drn114

YU ISSN 0352–5732/UDK 3(05)

ZBORNIK

MATICE SRPSKE

ZA DRU[TVENE NAUKE

114–115

NOVI SAD • 2003

ZBORNIK M

ATICE S

RPSKE Z

A D

RU[

TVENE N

AUKE

114

–11

5

MATICA SRPSKAODEQEWE ZA DRU[TVENE NAUKE

Z B O R N I KMATICE SRPSKE

ZA DRU[TVENE NAUKE

MATICA SRPSKADEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES

PROCEEDINGS FOR SOCIAL SCIENCES

Pokrenut 1950. godine

Do 10. sveske (1955) pod nazivom Nau~ni zbornik, serija dru{tvenih nauka,

od 11. sveske (1956) – Zbornik za dru{tvene nauke, a od 76. sveske (1984)pod dana{wim nazivom

GLAVNI UREDNICI

Dr Milo{ Jovanovi} (1950), @ivojin Bo{kov (1951–1952),

Rajko Nikoli} (1953–1965), akademik Slavko Gavrilovi} (1966–1969),

dr Aleksandar Magara{evi} (1970–1973), dr Mladen Stojanov (1974–1999),

dr Milovan Mitrovi} (2000– )

114–115

Uredni{tvo

Dr Lazar VRKATI], sekretar Uredni{tva

Dr BRANISLAV S. \UR\EV

Dr MILO[ MARJANOVI]

Dr MILOVAN MITROVI]

Dr ^ASLAV OCI]

Dr MILIJAN POPOVI]

Dr QUBINKO PU[I]

Dr VOJISLAV STANOV^I], dopisni ~lan SANU

Glavni i odgovorni urednik

Dr MILOVAN MITROVI]

DRAGOSLAV ANTONIJEVI]Akademik

YU ISSN 0352–5732/UDK 3(05)

Z B O R N I K

MATICE SRPSKEZA DRU[TVENE NAUKE

114–115

NOVI SAD2003

SADR@AJCONTENTS

^LANCI I RASPRAVEARTICLES AND TREATISES

D r M i l e n k o A. P e r o v i } , Moderni pojam vremena i pojam povijesti(O temequ Hajdegerove diskusije sa Hegelom) – Modern Notion of Ti-me and the Notion of History (About the basis of Heidegger’s Discussionwith Hegel) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

D r M i r k o A } i m o v i } , Hajzenberg i prirodna filozofija – Heisen-berg and the Philosophy of Nature . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

D r M i l a n U z e l a c , Haptika: estetika i wena krajwa mogu}nost –Haptics: Esthetics and its Final Possibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

D r M i l o { T o d o r o v i } , Metafizika Vitgen{tajnovog Tractatusa –Metaphysics of Wittgenstein’s Tractatus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

D r ^ a s l a v D . K o p r i v i c a , Ontolo{ko-gnoseolo{ki obziri Pla-tonovog razumijevawa dobra – Ontological-Gnoseological Aspects ofPlato’s Account of Good . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

D r M i r o s l a v P e ~ u j l i } , Globalna elita mo}i – The Global Eliteof Power . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

D u { a n M a r i n k o v i } , Sociologija i konstruktivisti~ka perspektiva:sociolo{ka teorija i konstruktivisti~ka metateorija – Sociology andConstructivist Perspective: Sociologic Theory and Constructivist Metatheory 109

M r D u { a n M o j i } , Uloga vo|stva u organizacionom pona{awu – TheRole of Leadership in Organizational Behavior . . . . . . . . . . . . . . . . 125

D r M i l a n M . M i { k o v i } , Obrazovawe nastavnika i vaspita~a predizazovima globalizacije rizika civilizacije – Education of Teachersand Educators for the Challenges related to the Globalization of Civiliza-tional Risk. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

D r S v e t i s l a v T a b o r o { i , T a t j a n a J o v a n i } , Javnopravniaspekti koncentracije trì{nih subjekata – Public-Law Aspects of theConcentration of Subjects in the Market . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

D r K r s t a n M a l e { e v i } , O budu}nosti lokalnih zajednica na rural-nim podru~jima – On the Future of Local Communities in Rural Areas 177

D r M i r k o B a r j a k t a r o v i } , Obi~aji i jezik kao pratioci razvojau Srba – Customs and Language as the Followers of Development anongthe Serbs. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

D r A l e k s a n d a r A . M i q k o v i } , Grigorije Boòvi} u na{oj na-cionalnoj kulturi (Ogled o zna~aju publicisti~kog i kwièvnog delaGrigorija Boòvi}a za nau~na prou~avawa naroda i narodnog ìvota)– Grigorije Boòvi} in our National Culture (An essay on the Significan-ce of Grigorije Boòvi}’s Publicistic and Literary Work for the ScientificStudy of our Nation and National Life) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

D r N i k o l a F . P a v k o v i } , Porodica i seoska zajednica u [uma-diji – Family and Rural Community in [umadija. . . . . . . . . . . . . . . 223

D a n k a I v i } , Teodorica i ènski bal u Novom Sadu – „Teodorica” andWomen ball in Novi Sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

J a s m i n k a D u l i } , Socijalno-demografska obele`ja i dimenzije urba-ne kulture – primer Subotice – Social-Demographic Features and Di-mensions of Urban Culture – the Example of Subotica . . . . . . . . . . . 267

PRILOZI I GRA\A

CONTRIBUTIONS AND MATERIALS

D r M i o d r a g R a n k o v i } , Dva fragmenta o retradicionalizaciji –Two Fragments on Re-Traditionalization. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

OSVRTI I PRIKAZI

COMMENTS AND REVIEWS

D r V l a d e t a J e r o t i } , Politika i religija . . . . . . . . . . . . . . . . 305D r M i o d r a g R a n k o v i } , Dokazivawe i osporavawe „istorijske gre{ke” 308D r ^ a s l a v D . K o p r i v i c a , Akademik Mihajlo \uri}, Poreklo i

budu}nost Evrope. Odiseja drevne filozofske ideje . . . . . . . . . . . . 315D r A n d r i j a B . K . S t o j k o v i } , Jugoslovenski filozof – akademik

Du{an Nedeqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317M r S r | a n [ q u k i } , Dramati~na sudbina vojvo|anskog seqa{tva . . 320D r B r a n k o ] u p u r d i j a , Motivi `ita, bra{na i hleba u slikarstvu

Save Stojkova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325

6

^ L A N C I I R A S P R A V EUDK 115

D r M i l e n k o A . P e r o v i }

MODERNI POJAM VREMENA I POJAM POVIJESTI(O temequ Hajdegerove diskusije sa Hegelom)

SA@ETAK: Autor u tekstu analizira Hajdegerovu kritiku Hegelovihpojmova vremena i povijesti, dolaze}i do zakqu~ka da su slabe ta~ke te kriti-ke sadràne u ~iwenici da ona nije uvaìla Hegelovu ideju fenomenologijevremena.

KQU^NE REÎ: Hegel, Hajdeger, vrijeme, povijest, vremenitost, povije-snost

Sredi{te Hajdegerovog filozofskog interesovawa oblikovalo se izpitawa o smislu bitka. Pitawe je vo|eno uvjerewem da modernost moder-ne epohe biva sazdana u onoj kulminacionoj ta~ki u kojoj se tradicijaevropskog filozofskog mi{qewa i evropskog povijesnog ìvqewa stapa-ju u jedinstveni metafizi~ki tok, koji ~ine povijest metafizi~kog mi-{qewa filozofije i metafizi~ka bit principa Zapada, a ~ije je temeq-no odre|ewe ozna~eno kao „zaborav bitka”. Blià odre|ewa „zaborava”upu}uju na radikalnu suprotstavqenost bitka i povijesnosti povijesti,te bitka i vremenosti vremena, {to svojim korijenima seè u same teme-qe helenske filozofije. Dok je rana pred-sokratska filozofija wegova-la otvorenost za istinu bitka, od Platona i Aristotela ta se otvorenostsamoonesposobqavaju}e razvila u vode}e metafizi~ko pitawe, u ~ijem susredi{tu „prirodna” interpretacija bitka i „vulgarni” pojam vremena(vremenost vremena mi{qewa na paradigmi prostornosti prostora). Ta-kav je razvoj, po Hajdegerovom sudu, odre|uju}i za cijelinu potowe sudbi-ne filozofije, ali i same povijesti Zapada, te svoj najvi{i izraz dobi-ja u Hegelovom filozofskom sistemu. Izbavqewe od metafizi~kog „zabo-rava” bitka Hajdeger je u Bitku i vremenu poku{ao provesti transpari-rawem neizvorne strukture tradicionalne metafizi~ke mreè pojmovno-sti, koje kulminira u raspravi o pojmovima vremena i povijesti. Op{takriti~ka objekcija na Hegelove pojmove vremena i povijesti trebalo je daotvori put op{toj povratnoj destrukciji cjeline tradicije metafizike.

7

Da li je objekcija uspjela? Da li je ona vodila Hajdegera prema predo~e-nom zadatku ili je, protivno svojoj namjeri, o~itovala snagu i modernostHegelovog povijesnog mi{qewa?

(1) Hegelov pojam vremena ne moè se (kao, uostalom, ni drugi no-sivi pojmovi wegove filozofije) razumjeti prema tzv. „mjestu u sistemu”,koje kao „kriterij za temeqno shvatawe” uzima Hajdeger da bi nekakoumirio ìvost hegelijanskog pojmovqa, upravo temporalno-povijesnustrukturiranost cjeline toga pojmovqa. „Siroma{tvo” mjesta na kojimaHegel izri~ito govori o pojmu vremena (ostavqaju}i po strani istorij-sko-filozofske eksplikacije) razumqivo je upravo zbog te strukturira-nosti u kojoj svaki od wegovih nose}ih pojmova o~ituje vlastiti gibqivikarakter. Hajdeger nije pokazao spremnost da prati tako sloèno tran-spariran „ìvot pojma”, nego prema odvi{e lako zadobijenom „kriteriju”re~enog „mjesta u sistemu” identifikuje dva, doista najzna~ajnija, „mje-sta” kod Hegela u kojima se eksplicitno tematski govori o pojmu vreme-na: prvo, iz Enciklopedije filozofijskih znanosti (drugi dio: Filozo-fija prirode, odjeqak o Mehanici), te, drugo, iz Fenomenologije duha(osmi odjeqak: Apsolutno znawe). Ne tematizuju}i izvornu povezanost tadva „mjesta”, Hajdeger ih izolovano i analizira (u paragrafu 82 Bitkai vremena, u odjeqcima Hegelov pojam vremena i Hegelova interpreta-cija povezanosti izme|u vremena i duha).

[ta na~elno donosi takva Hajdegerova interpretacijska postavka?Sa jedne strane, ona Hegelov pojam vremena treba da „sabije” u Prokru-stovu postequ tradicionalnog aristotelovskog pojma vremena (te iz togadokaè neizvodivost pojma povijesti kod Hegela), te, s druge strane, daodnosu Hegelovih pojmova vremena i duha pripi{e puku korelativnost(~ime bi se cijela zgrada Hegelovog sistema sru{ila kao kula od karata).Ono {to po na{em sudu cjelinu takve Hajdegerove postavke ~ini potpunoneodrìvom stoji in facti u svojevrsnoj fenomenologiji vremena kod Hege-la, koji je kod Hajdegera ostala potpuno nezahva}ena. Naime, nu`nosttemporalizovawa duha, dakle mo} duha da mu se vlastita temporalnostmoè pojaviti kao ono drugo wega samoga (kao mitsko, kosmi~ko, svjetsko,objektivno, apsolutno, satno vrijeme), izvorni je element fenomenologi-je vremena. Ona je mogu}a kao samorazra|ivawe duha „u vremenu” (u onomelementu kojega je duh „otpustio” od sebe, te ga jo{ ne zna kao ono svojenajvlastitije), ali i kao vra}awe duha iz te uvremewenosti u sebe samo-ga (kao pojmqeno vrijeme i pojmqena povijest). Hod duha iz „objektivno-sti” u „subjektivnost” vremena jeste sama vremenost vremena, koja daje dase moè zasnovati ideja povijesnosti povijesti (te time i filozofija po-vijesti, pa i sama istoriografija).

Odlu~no mjesto u Hegelovom sistemu na kojem se fundira prvi ugao-ni kamen fenomenologije vremena, kojim se prevladava tradicionalni me-tafizi~ki pojam vremena i pokazuje izvorniji horizont wegove imanentneduhovno-subjektivne strukture, jeste sam po~etni topos Hegelove Filozo-fije prirode. Taj je topos potpuno netransparentan, ako nam je nepozna-

8

ta ideja svojevrsne „obrnute proporcionalnosti” temporalne i logi~kesukcesije duha na kojoj po~iva cijela zgrada Hegelove filozofije, kao iunutra{wi mobilitet wezine gradwe. Ako je utemeqewe logike moglo po-~ivati na ~istoj logi~koj sukcesiji kategorijaliteta (tj. jedinstva poj-movnosti misaone svijesti i zbiqnosti), dakle oslobo|eno elementa tem-poralnosti (boqe re}i, oslobo|eno kretawe pojma „u vremenu”, jer ide-ja logike po~iva na najizvornijem jedinstvu pojma i vremena), onda ute-meqewe filozofije prirode, tj. filozofska konstrukcija prirode, mo-ra zapo~eti ne iz jedinstva pojma i vremena nego iz „prirodne” inter-pretacije vremena (~iji je paradigmatski obrazac dat Aristotelovim poj-mom vremena). Za{to? Konstrukcija prirode ne moè biti provedena je-dinstvom pojma i vremena, jer to jedinstvo naprosto nije na djelu u pri-rodnom svijetu. Gdje proces sjediwavawa pojma i vremena (tj. shvatawevremena kao samog pojma) jeste na djelu, tu vi{e nije rije~ o prirodnomnego o povijesnom svijetu. Odre|ewa vremenito-povijesnog svijeta sama posebi ne mogu konstruirati prirodu (ukoliko joj se ne èle pripisivatineobrazloène vitalisti~ke predoxbe). Me|utim, znawe tih odre|ewa(znawe vremena kao samog pojma, {to jeste Hegelov pojam vremena kao poj-mqeni pojam) omogu}ava razumijevawe nu`nosti i granica zna~ajnijih fi-lozofskih i povijesnih poku{aja konstruirawa prirode, od aristotelov-skog i kartezijansko-wutnovskog do kantovsko-fihteanskog i {elingov-skog.

Prvi korak konstruirawa prirode kao „apstraktne op{tosti” wenabitka-izvan-sebe (Aussersichsein) uistinu se, po Hegelu, mora doga|ati naaristotelovski na~in, dakle u prvom predstavqawu vremena kao „posma-tranog postojawa” (das angeschaute Werden), u kojem je neizbje`na Ari-stotelova mreà pojmova, koja je odre|uju}a za takvo predstavqawe: nyn(Sada), horos (granica), stigme (ta~ka), tode ti (ovo), sphaira (krug ilikugla) itd. Hajdeger je taj povijesni oblik predstavqawa vremena odve}ùrno pripisao Hegelu, niveliraju}i upravo epohalnu razliku izme|una~ina postupawa aristotelovskog metafizi~kog razuma (ili wegove geo-metrizirane wutnovske verzije), koji prirodu moè konstruirati samoodre|enom filozofikacijom mitolo{kog hronotopa, te vlastite Hegelo-ve refleksije tog postupawa. Epohalnost razlike sastoji se u tome {tota refleksija zna sebe kao kriti~ko konstituirawe prirode, tj. kao „mi-saono razmatrawe prirode” u kojem je „sudbina” prirode (zahvaquju}i sa-motransparentnosti epohalnog stanovi{ta sa kojeg se razmatra, a koje jeradikalno druga~ije od anti~kog, ali i od novovjekovnog filozofskog iprirodno-nau~nog) ve} druga~ije „odre|ena”: priroda je „ideja u formidrugotnosti” (Anderssein), tj. duh kao ideja koja opstoji „kao ono nega-tivno sebe same”, ono „sebi spoqa{we” (tj. duh koji je sebi spoqa{wi),sama „spoqa{wost” duha! Za Hegela, dakle, priroda nije spoqa{wostkao takva ({to je sredi{te Aristotelovog pojma prirode), koja onda ne-kako „uti~e” na qudsku du{u ({to je odre|uju}e u pojmovima vremena kodPlatona, Aristotela i Plotina, ali i radikalno opozvano u Avgustino-

9

vom pojmu vremena). Prirodnoj, osjetilnoj svijesti priroda se pojavqujekao ono prvo i neposredno, kao {to i samoj prirodi, u svakom wenom li-ku, „nedostaje pojam samoga sebe” te tako i „prirodnoj” interpretacijiprirode (kojoj je osjetilna svijest baza filozofirawa o prirodi) moranedostajati pojmqeni pojam prirodnih likova i pojmqeni pojam vremena.Hajdegerova krajwa dubiozna tvrdwa da Hegelov pojam vremena samo slije-di hod „vulgarnog razumijevawa vremena” (upravo, Aristotelovo razumije-vawe) po~iva na potpunom previ|awu razlike Aristotelovog i Hegelovogpojma prirode i pojma naturfilozofije. Za Hegela se priroda moè kon-struirati kao naturfilozofija samo kao samosvijest prirode (a ne kaoAristotelova misaono-kultivirana svijest o prirodi), dakle kao „oboga-}ivawe udjela {to ga samosvijest ima na svijesti” ili samoreflektovawerefleksije prirode ili „posmatranog postojawa” koje sebe zna kao „po-smatrano postojawe”. U Aristotelovom pojmu vremena nije prire|en tajhorizont „oboga}ivawa” udjela samosvijesti u svijest, jer to ne dopu{tapriroda anti~ke filozofije uop{te, nego je ono tematski moglo bitiotvoreno tek Kantovim subjektivirawem vremena i Fihteovim eksplicit-nim vezivawem pojma vremena za tematiku onoga Ja, samosvijesti. To otva-rawe je kod Hegela u~iweno misaono plodotvornim ve} na prvom korakurazvijawa real-filozofije kao naturfilozofije, koja mora mo}i i sebe ivlastiti predmet, prirodu pokazati kao proces duha. Hajdeger je niveli-rawem ove prve „stanice” duha sub specie prirode na anti~ku naturfilo-zofiju, te o~itovani prvi lik pojma vremena u wemu, kako ga je Hegelosvijetlio, ne pokazav{i da uop{te razumije te{ko}u problema sa kojimse Hegel tu suo~io. Rije~ je o problemu „prirodnog vremena” kao takvog!Ostav{i pod vla{}u mjerodavnosti Kantovog subjektivirawa vremena,Hajdeger je sa potpunim otklonom od aristotelovskog pojma vremena ot-klonio wegov objektivitet uop{te, ideju samog „prirodnog vremena”.Kada je opet tu ideju prona{ao kod Hegela, nije mu preostalo ni{ta dru-go nego da slavodobitno konstatuje da je Kantovo razumijevawe vremena„radikalnije” od Hegelovog, koje hodi „vulgarnim” tragom Aristotelovogpojma. Wegov nesporazum sa Hegelovom filozofijom tu je potpun.

U ~emu se, zapravo sastoji Hegelova namjera sa idejom „prirodnogvremena”? Ponajprije, Hegel radikalno aberira od Aristotelovog filo-zofskog hronotopa, odre|uju}i vrijeme kao „istinu prostora”. Prostor jerazlika ta~aka, koja se kao razlika odràva u vlastitoj indiferentno-sti, ~ine}i prostor „unutra{wom negacijom sebe samog”. Vrijeme je nega-cija te negacije, tj. prisutnost razlike kao negacije koja se odnosi na sa-mu sebe. U tome je odmah ukinut tradicionalni karakter „prostornog”predo~avawa vremena, jer je vrijeme samopostavqeno kao „posmatrano po-stojawe”, ali ne vi{e u aristotelovskom smislu jednostavne percepcijeprelaèwa bitka u ni{ta i ni{ta u bitak. Udio smosvijesti u svijesti(koji se tek na Fihteovom podsticaju moè pojaviti u Hegelovoj analizi)u toj perceptivnoj, „prirodnoj” interpretaciji vremena odmah iskazujeizvorniji horizont wegovog razumijevawa: vrijeme kao „~istu formu osje-

10

tilnosti ili opaàja” (Anschauen). tj. kao „neosjetilnu osjetilnost” (dasunsinnliche Sinnliche) u Kantovom odre|ewu, ali i jedan jo{ izvornijihorizont od ovog „subjektivnog” (koji daje znawe razlike objektiviteta isvijesti), naime, onaj u kojem se prostor zna kao „apstraktni objektivi-tet”, a vrijeme kao „apstrakni subjektivitet”. Taj najdubqi horizont ra-zumijevawa vremena kod Hegela je „ja=ja ~iste samosvijesti”!

Iz tog horizonta je tek mogu}e o~itovawe tradicionalne aristote-lovske interpretacije vremena. Me|utim, ono kod Hegela nije vo|eno na-mjerom da se pokaè wena ontologijska neizvornost (dokle dopire Hajde-gerova namjera), nego da se jo{ jednom promisli weno „racionalno je-zgro”, koje je uvijek promaqalo u tematskoj nepripremqenosti pitawa otemporalnosti prirodnih sklopova i procesa. Hajdegeru je doista, pre-ma vlastitom priznawu (koje je vi{e htjelo da nagovijesti nego da kaè),ostao „tamnim” odlu~uju}i „prodor Aristotelove ontologije i logike” naputu „od Kanta do Hegelovog izoblikovanog sistema”. Istina, taj je pro-dor kod Hegela otvoren teìnom [elingovih naturfilozofskih pitawa,u prvom redu pitawem o temporalnom karakteru same prirode. Hegel u Fi-lozofiji prirode kaè: „Vrijeme je isti princip kao ja=ja ~iste samo-svijesti”. Odjelovqeno u prirodi, vrijeme je „jednostavni pojam jo{ usvojoj potpunoj spoqa{nosti i apstrakciji, kao promatrano prosto posto-jawe, ~isti bitak-u-sebi kao upravo neko izlaèwe iz sebe”1. Tu onda, da-kako, nije rije~ o ~istoj subjektivnosti vremena, o slobodnom sinteti-~kom aktu svijesti koja „sastavqa” vrijeme i pripisuje ga prirodnim pro-cesima, nego je rije~ i o objektivnoj vremenosti prirode, dakle o jedin-stvu subjektivnosti i o objektivnosti vremena. Moè se to jedinstvo po-javiti kao „prazno”, ispra`weno od svega doga|ajno-procesnog, upravo kaowutnovsko „prazno vrijeme”, prikladno da bude puko „spremi{te” (Behäl-ter), u kojem se sve postavqa kao u nekoj struji (Strom), koja u sebe sveuvla~i (kao nastajawe i prolaèwe).

Me|utim u Hegelovoj fenomenologiji vremena takva predstava vre-mena je nu`na (koliko je bilo povijesno nu`no i postavqawe novovje-kovnog matematiziranog modela realiteta), ali ne moè se ostati na woj.Ideja unutarvremenskosti (Innerweltlichheit) ne otvara tematiku objek-tivnosti vremena, jer sugerira sliku vremena kao medija u kojem prirodnestvari nastaju i propadaju, koja je naivnija od slike mitolo{kog Kronosakoji „`dere svoju djecu”. U liku Kronosa predmnijevano je ~ak ne{tomnogo dubqe: vrijeme ra|a prirodne stvari i procese (i, osobito, priro-dna bi}a) i vrijeme ih satire. Na filozofski reflektovanoj razini kodHegela se objektivnost vremena razumije upravo tako: ne propadaju kona-~na prirodna bi}a i stvari zato {to bi bila „u vremenu” nego zato {tosu po svojoj biti ono vremensko (das Zeitliche)! Proces zbiqskih kona-~nih bi}a i stvari jeste samo vrijeme, „prirodno vrijeme” kao bit biva-wa kona~nih bi}a i stvari. „Ono {to je kona~no jest zato prolazno i

11

1 Hegel, Enciklopedija filozofijskih znanosti, Sarajevo 1965, par. 258 (Primjedba)

vremensko jer nije, poput pojma, samo po sebi totalni negativitet, negoga, dodu{e, kao svoju op{tu bit ima u sebi, ali mu ovaj nije primjeren,jednostran je...”2. ôvjek kao kona~no prirodno bi}e dijeli usud svih ko-na~nih prirodnih bi}a i stvari da jesu vremenska, usud vlastite priro-dne vremenskosti. Me|utim, zato {to jeste kona~no duhovno bi}e, ~ovjekse moè izdi}i iznad sebe kao prirodne, ìvotiwske species, da bi bioqudski rod, da bi zadobio svoju „op{tu bit” kao svoj „totalni negativi-tet” kojim moè ni{titi sebe kao prolazno i vremensko bi}e. Mo} nega-cije vremenskog jeste mo} da se ~ovjek kao samosvijest, ja=ja, duh, kao „ap-solutni negativitet i sloboda” suo~i sa prirodnom vremeno{}u sebe kaokona~nog bi}a, te tim suo~avawem uspostavi duhovno-povijesni svijet kaovlastito boravi{te i vlastitu ovjekovje~enost. Ono naprosto prirodnopodvrgnuto je vremenu, ukoliko je kona~no, dok je duh vje~an! Wegova vje-~nost nije „apstrakcija od vremena”, apstraktna negacija vremena iz kojebi se zadobio pojam vje~nosti, nego je upravo vremenskost vje~nosti du-ha. Samo op{ta bit vremenskog, mo} da se samo~ituje totalni negativitetprirodne vremenosti kona~nih bi}a daje da se u jednom kona~nom bi}umoè pojaviti svijest o vlastitoj kona~nosti i smrti. Ta svijest moèsebi bez te{ko}a isposlovati hajdegerovsku ideju „bitka pri smrti” kaoosvije{tenost o vlastitoj prirodnoj vremenskosti i kona~nosti. Me|u-tim, bez udjela samosvijesti u toj svijesti kao samosvijesti smrti (u ko-joj se apsolutnost „mo}i vremena” nad kona~nim duhovnim bi}em moè re-lativizirati ovjekovje~ewem duha) „bitak pri smrti”, kako ga tematizujeHajdeger, ostao bi jedna banalna ideja, koja ìvotnost kona~nog duha pri-kazuje kao beznade`no Penelopino tkawe.

(2) Hegelova fenomenologija pojma vremena biva u~iwena potpunotransparantnom u zavr{nim izvo|ewima Fenomenologije duha kao puno}apojma vremena: „Vrijeme je sam pojam koji opstoji i predstavqa se svije-sti kao prazni zor; stoga se duh nu`no pojavquje u vremenu, a on se takodugo pojavquje u vremenu, dok ne shvati svoj ~isti pojam, tj. dok ne uni-{ti vrijeme. Ono je izvawska opaèna, od vlastitosti neshva}ena ~istavlastitost, samo opaèni pojam; ~im on sebe shvati, ukida on svoj vre-menski oblik, poima opaàwe, pa je pojmqeno i poimaju}e opaàwe. Vri-jeme se stoga pojavquje kao sudbina i nu`nost duha, koji u sebi nije do-vr{en, nu`nost da se obogati udio {to ga samosvijest ima na svijesti...”3.Hajdeger je, ispomaù}i se navodima iz razli~itih Hegelovih djela, ovozna~ajno mjesto protuma~io kao poku{aj Hegelova „povezivawa” vremena iduha na temequ „istosti formalne strukture duha i vremena kao negaci-je negacije”4, a koja bi mogla predo~iti neku srodnost me|u wima. Me|u-tim, po{to vrijeme, misli Hajdeger, kod Hegela ostaje shva}eno kao „ap-solutno nivelirano svjetsko vrijeme”, ~ije porijeklo Hegel ne moè po-kazati, jer je postavqeno kao neko Postoje}e nasuprot duhu (iako, ne zna

12

2 Isto.3 H e g e l, Fenomenologija duha, Naprijed, Zagreb 1987, str. 516.4 H e i d e g g e r, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb 1985, str. 495.

se kako, duh moè „pasti” – „u vrijeme”!), onda se cjelina wegove kriti-~ke objekcije koncentri{e u pitawu: je li ustrojstvo biti duha kao ne-girawa negacije uop{te mogu}e druga~ije osim na temequ izvorne vreme-nosti5. U tom je pitawu sadràna sva dubina Hajdegerovog nesporazumasa biti Hegelove filozofije. Samo radikalna prekompozicija onoga {toje u tom pitawu pitano moè nam sa~uvati boravak u podru~ju biti Hege-love filozofije, te bi pitawe imalo da glasi: je li ustrojstvo biti vre-mena kao negirawa negacije uop{te mogu}e druga~ije osim na temequizvornosti duha?

Izvornost duha, duh po sebi daje da se duh moè „otpustiti” u nega-ciju sebe, da iz sebe, a naspram sebe moè „sastaviti” vrijeme, pa se u tojnaspramnosti, kao u vlastitoj negaciji, moè pojaviti sa svije{}u omjerodavnosti te vlastite naspramnosti nad sobom, tj. moè pasti „u vri-jeme” ne znaju}i ga kao svoj drugobitak, nego samo kao „prazni zor” nekogspoqa{weg i tu|eg medija. Tako se duh „pojavquje u vremenu” sve dok nezna vlastitu predmetnost, kojom je u sebi „sastavio” vrijeme, te ga se-bi pred-metnuo kao tu| medij, ~iju mo} nad sobom priznaje. Ta neosvije-{tena pred-metnost jeste porijeklo tradicionalnog metafizi~kog poj-ma vremena. Kod Platona se vrijeme poima kao „slika vje~nosti” u kojojse porijeklo vremena iz biti duha moè doku~iti samo kao vi|ewe ono-ga {to je duh sebi predmetnuo u liku „kosmi~kog vremena”. Kod Aristo-tela vrijeme je „broj kretawa ‘Prije’ i ‘Poslije’”, a porijeklo vremenaiz biti duha opet moè se doku~iti samo kao u~e{}e broje}eg (tj. qud-ske du{e, koja jedina moè brojiti) u brojenom (tj. u vremenu kao svjet-skom vremenu). Kod Plotina vrijeme je shva}eno kao diastasis (razma-knutost) svjetske du{e, koja se otvara u du{i (kao {to se vje~nost otvarau umu). Porijeklo metafizi~kog pojma vremena, dakle, jeste „od vlasti-tosti neshva}ena ~ista vlastitost”, kako to vrlo odre|eno ukazuje Hegel.Takav pojam vremena je i u filozofskom i u povijesno-civilizacijskomsmislu „na snazi” sve dok qudski duh nije osvije{ten o vlastitoj pred-metnosti vremena, te se sebi predo~ava kao onaj koji se „pojavquje uvremenu”. Osvje{tewe o vlastitoj predmetnosti u filozofskom smisludolazi s Kantovim subjektivirawem vremena, a u povijesno-civilizacij-skom smislu sa nastupawem gra|anske epohe. Prvo povijesno djelo te dvi-je strane istog procesa jeste „uni{tewe vremena” u wegovom metafizi-~kom porijeklu, uni{tewe ideje o apsolutnoj objektivnosti vremena, nega-cija ideje objektivnog vremena kao negiranog duhovnog porijekla vremena,negacija negacije kao ponovno prisvajawe vremena od strane duha, vra-}awe ideje vremena iz drugobitka u bit duha, dakle doku~ivawe ~istogpojma vremena u kojem se tek, po prvi put u ~ovjekovoj povijesti, moèo~itovati i znanstveno pojmiti ra|awe povijesnog svijeta ~ovjeka (tepovijesne svijesti koja sebe pojmovno zna kao povijesnu svijest)!

Me|utim, osvjetqivawe porijekla metafizi~kog pojma vremena iz„~iste vlastitosti” (samosvijesti), koja sebe ne zna kao vlastitost, ne

13

5 Isto.

zna~i da se sada takav pojam vremena ima naprosto odloìti u muzej fi-lozofskih starina, da bi se nad tim mrtvim eksponatom {epurila ìvaHajdegerova „ekstati~ko-horizontska vremenost” koja se „ovremewuje pri-marno iz budu}nosti”. Hegelova odluka je mnogo sloènija i dubqa. Prvo.Metafizi~ka recepcija vremena bila je rezultat dubqe „sudbine i nu-`nosti duha” da se u temporalnom samomanifestovawu sebi otu|uje, davlastitu predmetnost vremena gubi u ideji svjetskog, objektivnog, satnogetc. vremena. Drugo. Vra}awem duha iz tog samogubqewa, uspostavqawemsamosvijesti vremena, metafizi~ki stratum vremena moè biti samo re-lativno uni{ten. Naime, faktum „prirodnog vremena”, kojeg ba{tinimetafizi~ki pojam vremena (sub specie svjetskog, kosmi~kog, objektivnog,satnog etc. vremena) ne moè biti jednokratno poni{ten ukazivawem naporijeklo metafizi~kog pojma vremena. To bi bilo mogu}e samo kada bikona~nost qudskog duha bila put wegovom obesmr}ivawu i ovjekovje~iva-wu. Taj put ne pripada kona~nom duhu u wegovoj pojedina~nosti nego uwegovoj rodnosti. Utoliko, bez dramati~ne napetosti, kona~ni duh (~o-vjek) moè i mora ìvjeti i metafizi~kim i trans-metafizi~kim pojmomvremena jer on „u sebi nije dovr{en”. Dakako, modernost modernog pojmavremena kod Hegela daje da se shvati da ìvqewe metafizi~kim pojmomvremena predstavqa posve druga~iji kvalitet ìvota od onoga pred-gra-|anskog, u kojem je taj model vremena bio vode}i, jer je ovdje sveden napomo}no sredstvo „tehni~ke” (kalendarsko-satne) orijentacije „u vreme-nu”. Tre}e. Tek time se o~ituje potpuni smisao Hegelova trans-metafizi-~kog pojma vremena. Taj se pojam na najzahvalniji na~in odnosi prema me-tafizi~kom pojmu vremena kao kqu~nom liku fenomenologije vlastitogpostajawa i „pomo}nom” liku vlastite modernosti, ali isto tako i nanajnezahvalniji na~in, jer ga mora uni{titi da bi o~itovao samoga sebekao vremenost vremena i povijesnost povijesti, da bi „obogatio udio {toga samosvijest ima na svijesti”! Povijest vremena tako je iskazala svojsmisao kao vra}awe vremena u duh kao vlastitost, kao postajawe vremenapojmqenim pojmom, postajawe svijesti o povijesnom vremenu.

Povijesno vrijeme je pojmqeni pojam vremena, znawe duha o vremenukao najvlastitijoj vlastitosti, koja se iz otpalosti u fenomenologijivremena vra}a u sebe kao u najizvorniju samorazra|enost vremena duha.Vrijeme duha u vlastitom samootpu{tawu u fenomenologiju vremena poka-zuju se sebi kao duh vremena, kao povijesna uzastopnost i sukcesija „car-stva duhova”. „Ciq je te uzastopnosti objava dubine (duha, prim. M.A.P.),a ona je apsolutni pojam; ta je objava time ukidawe dubine apsolutnog poj-ma ili wegovo pro{irewe, negativitet toga Ja koje ulazi u sebe, koje jewegovo otu|ivawe ili supstancija, i wegovo vrijeme, da se to otu|ivaweotu|uje na wemu samome, pa je tako u svom prostirawu isto tako u svojojdubini, u vlastitosti”6. Prostiru}e samopro{irivawe duha, kao wegovovra}awe u vlastitost, ~ini svijet kona~nog duha, ~ovjekov prakti~ko-poe-ti~ki svijet, dakle povijesnost povijesti. Istina prirodnog vremena je-

14

6 H e g e l, Fenomenologija duha; isto, str. 521-522.

ste povijesno vrijeme (vrijeme kao vlastitost duha). Istina prirode jeste~ovjekova povijest, tj. „znanost znawa {to se pojavquje”. Nije, dakle, po-vijest „medij” u kojem se ~ovjek pojavquje, nego je on sam, zato {to jestekona~ni duh (kao li~nost i rod), – sama povijest! Me|utim, da bi ~o-vjek bio povijest, nije dovoqno odrediti ga kao vremenito bi}e. Svakona~na prirodna bi}a po svojoj su biti vremenita, te su utoliko smrtna,jer vremenost wihove biti je uzrok wihovog postajawa i propadawa. Time{to su vremenita, ta bi}a nijesu i povijesna, jer svoju vremenost ne moguuzeti kao vlastiti predmet. Adaptacija i mutacija wihova je pseudo-povi-jesnost, rad nesvjesne unutra{we transformacije pod prisilom spoqa-{weg. Qudsko bi}e, kao vremenito i kona~no, moè biti povijesno, jerizvorno-ontolo{ki moè vlastitu vremenost uzeti za svoj predmet. Ne-svjesnost tog uzimawa priprema i stoji u temequ niza povijesnih trans-formacija ~ovjeka. Tek dugi temporalni rad kona~nog duha (povijesnog~ovjeka neosvije{tenog o vlastitoj povijesnosti) dovodi do reflektovawavlastite vremenosti. Stoga povijest „ima” samo ono bi}e koje sebe refle-ktuje kao vremenito bi}e. Povijesnost povijesti je samoreflektovawe,samoosvje{}ivawe vremenitog bi}a koje sebe zna kao vremenito bi}e.

Vremenost vremena i povijesnost povijesti kod Hegela padaju ujed-no, jer jesu dvije strane samopojmqene vlastitosti duha. Hajdeger ho}e daraskine taj gibqivi identitet vremenosti i povijesnosti, jer je naime„vremenost uvjet mogu}nosti povijesnosti”7. Bit Hegelove namjere proma-{uje i Koèv tvrdwom o povijesnosti kao uslovu vremenosti8. Razlikatemporalne i logi~ke sukcesije zavodi prema takvim solucijama. Me|u-tim, u pojmqenom pojmu vremena, koji je ujedno i pojmqena povijest, tarazlika kona~no i{~ezava to temporalno i logi~ko sjediwavaju se u poj-mqenom vremenu-povijesti, {to je Hegelov izraz za vremenost vremena ipovijesnost povijesti. Tek to jedinstvo omogu}ava historiografiju(kao doku~enu povijest pri-povijesti, kao znanu povijest), ali i znanoznawe povijesti, filozofsko reflektovawe znane povijesti koja jestefilozofija povijesti. Ona omogu}ava, sa misaonom nu`no{}u, filozof-sko sje}awe duha na cjelinu povijesti vlastitog manifestovawa. Sama posebi ta povijest nije ni{ta, ~ak nije ni pro{lost. U mo}i filozof-skog sje}awa povijest je ono bilo, koje ima da se tek proizvede! To pro-izvo|ewe duha sa vlastitim fenomenolo{kim formama, jeste totalno po-vijesno iskustvo duha. Nije ono, dakle, proizvo|ewe samo filozofijepovijesti u uèm smislu, tj. politi~ke povijesti kao refleksije „uma upovijesti” (pogotovu ne u Hegelovom izri~itom upu}ivawu – filozofskerefleksije istorijskog uma), nego i u {irem smislu cjeline prostoraduha (kao povijesti etike, politike, ekonomije, umjetnosti, religije, aonda, dakako, povijesti same filozofije, metafizike, fizike, matematikeitd.). Istaknuti poloàj politi~ke povijesti u Hegelovim Predavawi-ma iz filozofije povijesti obja{wiv je utoliko ukoliko je ona sabi-

15

7 H e i d e g g e r, Sein und Zeit, Tübingen 1967, str. 19.8 K o ` e v, Kako ~itati Hegela, Sarajevo 1964, str. 410.

rali{te i sudili{te totalnog povijesnog iskustva duha, kao „svjetska po-vijest sama”. Konkretnija eksplikacija nosivih ideja Hegelove filozofi-je povijesti ovdje mora izostati jer nas je vodila namjera transparirawaveze povijesnosti i vremenosti.

(3) Ne moè biti sumwe da Hajdegerova filozofija pokazuje naj-dubqi misaoni interes u 20. vijeku da se prodre do biti vremena i povi-jesti, dakle u vremenu prevlasti evolucionisti~kih, pozitivisti~kih,naturalisti~kih etc. solucija u wihovim mnogobrojnim modalitetima ra-dikalnog suprotstavqawa bitka (prirode) i povijesti. Otvarawe mogu}-nosti da se „fundamentalnom ontologijom” raskriju skrivene mogu}nostiizvorne interpretacije vremena bija{e kod Hajdegera vo|eno potrebom nesamo radikalnog pretuma~uju}eg samorazumijevawa ~ovjeka, nego i trasi-rawem puta kojim bi ta interpretacija vodila ka pitawu o smislu bitka.„Zaborav” tog pitawa korjeni se u neizvornom tuma~ewu same vremenostivremena, {to biva odre|uju}im za projekatsku ideju i sudbinu metafizi-ke, ali i za samu povijesno neautenti~nu egzistenciju ~ovjeka, usidrenu uapsolutizaciji sada{wosti kao „vje~ne prisutnosti”.

Pitawe o vremenosti vremena u Bitku i vremenu dobija potrebnuodre|enost na tematskom poqu koje je, ne slu~ajno, ba{tinila tradicio-nalna prakti~ka filozofija (te, posebno, etika) u istaknutom mjestu mi-saonih struktura kao {to su bitak-ka-smrti, odlu~nost i cijelost egzi-stencije (te savjesti, slobode, li~nosti, individualnosti etc.). Nije te{kou toj pojmovnoj mreì otkriti tradicionalni eti~ki vokabular koji tre-ba da bude opozvan u svom samoskrivenom metafizi~kom temequ, a premaideji iskonskog jedinstva egzistencije kao vremenosti. To je kqu~ Hajde-gerove analize: analitika egzistencije treba da potvrdi ono {to je ve}dobro znano – moderni fenomen li~nosti. Hegelova filozofija objektiv-nog duha pokazala je sloèn fenomenalitet toga fenomena kao rezultatpovijesnog procesa individualizacije ~ovjeka, samoomogu}ivawa vremeni-to-povijesne svijesti kao samog sredi{ta moderne individualizovanosti~ovjeka, te je jednim potezom rastvorila tradicionalne metafizi~keprakti~ko-poieti~ke sklopove razumijevawa ~ovjeka pojmom povijesnostiqudske samodjelatnosti, u kojem se zadobila zasnovanost povijesnosti po-vijesti. Hajdeger, pak, drì da moderna filozofija in toto nije vaqanozasnovala „problematiku” li~nosti (u Dekartovoj ideji res cogitans, uKantovom stavu „Ja mislim” i Hegelovom pojmu duha), te da utoliko nijeni izvela proboj ka razumijevawu povijesnosti povijesti. Po{to on samrazumije brigu kao bit ~ovjekovog bitka, a vremenost kao ontolo{kismisao brige, onda drì da zasnivawe pojma li~nosti moè biti zadobi-jeno samo iz izvorne budu}nosne orijentiranosti ~ovjeka, koju izraàvamisaonom strukturom „istr~avaju}e odlu~nosti” (vorlaufende Entschlos-senheit).

Me|utim, sva teìna problema i sastoji se u tome kako iz individu-aliziranosti moderne li~nosti izvesti ideju povijesnosti! Problem, da-kako, nije ~ekao da ga Hajdeger postavi i uobli~i. Istina, kod Dekarta

16

je potpuno zatvoren put od res cogitans do ideje povijesti; kod Kanta li-~nost kao moralni subjekt moè se otvoriti samo prema prividnoj budu-}nosti (prividnom beskona~nom napredovawu prema moralnom idealu);kod Hegela pitawe o li~nosti biva rije{eno u sloènom antieti~ko-sin-teti~kom sklopu pravnog lica, moralnog subjekta, ~lana porodice, ~lanagra|anskog dru{tva (bourgeois) i gra|anina u politi~koj zajednici (cito-ayen), koji je kao takav povijesno djelo, te time prezentna vremenito-po-vijesna egzistencija modernog ~ovjeka; za Marksa je samoproizvo|ewe ~o-vjeka od rudimentarnih do modernih povijesnih formi „povijesni ~in” usvojoj neprekidnosti i neprekinutosti, te time „qudi imaju povijest”, tuizvorno jesu povijesni, jer jesu proizvo|ewe i proizvod sebe samih, u ko-jima „odre|enost na~ina” ~ini mobilitet i unutra{we diferencije u po-vijesnom; Ni~e je u svojim apelacijama na apsolutnu individualnost imaodovoqno kriti~ke svijesti da u woj vidi mogu}nost gubitka povijesnostisame povijesti. Hajdegera Ni~eovo upozorewe nije podstaklo na dubqu po-zornost pred aporetikom moderne epohe nego se odlu~io da predo~eniproblem savlada radikalizirawem fenomenaliteta li~nosti, radikalnimindividualizirawem stanovi{ta moderne li~nosti, koje je trebalo da gadovede u horizont „povijesnosti gubitka”. Takva je odluka konzekventna sobzirom na postavqenost cijele egzistencijalne analize na jedan opstoje-}i lik antitetike modernog fenomena li~nosti, ali i duboko problema-ti~na u uvjerewu da se totalno poqe te antitetike moè jednokratno iz-bje}i.

U ~emu se sastoji to izbjegavawe? Prvo. Ako se iz „duha vremena”,tj. op{te savremene nesklonosti prema Hegelovoj spekulativno-dijalek-ti~koj paradigmi mi{qewa trasira udoban put velikog otklona od we,onda se nu`no mora aberirati od Hegelove postavke odnosa „reda pojma”i „reda vremena”, drugim rije~ima – od postavke da vrijeme ima vlastitupovijest, svoju fenomenologiju, koja sebi moè biti u~iwena transpar-entnom tek u modernoj samorefleksiji kao pojam vremena, ali i da povi-jest ima vlastitu povijest, povijest povijesti, iz koje se osvjetqavapovijesnost povijesti, te dobija traèni proboj ka vremenosti i povije-snosti iz pokazivawa wihove fenomenologije. Vremenu treba vrijeme dabi se sebi otvorilo kao ~ista vremenska egzistencija. Povijesti trebavlastita povijest da bi zadobila sebe kao autenti~nu modernu povije-snost. Drugo. Zato se u povijesnost povijesti i vremenost vremena nemoè originerno „upasti” jer wihovo je zadobivawe tegobna borba duhasa samim sobom, protiv samoga sebe da sebe doku~i u vlastitoj biti, usvom „redu pojma”, koji „red vremena” stalno zavodi, ali i navodi prematoj biti! Najnesamovoqnije filozofsko postupawe prema tome toku, ka-kvo je doista Hegelovo, zahtijeva „predavawe ìvotu predmeta”. Taj ì-vot ne ~eka na „originernost” postupawa nekog filozofa, koji }e muotvoriti put iz individualnosti u povijesnost, jer ga je on ve} na{ao istavio u temeqe moderne gra|anske epohe. Filozofija ima da ga prepoznai pokaè u wegovoj nu`nosti! Tre}e. Po{to se iz egzistencijalne anali-

17

tike kod Hajdegera ne moè o~itovati totalno moderno povijesno isku-stvo ìvota nego samo izolovana individualnost u svojim efemernim tlap-wama, toj analitici ne ostaje ni{ta drugo nego da se jo{ dubqe usidri usamoj sebi, potpuno oslobo|enog „sje}awa” na nu`nost povijesno-vremen-skog puta kojom bija{e i sama ve} postavqena. Kidaju}i time sklop povi-jesnosti moderne li~nosti, woj se s dramati~nom teìnom mora nametnu-ti problem mi{qewa odnosa vremenosti i povijesnosti. Kod Hegela setaj problem nije ni mogao ni morao postaviti ko problem odnosa, jer je uanamneti~kom, fenomenolo{kom pogledu bio apsolviran odre|ewem samo-svijesti u Fenomenologiji duha. Porijeklo Hajdegerovog nesporazuma sanavodnim Hegelovim „povezivawem” vremena i duha nalazi se upravo uHajdegerovoj vlastitoj poznoj odluci da se takvo povezivawe uop{te tra-ì, te da se, dakako, nikako ne moè ni na}i.

Poslije tog kapitalnog izbjegavawa egzistencijalna analitika tubit-ka mora se naprosto usiqeno kretati u prividnom samorazvijawu pomenu-te originernosti. Privid kretawa poti~e od pukog postavqawa negacijakoje se zadobijaju iz prisje}awa na diferenciju autenti~ne i neautenti-~ne egzistencije, da bi se nekako vremenitost i povijesnost „izazvale” uodnos. Negacije nijesu ni{ta drugo nego prosti antipodi samousidrenomtubitku. Naime, sama povijest fenomenaliteta vremena i povijesti, uki-nuta u svom povijesnom karakteru, sada se osavremewuje kao naprosto onodrugo autenti~ne egzistencije. To je zakasneli poku{aj da se Hegelov„red vremena” nekako utka u Hajdegerovu analizu, ali uzet kao ne{to sa-da{we-fakti~ko, koje metodi~ki treba da omogu}i da se „red pojma”, tj.vremenost vremena, „dedukuje” do povijesnosti povijesti.

O karakteru te „dedukcije” Hajdeger u petom poglavqu drugog odsje-~ka Bitka i vremena govori vi{e puta i svaki put razli~ito. Najprijeveli: „Analiza povijesnosti tubitka poku{ava pokazati da to bi}e nije‘vremeno’ zato {to ‘stoji u nekoj povijesti’, nego da ono, obratno, egzi-stira i jedino moè egzistirati povijesno samo stoga {to je u temequsvog bitka vremeno”; malo daqe on ho}e da „deducira” povijesnost samoiz izvorne vremenosti, pa daqe ho}e „ontolo{ku ekspoziciju povijesno-sti iz vremenosti”, pa opet ho}e da na|e „mjesto ukqu~ewa za izvornopitawe o biti povijesti”. Ne{to daqe vi{e nije rije~ ni o „dedukciji”,ni o „ekspoziciji”, niti o vremenosti kao uslovu povijesnosti, niti otraèwu „ukqu~ewa”, nego o „interpretaciji povijesnosti”, ali sada „sa-mo kao jednoj konkretnijoj obradi vremenosti”. Ne mislimo kao Adornoda je i ovdje na djelu Hajdegerov „bogohulni zlo~in àrgona”, nego svi-jest o te{ko}i same stvari, od ~ijega rje{ewa zavisi ho}e li se cjelinaanalize odràti ili sru{iti kao kula od karata. Naime, razmetqiva si-gurnost kojom je odisao {timung dosada{wih Hajdegerovih analiza i{~e-zava pred tom teìnom u jednom frapiraju}em kapitulantskom priznawuda istraìvawe „ne vjeruje da }e jednim potezom rije{iti problem povi-jesti”, pa onda preskromno proklamuje sebe u dirqivoj didakti~koj namje-ri oko „prisvajawa Diltajevih istraìvawa”.

18

Sva te{ko}a „dedukcije” povijesnosti iz vremenosti saèta je u Haj-degerovom pitawu: „Odakle uop{te mogu biti crpqene mogu}nosti premakojima tubitak sebe fakti~no projicira?”, tj. kako se iz „cijelosti ipravosti odlu~nosti”, iz bitka-ka-smrti vratiti „na agoru” povijesnogìvota. Smrt ne moè biti ono iz ~ega bi se te mogu}nosti dobijale, jerse pojam povijesnosti povijesti mora traìti u interakciji pojedinca iroda. Po sebi, to traèwe nije stramputica, ali cijela egzistencijalnaanalitika je onemogu}avala taj put, da bi se napokon on pokazao kao jedi-ni put. Negativnost svega izvan-individualnog odjednom dobija pozitivnozna~ewe: izbor mogu}nosti da se tubitak pokaè u vlastitoj povijesnostiu bitnom ne dolazi iz samog tubitka; preciznije, sam izbor dolazi iz gu-bitka ali mogu}a sadrìna ne dolazi iz wega. Ne moè ona dolaziti izwega jer ga je Hajdeger u cijelini dosada{wih analiza ispraznio od svakesadrìne (misle}i da ga tako „spasava” od odre|ewa neautenti~ne egzi-stencije). Sada tu izgubqenu sadrìnu treba na}i na raspoloìvoj povi-jesnoj „agori”. Me|utim, ne samo da je neobrazloèno kako se ona iz svo-je neautenti~nosti moè izborom tubitka pretvoriti u wegovu autenti-~nost, nego je Hajdegeru potpuno skriveno i pitawe o vremenito-povije-snoj strukturi te Povijesne „agore”, tj. „tradirane izloènosti”, kako jeon imenuje. Umjesto tih te{kih pitawa, Hajdeger pravi jedan, gotovo {a-qiv, verbalni „most”: iz „tradirane izloènosti” se „odlu~uje iz we, aprotiv we, pa opet za wu”. Takvo je rje{ewe razo~aravaju}e banalno:~ovjek crpi svoje qudske mogu}nosti iz „nasqe|a”?! Od ekstati~kog pri-mata budu}nosti tu ne ostaje ni{ta. Moderni pojam ~ovjeka tako biva po-nièn za cjelinu prakti~ko-poeti~ke samodjelatnosti do puke povijesnestihije nasqedovawa. Wegov izvorni budu}nosni karakter sada biva izri-~ito opozvan iz „beskrajne raznovrsnosti ponu|enih neposrednih mogu}-nosti” (individue i roda) da bi se vratio u „jednostavnost sudbine”. Iopet, izostaje povijesna interakcija individue i roda. Hajdeger je poku-{avao da isposluje jednim àrgonom fatalnosti: tubitak sam „jeste sudbi-na”. Ko-egzistencija, kojoj nigdje nije trasiran egzistencijalni put, negose ad hoc za wu kuje izraz „su-bitak s Drugima”, odre|ena je kao „udes”.Prijelaz sa sudbine (Schicksal) na udes (Geschick) treba da pokrije cje-linu modernog povijesnog ìvota i topos pojedinca u wemu. Dakako, „udesnije sastavqen od pojedinih sudbina”, ali „sudbine su ve} unaprijed vo|e-ne svojim tokom”. Tako udes, shva}en kao „doga|awe zajednice, doga|awe na-roda” treba da odstrani krajwe neugodna pitawa o povijesnosti politi-~ke, pravne, moralne, ekonomske etc. povijesti. Povijesnost tubitka, ispo-slovana àrgonom, ne moè onda ni biti ni{ta drugo nego „prazniokvir” povijesti jer Hajdeger ne moè da iza|e iz rova apsolutizovaneindividualnosti individue. Ne pomaè tu ni naknadno povezivawe „povi-jesnosti tubitka” i „svijeta-povijesti” (Welt-Geschichte) kao „povijesno-sti tubitka”, niti traèwe pomo}i u prepisci izme|u Diltaja i grofaJorka, niti upu}ivawe na genezu „vulgarnog pojma vremena” od Aristote-

19

la do Hegela. Okvir ostaje jednako prazan, a pitawe o povijesnosti povi-jesti ostaje na stramputici.

MODERN NOTION OF TIME NOTION OF HISTORY(ABOUT THE BASIS OF HEIDEGGERS’ DISCUSSION WITH HEGEL)

by

Dr. Milenko A. Perovi}

Summary

In the text, the author analyses Heidegger’s critique of Hegel’s notions of timeand history, reaching the conclusion that the weak points of that critique are containedin the fact that it did not take into account Hegel’s idea of the phenomenology oftime.

20

UDK 113/119

D r M i r k o A } i m o v i }

HAJZENBERG I PRIRODNA FILOZOFIJA

SA@ETAK: Ovaj rad teorijski je prilog rekonstrukciji epistemolo-{kih pitawa Hajzenbergove koncepcije u nauci prirodne filozofije. Time sunazna~eni i epistemolo{ki, a onda i ontolo{ki i logi~ki problemi kopen-hagenske interpretacije kvantne teorije u atomskoj fizici.

KQU^NE RE^I: znawe, jezik elementarne ~estice, priroda

U jednom svom prigodnom ~lanku o Nilsu Boru Verner Hajzenbergka`e da je Bor „prevashodno bio dubqi filozof, nego fizi~ar, premda jerazumeo da prirodna filozofija u na{em vremenu ima neku mo} jedinoako se wen svaki detaq pot~ini beskompromisnom kriterijumu odgovara-wa eksperimentu.”1 Ovo je doista ta~no, ako se to odnosi na Borovu fi-lozofsku interpretaciju kvantne mehanike i, povodom we, fizike u siste-mu prirodnih nauka, dakle ne i filozofije uop{te. Pritom, ovde se podfilozofskom interpretacijom podrazumeva prevashodno Borovo nau~nointeresovawe za epistemolo{ka pitawa moderne fizike, osobito teorijekvantne mehanike.

Prema Borovom sudu, tema je wegovih ~lanaka u zbirkama eseja Atom-ska teorija i opis prirode (1934) i Atomska fizika i qudsko znawe(1957) „pouka iz teorije saznawa koju nam je dao moderni razvoj atomskefizike”, a poenta je te pouke „spoznaja celovitosti u atomskim procesima,koje se ispoqilo kroz otkri}e kvanta dejstva”, preko kojih se onda diskutu-ju i biolo{ki i antropolo{ki problemi sa stanovi{ta svojstva celovi-tosti fizi~kih procesa.2 Sredi{wi Borov stav stoji u uverewu da zna~ajfizike za op{te filozofsko mi{qewe nije samo u wenom doprinosu zna-wu o prirodi, nego u ~iwenici wenog navo|ewa na preispitivawe i usavr-{avawe pojmovnih sredstava: studirawe atomske strukture materije otkri-lo je ograni~ewa okvira klasi~nih fizi~kih ideja i pritom bacilo novusvetlost na zahteve nau~nom obja{wewu koje su ugra|ene u tradicionalnojfilozofiji (ibid., str. 21). Programski, dakle, radi se o preispitivawu

21

1 W. H e i s e n b e r g: Schrite über Grenzen, München 1971, S. 531.2 N. B o h r: Atomska fizika i qudsko znawe, Nolit, Beograd 1985, str. 19, 21

temeqa primene kategorijalnih pojmova prirodne nauke o atomskoj struk-turi materije, {to je prevashodno „skretawe pa`we na epistemolo{kevidove najnovijeg razvoja prirodne filozofije” (ibid., str. 55).

