кве ра ци о нал не ар гу мен те ко ји ма би об ја сни ла до ноше ње ДекларацијеоСребреници и мно штво дру гих, ду го роч но штет них од лу ка осим као „при ти сак спо ља“ – а тај при ти сак је то ли ки, да иза бра ни пред став ни ци на ро да о ње му чак не сме ју ни да го во ре.
41 не скри вен је став ове ор га ни за ци је пре ма од би ја њу тран сфу зи је кр ви, чак и ка да је при ме на ове про це ду ре нео п ход на за спа са ва ње жи во та де те та или ма ло лет ника. Ми ни стар ство ве ра рс би ло је све сно овог про блема и пре пу сти ло је од лу ку вр хов ном су ду ср би је. ни је нам по зна то да ли је тра же на оце на устав но сти ре гистра ци је Јеховинихсведока, а је ди ни „ар гу мент“ ко ји је зва нич ник Ми ни стар ства ве ра овим по во дом по нудио јав но сти би ла је чи ње ни ца да је у свим др жа ва ма ре ги о на ова ор га ни за ци ја ре ги стро ва на. Statedepartment сад имао је при мед бу на срп ски за кон о вер ским за јед ни ца ма ко ји на вод но „фа во ри зу је” тра ди ци о нал не вер ске за јед ни це (на ро чи то спц), иако пре ма од ред бама овог за ко на, чак и оне вер ске гру пе ко је ни су ре гистро ва не има ју пра ва да вр ше сво ју вер ску слу жбу. то ком де ве де се тих би ло је ви ше ре ак ци ја зва нич ни ка сад ко ји ма је од ру му ни је, Бу гар ске и Грч ке зах те ва но ве ће по што ва ње вер ских пра ва екс тре ми стич ких верских гру па по пут зи ло таста ро ка лен да ра ца и Јеховинихсведока. ве ро ват но нај не при јат ни ју епи зо ду „вер ске по ли ти ке” сад пред ста вља на о ру жа ва ње ав га ни стан
у оба слу ча ја ве ро ват но је био при сутан ве ли ки при ти сак „са стра не“ – ко ји је и јав но из ра жен кроз онај део тре ћег сек то ра ко ји вр ши ко ме сар ску функ цију над зо ра успе шно сти им пле мен та ци је гло ба ли за ци је по ли ти ке и кул ту ре у срби ји. упра во из овог де ла не вла ди ног сек то ра нај че шће се и чу ју гла со ви забри ну то сти „све при сут ним фа ши змом“ ка ко се ети ке ти ра сва ки вид пру жа ња от по ра нео ли бе ра ли зму (ко ји се у ср бији че сто кри је иза не ја сно де фи ни са ног из ра за „евро пе и за ци ја“ ко ји је ов де тек си но ним за „по ли тич ки не ко рек тан“ израз „ци ви ли зо ва ња“).42 не по треб но је ре ћи да је ова, са мо де кла ри са на „дру га ср би ја“ (у ко јој је за бри ња ва ју ће зна чајно при су ство „бив ших“ марк си ста ко ји су на чу ве ној VI II сед ни ци пре тр пе ли по раз), до би ла на ро чи ти по лет на кон пе то ок тобар ских про ме на, ка да се пре тво ри ла у са мо на мет ну ту „по ли тич ку ели ту,“ ван чи јег дис кур са ни јед но ми шље ње „ни је ре ле вант но.“
не тре ба се за ва ра ва ти – сва ки но минал ни от пор гло ба ли за ци ји би ће ети кети ран као не по же љан, а по мо гућ но сти и „фа ши стич ки,“ без об зи ра да ли је приступ „ак ти ви стич ки“ по пут ор га ни за ци ја: Образ, 1389, Наши, ГардаЦараЛазара, Расоналисти, НационалниСтрој, СНПЗбор, Крвичаст, Новисрпскипрограм, Српскаакција или „ин те лек ту а ли стич ки“ по пут Двери Српских, Нове српске политичкемисли, Свети Јустин Философ, Центраза истраживање православног монархизма, Фонда „Слободан Јовановић,“ сај та Видовдан... итд. као нај го ре од све га, ретко ће не ко од „кри ти ча ра“ и по ку ша ти да уви ди раз ли ке ме ђу по бро ја ним ор га низа ци ја ма, ко је, кроз при зму нео марк сизма/нео ли бе ра ли зма и је су исте – тј. „фаши стич ке.“43
ских та ли ба на (и прак тич но ства ра ње АлКаиде) про тив со вје та то ком 70тих и 80тих го ди на XX ве ка (тзв. ОперацијаЦиклон), ка ри ки ра но при ка за не у фил му CharlieWilson’sWar из 2007.
42 на рав но, ап сурд но би би ло по ре ћи да по сто је и озбиљ ни слу ча је ви дис кри ми на ци је и угро жа ва ња људских пра ва у ср би ји, на ко је за и ста дру штво и др жа ва тре ба да ре а гу ју. про блем на ста је ка да се би ло ко ји об лик на вод не дис кри ми на ци је под ме ће по ли тич ким не ис то ми шље ни ци ма, у ци љу њи хо ве дис ква ли фи ка ције. про блем је и ка да се од нео р га ни зо ва них и по је динач них на сил них ис па да рас пре да ју не су ви сле те о ри је о „ор га ни зо ва ној фа ши стич кој мре жи“ (при том без би ло ка квих до ка за!) у ко ју се оба ве зно „уве зу ју“ и по ли тичке стран ке кон зер ва тив ног (тзв. „де сног“) усме ре ња, за ко је гла са зна ча јан број љу ди (ви ше од тре ћи не гла сача), ко ји се, на та кав на чин, им пли цит но оп ту жу ју да су „сим па ти зе ри фа ши зма“ – а „фа ши стич ким“ се про глаша ва сва ко ко се усу ди да има ди ле ме о чуд ном са ве зу нео марк си ста, нео ли бе ра ла и анар хи ста, ко ји се предста вља као „ан ти фа ши стич ки блок.“
43 о тој нео марк си стич кој ви зу ри „де сног“=„фа шистич ког“ тре ба ло би на пи са ти по се бан текст. украт ко, без об зи ра на огром не раз ли ке у иде ја ма и прак са ма ових ор га ни за ци ја, марк си зам их ви ди као „ре ак ци онар не“ за то што се (на раз не на чи не) су прот ста вља
1/2010 l Двери српске l 119
ко нач но, мо же мо да украт ко ана ли зира мо је дан илу стра тив ни при мер – по крет 1389. са њи хо ве ин тер нет стра ни це са знаје мо: „срп ски на род ни по крет 1389 је форми ран по чет ком ок то бра 2004. го ди не са ци љем да зна чај но ро до љу би во прег ну ће усме ри, са бе ре и по диг не на ви ши ор гани за циј ски ни во.“ овај, ре ла тив но но ви ји по крет, углав ном мла ђих љу ди, та ко ђе је че сто про зи ван као „фа ши стич ки.“
Ме ђу тим, овај по крет је мо жда и нај бољи при мер за илу стра ци ју јед не, по ма ло са ти рич не, те зе. ако би смо за не ма ри ли све исто риј ске ре а ли је и кон тек сте, усу дили би смо се да по ву че мо јед ну па ра ле лу – из ме ђу све тог кне за ла за ра и сло бо да на Ми ло ше ви ћа, од но сно 1389 и 1999 го дине. да кле, уко ли ко за не ма ри мо све очиглед не раз ли ке, оста је јед но опре де ле ње за бор бу са стра ном (гло бал ном) си лом да ле ко ве ће сна ге. у оба слу ча ја има мо ди ле му да ли је ис ход бит ке „по бе да“ (смрт Му ра та/ре зо лу ци ја 1244) или „по раз“ – али, по сле ди це обе бит ке би се мо ра ле сма тра ти срп ским по ра зом, где као је ди на уте ха оста је хра брост за по ку шај од бра не.