Epistemolo{ki oblici fizi~ke nauke o prirodi i prirodne filo-zofije nau~ni su interes i Vernera Hajzenberga, zasigurno jednog od vo-de}ih fizi~ara dvadesetog stole}a. U razlici prema Boru, koji mu je biou izvesnom smislu i duhovni otac, Hajzenberg potcrtava Borovu sklonostka intuitivnom zna~aju spoznaje veza i odnosa me|u fizi~kim pojavama,koje se tek onda mogu, kao znawe, izvesti iz matemati~ke analize funda-mentalnih hipoteza, {to je, ovo potowe, bilo sredi{te Hajzenbergovihuverewa iz vremena wegovog zasnivawa principa relacije neodre|enosti,kojem je, pak, Borov princip komplementarnosti jedna temeqna filozof-ska interpretacija.

Pobliè gledano, Hajzenberg iz uvida u razliku izme|u matemati-~kih i filozofskih postavki nastoji da ujedini matemati~ku analizu safilozofskim shvatawem prirode, pri ~emu je onda intuitivno ose}awepojam tog sjediwewa. Ovde se ne radi o spekulativnoj filozofiji priro-de, niti pak uop{te o filozofiji prirode, nego o prirodnoj filozofi-ji, mi{qenoj matricom nau~nog mi{qewa. Najpre vaqa imati intuitivniuvid u objektivnu stvarnost prirode, u prirodni poredak stvari prirode,a onda proizvoditi znawe o prirodi matemati~kom strukturom nau~nogmi{qewa. Dakle, epistemolo{ki osnov prirodnih nauka postavqen je ra-cionalizmom matemati~kog formalizma, ali je intuicija sjediweno nepo-sredno znawe o sveop{toj fizi~koj stvarnosti prirode, premda ostaje upi-tanost o nu`nim mostovima izme|u intuicije, ili op{tih ideja, i racio-nalnog, diskurzivnog mi{qewa u nauci fizike. Isto tako postoji i upi-tanost o mostovima izme|u racionalnog mi{qewa i neposrednog posma-trawa prirodnih stvari i procesa, ali, kako su to samo delatnosti nau-~nika s podru~ja prirodnih nauka, onda se ovde radi samo o oru|u rada ane o sadràju rada.3 Zadatak je nau~ne filozofije odre|ene sadrìne ra-da, ili onog odnosa izme|u ideja matematike i intuicije. Tako se ne mo-è dogoditi apsolutizacija matematike u ustanovqewu uverewa o ideal-nom poretku sveta prirode, ali niti apsolutizacija uloge filozofije ustvarawu ideje o isto takvom idealnom poretku sveta. A kako stvarnostoje stvari u prirodi, to mi ne moèmo pouzdano znati temeqima mate-rijalisti~ke ta~ke gledawa: svaki proces posmatrawa, kaè Hajzenberg,proizvodi grube promene u malenim gra|evnim }elijama materije, pa sene moè govoriti o pona{awu ~estica nezavisno od posmatra~a, {to zna-~i kako predstave o objektivnoj realnosti elementarnih ~estica i{~eza-vaju u prozra~noj jasnosti matematike, „koja ne predstavqa pona{awe ele-mentarne ~estice, nego na{e znawe o tom pona{awu.”4 U matematici, da-kle, i{~ezavaju predstave o objektivnoj stvarnosti prirode, koju, me|u-tim, sasvim re~ito potvr|uje opis u nauci fizike.

22

3 H e i s e n b e r g: Schritte über Grenzen, S. 305.4 H e i s e n b e r g: Das Naturbild der heutigen Physik, Hamburg 1955, S. 12.

Ovim je postavqeno temeqno pitawe logike o istinitosti i vredno-sti prirodnonau~nih teorija, ali i ontolo{ko pitawe o postojawu stvaripo sebi kao objektivne stvarnosti. Albert Ajn{tajn, prigovaraju}i ko-penhagenskoj interpretaciji kvantne teorije, kaè da je neodrìvo stano-vi{te po kojem zakoni prirode nisu zasnovani na objektivnim procesima,nego na mogu}nostima i verovatnostima tih procesa: ovom prigovoru pri-govorio je Hajzenberg, prema kojem matemati~ke formule ne fiksirajuobjektivno mesto doga|aja, nego wegovu verovatnost, dakle strogo odre|e-nim zakonima prirode ne podleù sami fakti nego mogu}nost tih ilidrugih fakata.5 Govore}i o objektivnim i subjektivnim elementima tala-sne funkcije, Hajzenberg zapravo govori o iskazima o mogu}im tendenci-jama (potentia u Aristotelovoj filozofiji) kao o onome {to je objekti-vno, i o znawu kao o onome {to je subjektivno: radi se, dakle, o objekti-vnosti jednog koncepta koji se razli~ito transformi{e u svakoj svojoj mo-gu}nosti, pa on ne simbolizuje neko svojstvo fizi~kog sistema, niti pakpredstavqa neki prostorni i vremenski doga|aj. Matematika ne utvr|ujetoliko objektivnu ~iwenicu koliko mogu}nost i time je matemati~ka in-terpretacija talasne funkcije, na primer, potpuno objektivna.6 Mora se,me|utim, odmah prigovoriti da je Hajzenbergovo potezawe Aristotelovogpojma dynamis (potentia) ~isto protokolarne prirode jer je ovde re~ samoo objektivnoj mogu}nosti raznolikih tendencija ostvarivawa i predvi|a-wa unutar jednog eksperimentalnog procesa. Otuda je sasvim smislena za-pitanost Hajzenbergova; naime, da li se op{ti principi, kojima tragamoza prirodnom zakonito{}u koja vlada me|u elementima materije, odnosena opis empirijskih svojstava sveta, ili na apriorne forme na{eg mi-{qewa, ili pak na na~in na koji govorimo?7

Princip relacije neodre|enosti Hajzenberg nije neposredno izveo izkvantne teorije, nego je ove relacije shvatio kao osnovni zakon prirode,prema kojem svi drugi zakoni prirode moraju biti konzistentni, {to zna-~i da je ovaj princip kona~an i apsolutan. Po wemu, ne mogu se istovre-meno ni u jednom eksperimentu ta~no odrediti brzina i poloàj elektro-na; {to se ta~nije odredi poloàj neizvesnija je brzina elektrona. Ova-kav odnos istovremene izmerqivosti poloàja i impulsa ~estice neposre-dni je izraz ontolo{kog uverewa u dualisti~ku prirodu elementarnih ~e-stica, koje se takvima pokazuju u eksperimentu, budu}i da zadatak modernefizike nije da se bavi su{tinom i strukturom atoma nego samo procesi-ma koji se primewuju u nau~nom posmatrawu.

Otuda nema nekog naro~itog smisla pitati se iz ~ega se sastoji pro-ton, da li je elektron deqiv ili nedeqiv, da li je foton sloèna iliprosta ~estica, jer, {ta uop{te zna~e re~i „deliti” ili „sastojati”?

23

5 H e i s e n b e r g: Schritte über Grenzen, S. 29.6 H e i s e n b e r g: Der Begriff Abgeschlossene Theorie in der Modernen Naturwissen-

schaft, Dialectica, 2/1948).7 H e i s e n b e r g: Grundlegende Voraussetzungen in der Physik der Elementarteilchen,

~lanak u „Martin Heidegger zum Seibzigsten Geburstag”, Pfüllingen, 1959, S. 291.).

Na{ je zadatak, kaè Hajzenberg, da na{e mi{qewe i na{ jezik, daklena{u nau~nu filozofiju, prilagodimo novoj situaciji, izgra|enoj ~iwe-nicama eksperimenta. Neistinito postavqena pitawa i nepravilne pred-stave probijaju u fiziku ~estica i vode nau~no istraìvawe s one stranerealne prirode.8 Zato je, po Hajzenbergovom sudu, „savremeni razvoj fi-zike skrenuo od filozofije Demokrita ka filozofiji Platona” (ibid.):ako se materija razdequje sve daqe i daqe, u kona~nom ne dolazi se do naj-mawih ~estica nego do matemati~kih objekata, odre|enih pomo}u wihovesimetrije, dakle do platonovskog tela, {to onda zna~i da su u savremenojfizici ~estice „matemati~ke apstrakcije fundamentalnih simetrija”.Koji onda pojam u fizici ~estica vaqa povezati s epitetom „fundamenta-lan”? To svakako nisu pojmovi posebnih vidova ~estica, poqa, sila, geo-metrije, nego upravo „fundamentalna simetrija”. Dakle, ne postoji nika-kva principijelna razlika izme|u elementarnih i neelementarnih mikro-~estica.9

U neposrednoj vezi sa ovim stoji Hajzenbergovo razmatrawe razvojapojmova u fizici HH veka.10 Misle}i ovaj problem preko teorije relati-viteta, kvantne mehanike i teorije elementarnih ~estica, Hajzenberg za-pravo misli filozofske probleme savremene fizike, pa i nauke uop{te.U odnosu na savremenu fiziku, klasi~ni pojmovi fizike imaju samo ogra-ni~enu sferu primene, {to je najpre pokazala teorija relativiteta, opi-sana matemati~kim jezikom, kojim je jedino i mogu}e govoriti u modernojfizici. Moè se prigovoriti Hajzenbergu ovo posledwe, jer je logi~kizavr{ena fundamentalna fizi~ka teorija jedinstvo matemati~kog forma-lizma i wegove empirijske interpretacije, budu}i da bez matemati~kogformalizma fizi~ka teorija nije teorija, a bez empirijske interpretaci-je fizi~ka teorija uop{te nije fizi~ka. Nova fundamentalna teorija nenastaje, dakle, prilago|avawem fundamentalnih pojmova klasi~ne fizikenovom matemati~kom formalizmu, niti ograni~ewem oblasti vaèwa ka-tegorija u sferi novog pojmovnog sistema, nego sjediwewem novog matema-ti~kog formalizma sa wegovom empirijskom interpretacijom, ili, obrnu-to, sjediwewem empirijskih fakata sa novim matemati~kim formalizmom.Stvar je me|utim u tome {ta to zna~i sjediniti?

Hajzenberg zato i drì da nije ni mogu}e, a niti potrebno, zasniva-we fizi~kog opisa na kvantno-teorijskom sistemu pojmova klasi~ne fizi-ke u interpretaciji kvantne mehanike imaju sli~nu ulogu kao apriorneforme opaàwa u Kantovoj filozofiji.11 Kako su Kantovi apriorni poj-movi pretpostavke qudskog iskustva, tako su pojmovi klasi~ne fizikeapriorna osnova kvantno-teorijskog iskustva, sa napomenom da je takavopis kvantnoteorijskog iskustva sa nepotpunom ta~no{}u. Hajzenberg iz

24

8 G e i z e n b e r g: Priroda elementarnyh ~astic, UFN, tom 121, vyp. 4, 1977, str. 665.9 H e i s e n b e r g: Aus der Elementarteilchen, Phys. Blatter, 3, 1963, S. 110.10 Voprosy filosofii, 1/1975.11 H e i s e n b e r g: Die Plancksche Entdeckung und die philosophischen Probleme der

Atomphysik, Stuttgart 1959, S. 141.

ovoga zakqu~uje da u kvantnoj fizici nije re~ o prirodi, nego o prirodikoju je osmislio i opisao ~ovek posredstvom uro|enih ili opaàwem ste-~enih pojmova klasi~ne fizike.

Iz ovakvih razloga nije mogu}e statisti~kim tuma~ewem kvantne me-hanike pouzdano znati zakon uzro~nosti; zapravo, o tome ne postoje uver-qiva saznawa na temequ empirijskih istraìvawa u fizici elementarnih~estica. Ali, u Kantovoj filozofiji zakon uzro~nosti nije empirijskotvr|ewe, nego apriorna pretpostavka svakog iskustva uop{te, po ~emu semoè pretpostaviti da prirodne nauke moraju priznati objektivno posto-jawe zakona uzro~nosti. Hajzenberg kaè da se u empirijskim istraìva-wima unutar statisti~kog tuma~ewa kvantne teorije „ispoqava izvestan ne-dostatak zakona uzro~nosti” i da se to saznawe ima smatrati potpunim.12

Priroda nam saop{tava da uop{te nema odredbenih crta, ili onoga {to jezakon uzro~nosti: ako iz atomskih pojava ho}emo da izvedemo zakqu~ak ozakonitostima, ispostavi}e se da se ne mogu zakonito povezivati objekti-vna zbivawa u prostoru i vremenu, nego samo situacije posmatrawa, jer sejedino za wih dobijaju empirijske zakonitosti (ibid., str. 193.). Matema-ti~ki simboli koji opisuju tu situaciju posmatrawa predstavqaju pre mo-gu}nost nego fakti~nost, odre|enije – neku me|ustvar izme|u mogu}eg ifakti~kog. Sve ovo dopu{ta jedino zakqu~ke o verovatno}i nekog budu}egdoga|aja, a po tome atomi nisu vi{e stvari ili predmeti.

Uop{te, „nauka o prirodi po~iva na opitima”, weni se rezultatipostiù dogovarawem i savetovawem nau~nika o tuma~ewu tih opita, „fi-zika je, najzad, ipak egzaktna nauka” (ibid., str. 78). Hajzenberg, dakle, go-vori o fizici kao nauci o prirodi u smislu onoga {to se o prirodi zna,a ne o onome {to priroda radi, na {ta Ajn{tajn prime}uje da u nauci oprirodi moè biti re~i samo o doku~ivawu onoga {to priroda zaista ~i-ni. Priroda navodi na matemati~ke obrasce velike jednostavnosti i le-pote (a to su zatvoreni sistemi osnovnih pretpostavki, aksiomi), verujese da su oni „istiniti”, da predstavqaju pravu crtu prirode, da pripada-ju i stvarnosti i na{im mislima o stvarnosti, jer ih je priroda predo-~ila i sugerisala u wihovoj jednostavnosti i lepoti, pa ako se opiti iz-vr{e i daju predskazani rezultat, onda se jo{ jedva moè sumwati u to dateorija ne predstavqa ta~no prirodu (ibid., str. 118). Dakle, prema Haj-zenbergovom sudu, priroda navodi, predo~uje, sugeri{e, razastire jedno-stavnost i lepotu matemati~ke sheme prirodnog zakona.

Nove stvari u nauci mogu se usvojiti samo ako je ~ovek spreman da unekoj presudnoj ta~ki napusti podlogu na kojoj se zasniva dotada{wa nau-ka, ako, takore}i, sko~i u prazninu. To postajawe novim u nauci pretpo-stavqa prihvatawe i razradu novih sadrìna i promenu strukture mi-{qewa, {to su pre svega u~inili Ajn{tajn, [redinger, Nils Bor, MaksPlank, svako u svom odse~ku nauke fizike. Hajzenberg svedo~i, me|utim,da ni ovi spomenuti nau~nici nisu mogli uvek da budu spremni na neku

25

12 H a j z e n b e r g: Fizika i metafizika, Nolit, Beograd 1972, str. 188.

od novina nekog od wih: tako Ajn{tajn nikako nije mogao da prihvatikvantnu teoriju i wene filozofske posledice u strukturi mi{qewa, pani Hajzenbergov princip relacije neodre|enosti, o ~emu su dugo i ~estoraspravqali.

S jedne strane, Ajn{tajn je, po Hajzenbergovom sudu, svojom teorijomrelativiteta napustio pojam istovremenosti koji je bio ~vrsti temeqklasi~ne fizike, u koji su verovali mnogi znameniti fizi~ari i filo-zofi, a, s druge strane, nikako nije bio spreman da prihvati kvantnu teo-riju, pa ni onda kada je ova teorija postala utvr|eni deo fizi~ke nauke,i to otuda {to nije mogao da odbaci predstave o objektivnom svetu fi-zikalnih zbivawa koja u prostoru i vremenu proti~u nezavisno od nas, poprirodnim zakonima. Matemati~ki simboli teorijske fizike trebalo jejedino da preslikaju taj objektivni svet i time omogu}e predskazivawe obudu}em pona{awu, ali prema tada novim nau~nim istraìvawima atomatakvog objektivnog prostornovremenskog sveta nema, pa matemati~ki sim-boli teorijske fizike slikaju samo ono {to je mogu}no, a ne ono {to jestvarno (ibid., str. 134, 135). Ovde je ta~ka razilaèwa Ajn{tajna sa Haj-zenbergom i Borom; pre svega, on ne moè napustiti ~vrsto tle potpunodeterminisanih prirodnih zbivawa i time priznati pravo indetermini-zmu koji donose relacija neodre|enosti i princip komplementarnosti:stoga je za Ajn{tajna kvantna teorija samo neko privremeno razja{weweatomskih pojava, dok se ne spoznaju sve odredbene stvari za potpuno de-terminisawe atomskih zbivawa prirode.

Hajzenberg je svojim relacijama neodre|enosti, a Bor svojim princi-pom komplementarnosti, stavio u pitawe filozofski princip determini-zma u prirodnim pojavama. Stavio je u sumwu i veru u demokritovski stavda na po~etku be{e ~estica, dakle i pretpostavku da je vidqiva materijasastavqena od najsitnijih jedinica, elementarnih ~estica: „A mo`da je ce-la ta filosofija pogre{na. Mo`da uop{te nema one najsitnije gra|e kojase vi{e ne moè deliti”, mo`da se materija i moè deliti daqe, ali nakraju to i nije vi{e neko deqewe, „nego se energija pretvara u materiju,a delovi vi{e nisu mawi od deqenog. No, {ta je onda bilo na po~etku?Prirodni zakon, matematika, simetrija? Na po~etku be{e simetrija” (ibid.,str. 208). To, dakako, zvu~i kao Platonova filozofija u Timaju, ali sva-kako ta~nije nego Demokritova teza „na po~etku be{e ~estica”.

Jer, elementarne ~estice otelovquju simetrije, one su wihove najjed-nostavnije predstave, ali su tek posledica simetrija, kaè Hajzenberg, padocnije u kosmosu nastupa slu~aj, koji se isto tako pot~iwava zakonimakvantne teorije. Ovakvim govorom nalazimo se u Platonovoj filozofiji,jer „elementarne ~estice se mogu uporediti sa pravilnim telima u Pla-tonovom Timaju. One su praslike, zamisli materije”, praslike odre|uju~itavo daqe zbivawe, pa su predstavnice sredi{weg poretka, sa kojima jei slu~aj nekako povezan (ibid., str. 357). U tom smislu, matemati~kioblici ocrtavaju elementarne ~estice, oni su, takore}i, ideje elementar-nih ~estica, kojima najzad odgovara objekt elementarna ~estica. Ovaj op-

26

{ti sklop zahteva vrlo visoko apstraktno mi{qewe, kakvo se dosada ufizici nikada nije pojavilo: „za mene bi to bilo prete{ko”, kaè Haj-zenberg svom sagovorniku i u~eniku Karlu Fridrihu fon Vajczekeru, ko-ji je prethodno izloìo tezu o filozofiji alternative kao pravilnomprikazu povesti prirode. Alternative nisu materija; alternativa je ne-{to kao osnovni oblik iz kojeg ponavqawem nastaju sloèniji oblici,{to onda vodi jednoj simetrijskoj skupini kao jednog svojstva, a ono {topredstavqa to svojstvo jeste matemati~ki oblik koji i ocrtava elementar-ne ~estice, koji je, dakle, ideja elementarnih ~estica. Tako je Hajzenbergtada razumeo Vajczekera, prevode}i wegovu filozofiju alternative naprirodnonau~ni jezik statisti~ke koncepcije kvantne teorije.

Vajczeker isto tako promi{qa odnos kvantne teorije prema Platonu,osobito prema Platonovom spisu Parmenid. U temequ kvantne teorije, powegovom mi{qewu, stoji filozofska ideja o jedinstvu prirode, a jedin-stvo prirode zna~i: jedinstvo zakona (op{te vaèwe neke fundamentalneteorije), jedinstvenost vrsta objekata, sveukupnost svih objekata, jedin-stvo vremena (vremenost iskustva obuhvata i prostor) i jedinstvo ~ovekai prirode.13 Nismo li ovim usred problema elea}anina Parmenida, pitase Vajczeker, jer on i kaè: jedno je celina (hen to pan), celina je najpresvet koji se moè uporediti sa savr{eno zaobqenom kuglom, ovaj svetobuhvata saznawe i ono {to je saznato, svest i bitak, gledawe i bitak suisto („to gar auto noein estin te kai einai”; noein Vajczeker prevodi sagledawe, Schauen). Platonova filozofija ne moè se razumeti ako se neshvati wegov dijalog Parmenid, a {ta drugo ovde zna~i shvatiti nego ra-zumeti vlastitu filozofiju i razotkriti wene granice. Re~ je dakle oprincipu istine onoga {to se tvrdi i onoga {to se tvrdi o tom tvr|ewu,dakle re~ je o istini razgovora s filozofima. Ono {to je isto kod Pla-tona i Parmenida, a po Platonovom Parmenidu, jeste pojam Jedno, a Je-dno je jedinstvo bivstvuju}eg, bitak Jednog, jedinstvo Jednog. Vajczekerrazgovara sa filozofom, sa Platonom: ako uop{te ne{to moè da posto-ji kao po~etak, onda on mora biti jedan; ali kako po~etak moè biti Je-dnost ako on iz sebe otpu{ta mno{tvo; ako po~etak treba da bude Je-dnost, onda izvan wega ne mora da bude ni~ega, on mora biti sve, dakleJedno je celina. Time se do{lo do Parmenida iz Eleje, ako se do{lo, jerse prethodno do{lo do jednog zakqu~ka koji ako je istinit, pori~e sveono sa ~ime smo po~eli”. A ispravno diskurzivno zakqu~ivawe, kaè da-qe Vajczeker, bilo bi da smo izvr{ili deductio ad absurdum: parmeni-dovsko Jedno ne moè postojati, dakle ne moè postojati ni jedan jediniprincip, dakle nikakav princip u strogom smislu. Prema tome, nismo nido{li do Parmenida. Parmenid po~iwe epifanijom, o~iglednom pojavomonoga {to jest, jer to {to jest, to eon, jeste ne{to {to on vidi, ve~naprisutnost, boànsko vi|ewe prisutnosti Nus u svim stvarima, koje jesu,koje su bile i koje }e biti. Osim toga jest, sve drugo nije.

27

13 W e i z s a e c k e r: Jedinstvo prirode, Sarajevo 1988, str. 361-364.

Parmenid je, dakle, vo|en prema vi|ewu.Platonovo rasu|ivawe o Jednom Vajczeker raz-su|uje: u onome Jedno

jest postoji i Jedno i jest, a onda ovi pojmovi imaju na sebi dvojstvo, paJedno, ako jest, sadrì beskona~no mno{tvo; i nije samo bivstvuju}e Je-dno mnogo, nego je i samo Jedno raspodeqeno kroz bivstvuju}e i nu`no jeono mnogo. Tako je i u kvantnoj fizici, kada se misli neki fizi~ki objektnezavistan od drugih objekata, koji, me|utim, jeste istinski objekt tek uuzajamnom delovawu sa drugim objektima, u odnosu prema kojima on pre-staje biti ovaj objekt, ~ak uop{te jedan objekt: „ neko proizvoqno svoj-stvo objekta moè se posmatrati samo tako da objekt gubi upravo ovo svoj-stvo” (ibid., str. 380).

Vajczeker smatra da je osnov Borovog principa komplementarnosti uPlatonovom Parmenidu, a da klasi~na ontologija ne stoji na nivou Par-menidove refleksije niti refleksije Platonovog Parmenida. Svemir,kaè Vajczeker, moè biti samo ako nije jedan, nego mno{tven, a sveovo mno{tvo ne postoji za sebe kako to opisuje logika i klasi~na onto-logija, on postoji samo u nemislivom Jednom (ibid.).

Logi~nije je, me|utim, prihvatiti stav da elementarnu ~esticu, kojaje zapravo stacionirano stawe atoma, opredequje weno simetrijsko svoj-stvo, simetrija ~vrsto po~iva u samom prirodnom zakonu, premda naukafizike ne moè jo{ uvek formulisati one prirodne zakone od kojih za-visi struktura elementarnih ~estica: „U stvari, sna`no me zaokupqa po-misao da je simetrija ne{to kudikamo osnovanije od ~estica”, a to i od-govara duhu kvantne teorije, kao i Platonovoj filozofiji (Hajzenberg,1972, str. 249).

Ovaj ontolo{ki problem vaqa misliti i kao jezi~ki problem, zapra-vo koliko jezik moè izraziti ta~nost nekog prirodnog toka stvari, oso-bito neki problem u kvantnoj teoriji. Revnosni filozofi pozitivizmabe~ke {kole drè da svaka re~ ima sasvim odre|eno zna~ewe, ali je pakizvesno da se ne moè znati sasvim ta~no zna~ewe neke re~i, premda je,opet, mogu}e da se na~ini jedan idealizovan jezik koji ta~no odre|uje lo-giku zakqu~ivawa, a takav je jezik za „nauku o prirodi od neprocewivevrednosti”. Takav jezik je ta~no odre|en jezik, uì je od obi~nog jezika,logi~ki o{tro formulisan, ali, kao {to to i Nils Bor kaè, nauka priro-de pribliàva se tom idealu, koji se me|utim ne moè dosti}i: kada teo-rijski fizi~ari opisuju prirodu, logi~ka ~istota i strogost matemati~kogjezika prelaze u oblast obi~nog jezika, jer se tek wime ne{to kazuje oprirodi, a to kazivawe i jeste zadatak nauke o prirodi (ibid, str. 211).

Kada se shvati kvantna teorija, onda je jasno da ona ne dopu{ta dua-listi~ki opis prirode komplementarnim pojmovima talas i ~estica, negoje to jedinstven opis atomskih pojava koji se, u primeni na eksperimente,prevodi na obi~an jezik. Tako, kvantna teorija ovu stvar shvata sasvim ja-sno, istovremeno govore}i o woj u slikama i pore|ewima, a slike i po-re|ewa su ovde klasi~ni pojmovi, i talas i korpuskula. Izgleda paradok-salno, ali je ta~no, pojmovi talas i korpuskula ne odgovaraju sasvim

28

stvarnom svetu, uz to se delom nalaze i u komplementarnom uzajamnom od-nosu, pa stoga i me|usobno protivre~e: ipak, pri opisivawu prirodnih po-java mora se ostati u prostoru obi~nog jezika, te se onda pravom stawu stva-ri moèmo pribliìti jedino posredstvom tih slika (ibid., str. 313-314).Sli~no je i kod metafizike, kod op{tih problema filozofije, i tamo segovori u slikama i metaforama koje ne odgovaraju ta~nosti mi{qewa.Zbog toga su pozitivisti~ki filozofi metafiziku smatrali besmislenimznawem, ali oni nisu vaqano shvatili ni prirodnonau~ni pojam istine,jer se ta istina ne moè svesti na ono {to se moè jasno re}i i na onoo ~emu se mora }utati, {to je samo po sebi besmislena filozofija.

U vezi s ovim, a u povodu kvantne teorije, ruski teorijski fizi~arLav Landau domi{qato je primetio: „Kvantnu mehaniku ne treba razume-ti. Na wu se jednostavno treba navi}i”.

Ni Verner Hajzenberg nije daleko od ovakvog uverewa, kao ni fizi-~ari i filozofi sa kojima je on vodio rasprave o fizi~kim i filozof-skim, osobito epistomolo{kim pitawima kvantne teorije. Tu skupinu ~i-nili su, osim wega, Bor, [redinger, Ajn{tajn, Vajczeker, Pauli, nau~ni-ci razli~itih filozofskih gledawa na bit moderne nauke o prirodi. Ra-znolikost duha tog dobnog mi{qewa u fizici i filozofiji fizike stvo-rio je kopenhagensku interpretaciju kvantne teorije, jednu prevashodnopragmati~ku orijentaciju nau~nika, okupqenih oko Nilsa Bora. O danimastvarawa, provo|ewa i odbrane kvantne teorije Hajzenberg je pisao ukwizi Der Teil und das Ganze (kod nas u izboru prevedenoj kao Fizikai metafizika) i to je doista jedno literarno delo koje je, kao {to je tosasvim ta~no primetio Vajczeker, pisano po uzoru na Platonove dijaloge,gde se razgovori prepli}u sa pejzaìma, pejzaì sa likovima, jer Platonje Hajzenbergov neobavezni filozofski izbor, literarni uzor, misaonainspiracija, motiv za razra~un sa Lajbnicom, Kantom i uop{te spekula-tivnom filozofijom prirode. S pravom je prime}eno da je ova kwiga za-pravo duhovna ispovest jednog od tvoraca moderne nauke o prirodi.

Ali, {ta stvarno misli o fizici, filozofiji fizike i filozofi-ji, sa temeqnim upori{tem na preispitivawu filozofskih rezultata ukvantnoj teoriji, Hajzenberg je sistemati~no pokazao u svojoj, sa ovoga po-dru~ja najva`nijoj, kwizi Fizika i filozofija (Physics and Philosophy,1958; Physik und Philosophie, 1970). Ova kwiga provodi i posvedo~ujefundamentalnu ontologiju Hajzenbergove prirodne filozofije.

Ta~ka preloma u strukturi savremene nauke dogodila se, prema Haj-zenbergovom sudu, promenom u pojmu stvarnosti. Taj je pak prelom pribav-qen kvantnom teorijom; stoga je kvantna teorija, premda sasvim mali od-sek atomske fizike, koja je opet tek veoma mali deo savremene nauke, ne-posredno svedo~anstvo o radikalnom raskidu sa kategorijama klasi~nogmi{qewa fizike i filozofije. Istorijski prikaz razvoja kvantne teori-je najboqi je na~in da se za|e u fundamentalne probleme savremene fi-zike. Iz te se istorije kvantne teorije posvedo~uje da nov nije problemistraìvawa u kvantnoj teoriji nego na~in wegovog razja{wewa. Radi se,

29

naime, o emitovawu zra~ewa tela na visokim tempretaurama, a to je, sastanovi{ta klasi~ne fizike jedna sasvim prosta fizi~ka pojava toplot-nog zra~ewa koja je obja{wiva tradicionalnim pojmovima zakona fizike.Obja{wava, a nikako da se objasni! Maks Plank postavqa jednostavnu ma-temati~ku formulu o op{toj vezi toplote i zra~ewa, koja je u potpunojsaglasnosti sa Rubensovim najnovijim eksperimentalnim istraìvawima ito je osnov Plankovog otkri}a zakona toplotnog zra~ewa. Postoji nekidiskretni kvant energije, ali kako to shvatiti i onda prihvatiti kada jeto u potpunoj nesaglasnosti sa tradicionalnim pojmovima klasi~ne fizi-ke, premda je ravno wenim postignu}ima sa Wutnom mi{qewa nauke ono-ga doba. Plank se suo~io sa svojom vlastitom formulom koja prodire utemeqe poznavawa prirode, ali i sa svojim tradicionalnim gledawima nafundamentalne stvari fizike, u koju ideja o diskretnim kvantima ener-gije nikako nije mogla biti teorijski sme{tena. Stoga je Plankov poku-{aj da se izmiri sa samim sobom, tj. da ovu ideju stavi u saglasnost sa za-konima zra~ewa u klasi~noj fizici, ostao sasvim bezuspe{an.

Ajn{tajn je potvrdio Plankovu kvantnu hipotezu (svetlost se sasto-ji iz kvanata energije koji putuju u prostoru), Bor ju je primenio na svojmodel atoma (ako atom mewa svoju energiju u diskretnim stacioniranimstawima, onda atom i postoji jedino u diskretnim stacioniranim stawima,od kojih je najniè normalno stawe atoma, u koje se atom uvek vra}a na-kon interakcije), a onda su mnogobrojna eksperimentalna istraìvawadovodila do razli~itih, pa i protivre~nih rezultata; rezultat je tih re-zultata uverewe Luja de Broqija da nije samo svetlost i ~esti~ne i tala-sne prirode, nego su i elementarne ~estice, pre svega elektroni, i tala-sne i ~esti~ne prirode. Re~ je, dakle, o talasima materije.

Matemati~ke formulacije kvantne teorije iskazuju Borov principkorespondencije, matri~na mehanika i [redingerova talasna jedna~ina,~ime je kona~no postavqen konzistentan matemati~ki formalizam kvan-tne teorije, ali ne i na~in razumevawa ontolo{kog dualizma materije,ili protivre~nosti izme|u talasa i ~estice. Bor je sa saradnicima uveopojam talasa verovatno}e: to je „kvantitativna verzija starog pojma „mo-gu}nosti” (potentia) u Aristotelovoj filozofiji.”14 Upravo je ovo nekaneobi~na vrsta stvarnosti, na sredini izme|u mogu}nosti i stvarnosti,dakle nov pojam razilaèwa kvantne teorije sa pojmovima klasi~ne fizi-ke i filozofije sme{ta se u relacije neodre|enosti (Hajzenberg). Ko-penhagenska interpretacija kvantne teorije zapravo ispituje put mi{qe-wa od ideje o kvantima energije do stvarnog razumevawa kvantnih teorij-skih zakona, a to zna~i i odnos kvantne teorije prema kategorijalnim poj-movima klasi~ne fizike i filozofije. [to se Hajzenberga ti~e, wegovoje uverewe da su wegove relacije neodre|enosti u sredi{tu kopenhagenskeinterpretacije kvantne teorije.

Po wegovom mi{qewu, teorijsko tuma~ewe nekog eksperimenta za-hteva tri koraka: prevo|ewe po~etne eksperimentalne situacije u funk-

30

14 H a j z e n b e r g: Fizika i filozofija, Gradac, â~ak/Beograd 2000, str. 16.

ciju verovatno}e, zatim pra}ewe ove funkcije u sledu vremena i, najzad,izve{taj o novom merewu treba da bude sa~iwen iz sistema ~iji bi se re-zultat onda mogao izra~unati iz funkcije verovatno}e (ibid., str. 20).Uslov za prvi korak je ispuwewe relacija neodre|enosti, drugi korak sene moè opisati jezikom klasi~nih pojmova, a u tre}em ono „mogu}e” za-meweno je onim „aktuelno”. U eksperimentalnim istraìvawima u kvan-tnoj fizici uglavnom nema osobitih te{ko}a u tuma~ewima prva dva ko-raka, ali u tre}em koraku ne postoji na~in da se opi{e {ta se de{avaizme|u dva uzastopna posmatrawa, koji je to iskaz o na~inu na koji bitrebalo govoriti o doga|ajima u atomu i o samim tim doga|ajima, dakleono {to se odnosi na epistemologiju i ontologiju.

Najteì ontolo{ki problem svakako je pitawe o pojmu stvarnosti.[ta je stvarno u nekom atomskom doga|aju nije mogu}e pouzdano znati, paono {to se zakqu~uje iz nekog opaàwa atomskih procesa nije ni{ta dru-go do funkcija verovatno}e koja nije izraèna jezikom klasi~ne fizikenego nekim matemati~kim izrazom: dakle, ono {to se doga|a u kvantnimprocesima zavisi i od na~ina provo|ewa posmatrawa, od toga da se uop-{te posmatra. [ta stvar po sebi jeste, nezavisno od posmatra~a fizi-~kog procesa, ne moè se znati, ali se to ne moè znati ni opaàwematomskih procesa stvari, jer pojam funkcije verovatno}e ne dopu{ta opisonoga {to se doga|a izme|u dva posmatrawa. Stvarnost se razlikuje odtoga da li se ona posmatra ili ne, s tim da se ovde pojmom stvarnosti nemisli univerzum, nego, u atomskoj fizici, atomska ~estica, grupe ~esti-ca, wihove relacije, a „ogroman deo sveta... ne pripada ovom predmetuistraìvawa”. U prirodnim naukama nas ne zanima univerzum kao celina,kaè Hajzenberg, nego wegov neki maleni deo, a teorijsko tuma~ewe togdela po~iwe opisom eksperimentalne situacije jezikom klasi~ne fizike,koji se onda prevodi u funkciju verovatno}e, koja pak sledi zakone kvan-tne teorije. Ova funkcija verovatno}e sadrì objektivne elemente, ilitvrdwe o mogu}nostima ili tendencijama koje ne zavise od posmatra~a, isubjektivne elemente nepotpunog znawa o sistemu; stoga nije mogu}e pred-videti ishod posmatrawa sa sigurno{}u, nego je mogu}e predvideti vero-vatno}u, gde verovatno}a ne opisuje neki odre|eni doga|aj nego opisuje~itav ansambl mogu}ih doga|aja, tendencije doga|aja.

Stoga i samo posmatrawe diskontinualno mewa funkciju verovatno}ejer od svih mogu}ih doga|aja izdvaja samo onaj koji se ostvario; ovo je ondaosnov diskontinualne promene znawa o sistemu, pa i wegove matemati~keprezentacije, {to je u kvantnoj fizici kvantni skok, ili iznenadna prome-na znawa o sistemu, zapravo prelazak iz mogu}eg u stvarno koji se dogodiotokom ~ina posmatrawa. A dogoditi se, desiti se, odnosi se na opaàwea ne na stawe stvari izme|u dva posmatrawa, pri ~emu je opaàwe fizi-~ki a ne psihi~ki ~in posmatrawa: dakle, potvr|uje daqe Hajzenberg, pre-lazak iz mogu}eg u stvarno doga|a se prilikom interakcije objekta samernim instrumentom i time sa ostatkom sveta, a ta interakcija nije po-vezana sa ~inom registrovawa rezultata od strane posmatra~evog uma.

31

Drugim re~ima, diskontinualna promena znawa u trenutku registrovawajeste ono {to se odslikava u diskontinuiranoj promeni funkcije verovat-no}e.

Kako se onda uop{te dolazi do objektivnog opisa sveta, posebno atom-skog, pita se sasvim epistemolo{ki Verner Hajzenberg, pitaju}i se, time,i o ontolo{kim osnovama fizi~ke stvarnosti? U klasi~noj fizici obje-ktivnost je prvo merilo vrednosti svakog nau~nog rezultata, ona verujeda se svet i wegovi delovi mogu objektivno opisati bez pozivawa na ono-ga ko opisuje, a to je iluzija, ~iji je rezultat op{ti ideal o jednom obje-ktivnom opisu sveta. Kopenhagenska interpretacija kvantne teorije sledidelimi~no ovaj ideal, jer ni ona izvorno ne sadrì subjektivna obele`ja,ne uvodi svest fizi~ara kao deo atomskog doga|aja, ali govori o podelisveta na objekt istraìvawa i na ostatak sveta, opisanog pojmovima kla-si~ne fizike, {to je posledica upotrebe nau~nog metoda op{teg na~inami{qewa, premda je sasvim jasno da ti pojmovi ne odgovaraju u potpuno-sti prirodi. Otuda, „napetost izme|u ova dva polazi{ta jeste koren sta-tisti~kog obele`ja kvantne teorije” (ibid., str. 27). Hajzenberg je, naime,tvorac statisti~ke kvantne teorije, a weno je ontolo{ko i onda episte-molo{ko polazi{te da ono {to ispitujemo nije priroda po sebi negopriroda koja je izloèna na{em metodu istraìvawa. Tako se na{ rad ufizici, po Hajzenbergovom sudu, sastoji u „postavqawu pitawa prirodijezikom koji posedujemo” i svim drugim raspoloìvim sredstvima kako bise dobio odgovor od eksperimenta: na taj na~in mogu}e je znati kako ne-ki prirodni objekt proizilazi iz prirodnog zakona, a to naime i jestetemeqno pitawe u epistemologiji kvantne teorije.

Istorija kvantne teorije ima za svoju pretpostavku istoriju nau~nogi filozofskog znawa o su{tini atoma. Hajzenberg, ispituju}i odnoskvantne teorije prema korenima nauke o atomu, pokazuje elementarnu fi-lozofsku obrazovanost o pojmovima materije, bi}a i nastajawa, kako sumi{qeni u prvoj epohi gr~ke filozofije, od mile}ana, elejaca, Herakli-ta, Empedokla, Anaksagore, pitagorejaca, do Leukipa i osobito Demokri-ta, sa kojim se i stupa u filozofsko znawe o atomskoj strukturi bi}a.Demokrit je na~inio odlu~an iskorak ka pojmu atom tako {to je, po Haj-zenbergovom smelom tvr|ewu, suprotnost bi}a i nebi}a u Parmenidovojfilozofiji pretvorio u suprotnost punine i praznine, pa bi}e nije samojedno, ono se moè ponoviti bezbroj puta, ono je, naime, atom, najsitnijanedeqiva jedinica materije, koja je ve~na i neuni{tiva: „Tako je ovde, poprvi put u istoriji, izre~ena ideja o postojawu najsitnijih krajwih ~e-stica – rekli bismo, elementarnih ~estica kao temeqnih gradivnih sa-stojaka materije” (ibid., str 33). Pojam praznine kod Demokrita nije nekoni{ta, to je prazan prostor izme|u atoma, {to je teorijski osnov za po-towu geometriju i kinematiku kao znawa o poretku i kretawu atoma. Haj-zenberg ta~no prime}uje supstancijalni sastav atoma koji ima svojstvobi}a, {to zna~i da su shva}eni kako su deqivi u matemati~kom a ne u fi-zi~kom smislu; stoga oni i nemaju fizi~ka svojstva. Kada se ovakva ideja

32

sjedini sa pitagorejskim uverewima o mo}i matemati~kih formulacija iotkri}ima pravilnih geometrijskih tela, te i sa Empedokleovim u~ewemo elementima, onda postaje izvesno izvori{te Platonovog u~ewa u Ti-maju. Prema Platonu, jedinice materije, najsitniji delovi materije, nisuosnovna bi}a, kao kod Demokrita, nego su to matemati~ki oblici, pa je,kaè Hajzenberg, ovde oblik va`niji od supstancije ~iji je on oblik.

Hajzenberg upore|uje gr~ki filozofski pojam atoma sa pojmom atomau savremenoj fizici i osobito kvantnoj teoriji, sme{taju}i se time u on-tolo{ki osnov prirodne filozofije.

Ako se i{ta u atomskoj fizici moè porediti sa Demokritovimatomima to su elementarne ~estice, kao proton, elektron, neutron imezon, a ne atom u fizici i hemiji sedamnaestog stole}a, gde se pojamatoma odnosio na pogre{nu stvar, naime na najsitnije delove hemijskogelementa, koji su me|utim i sami sloèni sistemi mawih jedinica. De-mokritov pojam atoma u nekom je smislu apstraktni deli} materije kojiima jedino svojstvo bi}a, prostirawa, oblika i pokretqivosti, ali seovim ne moè objasniti geometrija prostirawa jer se atomi ne mogu sve-sti na ne{to temeqnije od sebe. U atomskoj fizici elementarne ~esticeisto tako nemaju svojstva kvaliteta, ali se ne moè ta~no znati {ta jesteelementarna ~estica – i ~estica, i talas, i talasni paket, zatim se nemoè uvek pouzdano govoriti o obliku i kretawu u prostoru itd. Jedinoo ~emu se ta~no moè govoriti u opisu elementarnih ~estica jeste funk-cija verovatno}e, a tada je re~ o mogu}nosti ili tendenciji ka bi}u, neo samome bi}u: „Prema tome, elementarna ~estica savremene fizike da-leko je apstraktnija nego atom u gr~koj filozofiji i ona je stoga dosle-dniji vodi~ za obja{wewe pona{awa materije” (ibid., str. 36).

Po Demokritu, svi atomi se sastoje od iste supstancije, u savremenojfizici elementarne ~estice sastoje se od energije, pa je energija prvasupstancija sveta, gde je supstancija ovde postojanost, kao ono {to pokre-}e, {to je sli~no Heraklitovom stanovi{tu o pojmu vatre i borbi supro-tnosti kao borbi dva razli~ita oblika energije. Daqe, elementarne ~e-stice nisu ve~ne i neuni{tive jedinice materije, kao Demokritovi ato-mi, one se mogu me|usobno pretvarati i nestajati, jer se sastoje od ener-gije kao supstancije, a to podse}a na pitagorejsko u~ewe i Platonov Ti-maj, gde su elementarne ~estice zapravo matemati~ki oblici. Pitagora ikaè da su sve stvari brojevi. U atomskoj fizici elementarne ~estice suisto tako matemati~ki oblici sloène prirode ve~nih zakona kretawamaterije, koji zasad nisu poznati nauci fizike. Nije, me|utim, nemogu}esaznati te ve~ne zakone kretawa materije, a jedna kona~na jedna~inakretawa materije najverovatnije }e biti „kvantovana nelinearna talasnajedna~ina talasnog poqa operatora koje naprosto predstavqa materiju, ane neku posebnu vrstu talasa ili ~estica” (ibid., str. 37). Ova talasna je-dna~ina, kaè daqe Hajzenberg, bi}e verovatno ekvivalentna sloènimsklopovima integralnih jedna~ina koje imaju svojstvene vrednosti i re-{ewa. Prema ovome, elementarne ~estice su matemati~ki oblici koji za-

33

mewuju pitagorejska pravilna tela; one se, stoga, ne sastoje iz sitnijih ele-mentarnih jedinica, ne mogu se daqe razloìti na ono iz ~ega se sastoje,a da to nisu opet elementarne ~estice. Naime, pri sudaru dve elementar-ne ~estice visokih energija one se razloè na mnoge delove ali su ti de-lovi opet elementarne ~estice: drugim re~ima, „pretvarawe energije umateriju omogu}ava da delovi elementarnih ~estica opet budu iste takveelementarne ~estice” (ibid., str. 38). Ovo je najtemeqniji Hajzenbergovodgovor na ontolo{ko pitawe o prirodi elemenata prirode.

Moè se ~initi da su gr~ki filozofi „ingenioznom intuicijom” do-{li do sli~nih stavova kao i moderna fizika, ali je fundamentalna ra-zlika izme|u gr~ke filozofije i kvantne teorije u empirijskom sta-novi{tu matemati~kih eksperimentalnih istraìvawa prirode, koja vaqakombinovati sa obi~nim iskustvom prirode, kako bi se izna{ao logi~kired unutar tog iskustva, da bi se onda ono moglo razumeti iz op{tih na-~ela. Dakle, Hajzenberg misaoni postupak gr~kih filozofa i wihovo gle-dawe obi~nog iskustva prirode smatra jednim od elemenata mogu}eg znawao prirodi, izvedenog iz op{tih na~ela.

Od takvoga misaonog postupka, sa pojmom supstancije i jednog kao po-lazi{ta, bitno se razlikuje Dekartovovo filozofsko interesovawe zaspoznaju prirode. Poqe mi{qewa filozofije je res cogitans a prirodnihnauka res extensa, gde se empirijska spoznaja udruùje sa matematikom,ali je razlika izme|u tela i du{e nepremostiva, pa se priroda moè opi-sivati sama po sebi, nezavisno od subjekta. Kvantna teorija, naprotiv, dr-ì da prirodna nauka nije ne{to {to samo po sebi opisuje i obja{wavaprirodu, nego ona opisuje prirodu onako kako se priroda pokazuje na{emna~inu ispitivawa. Pojam stvarnosti ovde se bitno razlikuje od pojmastvarnosti u metafizi~kom i kartezijanskom dualizmu, i u wemu se ra-zlikuje prakti~ni od dogmatskog realizma u pogledu pojma objektivnogpostojawa: prema prakti~kom realizmu pretpostavqa se da postoje tvrdwekoje se mogu u~initi objektivnima (stoga je ovaj realizam su{tinski deoprirodne nauke), a prema dogmatskom realizmu ne postoje tvrdwe o mate-rijalnom svetu koje se ne mogu u~initi objektivnima, pa otuda ovaj reali-zam, kojem je pripadao Ajn{tajn u kritici kvantne teorije, nije nuànuslov za prirodne nauke (ibid., str. 43). Prema metafizi~kom realizmustvari zaista postoje, ali pritom nije sasvim jasno {ta zna~i postojatijer, na kraju krajeva, „pitawe dometa primene na{ih pojmova uvek je, u je-dnom op{tem smislu, empirijsko” (ibid., 44). Otuda senzualizam i poziti-vizam novovekovne filozofije empirizma (Lok, Berkli, Hjum): poku{ajsinteze kartezijanskog racionalizma i filozofije empirizma na~inio jeKant svojim razlikovawima empirijskih i apriornih znawa, analiti~kihi sinteti~kih sudova.

U modernoj fizici se ne moè slediti Kantov stav da su prostor,vreme, kauzalitet, supstancija, zakon o~uvawa materije, jedna~ewe akcijei reakcije, zakon gravitacije, euklidovska geometrija apriorni pojmovikao ~iste forme opaàwa: po teoriji relativiteta ni jedna crta prosto-

34

ra i vremena nije data u apriornim formama ~istog opaàwa, u kvantnojteoriji zakon kauzaliteta se ne primewuje, a zakon odràwa materije nevaì za elementarne ~estice. Ipak, ovi Kantovi pojmovi jesu uslov zaposmatrawe doga|aja u atomu i, uop{te, uslov za postojawe nauke, uzograni~enu mogu}nost primene, kada se naime koriste klasi~ni pojmoviza opisivawe predmeta istraìvawa. To Kant nije mogao predvideti, kaoni budu}a otkri}a fizi~ke nauke koja }e stajati nasuprot wegovim meta-fizi~kim uverewima. Za savremenog atomskog fizi~ara Kantovi aprior-ni sudovi nisu metafizi~ki nego prakti~ki stavovi relativnih istina, astvar po sebi jedna je matemati~ka struktura, posredno izvedena iz isku-stva, ako je uop{te mogu}e govoriti o pretuma~ewu Kantovih filozof-skih kategorija. Nije, dakle, mogu}e, prema Hajzenbergu, presuditi filo-zofske pojmove za pojave koje se istraùju u savremenoj fizici a da sepritom ne misli samo uslovnost za postanak nau~nog znawa. Ovim se otva-ra i pitawe o odnosu jezika i stvarnosti u savremenoj fizici, a ono jekako filozofsko tako bitno i nau~no. U teorijskoj fizici uvedeni su sim-boli matemati~kog jezika kako bi se zakoni prirode precizno izraziliputem sistema definicija i aksioma kao jedna~ine simbola, ali pritomtreba pretuma~iti i klasi~nu logiku i wene formalne zakone mi{qewa,kako je to delom uradio i Karl fon Vajczeker.

Ontologiju preina~enih logi~kih obrazaca Hajzenberg sme{ta u vla-stito uverewe da elementarne ~estice pre obrazuju svet mogu}nosti i ve-rovatno}e nego svet stvari ili ~iwenica; dakle, atomi nisu tolikostvarni koliko su mogu}ni. Otuda matemati~ke sheme i jesu govor o ele-mentarnim ~esticama i te su sheme dopuna prirodnog jezika, kombinovanesa jezikom pretuma~ene logike. To je temeqni ontolo{ki stav Hajzenber-gove epistemologije u koncepciji prirodne filozofije.

HEISENBERG AND THE PHILOSOPHY OF NATURE

by

Dr. Mirko A}imovi}

Summary

This paper is a theoretical contribution to the reconstruction of Heisenberg’s con-cept in the science of the Philosophy of Nature. In order to expound Heisenberg’s the-ory of elementary particles, the autor discusses epistemological, ontological and logi-cal problems of the contemporary physics, especially of the quantum theory.

35

��

� � ��

��

��

��

��

�� !"��#�$��%#& �'�'#�#�'#'"()"*�"�'%�+",��"&�-./��#0��0,��'.�#!�1�)�.�"�$��'��#�2 $0�3#$'��$"*�$� )��)%��#3��'.�#!�1� '.%�"�'"(#�0�� #��,"�0.��0�4�"�-.) 4��"� '#3#5#��#�'#'")#�.��"$��"�) �',.�,"0��"�� *�1�0,��6,"4�7�( �$��'#3#5�1��0��#� �$�4#�6-.�'3.0#%/$.�,%#3#7��,5��,#�"&%�&"'"��-.'%#8��&��"&9%�0�.3��#0$#�$.,#�$� )#�).��!# &"3�'"� �.8&"%�"�.$#�6$"+#7��.�#,#�).�"��#�&�*,�'�� 6$"+"3�( �"3�7:�%#(��#.�$� ;"�).��-.(",��$��0.0"% ��%#0�$�3��#�� <*�-'")�=��.0"%�#�� &$��$#��-.�.8$.�'"�"�2 $0�3#$'�2.%3"%��,#�'"��$",. �0.0"%��2.%3"%��#�-%,.�"�) �',.�0% 9.9��"��,#'�:�' ��#�2.%3"%�"�) �',.��,#).�").9��',.%#$.9��,#'��-��'�).�"� 3#'$.�'"�).��#�-%,�� ./9"().3��"�"� �,%#3#$�).3��3"��

�%,��&$��.��#8"�(.,#)�0.8"��)%.&�0.0"%�"�&�'.�*�-'")��3.%��8"'"$��"&,.%$"��$� )��.�( �$.3��&$�� -%,�� 3#'$.�'�).�.3�.$�-.',%> �#��#8#�#�'#�,��%�',.:��,#�4'.��#�)��$"�#�?�#�'#'")��"�$� )��?�).�").��#�-. &0�$"�#1).�").��#�,"4#�"�&�*'#,$"�#�?�'.�").��#�"�$#"&,#�$"�#��,#�'.��3.�-.',%> �#).$�'�'�;"� �0��+","3.� �,%#3#�)�0��#��,�)��0.,.5$.�'�$#0.,.5$��,�)��"/9 %$.�'�$#"&,#�$�1�0��8#& �-#4$.�.-%�,0�,�3.�-.�'.��#�$#)�),"*�.0%+","*&��#0$";��#$)"��',�%$��8"!��,#�� 0�5�1��,#�$#-%"3#'$"��

�@�A��A��*�-'")�1�#�'#'")�1�)%��$� )B1�,��%�',.