Ми ло ше ви ће ва смрт у Ха гу, не сум њи ва је по сле ди ца овог по ра за и по ли тич ких про ме на ко је су усле ди ле. ако је на кон кне за ла за ра до шао пе ри од „ко ла бо раци је“ (ва зал ства) де спо та сте фа на, усуди ли би смо се да на пра ви мо још не ве роват ни ју па ра ле лу са зо ра ном Ђин ђи ћем, ко ји је та ко ђе кроз ко ла бо ра ци ју, по свој при ли ци по ку шао да афир ми ше на цио нал ни ин те рес за во ђе њем сво је вр сне дик та ту ре и мо би ли за ци јом на ци је ка једин ству око иде је ула ска у евро а тлант ске ин те гра ци је.44 Ма да исто ри ја као на у ка
ју „ре во лу ци о нар ном про гре су.“ из ли шно је ре ћи да је ова кво схва та ње за ро бље но ин фан тил ном вр стом неохе ге ли јан ског псе у дора ци о на ли зма. као ти пи чан при мер ова квог раз ми шља ња на во ди мо са сај та анархоли бе рал не ор га ни за ци је АФАНС: „ра ди кал на, фа шистич ка де сни ца у ср би ји, оли че на у обра зу, 1389, на ци стро ју и оста лим гру па ма, са мо је још јед на па ра по лициј ска тво ре ви на ко ја се (пр вен стве но омла ди ни) предста вља као искре на и је ди на пра ва опо зи ци ја ре жи му. ан ти фа ши сти тре ба да зна ју да се ра ди о пла ће ним слуга ма га зда и вла сти.“
44 осим по зна тог Ђин ђи ће вог ста ва о ко со ву и Ме тохи ји и ре пу бли ци срп ској (као срп ским на ци о нал ним обла сти ма) и по те за по пут уво ђе ња ве ро на у ке у школе (чи ме је чак из не на дио и део је рар хи је спц), из гле да да је код овог бив шег марк си сте до шло и до зна чај нијег на ци о налпраг ма тич ног пре о кре та, на тра гу ми сли
не до пу шта ова ква по ре ђе ња, ипак може мо да до ђе мо до од ре ђе ног „по ли тико ло шког“ од го во ра о „гре шци“ осни ва ча по кре та 1389.
на кон пе то ок то бар ских про ме на, могао је да бу де осно ван по крет под на зивом 1402.45 ако ис пра ти мо до след ну подр шку „де мо крат ског“ за па да не ким од нај бру тал ни јих „фа ши стич ких“ ре жи ма XX ве ка, ма ло је ме ста сум њи да би и ова кав по крет био про гла шен за „де мо крат ски“ и „ан ти ко му ни стич ки”. то би до ка зао ти ме што би по вео ср би ју у на то и ефек тив но „рас кр стио“ с „ко му ни стич ким на сле ђем”, не са мо кроз спро во ђе ње су ро ве при вати за ци је (по ре цеп ту, ре ци мо Фрејзеровог института) не го и кроз до но ше ње за ко на о пот пу ном по вра ћа ју имо ви не ко ју су сво је вре ме но оте ли ко му ни сти (што ни јед на власт у ко јој се на ла зи прили чан број оних ко ји, као бив ши ко му нисти ужи ва ју раз не при ви ле ги је, не ће бити спрем на да ура ди). та кав ре жим, ко ји би пре по знао „исто риј ски мо ме нат,” са мо уко ли ко би био бру та лан и ефи ка сан, нашао би вр ло бр зо „сим па ти је“ на за па ду, без об зи ра на би ло ка кву ко ли чи ну „фаши стич ке“ прак се про го на по ли тич ких не ис то ми шље ни ка (ко ји би увек мо гли да бу ду жи го са ни мр ским ети ке та ма „фа шиста“ и „ко му ни ста“).
исти ни за во љу, по сто је по ли тич ке сна ге у са вре ме ној ср би ји ко је по ка зу ју ова кве тен ден ци је – али, лич на ко рум пира ност и не спо соб ност њи хо вих во де ћих љу ди, не до пу шта им мо гућ ност ре грута ци је по треб не кри тич не ма се на ро да. та ква си ту а ци ја ср бе де фи ни ше као непо у зда не са ве зни ке и не по у зда но тр жиште за би ло ка кве озбиљ не ин ве сти ци је. у по след ње две де це ни је, сва ки по ку шај срп ске ди ја спо ре да уло жи сред ства у
чу ве ног (нео)кон зер ва тив ног те о ре ти ча ра, не мач ког прав ни ка кар ла шми та. о ово ме ви де ти де таљ ни је у од лич ном тек сту алек сан дра Мол на ра, Шми то ва иде ја су ве ре не дик та ту ре у де ли ма Зо ра на Ђин ђи ћа, об јавље ном у април ском из да њу ча со пи са Република (2010). за ни мљи во је да је из нео марк си стич ке ви зу ре про цес гло ба ли за ци је, ко јим упра вља ју за пад не кор по ра ци је, схва ћен на тра гу нео кон зер ва тив них те о ре ти ча ра по пут кар ла шми та и леа штра у са.
45 Го ди на Ангорскебитке у ко јој је ср би ја под светим де спо том сте фа ном ла за ре ви ћем, на кон де це није „ко ла бо ра ци је“ с тур ци ма по но во сте кла др жав ни су ве ре ни тет.
при вре ду или по ли ти ку ср би је, осу је ћиван је ко руп ци јом, не спо соб но шћу или стра хом ак ту ал них цен та ра мо ћи да би ти ме био по ре ме ћен statusquo, у ком још увек нео ме та но ужи ва при ви ле го ва на оли гар хи ја бес кру пу ло зних и оту ђе них цен та ра мо ћи, ко ји су да ле ко из над би ло ког иза бра ног по ли ти ча ра у ср би ји.
та кво ста ње би се мо жда и мо гло на звати сво је вр сном ла тент ном, фа ши стич ком дик та ту ром (пре све га због де мо крат ске ин су фи ци јен ци је, тј. ефек тив не су спен зије свих де мо крат ских по ли тич ких ин ститу ци ја), ко ја је са мо ре ла тив но ком па тибил на им пе ри јал ним трен до ви ма гло бали за ци је. Ме ђу тим, но ва, мул ти по лар на ствар ност све та, на ја вљу је по че так епо хе ко ју не ки те о ре ти ча ри већ на зи ва ју „постгло бал ном,“ чи ме на сту па по тен ци јал за про ме не ко је ће тре нут не оли гар хи је сигур но осла би ти.
сво је вр стан за кљу чак би ов де мо гао да бу де да фа ши зам ни ка ко ни је објек тив на ка те го ри ја. он ви ше по сто ји у ви ду иде је не го прак се, и нај ви ше слу жи за ети ке тира ње по ли тич ких не ис то ми шље ни ка. заи ста по сто је на сил не и екс тре ми стич ке гру пе ко је се иден ти фи ку ју с фа ши змом и на ци о налсо ци ја ли змом, као иде о логи ја ма ко је сма тра ју за не при ја тељ ске пре ма гло ба ли за ци ји. Ме ђу тим, те гру пе ни су асо ци ра не са би ло ка квим ре ал ним им пе ри ја ли стич ким пре тен зи ја ма, ко је су основ на исто риј ска ка рак те ри сти ка фа ши зма (ми ли та ри зма, на ци о налсо ција ли зма... итд).46 нео ли бе ра ли се под једна ко ла ко ко ри сте и „ле вим“ и „де сним“ екс тре ми змом, у ци љу одр жа ва ња равно те же тзв. „ме ких“ оку па ци ја (без отворе ног вој ног при су ства). Би ло ка кве, а наро чи то вер ске и по ли тич ке по де ле не ког на ро да (ко је се хва ле као „плу ра ли зам,“ ко јим се по твр ђу је по сто ја ње „ин ди виду ал них сло бо да“), та ко по ста ју јед но од нај дра го це ни јих ору ђа одр жа ња statusaquo, ко ји се мо же угро зи ти је ди но наци о нал ним кон сен зу сом. по тро шач ка ци ви ли за ци ја се бич них и грам зи вих инди ви дуа, оправ да ва се ми том о сло бо ди од би ло ка квог „кон стру и са ног“ и „на метну тог“ иден ти тет ског ко лек ти ва (вер ског, на ци о нал ног, је зич ког, кул тур ног...). прихва та њем та квог си сте ма вред но сти можда се и „осло ба ђа мо“ на ци о нал ног, али ула зи мо у до мен им пе ри јал ног, ко је је, у са мој сво јој су шти ни, „фа ши стич ки“ детер ми ни са но. Извор: Центар за антрополошке студије
46 за раз ли ку од об но вље них SS ди ви зи ја у по следњем ра ту: уста шких бри га да (на след ни ци SS бри га де Кама) ко је су спро ве ле „срп ску нак бу” – нео ме та но ет нич ко чи шће ње ср ба из рс кра ји не, му џа хе дин ских од ре да (ко ји су чи ни ли зло чи не као на ста вља чи тради ци је Ханџардивизије у Бо сни) и ко нач но шип тар ске овк (ко ја је уве ли ко над ма ши ла сво је прет ход ни ке – SS ди ви зи ју Скендербег). ка да се узме у об зир по др шка на то овим ак ци ја ма, са вез де лу је као на ста вљач тради ци је WafenSSа.