�3��.$"*�).�"�',%0#�0��,#��#�3#��"�"3��.$"*�).�"�,#% � �0��#��,#"�'.��.>#3.��"�.0�8"'$"*� ,"0�� '��#� �).�#3��#�&�'#)��,%#3#$�#�'#'")�1�3.!"�!#3.�"��#0$"3��"�0% 9"3��0�'"�&��-%�,.��-%"*,�'"!#3.�0��#��,#�-%.3#$"�.1��"�!#3.�)�.��$�� 1�-%#�0,��'.�#!�1�3.!"�"�0�5#�0�',%0"3.�0��5 0"�$"�.�(#3 �0% 9.3#�$#�9.,.%#�$#9.��3.�.�#�'#'";"�

CD

�,.�-.��#0�#�$#�� '"�$��0.8%.��$.9.��#�0�$�� 3�",.9��,#'��$�/4�.�3#> �#�'#'"(�%"3�:�-.�#8$.�.$"*�"&��,#'��").,$"*� 3#'$.�'"��E 0 !"0��#�#�'#'")��0��#).�.0�'.9��0��8 0#��%#0"4'#�5 0�)"*�"$'#%#��1�8"!#�0�.-#'��.3�$#4'.�$"�#� �%#0 �-��#�5 0"�$#�%�& 3#� �$��8.5#�"��#$��-./-.��%$.�'��3.��#�"&%�&��#0$.9�$.,.9�$#�-.%�& 3��.0�#�'#'").3��#1�)�."�$#)�01�3.9 �3"��"'"�%�&�"("'#��',�%"��).��#�&��#9#��.$��8"��2"�./&.2"�� 3#'$.�'"1�.$'.�.9"�� 3#'$"().9�0#��1�F%"0%"*��"(#1�"��3�3"/��"��;�%�0")��$.9�#�'#'"&.,��1�#�'#'") ��#��*,�'�.�&$�'$.�4"%#1�&��+ /!"��#�&��,#.8 *,�'$ �#�'#'"&�;"� �+",.'��"�;#�.9��,#'��-%"�(#3 ��#�',.%#$�� 3#'$.�'�3.9��8"'"��3.�-.�#8�$�� (��#�'#'"&�;"�#:� ��,�).3�� (�� 1��.4�"�-.(#').3��'.�#!��#�'#'")��#�-.0%�& 3#,��2"�.&.2/�).�3"45#�#�).�#��#�� .(�,��-%.8�#3"3��#-.9�"� 3#'$"().9��$��1)�0�� #��.3#�-.(#�"�8�,"'"�"�.$"�).�"�&��'�).�$#4'.�$#3�� $"�#�#3#$/'�%$#�-%#0 ��.,#1�-.0�#�'#'").3��#�-.(#�.�3"��"'"��,�4'�1�-��"��,�).�$#/.8�,#&$.�8%85��#�.� 3#'$.�'"1�-.�#8$.�.�$��$.,"�.�1�).��#�0#�.3�"��3�)%",��&��'�).�$#4'.��#%��#� �,#�").��3#%"��,.�.3�-%","0$.3��).!.3�"�/-%.,.;"%��-.3#$ '.�8%85��#�

�,#�'#+#��#�9.,.%"'"�.� 3#'$"()"3�0#�"3��#%��#��,#�,"4#�.�#!��$#3./9 !$.�'�0��#�.$.�8"'$.� � 3#'$.�'"�"&%�&"�9.,.%.3:�'.�-.("� �0��.�#!�� (�)�"� 3#'$";"�"�$"�#�� (��$.�4'.��#��#0�$�.0�,.0#!"*�% �)"*�).3-.&"'./%��0"�.$��#$"�.,1�9.,.%#!"�.�3 &").�.&"3��"��"*.,.3�$��'.�� 0��'#./%#'"4 �.�3 &";"1��#0$.3�-%"�").3�&�-"��.��63 &").�.&"�� ',.%"�"�.9%./3$ �).�"("$ �9� -.�'"�.).�3 &")#��#0$��.0�$��% +$"�"*��#�� 0�.�G2"�.&./2"($.�'"H 3 &")#�).0�$#)"*�).3-.&"'.%��F"�.&.2"��3.+#�-.�'.��'"��/3. )�0� �#�%�0"�.�9.,.% 1��&, )�$#3�� #8"�$")�),#�2"�.&.2"�#��F"�.&./2"��$#�3.+#�-%.0%#'"�$"� �)�),#�0 8"$#�8"!��<"�$#�3.+#�'.� ("$"/'"=1�.$��3.��',�%��.0%#>#$#��*#3#� �).�#��# +",.'�$")�0�$#�3.+#� )�./-"'"��3#'$";"�0 85#�$.��,"�0% 9"�-%.0"% � �'��$#�8"!�1�3�0��#��3.�$#/)"3��.0��"*�0�'.�0��#�-%"8�"+#�E.9 7��E#&�.8&"%��$��$�9��4#$ �8#%9/�.$.,�) �"$'.$�;"� 1�.,0#��#��$.�-%"� '$.��#0$.�%�&9%�$"(#�#� 3#'$.�'""�2"�.&.2"�#�"�,"4#�$.��$��).$�'�'�;"��.�.9%�$"(#$.�'"�2"�.&.2�).9-%"�' -�� 3#'$.�'"��'.�'�).1�("�#$";��#�0��2"�.&.2"��3.%��.�'�'"� 8�"&"$"� 3#'$.�'"1��).�$��'.�"�0��#�-%"8�"+"�'.��'��$"�8"!��#%�.,��#1�,#�,%#3#1�.')%",��3.� � 3#'$.�'"��F"�.&.2"��#�3.+#�8�,"'"�0% 9"3�',�%"3�1�-��(�)�"��3.3��.8.31�3.+#��#��3.&�,�%�,�'"�$��%�&$#�$�("$#,#.3�� -#4$.��',�%�� !"�-%","0� (#$.�'"1��"�'#)� �8�"&"$"� 3#'$.�'".$��3.+#��( ,�'"��,.��"�).$�)"��3"��.�

��3#> ,%#3#$ 1�$�,")�,�� $��0��#�.� 3#'$.�'"�3.+#�9.,.%"'"��,�/4'��#%��#$.�$#-.&$�,��#�"�-.9%#4$.�%�& 3#,��#�$#3��.$#�$#9�'",$#�-./��#0";#�)�),.�"3��.4#�-.&$�,��#�3#0";"$#:�("$"��#�0��#� � 3#'$.�'"

C�

� �.- '�"&,#�$.9��")�%��).�"��#8#1�8 0 !"�-%#0�#0$")��I�#� �� 9.��,"�"1��3�'%�$#)�),"3�'#.%#'"(�%#3��$#�,"0"�0��#��")�%�$��$"+#9�%�$9��& 3#��#1�'�),"3�#2#3#%"��/3� .,0#��#�$#!#3.�8�,"'"�

�#"&,#�'$�� # $ " � . , �� <�J�KL��?�J�M1��JJ�=��?�� !��1��JJD��?��'%��M��

�,#�3.+#1�0�� ,"�-.&,�$"�0��9.,.%#�.� 3#'$.�'"��).��3�%�$"�#�$#4'..� 3#'$.�'"�"�9.,.%".1�(�)�"�-"��.1�0�$��3"��#�'.��,#�'#+#��#%�"&�0�$�� 0�$�.�#!�3��,#�,#! �.09.,.%$.�'�-%#0��3"3��.8.31��&�-��#$��3�.$"3�).�"��,#�.� 3#'$.�'"�&$��

�,#�'.�"3��&��-.��#0"; 1�%�& 3#��#�$#�$#-.�%#0$ 1�0��$�3��#�("$#��#/0$�).�-%.8�#3�'"($"3��"�#�'#'")��"� 3#'$.�'��#)"3��#�-�#0"%��#�&� 3#'$"().�0#�.�("$"��$�*%.$"($"3:�)�).�9.,.%"'"�.��',�%$.�'"��,#'�1�.�#9.,.3�-%.8�#3�'"($.3�3.0��"'#' 1�)�0��,#'�,"4#�$#�0.+",5�,�3.8 0 !"�0��$"�3"��3"�"�'"$�)"�$#�+","3.�-.4'.�$�4�6�,#'N�("$#��3.2"�3�)#1�,"0#.�"�"�'#�#,"&"��)#��")#��%#)"$ '��#�$�4��,#&��,#'.31 9%.+#$��#�;#�.) -$��2#%��( �$.�'"�"�3.9 !$.�'�%#;#-;"�#:�'.��#�%�&�.94'.��#�3.%�3.�,%�'"'"�.$"3�� '.%"3��).�"�� -%�,.3�)�.�.�$.,$"�-%./8�#3�,"0#�"�-%.8�#3�'#��"�'#�#�$.�'"1�.$"3��).�"�� .�$.,$.��%#��;"�"'#��"�.).�"$#1� ��2#%"�( �$.91�$��'.��"�0��3"��#�' ��2#% �-%"3�%$.#�'#'�).9�

�"3��.�� (��$.1�� -.�'��#�-.3.0$��"�"�)5 ($��%#(1�$#/)�),��(�%.8$��2.%3 ��).��%#4�,��,#�-%.8�#3#�).�"�� #�$�9.3"��"-%#0�$�3��&�*,�5 � !"�$�4.��$#�-.�.8$.�'"�"�"�$#�-%#3$.�'"�0��',�%","0"3.�.$�),"3��)�),#�.0"�'��#� ��$"�#��#�-.��3�2");"�#�.3.9 !�,�.�"-.��3� 3#'$.�'"�)�.�.8��'�.$.9�O)�.�0�P1�.8#&8#>",�.��#�#9&"�'#$;"� �'.�.8��'"�-%","0�1�.0$.�$.��2#%"�0% 9#��',�%$.�'":��"3 ��;"��-�)1�.3.9 /! �#��#0"$.�"�"�)5 (",.�3�$"- �"��#� $ '�%��2#%#�0�'.�'"��'��$�("$"&9 8"�.��#��,.�.$.�( 0#�$.�"�(�%.8$.�).�#��#�5 0#�-�#$"�.� �%�$"�"3#-.*�3�1�$#�'��.��#��,#�.$.�4'.��#�?�$#�3.9�,4"�8"'"�%�;".$��$.�3"45#/$.�"�&�3"45#$.�?��.� � 3#'$"()"3��$.,"3��"��.�%.3�$'"(�%�).9-#�$")��.,��"��0��#�-.�%#0�',.3�%#("1�$��-�-"% 1�3.+#�9%�0"'"�"�'"$/�)"��,#'�?��0��#�.8"�'"� �#��.,��$�4�$.,"��,#'�-%."&,.0"��#�$��).3-� /'#%�).3�#)%�$ ��',�%��#�$#4'.�-.�,#�$.,.�?�$�0/�',�%$.1�$#�,"4#�- )".0%�&��',�%"��3#'$"().��#� 3#'$"().� �.$.3��3"�� ).�#3��#�-.��#0";�,#4'"$#1� ).�").��#�,#4'�().��"�'.,%#3#$.1�8 0 !"�0��#�' �%#(�.�$#).3$.,.3�-%."&,.>#� �%�0"��#�&�-%�,.�.�$.,.3�%�( $ :��,#�'.�4'.��#�$.,./-%."&,#0#$.�< 3#'$.�'=��#�'#�("�'�%#& �'�'�%�( $��1�*"-#%%#��$.�'�� ).�#�.�',�% � �Q��8$";.,"��$.,"1��"1�3.+0��"�3.%#1��#%�.,0#��#�',.%�;��3).3-� '#%"�'�� ).�).3-� '#%�)��"3 ��;"��-.�'��#�2�8%")��-%"%.0#��',�%$.�'��#�-.��#0";��9.%"'�3�)#�).$�'% );"�#�

�',�%$.�'��#��',�%��%�( $��#31��"3 ��;"�.31�"� �'�),.��"' �;"�" 3#'$.�'�-% +��-.��#0�"�.'-.%��R�'.��#�#�'#'")��-.��#0�#�-%"8#+"4'#$�4#9�3"45#��1�3"45#��).�#��#�3.+0��,#!�)�-"' �"%��.�-%#0��#0$.3%#��$.4! �).��<)�).� �-%"%.0"1�'�).�"� �0% 4', =�$#3�� -.%"4'#1�$#3�;"51�$#3��-#%�-#)'", 1�$#3��'#%$�'", ��.�'.�"�%#&"9$�;"��"�.$��#��,#"&%�+#$"��1��,#�"&%�+#$"��#�"�.' -#�.�'�$�4"*�( ��1��"��,#�'.�$"�#�$"4'�$.,.�8 0 !"�0��#�).$�'�'.,�$.�)�.��"3-'.3�,%#3#$��.4��%#0"$.3��'.�#!�� %�0.,"3��%��.&#$)%�$;��

��4��',�%$.�'�).$�'"' "4#��#� ��)' �.-�+��0�'�#�3.%�3.-.!"�

CJ

��,$.��#�,#!�&�-�+#$.�0�� 3#'$"()"�3#'.0"�-%"� '$"� ��,%#3#$.� 3#'$"().��-%�)�"�$#�-.'"( �"&�-%"%.0#�$#9.�$��(#4!#�"&�0% 9"*� 3#'/$"()"*�3#'.0��"�)�.�4'.��#��#0�$� 3#'$"()"��'"��%�>��"&�� ).8��0% /9"3��'"�.3�<��%.=1�"�'.�'�).1�$��(#4!#1�#�'#'"()#�'#.%"�#�$��'�� $��'� 0% 9"*�'#.%"��"�#��'.9��$"3��.�� (��$.�0��S"�#%.,��#�'#'")��,"4#0 9 �#��$' �$.��#'# 1�0��"(#.,��#�'#'")��,"4#�0 9 �#�S.-#$*� #%.,.�3"��"�$.�T�9$#%.,.��3 &";"1��0��$��").,��'#.%"��,"4#�0 9 �#�#%8�%/'.,.3�2.%3��"&3 �$.�3 &";"�E%�3��

��'.%"�� 3#'$"()"*�"�#�'#'"()"*�'#.%"��-.)�& �#�0�� ,#!"$"�� /(��#,��"�) �',.�"�3"��.�"0 � -.%#0.1��"�"�0��"3�� (��#,��0��"�) �',.0#;#$"��3��-%#'*.0"�#�'#'"()"3�'#.%"��3�:�-%"3#%�&��'.��#��%"�'.'#�.,. (#�#�.�-#�$"().3� 3#! �$��'��.�)�.�-.��#0";��#9.,.9�� -%.'�'�,5��'.$ 1��"�"�$�).$�4'.�� ,#�")��0%�3�)��0#��,#!�8"��$�-"��$�:�"�'.�#�3.+#�%#!"�"�&��'#.%"�#��").,$.9�2.%3��"&3��).�#�"3�� -.%#)�.�3��# ��,%#3#$.3�-.�'"3-%#�".$"�'"().3��")�%�', ��3$.9.�,"4#� �*#%8�%/'.,�).3�' 3�(#��0#��&�(��"��#%��0#��F%�$(#�)��

�,#�'.�,"4#�$.��$.�-.)�& �#�0�� 3#'$"()#�'#.%"�#�$#�;%-#��,.� �$�9 ��3.�"&�"�) �',��$#9.�(#�'.�-.��&#�"�.0�.$.9��4'.��#�,#!�$��&"� %�$"�"3�'#.%"��3�:��'.9��#�3.9 !#�0��'#.%#'"(�%� 3#'$.�'"�"�$#3��.0-.(#')�� ) ��).�"3�-%.;#� �#�0#��$#9.�0��'�� ) ��'%�+"1�0��"�'%�+ �#-%.8�#3�'") �).��'#)�,.0"��',�%�� ) ��:�"�'.�'�).1�-%#30�� 3#'$"()#'#.%"�#�0.��&#�-.��#�.0%#>#$"*� 3#'$"()"*�-.�' -�)�1�.$#�"*�(#�'.�"�-%#/,�&"��&#:�&�'.��#� �0.�'�� (��#,��<��4'.�$"�#�.8�,#&$.=�3.9 !#�0��#�'#/'"()��'#.%"��8 0#�).%�)/0,��"&�� 3#'$"()#�-%�)�#1�"&��%#& �'�'�� 3#'$./�'"1��"�0��.$��-%"'.3�$"�$��).�"�$�("$�$"�#�"�$#).�.0%#>#$.� - '�',.�&�%�0�$#9.�-.$��-%#�3"��.�.� 3#'$.�'"1�"�"�3"��.�.�3"45#� � 3#'$.�'"1%#2�#)�"��.��3.��#8"�"��,.3#��3"��

��0% 9#��'%�$#1�#�'#'")��3.+#�8"'"�$�-"��$��8#&�")�),.9�.0$.��#�'#/'"(�%� -%#3�� 3#'$.�'"1�8 0 !"�0��#�-"4#�-%,#$�',#$.�&��$#/ 3#'$")#1�&�3"��".;#1�&��.$#�).�"3��#�-.$�4��#�"�0#��#��',�%�.;��"� +",�.;�� 3#'$"()"3�0#�"3��-.)�& � �)�.�-%.8�#31�)�).��#�'.�',%0".��%'3�$��.�2"�.&.2"�� 3#'$.�'"�"�)�.�2"�.&.2"��#-.91�#�'#'")�1�,#!�-.�' /3�(#� ��$'�1�$#�0.'"(#��',�%$"�+",.'� 3#'$.�'"�"�-%.3#$#� ) ��1�8 0 /!"�0��.8&"%.3�$��#$�)�'#9.%"��$"��-�%�'�"�'#.%"��)#�;"5#,#�$#3��$"/)�), �0"%#)'",$ ��$�9 � �.0$.� �$��-%#03#'��,.9�8�,5#��.',%0 �.,.3�*,�'�� 3.+#3.�$�!"�"� �("�#$";"�0��#�("'�,��$'.,��#�'#'"()��'#./%"��"&,#0#$��"&��3.9�-.�3�� 3#'$.�'"1�.0$.�$.�"&�'#.%"��).9�' 3�(#��#-.9�"� &,"4#$.91��0��-%"'.3�$#�-.��&"�$"�.0��'�� 3#'$"()#�-%�)�#$"'"�.0�.0� ,"0�� %#-%#&#$'�'",$�� 3#'$"()��0#��,#�'.�,"4#��#�$.�0./,.5�$�%�&�.9�0��#�'#'")�1�)�).��#�'.�',%0".�,#!��%'3�$1�"3�� 08"$ 0��)�.�$� )��0.$.�"�%�&.(�%��#�

��'.,%#3#$.1�("�#$";��#�0��$# �-#*�#�'#'")#�)�.�2"�.&.2�)#�$� )#$#�3.%��0��-.9�>��#�'#'") �)�.�#9&�)'$ �$� ) �<)�).�� #�,"0#�"� �-%./4�.3��'.�#! 1�)�0��#�.$��,"4#�-%"8�"+�,��-%"%.0$.��$.�* 3�$"�'"/().��$� ;"=�"� �'.3�� (�� #�'#'")��#�$��&"� ��"' �;"�"�0��#�-%"$ >#$�

UK

0��#�� .("��)%"&.3�'#3#5��3.0#%$"*�$� )�� .-4'#1��'��)%"&��#�"&%�/+�,��)�.�.' >#�#� �,"0 �.8�#)'","&3�1�2.%3��"&3�1�6%>�,#��-�'%�);"�#7��

�.�"&%�&"'#�)%"&#�#�'#'")#�0.4�.��#� �(�� )�0��#�.0$.��#�'#'")#-%#3�� 3#'$.�'"�-.�'�.�)%"'"(�$1�"�'.1��#0$#��'%�$#1�)�.�-.��#0";��%�/&,.�� 3#'$.�'"�)%��#3�� "�-.(#').3��'.�#!�1�"1��0% 9#��'%�$#1)�.�-.��#0";��%�&,.��3.0#%$#�$� )#�"�-.�.+��#�'#'")#�)�.�2"�.&.2�)#1.0$.�$.�)�.�-.�#8$#�$� )#� �'.3�%�&,.� ��0�1��3��.�,#!#�0"�'�$;#1� &/%.)�)%"&#�#�'#'")#�3.9�.�8"��#�'%�+"'"�"� �$#).3�-.%#3#!�� '#3#5��$�).�#3�-.(",�� "�#�'#'")��"� 3#'$.�'��4'.��#�"�-.5�,�� )' #�$.��)%"&"* 3�$"'#'�1�"�"�-.�3��.09.,.%$.�'"�?�4'.��#�0.4�.�0.��,.9�"&%�&�� ,%#3#-.�'3.0#%$"&3��

��0��#��,#�.,.��8#%#1�3.9�.�8"��#�%#!"�0��#�)%"&��#�'#'")#�3.+# .("'"�<�=��9�#0"4'��%�&,.��"�)%"&#�3.0#%$"*� 3#'$.�'"�)%��#3�� "-.(#').3��'.�#!�1�"�'.� �.$.��3#%"� �).�.�� 3#'$.�'�-%#0�'�,5��#9"/'"3$"�-%#03#'�-%. (�,��#�'#'")#��-.0�-%#'-.�'�,).3�0��#�&�0�'�)#�'#'")#�0��#�� .("��)' #�$"3��'��#3� 3#'$.�'":�&�'"31�<8=��9�#0"/4'��%�&,.��3.0#%$"*�$� )��"�)%"&#�<#,%.-�)"*=�$� )�1� ).�").�.$��)�.)%"&��'#3#5��-.9�>��"�#�'#'") �"�%�&��4��,��3#'.0.�.4)"�-%.8�#3�.,#$� )#1�"1�).$�($.1�<;=��$��.8 *,�'$"�#9�9�#0"4'��,#'�)./"�'.%"��).9-%#.)%#'��).�"��#�0.,#.�0.�0��#).�#+$"*�-%.3#$��-.�.+��$� )#1� 3#'$./�'"1�2"�.&.2"�#�"�;#�.) -$#�) �' %#� �-%.3#�#$.3��,#' �

�,0#�$�&$�(#$��"' �;"��#�8"'$.�3#��1�-.�#8$.��,#� (#�'��"�"3).$�'�'�;"��3��.�)%�� $� )#C��F $0�3#$'��$#�$� )#�8 0 !$.�'"�8"!#�3./9 !#��3.�)�.�#�'#'�)#�$� )#�"�#�'#'")��,#�'#.%"�#1� �$#3.9 !$.�'"�0�8 0 �#)�-#%"3#$'��$.�0.)�&�$#1�.�'�!#�&� ,#)�"�0#2"$"'",$.��3.�'#.%"/�#1�-.')%#-5",�$#��3.�� 8�#)'",$"3�)%"'#%"� 3"3��)�.�4'.�� #�#9�$/'$.�'�"��#-.'��F"&")��(#�'";�1�)�).��#� )�&",�.� ��,.�.��)�"&"�� ,"0�Q"$0�"�<�� =�?�-.�'�!#�9%�$��#�'#'")#��E"'$")%"'#%"� 3��,�)#�2 $0�3#$'��$#�$� ($#�'#.%"�#1�8"�.�0��#�%�0"�.�'#.%"/�"�� -#%�'% $��0,�%0��T"'#$��<��=1�"�"�'#.%"��,��".$#��$�� /'��"��$0%#��Q"$0#��<��=1�.�'�!#��3.��"��#��1�)�).�9��"�$��.,�)�"9#��'",#$��T��$8#%9�U�

��&�.+$�� 3��$��E#'#��<��=� �3.9 !$.�'�0��0.>#�0.��.4�#0$#�%#,.� ;"�#�)�), ��#�"&�&,��-.��,��),�$'$#�3#*�$")#��9��$��#3"45#�#3��#�,"0��E.3��<�� =�0��62 $0�3#$'��$"�-.�3.,"�)�.�4'.� �%#0�"��'% )' %�1� ��.,5�,�� $�4#�-.0�,#�$.�3"45#�#�-��'.9��$.,#'#.%"�#�&�,"�#�.0�$.,"*�,%�'��%#0�7��E�,5#�#�$� ).3�"3�!#�&��-.��#0"; ,"4#�4"%#�#�0.+",5��.��,#' �$.�4"%#�#�,"0")��&$��.+0��!#��#,%#3#$.3��,#�,"4#�%�&,"��'"�).$'�)'��%#��$.4! �"�'.�!#�,#%.,�'$.�8"'".$.�3#�'.�90#�!#��#�&�-%�,.�0.0"%",�'"�$� )��"� 3#'$.�'�

��"1�"�'.�'�).1�("$"��#�0��!#�#�'#'�)"�)%"'#%"� 3"�8"'"��,#�,"4#�.0/� ( � !"� �$� ;"�8 0 !$.�'"�<3��)�),��.$��8"��=:�-%#30��'#.%"��'% $��

U�

C ��'.3#�,"0#'"�.-4"%$"�#� �)�"&"�� ! � � 1�"�#�� $�%�!��& �'��(�)��* ��!��+* !��(��,%��(%��!�-�.��/�

U � � � 0 � � ! -�,�#�� -�1�*�2��-�3��- �JJ�

,#�").��3#%"�&�0.,.5�,��#�'#'�)"�-%"$;"-� �$� ;"�)�)�,��#�-%#0�.+".�.4�T"�"3��)�3�)"1��4'.�!#�%#!"�0��#�$��8.5#�.8��4�#�#�.$.�).�#�-./(",��$��$��3��#3�8%.� �-%#'-.�'�,)"1�$��).�"�$�("$�8"�'�),��'#.%"��3./9��0��.8��$"��,#'V��%#3��.��.08.�$.�'�9��#�"�2"&"(�%"�"�3#'�2"&"(�%"8 0 !"�0�� -#%�'% $�3��).�#� ��#8"�9#$#%"4 �3�'#%"� �"�#$#%9"� 1�-%./�'.%�"�,%#3#�?� �.,.3�$�4#3��,#' �$"4'��$#�.09.,�%��

��(#3 ��#�' �%#(V��"�.�(#3 �0% 9.3#�0.�.�0#�"3��3.0#%$#�2"&")#�)�. 3#'$"()"3�0#�"3��"3��.�� (��$.1��#$"��,#%8"� -"4#�.�8.9 �)�.�)./�3"().3�%.)#% �).�"�0��#�"3- ��&��',�%��#�,��".$#� 0�%�� !"� �9"'�% ��0#�#'.�'% )"3�� -#%�'% $�3��'.3�� (�� 1�$"3��.�$�",$.�-"'��#�3./%��.�8"�0��9��"��0��"�8.9�"3-%.,"& �#�"�"��,"%��-.�$.'�3�VM �"3��.�� (��$.1�$� )��"� 3#'$.�'�,%�!�� #��,.3�"&,.% �).�"�� '�%"��%;"�.0%#/>",��"�-.�3.3��

�,#�'.�,"4#�$.��$.�-.',%> �#�0��).��#�"�3.+#�9.,.%"'"�.��1��#0$�).�)�.�"�.�)%"&"��1�'.�$"� �).3�� (�� $#�-.,��("�&��.8.3�"��1�'��)%"& ��-.�.8$.�'"#�'#'�).9�0.+",5��"�)%"& ��-.�.8$.�'"�0��#�-.�#0 �#�#�'#'�)"��'�,1��#%�3./9 $#�'�'"�$#)#�.0��',�%"��"�$#�"�.0$.4#�#��-%�3��',�%"�)�.�'�),.�

�.%�3.��#��.+"'"�"��'"3�0��#�3.+#�9.,.%"'"�(�)�"�.��!�� "�$#�.��$��%�� $#�-.%�& 3"�� #�-.(#�"3$.+"'"��.4� �,%#3#�$��'�$)��#�'#'")#�).� ��#�,#!� �-%,.��%#(#$";"��,.9"�'."3#$.9��-"��<�D�K=�E� 39�%'#$�.0%#0".�)�.��#��"�:#�'#'")��#�'%#8��.�0��#�0%+"�( �$.9�8"!�� 3#'$.�'"�"�#�'#'�)#��',�%$./�'"1�4'.�&$�("� 3#'$"().9�0#��"�#�'#'�).9�-%#03#'��)�.��3"��.$"*�',./%#,"$��).�#�-.��,.�.��-#;"2"().��3�'#%"��$.�'"�"�3#0"��$.�'"�-.�'.�#��3.�&��( ��:�$��+��.�'1�'.��#�$"�#�0.9.0"�.��'#'")��#�.0��3.9�-.(#'/)��-.(#��8�,"'"�$#��3.�( �$"3�.�#'.3�$#9.�"�.�#!��"3�1�0.+",5��$"3+",.'.31��2#%.3�� 8�#)'",$.9� .-4'#1�"�"1�0% 9"3�%#("3��#$#�9%�$";#8"�#�� .0��3.9�-.(#')��,#!#�$.�4'.��.��#�'.�E� 39�%'#$�6-%.-"��.7�%�&/9%�$"(�,�� !"��#��.9").3�

�).�"3�3.� �,"0 �0��#��2#%�� 8�#)'",$.�'"�?��2#%��3..0$.4#��1'��2#%��%#2�#)�"�#�("�#��#�%.0$.�3#�'.�$.,.,#).,$��2"�.&.2"�� 8�#)/'",$.�'"1��0��#�.,��2"�.&.2"�� 8�#)'",$.�'"�,#&�$��&��%�;".$��"�'"/() �3#'�2"&") 1�&��-.��3�3.0#%$#�$� )#1�&��-.��3�3.!"�"�,��0�,"$#1��$.�#�0��#�#�'#'")��,#�,%#3#�$��&"� �-%"�"($.�0#�")�'$.��"' �;"�"��.�#0�$�"�'.%"��)"�-.&$�'�'"-�3"45#��1�.$��3.+#�0.+",#'"��,.��)%��"��,"3��#��#9"'"3$.�9.,.%"'"�.�,%#3#$ �-.��#�#�'#'")#1�8 0 !"�0��#�3./9 !#�"�'.�'�).�9.,.%"'"�"�.�,%#3#$ �-.��#�)%�� 3#'$.�'"�).��#��3.3.+0��#0$��.0�#-"&.0�� %�&,.� �(.,#(�$�',�1��"�-%"'.3��#�$"� �).3�� /(�� $#�3.+#�9.,.%"'"�.��3%'"�#�'#'�).91�.�)%�� #0$.9�2#$.3#$��$.9�-.0/% (�� $�4#9�) �' %$.91�'��0% 4',#$.9�+",.'��

U

� 4 5 � � 0 � � -��#�� 1�*�2��#��6�� '1��JJ�M � '.%��#��)�.$�.,.��0% 9.��3.9 >$.�'"1��"�.�'.3#�3$.9.�,"4#� ��#9.,.��$.,.��)�"&"

.�3 &";"��'.�#!��).��#�$�4��$��'%�3- '";"��&��

��'#'�)"��'�,�)�.�� 8�#)'",�$�$#�3.%��8"'"�$ +$.�-.,#&�$��3#'�/2"&").3�� 8�#)'",$.�'"�)�.�2"�.&.2�)"3�9�#0"4'#3�$.,.9�,#)��<,#!�"�'.9��4'.��#�#�'#'�)"��'�,�-.��,5 �#�"�-%#�$.,.9�0.8�1�$��-.(#') �$�4#'%�0";"�#=��0��#��#0"��$'�3.+#��#�%#!"�0�� 8�#)'",$"�#�'#'�)"��'�,$"�#�$ +$.�"�� 8�#)'","�'"()"��'�,1��#%��#�.$��9��4�,��.8�#)'",$.4! #�'#'�)"*�-.��,��R�'.�-.��3�� $"�#�$ +$.�-.,#&�$��3.0#%$"32"�.&.2�)"3�.')%"!#3��2#%#�0.+",5��"�� 8�#)'",$.�'"1�#�'#'�)#��,#�'""�3#'�2"&"()"*�'#3#5�� 8�#)'",$.�'"��.�#�'#'�).9��#�3.+#�0.�-#'"�-%/,#$�',#$.�$��.�$., �#�'#'�).9�"�) �',��.,.�"�) �',.��#�.',�%��$�4#3( �$.3�-#%;"-"%�� "�"�-.�3�'%�� #�'#'�).9�-%#03#'��"�'.�)�).�-%"%./0$.9�'�).�"� 3#'$"().9�-%#03#'��

�,0#��#�$#.-*.0$.�$�("$"'"�%�&�") ��0.)��#�-.��3��#�� .0$./�"�$��3 �'#.%"� 1�)�'#9.%"�� #�.0$.�"�$��-.0% (�#�#�'#'�)"*-.��,��"�"� 3#'$"()"*�-%#03#'�:�'�).��#�#�'#'�).�%�&�") �#�.0�)�'#9.%"�# 3#'$"().9�).�#� - ! �#�$�� 3#'$"()#�-.��,#�"��,#'� 3#'$.�'"��"��#�$#-.0 0�%��#�'#'�)"3�2#$.3#$��$"3�-.0% (�#3��,#�'.��$.�-.)�& �#�0��#�� "��#�� $#�3.9 �).%"�'"'"�)�.��"$.$"3"1�8 0 !"�0��#.8"3.3�$#�-.)��-�� .0#%$.�� 3#'$.�'"��#��,.��',#$.�0��$#3��#�'#'�)#;"5#,#:�#�'#'�).� - ! �#�$��.0%#>#$ �,%�' �"�) �',�1�4'.�-.'"(#�"&�-#%/;#-;"�#�"�"�( �$.9�.-�+��-��"3��-.��3.��-%#&#$'$"3�.8�#)'.31�'��#�'#'�)"3�"�"� 3#'$"()"3�-%#03#'.3�<�� -�'�$;"�.3�"�#$#%9"��3��)./�#��#�3�$"2#�' � � ��#3 =1�� $ '%�4�"3�<��"�$#�"��-.5$"3�.0$.�"3�=�'.9-%#03#'��

��'#'�).�-%#0�'�,5��"�) �',.�$#&�"$'#%#�.,�$#�-#%;#-;"�#1�).��#�$#0%+"�-.'.�#9�-%�)'"($.9�;"5�1�"�) �',.�-%"%.0$.9�"�"� 3#'$"().9�-%#0/3#'��'#�-#%;#-;"�#1�)�.�"��#9.,#�,%#0$.�'"��' 0��#�-.5#�#�'#'�).9�4"%#.0� 3#'$"().91�)�.�"�.0�'%�0";".$��$.��*,�!#$#��2#%#��#-.'#�

�.��3�$#&�"$'#%#�.,�$.�'"1�.�).�#3��#�,#!�%�$"�#�8"�.�%#("1�.0$.�"��#$��,#�4'.�(.,#)�,"0":�'��-.��3�0.�'"+#� $",#%&��$.�'�'"3#�4'.�,�+"�"&��$� ($"�"�&��3.%��$"�� 0�"�&�'.1�)�).��#�'.�-%"3#'".�W#%.3��'.�$";1-%.;#�",��#�0"�'"$)'",$"*� 3#'$"()"*�,%#0$.�'"�&�,"�"�.0�) �'","��$#�-.�.8$.�'"�$#&�"$'#%#�.,�$.9�.-�+��8 0 !"�0��#� � 3#'$.�'"1�)�.�"� �,"3�0% 9"3�* 3�$"�'"()"3�0"�;"-�"$�3�1�$#.-*.0�$��3"��.�&��"�'.%"� 1�1�)�).��#�,#�")��0#��3.9 �$�!"��3.� �-%.4�.�'"1�$#3.9 !��#�%�0")��$%��)"0��'%�0";"�.3�

X�X X

��$��3.��,#.-4'"3�3#0"��)"3�-%"'"�).3�-.)%#'$"*��")��,#�,"4#�"4#$"�,%#3#$��"�3.9 !$.�'"�0��8.%�,"3.� �-%#0#� �("�'"*�-.�3.,��/3#! �$�3��#�"�).$�'% "��$#�-%#0�'�,#1�' >��3"45#��:�5 0"��,#�,"4#�%./8 � �' >"3�"$'#%#�"3�1�,.� � � �' >"3�%�'.,"3�1�0.- 4'�� 0��"*��"�'#3).% 3-"%��-% +�� !"�"3�"� &"� �"&8.%��"��.8.0#:�$#3.9 !$.�'�0"��.9��0��#�&�3#�#$��$#3.9 !$.4! �3"45#��5 0"�,"4#�$#�3.9 �0��3"��#�$"/

UC

'"�0��-%�'#�$#("� �3"��.:�$"�$��)%�!"�%#&"3#�$"�#�,"4#�0.,.5$.�)%�'�)1$"�$��#0$.�'�,$"��%#(�$"�#�0.,.5$.��#0$.�'�,$��.+0��#�(��'�$�"& &#/'�)��")�%�',.�).�#��#� �%�0.,"3��$�4"*�-%#0�'�,$")��#$2.%3#��<��./-.,"!=� �-#�.�0��( ,��0#�"!�#3.'",$#��9%#�",$.�'"�"�.�#!��&��'�)'"�/$.�< �� *#;)"=1��'.�8"�3.9�.�&$�("'"�0��-%.�'.%�#�'#'�).9��.4�$"�#�$#/-.,%�'$.�"&9 85#$�

��,%#3#�)�0��#�$#�3"��"�,"4#�3"45#�#1�)�0��#�$#�3"��"�$"��3��',�%�$#9.��#��, ) 0�& %"�$#�8"��"��#�"4'�� .-4'#�,"0#�.1�("$"��#��$��/&"3.��#�$��-.(#') :�9�#0�3.��,.�#�0��$.,#1�.-% +#$#�-%�'#1��) -5�3.�"*1-.,"��3.1�&�*,�'�3.�,.0 1�-.$#) ��',�%�("� �2.%3 ��.4�$#�%�&�&$��#3.��#�-.�.8$"��3.�0��*,�'"3.��.�'�� $�3��3.�$��$"+��( ��0��.-#'1�-.0% 9"�- '1�-.) 4�3.��,#�.0�-.(#')��.+0��!#�.,�� %#'�8"'"�-�.0./',.%$"�"1�3.+0��!#�.,��0"��.9�8"'"� �-#4$"�"1�3.+0��!#�$�3��#�-.�%#!"/'"1�-�1�!#3.�$�4�,4"��#8#1�$�!"�"�- '�$��).�#3�!#�3"��"�"�.�#!��8"'"�#0$.�"�"�'.��.$�($.1�3.+0��!#�'�0�� ,"0� �8 0 !#�8"'"�0 +"�.0��#0$.90�$�1�3.+0��!#�,�%5",#�0"�"-�'",$#��'% )' %#�.')%"'"��,.��%#0��#0$.��#�"9 %$.��3.%��#�-.(#'"��0�-.(#')��

�.-�',#$.�8"!#��#�(.,#) �0�'.�-%#��,#9�� '#�#�$.3�.8�") 1�)�.�'#/�#�$.�'��,.�.3�'#�#�$.4! �3"��#�.',�%�3.��,#' �"� -%�,.�'#�.�.;%'�,�-%, �9%�$"; ��"�$#/��:��,#�2#$.3#$#�+",.'��.')%",�3.�'#�.3� �"*.,.3'#�#�$.3�.8�") �"�'#�#�$.�'�(.,#).,��-%.+"3��,#�.8��'"�5 0�).9�+"/,.'��3%'$.�'�"�5 8�,1�%�01�,��0�,"$ �"�"9% :�&��,#��"*�$#.-*.0$.��#�'#/�.:�$#'#�#�$"�0 *.,"�$#�3.9 �0��,.�#�"�%�0#1�$#�3.9 �0�� 3% ��"�$#�3.9 $"4'��$"�0��9%�0#:��2#%�� 3#'$.�'"�-%"-�0��(.,#) 1�$#�"�8#�'#�#�$"3�8"/!"3�:�'#�.��#�"&,.%�#$#%9"�#�-.�'.��1�-.0�'%#)��"��'"3 ��$��@ 0�).'#�.��#�,"4#�$.��3.�',.%#,"$��$�4#9�+",.'��?�.$.� )�& �#�$��$�4#�&#/3$.�-.%#)�.1� )�& �#�$��3#�'.�.0�)�#�-.'"( �-%"%.0��"��.8.0�:�$��'�%"/�"�3"'.,"1�9.,.%#!"�.�6*�#8 �"�,"$ 71�9.,.%#� -%�,.�.�'.3#��).�� '�%"3"'.,"�0�$��-%.4�.�'1�'.1�)�).�-%"3#! �#��F"$)1��.4�$#�&$�("�0��$�3"�-%.8�#3"�).�#�� .$"�' 3�("�"�$"� �"�0�$��.�'��"1��$��'�%"�"�"� ,#)$.,�-%.8�#3��#��6)�).�(.,#)�+","1�0.)�+","7D�

��,#!"��'%�*��#��'%�*�.0�0% 9.9�1�.0�0.0"%��$#(#9��$#-.&$�'.9:�(.,#)$#-%#�'�$.�$��'.�"�0��"&8#9$#�$#-.&$�'.1�0�� '#)$#��#9.,.3�0.0"% :�� /-%.'$.�'.3#1�-%"8�"+�,��#�0% 9.3#�"&%�&��#��,">��3.� �3��"�-.�#0"/$�;��#�.��.8�>��'%�*��.0�0.0"%��"��3.� �3��"��'%�*��#�3.+#�-%#',.%"'" ��,.� �� -%.'$.�'��,.��#�3.+#�"�) �"'"� �6�-.%'�).�7�- 8�";"1��"�"�$�-%,"3�,#+8�3��"&��$�'.3"�#��.+0��#�$�� %.>#$"�"�"$�'"$)'�"$0","0 3�8#)�',.�.0��.-�',#$#�-.�#0"$�($.�'"1�8#)�',.�"&�'#)�.�,#4!#$.9�� -%#'/*.0$.�� -%�,.� �'.3�"�).$�).3�.�;"�"%�� "&3#> �� "�� $��'��#�,#�'�.�� "��1�3.9 !$.�'�0��#�%�&0,.�#�#��"�#��1�0��#�"&��#8#�%�& 3#�0% 9.��0% 9.�)�.�"&%�&��.-�',#$.9��1�)�.�.-�',#$.�0#�.1�%�& 3#�)�.�"�'"$�)��',.%#,"$��("�#�$��'��#��#�"�'.,%#/3#$.�.�-.5�,��#�(.,#).,#� $ '%�4�#�3.!"��3�� 3#'$.�'�$��'��#�$��'�

UU

D $ � � -��#��-��#�73� �'�6�'%��3��'6��5��8-��9-�$��(��:��.�;<-�,��9�

( �$.9�1�.$��'#+"�0��.8��$"�'#�.�"�'#�#�$.�'�"�$"�#�� (��$.�4'.�.0�$��/�'�%"�"*�,%#3#$��-.�'.�"�+#5��0��#�)%"'"()"�-%.3"��"�.0$.��)��'#� 1�)�( �"3�1�)��( �$.3�"�,"05",.3��,#' �

A ��$�3�)�& � 1�&�-%�,.�-.)�& � 1�4'��#�'#:�'.�4'.��#�( �"3��0.) /(#$.1�(#9��3.�( �"3��-.�'��"��,#�$"1��,.�"3�).$)%#'$"3��0%+��"3��("$"$�4#�$��8.9�'"�#��&$��#��#(��#�.�8#�)%��$.3�;�%�', �%�&�"("'.9�"�%�&$./�").�'"�).�#��#�"�'.,%#3#$.�"�$��"�'"$"'"�#�"�).�2"�.&.2"�'.�&$��#�.�8",/�',.,�� ,"0#�)�.��"%.3�4$.�"��-�'%�)'$.�"�'"( !"�0�� $ '%�4��.$'"()�).$)%#'$.�'��',�%"�8.� �#�.0��-.5�4�#�.$'.�.4)#��-�'%�)'$.�'"�

�.1�4'�� &�-%�,.��',�%"�0��8"�)�.�'�),#� .-4'#�3.9�#�-.�'.��'"1�.4�-%#1�0.)�$#�$��'�$ � �"9%"�5 0�)"*�% ) V��$#� �-.)%#'"3��-%�'"� �"4�)#�3.%�� &�0.8"'"��,.� �"�'"$�) �2.%3 :�6-%�&$#�5 �)#�.0�,.!�1�)�+#��$#'"1�)�.�4'.�� 5 �)#�).).�.,"*�.%�*�1��"9 %$.�� -.�'.��#��).0 9.1�$.�(.,#)�"*��#�$#&�"$'#%#�.,�$.�.08�;",�.�� #)�� -%�'"1�).�"�� "&/9%�0"�"�4 -5"$ �&��9%�85#�#�,.0#1�' �5 �) � ("$"�"��',�%$.37��%,""&9%�>#$"�-%#03#'"�8"�"�� &$�).,"�$�4"*�% ) 1�-.$.,5#$"�0#�.,"�$�4#9'#��:��',�%��#3�-%,"*�-%#03#'�1� 0,�� !"��,.�#�0#�.,#�(.,#)��#�-.(#.�$�,#4'�()"1� 3#'$"()"�$�("$�0��3"��"��#8#�"�.0$.��#8#�)��,#' ��#("�� $��'��#�)��$"�#��-.(#') �8#* ��',�%"�"��"*.,#��")#��%,.�3"45#�#8"�.��#�3"45#�#� ��")�3��?�-.%#>#�#��#8#�"��',.%#$"*��',�%"�("�"3��#9%�>#�#3�-.(#.��',�%�'"�"�"�- ��,�'"��,#'��%�0#!"��',�%"�(.,#)�"*��#$#-%#�'�$.�6.�3"45�,�.7�3#�� !"�"3�$�3#$ :�'#��3"��.,#��#� $.�".� ��#/8#1�-.'.3�"*�-%.�#)'.,�.� ��,#'�"�-.��"3��$��'.��.�0��9%�0"��',�%":��,".0$.�"��',�%"3��8"�"�� 3 '$"1�3 '$"�� .$"�"�0�$��1��"��&$��#�)./�#�"*��#�-%�'"�.�"3��.��#�3.!� ��,%4�,��"�3.9�.��#�(.,#)��"&,#�'"�$�- '�)��,%4#$�', ��. ) �.�'.3#�$��&"3.�#)�-�";"'$.�"&%#(#$ �$�).$3$.9.�,#).,�1�$��'%�9 �Q��8$";��?�).0�E� 39�%'#$��

X�X X

��*%"4!�$�).��'%�0";"�"�$��&"3.�'%"��*,�'��'#��<�=�9$.�'"().1-.�).�#3��#�'#�.�%#& �'�'�-�0�� 9%#*�"�8#�).$�($"�"&,.%�&��:�<8=�$#.-��/'.$"�'"().1�-.�).�#3��#�'#�.1�)�.�"��,�)��3�'#%"��1�.3.'�(�).�"�$#3�� /4'"$�) �%#��$.�'�0 *��"�<;=�-�'%"�'"().1� �).�#3�$��&"3.�"0#� ��-��#��"�.8.+#�',#��'#��.'.�"�%�&,.��#,%.-�)#�2"�.&.2"�#1��$�9��4#$"3�);#$'.3�$��.0$.�� 8�#)'/.8�#)'1�.4'%.��#�%�&0,.�".�'#�#�$.�"�0 *.,$.$�(#�.1��'.��#��,.��$��,"4"�"&%�&�"3��.� �)�%'#&"��$�).3�0 ��"&3 �� -/�'�$;"�#�"��8$";.,�).3�-�"*.2"&"().3�-�%��#�"&3 �

��.�"&%�&�%#�);"�#�$��-�.� '$"�"0#��"&�3�*#9#�"��$�',�1�%�>��#�$.,.2"�.&.2�).�"$'#%#�.,��#�&��'#�#�$.�'�).� �$"&�2"�.&.2��<��S.-#$*� #%1Q��F.�#%8�*1��%)�1�F��"(#1�R��F%.�01�� #%�1��0#9#%1��/��.$'"=�"�'"(#�)�.�("�#$"; �$#-.�%#0$.9�-%"� �',�� ,#' 1�)�.�$#) ��"$/)%#'"() �$#%�&0,.�#$.�'� $ '%�4�#9�"��-.5�4�#9� �(.,#).,.3�8"! �

U�

� � � � � � � -��'1��.8 �1�R�9%#8��J�U1��'%��K�

�0$.��'�%#�"�$.,#�2"�.&.2"�#�Q��F.�#%8�*� ��-"� �(�#��)��!)��*��'�� <Y�CM:��UC=�-.)�& �#�$��-%"3#% ��'�%.9�"�$.,.9�.0$.��-%#3��-%.8�#3 �'#��6�).��#��'�%��2"�.&.2"��"3��&��,.� �-.��&$ �'�/() ��'�,��+��'��*�'�+��1 $.,��2"�.&.2"��1�$�-%.'",1�-.("�#��'�,.3��+#��*�'�,��+��"��+��!��7��F.�#%8�*�' ��$.�-.)�& �#�0��$��-%�3��'�%#�2"�.&.2"�#�<.0�#)�%'��0.�#9#��=�).��#�8",�',.,��#�).$�'"' "�� 3"45#� 1�$.,�2"�.&.2"��-.��&"�.0�'#�#�$.�'"�� #�.��#1�-.�3"45#� �F.�#%8�*�1�%�;"./$��$��9%�$";�� 8�#)'","'#'��"��3.�- '#3�( ��#0�$�.8�#)'�3.+#�8"'"0�'� �"�'"$�).3��3"�� 1�-��#��3.�( �$.�8"!#�"�'"$"'.1��',�%$.�8"!#��,#!�$�,#0#$.3�-�%�9%�2 �F.�#%8�*1�'�).>#1�)�+#��6�'�%��2"�.&.2"��-%"/&$��#�"�'"$ �( �$.�'"�<��=��"��3.��1��3.��1��3.��!��"��-�1��3.�&�'.�4'.��#�3.%��:�$.,��2"�.&.2"��1�$�-%./'",1�-%"&$��#��( �$.�'"��'�+��.$��#��#�� 2"�.&.2"��7J�

R��$�4��%�&3�'%��-.�#8$.��#�&$�(��$�Y�CJ1� �).�#3�F.�#%8�*�-.3"/�#�"� 3#'$.�'1�-��9��.,0#�$�,.0"3.� �;#�"$"��6�'�%��-�.� '$��2"�.&./2"��#��*��+��#��:��"-�)��#� ��!��#�� '"3�.0%#0"��+�*�� )�.��"�� #�?�-.�%#0$.� �9.,.%$.�1�$#-.�%#0$.� ��").,/$.�� 3#'$.�'"�?��+��+��'�"��)�#1�$"�#��#��#��+��+��'��+�*��.�#��3#'$.�'�G-%#0�'�,5��"�'"$ � �( �$.3#H�?�'.�&$�("1�-%�,"/�$.��*,�!#$.�"�"&%�+#$.��-��#��7�K�

��).� �/��0��*�� <��U�=��%��%)��$��#0�$��2.%"�'"(�$$�("$�)%"'") �#��*,�'��F.�#%8�*�1�-��'�).� ��'#&"�.�F.�#%8�* �("'�/3.��6F.�#%8�*�$#&�0.,.5�$��-�"��1��-#� �#�$��#��!!��"�: ��"�.$�( �$.�'�$#��*,�'��)�.�-%�)'"($ �5 0�)./( �/$ �0#��'$.�'7��1� �%�$"�"3��-"�"3�1�-.�#8$.� �&��!)��)�� <��UU=��%)��#�3$.9.�-%#;"&$"�"1�8�"+"�3"��"�F.�#%8�*��"$�0.,#& �#��#�$��#9�1�-%#��,#9��'#&.3�0��3"��.��#0$.9�-%#03#'��"0#�&�3#$#�0.$0#�0.)�#��#+ �3.��( ��1��0��6( �$.�'�?�"�' ��#��%)��#)�-�"/;"'$.�-.&",��$��F.�#%8�*��?�3.%��8"'"�.�$.,��,�)#�$� )#71�0��#�$� )��',�%$��6��3.��).�-.��&"�.0�( �$.�'"� �0,.�'% ).3�.8�") ��.0�( �$#��,#/�'"�"�.0�( �$#�-.'%#8#�?�0�)�#1��).�$� )��-.��&"�.0�-%"%.0#7��0% /9.3�3#�' ��%)��-"4#��6E"'"�#��+ '��8"'"��',�%$"1�&$�("�8"'"�-%#03#'( ��1�( �$"�-%#03#'1�&$�("�0�)�#�"3�'"�( �$#�-%#03#'#�"&,�$��#8#1�"3�'"-%#03#'#��,.�#�( �$.�'"��E"'"�( ��$�&$�("�� LL��'.9��#�(.,#)�)�.-%#03#'$.�( �$.�8"!#�� 8"!#1��1�8 0 !"1�0��#�8"!#�).�#�.�#!��,.�# -�/

UM

J $ � = � � 0 � � -��1��)��)��*��'��1�� ' %�1�E#.9%�0��J�M1��'%��U�?J��K �� 1��'%��K�� : � � � ' -�)�>� � ! � ' -�$��1�'.3��1��JDU1��'%��U�M�� : � � � ' -�)�>� � ! � ' -�$��1�'.3�C1��JD1��'%��U�?�

'�#1�.$��#�� 8"!#��'%��'1�6�''��1��#�(.,#).,�� 4'"$�)��$�/9�1�).��#$#%9"($.�'#+"�)��,.3�-%#03#' 7�C�

��&#!"�"�*.0"4'#� �'#� �"�2"&".�.9"�"1�&$�(��'#�#�$.�'"�"�'"(#�"F��"(#:� ��#9.,.3�$#0.,%4#$.3��-"� �.8��,5#$.3�-.0�$��.,.3�2�-��' ("'�3.��6T#%�� '#�.�2 $0�3#$'��$"��#�$.�,#%�� 0 4 ��-.'.��#$��'��"&�$#$� ($.9�-.�3�'%��9.$"�#�'#��7�<Y�UJ�=��-%,#$�',.�( ��"�0 85 �&��$.,�$.�'�( �$#�0"3#$&"�#��"(#� ��#0$.3�.0�$�%#0$"*�2%�93#$�/'�� )�& �#��#0#!"3�%#("3��6� 0.,�� .-4'#�$#�8"�3.9�.�8"'"�)�0��#�$��/-%# $ '�%�( ��$#�8"�,%4"��$#)��,%�'��"&�#0$�(�,��-�3!#�#��#�3.9 /!#��3.� &��'��$.�-.0;%'�,��#�.$.9��$��4'.��#�,#!�$�,")�.1�4'.��#�,#!�0./+",#�.71��$#4'.�0�5#1�$��"�'.3�3#�' 1�)�+#��6E"'$.��-.��&"'"�.0�'#��1�'#9��).%"�'"'"�&��$"'�,.0"5 ��$.��#�- $.�8.9�'"�"�2#$.3#$�).�"�0.- 4'� ��/�$"��-.�3�'%��T#%�� '#�.� ',%>#$��#�8.5#�$.�,#%�� 0 *7�<Y��C=�

�%.8�#3�'")��'#��,5��#�).0��03 $0�� #%��,#!� �,%#3#��#9./,.9�8.%�,)�� #'"$9#$ :�-.�#8$.��).��#�"3�� ,"0 ��#9.,��-%#0�,��.�',�%"�<��!&?�� '��!��=1�90#�.$�-"4#�)�).��#��,#.8 *,�'�� !��"$'#$;"/��)%#!#�.0�.-�+��:��#0$.3�)��',�%"3�1��0% 9"�- '�)��6��/�',�%"71�'��)�'#� �U��$'#$;"��.8�#)'","& �#�.-�+��#�)�.��',�%"�"�)�.�'#�.1��',�%".8�#)'","& �#�'#)�)%.&�'#�.�� #�.��'.9��"3��#0$.�3#> 3#�'.�"��#0$ ��#3 .09.,�%�� !"�3#0"��'",$ �2 $);"� ��)�.�"$)�%$"%�$��"$'#$;".$��$.�''#�.�-.�%#0 �#�"&3#> ��',�%"��-.5�4�#9��,#'��"� $ '%�4�#9��,#'��,#�'":�-.5��-.�3�'%�$.1�'#�.��#��',�%�3#> ��',�%"3�1�"&$ '%��-.�3�'%�$.1�.�'�/�#��')�$.�.0�.-�+�� #%��$.�-.)�& �#�0��'#�.�$"�#��3.��',�%�3#/> �0% 9"3��',�%"3��$#9.�0��#�&��#9��$ +$.�0��0% 9#��',�%"�8 0 ��',�%"��'��$�("$�'#�.��#�).$�'"' #$��,�).9�-%.�'.%��"�$ +$.�.3.9 ! �#�)%#/'��#��',�%"�

�,��'#3��"3�!#��,.�#�3#�'.�"�)��$"�#� ��-"� �.�).$�'"' ;"�"�0 *.,$.9�,#'�1�&�3"45#$.3�< &��-"�#�� "� ��!��=�)�.�0% 9.3�0#� ��-"�� ).�"� �#%�&��,.9��+",.'�� -%).��-%#%�0�3��S'��$�<�J��?�J=�"�Q��Q�$09%#8#�<�JU?�=�$"�#�.8��,".�<-%#30��!#��#�-%.8�#3�'")��,#'��+",.'��*,�!#/$.9�)�.�'�#�$� )�1�$�!"� ��%#0"4' ��#9.,.9�-.��#0�#91�$#0.,%4#$.9��-"��!��=�

#�.�)�.�'#�.�"3��0,.��)�%#��"'#'��.$.��#�3.+#�).$�'"' "��'"�)�.<�=�#�'#&".�.4).�'#�.1�'��)�.�3�'#%"��$.�'#�.�).�#��#�-.��,��"�.%9�$�-#%/�.$��$.9�.).�$.9��,#'�1�2"&"().�'#�.�"�<8=�'#�.��,.5.31�).�#��#��.8./0$.�-.)%#'$.��,�).��*,�!#$.�'#�.��#�"0#$'"'#'�).�"��#�.0$.�"�$��%�&�"/("'#�3.9 !$.�'"�)%#'��).�#��.8.0$.�("$"�0 *��'��$�("$�'#�.��#��#/0�$�-.�#8�$��.��%#��$.�'"�-��'#�.�)�.�'#�.�"3��0,.��)�,"0��.$.��#�%#��/$.�'��.8&"%.3�$��-%"%.0 �"��.8&"%.3�$��0 *1��'.�&$�("�0��.$.�"3��0,./

UD

�C �� 1��'%��MJ��U � ' ' � � -��#��"��?�� '��!��.�@;-��''�� -��?�-�:��1=&

��((-��!�.�;A-�,��<�<��./A�� , � � � -�:�#��#$��%��&��-��#� � ' ' � � -��#��!��

��-�$��:��-�� 0��!�.��9-�,��?��

��) �%#��$.�'�-%"�(#3 ��#�#�'#&".�.4)"�$",.�$.�#!"�&��.$��).�"��#��.8./0$.�)%#!#1�'#��#��,#�-.)%#'$.�-%#'-.�'�,5#$.�.0�.$.9�#�'#&".�.4).9�M�

�#%��-.��&"�.0�'.9��0��"($.�'�0#� �#�$��'#�.� �).�#3��#�)%#!#1��0��'#�.�0#� �#�$��0% 9#��',�%"�.).�$.9��,#'�:��.8.0$.�)%#'��#�3.9�'#��"�$#-.�%#0$.�0% 9"*��',�%"��#�'#�0#�.,��#�$��-%"%.0 � ).�").��#�'#�#�$��',�%� �.).�$.3��,#' �"�'.,%#3#$.�.0%#05",��)�.�-%"%.0$.$� ($��',�%��#�.,��#�0 *��$��'#�.�"�'#��$��0% 9#��',�%"�.0,"��#�)�.�0 *.,$.� �0 /*.,$.3��,#' ��3.�'#�.1�"�).��',�%�.).�$.9��,#'��#�'#�"�) 4�,�� !#1.-�+�� !#�'#�.�"�.$.��#�3�$"2#�'�;"��2"&"().9�'#��,.�2"&"().�'#�.1)�.�"�2"&")��$��-%"%.0�1�$#�-%"-�0��-%"3�%$.3�.).�$.3��,#' �$#9.�("$"�#) $0�%$"�.).�$"��,#'�0.)�-%"3�%$"�("$#��3#�-.��,#�� #�.�)�.��',�%��#.�$.,��<B�� !�=�#�'#&".�.4).9�'#��D�

�#> � �#%�.,"3��#08#$";"3�1��-.0�"&%�&"'"3� '";��#3��#9.,"*-.&$"*��-"��1�-.�#8�$�&$�(��'#� �"�'#�#�$.�'"�-%"0�,�.��#�(#'%0#�#'"*�9./0"$��'.�#!��2%�$; �)"�3"��"��;��.%"��#%�./�.$'":�0.�-%.8�#3�/'")#�0��"�'#�.�"�'#�#�$.�'�,"0"�)�.�;#$'%��$#�'#3#��,#).�")#��,%#3#$#2"�.&.2"�#�.$�0.�-#,��'#3�'"&.,��#3�2#$.3#$��-#%;#-;"�#��,.�-.�#8$.0.��&"�0.�"&%�+�� #9.,.��)�"&"�0�� <�JU�=190#��#�-.��&"�.0�'.9��0��#��,#'�"�'.�4'.�"�8",�',.,��#�"�0��#�.$�'.�'#)-.�%#0�',.3�'#��1�8 0 !"�0��'#)�-.�%#0�',.3�'#��%�& 3#3.�0% 9.9�1�"�'.)�.�4'.��,.�"3�'#�.3�.-�+�3.��',�%":�63.�#�'#�.�?�-"4#��#%�./�.$'"�?$"�#��3.��#0�$�.8�#)'�3#> �0% 9"3�.8�#)'"3�1��#0�$�).3-�#)��( �$"*�),�/�"'#'��3#> �0% 9"3�1�.$.��#�.8�#)'�.�#'5",�$��,#�0% 9#1�).�"�.0&,��$��,#�&, ).,#1�,"8%"%��$��,#�8.�#1�"�).�"�0��#�%#("3��"*.,.�-%,.8"'$.�&$�/(#�#�$�("$.3�)�).�"*�0.(#) �#N�� #�.�$#�'%#8��-.%#0"'"��2"&"()"3.8�#)'.31�$#9.�-%#�� 3#'$"()"3�0#�.3�� ";"�"�"� �$#).3�3 &"().30#� �"0#��#�$#�3.+#��.-4'"'"�0% 9�("�#�$#9.�4"%#�#3�8.��"�&, ).,�1)�+#��#%�./�.$'"��6<��=��.3�$1�-#�3�1��")�1�3 &"()"�).3�0��#� �"$0","/0 3"1�'.��#�'�8"!�� ).�"3��#�$#�3.+#�%�&�").,�'"�"&%�&�.0�"&%�+#$.9�1("�"��#��3"��.�-%"�' -�(�$��3.�0"%#)'$"3�).$'�)'.3�"�).��&%�(#��,.�#&$�(#�#�$#�$�- 4'�� !"��,.�#�-%.�'.%$.�"�,%#3#$�).�3#�'.��'.3��3"�� $�4#��#�'#�.� -.%#0",.��0#�.3� 3#'$.�'"��$.��#�(,.%"4'#�+","*�&$�(#/��1��$#�&�).$�"&,#�$.9�8%.��).,�%"��$'$"*�'#%3"$�7�J�

��#0$.3�0% 9.3�3#�' �("'�3.��6��0��#�%�0"�.�'#� �0% 9.9��"�"�.3.3�,��'"'.3�'#� 1�$#3�3�0% 9.9��%#0�',��0�� -.&$�3�'#�.�$#9.�0��9��0./+",5�,�31�'.��#�'�&��,.��%�( $�-%# &3#3�0%�3 �).��)%.&��-%.��&"�"�0��#�-.3#4�3��"3��31�0�)�#1��,.�#�'#�.�8�%��,"3�.$.�").�).�")."3�3�$#).�"�) �',.1�"�.8%$ '.1�3.�#�'#�.��#�$#)"�-%"%.0$"�� 8�#)'1�)�.$#)��-%",%#3#$��)";��3.9�'.'��$.9�8",�',.,�� ).��#�"�) �',.�,��/

U�

�M � ' ' � � -��#��!��-�$��:��-�� 0��!�.��9-�,��..C��-��?><�9�

�D � ' ' � � -��#��!��-�$��:��-�� 0��!�.��9-�,��../��-��?><�C�

�� :� � � � � & 3 � � � � -�:�#��'��'-�T��#4�1��%��#,.��JD�1��'%��K��J �� 1��'%��M�?M�

�'"'.9�'#�� -%.'�'�,5��%#2�#)�",$.3�-.)%#' 1�).�"�.��.8�>��.8�#)'� 8�#)'��"�� 8�#)'�.8�#)'�1�"�).�"�$�3�0��#��3.�3"��.�.�'#� �"�"�'#�.�)�."0#� ��$#�"�) �',.�.�'#� �"�"�0."�'��'#�.�� .��#��#)�%'�0.8%.�&$�.1��#% ��#0$.3��,$.3�-"�3 �-%"$;#&"��"&�8#'"�.0�3(� D� <� '�0��5��3(� �D=�<�� $��MUC=�%�&�") �#�G'#�.�)�).��#�.$.�-."3��"�) �',.3�+",.'�'#��"�)�).��#�.$.�-."3��%�& 3.3H7K�

�.%#0�.-4'#-%"&$�'"*�-%#'#(��-.�'3.0#%$"&3��<�"(#1��0#9#%=1�3#/> �� '.%#�).�"�� $��,"4#�-�+�#�-.�,#'"�"�'#�#�$.�'"�'%#8�� 8%.��'"�"��F%.�0�1�).�"��#�$��'.��.�0��#("��.9.;#$'%"($"��,#'�.0�$# %.&��).�#��#��3'��,#'��',.%".��-.3.! �-.��,��).�#�� 8"�#�"&��9.,.%�1�"&��9.,.%$"*.-"��"38.��1�).�#�� "3��#�'#�#�$./�#)� ��$ �-%"%.0 �"�$"�#�$"3��.�� (��$.�4'.��#�F%.�0�$��,"4#�;"'"%�$"�-.�'�'% )' %��"�'"()"�� '.%��0��3�-%"'.3�$"�#�8".�-.�'�'% )' %��"�'��

��,#3 �'.3#�$#&�.8"��&$.��#�"�,#!�-.3#$ '.�0#�.��$#'"��1�).�" ��-"� ��' 2.%3 �"4#�$#.�%*�"() �3"'.�.9"� :�.�3"45�,��#-%"%.0#�.,��3"��"��;�9%�0"� )�&",��#3�$��*,�'��#�% )�3�1�9%"+#�#�& /8"3��"�,"�";.3:�-�"*.�.9"��*,�'��"�9 '��?�)�.�"��#0#�#� .-4'#�?�.4��#� ,#)�-.'- $.�$#"�'%�+#$��"1�$��&#!"� �2#$.3#$"3��*,�'��"�9 /'��"&%�&�"&,.%$"*�3.!"1��$#'"�$��'.�"�0��$��"*.,.3�'� �"&9%�0"�$./,.�%*��) �) �' %.�.9"� ��$��.��"��#0$ �.%"9"$��$ �-.�"'.�.9"� ��)..0�*,�'��"�9 '��$#3��$"(#9��'�%"�#91�5 0#�-.�3"45#� �.,.9�� '.%��.4� ,#)�$"�#�$"�&�( 0"��("�#$";��0��#� �,#�").3�0#� �'"*�-%.;#��-./$�4�3.�"�'.�)�.�"�+",.'"�#��,�'��#�-�#$�1�-%,"�0.0"%1�'.��#�.$.�(#9��#(.,#)�$��,"4#�-��4"�"�.-�+��4'.�$�3�0.��&#�.0�0% 9"*�( ��<,"01�� *13"%"�=�$"� �$"�"&0��#)��'�).�.-��$��"�$"�"&0��#)��'�).�$#-.�%#0$��,�0% 9��-.3#$ '��.-�+��.�'�,5�� %�&3�)�"&3#> �(.,#)��"�0% 9.9�:�'#)0.0"%�' �9%�$"; �8%"4#��0.0"%.3�$�3#%#�-.�'�� ).$)%#'$#�"�0.0"%��0%+"�"�).$�)"��'%�*��6.��#3 ��3.:�.��#3 �9.,.%"3.� �)�"+#,$.�'":$�4�+",.'� �;","�"&�;"�"�$"�#�$"4'��0% 9.�$#9.��#0$.��#0"$�',#$.�$��'./��#�0��"&8#9$#3.�'��'%�*7��%"*,�'�� !"�0.0"%�)�.��%#0�',.� �).3 /$")�;"�"1�3"�-%"�'��#3.�$��.0%#>#$.�-.$�4��#:�'.�-.$�4��#�.0%#> �#$�4�'#3#5$"�.0$.��-%�3��,#'�1�$�4�$�("$�)�).�3"��,#'� �'.3�.0$.4#� ��&$��#3.��$.�4'.� �-%,"�3�*�-%"3#! �#3.��#�,"4#��.�$.�'�'.9�( �$.9.0$.��-%�3�-%#03#'��).�#��3.� �3#> ,%#3#$ ��3"�"&9%�0"�"�

��3.3�-.(#') � )�&��"��3.�$��'.�0��#�E� 39�%'#$�#�'#'") �.0%#/0".�)�.�$� ) �).��#�8�,"�( �$"3��&$��#3�"�).��#�$��&"�$��-%�3��./9")#�)�.�$� )#�.�6,"4"371�"$'#�#)' ��$"3��-.�.8$.�'"3�1�0��#�#�'#'�)"�,#'�).$�'"' "4#�$��'� �( �$.�'"1��0��( ��1�-.�#0 � !"�3.!��"$'#&#1�-./�#0 � ��-#;"2"($ ��-.$'�$.�':�'.�.3.9 ! �#�0��#�9.,.%"�.�#�'#'�).��%�/;".$��$.�'"�).��-.(",��$��0"�) %&",$.��%�;".$��$.�'"�.0�).�#��#�8"'$."�%�&�") �#��'#'�)"�� #�).%#)'",�0"�) %&",$#��.9")#�'"3#�4'.�.3./9 ! �#�6�.9") �"$0","0 ��$.97:�'��.9")��"$0","0 ��$.91�$#-.$.,5",.9�"$#-.,%�'$.9�.3.9 ! �#��,#'�$#-.$.,5","*� 3#'$"()"*�0#��3#'$.�'�#,./

UJ

K �� 1��'%��C� � � � � � � -��'1��.8 �1�R�9%#8��J�U1��'%��M��

;"%��2")'",$#��,#'.,#�.3.9 ! � !"�0��#�%#��$"��,#'.,"�-.)�+ � �-.�,#$.,.3��,#'� �

��).$�0,��'.�#!��'#)��0�� ,">�3.�0�� #��,"�0.��0�4�"�-.) 4��" '#3#5#��#�'#'")#�.��"�$��"�) �',.�,"0��"�� *�1�0,��6,"4�7�( �$�'#3#5�1��0��#�-.'%#8$.�"&9%�0"'"��#0$ �$� ) �).��!#� &"3�'"� �.8&"%�".$#�6$"+#7��.�#,#�).�#�&�*,�'�� $"+��( ��:�%#(��#�.�$� ;"�).��-.(",��$�0.0"% ��%#0�$�3��#�� <*�-'")�=��.0"%��#��(�� &$��$#��-.�.8$.�'"�"�2 $0�3#$'�2.%3"%��,#�'"��$",. �0.0"/%��2.%3"%��#�-%,.�"�) �',.�0% 9.9��"��,#'�:�' ��#�2.%3"%��"�) �',.��,#/).�").9��',.%#$.9��,#'�1�-��'�).�"� 3#'$.�'"�).��#�-%,�� .9"().3��""� �,%#3#$�).3��3"��

�,0#�$#�'%#8��9 8"'"�"&�,"0��).�").�-%.%.(�$�)#�'.�").�"�0��#).�#/+$#�%#("��F.�"�.$�1�).�#�8"�3.9�#�8"'"��3.��.4��#0�$�3.'.�.,.3��-"� �6��"��,#�("�#�-.�'.��#�.�#!�3.�-.�9.'.,.�$#-%"3#'$.��'#+"$"�"�"�8 %/$.3�0�3�% �+",.'�1��,#�4'.�-.�#0 �#�.-$ 1�5 �) 1�0��) �?�-��(�)�"�)�3#$1)�#��$1�"&8% 4#$�,.0#$.3�8 �";.31�"�"� �-%"%.0$.3��'�� 1�?��,#�'.�&��% /) �"-�)�-%#0�'�,5��0.0"%1��,#��#�'.��,%*��#0$.9�#)�-#%"3#$'��).�"�.).�"0 *�$#�3.9 ��3"�0��"&,#0 ��.�#0.,��#��,#'��&�*'#,��-%#2"�#$.�'�( ��-"-��.9�#0�)�"&"�-.� $",#%& 3 �� )��.�#!��0��#�-%#03#'�'#+�)1�9��/0�)�"�"�%�-�,1�0��$"�#�-%")��0�$�&��$#8.�"�&#35 ��).�"3��$�"&9�#0�.8%�/& �#�;#�"$ ��#��'$.�'�% )#�0#2"$"4#�-%�&$"$ �-%.�'.%��"�- $.! �-%#0/3#'��).�"�9��"�- ��,�� .,%4"$�1�&�-%#3"$�1�9 �'"$��"�'#+"$��$"� �.-'"/()" 2#$.3#$"��A.,#)�"*��#�$��-%#�.�#'".�-.0�-%�'"3��"�$��0��$ ��-%.�'.%V�"��#9��$#�3#%"�-.9�#0.31�,#!�% ).3�"�).%�).3��A �.�-"-��.')%",��'�/��$�',#$# �"�#�-%"%.0#��E#&�.,.9�( ��-%"%.0��8"�8"��"($��-%#)%��$"31��"�$#�'��$"31�8#+",.'$"3�"�*"3#%"($"3�-#�&�+"3��3%�($#�).3.%#�7

@ 0�)"��,#'�$��'��#�"&�� %#'��% )#�"�3�'#%"�#�"�&�'.��#�-%,�� 3#'/$.�'�).�.3�(.,#)�-.',%> �#��#8#�?�,��%�',.:�$"�#�$"3��.�� (��$.�4'.� -%�/,. �#0�$�,��%�.,#).,#( �#�0.0"%�5 0�)#�"�8.+�$�)#�% )#�"�'�).��',�%��-.'#.& �8.+�$�).9��"�"�5 0�).9��',�%�� "�).$�)"�0.0"%�"&�).�#9$��'��#��,#'�"��,#� $ '�%�,#'�).�0.0"%��#� �).�#3��,.��'#3#5�"3��,�)"�-./'.�"��3"��.��%,��&$��.��#8"�(.,#)�0.8"��)%.&�0.0"%�"�&�'.�*�-'"/)��3.%��8"'"�$��"&,.%$"��$� )��.�( �$.3��&$�� :��,#�4'.��#�)��$"�#�?#�'#'")��"�$� )��?�).�").��#�-. &0�$"�#1�).�").��#�,"4#�"�&�*'#,$"�#�?�'./�").��#�"�$#"&,#�$"�#��","3.� �,%#3#�)�0��#��,�)��0.,.5$.�'�$#0.,.5$��,�)��"9 %$.�'�$#"&,#�$�:��"3 �"%�3.�'#.%"�#�.�$#)�),.3��,#' �.0%+"/,"*�&��#0$";��#$)"��',�%$��8"!��,#�� 0�5�1��,#�$#-%"3#'$"��

R�%�$"�#��.4�)%��#3�4#&0#�#'"*�9.0"$��'.�#!��"$'#%��'#$'�9./,.%".�.�&� �'�,5�� -%.9%#��1�.�0.�-#,�� ,#'�� '�'"($.��'��#�).�#��#.$�$�&,�.�6$.,.3��.�"$#&"�.37V� .��#�8".��3.��.4��#0�$�-.) 4��0��#.-"4#�8#9�"&�%#��$.9��,#'�1�0��#�� 9#%"4#�0��#�*"5�0 9.0"4�#�8�,5#�#$� ).3�"� 3#'$.4! �-.("�#�'%�$�2.%3"��'"� �'%�9").3#0"� �+",.'��"

�K

F . � " � . $ 1��1��1� �)�"&"��F . � " � . $ 1��3��*��4�1��:�� ' %�1�E#.9%�0��JMU1��'%��

-%�&$.,��#C:��"3-'.3#�$�0.��&#!#9�,%#3#$��'#$'��#�,"0#.� �-.��,"�*"-"/)�1��"�"�'.�,%#3#��#�,#!�.�'��.�&��$�3��)�.�4'.��#�&��$�3��.�'��.�"� ,#/%#�#�0��8"�8 0 !$.�'"�"�3.9�.�8"'"�?��"�&��.$#�).�"�'�).�$#4'.�&�� /+ � �

T#!"$��2"�.&.2�1�%#)�.��#� ��#0$.3�"$'#%,� ��.-#%1�$��&"��#� �'�� 0 8.)#�0#-%#�"�#�&�'.�4'.�$#�3.9 �0��',.%#�$"4'��+",.��A"$"�3"�#�0�1��#��',�%�3$.9.��.+#$"��:�)�.�-%,.1�3.%��#�-.!"�.0�'.9��).�� .-4'#�2"�.&.2"��6�"��".;"7�).�"�$#4'.�3"��#V��.� .-4'#�3"��"V��"/� ��"�'.�3.+0�1�$#�0��E.+#1��.;".�.&"1�"�"��%*"'#)'#�).�"�"9%�� .;"./�.9#V��.� .-4'#�3"��"V��.9 !#��#1�$#) �)%��#�'%","��$ �"0#� 1�)�.�4'.�#�%#;"3.�"0#��-.�'3.0#%$#1�0�)�#�.$.�4'.��#�$��,%#0$"�#�.)%#$ '"�$�9��/,�()#�"�-.�'�,"'"�&��"0#��1� &0"!"�$��)%��#�,"�.)�$",.��"�3.9 ��"�'.�3�'#%"�).�"�$��.)% + � V��,�)�).�$#�� .�3.%�� 1�"-�)1�8"'"�2"�.&.2"�F"�.&.2"�-.- '��#%"0#1��/F��Q".'�%�1�).�"�� )%��#�'%","��$#�',�%"�"&0"9�"�$��$",.�2"�.&.2"�#�<�,"0#�.��#�'.�$#).3#�"�"�$#=1��"��!�� '.9��4'.�� "-�)�"3��"� ,"0� �8"'$#��',�%"�2"�.&.2"�#��"��3.1�$�+��.�'1�.)% +#$"��3�'#%"3�1�-.� -%" (#$"3�2"�.&.2"3��"�"��.;".�.&"/3��<).�"�� .0��,.�#��'% )#�0��#).��.8&"%.3�$��,.�#�.�$.,$.�.8%�&.,��#="�$.%3��$.��#�0��$�3�.$"�8#&.8%�&$.�"�8#&.8&"%$.�-%.0�� 3�9� ��#��3#/3.�"*�.� >",�'":�8.%#��#�&��*�#8�$�� 4$"��"�&�4'.�$��$�4�%�( $V��$"�#�'.�.$.�4'.�.0� ( �#��'��#� �).�#3��#�$��&"3.1�-%.8�#3��#� �'.3#4'.�$�3�-%"'.3�'"�"�'"1�"��#8"�$#-.'%#8$"�5 0"1�-� � �3��) �"�-5 � � �";#�?��3�'%�� !"�'.�$��,"4"3�"&%�&.3�0#3.)%�'"�#��).��#�)%",V��%","� �.$"�).�"�� "3�0.&,.�"�"�0��-%.> ��,#�"�-"'#��$")�0�$#�-%.("'�� %"�'.'#�., �(�� ).�!#�8"'"�)%",V��,"�3"�

��).�-.8#!"�.0�)%#'#$��"�"0".'�V� .��#�-"'��#�� '.�#!�Z��")�/),�� 8%&��-%.;#�.%�1�$")�),��"�'%�+",��$��);#�#%�'.%"3��<).�� .8 �'�,5#$��,#!��JJC�� #)�� =�$#�3.9 �"&3#$"'"��"' �;"� � �).�.��#�$�/��&"3.:�$")�),"� �-#�"� �)�.$"%�� <).�").�!#3.�'#)�"0".'��3.!"�0�6"�)�.$"%�3.7=�$#!#�$�3�-.3.!"�0��"&�>#3.�"&�8#&"&��&�� ).�#3��3.��#$�4�"��0$#�� 0#9#%.,#�%#("�"&��#9.,.9�-.��#0�#9�"$'#%,� ��0��$��63.+#��-��'"��3.��#0�$�$.,"�8.9UN��#3��'.9�6$.,.9�8.9�71��0#9#%��#"-�)� 3%.��$�0.31�"�'.�$"�#�-.�8.+�.��-%�,0"��R�� +".��#�'#+ �)�&$ �

�#0$.��#�"-�)�"&,#�$.��'#.%"�� -#%�'% $�1�).��,.� �-.- ��%$.�'1��"�$#�"�-.%#)�.1��,�)�).�0 9 �#��0,�%0 �T"'#$ 1�"�).�.� >#$��$��'.�0�$")�0��$#�8 0#�"�#3-"%"��)"�-.',%>#$��<-��'.9��.�'��#� �.8��'"�"%.$"/($#�$� )#�=1��3"3�'"3�4'.�$#�%�( $��3.9 !$.4! ��"�#�9%�,"'�;"�#$#9.�., �0.)�& �#�"1�4'.��#�$��,�+$"�#1��3"3�'"3�4'.��#�)%��#�).*#%#$/

��

C , � � � � -��+�#�� #��)�*�)�+�&�� 1�*2�� .�/�-�6��.A��

U ��&9.,.%��!!��/.31�C��3��JDM��7,6�!� 8-�� 0��!-�A.��?�.�;/�� E�,"'"��#�"%.$"($.3�$� ).3�-.0%�& 3#,��8�,"'"��#�$#("3�4'.�$#�3.+#�8"'"�#3-"/

%"��)"�0.)�&�$.�� ($";"�'.9��3#%��3�'%�� 0��.$"��,.�#�'#.%"�#�$#��',�%�� $#9.�.')%",�/� :��3�'%�� 0��"*.,#�'#.%"�#�-.�'.�#�$#&�,"�$.�.0�3��).9�) �' %$.9�"�"�"�'.%"��).9�).$'#)/�'��"�$#&�,"�$.�.0�3��)�),"*�-.) 4��0��#�'�).�$#4'.�-.�'"9$#�

'$�1�&�0",5 � !#�#�#9�$'$��"��#-��0��8"�8"��$#'�($�1�.',�%��3.9 !$.�'�#0$.9�8"'$.�$.,.9��*,�'��%#��$.�'"1�3.9 !$.�'�-.$.,$.9�-%#"�-"'",�/��,#'��$#-.�%#0$.9��-%�,.��'.9��3"��#�"�$��&"3.�$��-.(#') 1�$#�,#/�$"�&$�(��-%,.8"'$.9�0.0"%�:�$��-.(#') ��3.1�.0�)�#��#1�$��,#%.,�'$"�#1$#��'"+#�$") 0�� '#,"�� &�',.%#$"��'��#�$� )��)�.�-.#&"��1�#�'#'")�)�.��#$��'#.%"��1�"�*�-'")��?�)�.�"&,.%�-%"3#%�� %#8��"�0��8 0#�0% 9�/("�#V

��,��1��B�+��+��E�,+F+�GB��+�,�,�34,,��+F,�$41��H�,�

5

: ��BD� �%

HI'� I

��'E�66��'��'��I'� ��'��'��%��%��'��'��I�J��'��'� �'��K��''�% �'-��'�J��'�� EI��'�'%��%�'�(�� '�� (�� '�% �-� E��6�'��J��'� �'��5�'��%�� '�� (�� E�'��I�J��'��0�'��'�� E�K6I��%�� 5�� E��L�-� �'��K�(�� '�7'�6I��'M�� '��'��J��%E�'��'� ��6I�� 6'�76�'�& ��M�J�E�66��N��6 �'��6 �'�K6��''I �� 0�'��(��5� ��'%��%�-�J��%� 6��'�%��%�&�'�7�(I��'M#� �'E�!�� '%��%��0�'I��'�� %��1��'��'��5��'��6�I'��%��,��%��-�%E�'�� 6�'��%��'%��%��'��6��'�� 0�'�� (�� %��'%��%��E�'��&5��%��J�E�'��(�� I�� 6�� K6I��%��E�� %E�'�� J�E�'��(�� I�� E�K6I��%�� %�II-��%� 6�'� E��-�J��'�� 6�� '��'� �!J��-��''�0��J�E��%� �� 6��

�E�� %J��'�'�6�� '��K6I��%�'�'�� & O ��!�P%��%��%E�'��6��J�� '%��%��!0 ��O�� '%��%�� 6 �'��J��'�� '�5��'��'�� '�� 6�� 6�� J�� '��%��(� �-�%E�'�� '%� 6��%��J�E�'��6�'�I�� Q� E�'��I�J�� '%��%��Q��E��6 �'�'R��6 �'��K&!��Q� ��'��E��6 �'��%��+��%� ��'��J�E� �((� �� %��'��J��'�55��'��'��I6�J�� '�(('��%��'��'�(('�� %��'��%��J��%E�'��5��J��'��''��'��=�'�(�� E�K'��%��J�� J��'��'�'��0 �'��'�� 0��'-��'�J��'�O��'��I� '�5��'EI �!��-��5�� '�� '�6��%�6�0 �'�

�

UDK 1 Wittgenshein 16

D r M i l o { T o d o r o v i }

METAFIZIKA VITGEN[TAJNOVOG TRACTATUSA

SA@ETAK: Predmet ove studije su osnovni stavovi Vitgen{tajnovogspisa Logi~ko-filozofski traktat. Wena namera je trostruka: a) analizai razja{wewe tih stavova; b) raskrivawe metafizi~kih elemenata u wima, ko-ji koliko ~ine unutra{we protivre~je sa tim osnovama Traktata, tolikopokazuju i èqu wegovog autora da prodre u neke sfere one lepeze problemakoji sobom nose wegove postavke, kao i da zaviri u dubine wihovog zahvata; v)de{ifrovawe mesta Traktata u istoriji filozofije kao jednog od oblika tra-jawa novovekovnog subjektivizma u svom povesnom kraju.

KQU^NE REÎ: svet, jezik, logika, Ja, stvar, poloàj stvari, odnosstvari, ~iwenica, stav

Kwiga austrijskog filozofa L. Vitgen{tajna (Ludwig Wittgenstein,1889–1951) Logi~ko-filozofski traktat (1922), jedan je po mnogo ~e-mu ~udan spis. Mnogobrojni su likovi i razli~ite manifestacije wegoveneobi~nosti. Mo`da je ona najupadqivija po paradoksima koji su u veli-koj meri prisutni u samoj stvari o kojoj on govori, ali koji su isto takoi spoqa{we vezani za wegovo stvarawe, objavqivawe, pa i za dejstva ko-ja je potom izazivao. Svakako najve}i paradoks u~ewa koje Traktat è-li da zastupa indicirala bi prisutnost metafizi~kih stavova u wemu,{to bi stajalo u potpunoj suprotnosti sa osnovnim intencijama i nose-}im stavovima wegovog autora. Stranice koje slede zadovoqi}e se poku-{ajem da demonstriraju postojawe metafizi~kih misli u Traktatu, daraskriju povesni kontekst wihovog smisla i da procene mesto tog u~ewau povesnoj celini.

Ionako nevelik opus ovog mislioca gotovo da iscrpquju dva spisa: uzTraktat to su 1953. g. posthumno objavqena Filozofska istraìva-wa. Za wih se naj~e{}e vezuju dve faze wegovog u~ewa, a za ove, opet, dvevrste uticaja i dva podru~ja delovawa te filozofije. Dok je svojom II fa-zom Vitgen{tajnovo u~ewe imalo snaàn uticaj na tzv. „filozofiju obi-~nog jezika” odn. lingvisti~ku filozofiju oksfordske {kole, wegova Ifaza je sna`no delovala na formirawe logi~kog pozitivizma, odnosnoempirizma, koji se najpre razvio me|u pristalicama Be~kog i Berlinskog

53

kruga. Vitgen{tajn se, tako, s pravom smatra jednim od osniva~a onoga {tose, nadasve u zemqama anglo-saksonskog govornog podru~ja, u razli~itimformama razvijalo pod imenom: „analiti~ka filozofija”. Prema idejamarazvijanim u Traktatu: „4.112 Svrha filozofije je logi~ko razja{wava-we misli./.../”1 – Vitgen{tajn je, uostalom, u tom duhu i naslovio to de-lo. Ono sadrì logi~ku analizu jezika („logike na{eg jezika”, kako sto-ji u wegovom Predgovoru), u wemu se istraùje {ta se uop{te moè pre-cizno, jasno, smisaono i istinito kazati, utvr|uju se uslovi mogu}nostismisaonosti iskaza o svetu, pa utoliko se u wemu ne iskqu~uju ni ispiti-vawa sveta, mada wega vi{e interesuje logi~ka struktura sveta nego we-gov sadràj. Vitgen{tajnovi nastavqa~i razli~itih provenijencija i pra-vaca posmatrali su uglavnom ~isto logi~ko-jezi~ku dimenziju zna~ewa we-govih stavova, koje su shvatali prvenstveno u pozitivisti~ko-empirijskomduhu, i naj~e{}e ih u tom smislu razvijali jo{ radikalnije od wega.Istovremeno, oni ga naj~e{}e nisu sledili u svim podru~jima wegovograzmi{qawa, nisu preuzimali wegovo distingvirano promi{qawe razli-~itih pretpostavki i raznovrsnih posledica vlastitih temeqnih stavo-va2, kojih se on nije libio ni onda kada su ga ona vodila u protivre~ja,aporije pa i o~igledne nedoslednosti3.

Po izri~ajima samog autora, Traktat za svoju generalnu temu imauzajamno razgrani~avawe i analizirawe tri regije: svet, jezik i logika.Neposredno bi to mogli da posvedo~e slede}i stavovi: „5.6 Granice mogjezika nazna~uju [bedeuten] granice mog sveta. 5.61 Logika ispuwava svet;granice sveta su tako|e i wene granice./.../”4 Te tri regije Vitgen{tajnpromi{qa razmatraju}i „elemente” od kojih su one sa~iwene, ali i pos-matraju}i wih same kao takve, kao celine wihovih sastavnih elemenata.No, te celine nisu ni nezavisne ni potpuno odvojene jedne od drugih, kao{to se ni ti sastavni elementi ne daju uvek i u svakom pojedina~nom slu-~aju jednozna~no podvesti pod jednu od wih.

54

1 Stavovi Traktata se, slede}i op{teprihva}eni obi~aj, navode po numeraciji kojuim je dao sam Vitgen{tajn. Kao osnov su ovde posluìli: Ludwig W i t t g e n s t e i n, Tracta-tus logico-philosophicus – Logisch-Philosophische Abhandlung, Frankfurt am Main 1977(12);Ludvig W i t t g e n s t e i n, Tractatus logico-philosophicus, Sarajevo 1987(2).

2 Sigurno je da i u tome leì jedan od razloga Vitgen{tajnovog ube|ewa da wegovou~ewe nisu shvatili ni wegovi u~iteqi (npr. Frege [Gottlob Frege]) ni wegovi nastavqa~i(npr. Karnap [Rudolf Carnap]).

3 P. Sloterdajk to jezgrovito formuli{e: „Wegova ne~uvena potreba za precizno{}uje bilo ono {to je od wega napravilo mu~enika inkoherentnosti” („Vorbemerkung” zu Witt-

genstein, Ausg. u. vorg. v. Thomas H. Macho, München 1996, S. 8)4 Opravdanost za to {to se svugde u Traktatu upotrebqeni glagol „bedeuten” ovde

prevodi sa „nazna~iti” a ne sa „zna~iti” pokazuje J. [ulteovo obja{wewe osobitosti togTraktatovog termina: „Kada se u Traktatu govori o ‘Bedeutung’, treba obratiti pa`wuda taj izraz ima sasvim specifi~an smisao ... Sli~no Fregeu, Vitgen{tajn primewuje re~‘Bedeutung’ u smislu: ‘ono na {ta se izraz odnosi’, dok Vigen{tajnova upotreba re~i ‘smi-sao’ pre odgovara wenoj primeni u jeziku svakodnevnog opho|ewa.” Joachim S c h u l t e: Witt-

genstein. Eine Einfûhrung, Stuttgart 1989, S. 72.

I

Svoje delo Vitgen{tajn zapo~iwe prikazom sveta. Indikativan je ve}i prvi stav Traktata: „1. Svet je sve {to je slu~aj.” Pojam „ono-{to-je--slu~aj” se posebno ne tematizuje i ne tuma~i; zapravo, on se u celoj kwi-zi i javqa na svega nekoliko mesta. No, ~ini se da se ipak mogu prepo-znati dva relevantna momenta wegovog zna~ewa: a) U svetu ni{ta nije nu-`no, nu`nosti postoje samo u logici (tako npr. „6.37 Prisile, prema ko-joj bi se jedno moralo dogoditi zato {to se dogodilo ne{to drugo, nema.Ima samo logi~ke nu`nosti.”). b) Ono {to jeste je (samo) jedan slu~aj (od)svega onoga {to je moglo biti, (od) svega mogu}eg – dakle: to je onozbiqsko.

To vodi do narednog odre|ewa sveta: „2.063 Celokupna zbiqnost jesvet.” I ovde, kao i u prvom slu~aju, svet je jedna sveukupnost – samo sa-da on je celokupna zbiqnost. A zbiqnost se, najpre, odre|uje na slede}ina~in: „2.06 Postojawe i nepostojawe odnosa stvari je zbiqnost./ (Posto-jawe odnosa stvari nazivamo i pozitivnom, a nepostojawe negativnom ~i-wenicom.)” Ovo posledwe sledi iz stava: „2. Ono {to je slu~aj, ~iweni-ca, jeste postojawe odnosa stvari.” A to ne samo da se direktno vezuje zasvet, nego ~ini i najva`nije odre|ewa sveta u Traktatu: „1.1 Svet je ce-lokupnost ~iwenica, ne stvari. 1.12 Jer, celokupnost ~iwenica odre|uje{ta je slu~aj, a tako|e i {ta sve nije slu~aj. /.../ 1.2 Svet se raspada na~iwenice.”5 îwanica, zapravo, celokupnost ~iwenica odre|uje {ta jesteslu~aj od svega onoga {to je moglo biti, {ta je zbiqsko od svega mogu}-nog – ona postavqa {ta doista jest. Na ovom mestu }emo u vezi sa upra-vo navedenim stavovima ista}i samo jo{ jedan argument za gore navedeno,ne ba{ sasvim samorazumqivo shvatawe, da ~iwenica i odnos stvari pri-padaju istoj regiji postoje}eg, naime da su elementi sveta ({to, opet, po-vratno baca svetlost na shvatawe sveta). U svom pismu od 19. avgusta1919. g. B. Raslu (Bertrand Russell), koji nije sasvim razumeo razliku iz-me|u „odnosa stvari” i „~iwenice”, Vitgen{tajn obja{wava: „Odnos stva-ri je //ono// {to odgovara jednom elementarnom stavu u slu~aju da je onistinit. îwenica je //ono// {to odgovara logi~kom produktu elementar-nih stavova u slu~aju da je taj produkt istinit”6. Kako je „logi~ki pro-dukt elementarnih stavova” za Vitgen{tajna (sloèni) stav, ili stav upravom smislu, onda su „odnos stvari” i „~iwenica” u svojoj razlici isti

55

5 Suzana Langer (Susanne K. Langer) Vitgen{tajnove stavove, i to navode}i upravoove ovde ve} citirane stavove Traktata, naziva „metafizi~kim aforizmima”. Zanimqivoje da ona to ~ini razmatraju}i zna~ewe, smisao i ulogu „~iwenice” u filozofiji i znano-sti HH veka: „îwenice su za nas sama mera vrednosti; one su okvir na{eg ìvota; mi{qe-we koje vodi otkri}u opa`qive ~iwenice ‘vra}a nas stvarnosti’; Vigen{tajn je zaista do-bro shvatio taj intelektualni stav modernog ~oveka i izrazio ga u svojim metafizi~kimaforizmima” (Filozofija u novome kqu~u, Beograd 1967, str. 378). Pritom ona misli na„stav koji prema svetu ima Moderni ôvek, ta mo}na i prili~no zastra{uju}a osoba – stavpotpune pot~iwenosti onome {to sam poima kao ‘golu, hladnu ~iwenicu’” (o. c. str. 382).

6 Navedeno prema Joachim S c h u l t e: Wittgenstein. Eine Einführung, Stuttgart 1989, S. 70.

po tome {to korespondiraju stavovima, mislima, onome logi~kom tj. jezi~kom,{to postoje kao wihovi „realni” korelati tj. kao ono zbiqsko samo.

Onoj regiji koju sa~iwava svet, tako, kao weni elementi pripadaju~iwenica i odnos stvari. Ali, wima bi trebalo pridruìti jo{ ne{to:„4.2211 âk i ako je svet beskona~no kompleksan, tako da se svaka ~iwe-nica sastoji od beskona~no mnogo odnosa stvari i da je svaki odnos stva-ri sastavqen od beskona~no mnogo predmeta, i tada bi moralo imati pre-dmeta i odnosa stvari.” Pored ~iwenica i odnosa stvari, dakle, u tu re-giju spadaju i predmeti. Same pojmove „predmet” i „stvar”, kao i wihov uza-jamni odnos, Vitgen{tajn ne tematizuje, pa i ne odre|uje precizno, osim {tou stavu koji utvr|uje pojam „odnos stvari” pruà jedan indirektan, neo-dre|en, pa i nedovoqan nagove{taj o prirodi wihovog odnosa: „2.01 Odnosstvari je jedna veza predmeta (stvari [Sachen, Dinge]).” Zagrada ovde, do-du{e, nagove{tava identitet zna~ewa izraza „predmet” i „stvar” (izrazi„Sache” i „Ding”, pak, u Traktatu se upotrebqavaju sinonimno, tako daje jedna re~: „stvar” potpuno adekvatan prevod za oba Vitgen{tajnova iz-raza), no taj nagove{taj, naravno, ima mawu teìnu od fakta da je direk-tna eksplikacija odre|ewa izbegnuta, fakta koji izaziva bar podozrewe.

Svet se, dakle, sastoji od ~iwenica a ne stvari, pa se on i „raspa-da” samo na ~iwenice. Stvari, tako, ne konstitui{u svet, one se kao ta-kve ne nalaze u wemu, svet u kojem ìvimo (a: „5.621 Svet i ìvot su je-dno.”), odnosno: zbiqski, realni svet, „celokupna zbiqnost”, ne sadrìstvari kao svoj realni konstituens: one su – ukoliko uop{te „jesu” – iz-van sveta. [ta su onda stvari, i kako ih ima ako „nisu”?

Do odgovora na ovo pitawe dolazimo upoznavawem jednog novog ele-menta koji bi trebalo da pripada svetu. U vezi sa wegovom specifi~nomprirodom javqa se i dilema koju }emo tek kasnije mo}i da razre{imo: onili uop{te ne pripada svetu, ili ba{ time {to mu pripada, i na~inomna koji to ~ini, on upravo usled specifi~nosti svoje prirode baca novusvetlost na su{tinu sveta i na prirodu elemenata koje smo dosad upoznalikao one koji spadaju u regiju sveta. On je ozna~en pojmom „poloàj stvari”(Sachlage), koji treba razlikovati od pojma „odnos stvari” (Sachverhalt)7.

56

7 U svom prevodu Traktata (Tractatus logico-philosophicus, Sarajevo 1987 (2) GajoPetrovi} ta dva pojma prevodi jednim istim izrazom: „stawe stvari”, kao {to i u svomobuhvatnom i duboko promi{qenom pogovoru za to izdawe Traktata (Logi~ki atomizam i fi-

lozofija neizrecivog u Tractatusu Ludwiga Wittgensteina, str. 191-236) on to razlikovawe nepravi i ne registruje, mada je ono prevedeno u na kraju kwige postavqenom prevodu Indeksakoji je sa~inio „prof. Maks Blek [Max Black] (USA)” (str. 237-259). Na tom mestu se, na-ime, Vitgen{tajnovi nema~ki izrazi pokrivaju wima korespondiraju}im engleskim: „Stawastvari (die Sachverhalte, atomic facts) ...Stawa stvari (die Sachlagen, states of affairs)”, str.253. Ta razlika se, dakle, provodi i u sekundarnoj literaturi, ~ak se oko wihovog tuma~ewapa, u vezi sa tim, i najadekvatnijeg prevo|ewa na nenema~ke jezike rasplamsala i polemika,tako da navedeni prevod nije ni jedini ni op{teprihva}eni prevod na engleski jezik. Uprilog re{ewu G. Petrovi}a se, dakako, mogu navesti neki argumenti: „stawe stvari” jeste ko-lokvijalno ispravno, do izvesne mere ~ak i Vitgen{tajnovom u~ewu primereno zna~ewe ta dvaizraza, ali wime zasigurno nije pogo|ena najtananija bit Vitgen{tajnove misli, a da se ne spo-miwe brisawe one razlike koja tek otvara jednu od stoèrnih postavki Traktata u celini.

Wegova uvodna odre|ewa Vitgen{tajn daje u stavovima opremqenim in-deksima koji po~iwu sa 2.01... A uop{te do potrebe za uvo|ewem tog poj-ma dolazi se jo{ u kontekstu po~etnih razmatrawa sveta (No. 1) i prvihnavo|ewa wegovih osnovnih elemenata: ono-{to-je-slu~aj, ~iwenica, odnosstvari (No. 2).

Nakon za razmatrawe pojma ‘poloàj stvari’ uvodnog, gore ve} nave-denog stava 2.01 – po kojem je odnos stvari (~ije postojawe – i nepostoja-we – sa~iwava zbiqnost sveta) veza, povezanost stvari jedne sa drugom iostalim stvarima, wihova (su{tinska) upu}enost na taj odnos, pa prekowega i na ostale stvari – nalazi se stav koji u nerazvijenom obliku sa-drì osnovna odre|ewa onoga {to }e se ubrzo nazvati „poloàj stvari”,a izrekom govori o su{tini same stvari: „2.011 Za stvar je su{tinsko damoè biti sastavni deo postojawa (Bestandteil) jednog odnosa stvari.” Su-{tina stvari, dakle, obrazuje jedno Mo}i-biti (ne{to), tj. mogu}nost. Re-}i da je su{tinska odlika stvari jedna mogu}nost, za Vitgen{tajna zna~i– to }e iz mnogobrojnih stavova kasnije biti belodano – da se sama stvaru svojoj su{tini nalazi i kre}e u sferi mogu}nosti, potencijalnosti,onoga Jo{-ne.

Ovde se radi o jednoj mogu}nosti da se bude deo postojawa ne~ega – ito: odnosa stvari. To moè da ima dva (i kao tre}e: istovremeno oba) zna-~ewa: a) mogu}nost da se bude jedan ~lan odnosa stvari, a, kako je tu re~o relaciji, onda mogu}nost da se bude kao ko-relat: Mo}i-biti-~lan-od-nosa (-stvari); b) mogu}nost da se bude deo samog postojawa odnosa stva-ri, postojawa koje stav tvrdi kao ~iwenicu, jer ~iwenica i jeste ono tvr-|eno, tvrdwa o postojawu odnosa stvari. To, drugim re~ima, zna~i: Bitiwega omogu}avaju}a mogu}nost postojawa odnosa stvari, i kao takav bitideo mogu}nosti tog postojawa – biti jedan wegov uslov mogu}nosti. Time sekao prvo name}e pitawe: Kojem mediju pripada ta mogu}nost? Gde we ima?

Naredni stav je po~etak odgovarawa na to pitawe: 2.012 U logicini{ta nije slu~ajno: Ako stvar moè da se javi u odnosu stvari, ondamogu}nost odnosa stvari mora ve} biti prejudicirana u stvari.” Uvodnideo ovog stava prividno nema nikakve veze ni sa ostatkom stava, ni sawemu prethode}im stavom. A u stavu se tvrdi da u su{tini stvari leìprejudiciranost mogu}nosti odnosa stvari kao wena glavna odlika. Kakopraejudico zna~i: unapred suditi, praejudicatum: unapred rasu|en, odlu-~en, praejudicium: prethodni sud koji je kao pravilo merodavan za kasni-je slu~ajeve8, prejudiciranost su{tine stvari ozna~ava sudom, tj. u sudu, ustavu pred-rasu|enost, pred-odre|enost, predisponiranost, unapred pro-jektovanost su{tine stvari – da stvar u svojoj su{tini sadrì jedanuslov mogu}nosti postojawa odnosa stvari i time moè biti jedan kore-lat te relacije. Stvar nije primarno jedan korelat; ona, dakako, jeste ito. Ali, primarno je ona deo – uslov mogu}nosti – postojawa odnosa stva-ri, pa utoliko onda i jedan korelat. U su{tini stvari je uvek ve} polo-

57

8 V. npr. Latinsko-hrvatski rje~nik, Zagreb 1990 (reprint izdawe), str. 822.

èna mogu}nost postojawa odnosa stvari po kojoj stvar tek moè biti utom odnosu – ali primarno ona jest kao jedan uslov mogu}nosti postojawaodnosa stvari. Ta mogu}nost je uslov onoga Mo}i-biti stvari – naime –u odnosu stvari. Ako je to unapred predodre|eno sudom, tj. stavom, ondase to predisponirawe odigralo unutar regije logike – ono je prethodni lo-gi~ki uslov mogu}nosti. Logikom je, dakle, stvar u svojoj su{tini pred-odre|ena da bude uslov mogu}nosti – pa i sama da bude kao mogu}nost, kaojedno Jo{-ne i Mo}i-biti.

(Na ovom mestu je mogu}no samo u vidu kratkog ekskursa ukazati najedan vaàn, za Vitgen{tajnovu filozofiju u celini fundamentalan, mo-menat koji, me|utim, izlazi izvan okvira teme ove studije. Kao {to je,naime, u Traktatu ve}i (ontolo{ki) dignitet – a da to nije i explicitetematizovano – dat fakticitetu „postojawa” nego onome postoje}em sa-mom (nego odnosu stvari), pa i ~iwenicu kao genuini konstituens sveta~ini ono tvr|eno tvrdwe o postojawu odnosa stvari a ne sam taj odnos,tako u wemu nije nedvosmisleno istaknuto da li se u kontekstu istog fe-nomena (up. „2 Ono {to je slu~aj, ~iwenica, jeste postojawe odnosa stva-ri.”) radi o „onome {to-je-slu~aj [was der Fall ist] (v. npr. No. 1; v. gorestr. 3) ili o onome biti-slu~aj [der-Fall-sein] (v. npr. „5.5542 /.../ Ima linekog smisla pitawe: [ta mora biti, da bi ne{to moglo biti-slu~aj?”).Premda se Vitgen{tajnova namera ~ini jasnom, iz samog teksta se ugla-vnom ne vidi ni wegovo jednozna~no razlikovawe ni konstatovawe iden-titeta izme|u pukog fakticiteta, moglo bi se re}i i: bitka (naime, bitislu~aj odnosno odnos stvari), i nosioca tog bitka, supstrata, bi}a kogaima na na~in takvog bitka. Verovatno bi se do posebno va`nih uvida do-{lo onda kada bi se, kao pripadnih istom fenomenu, zajedno s tim pro-mi{qali upotreba i uzajamni odnos Vitgen{tajnovih pojmova ‘Da-bitak’i ‘Tako-bitak’.)

Moè biti da za Vitgen{tajna etimolo{ko tuma~ewe i razumevawere~i nisu odlu~uju}i argument, ali sada je postalo jasno da uvodni deoanaliziranog stava nedvosmisleno pokazuje da se ceo taj – kao i pretho-dni – stav u potpunosti kre}u na tlu logike. Logi~ka je nu`nost, dakle,da ~iwenica – da bi bila to {to jeste: ~iwenica kao ono tvr|eno tvrdweo postojawu jednog odnosa stvari – stavom koji je izraàva prejudicirauslov svoje mogu}nosti u samoj su{tini stvari, i tako tek pret-postavqai samu stvar. Nu`nost logike je da ~iwenici pret-postavi uslov wenemogu}nosti, i tako uop{te tek stavi stvar kao nu`nu logi~ku pretpo-stavku postojawa odnosa stvari kao realne zbiqnosti.

Daqe, me|utim, stoji: „2.0121 /.../ (Ne{to logi~ko ne moè biti sa-momogu}no. Logika se bavi svakom mogu}no{}u, i sve mogu}nosti su wene~iwenice) /Kao {to prostorne predmete uop{te ne moèmo misliti iz-van prostora, a vremenske izvan vremena, tako ne moèmo misliti nika-kav predmet izvan mogu}nosti wegove veze sa ostalim./ Ako mogu da mi-slim predmet u sklopu odnosa stvari, onda ne mogu da ga mislim izvanmogu}nosti tog sklopa.” Logika se, dakle, bavi svakom mogu}no{}u. Ali

58

unutar we, u svemu onome {to nosi pe~at logike, te kao takvo i jeste onologi~ko, ni{ta ne ostaje samo na mogu}nosti, nego je ujedno i ono {toizrasta iz mogu}nosti – ujedno je i zbiqnost. I to je po Vitgen{tajnu de-lo logike, i to nu`no, to je nu`no logi~ko delo. Sve {to je zbiqsko, ta-ko, svako tvr|eno postojawe odnosa stvari, nosi u sebi svoju mogu}nost,nosi uslov svoje mogu}nosti: stvar samu. Logika, i to logika na{eg jezi-ka je, po Vitgen{tajnu, ono {to tek stavqa stvar kao takvu, a ona je pre-ma Traktatu primarno potencijalnost.

Pada u o~i. me|utim, da u posledwe navedenom stavu Vitgen{tajn vi-{e ne govori o „stvari” nego o „predmetu”. Do te promene je do{lo usledtoga {to je u wemu izrekom re~ o mi{qewu stvari odnosno o predmetu,a ne o stvari onako kakva bi ona bila kada bi postojala sama po sebi, ne-zavisno od mi{qewa, {to je po Vitgen{tajnu, zapravo, i neiskazivo i ne-mogu}no. Zato se u izvesnom smislu i moè re}i da je kod govora o stva-ri i o predmetu razlika gotovo samo u aspektu, u isticawu razli~itihmomenata na jednom i istom.

Uslov mogu}nosti postojawa odnosa stvari, ali i same stvari je, da-kle, da stvar jeste kao predmet9. A to zna~i da bude mi{qena u odnosu sadrugim stvarima, ili da bude mi{qena tako da je wena su{tinska odlikada moè biti mi{qena u takvom odnosu, {to za Vitgen{tajna zna~i: damoè uop{te biti. Jer mi{qewe – koje se izraàva stavom, a stav Vit-gen{tajn posmatra iskqu~ivo u wegovoj logi~ko-jezi~koj dimenziji – ijeste tvr|ewe postojawa odnosa stvari, postavqawe relacija. Ono tvr|enotih tvrdwi su ~iwenice, a u svakoj ~iwenici – kao zbiqnosti – logi~kinu`no je sa-mi{qena i stvar kao jedan uslov mogu}nosti odnosa stvari~ije se postojawe tvrdi.

Ispitivawe u Traktatu polazi od zbiqe, od odnosa stvari, odnosnood ~iwenice kao onoga tvr|enog tvrdwe o postojawu jednog odnosa stvari,pa se istraùju logi~ko-jezi~ki uslovi wene mogu}nosti, uslovi mogu-}nosti tvr|enog postojawa odnosa stvari, odnosno same tvrdwe. Taj putpromi{qawa od ~iweni~ke zbiqnosti ka uslovima wene mogu}nosti jetranscedentalno ispitivawe.10 Stvar je, stoga, kao predmet transcenden-

59

9 Na slede}i na~in J. [ulte prikazuje razlike u shvatawima onoga {to se u Tra-ktatu naziva „predmetima”: „...interpretatori su skroz naskroz nejedinstveni o wihovimodlikama i sa~iwenosti. Grubo govore}i, mogu se razlikovati tri shvatawa: (1) predmetetreba shvatiti realisti~ki kao da su to fizi~ki ili ve} u bilo kojem smislu ‘zbiqski’atomi koji su sa svoje strane nepromenqivi, dok se wihovi sklopovi povezanosti mogu me-wati; (2) predmeti su ~ulna data ili elementi u opaàjnom poqu onoga pojedina~nog; (3)Odlike i sa~iwenost predmeta treba pojmiti samo u zavisnosti od funkcije izraza koji ihozna~avaju, wima ne pripada samostalno bivstvo.” Joachim S c h u l t e: Wittgenstein. Eine

Einfuhrung, Stuttgart 1989, S. 73.10 To istraìvawe poseduje i jednu refleksivnu dimenziju, jer je istovremeno pra}eno

sve{}u o tome da pod udare transcendentalnih uvida do kojih ono dospeva nu`no dolaze ioni stavovi na{eg jezika, jedino kojima se ti uvidi (i u Traktatu) mogu saop{titi. Bli-sko tome je i slede}e tuma~ewe: „Vitgen{tajn opisuje jedno pojmovno kretawe koje se nasvom kraju refleksivno odnosi natrag prema samom sebi. Samo tako misli izbegavaju ‘per-formativno samoprotivre~je’, koje svojoj vlastitoj argumentaciji na kraju zabrawuje upravo

talni uslov mogu}nosti za ~iweni~ku zbiqnost. Polaze}i odavde dolazise do dvojakog uvida: a) posledwi elementi postoje}eg odnosno mi{qenogsu pluralni, to je uvek i nu`no mi{qena dispozicija (= poloàj stvari)za mno{tvo ne~ega koje stoji u uzajamnoj relaciji – jednostavnih osnovanema, b) posledwa forma novovekovno mi{qewe predmetnosti predmetaprepoznaje se jo{ u postupku u ~ijem rezultatu je wegova idealnost redu-kovana jo{ samo na logi~ko-jezi~ku ekspresivnost. Ali, na to }emo sevratiti kasnije, onda kada budemo konstatovali posledwe odjeke kartezi-janizma kod Vitgen{tajna i utvrdili ih kao jedan od zavr{nih likova no-vovekovnog subjektivizma.

Posledwim uvidima smo, tako, dovedeni do pojma do kojeg nam je za-pravo stalo: „2.0122 Stvar je samostalna utoliko {to moè da se javi usvim mogu}nim poloàjima stvari, ali ta forma samostalnosti je jednaforma povezanosti sa odnosom stvari, jedna forma nesamostalnosti. (...)”Ovo je mesto na kojem se prvi put javqa izraz „poloàj stvari”. Odsadapa nadaqe o wemu }e se naj~e{}e i izrekom govoriti kao o „mogu}nom”.On ozna~ava su{tinu stvari posmatranu kao predmet (taj izraz je, kona-~no, i uveden onda kada je analiza pre{la sa stvari na predmet). Pred-metnost ovde isti~e subjektivnost stvari, ~ije postojawe i jeste pretpo-stavqeno kao uslov mogu}nosti ~iweni~kog postojawa odnosa stvari kaozbiqe, dok „poloàj stvari” ozna~ava mi{qewem pretpostavqenu predi-spoziciju, u stvari ukoliko zahvaquju}i woj ono postoje}e treba da buderelacija, odnos stvari. Poloàj stvari je u stavu, tj. misaono, unapredstavqena „unutra{wa” mogu}nost za pluralnost pretpostavqenog „jedi-ni~nog ne{to” (= stvar) unutar celina („logi~kog prostora”) svega po-stoje}eg, koja celina i nije drugo do celina ~iweni~ki (po-)tvr|enihrelacija tih kao u mogu}nosti interno ka mno{tvu otvorenih pretposta-vqenih stvari. Na istom mestu ~itamo: „2.013 Svaka stvar je gotovo u jed-nom prostoru mogu}nih odnosa stvari. Taj prostor mogu da mislima pra-znim, ali ne mogu da mislim stvar bez prostora.” Posledwa re~enica ne-odoqivo podse}a na jednu re~enicu iz poglavqa: „§ 2 Metafizi~ko tuma-~ewe //pojma prostora//” u Kantovoj Kritici ~istog uma11, re~enicukoja se tu nalazi u kontekstu utvr|ivawa prostora kao jednog „uslova mo-gu}nosti” koji „leì u osnovi”. No, u Traktatu se ne zapaàju samoverbalne sli~nosti sa formulacijama Kantove transcendentalne filozo-fije. U wemu su isto tako o~igledni i tragovi nekih wenih osnovnih te-za, iako su transponovani na tle jedne sasvim druga~ije filozofije.

„Poloàj stvari” je, dakle, razvijena forma pojma o su{tini logi-~ki pretpostavqene stvari kao transcendentalnog uslova mogu}nosti za

60

ono na {ta je ona pre toga vatreno polagala pravo. Na taj na~in Tractatus je samorefleksi-vna kritika jezika, a ‘Sva filozofija je ‘kritika jezika’’ (4.0031)”, (Kai Buchheister/ Da-niel S t e u e r: Ludwig Wittgenstein, Stuttgart 1992, S. 27).

11 „Nikada se ne moè na~initi predstava o tome da nema nikakvog prostora, premdase sasvim moè misliti da se u wemu ne sre}u nikakvi predmeti” Imanuel K a n t, Kriti-ka ~istog uma, A 24, B 38-39.

zbiqski svet ~iweni~ki postoje}ih odnosa stvari. Zahvaquju}i wemustvar moè da stupi u odnos sa drugim i svim ostalim stvarima, ili, bo-qe, po wemu ona se uvek ve} i nalazi u tom odnosu. Zapravo, poloàjstvari je na zbiqnosti samog odnosa stvari pretpostavqeni uslov wegovemogu}nosti, koji je projektovan na upravo time i pretpostavqenu stvarsamu unutar zbiqske celine sveta.

Poznavawe predmeta zna~i poznavawe mogu}ih poloàja stvari, kojakao mi{qena jeste taj predmet – predmet misli, pa to istovremeno zna~ii poznavawe svih odnosa stvari u kojima taj predmet moè da se javi, od-nosno za koje je ta stvar uslov wihove mogu}nosti12: „2.0123 Ako pozna-jem predmet, onda poznajem i sve mogu}nosti wegovog javqawa u odnosimastvari. /.../”. I jo{: „2.0124 Ako su dati svi predmeti, onda su time datii svi mogu}ni odnosi stvari.” Jer: „2.014 Predmeti sadrè mogu}nostsvih poloàja stvari.” Regiji sveta, tako, u naj{irem smislu pripadaju:~iwenica (Tatsache), odnos stvari (Sachverhalt), poloàj stvari (Sachla-ge) i sama stvar (Sache) odnosno predmet. Dakako, realnost svakog od tih„elemenata sveta” razli~ita je i poseduje druga~iji smisao. Ali, rasve-tqavawe upravo te razlike objasnilo nam je o~igledan smisao Vitgen-{tajnove odluke da svi ovi izrazi za elemente sveta na neki na~in u se-bi sadrè re~ „Sache” (stvar), a da je pritom sama stvar samo logi~kapretpostavka, i da je kao takva transcendentalni uslov mogu}nosti svetai wegovih elemenata.