По тро шач ка ци ви ли за ци ја се бич них и грам зи вих ин ди ви дуа, оправ да ва се ми том о сло бо ди од би ло ка квог „кон стру и са ног“ и „на мет ну тог“ иден ти тет-ског ко лек ти ва (вер ског, на ци о нал ног, је зич ког, кул тур ног...). При хва та њем та квог си сте ма вред но-сти мо жда се и „осло ба ђа мо“ на ци о нал ног, али ула зи мо у до мен им пе ри јал ног, ко је је, у са мој сво јој су шти ни, „фа ши стич ки“ де тер ми ни са но.
120 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
На го ве шта ји оно га што је ср бе снашло кра јем 20. ве ка, и кра јем дру гог ми ле ни ју ма исто вре ме но, по сто ја ли
су не пре ста но. они су би ли та кве при ро де да су их, хте лине хте ли, мо ра ли уочи ти, али из се би свој стве ног не ма ра ни су то узи ма ли у об зир. у вре ме сред њег ве ка ла тин ски из во ри ре дов но го во ре ло ше о ср би ма иако за то ни су има ли пра вог раз ло га. аго ни ја пра во сла вља тра је још од тру да и жр тво ва ња све те рав но а по стол не бра ће Ћи ри ла и Ме то ди ја.
при пад ни ци рим ског об ре да у ста рој срп ској др жа ви жи ве нео ме та но „ме ђу сто ти на ма до ку ме на та о бо рав ку и де лова њу ла ти на у срп ској др жа ви има мо подат ке о сва ко ја ким спо ро ви ма. али ни је по знат ни је дан у ко ме би се жа ли ли да су оме та ни у сло бод ном вер ском жи во ту“.
кад су на ста ла дру га вре ме на и цео право слав ни свет по чео да по ср ће под удари ма исла ма ла ти ни не окле ва ју и не пропу шта ју ни јед ну при ли ку да из сла бо сти ср ба не из ву ку ко рист за се бе. та по ја ва се еуфе ми стич ки у на у ци оце њу је као „по тиски ва ње пра во сла вља“ са то ном рав но душно сти.
осе ти ће се то и у од но су европ ске нау ке пре ма пра во слав ном све ту уоп ште. о ви зан ти ји се го во ри са пре зи ром и мржњом као да су кр ста ши са ис то ка до лази ли да осва ја ју и ру ше рим а не да су запад не вој ске опу сто ши ле ца ри град то ком 1204. го ре не го што то чи не тур ци два и по ве ка ка сни је.
кад је моћ тур ске по че ла да опа да и она ни је ви ше из гле да ла као не за у ста вљив осва јач по че ла су ве ли ча ња ње ног по рет
ка без има ло же ље да се упо зна по ло жај по ро бље них на ро да у тој зе мљи.
уме сто ви зан ти је, као на вод ног све та мрач ња штва, са да се го во ри о су ле ја ману „ве ли чан стве ном“. по вол те ру „ве ли ки тур ски на род мир но упра вља над 20 наро да с раз ли чи тим ре ли ги ја ма; од ње га хри шћа ни мо гу да уче ка ко у ми ру упражња ва ти уз др жа ност а у по бе ди би ти племе нит“. пи сао је то вол тер са „без бед ног ра сто ја ња“, без же ље да се бли же упо зна са при ли ка ма. за вер бал ну гим на сти ку свог нео д го вор ног ума мо гао је на ћи не ку дру гу област од ру га ња угње те ним хришћа ни ма од ту ра ка.
ве ко ви ма ср би то ком роп ства ни су могли да схва те да се не мо гу на да ти по моћи од ла ти на у сво јој стал ној пле ме ни тој и оправ да ној че жњи за сло бо дом. ра то ви са тур ци ма од стра не за пад них др жа ва во ђе ни су да, уме сто тур ске, оне до ђу на ње но ме сто а по ло жај пра во слав них ср ба у та квим др жа ва ма био би си гур но те жи а ве ро ват ни је је да би био пот пу но не мо гућ од оног под тур ци ма. у вер ском по гле ду рим је пот пу но ис кљу чив.
СпоразумизападњакаиТурскенаштетуСрбије
по зна ти су при ме ри – ко ли ко ли је остало не по зна то – тај них спо ра зу ма за ра ћених за пад ња ка и тур ске на ште ту за па ду на кло ње них ср ба.
до Бер лин ског кон гре са 1878, од но сно на про сто ру осман ске др жа ве све до 1912. год, од стра не евро пе не по ста вља се пита ње по ло жа ја хри шћа на у тур ској. тек по
вла че њем тур ске, но ве др жа ве на ста ле на том про сто ру се оба ве зу ју на по што ва ње вер ских пра ва и уступ ке пре ма ма њи нама. пре зир не ма ца пре ма ср би ма ни око 1900 ни је се крио. тај на род са мо де лимич но осло бо ђен очи ју упр тих у сво ју поло вич но оства ре ну др жа ву био је смет ња гер ман ским пла но ви ма ши ре ња на ис ток – љу ди иду за сун цем и во да ма. си ро мах је „га зда“ у сво јој ку ћи ма ко ли ко ма ла и убо га она би ла.
о ту „ва шљи ву“, „про стач ку“ ср би ју то су епи те ти ко ји ма ци ви ли зо ва ни нем ци и та да ча сте ср бе са плео се моћ ни рајх ви ше пу та и, уме сто да од то га не што нау чи, на ста вио је да мр зи, пре зи ре и све ти на раз не на чи не као да су ср би ви ше пута ра за ра ли Беч и Бер лин или као да су уби ја ли сто за јед ног и стре ља ли ђа ке по Мин хе ну.
кад је пе сник ре као да су нај хра бри ји не они што се ни чег не бо је, већ они што се ни чег не сти де, ми слио је на јед ну ма лу гру па ци ју зли ко ва ца по ко јој се, на жа лост, на зи ва и део све ча не оде ће. ви до ви тост умет ни ка се и са сто ји у то ме што они несве сно са оп шта ва ју зна чај не исти не. та ко се тврд ња зна ме ни тог срп ског пе сни ка мо же при ме ни ти на да ле ко ве ће про сторе и на ро де.
ви ше пу та је ре че но од по сма тра ча са стра не да су ср би на ив ни. ни је им то помо гло. из оно га што их је сна шло 1941. годи не, под уда ри ма Хи тле ра ни су из ву кли ни ка кву по у ку и све се по но ви ло тач но по ла ве ка ка сни је.
што је за дру ге нор мал но и са мо по себи ра зу мљи во кад се до ве де у ве зу са ср
ЈУЧ
Е ,
ДА
НА
С,
СУ
ТРА
Живорад Јанковић
Хи тлер је не стао – хи тле ри зам живиЗанемарени потресиСр би су још 1918. тре ти ра ни, и по ред сра змер но нај ве ћих жр та ва, од сво јих то бо жњих са ве зни ка као да су би ли са мо не у трал ни. Вр ху нац иро ни је пред ста вља оно што се де си ло 1945. где се пре ма Ср би ма са ве зни ци од но се го ре не го пре ма про тив ни ци ма, док су сви са те ли ти Хи тле ра, од тих истих на зо ви са ве зни ка, на гра ђе ни на ште ту Ср ба.
1/2010 l Двери српске l 121
би ма он да је „стра шно“. та мо где не сти жу „ху ма не бом бе“ и „ми ло срд ни ан ђе ли“, сти же но ва „на у ка“ са про из вољ ним, са мо њој зна ним кри те ри ју ми ма, од но сно без кри те ри ју ма.
Го во ри се о, то бож, кр во лоч ној 1912. док се та ко не што у из ла га њу о 1914. и 1941, као вре ме ну су да ра свет ских раз ме ра изо ста вља. та по ја ва чи ни су ви шним би ло ка кво да ље тра га ње, ни ти та кви ауто ри мо гу ичим ви ше да „из не на де“.
ду го се за др жа ва на „гре шка ма“ ср ба. они су ма ли на род и не мо гу мно го ни да гре ше. Мо гу да не ус пе ју као ма ли и сла бији. они ко ји ра до ис ти чу на вод не гре шке ср ба код сво је ку ће би при ме ра за гре шке и лу та ња на шли без број. то је као кад би чо век са пла ни не си шао да ме ри ви си не и мор фо ло шке осо би не бре жу ља ка.
ту је и про из вољ на ге о гра фи ја. Ми мо по сто је ћег ста ња уво де се но ви ни кад посто је ћи пој мо ви опет по двој ном ме ри лу, од но сно без ме ри ла. спо ред но по ста је „глав но“ по лич ном уку су.
оно што је прет хо ди ло фа ши зму пре сто го ди на од ви ја се и да нас ско ро по истом про гра му. сто га је уме сно пи та ње да ли се ова не сре ћа слу чај но по ја ви ла баш та мо. не кад се ми сли ло да се циљ мо же ла ко по сти ћи упо тре бом вој не си ле. кад се по сле два по ку ша ја ко ја су уне сре ћила цео свет то по ка за ло као не мо гу ће, осло нац се по тра жио у нов цу, ку по ви ном са ве сти. по ка за ло се то као вр ло ефи касно. од ви ја се спо ри је али де ло твор ни је. Мно го од оно га че му фа ши зам те жи већ би би ло по стиг ну то да се са еко ном ским по ро бља ва њем на вре ме по че ло. те шко је и пред со бом при хва ти ти та ко ве ли ку соп
стве ну гре шку. они ко ји су од сво јих правед но на мет ну тих гра ни ца сво је вре ме но ства ра ли зид пла ча за цео свет кре ну ли су у ра за ра ње чим су сти ца јем срећ них окол но сти ви ше не го сво јом па ме ћу изашли из кри зе.
не во ља ср ба је и у то ме што су су ви ше осе тљи ви на „ар гу мен те“ про тив ни ка и онда кад су они про вид ни или су са мо из говор за на си ље. спре ча ва их да ра де не смета но и не за ви сно од под ме та ња про тив ника. прав да ју се и кад се бра не од дру гих, ко ји и кад осва ја ју хи ља да ма ки ло ме та ра да ле ке про сто ре чи не то под де ви зом: „за на род и отаџ би ну“. кад су у пи та њу ср би, та по ја ва се од мах ока рак те ри ше као њи хо ва уро ђе на скло ност ми то ма ни ји.
цео си стем људ ског раз ми шља ња до веден је у пи та ње. из ми шља ње, из вр та ње, ла га ње по ста ло је вр ли на. Мно штво се утр ки ва ло у ства ра њу про па ган де. „слобод ни“ ин те лек ту ал ци су по ка за ли сво ју сло бо ду као и она „не за ви сна“ Хи тле ро ва тво ре ви на што је уобра зи ла да је по стала др жа ва. на у ка је по ста ла про па ган да. „сред ства ин фор ми са ња“ по чи њу да шире дез ин фор ма ци је по си сте му ко бо ље пла ти. не кад су ра ди ли „со ли сти“, да нас ра де „хо ро ви“.
„срп ски пре ци су 500 го ди на као предвод ни ци бан ди во ди ли бор бу про тив ту рака и бе за ко ње је би ло њи хов за кон... де лова ли су под ути ца јем са ра јев ског зло чи на као под ме та чем по жа ра ко ји увек на но во мо ра ју да жа ре и па ле“. ко би мо гао да разлу чи да ли је ово на пи са но у вре ме Хи тлеро вог фа ши зма или пе де сет го ди на ка сније у евро пи, де мо крат ске „сло бо де“? ко не
би из овог за кљу чио да су ср би агре со ри спрем ни да кре ну на да ле ка осва ја ња?
Карађорђеуочимазападњаказа ср бе је вре ме цр ног Ђор ђа ве ли чан
стве но и је дин стве но. они га та ко це не и до жи вља ва ју. сма тра ју да би и дру ги треба ло та ко да чи не. на рас по ла га њу су имали су ви ше ма ло вре ме на да „до чи та ју“ пору ке око ли не. ве ли ка ве ћи на ср ба про чита ла је Ме мо а ре про те Ма ти је не на до вића, где се та ко ђе ве ли ча евро па, а пи та ње је ко ли ко је од њих за па зи ло шта се у том де лу све на ла зи. Ма ло ко ће при ме ти ти да је за беч ког ди пло ма ту про ти ног са вре мени ка и са го вр ни ка цео уста нак ма ла искра слу чај не сре ће, ко јом су се уста ни ци то лико би ли по гор ди ли „да ни јед но га им пе рато ра у евро пи се би срав ња ли ни су. до тле су сво јим бу да ла стим ви со ко у ми јем би ли до шли...“
из ис ку ства се уви ђа да до ју че ра шњи оку па то ри не би тре ба ло да пи шу о не кад осво је ним обла сти ма. Мр жња, ре ван шизам и објек тив ност не иду за јед но. по беђе ни не мац ра ди и ду го пам ти, ра ди оно за шта је пла ћен и не раз ми шља мно го о етич кој стра ни тог на зо ви, по сла. кро ји се и пре кра ја од ре да – ме тод ра да, факта, гра ни це, на зи ви... све је до зво ље но и „мо гу ће“. не ма ту раз ли ке из ме ђу 1941. и 1991... ауто ри де ла под ви дом на у ке са мо су симп то ми јед ног ста ња. узроч ни ци су у „ду би ни“ али се ни они мно го не тру де да се скри ју.
по ис тра жи ва њи ма од пре не ко ли ко де це ни ја, не мач ки на род је усред сре ђен на се бе, склон са мо са жа ље њу и из ра же не по тре бе да бу де во љен и без истих осе ћања за дру ге. не га тив не стра не не мач ког мен та ли те та су агре сив ност, без об зир ност, охо лост, страх, ком плекс ма ње вред но сти, са мо до па дљи вост и сен ти мен тал ност. њихо ва скло ност ка пре те ри ва њу ис ка зу је се по себ но у са мо пре це њи ва њу...
дав но је ре че но да се ис ти че оно че га не ма или че га је нај ма ње. „пре ви дим се бе као ве шта ка или ис тра жи те ља, као не кога ко обез бе ђу је тра го ве и ску пља до ка зе, ис пи ту је и од ме ра ва...“. има слу ча је ва где аутор ка же да не пи ше „као не мац не го као исто ри чар“. очи глед но је да је обр нуто. ка же и да ни је ни за ни про тив ср ба, иако је из да љег тек ста ја сно где је. твр ди да ни је адво кат али у до број ме ри је ту жилац. уто ли ко је опа сни ји.
ср би су још 1918. тре ти ра ни, и по ред сра змер но нај ве ћих жр та ва, од сво јих тобо жњих са ве зни ка као да су би ли са мо не у трал ни. вр ху нац иро ни је пред ста вља оно што се де си ло 1945. где се пре ма срби ма са ве зни ци од но се го ре не го пре ма про тив ни ци ма, док су сви са те ли ти Хи тлера, од тих истих на зо ви са ве зни ка, на грађе ни на ште ту ср ба.
Распарчана Србија 1941.
122 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
до зад њих го ди на ср би су ве ро ва ли да по сто ји на у ка по се би – не по мер љив систем исти на ко ји се не до во ди у пи та ње ни од ко га. ко ли ко је евро па да ле ко од оно га ка ко су је за ми шља ли срп ски уста ни ци из 1804, ко је пред во ди и про та Ма ти ја не надо вић, ко ји на ви ше ме ста у сво јим спи си ма по ми ње евро пу као узор?! а он да су мо гли схва ти ти ка ко по сто је „исти не“ ве ли ких и ма лих. исти на се ста вља у слу жбу ин те реса. да нас ма гич на реч „ме диј“ дав но је из губи ла зна че ње и од сред ства по сре до ва ња по ста ла сред ство при ти ска и по и гра ва ња исти ном, де тер џент за сми ри ва ње са ве сти. тра же се и пра ве ми то ви та мо где их не ма да би од вра ти ло па жњу од ства ра ња вели ког „јед но бој ног“ ми та ко ји ће по том фабри ко ва ти исти не по не чи јој же љи. ис ти чу се „по ли тич ки ко рект ни“, од но сно по доб ни, удво ри це а у пра вој де мо кра ти ји то би била не по вољ на од ред ни ца.
Бечкапропаганда„од ста ре аустриј ске про па ган де про
тив ср ба нај у пор ни је се одр жа ла ми сао да ср би ја не ма шта да тра жи пре ко оних гра ни ца ко је је до би ла 1878. на Беч ком кон гре су... Би ло је чак и Ју го сло ве на, који су на ше (срп ске) зах те ве пре ко гра ни ца 1878. обе ле жа ва ли као знак срп ског шови ни зма – и том шо ви ни зму при пи си ва ли чак и на ше про те сте про тив обе ле жа ва ња срб ске фе де рал не је ди ни це. по ова квим и слич ним по гле ди ма из гле да да би у Ју госла ви ји ср би има ли да се за до во ље оним гра ни ца ма ко је би им аустри ја оста ви ла, да се под Хаб сбур шком ди на сти јом из врши ло ју го сло вен ско ује ди ње ње“. зна чи, ди јаг но за срп ског ста ња дав но је фор мули са на и жи во том по твр ђи ва на, али од тога ни је би ло по мо ћи.