II

Svet je, dakle, neposredno sastavqen od ~iwenica a ne od stvari. To-me, dakako, ne protivre~i to {to su stvari transcendentalni uslov mo-gu}nosti konstitutivnih elemenata sveta. Po Vitgen{tajnu, me|utim, izsveta nisu iskqu~ene samo stvari; on je li{en i „nosioca” tog transcen-dentalnog uslova – svetu ne pripada ni Ja, subjekat, du{a: „5.631 Misle-}eg, predstavqaju}eg subjekta nema. /.../” Prvo obja{wewe te teze nalazise u nastavku tog istog stava. Tog subjekta „u jednom va`nom smislu ne-ma”, naime, „jedino” on ne spada u svet koji smo zatekli. Takav subjekat,kojeg nema i ne pripada svetu ~ovekovog ìvota, a uprkos tome nu`noostaje nosilac transcendentalnog uslova mogu}nosti elemenata koji sa~i-wavaju taj isti svet, Vitgen{tajn naziva „metafizi~ki subjekat”. O wemuon kaè: „5.641 /.../ Filozofsko Ja nije ~ovek, nije ~ovekovo telo, ili~ovekova du{a kojom se bavi psihologija, nego je metafizi~ki subjekat,granica – ne deo sveta.” Sli~no ~itamo i u stavu „5.632 Subjekat ne pri-

61

12 Up. to sa tuma~ewem koje „predmete razume kao zahtev transcendentalnog koordi-nirawa sveta i jezika” „kao imanentnog prostora-upu}ivawa jezika.” Sa tim u vezi, „mi-{qewe Tractatusa je jezi~ko-kriti~ka modifikacija Kantove transcendentalne filozofije”(Kai Buchheister/ Daniel S t e u e r: Ludwig Wittgenstein, Stuttgart 1992, S. 35, 41-2).

pada svetu, nego je on jedna granica sveta.”13 S pravom ga, dakle, Vitgen-{tajn naziva „metafizi~kim subjektom”, jer on – mi{qen sasvim u meta-fizi~kom duhu – transcendira, nadilazi svet, premda ne kao neka tran-scendentna nad-zbiqnost, nego kao granica zbiqskog sveta.

Neposredan put kojim Vitgen{tajn dolazi do tog stanovi{ta je kra-tak i vi{e ima formu obja{wewa nego dokazivawa. U tu svrhu on poseèza jednom analogijom: „5.633 Gde se u svetu moè zapaziti neki metafi-zi~ki subjekat? /Kaè{ da je (es verhâlt sich) ovde sasvim isto onako kao{to je i kod oka i vidnog poqa. A oko ti zbiqa ne vidi{./ I ni{ta navidnom poqu ne pu{ta da se zakqu~i na to da ono biva vi|eno od stranenekog oka.”

Analogija nudi dve teze – jedna se ti~e odnosa subjekta prema samomsebi, a druga svega ostalog unutarsvetski postoje}eg i wegovog odnosaprema subjektu. No, idimo redom.

I. Teza da oko sebe ne vidi, zapravo tvrdi da oko kao nosilac, pa utom smislu i kao subjekat vi|ewa, ne nalazi sebe u vlastitom vidnom po-qu, da mu kao takvo ne pripada. Ako tu tvrdwu prenesemo na „logi~ko-je-zi~ku” ravan Traktata, onda bi adekvatno i analogno toj tezi bilo dase pokaè da se subjekat na{eg (logi~kog) mi{qewa i (jezi~kog) iskazi-vawa nalazi izvan mogu}nosti izraàvawa logike na{eg jezika, da on nemoè ni da misli sebe ni da kaè, da tvrdi ne{to o sebi. Jer upravo tobi zna~ilo da se Ja, subjekat, ne nalazi u onakvom svetu kakvim ga shvataTraktat. To bi, drugim re~ima, zna~ilo da Ja, subjekat kao takav, ne bimogao biti mi{qen, pa stoga ni u stavu izre~en. Upravo time zakqu~ujejedna argumentacija, koja se u Traktatu nalazi ne{to pre navedene ana-logije: „5.5421 To pokazuje tako|e da je du{a – subjekat etc. – kako se onashvata u dana{woj povr{noj psihologiji, jedna nesuvislost, nestvar (Un-ding)./ Sloèna, sastavqena du{a, naime, vi{e ne bi bila du{a.” [ta seovim zapravo tvrdi i na kojim pretpostavkama i argumentima to po~iva?

Ta argumentacija zapo~iwe tezom za koju se ~ini da izri~ito posta-vqa ne{to drugo. To je u izvesnom smislu i ta~no. No, do wenog pravog,upravo izre~enog smisla dolazi se tek kada se ima u vidu da ona svojimkonkretnim i neposrednim oblikom sledi misaoni tok Traktata i pot-puno se nalazi u okvirima wegovih shvatawa i wegovog jezika. Stav kojiizri~e tu tezu glasi: „5.54 U op{toj stavnoj formi stav se javqa u stavusamo kao baza istinosne operacije.” Iz argumentacije za tu tezu, a u kon-tekstu dotada ste~enih uvida u Traktatu, Vitgen{tajnova namera jeo~igledna i nedvosmislena. Neki od tih uvida se, u najkra}em, mogu pri-kazati na slede}i na~in: „2.02 Predmet je jednostavan” i wemu u stavu

62

13 Tuma~e}i ovaj stav zajedno sa stavom: „5.62 Da je svet moj svet, to se pokazuje u to-me {to granice jezika ... nazna~uju granice mog sveta”, Karl-Oto Apel zakqu~uje: „Time, poWittgensteinu, transcendentalno jedinstvo samog Ja leì u transcendentalnom jedin-stvu jezika, koje je, sa svoje strane, uslov mogu}nosti i vaèwa (prirodne) nauke – kao uKanta „transcendentalno jedinstvo svesti predmeta”, Karl-Otto A p e l: Transformacijafilozofije, Sarajevo 1980, str. 427.

odgovara „jednostavan znak” koji Vitgen{tajn naziva „ime” (v. 3.2, 3.201,3.202): „3.203 Ime nazna~uje (bedeuten) predmet. Predmet je wegovo zna-~ewe. (...)”.14 Daqe: „4.23 Ime se javqa u stavu samo u sklopu elementar-nog stava” (up.: „3.3 Samo stav ima smisao; samo u sklopu stava ime imazna~ewe.”). Ime, dakle, moè da fungira u stavu samo kao elemenat i deoelementarnog stava, i samo u wegovom kontekstu ono ima zna~ewe. Stavo-vi (u pravom smislu), pak, sa~iweni su od elementarnih stavova, a budu}ida wihova istinosna vrednost zavisi od istinosne vrednosti elementar-nih stavova od kojih su sastavqeni, oni se nazivaju wihovim istinosnimfunkcijama. Istinosne operacije su, daqe, na~in na koji se oni izvode izelementarnih stavova, koji se u tom pogledu nazivaju wihovim bazama, od-nosno bazama tih istinosnih operacija. Teza, sada, tvrdi da (sloèni)stav moè da bude sastavqen jedino od svojih baza, tj. elementarnih sta-vova, i da se predmeti u wima mogu javqati samo preko sastavnih delovaelementarnih stavova od kojih je stav sastavqen, pa se kao takvi ne mogusmatrati i ne smatraju se elementima samog stava. Zbog toga se i stavoviza koje se „na prvi pogled ~ini” (v. 5.541) da se sastoje od odnosa jednogstava prema predmetu koji bi trebalo da bude subjekat, du{a ili Ja,uistinu sastoje od dva elementarna stava, a to zna~i da subjekat, du{a, ustavu nikada nije zastupqen imenom nego je nekako izraèn stavom, dakleda nikada nije predmet, stvar. A kako je du{a (subjekat, Ja) po definici-ji jednostavna, onda ono {to je izraèno (elementarnim) stavom zapravoi nije subjekat, du{a, jer ono {to izraàva stav nu`no je ne{to sloèno:„4.21 Najjednostavniji stav, elementaran stav, tvrdi postojawe jednog od-nosa stvari” – dakle, jedne relacije, ne~ega sloènog. Subjekat, du{a, ta-ko nikako ne moè biti predmet, ne moè biti ni mi{qen ni iskazan,on ne pripada svetu.

U tom smislu vaqa razumeti Vitgen{tajnovu tvrdwu koja sledi gor-wu postavku: „5.542 Ali, jasno je da ‘A veruje da p’, ‘A misli da p’, ‘Akaè da p’ poseduju formu ‘p’ kaè p’: I ovde se ne radi o jednom pri-re|ivawu, koordinirawu (Zuordnung) jedne ~iwenice i jednog predmeta,nego o prire|ivawu ~iwenica prire|ivawem wihovih predmeta.” Iz toguverewa Vitgen{tajn izvodi gorwi zakqu~ak (5.5421). [ta on tvrdi i{ta pokazuje navedeni argument?

63

14 Formalni karakter predmeta i imena A. Grejling obja{wava na slede}i na~in:„//Traktatovi// kqu~ni pojmovi (‘predmet’, ‘ime’ etc.) su formalna sredstva poput figu-ra {ahovske igre: ‘kraqica’ u {ahu, naravno, nije kraqica, ona nije kraqica ~ak ni kaoigra~ka, ona je samo jedna ~isto formalna veli~ina koja je definisana iskqu~ivo potezimakoji su joj dozvoqeni. Isto to su i ‘predmeti’ i ‘imena’ u Traktatu; oni su elementi ap-straktnih paralelnih struktura, i odre|eni su samo svojim ulogama i uzajamnim odno{ewi-ma. ‘Imena’ i ‘predmeti’ u Traktatu nemaju nikakve veze sa imenima (kao ‘Tom’) ili pre-dmetima (kao {oqe za ~aj), isto kao {to i kraqica u {ahu nije kraqica.” (A. C. G r a y -l i n g: Wittgenstein, Freiburg im Breisgau 1999, S. 68; prevod sa engleskog originala iz 1988g. na nema~ki Reiner Ansén). Ina~e, ovo shvatawe Traktata, prema kojem imena, re~i, za-stupaju predmete odnosno stvari, stoje za wih, i poseduju zna~ewe time {to ih denotirajutj. ozna~avaju, Vitgen{tajn u potpunosti napu{ta u svojoj II fazi tezom da je najva`niji deozna~ewa jedne re~i wena upotreba.

Du{a je po definicija jednostavna – taj tradicionalni pojam du{e,videli smo, Vitgen{tajn prihvata, pa utoliko i moè bez obrazloèwada tvrdi da „sloèna du{a vi{e nije du{a”. Ono jednostavno, me|utim,slede}i stavove Traktata, jeste predmet (v. gore 2.02). A du{a, subje-kat, u stavu ne moè da se pojavi kao to jednostavno, kao predmet (kojiVitgen{tajn ozna~ava velikim slovom – ovde: A), nego samo kao elemen-taran stav (koji Vitgen{tajn nazna~uje malim slovima: p, q, r (v. 4.24) ...–ovde: p). To je smisao argumenta prema kojem re}i: ‘A kaè jedan stav(p)’, ne sadrì odnos izme|u tog stava (p) i predmeta A, tj. ne sadràvaprire|ivawe tim stavom iskazane ~iwenice i subjekta (du{e) koji timstavom misli i izri~e ~iwenicu, subjekta koji bi u tom slu~aju bio mi-{qen kao predmet, pa bi nu`no bio jednostavan; nego sadrì predvi|awedve (dvama stavovima izraène) ~iwenice prire|ivawem wihovih predme-ta. To zna~i da bi se du{a mogla misliti i izre}i samo kao stav /p’/ ane kao predmet /A/, {to, sa svoje strane, nije mogu}no jer je du{a su-{tinski jednostavna, zbog ~ega ona moè biti izraèna jedino imenom,jednostavnom znakom, i moè biti jedino predmet, stvar. A to, kao {tosmo ve} videli, po u~ewu Traktata tako|e nije mogu}no.

Po{to se subjekat misli i izraàva jedino stavom, on se misli kaosloèna stvar, pa to tako mi{qeno i iskazano, zapravo, i nije stvar: du-{a nego pre jedna „nestvar”. Du{a, subjekat, „metafizi~ko Ja”, ne moèsebe ni da misli ni da iskaè i kao takva ne nalazi se u svetu. To nasdovodi do druge teze u Vitgen{tajnovoj analogiji.

II. Druga teza tvrdi da ni{ta na vidnom poqu ne pu{ta da se zakqu-~i da je samo to poqe, ili bilo {ta na wemu, vi|eno od strane nekog oka,dakle da je bilo {ta od toga objekat za neki subjekat, da je kao takvopripadno wegovoj delatnosti, pa da je i ono samo u tom smislu subjekti-vno. Smisao, domet, pa i granice vaèwa ove teze bi}e istovetni i zawen analogon u okviru u~ewa Traktata. Tu ona tvrdi da ni{ta od po-stoje}eg, isto kao i ni{ta od vi|enog, ne daje razloga da se zakqu~i daono nastaje kao objekat delatnosti jednog – opaàju}eg ili misle}eg (lo-gikom svog jezika sude}eg) – subjekta, da je na taj na~in subjektivne pri-rode i da utoliko nu`no podleè perspektivisti~kom ograni~ewu koje jedeterminisano prirodom subjekta i wegove mo}i opaàwa i mi{qewa,odnosno su|ewa. Pa i nemogu}nost takvog „zakqu~ivawa na subjektivnost”i uvi|awa tog nu`nog perspektivizma posledica je tog istog perspekti-visti~kog ograni~ewa! Drugim re~ima, ni{ta iz vidnog poqa ne otkrivada je vi|eno od strane jednog oka – ali upravo za to oko samo. Jedno dru-go stanovi{te, koje bi moglo da posmatra i u toj i u svojoj vlastitoj, odte razli~itoj perspektivi15, moralo bi mo}i da na svakom postoje}em za-

64

15 Protiv Vitgen{tajnove tvrdwe argument „ta~ke gledi{ta tre}eg lica” koristi iD. V. Hemlin (David. W H a m l y n, Metaphysics, Cambridge University Press 1984, Reprinted1989, pp. 216-8). Pritom Hemlin referira na jednu Vitgen{tajnovu argumentaciju iz wego-vih Dnevnika (1914-1916), koja se u su{tini ne razlikuje od ove iz Traktata, vezuje je zajednu [openhauerovu, a ovu svodi na Kantov transcendentalni idealizam.

kqu~i ne samo na wegovu perspektivisti~ku determinisanost pa utolikoi ograni~enost, nego i na wegovu subjektivnost, pa ~ak i da utvrdi poseb-nu prirodu subjektivnog ograni~ewa tog tako vi|enog.

Na osnovu unutarsvetski postoje}eg ne moè se, dakle, zakqu~iti nato da su oni ne{to subjektivno, pa odatle i na postojawe nekog subjekta.No, ne samo to. Na osnovu unutarsvetski postoje}eg ne moè se, slede}iargumentaciju Traktata, zakqu~iti na postojawe bilo kakvog subjekta magde – u svetu ili izvan sveta. [tavi{e, za onoga za koga je kriterij jedanposeban na~in ~ovekovog doku~ivawa, i ono {to postoji u na taj na~indoku~enom i razumqenom svetu, sve unutarsvetski postoje}e izgleda kaoda je „po sebi”. Time nas Vitgen{tajn najednom prebacuje na suprotan polod onoga sa kojeg je po{ao u ovom argumentacionom sklopu, od pola koji~ini stanovi{te solipsizma: „5.63 Ja sam moj svet. (Mikrokosmos).” We-mu suprotni i sada zaposednuti pol izraèn je stavom: „5.64 Ovde se vi-di da se solipsizam, strogo proveden, podudara sa ~istim realizmom. Jasolipsizma se smeùrava u nerasprostrtu ta~ku, pa ostaje wemu koordini-rana realnost.” Solipsizam je za Vitgen{tajna u ovom kontekstu zna~ajankao ekstremni subjektivizam, a on to jeste utoliko {to po wemu postojisamo Ja – bilo ono samo kao takvo, bilo kao osnov svega ostalog, od ta-kvog Ja-subjekta prividno nezavisno postoje}eg. „5.62 /.../ Ono {to solip-sizam mni, naime, sasvim je ispravno, to se samo ne moè kazati nego sepokazuje. /.../”16 Za autora Traktata to, dakako, zna~i da je ono {to pre-ma gledi{tu solipsizma postoji neiskazivo, za nas zapravo nemislivo, daono i ne postoji u svetu. Odatle direktno sledi da ono unutarsvetski po-stoje}e jest „kao po sebi”, dok sam Ja-subjekat bledi do nerasprostrteta~ke i kao takav biva potisnut iz tog sveta na wegovu granicu. Kaoiskazan, dakle, solipsizam „se podudara sa ~istim realizmom”, koji ozna-~ava da je preostao svet onoga iskazivog, tj. ~iweni~ke zbiqnosti – svetprirodne znanosti.

Jo{ jedamput: Svet je u svojoj osnovi logi~ko-jezi~ka (pret-)postavkajednog metafizi~kog subjekta, odnosno metafizi~kog Ja. To je stanovi{tesolipsizma i wega Vitgen{tajn drì posve istinitim. (Ovde je, naravno,nejasno kako, uprkos wegovoj neiskazivosti, nemislivosti i nesaznatqivo-sti, Vitgen{tajn ipak dolazi do tog uvida, kako moè drugima da ga sta-vom pokazuju}i ga saop{ti, i kako drugi, tj. mi, moèmo da ga razumemoi prihvatimo za istinitog – ~ak i ako odbacimo stav koji ga izri~e kaonesmisaon – v. 6.54, dole str. 19.) Naprotiv, za sam taj subjekat – a ~o-veku je dostupna jedino ta perspektiva, i wu on ima kao svoju vlastitu(analizu odnosa izme|u individualnog i metafizi~kog subjekta, na à-lost, ne nalazimo na stranicama Traktata) – sve unutarsvetski postoje-

65

16 To da je ono {to solipsizam mni ispravno, prema J. [ulteu, „pokazuje se granicamamog jezika. ... Granicu mog jezika ja povla~im upotrebom jezika, time {to ja jezik tako upo-trebqavam ja stavqam jeziku jednu granicu. I, premda ne mogu da opi{em tu granicu, ona sepokazuje u upotrebi.” Joachim S c h u l t e: Wittgensietn. Eine Einfuhrung, Stuttgart 1989, S. 89.

}e jeste kao da je po sebi, i to je ono iskazivo, ~ovekov realni svet –svet ~iwanica i prirodnih znanosti.

âk i ako se po|e od (ina~e ispravnog)17 solipsizma, dakle, Traktatdolazi do toga da Ja, subjekta, nema u svetu. Subjekat koji konstitui{esvet biva na kraju, pored stvari, ekskomuniciran iz tog sveta. Svet osta-je bez stvari i bez Ja. Ali, time se ne zavr{ava pro~i{}avawe i pra`we-we sveta. Ostaje jo{ jedan korak, koji }e ujedno potvrditi tezu o poloà-ju stvari iz I dela ove studije.

III

Stav koji to izri~e bi}e naveden in extenso, jer, tako posmatran, onostavqa otvorenom mogu}nost dvojakog18 tuma~ewa: „6.41 Smisao sveta mo-ra leàti izvan sveta. U svetu sve jest kako jest i sve se doga|a kako sedoga|a; u wemu nema nikakve vrednosti – i kada bi je bilo ona ne bi imalanikakvu vrednost./ Ako ima neke vrednosti koja ima vrednost, onda ona mo-ra leàti izvan svega doga|awa i Tako-bitka. Jer sve doga|awe i tako-bi-tak je slu~ajno./ Ono {to ga ~ini ne-slu~ajnim ne moè leàti u svetu, jerbi ina~e to opet bilo slu~ajno./ Ono mora leàti izvan sveta.”

Prvo tuma~ewe je ono koje se naj~e{}e susre}e i ono se oslawa naneposredno zna~ewe Vitgen{tajnovih re~i. Smisao je, po wemu, vrednost,i to pre svega eti~ka vrednost. Vrednosti, pak, ne pripadaju svetu, one sene mogu izraziti nikakvim stavom, radi ~ega onda ne postoji ni etika usmislu razvijenog i artikulisanog u~ewa („6.421 Jasno je da se etika neda izgovoriti. /.../” To isto, dakako, vaì i za estetske vrednosti i este-tiku. Analogno wima Vitgen{tajn, u krajwoj liniji, posmatra i religiju,filozofiju, pa i logiku19. Sve ono {to se stavom moè iskazati i {to

66

17 Vitgen{tajnovu tezu o istinitosti solipsizma X. Kleg tuma~i na slede}i na~in:„Argument za to verovatno je da samo solipsizam moè da objasni za{to je ‘logika sveta’ istakao logika jezika (6.22) i za{to logika odraàva svet (6.2). Kad ne bi postojao jedan jedi-ni metafizi~ki subjekat, granice misli i ~iwenice mogli bi se razlikovati; ne bi bilo jem-stva za paralelu izme|u psihe i sveta. ... Svet postoji u senzorijumu jednog jedinog subjekta.Xeri S. K l e g: Logi~ki misticizam i kulturno zale|e Vitgen{tajnovog Tractatusa, ([o-penhauer i savremena misao, priredio Maksim Santani, Novi Sad 1990, str. 120-142), str. 133.

18 Ono {to se ovde izlaè kao dva tuma~ewa moè da se posmatra kao dve strane u~e-wa Traktata koje nije uvek lako posmatrati kao neprotivre~na, a koji su izme|u ostalogi rezultat dve grupe veoma razli~itih uticaja na Vitgen{tajna. Dok je najve}i deo Tra-ktata ra|en u duhu tzv. logi~kog atomizma, i stoji poglavito pod uticajem Rasla i Fregea,wegove zavr{ne stranice otkrivaju snaàn uticaj [openhauera, V. Xejmsa, pa i Lava Tol-stoja.

19 A. Vajberg s pravom to generalizuje na celokupno Vitgen{tajnovo u~ewe: „Ne samoza religiju i etiku, nego isto tako i za filozofiju vaì da se one ne razumeju kao u~ewenego kao delatnost – iskaz koji zasigurno moè da se smatra za su{tinsko jezgro Vitgen-{tajnove filozofije i koji se provla~i kroz wegovo ~itavo delo” (Anja W e i b e r g: „Und

die Begrûndung hat eine Ende” – Die Bedeutung von Religion und Ethik fûr den Philosophen

Ludvig Wittgenstein und das Verstăndnis seinerv Werke, Wien 1998, S. 159.

postoji u svetu (doga|aji i tako-bitak – nasuprot Da-bitku) slu~ajno je,to je ono {to-je-slu~aj, a ono {to ga ~ini neslu~ajnim nije nu`nost, po-gotovu ne kauzalnog tipa, nego je vrednost – moralna, estetska, religio-zna. A videli smo da se ona, po Traktatu, u stavu ne moè iskazati, danije ~iwenica, ne pripada svetu, radi ~ega se onda u svetu ne moè nala-ziti ni wegov smisao.20

Ovo nas dovodi pred dugo tuma~ewe, koje je i znatno relevantnije zaovu studiju. Dok smo do prvog tuma~ewa do{li tako {to smo na osnovunavedenog stava kao wegovu samorazumqivu pretpostavku pojam „smisao”razumeli kao „vrednost”, do drugog tuma~ewa dolazimo polaze}i od toga{ta zna~i „smisao” prema ranijim stavovima u Traktatu, onima koji supostavqeni u druga~ijim kontekstima. U tu svrhu podse}amo najpre na je-dan ve} navedeni stav: „3.3 Samo stav ima smisao; samo u sklopu stava imeima zna~ewe.” Videli smo da se „smisao” sa zna~ewem vrednosti ne nala-zi ni u stavu ni u svetu; sada vidimo da u svom drugom zna~ewu „smisao”,dodu{e, pripada stavu – i to jedino stavu – ali ponovo ne i svetu. Kojeje to zna~ewe i {ta sa~iwava wegovu osobitost?

U nizu stavova u Traktatu, koji u tom pogledu kazuju isto, biramoslede}i: „4.031 U stavu se gotovo isprobavaju}i sastavqa jedan poloàjstvari./ Moè se direktno kazati: umesto, ovaj stav ima taj i taj smisao,ovaj stav prikazuje taj i taj poloàj stvari.” Vi{e stavova govore o po-loàju stvari kao smislu stava – u navedenom stavu je to stavqeno izvansvake sumwe: imati smisao = prikazati poloàj stvari, odnosno poloàjstvari je smisao stava kao ono stavom-prikazano. To da se poloàj stvaristavqa tako {to se „gotovo isprobavaju}i” sastavqa u stavu, potvr|ujeda je on jedna ~isto logi~ka pretpostavka.21

To isto nalazimo i u po~etnim pasaìma Traktata. Tako npr.: „2.221Ono {to slika prikazuje je wen smisao.” Ovde je ono {to je prikazanoslikom (ne stavom) smisao (ne stava nego) slike. No, ako imamo u vidu daje stav ono u ~emu se misao ~ulno-opa`qivo izraàva (v. 3.1), a: „3. Lo-gi~ka slika ~iwenice je misao”, onda je jasno da je i sada kao i gore re~o istom, samo {to se to sada posmatra u kontekstu Vitgen{tajnovog u~e-

67

20 A. Grejling to posmatra na slede}i na~in: „Jedno mogu}no obja{wewe Vitgen{taj-nove namere moglo bi da glasi da on pitawa vrednosti ho}e da za{titi od pretencioznostiznanosti koje skidaju svu za~aranost. Znanost se bavi svetom, podru~jem ~iwenica, a to kakose stvari nalaze u svetu je kontingentno, tj. slu~ajno. U svetu je upravo sve onako kakojeste, a moglo bi biti i druga~ije (T, 6.41). Ali, vrednosti ne mogu biti slu~ajne, kaèVitgen{tajn, zato {to su one suvi{e va`ne (na istom mestu). Po{to su podru~ja ~iwenicai vrednosti jedna od druge apsolutno razli~ita, to se ~iweni~kim stavovima pitawa vre-dnosti ne mogu ni opisati ni objasniti. Ove posledwe transcendiraju svet, tj. leè s onustranu wegovih granica.” (A. C. G r a y l i n g: Wittgenstein, Freiburg im Breisgau 1999, S. 65-6;prevod sa engleskog originala iz 1988. g. na nema~ki Reiner Ansén).

21 Ve}ina interpretacija, me|utim, ne posmatra stav kao sa-igru mogu}nosti (poloàjstvari) i zbiqnosti (odnos stvari); ilustrativan u tom smislu moè biti lapidaran zakqu-~ak tuma~ewa tog istog stava Traktata koje nudi A. C. Grejling: „Smisao jednog stava je,dakle, zbiqski poloàj stvari koji on odslikava” (A. C. G r a y l i n g: Wittgenstein, Freiburgim Breisgau 1999, S. 62; prevod sa engleskog originala iz 1988. na nema~ki Reiner Ansén).

wa o slici a ne o stavu. Ili, jedan jo{ uverqiviji primer: „2.202 Slikaprikazuje jedan mogu}ni poloàj stvari u logi~kom prostoru.”

Elementi slike, pak, – pa time i elementi misli i stava – zastupa-ju predmete, i u slici se jedan prema drugome odnose onako kako predmetijedan prema drugome stoje u odnosu stvari, pri ~emu je postojawe odnosastvari obuhva}eno ~iwenicom, a celokupnost ~iwenica obrazuje zbiqskisvet kao sveukupnost onoga {to-je-slu~aj.22 Ono {to omogu}ava to odgova-rawe slike, misli odnosno jezika sa jedne, i zbiqskog sveta sa druge stra-ne, jeste ono {to slika i zbiqnost imaju zajedni~ko, a to je wihova lo-gi~ka forma, koja je ujedno forma odslikavawa i forma zbiqnosti (v.2.17, 2.171, 2.18). No, ona se slikom ne moè odslikati, stavom se ne mo-è iskazati, nego wu stav sobom samo pokazuje, ona se ne moè ni misli-ti, u krajwoj liniji mi wu i ne znamo. To uzajamno odgovarawe sveta i je-zika, tj. misli, wihova paralelnost i usagla{enost, mogu}nosti istini-tosti i smisaonosti, stoga, kod Vitgen{tajna ne moè biti drugo do je-dna metafizi~ka pretpostavka – metafizi~ka pretpostavka o tome da iz-me|u wih postoji odnos odslikavawa koji je omogu}en jedinstvenom, wimazajedni~kom logi~nom formom jezika i sveta.23

Kao i ranije u slu~aju solipsizma i Ja-subjekta, tako se i ovde u ve-zi sa „logi~kom formom”, u Traktatu o{tro razlikuje ono {to se sta-vom moè „kazati” (sagen) od onoga {to stav „pokazuje” (zeigen).24 Koli-

68

22 Duhovito povezivawe pojma „slike” sa pojmom „slu~aj”, odnosno sa prvim stavomTraktata (v. gore str. 2) daje T. Maho, i u tom kontekstu navodi G. H. von W r i g h t-a:(Ludvig Wittgenstein: Eine biographische Skizze, S. 29-30): „Retko kada je izgovoren jedan ta-ko mnogozna~an stav: ‘slu~aj’ ‘pad’ (der Fall) je pravni slu~aj, gramati~ki slu~aj, raspad (Zer-fallen) jednog poretka i strukture, ali isto tako i otpad, nagao pad, ‘gre{ni pad’ nesre}anslu~aj (der Unfall). îwenica je da je osnovna Vitgen{tajnova ideja – da je jezik ‘odslika’zbiqnosti – inspirisana izve{tajem o jednom nesre}nom slu~aju. To se dogodilo u jesen1914. na isto~nom frontu. Vitgen{tajn je u jednom ~asopisu ne{to ~itao o jednom pariskomprocesu koji se ticao jednog automobilskog nesre}nog slu~aja. U toku rasprave je na sudupokazan minijaturni model nesre}nog slu~aja. Tu je modal posluìo kao stav tj. kao opis je-dnog mogu}nog odnosa stvari. Tu funkciju je on zahvaqivao odgovarawu izme|u delova mode-la (minijaturnih ku}a, automobila i qudi) i stvari u realnosti (ku}a, automobila i qudi).Tada je Vitgen{tajnu sinula ideja da taj odnos analogije moè da se okrene i da se kaè dastav – zahvaquju}i jednom sli~nom odgovarawu izme|u wegovih delova i sveta – sluì kaomodel ili slika. Na~in na koji su delovi stava me|usobno povezani – strauktura stava – je-ste slika jedne mogu}ne povezanosti elemenata zbiqnosti: jedan mogu}ni odnos stvari! („ÜberWittgenstein”, uvodna rasprava za: Witgenstein, Ausg. und vorg. von Thomas H. Macho Mün-chen 1996, S. 40). Tu epizodu je Vitgen{tajn zabeleìo i u svojim Dnevnicima 1914-1916.

23 „U Wittgensteinovom izlagawu „logi~kog atomizma” stvarno se opaà unutra{waprotivre~nost, koja izlazi na dijalekti~ki prelaz teze u antitezu: u Tractatusu se ne moèsti}i daleko bez pretpostavke gotovog metafizi~kog poretka sveta, koji dopu{ta uzajamno„prire|ivawe” nezavisno jednog od drugoga postoje}ih ~iweni~kih elemenata jezika i sve-ta.” Karl-Otto A p e l: Transformacija filozofije, Sarajevo 1980, str. 142.

24 Ovo je jedno od kqu~nih mesta koja prema Apelu omogu}avaju uvo|ewe dijaloga iz-me|u veoma razli~itih filozofskih koncepcija: „Ako smo, dakle, u prethodnom ve} Witt-gensteinovo razlikovawe izme|u onoga {to se moè re}i i onoga {to se pokazuje mogli in-terpretirati kao izraz Kantove ‘transcendentalne diferencije’, to se odsada ta razlikapokazuje kao izraz Heideggerove ‘onti~ko-ontolo{ke diferencije’” Karl-Otto A p e l: Tran-sformacija filozofije, Sarajevo 1980, str. 184.

ki zna~aj tom razlikovawu pridaje sam autor Traktata vidi se iz wego-vog pisma Raslu od 19. avgusta 1919: „Glavna stvar je teorija o onome {tostavovima tj. jezikom, moè da se kaè (i, {to izlazi na isto, misli), i{to stavovima ne moè da se izrazi nego moè samo da se pokaè. To je,verujem, glavni problem filozofije.”25 Vigen{tajn, dakle, razlikuje dvanavedena kao dva osnovna na~ina na koje stav uop{te saop{tava. Me|u-tim, samo jedan od wih on priznaje za legitiman. Pa i taj jedan, po we-mu, vaì samo za ograni~eno podru~je – za prirodu, svet, odnosno za unu-tarsvetske (odnose) stvari. Za vlastite stavove, pak, one koje sadrìTraktat, Vitgen{tajn na wegovom kraju zahteva da budu odba~eni: „6,54Moji stavovi tuma~e time {to ih onaj koji me razume na kraju saznaje kaonesmisaone, kada se wima – po wima – preko wih bude popeo napoqu. (Onmora takore}i da odbaci lestvice nakon {to se po wima popeo gore.)(On mora da prevlada te stavove, tada }e ispravno videti svet.” Ti sta-vovi, dakle, ipak nekako saop{tavaju, ne{to „zna~e” u smislu „pokazuju”,jer Vitgen{tajn o~ekuje da i oni – pored toga {to }e biti saznati kaonesmisaoni, ili upravo time nekako razumqeni, odnosno da }e preko wih„on” da biti razumqen 26. Pa ipak, ono {to oni saop{tavaju ne pripadaonome {to Traktat naziva svetom i priznaje za svet.

Slikovni karakter misli, pa utoliko i stava, potvr|uje subjekti-vnost unutarsvetskih stvari, ali i ovde zastupqenu tezu o prirodi eleme-nata sveta. To moè da se pokaè jednim stavom iz Traktata koji, ~inise, protivre~i stavovima koji ga okruùju, pa i op{toj tezi koju oni za-stupaju. On glasi: „2.151 Forma odslikavawa je mogu}nost da se stvari je-dna prema drugoj odnose onako kao i elementi slike”. Nasuprot o~ekiva-wu, stav ne tvrdi da odnos stvari omogu}ava wemu korespondiraju}i uzaja-mni odnos elemenata slike i odre|uje prirodu tog korespondirawa, negoobrnuto: logi~ka forma, a to je forma odslikavawa odnosno odnos eleme-nata slike, dakle struktura slike, samom sobom (pret-)postavqa stvari upoloàje koji omogu}avaju wihove uzajamne zbiqske odnose, ~ije postojawestav (kao ono u ~emu je misao ~ulno opa`qivo izraèna) tvrdi kao ~i-wenicu. Ta zbiqnost i jeste samo od nas mi{qena zbiqnost, i onakva jekakvu je mi mislimo – zajedno sa wenim pretpostavkama: „4.01 Stav je je-dna slika zbiqnosti. Stav je jedan model zbiqnosti, onako kako je mi se-bi mislimo.

Kako, sada, treba razumeti da se smisao sveta ne nalazi u svetu, akopod smislom Vitgen{tajn misli poloàj stvari kao ono {to je stavom(kao slikom) prikazano? Za obja{wewe toga pomo}i }e nam dva stava:

69

25 Navedeno prema Joachim S c h u l t e: Wittgenstein. Eine Einfûhrung, Stuttgart 1989, S. 81.26 U vreme rada na Traktatu Vitgen{tajn to isto izraàva i u jednom sasvim druga-

~ijem kontekstu u pismu svom prijatequ Paulu Engelmanu od 9. aprila 1917. g. „DragiGospodine Engelmann! Mnogo hvala za va{e qubazno pismo i kwige. Ulandova pesma delujeveli~anstvaeno. A tako i jeste: Ako se ne pomu~imo da izgovorimo ono neizgovorivo, ni-{ta se ne gubi. Nego to neizgovorivo je, neizgovorivo – sadràno u onome izgovorenom.”Navedeno po: Wittgensten, Ausg. und vorg. v. Thomas H. Macho, München 1996, S. 441.

„2.201 Slika odslikava zbiqnost time {to prikazuje jednu mogu}nost po-stojawa i nepostojawa odnosa stvari”, i: „2.203 Slika sadrì mogu}nost po-loàja stvari koji prikazuje.” Misao (kao logi~ka slika) i stav (kao U-~e-mu izraàvawa misli) kre}u se logi~kim prostorom u kojem se odigravasa-odno{ewe zbiqskog i mogu}nog, i to tako da se tek tim dinami~kimsa-odno{ewem sakonstitui{u to zbiqsko i to mogu}no kao takvi. Zbiq-nost onoga zbiqskog je postojawe i nepostojawe odnosa stvari koji u se-bi nosi i sobom donosi mogu}nost onoga mogu}nog (= poloàj stvari) kaouslov vlastite mogu}nosti. Ako je, sada, svet celokupna zbiqnost, ondawegov smisao – poloàj stvari kao ono stavom-prikazano – nije u takvomsvetu onoga zbiqskog. To {to je u zbiqnosti zbiqskog ono smisaonosadràno kao mogu}nost onoga mogu}nog, koje je uslov mogu}nosti togazbiqskog samog, ne zna~i da to smisaono kao takvo pripada i zbiqskomsvetu samom, jer ono upravo nije to zbiqsko kao takvo. A budu}i da je tajpoloàj stvari kao ono stavom-prikazano smisao stava, i da se nalazi ustavu ali ne i u svetu, to se ni smisao sveta ne nalazi u svetu.

* * *

Tractatus logico-philosophicus je delo ~iji je jedan rezultat, u to smose uverili, postavqawe jednog sveta bez stvari, bez Ja i bez smisla, sveta~ija zbiqnost temeqi na ~iwenicama kao onome {to se tvrdi u stavu, a ~i-ju su{tinu sa~iwavaju relacije ~iji korelati po~ivaju na ~isto logi~ko-je-zi~kim hipotezama. Uprkos velikoj razlici koju Vitgen{tajnovo u~eweima prema klasi~nim filozofskim u~ewima i metafizici uop{te, pa inegativnog stava koje ono zauzima prema wima, misli koje su sadràne uTraktatu ipak nisu sasvim oslobo|ene upliva filozofske tradicije isadrè u sebi metafizi~ki residium. Za Traktat karakteristi~na mi-saona perspektiva i sa wom povezan na~in mi{qewa, jednodimenzionalnoprakticirawe nekih metafizi~kih misaonih figura, kao i sve to nu`noprate}a simplifikacija i nivelacija onoga {to je bilo predmet spekula-tivnog razmatrawa tokom filozofske tradicije uop{te, zapravo pred-stavqaju samo-ukidawe novovekovnog, u biti uvek refleksivnog subjekti-vizma, kojem i sami pripadaju. U povesnom pogledu, wegova filozofijakao delatnost i analiza logike na{eg jezika je, u liku logi~ko-jezi~kogsubjektivizma, jedan od oblika u kojem novovekovni subjektivizam traje usvom povesnom kraju. To potvr|uje i wima inicirano pozitivisti~ki ori-jentisano mi{qewe koje, i po vlastitom sudu, iskora~uje izvan granicafilozofskog mi{qewa, {to ne zna~i da ono, {epure}i se neretko ne-dostatkom ozbiqnog razumevawa velikog dela onoga {to stoji u osnovamavode}ih filozofskih problema, nije (mo`da i krucijalan) simptom svogvremena – vi{e u obliku wegove dijagnoze nego wegovog duha. StavoviVitgen{tajnovog Traktata, pak, zasigurno ne idu tako daleko, i kao je-dan lik kraja novovekovnog subjektivizma oni nikako ne zna~e – a jo{

70

mawe nagove{tavaju – kraj filozofskog mi{qewa uop{te. Oni su „samo”jedan oblik potpunog preokretawa kartezijanske utemequju}e postavke.Tako se npr. obrat od Dekartovog (René Descartes) samopostavqawa Jakao apsolutno samoizvesnog fundamenta sveg znawa i bi}a pokazuje pot-punim i u samonegaciji Ja-a, koje kao metafizi~ki subjekat vlastitu so-lipsisti~ku poziciju preokre}e u „~isti realizam” jednog sveta bez smi-sla, Ja i predmeta, potvr|uju}i time da je delo istog onog vremena kojeje iznedrilo npr. i Maqevi~ev „bespredmetni svet” i obesvetovqena bes-pu}a lutawa Kafkinog Jozefa K-a.

DIE METAPHYSIK DES TRACTATUS’ WITTGENSTEINS

Dr Milo{ Todorovi}

(Zusammenfassung)

Diese Studie hat die grundliegenden Sâtzen in der frühen Schrift WittgensteinsTractatus logico-philospohicus zum Gegenstand. Sie hat sich ein dreifaches Ziel ge-setzt: a) diese Sâtze zu analysieren und zu erklâren; b) die metaphysischen Elementein ihnen zu enthüllen, welche sowohl mit diesen Gründen des Tractatus’ in innerenWiderspruch Probleme vorzudringen, welche durch seine Sâtzen mitgebracht werden,wie auch in die Tiefe ihrer Eingriffe hineinzuschauen; c) die Stellung des Tractatus’in der Geschichte der Philosophie als einer der Gestalten des Wâhrens des neuzeit-lichen Subjektivismus’ in seinem geschichtlichen Ende zu dechiffrieren.

71

UDK 111.1

1 Plato

D r ^ a s l a v D . K o p r i v i c a

ONTOLO[KO-GNOSEOLO[KI OBZIRIPLATONOVOG RAZUMIJEVAWA DOBRA*

SA@ETAK: Namjera ovog ~lanka je da poku{a da dâ jedno izvorno razu-mijevawe smisla Platonovog odre|ewa najvi{eg (ontolo{kog) na~ela stvarno-sti kao Dobra, {to uvijek nakon Novog vijeka i kona~nog odvajawa etike i on-tologije, odnosno bi}a i vaèwa, mora predstavqati nemali izazov za tuma~e.Pokazuje se da kod Platona Dobro nema eti~ki smisao – u smislu zna~ewasvojstvenog shvatawu filosofije kao izdijeqene na pojedina~ne, samostalnediscipline, nego da Dobro uop{te predstavqa transcendentalnu odredbu bi}a(zajedno sa jednim i istinitim). Kona~na podloga ovakvog tuma~ewa na~ela bi-}a i stvarnosti leì u filosofskoj teodikeji, po kojoj je svijet stvoren kaosmislen, ure|en i stoga dobar. Pretpostavka ovakve ure|enosti svijeta jesteinteligibilnost stvarnosti, iz ~ega proizlazi i da je bi}e, u su{tini, posto-jano i pravilno, kao i to da je spoznaja takvog bi}a mogu}a. To, posqedi~no,nalazi izraza u Platonovom postavu da Dobro odre|uje ideje i u wihovoj bi-}evnosti i u wihovoj spoznatqivosti.

KQU^NE REÎ: Platon, Dobro, ontologija, gnoseologija, teodikeja

Osnovni smisao Platonove ontologije ne moè biti shva}en ukolikose ne shvate zna~aj i uloga koju u woj zauzima na~elo dobra. Kaèmo „na-~elo dobra“ stoga {to kod ideje dobra treba razlikovati „materijalni“ i„formalni“ moment. Materijalni je onaj koji se ti~e wene posebne pri-rode da ure|uje i ontolo{ki uslovqava sve ono {to se u podru~ju „stvar-sko“-nepostojanoga imenuje rije~ju „dobar“. U ovom pogledu ideja dobraima svoje „podru~je“ u nièm stupwu stvarnosti, koje je jasno razgrani~e-no od djelokruga vaèwa ostalih ideja. Moglo bi se re}i da je ideja do-bra u ovom aspektu jedna ideja pored drugih – i ni{ta vi{e. Kada je, me-|utim, rije~ o formalnom momentu, ideja dobra predstavqa jedinstvenona~elo objediwavawa svih ideja u cjelinu, iz koje one jedino mogu „funk-cionisati“ i biti to {ta, kako i pomo}u ~ega jesu.1 Platonova ontologi-

73

* Ovaj ~lanak predstavqa prilago|eni tekst jednog poglavqa iz doktorskog rada On-tolo{ki smisao Platonove postavke ideje, odbrawenog na Filozofskom fakultetu u Be-ogradu marta 2003.

1 Dobro, u ovom smislu, jeste nepretpostavqeno na~elo svega (Dràva 511 b6–7).

ja, dakle, nije formalno prazna upravo iz razloga {to je u podru~juistinskog bi}a, dakle onoga {to se uslovqava najvi{im na~elom, zastu-pqeno najvi{e na~elo, koje je u svojoj kakvo}i odre|eno. Ipak, ta zastu-pqenost na~ela u podru~ju su{tastvenosti ne treba da bude shva}ena u ne-kom mehani~ko-tehni~kom smislu, jer izme|u Dobra kao su{tastvenoga iDobra kao na~ela (nadsu{tastvenoga) postoji odlu~uju}a razlika, koja jeuop{te i uslov na~elnosti Dobra kao na~ela.

Tu je potrebno razjasniti dva momenta koji se ti~u prirode samog„najvi{eg na~ela“, kao i prirode onoga kakvotno-posebnoga, {to je „iza-brano“ da igra tu ulogu. Prvo, ideja dobra, zajedno sa svim ostalim ideja-ma, spada u podru~je bi}a. Ako ne{to treba da igra ulogu na~ela bi}a,tada ono na neki na~in mora transcendovati sferu bi}a kao takvu. Toposebno mora biti slu~aj onda kada je sámo podru~je bi}a u sebi ra-{~laweno na mno{tvo (ideja). Problem se, me|utim, vi{estruko uve}avaukoliko se kao na~elo utemeqivawa bi}a uop{te, te objediwavawa wegoveunutra{we mno{tvenosti, odredi ne{to {to, u jednom smislu (tj. „mate-rijalnom“), ve} spada u podru~je (istinskog) bi}a, dakle kada se na~eloizabere, makar na prvi pogled, na tragu jedne od ideja. Sa jedne strane,na~elo bi}a mora transcendovati sámo bi}e, a sa druge strane mu morabiti imanentno. To ima za posqedicu da sama ta kakvotna odre|enost mo-ra pokazati dvostruku prirodu: kao ideja pored drugih („ideja dobra“), ikao na~elo koje nadma{uje sferu ideelnoga kao takvu (na~elo dobra, iliskra}eno: Dobro). Ovdje, me|utim, moè biti govora samo o dvama obziri-ma Dobra, a nikako o dvijema wegovim vrstama ili pak stupwevima. To }ere}i da upravo sadrìnska odre|enost ideje dobra, tj. to {to se ona gno-seolo{ki (tj. po redu na{e spoznaje, ali nipo{to i po redu stvarnih od-nosa) izvodi ba{ iz „dobroga“, a ne ne~ega drugog, predstavqa osnovnupretpostavku da Dobro uop{te moè biti smatrano na~elom.

Prilikom uspostavqawa odnosa izme|u ideja i na~ela ponavqa seista teorijska shema kao i kod odnosa izme|u neke ideje i woj odgovaraju-}e skupine stvari. Na prvom mjestu, ideja u odnosu na te stvari figuri{ekao normodavna instancija. Pored toga, ideja je prisutna kod svake odwih, ali u odlu~uju}em smislu nadma{uje svaku od wih – i po „sadrìni“i po su{tastvenosti; po su{tastvenosti utoliko {to ideja zaista, a stvartek uslovno i nesavr{eno, jeste, a po „sadrìni“ stoga {to jezgro idejesa~iwava uslov koji omogu}uje da uop{te moè biti „odredbe“/„svojstva“pomo}u kojeg se odre|uju potpadaju}e stvari, tako da ideja upravo ne sa-drì to svojstvo. Isto tako i na~elo mora biti prisutno i kod ideja iupu}ivati preko wih. Tako ideja dobra ne bi bila tek zastupnik Dobra usvijetu ideja, zahvaquju}i ~ijoj bi povezanosti sa inim idejama (bilo uonti~kom smislu, bilo u smislu u~ewa o rodovima – Sofist) na~elo Do-bra moglo biti unutarbi}evno dejstveno. Kada bi to bilo tako, tada bi na-~elo moglo biti na djelu samo kod nekih ideja, te ne bi moglo sluìti kaona~elna podloga svake ideje kao takve, odnosno kao na~elo istinskog, su-{tastvenog bi}a.

74

1.

U onome {to slijedi da}emo tuma~ewe „Pore|ewa sa suncem“ izPlatonove Dràve, ta~nije analogije koja se uspostavqa izme|u odgovara-ju}ih posredni~kih odnosa svjetlosti i Dobra. Prije po~etka samog tuma-~ewa potrebno je ne{to re}i o prirodi izlagawa. Najprije, Platonovaanalogija je izloèna u vrlo svedenom obliku, pri ~emu je wen smisao to-liko dubok i dalekoseàn da je, prije pristupawa wenom teorijskom vred-novawu, potrebno dati razvijenije, a strogo unutra{we, ~itawe po svimdoti~u}im obzirima, ~ime bismo mogli produbiti razumijevawe wenogsmisla, a time i same su{tine wegove ontologije. Drugo, sam analo{kigovor je po svojoj prirodi {krt u izrazu, tako da bilo kakav poku{aj we-govog „prevo|ewa“ na razloàn i jasan govor ne moè biti do kraja iz-vodqiv, jer se analogiji pribjegava ne radi nekakvog poigravawa, negoupravo zbog oskudice primjerenijih sredstava saop{tavawa.

Ono {to predstavqa sr` ovog pore|ewa (507d–509c) jesu dva momen-ta. Prvo, izme|u odnosa predmetnosti i mo}i gledawa u ~ulnom, odnosnomo}i zrewa u misaonom svijetu postoji stroga analogija. Drugo, i u jednomi u drugom slu~aju mogu}nost povezivawa odgovaraju}ih mo}i sagledavawasa pripadaju}om predmetno{}u zajam~ena je ne~im „tre}im“. (507d) Da-kle, mogu}nost vidqivosti tvarne stvarnosti, odnosno mislivosti ideal-noga, ne bi postojala kada bi sve zavisilo samo od sposobnosti samogqudskog gledawa, odnosno mi{qewa. Potrebno je da ve} unaprijed posto-ji ne{to {to }e na objema razinama zajam~iti povezanost bi}a i duha.2

ôvjek sam od sebe, bez pomo}i svjetlosti, ne moè obezbijediti ~ak nimogu}nost samog fizi~kog gledawa, a kamoli biti nekakav autoritativnizakonodavac istinitosti. Bez obzira na to {to su wegove o~i pode{eneka svijetlome, odnosno ka osvijetqenome, a misao ka istinitome, ni jednoni drugo nijesu pod wegovim nadzorom, nego wihova ostvarivost, tj. posta-we te pode{enosti, zavisi od ne~ega tre}eg, {to se nalazi van qudskihmo}i. Utoliko se, po Platonu, i gledawe i mi{qewe imaju shvatati nekao ~ovjekove aktivne, nego prije receptivne, pasivne mo}i.3

Da bi se razumjelo {ta su smisao i uloga na~ela dobra u Platonovojontologiji potrebno je najprije potanko ispitati prvi, na osnovu svako-dnevnog iskustva sa ~ulnom stvarno{}u, poznatiji dio analogije. Bez ob-zira na to {to pojam svjetlosti mora biti iskustveno neuporedivo bliìnego Dobro ili istina, nipo{to se ne bi smjelo o~ekivati da }emo seprilikom analize prvog ~lana analogije kretati u prostoru pukih samora-zumqivosti. Naprotiv, upravo iz spekulativnosti izlagawa o prirodi svje-

75

2 Za razliku od novovjekovne metafizike, koja polazi od podvojenosti bi}a i mi{qe-wa da bi u svom ispitivawu naknadno pretpostavqala neka su{tastva koja bi trebalo dajam~e mogu}nost wihovog me|usobnog odgovarawa (koja bi ina~e bez tog tre}eg ~lana visilau vazduhu), Platon unaprijed polazi od samorazumqivosti wihove povezanosti.

3 Istina, i kod tako predo~enog mi{qewa najva`nije i najteè je mo}i usmjeriti po-gled u pravom „smjeru", odnosno u~initi ga sposobnim za produbqeno sagledavawe stvari.

tlosti treba naslutiti i ono {to sa~iwava osobenost, svakako spekulati-vno shva}enog, Dobra. Prvo, svjetlost uop{te nije ne{to {to je vidqivo,nego su uvijek i najprije vidqive wene posqedice – osvijetqenost(stvari). Predoxba o „zraku svjetlosti“4 predstavqa svojevrsno dotuma~e-we onoga kako se sama svjetlost pokazuje u stvarnosti, i to shodno, za samfenomen svjetlosti, kontingentnoj okolnosti da ona, suo~ena sa prepre-kama odre|enih dimenzija, odnosno sa nemonolitnim preprekama koje pro-pu{taju svjetlost, djeluje kao da se sastoji od zrâka. Osim toga, put kre-tawa pogleda qudskog oka se obi~no, u upro{}avaju}e-geometrizovanompredo~avawu, predstavqa kao prava crta. Po{to je za mogu}nost gledawapotrebna svjetlost, to se, po inerciji, pretpostavqa da i sama svjetlost„putuje“ onim putem kojim, navodno, ide i qudski pogled.

Tako|e, sama ~iwenica postojawa rije~i „svjetlost“ mogla bi seshvatiti kao u~inak postvaruju}e, istina slu~ajno i ta~ne, predstave, pokojoj se vjeruje da pored samih vidqivih stvari postoji jo{ ne{to bez~ega gledawe ne bi bilo mogu}e. Iako je u fizi~koj nauci odavno doka-zano da ono {to se naziva „svjetlo{}u“ zaista jeste „ne{to“ (usmjerenokretawe izvjesnih „~estica“, odnosno koli~ina „energija“, {to se, daqe,razumijeva kao posebno podru~je tvarne stvarnosti), a ne tek nekakavprivid, taj uvid se na razini svakodnevnog, nenau~nog predo~avawa, a po-sebno u anti~ko doba, svakako nije mogao zasigurno potvrditi. Naime,svakodnevni „zdrav razum“ u podru~ju fizi~ke stvarnosti priznaje prijesvega ono {to se sastoji od „opipqive“ tvari, ~ije se prisustvo nesumwi-vo moè provjeriti. Tako bi moglo izgledati da svjetlost, iako se kre}eu sferi tvarnoga, predstavqa ne{to {to se zna~ajno razlikuje od ostalih„stvari“. Sa jedne strane, ukoliko je svjetlost uslov mogu}nosti gledawafizi~kih objekata, ona ne bi trebalo da bude „ni{ta“ (tj. ni{ta {to je~esti~no-tvarno), jer bi tada osvjetqavawe predmeta poprimilo oblikwihovog sudarawa i odbijawa sa nekim drugim fizi~ki jestaju}im, ~imebi wihovo prethodno stawe bilo promijeweno.5 Po zdravorazumskom uvje-rewu svjetlost ni{ta ne mijewa na osvijetqenome, nego predstavqa jedan,takore}i beskrajno lak „pokrov“, koji pada na stvari i otkriva ih, poti-skiju}i, ali ne i kona~no ukinuv{i, moment wihove „skrivenosti“.

Svjetlost, dakle, djeluje u tvarnom svijetu, ali ne kao jedna stvar po-red ostalih, nego kao ono {to predstavqa uslov da se stvari kao takve uop-{te mogu pojaviti. Svjetlost opstoji u tvarnom svijetu, ali tako da pridodirivawu sa stvarima ne proizvodi nikakvu ~ulno uo~qivu fizi~ku

76

4 Platonova analogija nalazi posrednu potvrdu i u nekim indoevropskim jezicima(pored slovenskih i u litvanskom), gdje prvobitni korijen rije~i ozna~ava „sijati", „svije-tliti" (praslovensko zьr), dok u daqem razvoju iz istog korijena nastaju oblici sa zna~e-wem „gledati" (npr. zreti, `raknuti, a odatle nazor, uzor, prezir…). Vidjeti u: PetarS k o k (prir. Mirko Deanovi} i Qudevit Jonke), Etimologijski rje~nih hrvatskog ilisrpskog kwièvnog jezika, JAZU Zagreb 1971, tom III, str. 662.

5 Danas je, naravno, poznato da se to u stvarnosti zaista i de{ava, ali se to golimokom ne moè sagledati, odnosno ono podru~je fizi~ke stvarnosti gdje „svjetlost" znatnijeuti~e na osvijetqeno, nije dostupna gledawu.

promjenu.6 Kao takva, bitno razli~ita od svega drugoga tvarnog, svjetlostse u izvjesnom smislu moè smatrati netvarnom. Sa druge strane, kada bibila posve netvarna, ona ne bi mogla imati nikakvog u~inka u svijetutvarnoga. (Na sli~an na~in je dobro i jedna od ideja i ono {to se nalazisa one strane su{tastvenosti.)7

Dakle, rije~ju „svjetlost“ se èli imenovati jedan sasvim poseban i,u izvjesnom smislu, ~ak posmatrano i iz ugla pojavnoga, „paradoksalno“ili u najmawu ruku ambivalentno, jestaju}e. Ve} na prvom koraku, ukoli-ko bi se, iz nepristrasno-nau~nog (fizi~arskog) ugla, posmatrala svje-tlost kao takva, nezavisno od mogu}eg daqeg teoretskog kontekstualizo-vawa (tj. od „Pore|ewa sa pe}inom“), dolazi do izraàja dvostranostsvjetlosti. Od dvadesetih godina dvadesetog stoqe}a postao je uobi~ajengovor o „talasno-~esti~noj“, dakle dvostrukoj, prirodi svjetlosti. Tu sene radi o tome da je svjetlost dijelom (pokretni) talas, dijelom (pro-storno-vremenski lokalizovana) ~estica, nego se ona istovremeno, u za-visnosti od prire|enih uslova opitnog posmatrawa, odnosno od ugla gle-dawa koji iz toga proisti~u, moè posmatrati i kao ~estica i kao ta-las. Ovo iskustvo uskoro nalazi dubqe utemeqewe u Hajzenbergovoj rela-ciji neodre|enosti (Unschärfe Relation), po kojoj se poloàj (∆χ) i br-zina, odnosno koli~ina kretawa (∆ρ) ~estice u podatomskom svijetu mo-è ustanoviti samo sa ograni~enom ta~no{}u – ∆ρ · ∆χ > h, gdje je h po-znata postojana („konstanta“). Kona~no, ono {to je dvadesetih godina bi-lo samo dobra intuicija u kvantnoj mehanici se moè rekonstruisati po-sredstvom odlu~uju}eg misaonog ogleda (fon Nojmanov ogled).