за ве ли ку моћ беч ке про па ган де у одно су на ср бе има ви ше узро ка и об ја шњења. чи та ву по ло ви ну срп ског про сто ра аустри ја је ве ко ви ма др жа ла у сво јој пу ној вла сти (по ли тич кој, при вред ној, по ли цијској, шпи јун ској...). за тим, по ло ви на српског на ро да би ла је под ње ном вла шћу, та ко да је мо гла упо зна ти ср бе до бро, при ку пље на зна ња об ра ди ти и по том кори сти ти. по ме ну та је и шпи ју на жа. ар хивски ма те ри јал да је мно го до ка за за то. он при бли жа ва про те кле ве ко ве и по ма же да се они до жи ве са вре ме но. Бр бљи ви ср би „ла ју“ о све му, а то „слу жбе“ пом но пра те и бе ле же. та ко је аустри ја бо ље по зна вала по ро бље не из де ље не ср бе не го што су они зна ли са ми се бе, ли ше ни би ло ка кве уста но ве оп штег ка рак те ра ко ја би о њима во ди ла ра чу на или мо гла ишта да уради. по ли тич ким гра ни ца ма је из де ље на и срп ска цр ква, и са ма по ро бље на на ви ше на чи на.
ср би ко ји до ла зе у Беч на шко ло ва ње по ти чу из по ро бље ног на ро да и, но шени за но сом мла до сти, ни су све сни да су у до број ме ри „за мор чи ћи“. при ма ли су са иде а ли стич ким по ве ре њем оно што им се ну ди ло под ви дом на у ке и не при ме ћу ју ћи да је до ста од то га фа бри кат про па ган де сми шље но са ја сно од ре ђе ним ци љем да се оси гу ра при мат и тра ја ње им пе ри је. већи на тих сту де на та ко ји ка сни је у свом наро ду др же кључ на ме ста це лог др жав ног жи во та ни је се осве сти ла и спо зна ла на учну под ва лу па се ни је мо гло оче ки ва ти ни да не што ура ди на от кла ња њу по сле ди ца.
„ни ко се од ту ђе мр жње не мо же склања ти у соп стве ну из ми шље ну кри ви цу а да при то ме не уна ка зи сво ју мо рал ну и ин те лек ту ал ну фи зи о но ми ју. срп ска поли тич ка хи пер струк ту ра из не ких по бу да оп стан ка на вла сти, де це ни ја ма је упра во та кве ства ри тра жи ла од ми сле ћих љу ди сво га на ро да“. „пло до ви“ та квог од но са се уби ра ју и да нас.
опа сно је и за не у пу ће ног, си гур ну замку пред ста вља да нас че сто ко ри шћен метод кад се су шти на са оп шта ва у по ло ви ни са мо јед не ре че ни це а по том на чи та вим стра ни ца ма из ла же тре ће ра зред но. по луи сти не су опа сни је од пот пу не не и сти не. ту је исти на за тр па на.
за ступ ни ци те о ри је срп ских се о ба зане ма ру ју је дан очи гле дан при мер ко ји доста го во ри. око 1750. ве ли ки број ср ба са под руч ја се вер но од са ве ор га ни зо ва но се се ли у ру си ју. и по ред по вољ них услова, да ле ко бо љих од оних ко је су има ли под Бе чом, тим ср би ма ни је би ло мо гу ће да пу сте ду бљи ко рен по тре бан за опста нак. за са мо је дан век жи во та у но вим обла сти ма по че ла је да бле ди и успо мена на њи хо во по сто ја ње. ако се осло нац за при чу о се о ба ма тра жи по из во ри ма, лак ше би се ство ри ла те за о „не по сто ја њу“ ср ба, не го о њи хо вим пре се ље њи ма. позна то је ка ко се у ви зан тиј ским хро ни ка ма сред њег ве ка не сре ће на зив ср би. та мо се они ре дов но на зи ва ју три ба ли. слич на по ја ва мо же да се пра ти и у „про све ће ној“ цр ножу тој аустри ји, где се све до 19. ве ка за ср бе ко ри сти на зив или ри. та прак са је то ли ко до след но и све стра но при ме њива на да је да на шњим ис тра жи ва чи ма потреб но до дат но раз ја шње ње шта се кри је иза тих то бо жњих или ра. та ко су де ћи према стра ним из во ри ма раз ли чи тог по ре кла ср би ве ко ви ма „не по сто је“. на њи хо вом ме сту на ла зе се при пад ни ци фик тив них на ци ја три ба ла и или ра.
на кра ју ових не ко ли ко ре да ка по треб на је и јед на опа ска. док се го во ри о фа ши зму по сто ји ве ли ки ри зик да се он ве же са мо за јед но од ре ђе но вре ме или кон крет ну лич ност. на жа лост, пре би се ре кло да је то са мо део ши рих још увек не ис тра же них па чак и не и ме но ва них про це са.
Европску унију не чине толико специфичном њени закони. европску унију не репрезентују суштински чак
ни њене три слободе (слободно кретање људи, капитала и робе). европска унија није ни европски парламент. европска унија, најпре, јесте – њен систем вредности. у име мира она пропагира „миротворне“ ратове. у име слободе – она затвара. у име истине лаже. европска унија, то су лепа обећања, али рђава спровођења. о томе управо срби могу највише да посведоче. уколико би се тај систем вредности сажео у једну једину реч, та реч би гласила: лицемерје. Маркале, рачак, Хаг, република српска крајина, косово и Метохија – све су то потписи једног бруталног цивилизацијског лицемерја. чини се да чак ни Хитлеров трећи рајх није био толико лицемерна творевина, као овај четврти. нико из тадашњих Хитлерових ескадрона смрти није јавно прокламовао да убија зарад људских права или неког хуманог циља. нису говорили да стварају концентрационе логоре у име слободе човечанства и виших идеала. Људи су убијани и затварни због идеологије крви и тла. нацисти су прикривали трагове својих злочина и о њима ћутали. Било је то једно отворено цивилизацијско зло, зло које се није трудило да се пред другима и самим собом заодене у идеале правде, хуманости и доброте. управо то данас покушава четврти европски рајх.
Ауторопствоевропска унија се разликује од свих
ранијих идеолошких концепција и по томе што је у њеној пракси на делу усавршено деловање и координација између спољне и унутрашње присиле у остваривању неоколонијалног потчињавања европских нација. Методи спољне присиле су војни и економски, док су методи унутрашње новијег датума и много су суптилнији, али потенцијално опаснији. унутрашња има за резултат ауторопство,тј. ропство које човек прихвата актом своје слободне воље. то је служба човека својим најнижим нагонима и поривима на нивоу личности са једне, и служба заједнице ишчашеном неолибералном и неоколонијалнијалном концепту „слобода“ и „људских права“ са друге стране.
наметање стихије потрошачког друштва је свакако део система вредности еу и поменутог ауторопства. у том смислу довољно је само да се подсетимо тужних слика како људи газе једни преко других да би ушли на отварање Mеркатора или неког другог тржног центра. или на шта су све спремни да би нпр. добили телевизор упола цене. врло брзо и овде можемо оче
1/2010 l Двери српске l 123
кивати услов пред којим су постављени потрошачи у неким европским робним кућама: да само потпуно голи могу да уђу у ту робну кућу, а за награду добијају одећу по огромном снижењу итд.
Потрошачкименталитет прихватањем потрошачког ментали
тета човек упија и начин размишљања по тим калупима, дакле, преузима потрошачку философију живота. таква философија за нус продукте има прихватање поменутог али и разних других понижавајућих услова. колико год то некоме звучало банално, али управо меркаторска слика србије симболизује део вредности које са собом доноси европска унија. важно је нагласити да се такав систем вредности агресивно подстиче преко масовних медија и система који презентују јавни морал а њега не само српски народ већ и већи део човечанства прихвата као цивилизацијску норму.
насупрот светосавским духовним моралним оквирима, током читавог двадесетог века у европи, али и србији, све снажније се афирмише систем вредности који почива на лицемерју, егоизму, огољеном материјализму и атеизму. то су начела која господаре европским духом још од француске револуције. од тада
па до дана данашњег сви преовлађујући идеолошки правци од комунизма, преко фашизма и нацизма па до либералног капитализма, имају у својој духовној основи, у свом моралном програму ова начела као владајућа.
Економскаживотињарезултат наметања духа такве морал
но посрнуле и секуларизоване европе је данас јасно видљив. нижа природа човекова ставила се испред Божије природе у човеку, односно испред начела духа и заједнице. такав европски човек бива онеспособљен за више духовне домете будући да је допустио да телесност у живљењу и размишљању буде господар његовом моралном закону, а не обрнуто. на тај начин такав човек своди себе на своју нижу природу, своди себе на тзв. „економску животињу“. такав одрођени србин ће пре одабрати европску унију него косово и Метохију, пре ће одабрати шенген визу да би се сликао испред ајфелове куле, него што ће отићи у посету србима у концентрационим косовско метохијским логорима. такав србин, дакле, губи осећај за заједницу којој припада, губи свој морални архетип и прихвата нови, евроунијатски. зато питање европске уније и не може бити размат
рано само на идеолошкој равни, већ пре свега на терену система вредности.