Ono {to je u svemu ovome najzna~ajnije za na{e razumijevawe svje-tlosti jeste iskustvo unutra{we razlike u prirodi svjetlosti, odnosnospoznaja nemogu}nosti wenog jednozna~noga, od perspektive nezavisnoga,identifikovawa, kao {to izgleda da je slu~aj sa drugim objektima fizi-~kog (makro)svijeta. Ovdje bi se mogla uo~iti analogija izme|u razli~i-tih aspekata shvatawa „prirode“ svjetlosti u okviru fizike, i razli~i-tih momenata funckionisawa rije~i u svakodnevnoj, mahom zdravorazum-skoj, upotrebi. Ukoliko se svjetlost posmatra kao ne{to ~esti~no, tadase, makar i nehotice, dolazi na stanovi{te, koje je sadràno i u nesvje-snoj jezi~koj intuiciji, da svjetlost, kao ona koja opstoji i djeluje unutartvarno-~ulne stvarnosti, predstavqa jedno od unutarsvjetskih bivstvuju-}ih. Ipak, svoj puni smisao ona ispuwava upravo kada se uzme u obzirovaj drugi obzir. Svjetlost, naime, predstavqa takav oblik kretawa tvari

77

6 Ovdje se mora razlikovati nekoliko momenata. Na razini subatomske fizike ovajiskaz je jednostavno neta~an, dok je na stupwu makrofizi~ke realnosti on skoro posve ta-~an, odnosno vjerovatno}a da se odgovaraju}i objekti dodirom sa svjetlo{}u promijene usvojoj fizi~koj strukturi „teì nuli". Kada je filosofija u pitawu, upravo ovaj drugi stu-paw, razmatrawa u fizici odgovaraju ravni svakodnevnog pojavqivawa stvari, {to je, po na-{em tuma~ewu, Platon u svojim teorijskim konstrukcijama stalno imao u vidu.

7 Mora se naglasiti da ovo prethodno ~itawe, koje vi{e spada u oblast fizi~ke nau-ke, nije moglo biti intendirano u Platonovom Pore|ewu, ali se na ovaj na~in pokazuje we-gov jo{ dubqi smisao i dubqe utemeqewe.

kroz prostor prilikom kojeg sve ono {to biva wome „pogo|eno“, makarsamo naizgled, ne trpi nikakvu drugu promjenu, osim {to je od sebe „od-bija“ i time postaje „vidqivo“. Za razliku od svega drugoga tvarnog, ko-je, kada prekrije drugi predmet, stvar ~ini nevidqivom, ili makar nepro-zirnom, „pokrivawe“ stvari svjetlo{}u zapravo ih tek razotkriva.

Ovim bi trebalo da su stvorene pretpostavke da se razumije drugi,va`niji i sloèniji, dio Platonove analogije. Dobro, isto kao i svje-tlost, ima dvojaku prirodu. Ono mora imati odlu~uju}i uticaj na misli-vo bi}e, isto kao i svjetlost na vidqivo. Da bi to bilo mogu}e, potre-bno je pretpostaviti da, makar u nekom smislu, Dobro moè biti i ideja– jednako kao i {to je za svjetlost pretpostavqeno da je tvar.8 Daqe: kao{to sve ~ulno opa`qive stvari kao takve stoje u poqu djelovawa svjetlo-sti, tako se i sve mislivo bi}e (ideelno) mora nalaziti u poqu dejstvaDobra. Dobro, tako, mora biti prisutno kod svih ideja omogu}uju}i im dabudu mislive, spoznatqive i istinite, pri tome ih, makar na prvi po-gled,9 ne mijewaju}i u tome {ta one ina~e (tj. „po sebi“) jesu. Dobro uovom smislu mora biti neideelno,10 jer bi, ina~e, do{av{i u „dodir“ sadrugim idejama, moralo imati „uticaja“ na wih („promijeniti“ ih u ono-me {to one najprije jesu), kao {to bi to moralo biti slu~aj pri dodirudveju me|usobno relevantnih ideja.11

Potrebno je razjasniti {ta zna~i da jedna ideja dejstvuje na drugu.Dejstvo bi se moglo shvatiti kao mi{qewem izvodqiva aktiviraju}a re-konstrukcija po sebi postoje}e povezanosti izme|u dveju ideja. To zna~ida bi se tamo gdje god ima dejstva izme|u razli~itih ideja, to me|udej-stvo, u na~elu, trebalo mo}i diskurzivno izloìti. U takvom slu~aju semogu postaviti stavovi koji izlaù mogu}nost, na~in i prirodu povezano-sti dveju ideja, odnosno dejstvo jedne na drugu. Slijede}i analogiju sasvjetlo{}u, ta~nije pretpostavku o svojevrsnosti wenog na~ina dejstva natvarne predmete, trebalo bi da vaì i da Dobro ne djeluje na ostale ide-je kao da je jedna od wih. Po{to se, po malopre|a{wem, me|usobno dej-stvo ideja ispoqava mogu}no{}u wegove diskurzivne rekonstrukcije u vi-du niza sudova, wena posebnost u ovom drugom smislu }e se o~itovatiupravo krajwom ograni~eno{}u mogu}nosti jednozna~noga i prozirnogaizlagawa wene su{tine, kao i prirode wenog uticaja na ideje.12

78

8 Ovaj „uslov" se, naravno, neposredno ispuwava, jer zaista postoji ideja dobra.9 Ovo ogra|ivawe je neophodno stoga {to Dobro upravo omogu}uje svim idejama da bu-

du to {to jesu.10 Po{to je Dobro neideelno, a nije ni{ta uop{te, niti, opet, ne{to iz ~ulnog svije-

ta, ono u ovom obziru, zapravo, mora biti „nadideelno".11 O ovome vi{e vidjeti u: âslav D. K o p r i v i c a , Platonova dijalektika bi}a,

Filozofski godi{wak 14, Beograd 2002, str. 5-22.12 Ta paradoksalnost, koja podrazumijeva ne samo djelimi~nu obja{wivost uloge Dobra

kao najvi{eg na~ela, nego i unutra{wu napetost izme|u ideje dobra kao pojedina~ne ideje iDobra kao ontolo{kog na~ela, Platona je vjerovatno nagnala da u izlagawu tog vrhunca svo-je misli pribjegne svedenom, analo{ko-figurativnom izlagawu. Postoje, me|utim, i druga-~ija, veoma uticajna tuma~ewa Platonovog odnosa prema pitawu odredivosti Dobra. Tako

[ta to zna~i moè se vidjeti iz sqede}e, dodatne, analogije sa svje-tlo{}u. Naime, svjetlost, osvjetqavaju}i ono {to je tvarno, uvijek ima je-dnak u~inak na sve stvari (~ini ih vidqivima) – i to bez obzira na wi-hove me|usobne razlike. Zahvaquju}i svojoj osvijetqenosti, odnosno osvje-tqivosti, stvari uop{te mogu biti vidqive. Isto tako i Dobro, zra~e}ina sve mislivo, ~ini ga spoznatqivim (za um), odnosno omogu}uje da se usvojoj istinitosti moè zahvatiti. To }e re}i da Dobro predstavqa onumo} koja povezuje bi}e i istinu jednom, kako Platon veli, „dragocjenomvezom“. Dakle, istinska stvarnost, koja predstavqa ontolo{ki analogon~ovjekovoj mo}i mi{qewa (a ne gledawa), moè biti spoznatqiva samozato {to je kao takva unaprijed ve} „istinita“. Drugim rije~ima, istinaje ontolo{ki utemeqena kao svojstvo (istinske) stvarnosti, a ne ne{to{to se ima konstituisati samim procesom spoznaje. Spoznavawe, tako, ni-je proces zasnivawa istine, nego proces otkrivawa posebi~ne istini-tosti su{tastvenoga. Istina, dakle, „postoji po sebi“ zahvaquju}i svojojproètosti Dobrom, {to posqedi~no zna~i i da su ideje od kojih se gra-di spoznaja morale biti obiqeène na isti na~in.13 Samo zahvaquju}i to-me u procesu spoznaje moè se do}i do istinitosti, tako da {to se nazi-va „istinom“, u na~elu, ne bi smjelo biti nekakva proizvoqna, ili, teksamo privremena, interpretativna konstrukcija.

Na koji na~in se moè razumjeti postavka da je Dobro uslov opstoj-nosti i saznatqivosti ideja? Prije svega, pitawe je da li su, i eventual-

79

Kremer (Hans Joachim Krämer, „Platons Ungeschriebene Lehre“, u: Theo Kobusch/BurkhardMojsisch (prir.), Platon. Seine Dialoge in der Sicht neuer Forschungen, Darmstadt 1996, str.249–276) nastoji (str. 266) na tome da Platon u Dràvi zahtjeva davawe definicije Dobrai da se izri~ito ogra|uje od sokratovskog shvatawa (505b i daqe, 509a6 i daqe). Ova Kre-merova diskusija stoji u sklopu pobijawa {legelovsko-{lajermaherovskog infinitizma u tu-ma~ewu Platona, {to Kremer, sasvim ispravno, dijagnostikuje kao posqedicu pada stare on-tologije i teleologije u nominalizam. On, me|utim, ne èli da vidi da kod Platona ipakizostaje ne{to {to bi se moglo smatrati definicijom Dobra, mada zasigurno daje ~itav nizupu}ivawa i odre|ewa iz kojih se dâ razumjeti o ~emu je rije~. Ta upu}ivawa se mogu shva-titi kao pribliàvawa sredi{tu iz razli~itih pravaca, pri ~emu ni jedno pribliàvawene moè pruìti potpuni zahvat traène stvari – kao {to bi se to èqelo u predstavi onu`nosti razumijevawa stvari preko wene definicije. Dakle, iskazna logika nudi preuskegranice za postizawe kona~nog odre|ewa Dobra, ali je van svake sumwe ta~no da je tuma~eweDobra kao ne~ega {to u Platonovoj filosofiji lebdi u neodre|enosti li{eno svakog osnova.U tom smislu Kremerovo pozivawe na Mondolfovo (R. Mond o l f o , L’infinito nel pensierodell’antichitа classica, Firenza 1956, str. 101-117) razlikovawe kru`ne i linijske beskona-~nosti (pri ~emu je prva primjerena anti~kom shvatawu) moè biti sasvim uputno. Kona~no,~ini se da je Kremerovo postavqawe alternative ili silogisti~ka logika ili slobodnole-bde}i infinitizam – preusko, i da se time ne moè primjereno opisati Platonova te{ko}ada kona~no odredi najvi{e na~elo.

13 Istina i saznawe su αγαθοειδηζ, odnosno „dobrovrsni" (509a3).Angern dobrost ideja poku{ava da tuma~i na druga~iji na~in: „Ideja, ne kao puki op-

{ti pojam, nego kao ciq te`we i norma savr{enosti svakog bivstvuju}eg – ~ini se da je ovopravi smisao toga da ideja jeste dobra. Ukoliko ideja dobra leì u osnovi obja{wewa svakeusije, to onda zna~i da ona uobli~ava op{tu dubinsku strukturu bi}a uop{te." (Emil A n -g e h r n , Der Weg zur Metaphysik. Vorsokratik – Platon – Aristoteles, Weilerswist 2000, str.292).

no na koji na~in, povezana ova dva momenta. Drugim rije~ima, da li jemogu}e da Dobro bude, recimo, jemac bi}evnosti, ali ne i spoznatqivostiideja? Da bi se dao odgovor na ovo pitawe treba poku{ati zadobiti uvidu to {ta je smisao, a to u ovom slu~aju zna~i zadobiti uvid u ono {to jeizvor postavke o ontolo{ko-gnoseolo{koj uzro~noj antecendentnostiDobra. Platon ne povezuje slu~ajno spoznatqivost i bi}evnost (ta~nijesu{tastvenost) ideja, nego one imaju zajedni~ki korijen – koji se nastru~no-filosofskom jeziku ~esto naziva momentom inteligibilnosti.Drugim rije~ima, stvarnost je sastavqena po umnom planu (kosmologija),krajwa podloga svega {to jeste je umna (ontologija), {to se, daqe, u odgo-varaju}em me|udejstvu stvarnosti sa onim jedinim bivstvuju}im koje sespram we moè misaono odnositi iskazuje kao razumqivost, odnosno smi-slenost (gnoseologija). Ta jednoizvornost i neraskidiva sraslost smi-slenosti plana tvorbe svijeta, ure|enosti i postojanosti (poretka)bi}a, te, kona~no, razumqivost i neskrivenost tog bi}a u istini,dolazi do rije~i u postavci o Dobru kao izvoru bi}evnosti i spozna-tqivosti ideja. Tako ispada da smislenost i inteligibilnost planaure|ewa svijeta zauzimaju analogno mjesto kao i Dobro. Dakle, to {to jesvijet umno i smisleno ure|en, to da uop{te ima bi}a kao osmi{qenogporetka, predstavqa najvi{i izraz i „dokaz“ stvarnosti i djelotvornostiDobra koje to omogu}uje. I, kona~no, to {to se Dobro pojavquje kao isti-nsko na~elo bi}a, {to ga ono ~ini neodvojivim od spoznatqivosti i smi-sla, predstavqa izraz Platonove filosofske teodikeje (v. mit iz Dr-àvnika 269c–274e).

Nakon ovog razja{wewa mogu}e je boqe razumjeti jo{ neke dodatnemomente Pore|ewa sa suncem. Po|imo redom. Iz analogije, posredno,proisti~e da je zahvaquju}i svjetlosti svaka tvarna stvar osjetqiva (iliprijem~iva) na svjetlost. Ako je svaka ideja, blagodare}i jemcu svoje po-vezanosti sa mo}ju mi{qewa, „dobra“, tada se analogno moè zakqu~itii da je svaka stvar „svjetlosna“. Dakle, ne samo mo} vida, {to je posverazumqivo, nego i stvarsko, koje je sastavqeno iz „mra~ne“ tvari, upu}ujuna svjetlost. Mo} gledawa i biti-prisutan-kao-stvar jesu dvije strane„dragocjene“ veze koju omogu}uje svjetlost. Izvorno odre|ewe ideje kaoistinski bivstvuju}e jeste su{tina (usija), zbog ~ega se moè smatrati daje ona, kao „predmet“ jedne mo}i duha, analogna stvari u wenom odnosuspram gledawa. Po{to je vid, ve} sam od sebe, srodan svjetlosti, mora naisti na~in, {to je, me|utim, jedva samorazumqivo, i mo} mi{qewa bitisrodna Dobru. Otvorenost ne~ega za mo} mi{qewa (ali i gledawa) poPlatonu, o~igledno, predstavqa ne{to {to je samo po sebi poèqno,odnosno dobro, a time ukazuje i na djelotvornost Dobra kao na~ela. Izsrodnosti vida i svjetlosti, na jednoj strani, te iz jasne upu}enosti vidana tvarno, ali i iz wegove zavisnosti od svjetlosti, na drugoj strani,proisti~e da nije samo vid, nego i sama tvar, odnosno stvari, zavisna odsvjetlosti. Isto tako je i, kada je rije~ o drugoj strani analogije, Dobruu prvom redu srodna mo} mi{qewa, a tek izvedeno istinsko bi}e usije.

80

To nas dovodi jo{ va`nijem zakqu~ku: usija je kao tavka podlo`na mi-{qewu, {to zna~i da je ona tako oblikovana da bude pogodna za mi-{qewe, odnosno prozirna. Kona~ni izraz „dobrovrsnosti“ usije jeste we-na uobli~enost, tj. wena obraznost.

Istini bi}a i spoznaji misle}ega Dobro je transcendentno utoliko{to se ni jedno od wih ne moè izjedna~iti sa wim ili svesti na wega.Dobro, utoliko, predstavqa neizostavnu i nesvodivu tre}u „veli~inu“,koja ih kao takve ~ini mogu}ima. Ukoliko su, me|utim, oni proèti wi-me, ono im je istovremeno i imanentno. Tako|e, ukoliko se spoznajni uvidsastoji u sagledavawu istinitosti ideja, tada i sve ideje kao takve mora-ju biti proète Dobrom, koje se istovremeno nalazi sa one strane su{ta-stvenosti, odnosno podru~ja samih ideja. Ovdje je na djelu ista figura kaoi kod odnosa ideja i stvari: ono {to je na~elo ne~ega wemu istovremenomora biti i imanentno i transcendentno. Imanentno je stoga da bi ima-lo bilo kakav su{tinski dodir sa wim, da bi ga uop{te moglo na~elnoutemeqiti, a transcendentno {to ukoliko bi se po rangu, dostojanstvu,smislu i mo}i izjedna~ilo sa principovanim, ono na~elno ne bi moglobiti ne{to bitno druga~ije od wega, pa ne bi ni moglo preuzeti uloguwegovog na~ela.

Kao {to sve tvarno kao takvo moè postati predmetom osvjetqava-wa, tako se i sve ideelno moè ozra~iti Dobrom, odnosno moè se posma-trati unutra{wim, „duhovnim“ okom u „ozra~ju“ Dobra. Posmatraju}istawe stvari prije izri~itog poku{aja spoznavawa (dakle „po sebi“), svetvarno je „pro-svijetqeno“, kao {to je i sve ideelno proèto Dobrom. Uprocesu spoznaje nekog problemskog sklopa radi se o tome da se to iizri~ito shvati. Tek tada moè biti pojmqena su{tina odre|enih pro-blemskih sklopova (ta~nije odnos izme|u odgovaraju}ih, relevantnih ide-ja), kao i to da je i sama mogu}nost te spoznaje zavisna od Dobra koje„boravi“ pri wima. Spoznaja se, stoga, ima razumijevati kao aktualizova-we odre|enog ontolo{ki po sebi utemeqenog i razra|enog sklopa za mo}spoznaje nekoga ko u nekom trenutku poku{ava da sebi ne{to rasvijetli.

Na temequ ovoga se moè razjasniti i mogu}i nesporazum koji bimogao nastati ukoliko bi se analogija sunca i Dobra poku{ala slijeditina na~in koji bi vi{e bio primjeren novovjekovnoj, prije epistemolo{kinego ontolo{ki usmjerenoj, perspektivi. Svjetlost jeste ono {to je nu-`no da bi bilo mogu}e gledawe, dok ona samim stvarima ne treba da bibile to {to jesu. Drugim rije~ima, svjetlost stoji na strani mo}i gleda-wa, a ne samih stvari. Ukoliko bi se u tuma~ewu Dobra, po analogiji,slijedio trag koji daje pokazana osobenost uticaja svjetlosti na tvarnestvari, moglo bi se pomisliti da Dobro na svoj na~in predmete uma dajevidjeti u odre|enom, mo`da ne jedino mogu}em, ili mo`da ne ~ak i naj-primjerenijem, „svjetlu“ (ovaj put rije~ je upotrebqena samo u prenosnomsmislu). Tako bi se, daqe, dalo pomisliti da posmatrawe stvarnosti podvidom Dobra moè biti shva}eno kao svojevrsna konstrukcija stvarno-sti, odnosno wene istinitosti. Me|utim, Dobro nije jedan od mogu}ih

81

„uglova“ ili „prizmi“, kroz koju se moè gledati na po sebi postoje}u,mo}i mi{qewa navodno protivstavqenu, stvarnost. Dobro je uop{teuslov da moè biti wenog bilo kakvog misaonog zrewa. Kao {to je svje-tlost pretpostavka/„uzrok“ (508a) mo}i gledawa („vida“), tako je i Dobrouzrok mo}i mi{qewa („uma“). Otuda mi{qewe ne treba shvatiti kaonekakvo, arbitrarno ili artificijelno izmi{qawe, nego kao slu{awe,slije|ewe i povinovawe. Um kao aktivnost mi{qewa predstavqa spoznajunu`nosti, a ne weno proizvo|ewe.14

To da je Dobro uslov da moè biti bilo kakvog na~ina mi{qewa ostvarnosti ne treba da bude shva}eno u smislu ~isto formalnog uslovakoji omogu}uje razli~ite, mawe-vi{e jednako primjerene, varijacije ostvarnosti, odnosno perspektive na wu. Pojam uma je unaprijed odre|enkao ona mo} koja na pravi na~in odgovara potrebi da se stvarnost sagle-da na jedini primjeren na~in.15 Drugim rije~ima, izvorni „pojam uma“ jezaloèn u samoj stvarnosti, te ne predstavqa stvar ne~ijih privatnihspoznajnih poku{aja koji bi dozvoqavali individualne varijacije.16

Dakle, sama stvarnost je „istinonosna“, {to je, opet, mogu}e zato {to usveukupnosti onoga {to nekako jeste ima i podru~ja su{tastava (tj. ide-ja). Tako mi{qen um jeste sveobuhvatan i time natperspektivan.17 To}e, u najkra}em, re}i: postoji jedna stvarnost, odnosno jedna stvarna isti-na, i woj moè odgovarati samo jedan na~in mi{qewa. [tavi{e, akti-vnost mi{qewa, ukoliko se ono nalazi na pravom putu, zapravo predsta-vqa reaktualizovawe u stvarnosti po sebi postoje}eg i prisutnog Uma.Samo zahvaquju}i posebi~noj umnosti stvarnosti ~ovjeku je mogu}e da po-stane „uman“, odnosno da, makar u izvjesnoj mjeri, istinito misli stvar-nost. Ovo, tako|e, zna~i da je to {to ima istinitog mi{qewa, {to jeono, u modusu potencijalnosti, zaloèno u stvarnosti kao takvoj, pretpo-stavka da moè biti bilo kakvog drugog na~ina, ta~nije stupwa, „mi{qe-wa“, odnosno mnijewa.

Ali isto tako vaì i po analogiji: ako ne bi bilo svjetlosti, ne sa-mo da stvari ne bi mogle biti osvijetqene i vi|ene onakvima kakve jesu,nego ne bi bilo ni djelimi~ne osvijetqenosti, dakle ni sumraka ni po-

82

14 Stanley R o s e n , Plato's 'Sophist'. The Drama of Original and Image, New Haven 1983,str. 14: „Zvani~ni platonizam moè biti izjedna~en sa pretpostavkom da qudska bi}a uop-{te, a posebice filosofi, imaju pristup istinskoj prirodi stvari. Platonizam u ovom smi-slu tvrdi da je zrewe ideje iznalaèwe a ne proizvo|ewe istine. Nezvani~ni platonizam jeu~ewe koje proizlazi iz pribliàvawa filosofije sofistici. To je verzija platonizma ko-ju su hajdegerovski fenomenolozi izri~ito, a analiti~ki ontolozi neizri~ito, u~itavali udijaloge." Ukoliko je ovo Rozenovo tuma~ewe, makar jednim dijelom, ispravno, tada se svaovakva „nezvani~na" tuma~ewa moraju odbaciti u korist „zvani~noga", odnosno izvornoga iu samom Platonovom {tivu utemeqenoga.

15 Sasvim je drugo pitawe u kojoj mjeri }e ta jedna spoznaja biti primjereno i kona-~no saop{tiva i zahvatqiva u elementu razlo`nog govora.

16 Fink gnomski zapaà: „... nous je izvorno na~in bi}a onoga agathon, Dobra..." (Zurontologischen Frühgeschichte der Raum-Zeit Bewegung, Haag 1957, str. 165).

17 Ova natperspektivnost ima u vidu mno{tvenost mnijewa, ali se time ne iskqu~ujudvije su{tinske, rekli bismo „topolo{ke" perspektive dvaju puteva jedinstvenog uma.

mr~ine, u kojima se stvari, istina, ne vide kako vaqa, ali se ipak zna daone postoje, jer se wihovi obrisi, ipak, nekako mogu nazrijeti. Kada nebi bilo nikakve osvijetqenosti, tada se ni{ta ne bi moglo ni poku{atinazrijeti, {to bi zna~ilo da same mo}i gledawa uop{te ne bi moglobiti.

2.

Dosad je uglavnom bilo rije~i o Dobru kao uzroku spoznaje stvarno-sti. Me|utim, u Platonovoj ontolo{ki postavqenoj gnoseologiji bi}e isaznawe se ne mogu razdvojiti, pa i ne iznena|uje {to Dobro, ukolikouop{te treba preuzeti ulogu na~ela, ne}e biti samo „uzrok“ spoznaje, ne-go i bi}a.18 Pored toga, Dobro nema ulogu samo bi}evnog izvora cjeloku-pne stvarnosti, nego ono predstavqa ujedno i wen smisao, a time i jemacmogu}nosti da se sve bivstvuju}e moè uklopiti u cjelinu poretka. Stogase i kaè da ni{ta na ovom svijetu, ma koliko samo po sebi izgledalopoèqno i vrijedno, bez Dobra ne vrijedi (Dràva 505 a–b).

Dobro nije samo izvor bi}a uop{te, te pojedina~nih ideja i stvari,nego se ono, tj. Bog, „stara“ i o daqem postojawu sveukupnosti.19 Bez we-gove stalno prisutne djelotvornosti poredak svijeta kao cjeline (sasta-vqenog iz „svijeta ideja“ i od „svijeta prolaznoga“) ne bi izgubio samouzrok svog nastanka u pro{losti, nego i jemstvo svoje ure|enosti, a timei opstojnosti. Kona~no, sve pojedina~no, bilo da je ideelno, bilo da jestvarsko, dobija svoj smisao i opravdawe iz cjeline bi}a. Po{to je jemacte cjeline Dobro, to onda zna~i da cjelokupna stvarnost, kao i sve poje-dina~no unutar we, svoj izvor, postojawe i svrhu (telos) dobija dejstvomDobra. Predstavu o „dejstvu“, „djelovawu“ ili „djelotvornosti“ ne trebashvatiti na na~in nekakvog kvazimehani~kog uzrokovawa. Radi se, sli~nokao i kod uzrokovanosti stvari od strane ideja, o formalnom uzrokovawu,ta~nije o djelotvornom uglédawu. To zna~i da uzor samim svojim postoja-wem i pomo}u mo}i koja iz toga proisti~e, bez ikakvog „kontakta“, ilinekog drugog oblika djelovawa koji bi podrazumijevao vremensko trajawei prostorno dodirivawe, oblikuje ono {to mu je podlo`no. Za razliku,me|utim, od dana{weg shvatawa uzora, koji se, po naho|ewu, kao uzor„slobodno“ moè slijediti ili ne slijediti, odnosno prihvatiti ili od-baciti, ovdje se, s obzirom na mjesto u qestvici stvarnosti, povino-vawe uzoru de{ava po smislenoj, umskoj nu`nosti.

Postavqa se pitawe zbog ~ega je Dobro „izabrano“ da bude prana~elostvarnosti. Zbog ~ega se uop{te jedna toliko poznata i empirijskomupotrebom optere}ena odredba vezuje za najvi{e na~elo? Da li dobrostDobra kao na~ela stoji u vezi sa ovim empirijskim momentima, te da li

83

18 Dràva, 509b: kao {to sunce omogu}uje da (ìve) stvari nastaju i rastu, tako je iDobro uzrok ne samo spoznatqivosti ideelnoga, nego i wegovog postojawa uop{te.

19 Vidi: Dràvnik 269c–274e.

potowi mogu biti od pomo}i za rasvjetqavawe prvoga, odnosno da li sepretpojam o na~elu Dobra moè zadobiti produbqenijim tuma~ewem pri-rodnog predrazumijevawa? Najprije, neka su{tinska veza izme|u empirij-skih i platonovskoga odre|ewa dobrosti sigurno mora postojati (ina~ebi uop{te bila dovedena u pitawe smislenost upotrebe iste rije~i za oz-na~avawe na~ela i imenovawe iskustveno poznatih „dobara“). Me|utim, tuse pojavquje dvostruki metodolo{ki problem. Ako, prvo, postoje razli~i-ta iskustvena odre|ewa dobrosti, postavqa se pitawe koje od wih moèbiti mjerodavno za tuma~ewe zna~ewa i samog Dobra. A na drugom mjestu,uop{te je sporno da li bi ono {to je empirijsko i kontekstualno uslo-vqeno moglo da posluì za odre|ewa onoga {to bi po svom smislu treba-lo da je kontekstualno invarijantno. Zapravo, moglo bi se o~ekivati daDobro utemequje opravdanost upotrebe odredbe „dobar“ u svim pojedina-~nim slu~ajevima. Dakle, dobrost pojedina~nih dobara bi trebalo da serazumije iz (najvi{eg) Dobra – a ne obratno.

[ta je zna~ewe rije~i „dobar“? Jasno je da je ova rije~, shodno po-smatranom sklopu, zamjewiva drugim rije~ima. Postavqa se pitawe kakoje ova zamjena mogu}a. {ta imaju zajedni~ko „koristan“, „poèqan“, „va-qan“, „postojan“, „snaàn“, „moralan“, „istrajan“, itd.? Da li je rije~„dobar“ sinonimna sa bilo kojom od ovih? O~igledno nije, jer bi tada isve takve odredbe bile me|usobno sinonimne – {to, razumije se, nije slu-~aj. Kada se sve ove odredbe imenuju i kao „dobre“, tada se ne ~ini ni-kakvo precizirawe ili pretuma~ewe, nego ideirawe. To transcendovaweiz svagda{wih pragmati~ko-saobra}ajnih sklopova se neprestano de{ava.Wegov pragmati~ki smisao je da se zna~ewski obzor nekih izraza, koji jeprevashodno situativno-konkretno vezan, pod odre|enim okolnostimaoslobodi ove signature i prebaci u {iri obzor.

U razumijevawu eminentnog, platonovskog zna~ewa Dobra oteàvaju}eje to {to su nam najprije poznata konkretna odre|ewa rije~i „dobar“, ta-~nije wegovi situativni pseudosinonimi. Kada je rije~ o pitawu razu-mijevaju}eg odre|ewa Dobra samoga, to zna~i da konkretna odre|ewa do-brosti, ukoliko su u vezi sa wegovim eminentnim zna~ewem, moraju poslu-ìti kao orijentiri za wegovo razumijevawe, ali samo donekle, i to mo-gu}e i na „negativan“ na~in. Naime, ni jedno od tih odre|ewa nije mogu}euop{titi i time, takore}i pravolinijski, do}i do zna~ewa Dobra, negoih je potrebno u sadrìnskom smislu razgraditi, li{avaju}i ih poseb-ne kontekstualne odre|enosti, ne bi li se ~istom uvidu otkrilo ne ono{to im je tek zajedni~ko, nego upravo ono {ta jeste wihov uslov. Utoli-ko se i u na~inu zakqu~ivawa o ovome ne}emo mo}i osloniti na indukti-vna uop{tavawa ili na apstrahovawe. Ovdje nije rije~ o tome kako da seu orijentisawu sa razli~itim dobrima aposteriorno-onti~ki (tj. u ko-munikativno-epistemolo{kom smislu) prona|e wihov zajedni~ki „imeni-teq“, nego kako da se, uz prethodno „stavqawe u zagrade“ svih wihovihposebnosti, dopre do onoga iz ~ega su sve one uop{te mogle postati mo-gu}e. Dakle, ovdje mora biti stalo ne do nekakvoga naknadnog bilansira-

84

ju}eg iznalaèwa sli~nosti, nego se apriorno-ontolo{ki mora pitatio nu`nosti nekoga jednoga iz kojeg mno{tvo odgovaraju}ih jedinicauop{te moè nastati.

Ipak, ono {to se moè uo~iti kao zajedni~ka odlika svega onoga{to se (opravdano) smatra dobrim jeste da sve dobro jeste u sebi ispuwe-no. Dobro je sve ono {to je pod datim uslovima ostvarilo ukupnost to-ga {to ono u svojoj vrsti uop{te moè biti. Kad je rije~ o Dobru samo-me, ono, sa svoje strane, ne stoji ni pod kakvim odre|enim uslovima po-stojawa, niti spada u neku odre|enu vrstu koja bi imala neke posebne,svrhama drugih vrsta naporedne ili suprotne svrhe. Me|utim, ono {to jezna~ajno i zajedni~ko kod fenomensko-iskustvenog, odnosno apriorno-me-taiskustvenog pojma dobrosti jeste to da Dobro, ukoliko proìma samusu{tinu bi}a, u wega unosi napetost izme|u onoga {to se moè ili tre-ba biti (moment savr{enosti, su{tastevnosti, odnosno idealnosti) ionoga {to se (trenutno) jeste (moment ~iweni~noga, odnosno realnosti).Naravno, ta „napetost“ je kod samog Dobra izmirena, ali to {to se bi}euop{te, te sve {to jeste, odràva samo zahvaquju}i izvjesnoj mjeri svojedobrovrsnosti – sve to govori da u svemu bivstvuju}em mora postojati na-petost izme|u idealiteta i realiteta, koja je, uostalom, konstitutivna iza bi}e kao takvo.

Pri posmatrawu stvari iz svakodnevnog iskustva nije te{ko ustano-viti da su one po svom sastavu mahom sloène, te da svoje postojawe, po-red ostaloga, duguju optimalnoj, ili makar odrìvoj, smije{anosti svojihsastavnih elemenata, odnosno momenata. Najve}i broj onoga {to nasokruùje jeste nekakva mje{avina koja se odràva samo zahvaquju}i po-{tovawu neke mjere. Ako je postojawe neke stvari, u na~elu, izraz nekogsmisla i svrhe, tada je svako postojawe mogu}e zahvaquju}i nekoj vrlini,odnosno nekom posebnom dobru, koje ono sobom ostvaruje, odnosno potvr-|uje. Po{to je odmjerenost sastojaka uslov opstojnosti pojedina~nih stva-ri, i odmjerenost je preduslov za dobrost, odnosno mjera predstavqa sa-stavni dio Dobra.20 Pored toga, sve {to je odmjereno kao takvo jesteskladno, pa je u nekom posebnom smislu i lijepo (za „duhovno oko“). Uko-liko se, pak, ta stvar sagledava u svom skladu i qepoti, ona se uop{teprepoznaje u onome {to jeste, ~ime se pokazuje i u svojoj istini.

Ova analiza bi se mo`da mogla i produìti, ali i iz ovoga {to jedosada iza{lo na vidjelo jasno je da po svom smislu naizgled jednostavnoi jedinstveno Dobro podrazumijeva i nosi mjeru, qepotu i istinitost.Ono, dakle, nije u sebi razlu~eno samo utoliko {to mora mo}i obuhvati-ti razli~ita zna~ewa i obzire onoga {to se naziva „dobrim“, nego nosii dodatne momente, koji se, opet, prenose na sve ideje, odnosno na sve

85

20 K.-H. V o l l k m a n n - S c h l u c k , Plato. Der Anfang der Metaphysik, Würzburg1999, str. 120: „Bi}evnu ustrojenost bivstvuju}ega moèmo zahvaliti snazi vezivawa mjere.Mjera nije puka odre|enost, puko {tastvo, puka granica, nego vezuju}a snaga. Ona je dyna-mis, a ova dynamis jeste Dobro. Kao vezuju}a, mjera je snaga koja vezuje ono nevezano u bi-vstvuju}em, ~ime ga tek osposobqava za bi}e."

stvari. Dobro, tako, predstavqa svojevrsnu integralnu mje{avinu ra-zli~itih momenata. Ukoliko i ono samo jeste (u eminentnom smislu), teukoliko je sastavqeno od razli~itih sastavnih momenata (npr. mjere, qe-pote i istine), tada ih ono ne samo u sebi sadrì, nego mu se u nekommetasmislu ponovo mogu pripisati odmjerenost, qepota i istinitost. Ono{to je pri svemu tome najzna~ajnije jeste da su upravo ove „pododredbe“Dobroga ujedno i optimalni uslovi za mogu}nost odràvawa u bi}u poje-dina~nih stvari. Utoliko postavka Dobra kao praodredbe bi}a nije teknekakvo proizvoqno estetizovawe, nego se time isporu~uju i uslovi, od-nosno „kriteriji“, za nastanak bi}a i stvari uop{te.

Sada smo u boqoj prilici da razumijemo „odluku“ da Dobro budeprepoznato kao kqu~ni moment u na~elnome stvarnosti. To da uop{tebude ne~ega a ne ni~ega predstavqa posqedicu djelotvornosti Dobra, ko-jem i prili~i da bude bi}a, a ne ni~ega. Ili, upro{}eno: boqe je da imabi}a, nego da nema ni~ega. To {to ima bi}a samo jeste znak prethodnogu~inka Dobra, tako da se ono moè smatrati transcendentalnom prao-dredbom bi}a uop{te. Sa stajali{ta toga {to ve} ima bi}a ta se ~iweni-ca izraàva uvjerewem da je boqe da ga ima nego da ga nema, odnosno daje to {to ima (ure|enoga i trajnoga) bi}a posqedica (vladavine) na~elaDobra. Naravno, ta okolnost je dobra „samo“ za ono {to uop{te postoji.Dobrost predstavqa vrednovawe ~iwenice da ima bi}a sa stajali{ta onihkoji svoje postojawe duguju upravo toj ~iwenici. Drugim rije~ima, „Do-bro“ je „ime“ za metana~elo bi}a gledano iz ugla onoga koji „uìva“ utoj ~iwenici i koji, povrh toga, to moè refleksivno prepoznati i vred-novati. [tavi{e, bi}u samome je potreban ~ovjek koji }e ga svojom re-fleksijom potvrditi u wegovoj bi}evnosti i umnosti, {to naravno nezna~i da bi}e tek time po~iwe biti bi}e.21

Zna~i li to da bi}a „ima“ samo zato {to ~ovjek moè razumjeti ono{to se naziva „bi}em“? Nipo{to. Naime, tako ne{to kao „bi}e“ moèbiti postavqeno samo ako ima postavqaju}ega mi{qewa – {to, naravno,ne zna~i da bi}a ima samo ako postoji mi{qewe koje zna za „bi}e“. Za-nimqivo je da jedan od najuticajnijih savremenih kriti~ara metafizike,Martin Hajdeger, svojom kritikom na neobi~an na~in, zapravo, svjedo~iwoj u prilog. On, u ranoj fazi, oko Bi}a i vremena, kaè da bi}a ne mo-è biti ukoliko nema onoga koji ga razumijeva, {to, zapravo, zna~i dastajali{te bi}evnosti moè postati op{teobavezuju}e teorijsko stajali-{te samo ukoliko je vezano za jednu, uslovno re~eno, posebnu perspekti-vu. Bi}a, dakle, nema bez onoga koji ga kao bi}e postavqa. Sa druge stra-

86

21 Dvostranost u smislu Dobra, odnosno u prepoznavawu Dobra kao na~ela bi}a, Kunizlaè na sqede}i na~in: „Smisao ontolo{ke afirmacije moè biti posmatran na dva ra-zli~ita na~ina – od bi}a i od ~ovjeka. Posmatrano sa strane bi}a ona govori da bi}e kaotakvo sebe samo potvr|uje kao ‚dobro'. […] Posmatrano sa strane ~ovjeka afirmacija govo-ri da bi}e ima smisla. Ono potrebuje ~ovjeka da bi se kao smisleno potvrdilo. Druga~ijeizraèno, bi}e kao dobro tako|e, ~ak na izuzetan na~in, jeste dobro za ~ovjeka." (HelmutK u h n , Das Sein und das Gute, München 1962, str. 93).

ne, ukoliko je bi}e ono {to „zahvata“ sve ~ega ima i {to postoji, utoli-ko se iz ugla ~ovjekove perspektive mora smatrati vrednosno pozitivnimto {to ima onoga (ta~nije bilo ~ega) ~emu se pripisuje bi}e, jer samopod tim uslovom moè biti i onoga koji „postavqa“ bi}e, tj. samog ~o-vjeka. Kona~no se pokazuje da se ni iz ugla ove, „pravovjerno“ nominali-sti~ke, optike bi}e ne moè misliti bez refleksije o Dobru, odnosno owegovom apriornom u~inku u postavqawu i ustrojavawu bi}a. O~iglednoje da vrednovawe ~iwenice da ima bi}a (tj. kao ne~ega „dobrog“) sa sta-jali{ta onoga koji jeste i koji je toga svjestan (tj. ~ovjeka) moè bitimogu}e samo ako je Dobro najprije uistinu bilo djelotvorno proiznose}ipodru~je bi}a, odnosno zapo~iwu}i wegovu „epohu“. Na sli~an na~in ~i-wenica da ~ovjek razumije da ima bi}a jeste mogu}a zato {to bi}a zaista,i nezavisno od mogu}nosti wegovog razumijevawa, ima.

3.

Dobro nije samo izvori{te bi}a, nego i wegov uzor. Ono je pravipo~etak i kona~ni kraj svega {to bilo kako jeste, ono iz ~ega ono iz-vire, po ~emu uop{te postoji (nose}i u sebi odgovaraju}u mjeru i stepen„dobrovrsnosti“) i ka ~emu, u krajwem slu~aju, i jeste. Dobro, tako, stva-rima odre|uje sve tri vremenske dimenzije – „pro{lost“ (arheolo{kimoment), „sada{wost“ (ontolo{ki moment – u uèm smislu) i „budu-}nost“ (teleolo{ki moment). Ako bi na~elo imalo samo arheolo{ki smi-sao, tada bi se time, u najboqem slu~aju, moglo objasniti samo to da i ka-ko nastaje cjelina bivstvuju}ih, ali ne i kako }e nadaqe opstojati, te ra-di ~ega }e biti. Time bi proces jestawa ostao nedovoqno neregulisan,{to bi, pored ostalog, imalo za posqedicu da se svjetsko vrijeme shvatine kao zatvoreno i kru`no, nego kao pravolinijsko i otvoreno. Sa drugestrane, ako bi se cjelini bivstvuju}ega podmetnulo samo regulativno na-~elo (tj. da treba biti cjelina), tada bi na temequ toga ili bilo posvenejasno na koji na~in bi to moglo biti ostvarivo. Druga alternativa uovom slu~aju bi bio raskid izme|u gnoseolo{koga i ontolo{koga, pri ~e-mu bi teleologi~nost u razumijevawu stvarnosti imala samo regulati-vni, ali ne i konstitutivni smisao. Platon, me|utim, na veoma jedno-stavan i „sinteti~ki“ na~in povezuje arheolo{ki i teleolo{ki moment(odnosno ontolo{ko i gnoseolo{ko). U jednom drugom smislu, i na niòjravni posmatrawa, to je mogu}e ostvariti stoga {to je na~elo (Dobro)ne{to {to se sa stvarima moè pripisati ne tek u nekom op{tem prora-~unu (gnoseolo{ko-teleolo{ka strana), nego je uvijek ve} u wima, u svo-jim svagda{wim odgovaraju}im, svakako niìm, projavqivawima, prisutno(ontolo{ko-arheolo{ka strana), {to je i preduslov mogu}nosti ostvare-wa realne teleologi~nosti bi}a u cjelini. Kona~no, vaqa uo~iti dakonceptualno mi{qeno me|usobno proìmawe arheolo{koga, ontolo{ko-ga i teleolo{koga, odnosno ontolo{koga i gnoseolo{koga, pada ujedno sa

87

visokim stupwem uklopqenosti pojedina~noga i op{tega, odnosno djelovai cjeline. Djelovi uvijek jesu s obzirom na cjelinu, odnosno ka woj, a po-dloga cjeline (Na~elo) je kadra da u odgovaraju}oj mjeri i stupwu snisho-di, pri tome se realno-onti~ki otjelovquju}i u stvarima i bivstvuju}imidejama, koji time, opet, postaju kadri da grade cjelinu.

Kqu~ni moment u „odluci“ da se posredstvom Dobra sprovede na~elnoutemeqivawe stvarnosti jeste Platonovo uvjerewe da dobrost kao podloga,mo`da bi se moglo tuma~iti i kao podmet,22 sau~estvuje u onti~koj stru-kturi svega {to jeste. Dobro, utoliko, za ~ovjeka nije samo neka nadsvjet-ska onostranost, nego ono {to je uvijek najprije stvar svagda{wega isku-stva.23 I tu se, tako|e, mogu pokazati svi oni momenti koji su bili pri-sutni i kada je bilo rije~i o op{tim odlikama na~ela dobra. Najprije,da bi ne{to uop{te moglo nastati neophodno je da su za to ve} stvorenepretpostavke u vidu ne~ega {to je vaqano, {to moè biti temeq novogsmislenog ~ina onti~ke tvorbe. Nakon toga, da bi se to nastalo mogloodràvati u bi}u, potrebno je da u sebi nosi izvjesnu postojanost.24 Ko-na~no, ono {to samom postojawu stvari daje opravdawe jeste to da onauop{te bude za ne{to potrebna, da moè biti uvezana u lanac svrha, ~i-ji je kona~ni vidokrug smislenost, umnost i usvrhovqenost cjeline bi}a.Ta isprepletenost vaqanosti, postojanosti i potrebnosti, odnosno wihovsmisaoni kontinuitet (iz kojeg proizlazi i vremenski: pro{lost-sada-{wost-budu}nost), upu}uju na ne{to {to im je zajedni~ko, tj. na neku do-brost. Dakle, bez proètosti nekom dobro{}u ni{ta ne bi moglo ni danastane, ni da daqe potraje „u“ bi}u. Ono {to, me|utim, ~ini dopu{te-nim govor o dobrosti kao o „podlozi“ bi}a jeste ~iwenica da dobrostima i teleolo{ko-cjelosni moment, zahvaquju}i ~emu pojedina~ne dobro-sti ne figuri{u kao neke izdvojene svrhe, nego kao one koje dobijajuopravdawe iz onoga {to je dobro za cjelinu, tj. iz samog Dobra. Zahvaqu-ju}i tome je i opravdano da se „vrline“ pojedina~nih stvari nazivaju „do-brima“, jer sve one u krajwem prora~unu upu}uju na jedno Dobro.25

88

22 Naime, dobrost je transcendentalno-konstitutivna praodredba bi}a uop{te, koja seprenosi na sve ideje, ukoliko trebaju uop{te biti, te posjedovati moment spoznatqivosti, {to,daqe, prelazi i na stvari u kojima su dobrovrsne ideje prisutne. Drugim rije~ima, Dobro jestepri svemu ~ega na bilo koji na~in ima. Ono ga saodre|uje i kao pojedina~nost i uslovqava we-govu sposobnost u~estvovawa u gradwi objediwenog, po svom smislu dobroga, poretka.

23 Karl-Heinz V o l l k m a n n - S c h l u c k , Plato. Der Anfang der Metaphysik, str. 121:„Stoga ~ovjekov opstanak Dobro ne sre}e kao ne{to onostrano nadsvjetsko, ve} kao odmje-renost, qepotu i istinu svojega svjetoodnosa". Dakle, shodno na~elu fenomenologi~nosti,na~elno mora biti kadro da se pokaè u stvarnosti. Naravno, ovim imanentnim izlagawem,odnosno utemeqewem na~ela nipo{to nije iscrpqena wegova su{tina.

24 Isto, str. 22: „Ne{to {to je dobro jeste ono… {to nekoj stvari jam~i postojawe. Do-bro je ono {to je vaqano za bi}e i {to ga ~ini vaqanim."; „Dobro je ono na ~emu ne{to jeste".

25 Moè se u~initi da je svakodnevna upotreba rije~i „dobar" ~esto nedozvoqeno ne-precizna, jer se wome daje pretpostaviti da je ono {to je, na primjer, korisno (za mene) do-bro po sebi, odnosno dobro uop{te i za cjelinu. No, potowom argumentacijom kao da se poka-zuje ne{to upravo suprotno. To je, me|utim, samo privid, jer je razlika izme|u eminentnogzna~ewa dobra (i to u smislu ideje, a ne na~ela dobra) i kolokvijalno-svakodnevne upotrebeodredbe „dobar" analogna razlici izme|u, na primjer, pojedina~nih lijepih i sámoga lijepog.

Apriornost dobra u odnosu na bi}e mora na}i svoj izraz i u gnoseo-lo{koj problematici. Naime, sama ~iwenica da je neka dobrost uvijekve} prisutna u svemu {to postoji predstavqa i upori{nu ta~ku za ~ovje-kovo orijentisawe u stvarnosti. [tavi{e, spoznaja stvarnosti po Plato-nu moè biti mogu}a ukoliko stvari unaprijed nekako razumijemo po wi-hovoj dobrosti, ukoliko a priori imamo odnos prema jedinstvenom obzorukoji nadma{uje i objediwuje sve te pojedina~nosti.

Folkman-[luk to razra|uje na sqede}i na~in:„Mathema jeste ono {to je unaprijed poznato, a {to se tek treba dovesti

do spoznaje. A ono {to je po Platonu najprije poznato jeste Dobro, koje je,stoga, prvi i posvuda vode}i obzir svega na{ega djelawa i dopu{tawa. I za-ista, svako opho|ewe sa nekim bivstvuju}im posmatra ga s obzirom na to da lije ono za ne{to vaqano, da li je za ne{to dobro. Bez ovoga vidika na{ bisvjetoodnos ostao i bez vo|stva i bez uvida. Ali ovoj poznatosti-ve}-unapri-jed na neobi~an na~in odgovara nesposobnost da se kaè {ta je to {to je uvi-jek ve} poznato {to rukovodi na{im svjetoodnosom.“26

Ukoliko se predrazumijevawe bi}a, kao uslov razumqivosti bivstvu-ju}ih, moè nazvati preontolo{kim razumijevawem, tada se i prethodnapoznatost onoga {to odre|uje obzor dobrosti stvari (iako se, po svojprilici, te{ko moè do kraja primjereno i dovoqno jasno verbalizovati)moè nazvati „agatolo{kim predrazumijevawem“. [tavi{e, ako je bi}ev-nost zavisna od dobrosti, te ako Dobro logi~ki prethodi bi}u, tada semoè re}i i da je preontolo{ko razumijevawe bi}a zavisno od agatolo-{kog predrazumijevawa Dobra.27

Dakle, ako bi}a, kao bi}a bivstvuju}ih, ima zato {to mu na~elnoprethodi Dobro, i ako se samo Bi}e svagda „ulaè“ u sva ta bivstvuju}a,tada je, po ovome, to mogu}e stoga {to Dobro snishodi u pojedina~na do-bra stvari – ukoliko ona jesu temeq samog wihovog postojawa. Utolikose moè re}i da je ontolo{ki lanac, koji polazi od samog Bi}a, idepreko ideja i zavr{ava se kod stvari, pra}en (i zavisan) od agatolo{kehijerarhije koja polazi od samog Dobra, ide preko dobrosti pojedina~nihideja (koja se odmjerava s obzirom na wihovo uvezivawe u teleolo{ki la-nac cjeline bi}a) i zavr{ava se kod dobrosti (vaqanosti) pojedina~nihstvari.28 Jednako kao {to se samo Bi}e „ulaè“ u bivstvuju}e ideje pritome ne bivaju}i razloèno, odnosno zadràvaju}i svoju posebi~nost, istoto se, i to kao druga strana istoga proces na~elovawa, de{ava i sa Do-brom koje je prisutno svuda gdje ne{to jeste, a ipak zadràva svoju samo-

89

26 Isto, str. 22/3.27 U istom smislu argumenti{e i Kun: „Dobro (…) nije puki moralisti~ki, ve} onto-

lo{ki pojam. Bi}e i Dobro sapripadaju. [tavi{e: Dobro jeste bi}e – ukoliko ono zasnivabivstvuju}e."(Das Sein und das Gute, str. 61.) Shodno tome se na istom mjestu daqe kaè da:„… normativnost, a time i Dobro skupa sa svojim nedostatkom – Lo{im, pripada strukturisu{tine svijeta, te nipo{to nije ograni~eno na podru~je qudskoga i li~ne egzistencije."(str. 92).

28 Helmut K u h n , Das Sein und das Gute, str. 217: „… izlu~ivawe takvosti (bi}a)/des So-seins/ pada ujedno sa razlu~ivawem Dobra."

stalnost. I Dobro i Bi}e prelaze u mno{tvo zadràvaju}i svoje jedin-stvo. Moè se re}i da samoizlagawe Bi}e-Dobra u mno{tvo „dobrobiv-stvuju}ih“ predstavqa ostvarewe postulata ontologije o jedinstvu mno-{tva, pri ~emu se djelotvorno na~elo Dobra pokazuje kao preduslov iosnovna poluga tog procesa. Pri tome Dobro predstavqa, uslovno re~eno,„sredstvo“ kojim se po~etna jednost Jednoga zadràva i u jednosti Jednogau mno{tvu.29 Za odràwe istinitim ovog diktuma od odlu~uju}eg je zna-~aja to da se nakon samoproizno{ewa jednog na~ela u mno{tvo svojihostvarewa to jedno ne gubi, odnosno ne svodi na nekakav spoqa{wi zbirsvojih realizacija. Objediwavawe svekupnosti bivstvuju}ih u cjelinu bi}amoè biti ostvarivo samo ako ishodi{no na~elo zadràva svoju poseb-nost (a time i djelotvornost), odnosno ukoliko nadma{uje ukupnost ono-ga u ~emu se o~ituje wegovo djelovawe. To, kona~no, zna~i da je hijerar-hijsko jedinstvo bivstvuju}ih, odnosno wihova κοτνωνια mogu}a samo akoi ukoliko wihovo na~elo zadrì svoj epekeinski poloàj.

Ovdje je od odlu~uju}eg zna~aja naglasiti da se ovi hijerarhijski ni-zovi (tj. ontolo{ki, odnosno agatolo{ki) ne smiju shvatiti kao neki do-bro uvezani mehanizmi posredovawa uticaja, gdje se po~etni „impuls“ izna~ela prenosi ka niìm stupwevima uz minimalno izobli~ewe. Naime,pored momenta kontinuiteta izme|u pojedina~nih slojeva zna~ajnu uloguigra i moment diskontinuiteta, tako da bi}evnost, odnosno dobrost, narazli~itim stupwevima svojih qestvica imaju zna~ajno izmijewen smi-sao.30

U razumijevawu stvarnosti se, u Platonovom slu~aju, radi o tome dase stvari spoznaju ne samo ukoliko nekako jesu, nego prije svega ukolikojesu dobre, tj. za ne{to vaqane. To ima dvojake posqedice. Prvo, bez te-matskog precizirawa ovog Zarad-~ega postojawa stvari ne bi se mogao za-dobiti jedinstven tematski horizont ontolo{kog razumijevawa stvarno-sti, tako da bi u spoznaji stvari preovladavala orijentisawe spram sin-gularno-individualnoga, dok bi spoznaja stvari kao stvari ostala potis-nuta. To bi, nadaqe, spre~avalo da se na temequ spoznaje pojedina~nihstvari organizuje interpretativna rekonstrukcija cjeline stvarnosti. Nadrugom mjestu, to {to se stvari razumijevaju iz horizonta dobrosti pred-stavqa dinami~ki moment spoznaje, koji uslovqava da se u razumijevawune radi o tome da se stvari shvate u svom pukom Da-jesu (postojawu), negoi [ta-jesu (su{tini) i Ka-~emu-jesu (svrsi). Iz tog razloga spoznajastvarnosti se ne moè ograni~iti na to da bude spoznaja golih stvari,nego mora biti u dvostrukom smislu transcenduju}a. Prvo, ukoliko spo-znaja stvari jeste mogu}a samo kao spoznaja wihovih su{tina (ideja); dru-go, ukoliko spoznaja dostiè svoj ciq projektovawem svega posebnog ka

90

29 Tako, na primjer, Aristotel, govore}i o Platonu, kaè sqede}e: „Jedno po sebi jenavodno Dobro po sebi." (Metafizika 1091 b14 i daqe) Dobro bi se u nekom smislu mo-glo smatrati sredstvom ostvarewa na~ela, a Jedno wegovim smislom.

30 To je, opet, u skladu sa doktrinarnom dosqedno{}u sa kojom Platon sprovodi stavo odràvawu ravnoteè izme|u imanencije i transcendencije.

cjelovitoj i sveobjediwuju}oj svrsi. Iz tog razloga ni spoznaja stvari po-sredstvom ideja kao wihovih neposrednih na~ela ne predstavqa zavr{etakputa spoznaje, nego se i same ideje moraju transcendovati ka, svr{no mi-{qenom, Na~elu.

Sve {to je dobro, {to predstavqa neko dobro, dobija i zasluùje toime ukoliko upu}uje na samo Dobro, tj. ukoliko sluì svrsi koju ono po-stavqa pred cjelinu bi}a, odnosno pred svaku stvar i ideju. U nekim po-sebnim situacijama, kada se pojedina~no dobro izdvoji iz svrhe cjeline,odnosno pretpostavi woj, ono moè biti i zloupotrebqeno, tako da po-tvr|ivawe pojedina~nog dobra ima za posqedicu odricawe op{teg dobra,odnosno Dobra samog. Isto tako, do zloupotrebe moè do}i ukoliko se nepo{tuje po sebi postoje}i poredak dobara, pa se neko dobro nièg stup-wa pretpostavi nekom vi{em. Ta hijerarhijska ustrojenost dobara je, uo-stalom, i osnov za gradwu hijerarhije bi}a uop{te. Ipak, zbog mogu}no-sti zlouopotrebe ne biva naru{ena smislenost i povezanost tog pojedi-na~nog dobra sa cjelinom. Drugim rije~ima, mogu}nost zloupotrebe na ra-zini postojawa ne moè dovesti u pitawe po sebi postoje}u smislenost ihijerarhijsku uvezanost nekog pojedina~nog dobra – ako je zaista dobro.Dakle, to da je poredak bivstvuju}ih po sebi odre|en, jasan i smislen, da,zatim, su{tastvenost ima prednost pred postojawem, moè biti mogu}esamo ako je bi}e kao takvo „opremqeno“ normativno{}u, koja ne dopu{tada ne{to neutemeqeno, kontingentno, odnosno neko slu~ajno iskakawe,ugrozi po sebi postoje}i poredak stvari. Uostalom, sama razlika izme|u~iweni~noga (onoga „za nas“) i su{tinskoga (onoga „po sebi“) u konste-laciji anti~ke metafizike jeste mogu}a samo zahvaquju}i posebi~noj do-brovrsnosti Bi}a samog.

Ovaj odnos usmjeravawa pojedina~nih ideja (npr. zdravqe, bogatstvo,ugled – ukoliko se mogu smatrati pojedina~nim dobrima) ka najvi{em do-bru, tj. Dobru samom (koje je, simptomati~no je, i u ontolo{kom smisluu vrhunskom poloàju), te odatle proishode}e unutra{we hijerarhizovawepo na~elu cjelishodnosti, nalazi svoj izraz i u odnosu ideja i stvari. Ti-me se ne samo na nièm stupwu potvr|uje formalna shema koja je na djeluizme|u ideja i na~ela, nego se postiè da i same stvari, bez obzira nasvoju nepostojanost i posebnost, u odre|enoj mjeri mogu u~estvovati usamom Dobru, kao {to se realizuje predstava o Dobru kao podlozi samihideja.