Речено јеод страненадахнутихвидилаца: Сви су путеви Господњимилост иистина.Насупроттомемиможеморећи:СвисупутевиЗападнеЕвропенемилостилаж.Коћенасопорећи?Нашеболноискуство то потврђује. Огромно и страшноискуство србско, за последња два столећа.Јер,чимсусепраоцинаши,сељацишумадијски, почели дизати на Азијате,заслободусвоју,ЗападнаЕвропасепочела показиватинепријатељнаше слободе.Збогчега?Збогпролаза,збогизвоза,збогувоза,збогсвињаибивола,збогтога.Иодтададоданасоткриваласепреднашимочима неслућена стварност ЗападнеЕвропе,атастварностсенајбољеизражаваовимречима:свисупутевиЗападнеЕвропенемилостилаж.
ове речи, рекло би се да је написао неко од наших савременика, а не владика николај (Српскомнародукрозтамничкипрозор). као да је писано у данима овим, а не пре више од пола века. шта се променило у односу запада према србима од тада? континуитет је више него очигледан. срби, вечити понављачи, никако да науче најважније историјске лекције. обезглављени, махнито јуре ка „широким” путевима европске уније који их воде... куда?
ЈУЧ
Е ,
ДА
НА
С,
СУ
ТРА
Данило Тврдишић
Четврти европски рајх или систем (без)вредности Европске унијеШта се променило у односу запада према Србима од тада? Континуитет је више него очигледан. Срби, вечити понављачи, никако да науче најважније историјске лекције. Обезглављени, махнито јуре ка „широким” путевима Европске уније који их воде... Куда?
124 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
На ци стич ким сна га ма, 1941. го ди не, ко је су бом бар до ва ле Бе о град, ко мандо вао је фелд мар шал ке сел ринг.
за ни мљи во је да је не мач ка тај на слу жба, за ду же на за ло ги сти ку са ве знич ке на то опе ра ци је про тив ср ба 1999. – ко ман ду по ве ри ла ње го вом си ну рај не ру ке сел рин гу. на то фа лан га је, та ко, још јед ном по ка за ла ком узо ру ука зу је сво је ди вље ње.
Бом бар ду ју ћи ср би ју, на то се по нашао као ари јев ска ор га ни за ци ја (пре ма ге не ра лу Мај клу ро у зу „на то је спре ман да ср бе вра ти у ка ме но до ба“) ко ја је ср бе тре ти ра ла као на род ни жег ре да. по пут не ви них у дру гом свет ском ра ту ко ји у кон цен тра ци о ним ло го ри ма ни су мо гли да се бра не и срп ски на род ни је мо гао да се бра ни 1999. го ди не. ако изу зме мо људ ске жр тве и за не ма ри мо употре бу за бра ње ног оруж ја (про јек ти ле са оси ро ма ше ним ура ни ју мом), на то је, као нај ре пре зен та тив ни ји пред став ник ул тима тив не де мо кра ти је и ра си стич ке кул туре, оства рио за ви дан би ланс: у сво јој „хума ни тар ној ак ци ји“ по ру шио је 190 школа, 20 бол ни ца и 60 мо сто ва – за 78 да на по ни шта ва ња срп ског на ро да. сли чан од нос пре ма ср би ма има ли су и на цисти: ге не рал ебер хад је, 1941, у ко сов ској Ми тро ви ци, обра ћа ју ћи се шип та ри ма из го во рио ону по зна ту и без по го вор ну ре че ни цу: „ср би су ван за ко на. обе ћа вам
да ће по сле ра та ко со во и Ме то хи ја би ти при кљу че ни ал ба ни ји“.
НесловенскимостобраннаБалкану
на тога у лај те ри су, 1999, те же ћи да оства ре не сло вен ски мо сто бран на Балка ну, ко ри сти ли сва сред ства да ср бе ста ве ван за ко на. при пад ни ци на то пакта упо тре бља ва ли су у но вим усло вим но ве ме то де, ме диј ски ге но цид, не би ли и са та ни зо ва њем ка зни ли срп ски на род. кар ла дел пон те ће про зи ва ти ср бе за 529 ма сов них гроб ни ца на те ри то ри ји ко со ва и Ме то хи је. ни јед на ни је про нађе на од тих 529 гроб ни ца са по гре бе ним не ви ним шип тар ским жр тва ма. не мач ки ге не рал шар пинг је твр дио да су ср би про те ра ли са ко со ва 600 хи ља да шип тара, чи не ћи при том мон стру о зне зло чи не („ис пе че ни фе ту си“, уби ства „не ро ђе них бе ба“ – већ шта је бо ле сни шар пин гов ски ум упам тио да тре ба да из го во ри). Јо шка Фи шер, ми ни стар ино стра них по сло ва у вла ди ује ди ње не не мач ке, згра жа вао се над 400 хиљ да по би је них на ко со ву. и да бо ме, ко би дру ги об ја вио ако не бечки „стан дард“ (но ви на аустриј ске др жаве ко ја је у од но су на број ста нов ни штва да ла нај ве ћи про це нат на ци ста у дру гом свет ском ра ту) 7. апри ла 1999. да је у пр
вом по ко љу на ко со ву срп ска вој ска поби ла 800 хи ља да шип та ра(!?).
овај ин фан тил ни ни во ин те ли ген ци је нај тач ни је од ре ђу је мо рал ни лик на то пак та и ње гов ху ма ни стич ки по глед на свет. али, раз у ме се: евро пеј ци, на тов ци и гло ба ли сти се не ба ве са мо би о гра фијом срп ског на ро да, што пот вру ђу је констант на ру со фо би ја од но сно до ми нант но опре де ље ње аме рич ке спољ не по ли тике. то је и раз лог што је аме рич ки конгрес, 1959, до нео за кон ко јим се аме рика про гла ша ва за за штит ни ка по ко ре них на ро да под ко му ни змом и уво ди пра зник под на зи вом „не де ља по ко ре них на ро да“ (на ци ја). овај за кон (пл 86–90) оба ве зу је сад да бри ну о на ро ди ма под ко му нистич ком чи змом, али се од но сио пре свега на ко му ни стич ку ру си ју. у том за ко ну се вр ло ја сно го во ри о то ме ка квим је тор ту ра ма из ло жен ве ли ки број на ро да на те ри то ри ји ссср, у ко ме су сви по тлаче ни сем ру са. на про сто, то и ни је за кон про тив ко му ни зма, већ про тив др жав ности ру си је и про тив ру ског пра во слав ног на ро да.
по сле дич но, Буш је и пре укра јин ског ре фе рен ду ма (1991) „под сти цао от цепље ње укра ји не“. раз у ме се, ову ру софо бич ну по ли ти ку до след но је пра тио на то: раз ме тљи вим збли жа ва њем са укра ји ном, ма не ври ма аме рич ке фло те
ЈУЧ
Е ,
ДА
НА
С,
СУ
ТРА
Предраг Р. Драгић Кијук
Аме ри ка ни за ци ја Евро пе као по врат ни та лас евро пе и зи ра не Аме ри кеЕвро па је из гу би ла по ли тич ки ком пас и да нас по сто ји као на то-аме рич ки про тек то рат. За ро бље на соп стве ном би о гра фи јом, она је по ста ла са у че сник и у из вр ше њу смрт не ка зне над ху ма ни стич ким иде а лом, ко ме је ина че те жи ла и ко јим је на дру гом ци ви ли за циј ском та су за кла ња ла свој исто риј ски па то ху ма ни зам
1/2010 l Двери српске l 125
у цр ном мо ру 1997, фор си ра њем тур ске. оно што су сад на ја вљи ва ле („обру чи вање“, оп ко ља ва ње ру си је) на то спро во ди у де ло ства ра њем „ра кет ног шти та“ од носно „са ни тар ног кор до на“ око ру си је.
на то па кет уства ри пред ста вља јед ну пре те ћу ор га ни за ци ју ко ја је ус пе ла да спо ји оно што је на из глед не спо ји во. наи ме, нај ва жни ју ми ли тант ну ли ни ју ове ор га ни за ци је чи ни осо ви на ко ју пред ставља ју ва ти кан, Бер лин и ва шинг тон. зар је чуд но што је пр ви па па ко ји је ушао у Белу ку ћу (1979) био упра во Јо ван па вле II, естрад ни па па и чо век скри ве не би о графи је. али је упра во тај па па вој ти ла ус поста вио док три ну ко ри до ра пре ма ру си ји: пас бај ту ра ша (pass by to Russia). из те вели ке љу ба ви ро ди ће се дру ги кон кор дат ва ти кан ске кон кви сте: пр ви је ва ти кан пот пи сао са на ци стич ком не мач ком, а ово га пу та са гло ба ли стич ком аме ри ком, ко ји је, 1984, обе ло да њен на аља сци као ре ганвој ти лин план.
и ње гов на след ник, па па ра цин гер (али јас Бе не дикт XVI), ина че дав на шњи при пад ник „Хи тле ро ве мла де жи“ (Хитлер ју генд), на ста вио је по ли ти ку конкор дат ског им пе ри ја ли зма. у пр вој сво јој по сла ни ци, за Бо жић 25. де цем бра 2005, па па ра цин гер по зи ва на по др шку новом свет ском по рет ку „уте ме ље ном на ис прав ним етич ким и еко ном ским принци пи ма“.
оно што је за ни мљи во то је пи та ње са ве зни ка на то ор га ни за ци је. то су или др жа ве ко ји су не кад би ле у пак ту са Хитле ром или су то пак др жа ве ко је су на не ки по се бан на чин (пу тем се па ра ти зма) до шле до сво је не за ви сно сти. и за то у струч ној ли те ра ту ри ко ја по сто ји у све ту но ве са ве зни це на то пак та се озна ча вају као при ја тељ ски фа ши зам. тај „fri endly fa scism“ по стао је сен ка на то пак та, упућу ју ћи на тра ди ци ју љу бав ног ми ме зи са. зар сум ња ти у тај за нос, ако ни је не позна то да су не ки од култ них па кле ни ка би ли „оми ље ни на ци сти“ евро а тлант ске ци ви ли за ци је. у та кве, без сум ње, спа да и ал берт шпер, Хи тле ров ар хи тек та и ми ни стар на о ру жа ња чи ју оп чи ње ност на ци змом по твр ђу је и ње го ва члан ска кар та број 474481.
ДоусавршавањеЕвропеза раз ма тра ње па то ху ма ни зма вред но
је на по ме ну ти два екла тант на слу ча ја. на кон спи ра тив ном са ми ту, ју ла 1998, у Берли ну до нет је до ку ме нат о „до у са вр ша вању евро пе“. по том до ку мен ту, ко ји по себан трет ман при да је „ал бан ском пи та њу“, за ср би ју је пред ви ђен са ни тар ни кордон. ру си ја је од ре ђе на као не у рал гич на тач ка с ци љем пер ма нент ног из гу ри ва ња
из евро пе у ази ју. за си ве зо не оста вљене су укра ји на и Бе ло ру си ја…
на дру гом кон спи ра тив ном са ми ту, апри ла 2000, у Бра ти сла ви од ре ђе на је нај ва жни ја стра те ги ја на то пак та, са држа на у оба ве зи иза бра них ари је ва ца да се за ла жу ка ко би се са да шњим ши рењем на тоа „ус по ста ви ла те ри то ри јал на си ту а ци ја из ме ђу Бал тич ког мо ра и анадо ли је као у вре ме рим ског цар ства“ (тачка 7)?! у тој же љи да, за по че так, за до би је гра ни це рим ско га цар ства – на то одва ја, од но сно сад као њен нај ва жни ји ту тор, 10 ми ли јар ди до ла ра не дељ но за ра то ве ко је во ди у све ту (ирак и ав га ни стан), дода ју ћи тој су ми још не по зна та сред ства за из др жа ва ње 800 аме рич ких ба за на на шој пла не ти.
Смртнаказнанадхуманистичкимидеалом
по све му су де ћи, евро па је из гу би ла по ли тич ки ком пас и да нас по сто ји као на тоаме рич ки про тек то рат. за ро бље на соп стве ном би о гра фи јом, она је по стала са у че сник и у из вр ше њу смрт не ка зне над ху ма ни стич ким иде а лом, ко ме је иначе те жи ла и ко јим је на дру гом ци ви ли зациј ском та су за кла ња ла свој исто риј ски па то ху ма ни зам. то је и раз лог што је уједи ње на евро па, пр ви пут по сле дру гог свет ског ра та, по сла ла ка зне не екс педи ци је на срп ски на род, во де ћи свој први рат под са зи вом европ ске за јед ни це. раз у ме се, у тој за јед ни ци не ма ср ба, на ко је је де мо крат ска евро па ата ко ва ла три пу та у 20. ве ку, с ге но цид ним на ме рама. уто ли ко је срп ска по ли тич ка суд би на нај о глед ни ји ба ро ме тар за по ли тич ку будућ ност евро пе, кад она већ ни је има ла сна ге да се не огре ши о за вет ну по ру ку
јед ног евро фи ла („евро по, по кло ни се ср би ји!“).
у кљу чу аме рич ке на то ма хи је ни су ли са др жа ни сви ла кеј ски по ступ ци евро пе ко ја је у тран зи ци о ном пост хи тле ровском пе ри о ду за гу би ла свој иден ти тет. то ком пост бер лин ског син дро ма по стало је са свим очи глед но да је европ ски ум до се гао соп стве ну кул ми на ци ју као по ли тич ки су бјект са ста ра те љем. за то збиг њев Бже жин ски је сте у пра ву (в. њего ву књ. „ве ли ка ша хов ска та бла“) ка да за кљу чу је: „Бру тал на је чи ње ни ца да је за пад на евро па… у ве ли кој ме ри америч ки про тек то рат“.
као ови сник на то и за ци је, евро па је у све му пра ти ла из о па чен по ли тич ки идеал, гу бе ћи са мо кон тро лу и соп стве ну по ли тич ку ко рист – до во де ћи у ста ње регре сив не ево лу ци је и про је кат ује ди њене евро пе, ре а ли зо ва не на по зи ци ја ма тех но крат ског нео ко ло ни ја ли зма. употре ба чо ве ка је бес при зор но прав да на де мо крат ском про све ће но шћу док се у ства ри ин ду стри ја се ли ла за про фи том у зе мље јеф ти не рад не сна ге. Бан ко кра ти ја је имо рал но про па ги ра ла ли бе ра ли за цију тр жи шта упо до бу ју ћи на ро де и др жа ве кур су ду жнич ког роп ства.
ко нач но, као ин стру мен та ли зо ва ни уче сник у опит ном раз би ја њу дру ге Ју госла ви је, евро па је зга зи ла све те ко ви не ци ви ли за циј ског, прав ног и кул тур но исто риј ског но во ве ков ног про гра ма. та ко је и би ло мо гу ће да пра во мо ћи (на српском при ме ру) оства ри свој при мор ди јални обрт и да, као су ро гат, соп стве ни ис точник, моћ пра ва, от по ша ље у су но врат.
ту вр сту упо тре бе чо ве ка, као глав но свој ство из о па че не по ли ти ке, угра дио је у се бе но ви по ре дак ко ји је по то пио европу. у но вим усло ви ма им пе ри јал ни ху мани зам ни је пре зао да жр тву про гла си џе
Америчка поморска база у Сан Дијегу, зграда у облику кукастог крста
126 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ла том, а ет нич ко чи шће ње ху ма ни та ром ак ци јом. при ме ри за то су и са вре ме ни хр ват ски нео фа ши зам и му сли ман ски „све ти рат“ за ца ре ни у про це су ру ше ња Ју го сла ви је – усме ра ва ни аме рич ком поли тич ком обла пор но шћу. за то се и ме тод по на вља ња ма ни пу ла ци је (ву ко вардубров ник, сре бре ни цара чак) увек ја вља као на исти на чин по на вља на лаж. у том кљу чу са др жа на је и игра број ка ма: евроатлант ска али јан са је утвр ди ла по сто ја ње 105 „кон цен тра ци о них ло го ра“, ко је су др жа ли ср би у Бо сни, са 260.000 за то чених. Ме ђу на род ни цр ве ни крст на ла зи да је уку пан број за то че них, из све три за раће не стра не, из ме ђу де сет и је да на ест хиља да. од 100.000 си ло ва них му сли ман ки у Бо сни, ко ми си ја ун за рат не зло чи не је, ок то бра 1993, уста но ви ла „330 до ку мен това них слу ча је ва си ло ва ња“.
очи то, зло чи нач ка по лит ка свет ског хе ге мо на ни је ни мо гла, из у зев па то ху мани зма, да из не дри прин ци пи јел ни по литич ки по ре дак. као што је скри ва ла истину о то ме да је у „ци ви ли за циј ском ра ту“ по би ла два ми ли о на ви јет на ма ца та ко је скри ва ла исти ну о са ра је ву, гра ду са најве ћим бро јем мр твих ср ба (до са да утврђен број 5.515 жр та ва) у ра ту 1991–1995.