91

ONTOLOGICAL-GNOSEOLOGICAL ASPECTSOF PLATO'S ACCOUNT OF GOOD

by

Dr. ^aslav D. Koprivica

Summary

This article tries tooffer a specific interpretation of the meaning of Plato’s ac-count of the highest (ontological) principle of reality as Good; in the new century andafter the final separation of ethics from ontology, that is being and validity, this mustrepresent a significant challenge for the interpreters. It is pointed out that in Plato,Good does not have an ethical meaning - like in the meaning characteristic for theconcept which divides philosophy into individual, independent disciplines; Good ingeneral represents a transcendental determination of being (together with the one andtruthful). The final basis for such interpretation of the principle of being and realitylies in the philosophical theodicy, according to which world was created as meaning-ful, ordered and thus good. The assumption implied in such arrangement of the worldis the inteligibility of reality, from which there also follows that the being is inessence constant and regular, as well as that the comprehension of such a being ispossible. Consequently, that is expressed in Plato’s premise that Good determinesideas both in their beingness and in their comprehensibility.

92

UDK 316.32

D r M i r o s l a v P e ~ u j l i }

GLOBALNA ELITA MO]I

SA@ETAK: U ovom radu autor razmatra protivre~nosti savremenogprocesa globalizacije sa stanovi{ta wegovih aktuelnih nocilaca (aktera).

U prvom delu rada odgoneta se enigma ko su kqu~ni akteri i socijalnesile koje oblikuju globalizaciju, te se razmatraju tri rivalske struje: teori-ja klasa, poliarhije i elite mo}i. Autor se opredequje za tre}u teoriju Glo-balne elite mo}i. Svoju inspiraciju ona nalazi u teorijskom rasponu od kla-si~nih teorija elite (Pareto, Moska, Veber) do ~uvene Milsove elite mo}i.No, transnacionalna elita mo}i potpuno je nov socijalni entitet. Globalna eli-ta mo}i je sna`no utemeqena u ekonomskoj sferi, vlasni{tvu i upravqawuglobalnim sredstvima za proizvodwu i kapitalom, upotrebi globalne radnesnage. Wu odlikuje visoko artikulisana statusna kultura, ili „klasna svest”– kosmopolitska „Davos-kultura”. Ona predstavqa vi{e mre`u grupa nego je-dan monolitni entitet koji se zato mora razmatrati sinteti~ki.

U drugom delu se analizira kolektivni portret globalne elite mo}i ukojoj istaknuto mesto zauzimaju vlasnici i vrhunski menaxeri transnacional-nih korporacija i banaka (~iji kapital daleko nadma{uje bogatstvo mnogih ze-maqa sveta), a uporedo s wima nalazi se politi~ka elita (lideri grupe G-7, iupravqa~i nadnacionalnim organizacijama poput MMF-a, Svetske banke, Sa-veta bezbednosti OUN, NATO-a). Intelektualna elita, poput „Trilateralnekomisije” ili „Ekonomskog foruma”, zauzima mawe upadqivo ali ne i neva-`no mesto.

U tre}em delu razmatra se aktuelna uloga dominantnog (autoritarnog)krila globalne elite mo}i, a u ~etvrtom se ukazuje na alternativne mogu}no-sti i potencijalne aktere demokratizacije globalnog svetskog poretka. U za-kqu~nom, petom delu ukazuje se na istorijski zaplet koji nastaje zbog okolno-sti da je demokratska alternativa, iako neophodna, gotovo nemo}na. Zbog ne-nameravanih posledica delovawa globalne elite mo}i budu}nost svetskog dru-{tva je sasvim neizvesna.

KQU^NE RE^I: globalna elita mo}i, globalizacija, autoritarna glo-balizacija, demokratska globalizacija, novi svetski poredak, budu}nost svet-skog dru{tva.

93

1. ENIGMA: AKTERI GLOBALIZACIJE

Globalizacija, taj centralni planetarni proces na prelomu mileni-juma, pretvara se u nezadrìvu silu, zahuktalu ma{inu koja preoblikujerealnost, stvara novu mapu sveta. Svojim epohalnim razmerama i posledi-cama ona se moè porediti samo sa erom stvarawa modernog dru{tva,predstavqa wegovu „Drugu veliku transformaciju”. No, pravu zagonetkupredstavqa pitawe: da li globalizacija predstavqa veliki spontani pro-ces, tok koji se odvija sam od sebe, ili, pak, ima svoje kreatore, akterekoji ga pokre}u i oblikuju?

Time smo se na{li pred starom velikom dilemom na koju sociolo-{ka teorija pruà dva dijametralno suprotna odgovora. Posmatrani izprizme „strukturalizma”, „procesi i strukture” su odlu~uju}i faktori,individue i grupe samo su izvr{ioci dodeqenih im uloga, sluge bezli-~nih i nadmo}nih sila – tehnologija, na~ina proizvodwe, trì{ta, poli-ti~kih poredaka. „âk i kapitalista nije subjekat nego puki instrumentakumulacije, slu`benik kapitala” (L. Altiser, E. Balibar). Qudi su samomarionete ~ije konce vu~e anonimni, nadqudski reìser – „sistem”. Nadrugom polu su teorije subjektivne akcije – one socijalne tvorevine videkao plod ciqeva i namera pojedinaca, zna~ewa koje im oni pridaju. U tu-ma~ewe qudskih zbivawa one unose dostojanstvo individualnog qudskog~ina, izbora. Qudi su ti koji donose odluke koje presudno uti~u na zbi-vawa – drugi qudi na istim poloàjima mogli bi doneti druk~ije odluke.

Mi }emo globalizaciju posmatrati kroz oba teleskopa. No, preci-zniji odgovor zahteva minuciozno razlikovawe wenih razli~itih obele-`ja: objektivne dimenzije i forme koju zadobija. Jer, mera u kojoj jeglobalizacija spontani tok ili svesno delo, projekat wenih kreatora, ra-zlikuje se u odnosu na ove razli~ite strane globalizacije.

Jednu, kqu~nu dimenziju globalizacije ~ine veliki objektivni pla-netarni procesi koji vode sve te{woj povezanosti, me|uzavisnostidru{tava i usponu nadnacionalnih sila i organizacija, stvarawu jedin-stvenog „Svetskog dru{tva”. Nezadrìve sile tehnolo{ke revolucije vo-de sve brèm smawivawu planetarnih distanci. Gigantska masa transnaci-onalnog finansijskog kapitala i transnacionalne korporacije postaju nad-mo}ni nad mnogim nacionalnim ekonomijama. Informati~ka revolucija vo-di pro{irivawu lokalnih horizonata, stvarawu kosmopolitske kulture,formirawu identiteta gra|anina sveta. Mreà mo}nih nadnacionalnih in-stitucija: G7, MMF, Savet bezbednosti, Evropska unija – ocrtavaju obrisenovog globalnog politi~kog poretka, embrionalne oblike „svetske vlade”.

Me|utim, gusta mreà povezanosti sama po sebi ne otkriva socijalnikarakter me|uzavisnosti i wene tvorevine: „Globalnog poretka”. Wihovuprirodu de{ifruje drugo kqu~no obele`je: istorijska forma koju glo-balizacija zadobija. Da li ona ozna~ava postupno rasprostirawe ekonom-ske dobrobiti ili sve dubqu provaliju izme|u svetova, da li vodi poni-{tavawu nacionalnih kultura i sukobu civilizacija ili wihovom me|u-

94

sobnom oboga}ivawu, da li se kre}e ka globalnoj demokratiji ili au-toritarnoj svetskoj dràvi, obnovi ratova ili miru, harmoniji saprirodom ili wenom nezadrìvom razarawu – to je presudan test. Uticajaktera na formu globalizacije neuporedivo je izrazitiji, dalekose`nijinego na objektivne procese.

No, time dolazimo do druge enigme: ko su kqu~ni akteri, socijalnesile koje oblikuju globalizaciju? Tri su razli~ita odgovora, tri rival-ske struje: teorija klasa, poliarhije i elite mo}i.

Vladaju}u transnacionalnu klasu danas predstavqa globalna buròa-zija. Wu ~ine predstavnici transnacionalnog kapitala, vlasnici vode}ihsvetskih sredstava za proizvodwu, oli~eni u transnacionalnim korpora-cijama i privatnim finansijskim institucijama. Ono {to je razlikuje odnacionalnih, lokalnih kapitalisti~kih frakcija su wena ukqu~enost uglobalnu proizvodwu i upravqawe globalnom cirkulacijom akumulacije.Na tome po~iva wena objektivna klasna egzistencija i identitet u glo-balnom prostoru, koji je iznad bilo koje lokalne teritorije (W. R o -b i n s o n , 2001; S k l a i r ; K. V a n d e r P i j l , 1989). No, teorija „kla-sa” doìvqava i veliko osporavawe. Jedan krug autora smatra da je pojam„klasa” postao „passe” u intelektualnim salonima i univerzitetskimkrugovima. Klase su umrle izme|u po~etka i kraja prve polovine HH sto-le}a, razvijena dru{tva prestaju da budu klasna. „Klase” vi{e ne pred-stavqaju teorijsku kategoriju koja pruà kqu~ za razumevawe savremenescene, wene dinamike (J. P a k u l s k i , M. W a t e r s , 1996). Teorija o „smr-ti klasa” velikom snagom – ~iji neizbe`ni pratilac je i preterivawe –izraàva duboku transformaciju socijalne strukture savremenog dru{tva,wenu pove}anu kompleksnost, koja se ne moè izraziti samo jednom teo-rijskom kategorijom. No, ipak, isuvi{e je mnogo preurawenih smrti kojese krajem milenijuma ogla{avaju: smrt nacionalne dràve, kraj nacional-nog suvereniteta, smrt socijalne dràve i nacionalne kulture, kraj naci-onalne ekonomije i geografije. ôve~anstvo, me|utim, ìvi u dva upored-na i najdubqe proìmaju}a sveta: lokalnom i globalnom, i u wihovimokvirima ìvot }e se jo{ dugo odvijati. A zatim, „smrt klasa”, teorij-ska je slika, i delimi~na, visokorazvijenih dru{tava, koja su samo deomape sveta.

Drugu struju predstavqa teorija Poliarhije – vizija konkurentskihgrupa i individua koje se me|usobno bore za mo} i uticaj, „grupa kojeimaju razli~ite izvore mo}i pri ~emu ni jedan od wih nema monopol“.

Najzad, tre}u prizmu predstavqa teorija Globalne elite mo}i ~ijismo mi zastupnici. Svoju inspiraciju ona nalazi u teorijskom rasponu odklasi~nih teorija elite (Pareto, Moska, Veber) do ~uvene Milsove elitemo}i. No, transnacionalna elita mo}i potpuno je nov socijalni entitet.Da bi se pojmovno izrazilo to, jo{ uvek fluidno, bi}e sa mnogo likova,neophodno je ujediwavawe vi{e teorijskih okvira, na~ina mi{qewa. Jer,uporedo sa izrazitim obele`jima klasi~ne „elite mo}i”, novi akter usvom bi}u sadrì i markantna obele`ja „modernih istorijskih klasa”.

95

Globalna elita mo}i je sna`no utemeqena u ekonomskoj sferi, vlasni-{tvu i upravqawu globalnim sredstvima za proizvodwu i kapitalom, upo-trebi globalne radne snage. Wu odlikuje visoko artikulisana statusnakultura, ili „klasna svest” – kosmopolitska „Davos-kultura”. Iz te pri-zme posmatrano Globalna elita mo}i sadrì i neka obele`ja koja u kla-si~noj teoriji karakteri{u „klase”. S druge strane, wena heterogenost,~iwenica da ona predstavqa vi{e mreù grupa nego jedan monolitni en-titet, daje joj i izvesna obele`ja „poliarhijskih grupacija”. Ukratko,sinteti~ki pristup koji ujediwuje razli~ite teorijske pristupe, izgledanam neophodan da bi se ocrtao realisti~ki portret tako sloènog soci-jalnog bi}a kakvo predstavqa transnacionalna, globalna elita mo}i.

2. GLOBALNA ELITA MO]I

2.1. Kolektivni portret

U kolektivnom portretu globalne elite mo}i istaknuto mesto zauzi-maju vlasnici i vrhunski menaxeri transnacionalnih korporacija i bana-ka, ~iji kapital daleko nadma{uje bogatstvo mnogih zemaqa sveta. Upore-do s wima nalazi se politi~ka elita – lideri grupe G-7, i upravqa~inadnacionalnim organizacijama poput MMF-a, Svetske banke, Saveta bez-bednosti OUN, NATO-a. Intelektualna elita, poput „Trilateralne ko-misije” ili „Ekonomskog foruma”, zauzima mawe upadqivo ali ne i neva-`no mesto na kolektivnoj slici. Kolektivni portret prikazuje likove„Starijih partnera”, elitu svetskog „Severa”. Na toj slici, me|utim, ne-dostaju „Mla|i partneri”: juniorske elite „Sredwe zone sveta” i svet-skog „Juga”, koje su danas ~vr{}e ukqu~ene u globalni poredak nego {tosu bile ju~e. Velika reka ekonomske globalizacije, globalizacija siroma-{tva, rasto~ila je wihovu nekada masovnu populisti~ku bazu, na kojoj jepo~ivala snaga „Pokreta nesvrstanih” – elite „Tre}eg sveta” danas sepojavquju kao produèna ruka globalne elite „Centra”. Posredno svedo-~anstvo wihovog drugorazrednog statusa predstavqa i ~iwenica da se uekskluzivnom krugu 500 najve}ih transnacionalnih korporacija nalazi sa-mo 5% korporacija iz „Tre}eg sveta” – od toga je polovina iz Ju`ne Ko-reje (L. S k l a i r , 2001).

Odlu~uju}e obele`je transnacionalne elite, wen „genetski kod”,predstavqa mo} dono{ewa odluka ~iji doma{aj je globalan, poga|a ve}ibroj ìteqa sveta nego ikada ranije. Odluke nisu samo rutinske, one sudoista istorijske: transnacionalna elita mo}i presudno oblikuje formusvetskog poretka. Najzad, istaknuti pripadnici elite mo}i zaposedaju ko-mandne pozicije niza dru{tvenih institucija: upravnih odbora nau~nih,kulturnih i sportskih institucija, univerzitetskih saveta i fondacija –mreù koja se proteè od lokalnog do nadnacionalnog nivoa.

96

2.2. Razu|enost – Frakcije

Ideja o globalnoj eliti kao centralnom akteru ne podrazumeva wenuunutra{wu homogenost i jedinstvo. Uporedo sa jednim krugom zajedni~koginteresa odvijaju se i darvinisti~ke borbe za golo preìvqavawe, trgo-vinski ratovi, borbe za povoqniji poloàj na svetskoj piramidi mo}i,sukobi oko razli~itih formi globalizacije. Ve} o~evi teorije elita pro-nicqivo su uo~ili unutra{we deobe u krilu elite mo}i, iako u krajwe po-jednostavqenom vidu, poput podele na „lavove” i „lisice”. Me|utim, ne-koliko je razli~itih osovina oko kojih se danas odvijaju wene unutra{wepodele a) ekonomsko, politi~ko-vojno i intelektualno krilo; b) „Elite –seniori” Koalicije najmo}nijih Zapadnih zemaqa (G-7) i „Elite-juniori”Tre}eg sveta; c) zastupnici „Socijalnog kapitalizma”, „Dràve blagosta-wa”, i promotori Darvinisti~kog, Laissez-faire kapitalizma; d) demokrat-ske i autoritarne (militantne) elite, „Globalni golubovi i jastrebovi”.

A. Ekonomske elite mo}iRazu|eno tkivo globalne elite mo}i u prvom redu ~ine vlasnici i

vrhunski menaxeri velikih transnacionalnih korporacija i finansijskihinstitucija. Menaxerska elita srasla je sa korporacijskim vlasnicima –bogata{ima na mnogo na~ina; visinom svojih prihoda i privilegijama onisu tesno vezani za korporacijsku svojinu; plata vrhunskog menaxera danasje 1000 puta ve}a od plate radnika korporacije. Iako precizno kvantita-tivno odre|ewe ekonomske elite mo}i nije mogu}e izvesti, su{tastvenoobele`je korporacija – te kolevke wihove mo}i je dvostruko: gigantizam iglobalna orijentacija.

Ekonomska evolucija kao da predstavqa kontrast biolo{koj: ekonom-ski dinosaurusi vladaju arenom. Umesto mase pigmejskih preduze}a cen-tralnu ulogu u nacionalnom ìvotu zadobija mali broj xinovskih korpo-racija u kojima je koncentrisana ve}ina radne snage, kapitala i nove te-hnologije. U SAD svega 200 korporacija drì preko 80% svih izvoraproizvodwe. Sli~nu sliku pruà i status transnacionalnih korporacijana globalnoj areni. Po~etkom 1990-ih godina na ekonomskoj pozornicisveta nastupalo je preko 20.000 transnacionalnih korporacija. No, unu-tar te galaksije vlada strog hijerarhijski poredak: 400 korporacijskihxinova u svojim rukama drì 66% svetske proizvodwe, a samo 2 odstokorporacija u svojim rukama drì 75% ukupnih investicija u strane ze-mqe (Development Dialogue, 1999, 1-2; J. M a n d e r , 1996) Deset najve-}ih firmi u oblasti telekomunikacija kontroli{e 86% svetskog trì-{ta vrednog gotovo 300 milijardi dolara (Un Human Development Re-

port, 1999). Samo pet divovskih korporacija kontroli{e 75 odsto svetsketrgovine ìtaricama (Development Dialogue, 2000, 1–2). No, razmerekorporacija pokazuju se u svoj svojoj veli~ini tek kada ih uporedimo sanacionalnim ekonomijama. Samo 10 zemaqa na svetu imaju nacionalni do-hodak koji je ve}i od kapitala najve}ih multinacionalnih kompanija.

97

Ekonomski xinovi ne ostaju zatvoreni u kavezu nacionalne ekonomi-je, sve brìm ritmom oni prelaze dràvne granice. Sve je {ira geogra-fska rasprostrawenost wihovih pogona i trì{ta, radne snage i upra-vqa~kih {tabova; u potrazi za ve}im profitom, jeftinijom radnom sna-gom i sirovinama, korporacije polaze u planetarnu odiseju. Duboke pro-mene u unutra{woj prirodi korporacija, koje otkriva tek dubinski sni-mak, pokazuju wihov sve ve}i globalni doma{aj. Tri su vrste korporaci-ja: etnocentri~ne, policentri~ne i geocentri~ne. Etnocentri~ne su oneu kojima se o wihovoj politici odlu~uje iz centra, u zemqi wenog pore-kla. Kompanije koje one poseduju u drugim zemqama predstavqaju wihovprost produètak. Drugu kategoriju ~ine policentri~ne kompanije, ~i-jim filijalama u drugim zemqama rukovode lokalni menaxeri, a „centar”uspostavqa samo najop{tije okvire poslovne politike. Tre}u grupu ~inetakozvane geocentri~ne kompanije, koje su internacionalne u svakom po-gledu. Sistem rukovo|ewa globalnog je karaktera, wega ~ine menaxeri izsvih zemaqa u kojima korporacija ima svoje ogranke, a centralno ruko-vodstvo je veoma pokretqivo, kre}e se iz jedne zemqe u drugu, kako potre-be zahtevaju. Sve ve}i broj korporacija postaje geocentri~an, raskida saposebnim lokalnim miqeom, sa lojalno{}u prema svojim radnicima, lo-kalnim zajednicama i nacionalnim dràvama. U velikoj meri, ameri~ke,evropske i japanske korporacije postaju „bezdràvne”. One formirajukameleonsku sposobnost promene identiteta kako bi li~ile na doma}efirme. Gde god trenutno operi{u, one se odevaju u nacionalnu zastavu dabi isposlovale osloba|awe od lokalnih poreza, podr{ku doma}ih vlasti:„Kada radimo u Briselu mi smo deo Evropske unije, kada operi{emo uVa{ingtonu, mi smo ameri~ka kompanija” (T. C l a r k e , 1996).

B. Simbioza ekonomske i politi~ke eliteNo, opisuju}i ovaj fragment politi~ke elite, na{li smo se pred ve-

likom zagonetkom: Da li politi~ka mo} samo sluì novim planetarnimekonomskim silama, transnacionalnom finansijskom kapitalu i korpora-cijama, ili, pak, gospodari velikim tokovima globalizacije? Dva su pot-puno razli~ita odgovora na ovu dilemu. 1). Ekonomija gospodari politi-kom, ekonomski interesi postaju toliko sna`ni da trì{te zamewuje po-litiku, marginalizuje zna~aj dràva – wegova poruka vladama je kristal-no jasna: „povinujte se ili patite”. 2) Xinovska nejednakost izme|u dr-àva ne samo {to ne uve}ava mo} ekonomskih na ra~un politi~kih sila,nego pove}ava politi~ku ulogu zemqe – politika kao i obi~no prevlada-va nad ekonomijom (K. W a l t z , 1999). Nama izgleda da se sile globalnepolitike i ekonomije nalaze u odnosu izrazite simbioze, isprepletenostiu jedno klupko u kojem je gotovo nemogu}e rasplesti koji je faktor izra-zito nadmo}an. Relativna autonomija u jednoj i me|uuticaj politi~ke iekonomske mo}i u drugoj ravni, partnerski i rivalski odnos politi~ke iekonomske frakcije transnacionalne elite mo}i – ta formula nam izgle-da istinitijim opisom nove stvarnosti. Uverqivije od apstraktnih for-

98

mulacija wu potvr|uje i slede}a epizoda. Nova pravila igre, poput ~uve-nog „Va{ingtonskog konsenzusa” ne nastaju kao plod bezli~nog uticajasvetskog trì{ta, nego kao rezultat nagodbe, „dila” izme|u Bila Klin-tona i bankara Volstrita na gala banketu posve}enom finansirawu wego-ve izborne kampawe. Na wegovo obe}awe da }e, ako bude izabran za pred-sednika, nastupati kao promotor slobodne cirkulacije kapitala na svet-skoj areni, lideri Volstrita uzvra}aju obe}awem da }e pruìti podr{kuwegovoj kandidaturi (E. M a s t t n e r , 2000).

V. Intelektualna elita – Ideologija globalizacijeGlobalna elita mo}i, poput svojih istorijskih prethodnika, velikih

istorijskih klasa, formira svoju „organsku inteligenciju”, u gram{ijev-skom smislu re~i. Pred nama defiluje {irok spektar aktera – od „think--thank”, grupa, teorijskih struja poput „hiperglobalista”, do razu|ene mre-è profesionalnih grupacija posve}enih promociji i stvarawu imixaglobalizacije, osobito transnacionalnih korporacija – wenih ekonom-skih lokomotiva. Intelektualna elita, kreator „ideologije globalizaci-je”, istovremeno je i homogena i heterogena grupacija. Ona izraàva jednozajedni~ko vrednosno jezgro, du{u globalizacije, ali i wene razli~iteverzije, promotor je razli~itih formi koje globalizacija zadobija.

Tri su temeqa „Zajedni~kog vrednosnog jezgra”: slika gvozdene isto-rijske neizbe`nosti, Univerzalna „Davos kultura” i „ideologija konsu-merizma” („masovne potro{a~ke kulture”). Duboko uverewe u nezadrì-vost, istorijsku neizbe`nost globalizacije, zajedni~ko je uverewe kojedele sve frakcije globalne elite mo}i, sve wene ideolo{ke struje. „Istoonako kao {to svakog jutra kada se probudim znam da se sunce neizbe`nora|a, tako i globalizacija predstavqa nu`no doga|awe koje nije stvar vo-qe” – izrazi}e pregnantno to uverewe T. Fridman (T. F r i e d m a n,1999). No, globalizacija nije samo neminovna, nego i istorijski poèq-na; ona ozna~ava novu orbitu civilizacijskog napretka, dobrobit ~ove-~anstva. „Pojam univerzalne civilizacije zahvata poglede, vrednosti idoktrine koje ispovedaju mnogi qudi zapadne i uski krug u drugim civi-lizacijama. To moèmo zvati „Davos-kulturom”. Svake godine hiqadebiznismena, bankara, vladinih slu`benika, intelektualaca i novinara izniza zemaqa okupqa se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u [vaj-carskoj. Svi oni su visokoobrazovani, govore te~no engleski, rade u in-stitucijama sa {irokim transnacionalnim uticajem, ~esto putuju. Svioni veruju u individualizam, trì{nu ekonomiju i politi~ku demokrati-ju, dele uverewa koja su rasprostrawena u zapadnoj civilizaciji. Qudi izDavosa kontroli{u prakti~no sve me|unarodne institucije, mnoge odsvetskih vlada, i lavovski deo svetskih ekonomskih i vojnih potencijala.Kultura Davosa je, dakle, od presudne va`nosti. No, koliko je qudi nasvetskoj sceni koji potpuno dele wihove kulturne vrednosti? Izvan Za-pada verovatno mawe od 50 miliona, ili ~ak samo 0,1% svetskog stano-vni{tva. To je daleko od univerzalne kulture – zajedni~ka intelektual-

99

na kultura postoji samo na nivou elite, ona nema korene u mnogim zemqa-ma” (S. H u n t i n g t o n, 1996). „Ideologija konsumerizma” „potro{a~kekulture” ima presudnu ulogu u formirawu i odràvawu svetskog privre-dnog stroja. Centralni problem sa kojim se transnacionalne korporacijesuo~avaju je kako odràti rastu}u tra`wu roba koje donose najve}i pro-fit. Osvajawe novih trì{ta i neprekidno lansirawe novih proizvodakoji demodiraju robe kojima je trì{te zasi}eno, koji imaju dra` novoga– re{ava ovaj Gordijev ~vor. Ogroman medijski aparat za komercijaliza-ciju du{e oblikuje identitete i strukturu potreba, stvara nagonskog po-tro{a~a od kolevke do groba. Robe nisu samo stvari koje ispuwavajusadrìnske qudske potrebe nego i simboli~ki objekti u kojima seotelotvoruju dru{tveni simboli (C r o o k et al., 1992). One postaju sim-boli statusa, ulog u trci za prestiòm, kupovawe postaje simboli~ki do-ìvqaj, izraz ìvotnog stila koji podiè sopstveni imix. Potro{wa po-staje osnovni oblik samoizraàvawa, izvor identiteta.

Ideolo{ka integracija globalne elite mo}i ima izvor i u ~iweni-ci da weni pripadnici dele sli~an stil ìvota, tip {kolovawa i stilluksuzne potro{we. Samo u SAD 1990-ih godina bilo je preko 200 fa-kulteta za internacionalni biznis, koji zna~ajno uti~u na pona{awe iideologiju, na duhovni profil. Luksuzna potro{wa, ~lanstvo u ekskluzi-vnim klubovima, basnoslovno skupa letovali{ta na svim kontinentimasveta nasuprot masovnim oblicima putovawa i zabave, sve o{trija segre-gacija – izbor mesta i tip stanova osiguranih naoruànim ~uvarima ielektroskom tehnikom nadgradwa – stil je ìvota koji cementira poveza-nost elite (L. S k l a i r, 2001).

3. DOMINANTNO KRILO ELITE IAUTORITARNA GLOBALIZACIJA

Me|utim, istovremeno sa zajedni~kim vrednosnim jezgrom, ideologi-ja globalizacije je i izrazito heterogena, konglomerat je razli~itihsvetonazora – od vladaju}eg neoliberalnog i neo-konzervativnog diskursa,preko socijaldemokratske varijante i „Tre}eg puta”, do koncepcija alter--globalizacije. U stvari, razli~iti ideolo{ki pogledi, pored intere-sa, presudan su ~inilac koji opredequje razli~ite forme, razli~it likglobalizacije.

U drugoj polovini HH stole}a na svetskoj sceni smewuju se dva veli-ka rivalska projekta globalizacije: Kejnzijansko-socijaldemokratski iNeoliberalni. Projekat „Novog svetskog ekonomskog poretka”, taj plodvelikog istorijskog kompromisa zapadne elite, promotora „Dràve blago-stawa”, i „Grupe 77” Pokreta nesvrstanih, vladao je svetskom arenom pu-ne tri decenije. U wegovom sredi{tu nalazi se dvostruki ciq: ubrzan ra-zvoj nacionalnih ekonomija Tre}eg sveta i istovremeno smawivawe jazaizme|u svetova. Pad zastupnika „Dràve blagostawa” i meteorski uspon

100

Neoliberalnog krila elite mo}i koncem 1970-ih (Reganizma-Ta~erizma),wegovo osvajawe komandnih pozicija u nadnacionalnim institucijama,uvodi nov projekat globalizacije. „Va{ingtonski konsenzus” i „Programstrukturalnog prilago|avawa” poput parnog vaqka preoblikuje socijalnireqef sveta.1 Jednom rukom transnacionalni kapital se osloba|a gvozde-nih okova dràvne kontrole, osposobqava se za planetarno lansirawe.Drugom rukom nadnacionalne institucije slamaju nacionalne protekcio-nisti~ke tvr|ave, omogu}avaju slobodno kretawe kapitala u potrazi zanajpovoqnijim uslovima akumulacije, „uklawaju sve prepreke wegovomtragawu za profitom” (G. S o r o s, 2002). Pod neodoqivim pritiskom,zemqa za zemqom prilago|ava se novim pravilima igre. Najzad, na pragunovog milenijuma na kormilu globalizacije na}i }e se jo{ militantnijekrilo globalne elite mo}i.

3.1. Dvojstvo i autoritarni pomak

Minuciozna analiza vladaju}e forme, projekta globalizacije pokazu-je istovremeno i dvojstvo wene svetle i tamne strane, ali i postupnu iizrazitu prevagu, nadmo} autoritarne tendencije.

U ekonomskoj sferi neoliberalni projekat spaja dve potpuno supro-tne dimenzije: a) ekonomsku efikasnost (superiornost); b) socijalno in-feriornu stranu globalizacije. Neoliberalizam se javqa kao mo}an gene-rator silovito ubrzanog ritma globalizacije, instrument sve brèg stva-rawa sve ve}eg ekonomskog bogatstva sveta: generacija mladih na Zapadudanas tro{i 6 puta vi{e od svojih roditeqa. Profit transnacionalnihkorporacija porastao je za 700%. Masovna deregulacija, privatizacija iliberalizacija kapitala, wegovo preno{ewe iz inertnih ruku birokrat-ske dràve u preduzimqivije ruke privatnog preduzetni{tva, prvi jeizvor nove efikasnosti. Drugi izvor ekonomske superiornosti izraàvase u novoj globalnoj mobilnosti – kao duh oslobo|en iz boce, transnacio-nalni kapital kruì planetom u potrazi za najpovoqnijim uslovima br-zog oplo|avawa: najjeftinijom radnom snagom i sirovinama, zonama najma-wih socijalnih izdataka i korporacijskih poreza. Tre}i izvor ekonomskeefikasnosti, me|utim, potpuno je razli~itog karaktera. Hirur{kim rezomseku se javni izdaci za socijalnu za{titu, zdravstvo i {kolovawe, odba-cuje se i sama pomisao na punu zaposlenost. êtvrti izvor ekonomskeefikasnosti – uve}ane sposobnosti oplodwe kapitala (profita) – nalazise u drasti~nom smawivawu pomo}i „zemqama u razvoju”, za nekoliko de-cenija ekonomska pomo} je smawena 4 puta. Dok privatizacija i deregula-cija, preduzimqivost i motivacija, slobodna cirkulacija kapitala uve}a-

101

1. Nacionalne ekonomije podvrgnute su {irokoj skali zahteva za: 1) masovnu privati-zaciju i deregulaciju; 2) ukidawe uvoznih tarifa, tog za{titnog bedema doma}e industrije;3) ukidawe kontrole nad stranim investicijama: 4) sniàvawe poreza na dohodak korpora-cija; 5) eliminisawe kontrole cena i uvo|ewe kontrole nadnica; 6) drasti~nu redukciju iz-dataka za socijalnu i zdravstvenu za{titu (J. M a n d e r , 1996).

vaju ekonomsku efikasnost, demontirawe socijalne dràve i drasti~nosuàvawe ekonomske pomo}i – neizbe`no vode ka malignim socijalnimposledicama. Nasuprot socijalnom kapitalizmu, projektu „dràve blago-stawa”, koji je istovremeno pove}avao bogatstvo i rasprostirao dobrobitna sve {ire socijalne slojeve, neoliberalna formula sve brè uve}avabogatstvo uske elite, ali istovremeno pove}ava socijalnu nejednakost, vo-di globalizaciji siroma{tva. Upravo ova crta autoritarne globaliza-cije – sve dubqi jaz izme|u dru{tava – postaje sve izrazitija i opasni-ja. U 90 zemaqa sveta ekonomska situacija je gora nego pre deset ili dva-deset godina; preko 1,5 milijarde stanovnika ìvi sa 1 dolarom dnevno. Nadrugoj strani, 255 svetskih milijardera kontroli{e vi{e bogatstva nego{to iznosi kombinovani godi{wi dohodak zemaqa u kojima ìvi 45%svetskog stanovni{tva (UN Report 1999). Sve je brì ritam stvarawa svedubqe provalije. Dok su {ezdesetih godina pro{log veka, u ekonomiji„dràve blagostawa”, razlike iznosile 1:30, u vreme vladavine neolibe-ralizma (devedesetih) one su sko~ile na 1:60, a posle samo 7 godina na 1:74,i potom na 1:84 (UN Report. 1999; W. R o b i n s o n, 1995). Do pre dvedecenije 10% najbogatijih zemaqa sveta imalo je prihod 77 puta ve}i od10% najsiroma{nijih zemaqa; danas je prihod ve}i 124 puta. Sve dubqesocijalne nejednakosti pretvaraju globalnu arenu u sve eksplozivnije so-cijalno tle.

Sferu kulture tako|e proìmaju istovremeno dvojstvo i nadmo} re-presivnog lika globalizacije. Uporedo sa pro{irivawem lokalnih hori-zonata, ra|awem komspolitske kulture i identiteta gra|anina sveta, ose-tno se izo{travaju kulturni konflikti. Etni~ki sukobi na mikro-nivoui sukob civilizacija na makro-nivou postaju izrazito obele`je postbipo-larne ere. Dah zastaje pred pravom eksplozijom nacionalnih i verskih ra-tova pra}enih {okantnim i masovnim izlivima nasiqa. Kulturni ekstre-mizmi i fundamentalizmi silovito zao{travaju sukobe civilizacija, do-vode ih do ivice rata. Jedan vid ekstremizma L a t o u c h e (1996) }e pre-gnantno opisati kao nezadrìv poriv ka kulturnoj hegemoniji Zapada, kastvarawu monokulture, potpunoj uniformnosti i standardizaciji ìvot-nih stilova, razarawu svih drugih verzija, na~ina na koji ìvot moè dase ìvi. Na drugom polu, pak, nastupa retribalizacija sveta, violentni iretrogradni Xihad. Kultura ustaje protiv kulture, narodi protiv naroda,pleme protiv plemena – to je slika „Svetog rata” u ime usko shva}enihvera protiv bilo kog vida me|usobne povezanosti i me|uzavisnosti, protivtehnologije, pop-kulture i integriranog trì{ta, protiv modernosti kaotakve” (B. B a r b e r, 1995).

U politi~koj sferi istovremeno dvojstvo i prevaga autoritarnetendencije vidqivi su kao na dlanu. Izrazito obele`je politi~ke globa-lizacije je rasprostirawe demokratije, qudskih prava na prostranstvasveta na kojima ona nisu cvetala. Od zbacivawa diktatorskog reìma uPortugaliji 1974. godine, broj demokratija u svetu doìveo je meteorskiuzlet, popeo se od 39 na 117 (L. D i am o n d , 1996). Organski deo tog toka

102

je i rasprostirawe qudskih prava. Ra|awe Evropske unije predstavqa ì-vi prototip demokratske transnacionalne politi~ke organizacije. Jasnose pokazuje da me|uzavisnost, samo po sebi, ne vodi razarawu suverenite-ta – ono {to dràve gube na nacionalnom nivou odlu~ivawa mogu kom-penzirati na regionalnom nivou kroz zajedni~ki, podeqeni suverenitet.Na drugom polu nalazimo tendenciju oblikovawa „autoritarne svetske dr-àve”. ûvena veberovska definicija dràve kao „legitimnog monopolasile na odre|enoj teritoriji”, kao da se podiè sa lokalnog na planetar-ni nivo (W. R o b i n s o n, 2001). Pogledajmo wene, jo{ uvek embrionalneelemente. Militantno krilo globalne elite mo}i teì da se pretvori ufakti~kog „suverena”, subjekta odlu~ivawa iznad kojeg nema „vi{e in-stance”, niti demokratske kontrole. Dràve se pretvaraju u puke transmi-sije, lokalne izvr{ioce nadnacionalnih institucija. Proklamovawe„kraja” nacionalne dràve i suvereniteta izraz je ovog nastojawa.„Transnacionalna para-dràva” osvaja i druge elemente „globalne dràv-nosti”: legitimni monopol sile nad odre|enom teritorijom. No, terito-rija se proteè na globalni prostor, sila dobija vid novog planetarnogvojnog intervencionizma a legitimitet pruà koncepcija selektivnog„humanitarnog intervencionizma”. Zamisao o svetskom poretku bez hege-monije, o „besklasnoj zajednici sveta”, predstavqa nerealnu, utopisti~kuviziju. Presudno pitawe, stoga, postaje tip hegemonije. Napu{ta se „kon-sesualna”, „liberalna” hegemonija, koja izraàva ne samo partikularneinterese supersile nego i {ire interese svetske zajednice, koja uvaàvazna~ajnu meru multipolarnosti sveta. Odvija se prelaz na wenu represiv-nu formu, oslowenu prvenstveno na vojnu dominaciju. Nasuprot optimi-sti~kim vizijama „kraja istorije”, svih dramati~nih konflikata, nastupane samo „jo{ jedno stole}e ratova” (G. Kolko), nego i wihova nova, bes-krajno razornija vrsta. Vi{estruki su razlozi koji vode „povratku rato-va”, centralnoj ulozi koju vojna supremacija zadobija. Prvo, odgovor mi-litantnog krila globalne elite mo}i na duboku ekolo{ku krizu, sve os-kudnije prirodne resurse od kojih privredni stroj zavisi, nalazi se u us-postavqawu potpune kontrole, neke vrste „kvazi-vlasni{tva” super-silenad prirodnim bogatstvima planete, utemeqenog na vojnom zaposedawu wi-hovih izvora i puteva prenosa. Drugo, odista smrtnu opasnost od global-nog terorizma „Globalni jastrebovi”, najavquju}i totalni rat bez kraja,mogu da zloupotrebe za uspostavqawe sveobuhvatne kontrole nad gra|ani-ma i uskogrude geostrate{ke interese.

3.2. Autoritarna revolucija odozgo

Projekat autoritarnog krila globalne elite mo}i – ukidawe starogi stvarawe potpuno novog svetskog poretka – svojim su{tastvenim obele-`jima bliì je „globalnoj revoluciji odozgo” nego organskoj evoluciji.Prvo, svet nacionalnih dràva, ekonomija i kultura oni vide iskqu~ivokao otelotvorewe pro{losti, retrogradnog tribalnog parohijalizma, ko-

103

ji i zasluùje {to pre da umre. Velika civilizatorska misija ciq je ko-ji opravdava sva sredstva – ekonomsko nasiqe i vojni intervencionizambabica su novog poretka. Qudske patwe, {ok-terapija i globalizacija si-roma{tva, suze i znoj, neizbeàn su uslov prelaza iz pakla u budu}i eko-nomski raj. Drugo, znawe o novom poretku, tajnu novog modela poseduje je-dino „revolucionarna avangarda”, transnacionalna elita koja svet obli-kuje po svom liku. Wen najdinami~niji deo, globalizaciju, shvata kaoamerikanizaciju sveta. Da to ilustrujemo reqefnim opisom T. Fridmana,novinara „Wujork Tajmsa“, dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade,strasnog zastupnika globalizacije. „Globalizacija ima izrazito ameri~kilik. Mi verujemo da ameri~ke institucije moraju sve ostale da po{aquna grobqe istorije. Nasuprot tradicionalnim osvaja~ima mi se ne zado-voqavamo time da pokorimo druge nego insistiramo da postanu sli~ni na-ma, razume se, za svoje sopstveno dobro. Mi èlimo da svet sledi na{evo|stvo” (T. F r i e d m a n, 1999). Revolucionarno mesijanstvo vladaju}efrakcije transnacionalne elite jo{ plasti~nije }e opisati S. Cohen.„Velika strategija ameri~ke politike, predstavqala je misionarstvo upunom smislu re~i – pravi krsta{ki pohod. Legije ameri~kih investito-ra, politi~kih misionara i evangelista, nazvanih savetnicima, nastupa{irom Rusije. Finansirani od ameri~ke vlade, ideolo{kih organizacijai fondacija, oni su dospevali do svih sredina – od politi~kih pokreta,sindikata i medija i {kola, do vlade, koje je trebalo preobratiti u novuveru, pretvoriti u Rusiju kakvu mi èlimo. Pored drugih misionarskihdela, Amerika je snabdevala novcem svoje omiqene politi~are, instruisa-la ministre, stvarala nacrte zakona i predsedni~kih dekreta, publikova-la priru~nike, vodila Jeqcinov izborni {tab 1996. godine (S. C o h e n,2000). Kqu~ demokratske obnove Rusije vi{e nije u wenim, nego u na{imrukama, zabeleèno je u programskom pismu koje je cirkulisalo Va{ing-tonom 1993. godine (Z. B r z e z i n s k i, Foreign Affairs, Jesen 1992).

4. DEMOKRATIZACIJA GLOBALNOG PORETKA

Odgovor na autoritarni lik globalizacije i wene rizike nije izola-cija – „antiglobalizacijski fundamentalizam” poplo~ava put u geto-dru-{tvo. Adaptacija lokalnih dru{tava novom redu stvari postaje nalogvremena od kojeg se ne moè pobe}i. U svetu prekrivenom planetarnommreòm me|uzavisnosti, ìvot u izolaciji postaje neizvodiva „robinzo-nijada”. No, adaptacija predstavqa i nasu{nu potrebu vlastitog dru{tva,na~in preuzimawa superiornijih civilizacijskih tekovina, moderne te-hnologije, efikasnijeg trì{nog privre|ivawa, demokratskih formi po-liti~kog ìvota i qudskih prava, pro{irivawa lokalnih kulturnih ho-rizonata. Velik prostor na glob-lokalnoj mapi zauzimaju ekonomski zao-stala i koruptivna, politi~ki autoritarna dru{tva; modernizacija i de-mokratizacija, uz asistenciju svetske zajednice, wihova je vlastita drama-ti~na potreba.

104

Jedini plodonosan, stvarala~ki odgovor predstavqa demokratizaci-ja globalnog poretka, osvajawe humanijeg lika globalizacije. Sve je {i-ri krug grupa i pokreta, kulturnih, nau~nih i politi~kih kontra-elita,koje tamne strane i rizici autoritarne forme globalizacije pokre}u upotragu za korekcijama i alternativama, „za jednom druga~ijom formommondijalizacije” koja zahteva sve sfere ìvota (Le Monde Diplomatique,2001). U tom novom kosmosu aktera kqu~nu ulogu imaju transnacionalnisocijalni pokreti – koji se, me|utim, iz nerazumevawa ili te`we za ide-olo{kom diskvalifikacijom – pogre{no ozna~avaju kao „antiglobaliza-cijski”. Jer, samo krajwi ekstremisti, li{eni ose}awa za nove realnosti,nastupaju}e doba mogu da zamisle kao svet samodovoqnih nacionalnihekonomija, da u novoj supertehnologiji vide samo novo zlo. Samo funda-mentalisti veruju da nacionalnu kulturu treba potpuno konzervirati iza{titi od virusa kosmopolitske kulture, da je jedini put napretka – ra-dikalan raskid sa globalnim poretkom koji se ra|a. Ogromnu ve}inu no-vih transnacionalnih pokreta ~ine pripadnici hiqada organizacija izcelog sveta koje streme druga~ijoj, humanijoj formi mondijalizacije. Uekonomsko-socijalnoj sferi, umesto globalizacije siroma{tva zahteva seublaàvawe nejednakosti, smawivawe ambisa izme|u dru{tva, otpisivawedugova siroma{nim zemqama, oporezivawe spekulativnog finansijskog ka-pitala i uvo|ewe bazi~nog, minimalnog dohotka za sve gra|ane sveta. Napoliti~koj areni nastaju projekti kosmopolitske demokratije – od lokal-ne participacije gra|ana, preko u~e{}a u odlu~ivawu na regionalnom ni-vou („zajedni~ki”, „podeqeni suverenitet”), do reforme OUN i dono{e-wa demokratskog svetskog zakonodavstva. Sna`na je te`wa za preokreti-ma od unipolarnog sveta ka multipolarnoj svetskoj zajednici. Na mestoponi{tavawa nacionalne kulture i sukoba civilizacija stupaju projektipluralizma kultura, uzajamnog oboga}ivawa i ukr{tawa civilizacija.

5. ZAPLET:RACIONALNA I IRACIONALNA STRANA ELITE MO]I

No, u toj ta~ki nastaje presudan zaplet. Demokratska forma globali-zacije istovremeno je neophodna kao vazduh i voda, i nemo}na da iznudi imale ustupke militantnog krila globalne elite mo}i, koja je li{ena sna-`ne socijalne protivteè kontramo}i. Opadawe mo}i nacionalne burò-azije i nekada mo}ne a sada fragmentirane radni~ke klase, ostavqa jojodre{ene ruke da gotovo voluntaristi~ki preoblikuje socijalni reqefsveta. Globalna arena, me|utim, nije potpuno ispra`wena. Mno{tvo soci-jalnih grupa, udruèwa, interesnih grupa, nevladinih organizacija, i na-dasve novih socijalnih pokreta, svojim pritiscima i zahtevima bombardu-ju nadnacionalne centre mo}i. No, wihova priroda je „dvopolna”. Jedanwihov krug predstavqa u biti produènu ruku nadnacionalne elite, mre-ù wenih kapilarnih produètaka u krilu civilnog dru{tva. Drugi krug,

105

osobito ekolo{ki, mirovni i ènski pokreti, streme novom liku sveta.Tom krugu pripadaju i pobornici alter-globalizacije, „globalizacije saqudskim likom”. No, wihov uticaj na promene autoritarnog vida globali-zacije liliputanskih je razmera.

Socijalna piramida na prelomu milenijuma ubrzano se udaqava odoblika koji je vladao puna dva veka. Sa mape visokorazvijenih dru{tavapostepeno nestaje „binarni model”, titanski sukob dveju velikih nacio-nalnih klasa: buròazije i radni~ke klase, koautora modernog industrij-skog dru{tva. Vrh piramide zauzima socijalni golijat, transnacionalnamreà elita u ~ijim rukama se koncentri{e tehnolo{ka i ekonomska, voj-na, politi~ka i kulturna mo} nepojmqivih razmera. Po prvi put u hroni-ci modernog dru{tva woj se ne suprotstavqaju mo}ni istorijski rivali,kontraklase ili kontraelite. Na socijalnim lestvicama ispod we nalazise razu|ena mreà slojeva, statusnih i interesnih grupa, sredwih klasa –umerenih korisnika globalizacije. Svoje nade oni ne polaù toliko ukolektivnu akciju koliko u strategiju individualnog uspona na vi{e.Naj{iru bazu, dno piramide ~ine masovne legije uslu`nih i radnih klasa– iznutra razmrvqenih, li{enih mo}i i organizacije, osobito interna-cionalne.

No, u rizi~nom istorijskom intermecu u kojem ostaje jedina sila napozornici, globalna elita mo}i zadobija neo~ekivanog protivnika – samusebe, iracionalnu stranu vlastitog bi}a. Nenameravane destruktivne po-sledice, taj otrovni plod kratkovidih interesa, pogre{nih o~ekivawa ineostvarivih zamisli, mogu zadobiti razmere koje nadma{uju efekte ra-cionalnog delawa, stvarala~kih odgovora. Socijalno bi}e globalnih eli-ta mo}i kao da je izvajano po liku mitskog Kentaura. One su otelotvore-we stvarala~kog, inovativnog duha, arhitekte modernog dru{tva i wegoveposledwe verzije: globalnog poretka. Istovremeno dah zastaje pred kriti-~nom masom iluzija, la`nih o~ekivawa, nerealnih percepcija, pogre{neprocene posledica. Dvadeseto stole}e zapo~eto je sna`nim samopouzda-wem i optimizmom, verom u osvajawe humanijeg sveta, utemeqenom u vla-davini uma. Kraj stole}a, obeleènog sa dva velika svetska rata i pli-mom unutardràvnih lokalnih ratova, rodio je najdubqe sumwe u racio-nalnost elita koje su na kormilu dru{tva (G. K o l k o, 1994). U svojojveli~ini obnovqena je dilema koja je mu~ila Vebera, strah od ne-namera-vanih posledica delawa aktera. „Ja sam fasciniran ~iwenicom da se u su-sretu sa stvarno{}u svaka velika ideja, projekat pretvara u svoju suprot-nost, sti~e smisao suprotan svojoj prvobitnoj nameri i da, stoga, razarasamu sebe”. Ishodi velikog planetarnog procesa – globalizacije – okru-èni su, otuda, gustim velom neizvesnosti. Mogu}e su potpuno razli~itebudu}nosti: ekolo{ko ili tehnolo{ko samouni{tewe planete; novi ta-lasi de-globalizacije i sukobi regionalnih divova; cikli~ne smene svet-skog haosa (rasprostirawa autoritarnih lokalnih reìma pra}enih ma-sovnom represijom), i orvelovskog reda. Najzad, fascinantne tehnolo{ke,ekonomske i kulturne sile koje je ~ovek osvojio poseduju divovsku mo}

106

stvarawa pristojnijeg „Svetskog dru{tva”. Osloba|awe od ve{ta~ke dile-me: za ili protiv globalizacije, i otkrivawe pravog poqa borbe: protivautoritarne i nehumane forme globalizacije, prvi je i odlu~an korak upravcu boqih ishoda.

LITERATURA

B a r b e r, B. (1995): Jihad vs. McWorld, How Globalism and Tribalism Are Resha-

ping the World, New York, Ballantine Books. B a u m a n, Z. (1998): Globalization, The Human Consequences, New York, Columbia

University Press. B e c k, U. (2000): The Brave New World of Work, Cambridge, Polity Press. C a s t e l l s, M. (2000): End Of Millenium, Oxford, Blackwell. C l a r k e, T. (1996): Mechanisms of Corporate Rule; The Rules of Corporate Behavi-

our, u: J. M a n d e r, E. G o l d s m i t h (eds), The Case Against the Global Eco-

nomy, and For a Turn Toward the Local, San Francisco, Sierra Club Books.C o h e n, S. (2000): Failed Crusade, America and the Tragedy of Postcommunist

Russia, New York, W.W Norton.Commission on Global Governance (1995): Our Global Neighbourhood: The Report of

the Commission on Global Governance, Oxford, Oxford University Press.D i a m o n d, L. (1996): Is the Third Wave Over, Journal of Democracy, vol. 7, no. 3. Development Dialogue, 1999, 1-2; 2000,1–2E d e r, K. (1993): The New politics of Class, Social Movements and Cultural Dyna-

mics in Advanced Societies, London, Sage Publications.F r i e d m a n, T. (1999): The Lexus and the Olive Tree, Understanding Globalization,

New York, Farrar Straus Giroux. G i d d e n s, A. (1999): A Run Away World, Cambridge, Polity Press.G i l l, S. (1994): Structural Change and Global Political Economy, Globalizing Elites

and the Emerging World Order, u: Y. S a k a m o t o (ed.) Global Transformation,

Challenges to the State System, Tokyo, United Nations University Press. H u n t i n g t o n, S. (1996): The Clash of Civilizations and the Remaking of World Or-

der, New York, Simon and Schuster.K o l k o, G. (1994): Century of War, Politics, Conflicts and Society Since 1914, New

York, New Press.L a t u {, S. (2001): Ostala je samo la`na nada, Le Monde Diplomatique, 001-go-

dina 1, mart. L u t t w a k, E. (1998): Turbocapitalism, Winners and Losers in the Global Economy,

New York, Harper-Collins Publishers.M a n d e r, J., G o l d s m i t h, E. (1996): The Case Against the Global Economy, and

For a Turn Toward the Local, San Francisco, Sierra Club Books.M a t z n e r, E. (2000): The Washington Consensus Without End, Savania Press.M o o n e y, P. R. (1999): The ETC Century Erosion, Technological Transformationa

and Corporate Concentration in the 21st Century, odeljak: Concentration in

Corporate Power, Development Dialogue, no. 1-2.P a k u l s k i, J., W a t e r s, M. (1996): The Death of Class, London, Sage Publications.P e ~ u j l i } , M. (2002): Globalizacija – Dva lika sveta, Gutenbergova galaksi-

ja, Beograd.

107

R o b i n s o n, W. (1996): Promotion Poliarchy, Globalization, US Interventions and

Hegemony, Cambridge, Cambridge University Press.R o b i n s o n, W. (2001): Social Theory and Globalisation, The Rise of Transnational

State, Theory and Society, Renewal and Critique in Social Theory, vol. 30, No.2, April.

S k l a i r, L. (1991): Sociology of the Global System, Hemel Hempstead, HarvesterWheatsheaf.

S o r o s, G. (2002): On Globalization, Oxford, Public Affairs Ltd.S h a w, M. (2000): Theory of the Global State, Globality as Unfinished Revolution,

Cambridge University Press.V a n d e r P i j l (1984): The Making of Transatlantic Ruling Class, London, Verso.

THE GLOBAL ELITE OF POWER

by

Dr. Miroslav Pe~ujli}

Summary

In this paper, the author discusses contradictions in the contemporary process ofglobalization related to its current proponents (participants).

The first part of the paper tries to solve the enigma of the key participants andsocial forces shaping the globalization, so it discusses the three rival theories: thetheory of classes, polyarchy and elite of power. The author chooses the third theory ofthe global elite of power. Its theoretical foundations range from classic theories ofelite (Pareto, Mosca, Weber) to Mills’ famous elite of power. However, the trans-na-tional elite of power is an entirely new social entity. The global elite of power is firm-ly established in the economic sphere, in the ownership and management of globalmeans of production and capital, and in the use of global labour force. It is characte-rized by a highly articulated status culture or „class consciousness” – the cosmopoli-tan „Davos-culture”. It represents more a network of groups than one monolithic enti-ty, so it should be discussed synthetically.

The second part analyses a collective portrait of the global elite of power inwhich the outstanding place is occupied by the owners and top managers of trans-na-tional corporations and banks (whose capital highly surpasses the wealth of manycountries in the wordl); together with them, there is the political elite (the leaders ofthe G-7 Group and the rulers of the trans-national organizations like MMF, WorldBank, Security Council of the UN, NATO). The intellectual elite, like „The TrilateralCommittee” or „Economic Forum” occupies a less conspicuous, but not insignificantplace.

The third part discusses the current role of the dominant (authoritarian) wing ofthe global elite of power, and the fourth points to the alternative possibilities and po-tential participants in the democratization of the global world order. The concluding,fifth part, points to the historical situation in which the democratic alternative, al-though necessary, is almost powerless. Due to the un-intented consequences of the ac-tivities of the global elite of power, future of the world society is quite uncertain.

108

UDK 316.1

D u { a n M a r i n k o v i }

SOCIOLOGIJA I KONSTRUKTIVISTI^KAPERSPEKTIVA: SOCIOLO[KA TEORIJAI KONSTRUKTIVISTI^KA METATEORIJA

SA@ETAK: Autor u ovom radu razmatra odnos sociologije i konstruk-tivisti~ke perspektive koja se moè smatrati jednim od najsavremenijih pri-stupa u dru{tenim naukama. Iako je socijalni konstruktivizam savremenoj so-ciologiji ponudio zna~ajnu alternativu u odnosu na postoje}e paradigme, onjo{ uvek nije niti homogena, a niti neprotivre~na meta-teorija. U tom smi-slu, autor konstatuje da se socijalni konstruktivizam pojavio upravo onda ka-da je tradicionalno nasle|e nauke, ugroèno s jedne strane izrastawem mno-{tva razli~itih diskursa o realnosti, ~oveku, znawu, nauci, istini, a, s drugestrane, ugroèno unutra{wim teorijskim i epistemolo{ko-metodolo{kim ne-doslednostima, ve} otvoreno ispoqilo svoju socijalnu praksu izvan okviraskromnih obe}awa datih u {esnaestom i sedamnaestom veku.