Сребреничкимиту скло пу бал кан ске на тоаме рич ке
оди се је тре ба по сма тра ти и де ком по нова ње Ју го сла ви је, ства ра ње но вих наци о нал них др жа ва са про кла мо ва ном „мул ти кул ту рал но шћу“, те и „сре бре нички слу чај“. он ће тра ја ти ко ли ко и ди риго ва на на тоаме рич ка моћ над ме ди ји ма. али ће, исто вре ме но, „сре бре нич ки случај“ оста ти упам ћен као не за о би ла зни при мер аме рич ке по ли тич ке без оч но сти и без у мља. ово је и при мер ко ји тач но вре мен ски од ре ђу је ка да се аме рич ки хеге мо ни стич ки ум спу стио ис под нај ни же ин те лек ту ал не и мо рал не ле стви це.
на вод ни ма са кр у сре бре ни ци омо гућио је да до го во ре но на то бом бар до вање ре пу бли ке срп ске (30. 08–13. 09. 2005) има ка кавта кав ле ги ти ми тет. след ствено то ме, на то не би с Хр ва ти ма, ав гу ста 1995, из вр шио за јед ни чу офан зи ву на ре пу бли ку срп ску кра ји ну (и ет нич ко чишће ње ср ба) да у мар ту 1994. ни је склопљен ва шинг тон ски спо ра зум (те мељ бо шњач кохр ват ске фе де ра ци је). по следич но, Хр ва ти су, за хва љу ју ћи овом спора зу му, по ли тич ки про фи ти ра ли јер им је, за уз врат, аме рич ки пред сед ник клинтон ис пу нио обе ћа ње да ће им вра ти ти све те ри то ри је ко је су др жа ли кра ји шки ср би.
сре бре нич ки мит је, пре ма то ме, био нео п хо дан аме ри ци да рат ко ји је за поче ла у Бо сни (зах те ва ју ћи од изет бе го ви
ћа да се од рек не при стан ка на ли са бонски спо ра зум) за вр ши на вод но успе шном ми ров ном ини ци ја ти вом. Баш за то, „сребре нич ки слу чај“ и по сто ји је ди но као аме рич ки сре бре нич ки мит.
слу чај сре бре ни це је па жљи во ре жира ла дво јед на ад ми ни стра ци ја сад и на то, па су за то, на са стан ку 2. апри ла 1995, ко фи анан и Ма длен ол брајт одби ли план за од бра ну сре бре ни це. на име, 300 вој ни ка хо ланд ског ба та љо на са ла ким на о ру жа њем тре ба ло је за ме ни ти дан ским кон тин ген том, опре мље ним тешком ар ти ље ри јом.
иако су зна ли да се вој ска ре пу бли ке срп ске спре ма на сре бре нич ки де сант, чак га под сти ца ли због му сли ман ских звер ста ва над ср би ма у сре бре нич кој реги ји (са мо на бра ту нач ком гро бљу по чи ва 3.276 ср ба, ве ћи ном ци ви ла) – аме рич кона тов ска али јан са ни је учи ни ла ни шта да пред у пре ди ак ци ју под на зи вом „кри ви ја `95“. то је раз лог што ни ун про Фор ни је од го ва рао на зах те ве Хо лан ђа на да им се пру жи по др шка из ва зду ха ка да је за по чета ак ци ја срп ског за у зи ма ња сре бре ни це.
да су ше фо ви сад, на то и ун има ли са зна ња да ће вој ска ре пу бли ке срп ске пре у зе ти за у зи ма ње сре бре ни це све дочи и по се та ва шинг то ну ри чар да Голд стона, он да шњег глав ног ту жи о ца Ха шког три бу на ла. о то ме де таљ но пи ше андре ас цу мах до пи сник из ун бер лин ског днев ни ка та гес зе и тунг.
на и ме, Фи лип кор вин, пред став ник ун у Бо сни и Хер це го ви ни, ја сно је дао до зна ња да је би ло ли ци ти ра ња сре бренич ким жр тва ма (пр во 16.000, па 14.000, за тим 12.000 и 10.000 те нај зад око 8000), из ја вљу ју ћи да је ци фра од 7000 уби је них, с ко јом се че сто „ба ра та у ме ђу на род ној за јед ни ци, јед но нео др жи во пре те ри вање“. ви со ки ко ме сар ун, Хен ри ви ленд, има са мо је дан ар гу мент за „сре бре нич ки слу чај“: „ни смо на шли ни ко га ко је сво јим очи ма ви део не ки зло чин“.
Мо жда је то и био глав ни раз лог што је ту жи лац три бу на ла ри чард Голд стон (у пи сму аме рич кој ам ба са ди у Ха гу, но вембра 1995, по во дом сре бре ни це) „ока ракте ри сао ква ли тет и ис прав ност оба вештај них по да та ка ко је су до ста ви ле сад
раз о ча ра ва ју ћим“. упра во због не у по требљи вих по да та ка, Голд стон је 30. но вембра 1995. до дат но тра жио од клин то но ве ад ми ни стра ци је да му се пре да ју све инфор ма ци је о сре бре ни ци. али – ка ко је по твр дио ан дре а су цу ма ху – „вра тио се из ва шинг то на пра зних ру ку“.
ПатохуманизамНАТО-империје
не сум њи во: умор на је на ша ци ви лиза ци ја, али је на то (као над на ци о нал на те ро ри стич ка ор га ни за ци ја) по себ но де стру и рао, по ни зио и умо рио. уто лико пре, па то ху ма ни зам на тоим пе ри је пред ста вља ру гло умор ног европ ског и аме рич ког по ли тич ког ума.
ако на то, за по че так, те жи да за у зме гра ни це до ко јих се не ка да про сти ра ла рим ска им пе ри ја то не зна чи ни шта друго до да су ње го ви по ли тич ки про мо те ри по све по ли тич ки ре тар ди ра ни. али ка да та кав ум пред во ди по ли ти ку свет ског хеге мо на, пре сти жног у кон вен ци о нал ном и атом ском на о ру жа њу, то по ни шта ва наду чо ве чан ства у ци ви ли за циј ски по мак. и ви ше од то га: да нас ова па ра ху ма нистич ка ор га ни за ци ја и вој на фа лан га ко ја има чак сво ју пар ла мен тар ну скуп шти ну, из ве сно пред ста вља пла не тар ну прет њу ми ру у све ту.
уко ли ко би она пре мре жи ла пла не ту он да би на стао по ли тич ки и исто риј ски мук, по ли тич ки за то што је она осу ди ла ху ма ни стич ки иде ал на смрт, а исто ријски због то га што су је уте ме љи ли они који сма тра ју да жи ви мо, по сле ар хи ви рања ко му ни зма, у вре ме ну кра ја исто ри је, ка ко је то пи сао услу жни ин те лек ту а лац Фу ку ја ма.
Ме ђу тим: по сто је на ро ди ко ји не мо гу да усво је оно бла го ста ње ко јим се предста вља на то ор га ни за ци ја у све ту. она про па ги ра евро а тлант ски по глед на свет и аме рич ку вред но сну ле стви цу ко ја се сво ди на трој ство ко је пред ста вља ју профит, пре стиж и по хле па. по сто је на ро ди ко ји ни ка да та кав по глед на свет и та наче ла као над на че ла не мо гу да при хвате. у та кве на ро де спа да и ста ри срп ски исто риј ски на род.
По сто је на ро ди ко ји не мо гу да усво је оно бла го ста ње ко јим се пред ста вља НА ТО ор га ни за ци ја у све ту. Она про па ги ра евро а тлант ски по глед на свет и аме рич ку вред но сну ле стви цу ко ја се сво ди на трој ство ко је пред ста вља ју про фит, пре стиж и по хле па.
1/2010 • Двери српске • 127
НАКИОСЦИМАЈеНОВАГеополитика САСПеЦИЈАЛНИМДОДАТКОМРУСИЈеИСРБИЈА
• Глобалнозагревањенаукаилијошједнаглобалнаобманаглобалнеелите
• ЗаГеополитикутимповодомговорилордКристоферМонктон
• ЗаГеополитикаговорииАндрејВоробјев,председникИзвршногкомитетапартијеЈединственаРусија
• МодернизацијаРусијенатемељимарускогконзервативизма
СПеЦИЈАЛНИДОДАТАК:• АлександарМитић,БољебитиујужномтокунегоуНАТО• АмеричкикултурологМајклЏонсонегативномутицајАмерикенасветскукултуру,ОдМаркизадеСададоМоникеЛевински
• ДанијелБесонфранцускиекспертзаАрктик,Битказаколонијуледа