KQU^NE REÎ: sociologija, socijalni konstruktivizam, meta-teorija,nauka, paradigma

Osnovno pitawe sa kojim se periodi~no, sa mawim ili ve}im vre-menskim amplitudama i sa mawim ili ve}im intenzitetom, susre}e naukajeste: {ta je to {to se danas moè videti sa najisturenije ta~ke nau~nei socijalne istoriografije; koji se vidici otvaraju, a koji zatvaraju; ko-je se alternative i krajwe implikacije mogu naslututi; kakve }e saznajne,socijalno-kulturne i politi~ke posledice uslediti nakon odbacivawa po-stoje}ih i usvajawa novih perspektiva i paradigmi. Postavqena uglavnomsa pozicija filozofije nauke, ovakva pitawa ~ine vidqivim skrivenekrize sa kojima se nauke suo~avaju, naj~e{}e naglo, bez dugih i upozora-vaju}ih najava. Slede}i Kuna, moè se re}i da krize izrastaju u oba po-qa normalne i nenormalne nauke. U poqu normalne nauke onda kada se unedostatku refleksivnih pozicija nagomilane anomalije ispoqe kao masi-vne krize koje ugroàvaju epistemolo{ke i eksplanatorne kredibilitetei socijalne legitimitete nauke, a u poqu nenormalnih alternativa kaonemogu}nosti da se do kraja realizuje sveobuhvatni projekat zapo~etih te-orijskih sinteza u artikulaciji nove paradigme. Produkti ovakvih kriza

109

su, sve ~e{}e, paralelne teorije koje isti skup ~iwenica1 obja{wavajuposve razli~ito i sa podjednakim pretenzijama na istinitost i kredibil-nost svojih argumantacija. Ve} navikla na svoju multiparadigmatsku stru-kturu, sociologija je tokom svog razvoja izgradila mehanizme za relativnokratkotrajna re{ewa unutra{wih kriza. Periodi~no poku{avaju}i da, ma-we ili vi{e uspe{no, sinteti{e razli~ite i dotada ~esto nespojive kon-ceptualizacije, teorijsko poqe sociologije optere}eno je hibridnim teorij-skim konstrukcijama koje, kako se to kasnije u ve}ini slu~ajeva pokazalo,nisu izbegle posledice konceptualnih dualizama i kona~no eklekticizma.Da li je ne{to u poqu sociolo{ke teorije eklekticizam, sinkretizam ilisinteza – obi~no je procena nekih alternativnih i izrastaju}ih konceptu-alizacija, a ne postoje}ih paradigmatskih hibrida. Tako je, na primer, stru-ktural-marksizam pedesetih godina bio eklekticizam tek za poststruktu-ralisti~ke koncepcije s kraja {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih.

Postmodernisti~ka dekonstrukcija na {irem kulturnom planu i wenpoststrukturalisti~ki analogon na poqu teorije, epistemologije i meto-dologije, koji su zahvatili sociologiju pre nego ostale discipline, jasnosu ukazali da je razdobqe velikih sociolo{kih narativa (meta-narati-va) pro{lo. Pre nego ostale nau~ne discipline, sociologija je priznala da„sociolo{ka teorija ne bi trebala teìti ka nekoj vrsti monoli-tne paradigmatske jedinstvenosti, nego oja~avawu postoje}eg plura-lizma, uklawaju}i prepreke otvorenoj komunikaciji me|u razli~itimsubdisciplinama ili paradigmama.”2

Socijalni konstruktivizam se pojavio u trenutku kada je tradicio-nalno nasle|e nauke, ugroèno s jedne strane izrastawem mno{tva razli-~itih diskursa o realnosti, ~oveku, znawu, nauci, istini, a, s druge stra-ne, ugroèno unutra{wim teorijskim i epistemolo{ko-metodolo{kim ne-doslednostima, ve} otvoreno ispoqilo svoju socijalnu praksu izvan okvi-ra skromnih obe}awa datih u {esnaestom i sedamnaestom veku. Od razdo-bqa poznog klasicizma pa do projekta dràve blagostawa, socijalna prak-sa nauke se ispoqila kao praksa mo}i, disciplinovawa, kontrolisawa,normirawa, pre}utnih vrednovawa i odabirawa. Sa pojavom socijalnogkonstruktivizma, za sociologiju se otvorilo jedno va`no refleksivno ipreispitiva~ko pitawe: kakvi su vidici, kakvi prostori vi|eni danas sanajisturenije ta~ke sociologije, odnosno wenih najisturenijih ta~aka. So-ciologija je istim o~ima po~ela da vidi mno{tvo razli~itih svetova,mno{tvo realnosti – to je weno primarno i najvrednije nasle|e, koje je, uve}oj ili mawoj meri, nasilno konstruisano u jedinstvene, monolitne te-

110

1 Za tradicionalnu filozofiju nauke, razli~ite teorije su mogle na razli~ite na~i-ne da upotrebqavaju iste ~iwenice. Sa Kunovim konstruktivizmom vi{e se ne moè govori-ti o istim ~iwenicama nego svaka teorija gradi svoje ~iwenice i svoje potpuno razli~ite,me|usobno nesamerqive teorijske svetove.

2 N. M o u z e l i s, Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo? dijagnoza i pomo},Jesenski i Turk i Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo, Zagreb 2000, str. 32 (naslov originala: N.M o u z e l i s, Sociological Theory: What Went Wrong? Diagnosis and Remedies, Routledge 1995).

orijske horizonte, ograni~avaju}e metode, realisti~ke ontologije i pasi-vne epistemologije. Prirodno, ve} zbog svog prefiksa socijalni, kon-struktivizam je prevashodno privukao pa`wu sociologije, filozofije na-uke, pa zatim i psihologije, socijalne psihologije, pedagogije i psihote-rapije. Svakako, ne svih orijetacija. ^ini se da je savremeni konstrukti-vizam u posledwe dve decenije ponajpre privukao pa`wu svih onih teore-ti~ara koji nisu delili istu paradigmu sa zvani~nim nau~nim establi-{mentom. To su bili svi oni, ~ije su teorije smatrane zanimqivima, aline i zna~ajnima; novima, ali ne i istinitima; mogu}ima, ali ne i pri-hvatqivima. Zapravo, vladaju}im paradigmama je bilo te{ko – i jo{ uvekjeste – da prihvate konstruktivizam sa wegovim temeqnim ontolo{kimrelativizmom s jedne strane, i epistemi~kim relativizmom, koji upu-}uje i na relativizam racionalnosti, s druge strane.3 Dakle, prihvataweovih pretpostavki je pristajawe da se, na neki na~in, tradicionalna nau-ka odrekne sopstvenih konstitutivnih elemenata: realnosti nezavisne od~oveka (objektivizam) i sopstvenih kriterijuma racionalnosti (koji seprogla{avaju univerzalnima).

Na savremenu intelektualnu i literarnu scenu konstruktivizam nijestupio kao jedinstvena, neprotivre~na i krajwa alternativa. U poqu we-govog interesovawa sa podjednakom va`no{}u su se na{la pitawa episte-molo{ko-metodolo{kih na~ela nauke, bez obzira na tradicionalne pode-le na prirodne i dru{tvene nauke, kao i teorijska pitawa mo}i, jezika,dru{tva, kulture, li~nosti, znawa, realnosti i sli~no. Iako se iz dana-{we perspektive moglo o~ekivati da }e se konstruktivizam – socijalnikonstruktivizam – razviti u nov teorijski pravac na poqu sociologijei socijalne psihologije, wegov razvoj do`iveo je druga~iji smer. Konstru-ktivizam se pre razvio kao metateorijska pozicija, a sada je ve} izvesnoi kao meta-paradigmatska alternativa mnogih pristupa, koja „~ini te-meq svih novijih pristupa ~iji je ciq da ponude radikalne kriti~kealternative”4 u razli~itim nau~nim oblastima. Pre nego {to je posta-lo uobi~ajeno da ideje konstruktivizma asociraju na imena Gergena (K.Gergen), Potera (J. Potter), [otera (J. Shoter), Kelija (J. A. Kelly), Ma-turanu i Varelu (U. Maturana, F. Varela), fon Glasersfelda i fon Fer-stera (von Glasersfeld i von Foerster), i svakako na Bergera i Lakmana,osnovne konstruktivisti~ke pretpostavke ve} su bile nagove{tene kodVikoa, Ni~ea, Kanta, pa i [penglera, i Ouk{ota (Michael Oacshott), a ide-je socijalnog konstruktivizma u delima T. Kuna, M. Fukoa, J. Habarmasa,A. Guldnera, K. Popera, I. Lakato{a, L. Mamforda i drugih.

Izme|u savremenog konstruktivizma i wegovih prvih nagove{tajanalazi se plodotvorni period razvoja socijalnih ideja koje nisu bile

111

3 A. K u k l a, Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, Londonand New York 2000, p. 5. Kukla ovde ubraja i tzv. „semanti~ki relativizam”, koji se, zarazliku od epistemi~kog, koji se odnosi na relativnost verovawa, odnosi na relativnost je-zika i zna~ewa. p. 6.

3 V. B e r, Uvod u socijalni konstruktivizam, Zepter Book World, 2001, str. 31.

mawe konstruktivisti~ke po svojim potencijalima. Novija tuma~ewa idiskurzivne analize u socijalnokonstruktivisti~kom kqu~u ~itaju i ide-je E. Dirkema, M. Vebera, Vitgen{tajna, Rikerta, Diltaja, F. Znaweckog,V. Tomasa, A. [uca, K. Manhajma i ~itave plejade pionira sociologijeznawa.5 Isto tako, daleko od konvencionalnih shvatawa da su ideje neiz-vesnosti, relativnosti i mnogostrukosti realnosti dopu{tene samo napoqu duhovnoistorijskog, ideolo{kog i dru{tvenog, nalazi se i poqesavremene kvantne fizike, ~iji su teorijski nalazi predstavqali poseb-no ohrabrewe konstruktivisti~koj metateoriji. Kako druga~ije nego ukonstruktivisti~kom kqu~u protuma~iti ideje velikana savremene fizi-ke D. Boma (David Bohm), V. Hajzenberga (Werner Heisenberg) ili N. Bo-ra (Niels Bohr), pa i Ajn{tajna, da je ~ovek, sa svojim teorijama, bi}e ko-je unosi granice me|u objektima u kosmosu; da te granice nisu inherentnai kona~no data svojstva objekata, nego svojstva qudskih tuma~ewa. Idejekvantne celovitosti, razvijene u savremenoj fizici kvantne mehanike,bli`e su drevnoj matrici isto~wa~kog Tao-a nego tradiciji wutnovskemehanike i kartezijanske epistemologije. Kako shvatiti Hajzenbergovprincip neodre|enosti nego kao ni~eanski zacrtanu tradiciju konstruk-tivizma da svet izvan nas postoji, ali na jedan posve neodre|en na~in.Kako shvatiti Borov princip komplementarnosti nego kao jednu vrstu ta-oisti~ke fizike. Savremena kvantna fizika sa ovim principima kaokriterijumima stvarnosti vi{e ne postavqa pitawe inherentnih svojsta-va objekata kao ontolo{ke kriterijume. Metode, eksperimenti, merewa iposmatrawa su sredstva kojima se stvarnost konstrui{e u skladu sa ve}postoje}im hipotezama, a ne reflektuje u ogledalu. Ono {to se danaskroz svu preciznu optiku moderne fizike mo`e videti jesu teorije a nenezavisni supstantivni entiteti. Drugim re~ima, moderna, kao i svakadruga epoha, teorijama a ne ~ulima gleda objekte koji je konstitui{u. Ve-rovatno ne bi bilo neumereno i re~i Galileja da treba meriti sve {toje merqivo i merqivim u~initi sve {to nije, protuma~iti u konstru-ktivisti~kom kqu~u – jer mera je konvencija, jedan od na~ina da se kon-strui{u kriterijumi konstrukcije realnosti.

U savremenom konstruktivizmu sve vi{e smatran velikim zlo~in-cem6 – upravo stoga {to nije shvatio da je sve ono merqivo qudski kon-strukt, da stvari same po sebi nemaju mere, nego da su mere istorijski idru{tveno-kulturno konstruisane – Galilej je modernoj nauci (ne samofizici) u nasle|e ostavio naivno verovawe da je stvarnost po sebi pode-qena u dve sfere: „u subjektivnu sferu koju je odlu~io da iskqu~i iz

112

5 Na ovo skre}u pa`wu mnogi socijalni konstruktivisti. Na primer, Andre K u k l a,Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London and New York 2000.(Constructivism and sociology of Scientific Knowledge). Kukla isti~e da je socijalni kon-struktivizam u zna~ajnoj meri inspirisan sociologijom znawa i sociologijom nauke. p. 7.Isto tako, va`nost sociologije znawa za socijalni konstruktivizam posebno isti~e i FinnC o l l i n, Social Reality, Routledge, London and New York, 1997. (Social Constructivism and

the Sociology of Knowledge) p. 64.6 L. M u m f o r d, Mit o ma{ini, GZH, Zagreb 1986, tom II, str. 61.

nauke, i objektivnu sferu, teorijski oslobo|enu ~ovekovih vidqivihprisutnosti, ali spoznavanu strogom matemati~kom analizom, odba-cio je kao nebitno i nestvarno ono srastawe kulturnih zna~ewa ko-je je omogu}ilo i matematiku – koja je i sama subjektivni destilat.”7

Odbacuju}i subjektivnost, „ekskomunicirao je sredi{wi predmet isto-rije (i dru{tva, prim. D. M.), mnogodimenzionalnost ~oveka”8 i mnogo-dimenzionalnost realnosti. Galilejev zlo~in sastojao se u tome {to jezanemario da neki predmet moè da se meri in~ima, merima, jardama, sto-pama, laktovima, pal~evima, godinama – da su mere socijalno konstruisa-ni instrumenti, a ne inherentne mere stvarnosti. Ne postoji nikakvaprava, istinita, objektivna mera stvari.

Ozakowuju}i i etabliraju}i mehani~ku sliku sveta, koja }e domini-rati narednih tristo godina socijalnim i duhovnim prostorima zapadno-evropske civilizacije od univerziteta do zatvora; od fizike do psihija-trije, galilejevski mehani~ki svet imao je pretenzije na iskqu~ivu mogu-}nost postojawa jednog objektivnog, spoqa{weg sveta. Iako od aristote-lovske do wutnovske mehanike, pa i daqe, do pozitivizma i nau~nog mark-sizma i moderne psihijatrijske prakse, postoji sasvim vidqiv kontinui-tet u razvoju metafizike realnog-spoqa{weg sveta kao ogledala prirode,odnosno objektivne ontologije. Za primer se mogla uzeti bilo koja druganau~na oblast, ali Slu~aj Galileo je dovoqno paradigmati~an i dovoqno{irok da posluì kao osnova jedne duhovne istorije dugog trajawa. Su-miraju}i na maestralan na~in, upravo kroz galilejevsku ontologiju i epi-stemologiju, su{tinu te duhovne strukture dugog trajawa, Mamford }eprimetiti da se Galilejeva imaginarna hirurgija zaustavila tamo gde jeto realisti~koj paradigmi odgovaralo: „Mislim, rekao je Galilej... kadabismo uklonili u{i, jezik i nos, ostali bi oblici i brojevi, a ne niukus ni zvuk.” Ali, za{to je Galilej zastao ba{ ovde? „[ta bi bilo saoblicima, brojevima i kretawem kada bismo uklonili jo{ i o~i, rukei mozak?” Iza ovog kqu~nog pitawa, kako za realisti~ku, tako i za kon-struktivisti~ku paradigmu, Mamford je dao odgovor koji saìma konsti-tutivnu ideju celokupne konstruktivisti~ke meta-paradigme: „Apsolutnientiteti koji postoje po sebi samo su prihvatqive izmi{qotine qud-skog uma: sve {to moèmo nazvati stvarnim, rezultat je mno{tvatransakcija i me|uodnosa izme|u qudskog organizma i okoline… jedi-ni svet u kojem se qudska bi}a kre}u s ne{to pouzdawa nije Galilejevobjektivni svet primarnih kvaliteta, nego organski svet kako ga mo-difikuje ~ovekova kultura, to jest, simbolima rituala i jezika, ra-znih umetnosti... zakonima, ustanovama i ideologijama.”9 U ovim Mam-fordovim idejama sintetisane su sve bitne karakteristike (socijalnog)konstruktivizma i to od umerenih formi socijalnog konstruktivizma

113

7 Ibid., str. 61.8 Ibid., str. 61.9 L. M u m f o r d, Mit o ma{ini, GZH, Zagreb, 1986, tom II, str. 66-68.

Berger-Lakmana i F. Kolina (Finn Collin)10, pa do krajwe radikalnih kon-struktivisti~kih formi Maturane, Varele, von Glasersfelda i von Fer-stera. âk bi se moglo re}i da je Maturanin radikalni biolo{ki konstru-ktivizam u zna~ajnoj meri anticipiran Mamfordovim stavom da bi „lep-tir ili buba, ribe ili ptica, pas ili delfin, dali posve razli~itopis ~ak i primarnih kvaliteta.”11 Anticipatorna su{tina savreme-nog, poststrukturalisti~kog socijalnog konstruktivizma na najboqi na-~in je izraèna stavom – koji se moè uzeti za politi~ku devizu socijal-nog konstruktivizma – da „îm se ~ovek u vremenu primakne drugoj epohi,ili stupi u drugu kulturu, i{~ezava ta familijarna subjektivnost, aprivid objektivnosti nestaje: raskorak, anomalije, protivre~ja, razli-ke, sve se to otvara, a zajedno sa tim otvara se i nesvodivo bogatstvoqudskog iskustva, kao i neiscrpno obe}awe ~ovekovih mogu}nosti kojese ne mogu obuhvatiti nikakvim pojedinim sistemom.”12

Implikacije ovog Galileovog zlo~ina – zlo~ina shizofrene ontolo-{ke podvojenosti, zlo~ina u kojem je anatemisana ontologija opservera(ontology of observer, Marurana i Varela); zlo~ina u kojem je ismejana iiskqu~ena participativna epistemologija (F. Varela), ukratko, zlo~i-na nad ~ovekovim mogu}nostima da konstrui{e svoje svetove na mno{tvopotencijalnih na~ina – bile su dalekose`ne. One su prona{le svoju ku}ubitka podjednako u politi~kim ideologijama nacizma i komunizma, Au-{vicu i Sibiru, isto kao i u modernom zatvoru, Bentamovom panoptikonu(Panopticon), modernoj psihijatrijskoj klinici, bolnici ili {koli, nau-~noj laboratoriji, univerzitetu (a ne multiverzitetu) i socijalnim prak-sama seksualnog disciplinovawa, ispovedawa, priznawa, stigmatizovanihidentiteta i apsurdnosti legalnih i legitimnih pogubqewa, bri`qivoskrivanih od javnosti.

Sa ovim Mamfordovim anticipatorskim idejama, koje ublaàvajuuvek potresne smene paradigmi, mogu se daqe istraìvati upori{ne ta-~ke konstruktivisti~ke metateorije.

KONSTITUTIVNI PRINCIPIKONSTRUKTIVISTI^KE METATEORIJE

Pojava preglednih, uvodnih, monografskih i sinteti{u}ih studija unekoj nau~noj oblasti, moè se smatrati relativno pouzdanom najavom te-

114

10 F. C o l l i n, Social Reality, Routledge, London and New York 1997. Ova Kolinovakwiga je izuzetno vredan doprinos konstruktivisti~koj teoriji, a posebno socijalnom kon-struktivizmu i vezi sociologije, sociolo{ke teorije i konstruktivisti~ke (meta) teorije.

11 L. M a m f o r d, Mit o ma{ini, GZH, Zagreb 1986, tom II, str. 66. Tako F. Varela uzMaturanu navodi da je na{a „kognicija u na{em biolo{kom supstratu kao telu.” Fran-cisco J. V a r e l a, The Creatice Circle: Sketches on the Natural History of Circularity, in: PaulW a t z l a w i c k, Invented Reality, W.W. Norton & Company, New York, London 1984, p. 318.

12 Ibid., str. 67.

orijske artikulisanosti i {ire konsekventnosti nekog teorijskog modela.Mada se tek nekoliko novijih studija i nekoliko ~lanaka dosledno bavi-lo sistematizacijom konstruktivisti~ke metateorije, ~iji autori ne mo-raju, niti jesu po pravilu konstruktivisti, konsenzus oko istorijskihizvora, pravaca i pojmovne arhitekture u dovoqnoj je meri koherentan dabi se moglo zaista govoriti o novom pravcu. Iz korpusa koji obuhvata je-dva ne{to vi{e od deset kwiga i nekoliko desetina ozbiqnijih ~lanaka,uglavnom rasutih po alternativnim ~asopisima razli~itih nau~nih dis-ciplina, vredno je izdvojiti: Socijalni konstruktivizam i filozofijanauke Andrea Kukle, Socijalna realnost Fina Kolina, Uvod u socijal-ni konstruktivizam Vivijen Ber, Poziv na socijalnu konstrukciju iKa transformaciji u socijalnom znawu13 Keneta Gergena, Stvaraweprirodnog znawa: konstruktivizam i istorija nauke14 Jana Golinskog;Konstruktivisti~ka metateorija I15 i Konstruktivisti~ka meta-teorija II16 Du{ana Stojnova, Konstruktivizam kao referenca za na-u~no podu~avawe17 A. Lorbaha i K. Tobina (Anthony Lorsbach, KennethTobin), Mnoge forme konstruktivizma18 G. Bodnera, Konstruktivisti-~ka metateorija I: osnovne karakteristike i istorijske osnove19 M.Mahonija (Mahoney).

U anticipatorskim ideja L. Mamforda uglavnom je izre~eno sve ono{to ~ini bazi~ne pretpostavke konstruktivisti~ke mata-teorije, ali nanedovoqno odre|en na~in, u odnosu na sloènost jedne alternativne par-adigme. Poku{aji prvih sistematizacija konstruktivisti~kih bazi~nihpretpostavki, koje bi bile dovoqno diskriminativne u odnosu na tradi-cionalni korpus znawa, da bi se govorilo o suparni~koj paradigmi, izne-ti su u Mahonijevom tekstu Konstruktvisti~ka metateorija I: osno-vne karakteristike i istorijske osnove. Polaze}i, kao i ve}ina drugihteoreti~ara, od istorijskih izvora konstruktivizma, a pre svega od Vikoai Kanta, Mahoni kao bazi~ne navodi tri komponente konstruktivisti~kemetateorije: proaktivnu kogniciju, morfogeneti~ku strukturu jezgra isamoutemequju}e procese razvoja. Mahonijevi predloèni elementi, iakobliì savremenoj socijalnoj i razvojnoj psihologiji konstruktivisti~kihusmerewa, mogu posluìti kao polazi{te za {iru konstruktivisti~ku

115

13 K. J. G e r g e n, Toward Transformation in Social Knowledge, SAGE, Publications,London 1994.

14 J. G o l i n s k i, Making Natural Knowledge: Constructivism and the History of Sci-

ence, Cambridge University Press, 1998.15 D. S t o j n o v, Konstruktivisti~ka metateorija I: Karakteristike konstruk-

tivisti~kih pravaca i merila za wihovo razvrstavawe, Zbornik Instituta za pedago{kaistraìvawa, 28., 412–432.

16 D. S t o j n o v, Konstruktivisti~ka metateorija II: Implikacije za oblastobrazovawa i vaspitawa, Zbornik Instituta za pedago{ka istraìvawa, 29., 21–38.

17 A. L o r s b a c h and K. T o b i n, Constructivism as a Referent for Science Teaching

(internet tekst).18 G. B o d n e r and M. K l o b u c h a r, The many forms of constructivism, Science and

Mathematics Education Centre (internet tekst).19 M. M a h o n e y, Constructive Metatheory I: Basic Features and Historical Founda-

tion, International Journal for Personal Construct Therapy, 1., 1–35.

metateoriju. Kriterijum proaktivne kognicije upu}uje, po Mahoniju, nadinami~ku strukturu qudskog znawa, koja se manifestuje u wegovom kon-struktivnom i anticipatornom odnosu prema svetu. Pretpostavqena di-namika procesa saznawa moè se smatrati jednom od najva`nijih pretpo-stavki konstruktivisti~ke metateorije koja konstruktivizam razlikuje odtradicionalnih filozofskih nasle|a objektivizma, realizma i reaktiv-nih shvatawa qudskog znawa. Ovom se pretpostavkom istovremeno naslu-}uje pretenzija konstruktivisti~ke metateorije da u sredi{te svoje para-digme postavi jedno posve druga~ije shvatawe prirode qudskog znawa i stvar-nosti. To je ono {to je zajedni~ko svim konstruktivisti~kim pravcima isvim konstruktivisti~ki usmerenim disciplinarnim oblastima, od psiho-logije li~nih konstrukata do konstruktivisti~ke sociologije znawa. Ra-dikalno odstupawe koje je na~iweno u odnosu na tradicionalne pretpo-stavke odnosa qudskog znawa i stvarnosti primetno je, prevashodno, uodstupawu „od tradicionalnog objektivisti~kog opojmqewa znawa kaopounutrene reprezentacije stvarnosti.”20 U tradicionalnoj mehanici-sti~koj predstavi stvarnosti i qudskog znawa ~ovek je sveden na pasivnogposmatra~a, dok je qudsko znawe predstavqalo ogledalo prirode, objekti-vnu stvarnost, koja reprezentuje svoje su{tine. Paradigmatski iskorakkonstruktivisti~ke metateorije iz tradicionalnog filozofskog nasle|azrcalnosti realnog sveta zamaglilo je povr{inu od koje se vi{e od dvehiqade godina odbijala su{tina prirode i realnosti.21 Ta glatka povr-{ina realnosti je naprsla, a sa wom i galilejevska, kartezijanska, wutnov-ska, pozitivisti~ka i mehanicisti~ka onto-epistemologija koja je ~ovekastavqala u poloàj pasivnog recipijenta. Umesto ogledala prirode – onto-logije podvojenog sveta i epistemolo{kog odraza koji se skladi{ti umentalne prostore pasivnog bi}a – konstruktivizam je ponudio ontolo-giju proaktivnog opservera i participativnu epistemologiju, daklebi}a koje stvara svoju realnost i ~ije znawe o svetu ne poseduje su{tinestvarnosti ili prirode. Drugi element koji, po Mahoniju, gradi konstru-ktivisti~ku metateoriju, morfolo{ka struktura jezgra, kao i tre}i ele-ment, samoutemequju}i proces razvoja, prihva}eni su kao bitni gradivnielementi svih onih mawe liberalnih konstruktivisti~kih usmerewa: odbiolo{kog radikalnog konstruktivizma Maturane (autopoiesis) do von Gla-zersfeldovog radikalnog konstruktivizma. Princip morfolo{ke stru-kture jezgra, oslowen na metafiziku determinacije, pretpostavqa „da suqudi ustrojeni tako da sredi{wi, sr`ni ili nuklearni procesi dik-tiraju i organi~avaju sadràj i pojedinosti delawa koje se odvija.”22

116

20 D. S t o j n o v, Konstruktivisti~ka metateorija I: Karakteristike konstruk-tivisti~kih pravaca i merila za wihovo razvrstavawe, Zbornik Instituta za pedago{kaistraìvawa, 28, 412-432.

21 Zna~ajan doprinos artikulaciji konstruktivisti~ke metateorije u ovom pogledu daoje i R. Rorti svojom neopragmatisti~kom filozofijom i delom, Filozofija i ogledaloprirode, V. Masle{a, Sarajevo 1990.

22 D. S t o j n o v, Konstruktivisti~ka metateorija I, Zbornik Instituta za peda-go{ka istraìvawa, 28, 412-432.

Strukturalisti~ka po svom {irem karakteru, ova karakteristika podra-zumeva determinaciju svih spoqa{wih struktura, tacitnim – pre}utnimi dubinskim strukturama koje konstitui{u sr`ne procese ure|ewa je-dinke.23 Kao i prethodna, posledwa pretpostavka samoutemequju}eg pro-cesa razvoja zadràva svoj strukturalisti~ki kontinuitet. Razvijena naj-vi{e kroz pojam autopoieze (autopoiesis) ili samostvarawa, odnosno auto-poieti~kih konstitutivnih struktura u domenu biolo{ke konstitucije bi-}a24 i zatvorenog nervnog sistema, ova pretpostavka situira qudsku de-latnost u domen proizvoda dubokih i mo}nih samoutemequju}ih procesa ra-zvoja, odnosno autopoieze. Autopoieti~ke strukture ne samo {to su zadu-ène za razvoj adaptivnih strategija nekog bi}a, nego su neodvojivi odprocesa qudskog razumevawa, saznawa i konstituisawa sveta.25 Oko ovihposledwih pretpostavki postoje ne mali sporovi na savremenoj intelektu-alnoj sceni, a kqu~ni izvor sporova jesu tradicionalne pretpostavke ob-jektivisti~ke paradigme da u iskqu~ivim binarnim opozicijama posmatrastrukturu i akciju, voqu i determinaciju subjektivno i objektivno, bio-lo{ko i socijalno. Konstruktivisti~ka koncepcija kakvu su ponudiliMaturana i Varela moè da zbuni upravo stoga {to takvih ontolo{kihdiskontinuiteta u ovim parovima nema. Tako oni nagla{avaju da „nemadiskontinuiteta izme|u onoga {to je socijalno i qudsko i izme|u wi-hovih biolo{kih korena.”26 Tako|e, „svaki akt znawa stvara svet.”27

Mahonijev pionirski poku{aj da sistematizuje neke od osnovnih pretpo-stavki konstruktivisti~ke metateorije mo`da je bio preurawen. Jer, uteorijskom poqu konstruktivizma jo{ uvek vladaju razvojne napetosti;jo{ uvek se vodi borba za neprotivre~nost konstruktivisti~kog identi-teta; jo{ uvek se korpus bazi~nih ideja razbija na pravce koji pretendu-ju na samosvojnost i jo{ uvek postoje poku{aji da se konstruktivisti~kana~ela ekstrapoliraju u razli~ite disciplinarne, teorijske i prakti~nedomene, zadobijaju}i oblike eklekticizma i sinkretizma.

Navedeni kriterijumi koji bi nedvosmisleno trebalo da upute nakonstruktivisti~ku metateoriju jesu nu`ni, ali ne i dovoqni faktorikoji bi zadovoqili savremeni razvoj ovog stanovi{ta. Pre nego {to sepre|e na jedan prihvatqiviji i {iri skup kriterijuma, koji se posebnoodnose na socijalni konstruktivizam, potrebno je ukratko razmotriti dali se o konstruktivizmu govori kao o jo{ jednoj teoriji, skupu teorija,metateoriji ili paradigmi. Iz vi{e razloga, prihvatqivije je o onimteoreti~atima, ili o ~itavom jednom intelektualnom pokretu, kako se tomoè naslutiti kod Gergena, Kukle i Kolina – koji potvrdno odgovarajuna pitawe da li je realnost konstruisana na{im aktivnim partici-

117

23 Ibid. 24 H. M a t u r a n a and F. V a r e l a, The Tree of Knowledge: the biological roots of hu-

man understanding, New Science Libraty, Boston and London 1988.25 H. M a t u r a n a and F. V a r e l a, Autopoiesis and Cognition, Dodrecht, Reidel 1980.26 H. M a t u r a n a and F. V a r e l a, The Tree of Knowledge: the biological roots of hu-

man understanding, New Science Libraty, Boston and London 1988, p. 27.27 Ibid, p. 26.

pirawem u svetu i da li mi socijalno stvaramo a ne otkrivamo svet– govoriti kao o pripadnicima metateorijskog konstruktivisti~kog dis-kursa, odnosno metateorijskog socijalnokonstruktivisti~kog diskursa.Nedoumice mogu da se pojave i u pogledu odrednica konstruktivizam ilisocijalni konstruktivizam. Ne mawu nedoumicu moè izazvati i vrlo ~e-sta, naizmeni~na upotreba pojmova konstruktivizam i konstrukcioni-zam. U tom smislu, pitawe je da li je onda re~ o konstruktivisti~koj/kon-strukcionisti~koj teoriji, konstruktivisti~koj/konstrukcionisti~koj me-tateoriji, socijalno-konstruktivisti~koj/socijalnokonstrukcionisti~kojmetateoriji, ili, ra~unaju}i na prethodne kombinacije, o paradigmi? Presvega, akt koji svaku teorijsku konceptualizaciju stavqa u poziciju re-fleksivnosti, ili u akt uvida u sopstvene teorijske i epistemolo{ke ka-pacitete i wihove granice, predstavqa akt meta-pozicije, izme{tawa izdisciplinarnog okvira koji je ograni~en teorijskim, epistemolo{kim i me-todolo{kim propozicijama o znawu svog predmeta. Metateorijski konceptpredstavqa zahtev da se pravazi|u granice prou~avawa predmeta, te da seuspostave kriterijumi teorijskog razmatrawa teorija. U tom smislu, mo-gu se navesti bar dva kqu~na kriterijuma koji konstitui{u metateoriju:1. metateorija u klasi~nom smislu re~i: kao mi{qewe koje prevazilazi

pojedina~ne, shematizovane okvire neke posebne teorije i usmerenoje na razmatrawe filozofskih pretpostavki na kojima po~ivaju po-sebne predmetne teorije.

2. metateorije normativnog karaktera koje propisuju uslove koji imajuaksiomatske statuse, a koje je potrebno nu`no zadovoqiti da bi poje-dina~ne teorije bile prihvatqive. Jedinstvene saglasnosti oko ovihkriterijuma nema, pogotovu otkako je savremeni diskurs filozofijenauke, koji je preuzeo ulogu popisivawa kriterijuma, podeqen okokumulativnih i revolucionarnih koncepcija.28

Ipak, ovi kriterijumi ne moraju, sami po sebi, biti dovoqno jasniu razgrani~avawu teorijskog od metateorijskog. To posebno vaì za nekedisciplinarne oblasti koje su se naglo razvile u prvoj polovini dvadese-tog veka. Istorija teorijskog razvoja sociologije i psihologije tako pru-à primere dominiraju}ih teorija koje su bile normiraju}e u odnosu nawihovu celokupnu nau~nu praksu i sve ostale mawe teorijske koncepcijeovih disciplina, odnosno teorija koje su igrale metateorijske uloge.Psihoanaliti~ka teorija je, na primer, umnogome bila normiraju}eg ikonstitutivnog karaktera za savremene psiholo{ke teorije i prakse. Urazvoju sociolo{kih teorija jo{ vi{e su radikalizovani normiraju}i za-htevi, s tim {to je sociolo{ka teorija posledwih sedamdeset godina pre-trpela trajnu binarnu fisiju – teorijsku i epistemolo{ku {izmu (Guld-ner) marksizma i funkcionalizma, od kojih su obe imale sna`ne preten-zije za paradigmatskom dominacijom i metateorijskim normiraju}im za-

118

28 Studija koja je najvi{e obeleìla ovaj diskurs je: I. L a k a t o s and A. M u s g r a -v e, Criticism and the Growth of Knowledge: Proceedings of the International Colloquium in

the Philosophy of Science, Cambridge University Press, 1970

htevima, sa trajnim implikacijama po mogu}e teorijske sinteze. U podjed-nakoj meri, i funkcionalizam i marksizam su predstavqali ne samo teo-rije dru{tva koje su primewene u disciplinarnim oblastima kao istra-ìva~ki ili metodski koncepti i vodi~i u pogledu karaktera dru{tva,nego su istovremeno predstavqali i superteorijske (Mils) ili metateorij-ske konstrukcije, koje su razmatrale epistemolo{ke statuse same socio-logije. Druga~ije re~eno, oni su imali zna~ajnu ulogu preskriptivnih su-perteorijskih sistema.29

Teorijama se moè pri}i na jo{ jedan, klasi~niji na~in, koji pret-postavqa dva osnovna tipa teorija:1. teorija kao skup me|usobno povezanih deduktivnih iskaza koji se od-

nose na posmatrano predmetno poqe i time ga i konstitui{u. U so-ciologiji to su teorije ~iji se iskazi periodi~no potvr|uju, odnosnoopovrgavaju istraìva~kom praksom.

2. teorije koje predstavqaju skup instrumenata koji treba da pripremeteren za izgradwu supstantivnih teorija.U nemarksisti~kom sociolo{kom bloku, dakle prevashodno funkcio-

nalisti~kom, ovakve teorije „ozna~avaju se razli~itim nazivima kao{to su konceptualni okvir, paradigma, metateorija ili heuristi~kosredstvo.”30 Tako je, na primer, Parsonsova kasna struktural-funkciona-listi~ka teorija ili sistemska teorija dru{tva, superteorijski sistem gdeje „empirijska provera od mawe va`nosti u odnosu na konceptualnuprikladnost ili heuristi~ke upotrebqivosti oru|a”31 ili metateo-rijske okvire.

Konstruktivizam se ne moè lako uklopiti u ove standardne sheme. Zarazliku od funkcionalizma koji, kao i svaka superteorija, pati od nedo-statka refleksivnosti, konstruktivizam je izgra|en na tradiciji inte-lektualnih i socijalnih pokreta ~ija je bitna pretpostavka kriti~ka re-fleksivnost ili, kako se to ~esto u Sjediwenim Dràvama nazivalo, in-telektualni radikalizam. Refleksivni intelektualni pokreti razvijeniu plodotvornom spoju filozofije nauke, refleksivne sociologije, socio-logije znawa i kona~no sociologije i povezani sa imenima J. Habermasa,T. Kuna, R. Fridrihsa (Robert Friedrichs) A. Guldnera i R. Milsa i dru-gih, ~ini jednu od skrivenih okosnica metateorijske pozicije konstrukti-vizma. Prema tome, konstruktivizam treba shvatiti pre kao refleksivnumetateoriju, nego kao teoriju i paradigmu u klasi~nom Kunovom smislure~i. Paradigmatske pretenzije konstruktivizma nisu nevidqive, slabeili paralisane. Suprotno, one su izraène u wegovom alternativnom i ra-dikalno druga~ijem ontolo{kom i epistemolo{kom shvatawu realnosti i

119

29 O ovim zahtevima marksizma i funkcionalizma videti: Rajt M i l s, Sociolo{kaimaginacija, Savremena {kola, Beograd 1964. i Alvin W. G o u l d n e r, The Coming Crisis of

Western Sociology, Basic Books, New York 1970.30 N. M o u z e l i s, Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo? dijagnoza i pomo},

Jesenski i Turk i Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo, Zagreb 2000, str. 19.31 Ibid, str. 21.

qudskog znawa. Me|utim, kona~na prevaga izme|u etablirane modernisti-~ke i postmodernisti~ke/poststrukturalisti~ke konstruktivisti~ke alter-native, zavisi}e od kona~nog ishodi{ta vi{edecenijskog sukoba na {iremsocijalnom, kulturolo{kom i politi~kom planu – izme|u moderne i post-moderne.

Odgovor na pitawe da li se radi o konstruktivisti~koj metateorijiili o socijalnokonstruktivisti~koj metateoriji, mawe je problemati~an.Ve}ina savremenih teoreti~ara saglasna je u stavu da je konstruktivizamu najve}em broju slu~ajeva socijalni konstruktivizam. Problemi se mogupojaviti na {irem planu konstruktivisti~ke metateorije, u formi pita-wa da li je ceo konstruktivizam, zapravo, socijalni konstruktivizam.Od terminolo{kih po~etaka nazna~enih u Berger-Lakmanovoj sociologijiznawa, pa do najaktuelnijih poku{aja sistematizacije Kukle, Hekinga iKolina, prefiks socijalni sve vi{e optere}uje {irok prostor konstrukti-visti~kog diskursa. S obzirom na blisku povezanost, zajedno sa ovim pi-tawem bi}e razmotreno i pitawe spornog sufiksa – konstruktivizam ilikonstrukcionizam. Pogodna prilika za razmatrawe obe ove potencijalnejezi~ke konfuzije koje su konstrukciju okruìle sufiksom i prefiksom,pruèna je u radovima Kukle i Berove. Kod oba autora, (socijalni) kon-struk[tiv/cion]izam je predstavqen kao objediwavaju}i pravac mnogihkonstruktivisti~kih usmerewa, a pre svega onih u domenu sociologije ipsihologije. Tako kod Kukle socijalni konstruktivizam ozna~ava gene-ri~ko ime za sve one teorijske struje koje zastupaju savremeni ontolo{kii epistemolo{ki relativizam,32 odnosno za sve one teoreti~are koji sma-traju da je realnost konstruisana, ili kolektivno stvorena, a ne data. Uteorijskom kontingentu pod generi~kim pojmom socijalnog konstruktivi-zma ravnopravno se (kao socijalno-konstruktivisti~ke) susre}u: nau~nikonstruktivizam, semanti~ki konstruktivizam, program sociologijenau~nog znawa (Sociology of Scientific Knowledge – SSK), razli~iti vari-jeteti tzv. konstitutivnog konstruktivizma (snaàn i veoma sna-àn konstruktivizam – strong and very strong constructivism)33, kao itzv. slabi konstruktivizam (week scientific constructivism), instrumen-talni konstruktivizam i logi~ki konstruktivizam. Za razliku odKukle, V. Ber se vi{e oslawa na postmodernisti~ku interpretacijuteorijskih stavova konstruktivizma i pri ovome eksplicitno predlaè ikoristi pojam socijalni konstrukcionizam, a ne socijalni konstrukti-vizam. Pod socijalni konstrukcionizam se ovde podvode sve postmoderni-sti~ke i/ili poststrukturalisti~ke struje od kwièvne kritike do post-strukturalisti~ke socijalne filozofije M. Fukoa. Treba skrenuti pa-`wu da Berova ne pravi razliku, bar ne zna~ajnu, izme|u postmodernizmai poststrukturalizma, a jo{ mawe izme|u postmoderne i postmodernizma,

120

32 A. K u k l a, Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, Londonand New York 2000, p. 5.

33 Ibid, p. 25. Kukla pod ovim pojmom podrazumeva ono {to se ~esto naziva radikal-nim konstruktivizmom.

kakvu predlaè E. Gidens (Anthony Giddens).34 Zanemarivawe ove razli-ke daqe bi impliciralo nedovoqnom razlikom izme|u teoreti~ara kojise mogu smatrati postmodernistima (ili grani~nim postmodernistima),ali ne moraju biti konstruktivisti niti u potpunosti dele poststruktu-ralisti~ke ideje. U takvu grupu teoreti~ara, postmodernista, spadaju D.Bel (Daniel Bell) i A. Turen (Alen Turen). Wihovo interesovawe nije usme-reno na refleksivne, konstruktivisti~ke metateorije, nego je teì{testavqeno na karakter dru{tvenih promena u pojedinim segmentima dru-{tvenog ìvota. Za razliku od wih, poststrukturalisti~ka teorija jeorijentisana ka metateorijama znawa, nauke, dru{tvene mo}i, socijalneepistemologije i ontologije.

Posledwa nedoumica koja se moè pojaviti, odnosi se na termine so-cijalni konstruktivizam ili konstrukcionizam. Na jednom mestu Berovase izri~ito opredeqije za terminolo{ku formu socijalnog konstrukcio-nizma. Pozivaju}i se na terminolo{ku konvenciju predloènu od K. Ger-gena35, da se za intelektualni, poststrukturalisti~ki pokret, ~ije suorijentacije ve} nazna~ene, koristi termin socijalni konstrukcionizam,a ne konstruktivizam, Berova skre}e pa`wu da se „ti termini ponekadupotrebqavaju ravnopravno, ali Gergen preporu~uje re~ konstrukcioni-zam, jer se konstruktivizam ponekad koristi da ozna~i pjaèovskuteoriju, kao i posebnu vrstu teorije opaàwa, {to bi moglo da dove-de do zabune.”36 Moè se primetiti da je upotreba pojmova konstruktivi-zam/ konstrukcionizam37, uslovno re~eno, podeqena na sociologe i filo-

121

34 E. G i d e n s, Posledice modernosti, Filip Vi{wi}, Beograd 1998., Po Gidensu,postmodernizam se odnosi na stilove u umetnosti, literaturi i arhitekturi, dok se post-modernost odnosi na „putawu dru{tvenog razvoja (koja) udaqava od institucija moder-nosti i vodi prema novom tipu dru{tvenog poretka,” str. 51.

35 K. G e r g e n, The Social Constructionist Movement in Modern Psychology, AmericanPsychologyst, 40, 266-257.

36 V. B e r, Uvod u socijalni konstrukcionizam, Zepter Book World, 2001, str. 32.37 D. Stojnov je za budu}i Sociolo{i leksikon na slede}i na~in definisao odrednice

konstruikt i konstruktivizam: konstrukt: a) u pozitivisti~koj psihologiji izraz koji je napredlog Karla Pirsona (Karl Pearson) trebalo da zameni pojam. Predstavqa svojstvo kojese, kao rezultat nau~nog istraìvawa, pripisuje vi{e od jednome objektu. K. se ~esto upo-trebqava u izgradwi novih nau~nih izraza koji treba da se razlikuju od sli~nih, postoje}ihpojmova rasprostrawenih u zdravorazumskoj upotrebi. êsto se upotrebqava kao sinonim poj-ma. Razlika izme|u ova dva izraza je u stepenu elaboracije: k. je zami{qen kao potpuno raz-ra|eni konceptualni model koji razja{wava odnose izme|u dobijenih podataka; nastoji daobuhvati prethodno razvijene k. i uspostavi veze sa wima, i ima specifi~niju unutra{wustrukturu od pojma… U teoriji li~nih konstrukata Xorxa Aleksandra Kelija (George Ale-xander Kelly), k. je definisan kao svest o uzajamnim sli~nostima i razlikama tri ili vi{estvari ili pojava, i shodno tome je dvopolan (na pr. dobro-lo{e). To je mentalna apstrakci-ja na osnovu koje je mogu}e utvrditi sli~nosti i razlike me|u doga|ajima sa kojima smo suo-~eni. K. omogu}avaju predvi|awe i kontrolisawe doga|aja i odre|uje pona{awe qudi. K. jedvopolan zbog toga {to istovremeno ukqu~uje i svest o sli~nostima i svest o razlikama.Sadràj svakog k. je idiosinkrati~an i moè se razlikovati od osobe do osobe. Za razlikuod pojma, ~ija se suprotnost u tradicionalnoj formalnoj logici odre|uje dodavawem pre-fiksa nepostoje}oj re~i, suprotnost konstrukta se odre|uje upotrebom relevantnog kon-trasta na osnovu kojeg cela dimenzija dobija karakteristi~no zna~ewe.

zofe nauke koji su skloniji upotrebi pojma konstruktivizam, dok su psi-holozi i socijalni psiholozi, pod Gergenovim uticajem, skloniji upotre-bi pojma konstrukcionizam. S obzirom na to da je socijalni konstruk[tiv/cion]izam nastao ponajvi{e pod uticajem sociologije i wenih razli~itihteorijskih orijentacija i filozofije nauke, s jedne strane, te da su, s dru-ge strane, u zna~ajnoj meri terminolo{ki tvorci i Berger i Lakman (ma-da ne govore o socijalnom konstruk[tiv/cion]izam), ovde se ipak predlaèpojam socijalni konstruktivizam. U krajwem slu~aju, ako socijalni kon-struk[tiv/cion]izam podrazumeva da su izvori znawa, odnosno konstrukci-je realnosti, generisane socijalnim relacijama, u tom slu~aju istorijskopravo na termin konstruktivizam ima vi{e sociologija znawa i otuda so-ciologija, nego psihologija.

122

konstruktivizam: izveden iz latinskog glagola construere, glagol konstruisati ozna-~ava akt sazdavawa, gra|ewa ili sa~iwawa. Pridev konstruktivan odnosi se na obezbe|iva-we pozitivnih i korisnih uticaja. Imenica konstrukt u lingvistici ozna~ava grupu re~ikoje obrazuju frazu, a koje su razli~ite od sloènice; a u psihologiji ozna~ava proishod~ina saznavawa koji je uobli~en kao spoj utisaka iz sada{wosti i utisaka iz pro{losti. K.u sociologiji utemeqio je Karl Manhajm. Preispitivawe statusa nau~nih istraìvawa za-~eto u sociologiji nauke podstaklo je k. ideje bliske raznim oblicima instrumentalizma ipragmatizma po tome {to na nauku gledaju kao na jednu vrstu delatnosti qudi. Ovo je u sa-glasju sa marksisti~kim pristupom proizvodwi ideja po kojem se nauka sme{ta me|u insti-tucije u kojima se ne{to stvara. Ono {to se stvara, odnosno proizvodi upra`wavawem nau-ke, koja je otvorena i stalno se mewa, jeste znawe koje ukqu~uje pojmove i teorije, pa ~ak i~iwenice. Ciq ovakvog pristupa je u tome da se nauka shvati samo kao jedna od mnogih po-stoje}ih delatnosti koje qudi upra`wavaju. Stav da su nauka, znawe i nau~ne ~iweniceproizvod umne delatnosti qudi nu`no preispituje odrìvost ideje da je nauka proces ot-krivawa stvarnosti nezavisne od uma, {to predstavqa glavno obele`je realisti~ke metafi-zike. K. u filozofiji predstavqa poku{aj uobli~ewa polaznih stanovi{ta za odre|ewe fi-zi~ke realnosti koja su druga~ija od filozofije realizma, odnosno doktrine po kojoj spoqa-{wi svet postoji nezavisno od procesa opaàwa ili mi{qewa (Oxford Universal Dictionary,1973). Zato se k. u domenu ontologije ~esto stavqa na stranu nominalizma, doktrine po ko-joj se univerzalije ili apstraktni pojmovi roda i vrste posmatraju kao puka imena koja nekorespondeniraju ni sa kakvom stvarno{}u, i konceptualizma, doktrine po kojoj univerzali-je postoje samo kao koncepti uma. S druge strane, k. se posmatra i kao jedan vid antireali-zma koji u skorije vreme predstavqa poseban izazov za realisti~ku doktrinu u epistemolo-{koj ravni (Routledge Encyclopedia of Philosophy, 1998). Zbog toga je konstruktivisti~kina~in mi{qewa srodan fenomenalizmu, doktrini da su fenomeni jedini objekti saznawa ijedina stvarnost, instrumentalizmu, doktrini koja posmatra objekte saznavawa kao pragma-ti~ka sredstva kojima se mogu zadovoqiti razne qudske namere i ciqevi, i konvencionali-zmu, doktrini po kojoj nau~ne istine nu`no po~ivaju na konvencijama izme|u qudi. U tomsmislu k. odre|uje znawe kao ne{to {to je sazdano dru{tvenom aktivno{}u qudi, a „~iwe-nice” se posmatraju kao proizvod qudske delatnosti. Na ovaj na~in se u pitawe dovodi obje-ktivnost znawa i nezavisno postojawe objekata za koje se zalaè realizam. Shodno tome tre-ba tuma~iti i odre|ewe stvarnosti kao dinami~ke, odnosno konstruktivne. Doktrina kon-strukcionalizma izvedena iz ovakvog shvatawa stvarnosti proishodi stavom da fizi~ari neotkrivaju, nego stvaraju svoj univerzum

LITERATURA

B e r, V., Uvod u socijalni konstruktivizam, Zepter Book World, 2001.B e r g e r P. and T. L u c k m a n n, The Social Construction of Reality, Doubleday,

New York 1966.B e r g e r, P. and H. K e l l n e r, The Homeless Mind: Modernization and Conscious-

ness, Random House, New York 1973.B o d n e r, G. and M. K l o b u c h a r, The many forms of constructivism, Science and

Mathematics Education Centre (internet tekst).C o l l i n, F., Social Reality, Routledge, London and New York 1997.C o n v a l i s, G., The Philosophy of Science: Science and Objectivity, SAGE,

Publications, London 1997.G e r g e n, K. J., Toward Transformation in Social Knowledge, SAGE, Publications,

London 1994.G e r g e n, K., The Social Constructionist Movement in Modern Psychology, American

Psychologyst, 40., 266–257.G i d e n s, E., Posledice modernosti, Filip Vi{wi}, Beograd 1998.G o l i n s k i, J., Making Natural Knowledge: Constructivism and the History of Sci-

ence, Cambridge University Press, 1998.G o u l d n e r, A. W., The Coming Crisis of Western Sociology, Basic Books, New

York 1970.K u k l a, A., Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London

and New York 2000.L a k a t o s, I. and A. M u s g r a v e (edit.), Criticism and the Growth of Knowledge:

Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science,Cambridge University Press, 1970.

L o r s b a c h and K. T o b i n, Constructivism as a Referent for Science Teaching (in-ternet tekst).

M a h o n e y, M., Constructive Metatheory I: Basic Features and Historical Founda-

tion, International Journal for Personal Construct Therapy, 1., 1–35.M a t u r a n a H. and F. V a r e l a, The Tree of Knowledge: the biological roots of hu-

man understanding, New Science Libraty, Boston and London 1988.M a t u r a n a, H., and F. V a r e l a, Autopoiesis and Cognition, Dodrecht, Reidel 1980.M o u z e l i s, N. Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo? dijagnoza i pomo},

Jesenski i Turk i Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo, Zagreb 2000.M u m f o r d, L., Mit o ma{ini, GZH, Zagreb 1986, tom II.R o r t i, R., Filozofija i ogledalo prirode, V. Masle{a, Sarajevo 1990.S t o j n o v, D., Konstruktivisti~ka metateorija I: Karakteristike kon-

struktivisti~kih pravaca i merila za wihovo razvrstavawe, ZbornikInstituta za pedago{ka istra`ivawa, 28, 412–432.

S t o j n o v, D., Konstruktivisti~ka metateorija II: Implikacije za oblast obra-zovawa i vaspitawa, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 29, 21–38.

123

SOCIOLOGY AND CONSTRUCTIVIST PERSPECTIVE:SOCIOLOGICAL THEORY AND CONSTRUCTIVIST META-THEORY

by

Du{an Marinkovi}

Summary

In this paper, the author considers relation between sociology and constructivistperspective, which is one of the most current approaches in social science. Eventhough social constructivism offered significant alternative to contemporary sociologyopposite in the to the traditional paradigms, it is not a homogeneous meta-theory yet.In that respect the author concludes that social constructivism appeared in the periodwhen traditional heritage of science is endanger with various discourses of reality,men, knowledge, science, and truth, and on the other hand, with the interior theoreti-cal and epistemological and methodological discrepancy.

124

UDK 005

M r D u { a n M o j i }

ULOGA VO\STVA U ORGANIZACIONOM PONA[AWU

SA@ETAK: Rad se bavi odre|ewem vo|stva kao jedne od osnovnih deter-minanti pona{awa u organizacijama. Ukazano je na sve ve}i zna~aj disciplineorganizacionog pona{awa (OB), koja je, kao interdisciplinarna oblast, po-sve}ena boqem razumevawu i upravqawu qudskom stranom rada. Tri osnovnanivoa analize u OB su individualni, grupni i organizacioni. Vo|stvo ili li-derstvo predstavqa kqu~nu varijablu organizacionog pona{awa koja je predo-minantno odre|ena li~nim osobinama pojedinaca i karakteristikama sredine.[to se ti~e same definicije vo|stva, u radu je prihva}eno odre|ewe iz proje-kta GLOBE, prema kojem „vo|stvo predstavqa sposobnost pojedinca da uti~ena druge, da ih motivi{e i da im omogu}i da doprinesu efikasnosti i uspehuorganizacija ~iji su ~lanovi“.

U drugom delu rada analizirano je, u teoriji organizacije veoma uticaj-no, razlikovawe menaxera i lidera (naravno, i menaxmenta i liderstva). Pre-ma tom shvatawu, isti~e se da dobar menaxer unosi odre|eni stepen predvidi-vosti i reda u organizaciju, dok uspe{an lider inicira promenu, ponekad dodramati~nih razmera. Ipak, preuveli~avawe razlika izme|u wih ~esto je neo-pravdano, po{to pojmovi lidera i menaxera, u navedenom smislu, vi{e pred-stavqaju svojevrsne „idealne tipove“ koji u stvarnosti nikad ne postoje usvom iskqu~ivo „~istom“ obliku. Na kraju teksta se ukazuje na ulogu vo|stvau organizacionoj transformaciji (OT). Navodi se ~esto isticani stav da jekqu~ni momenat OT promena kulture organizacije i analizira uloga vo|stvau tri glavne faze transformacije: fazi „odmrzavawa“, fazi promene i fazi„ponovnog zamrzavawa“.

KQU^NE RE^I: vo|stvo, organizaciono pona{awe, menaxeri, lideri,organizaciona transformacija

POJAM I DISCIPLINA ORGANIZACIONOG PONA[AWA

Organizaciono pona{awe (Organizational Behavior – OB) je nov pojamu teoriji i praksi organizacije i upravqawa (menaxmenta/management).U teorijskom smislu OB ozna~ava oblast koja izu~ava pona{awe qudi uorganizacionoj sredini. To je nov pristup qudskom faktoru u organiza-ciji. U prakti~nom smislu, OB je nova upravqa~ka aktivnost koja se sa-

125

stoji u oblikovawu pona{awa qudi u organizacijama. Prema tome, pojam„organizaciono pona{awe“ predstavqa nov pristup pona{awu i vo|ewu(P e t k o v i } , J o v a n o v i } - B o ` i n o v , 1999: 24).

OB je na~in razmi{qawa, na~in poimawa problema i artikulisawaistraìva~kih i prakti~nih re{ewa, a koji se moè bliè odrediti pomo-}u pet stavova. Prvo, problemi i pitawa su tipi~no formulisani u okvi-ru obrasca nezavisna varijabla – zavisna varijabla. U skorije vreme, OB

po~iwe da ukqu~uje li~ne i situacione faktore u navedeni obrazac.Druga komponenta OB kao na~ina razmi{qawa je orijentacija ka

promeni kao poèqnom ishodu za organizacije i pojedince unutar wih.Stati~ki fenomeni imaju sve mawi zna~aj kao tema istraìvawa. Usloviza podsticawe promene i modela za ocenu promene postaju sve va`niji deoove oblasti.

Tre}e, postoji dosledno „humanisti~ka“ crta u okviru OB, koja odra-àva brigu za teme kao {to su sopstveni razvoj, li~ni napredak i samo-ostvarivawe. Mada izgleda da taj uticaj periodi~no „nadolazi“ i povla~ise, on o~igledno postoji i wegovo prisustvo izaziva kako napor, tako iuzbu|ewe, ~ak i ose}aj zna~aja, unutar OB. OB deli ovu dilemu sa ve}inomdisciplina orijentisanih na li~nosti koje poku{avaju da kombinuju obje-ktivnu nauku sa orijentacijom na promenu. Ipak, ovaj humanisti~ki tonpredstavqa samo jednu stranu dana{wih, umnogome protivre~nih stavova uOB. Drugu stranu odraàva sna`ni naglasak na operaciono u~ewe modelai tehnike izmene pona{awa, dakle pre orijentaciju ka determinizmuokruèwa nego ka samostvarivawu.

êtvrto, OB postaje sve vi{e usmereno na u~inak, sa sve vi{e istra-ìvawa koja ukqu~uju zavisne varijable orijentisane na postignu}e. Ovadisciplina sve vi{e uspeva da uo~i zna~ajnu razliku izme|u dve vrste za-visnih varijabli. Jedna perspektiva se usredsre|uje na opis pona{awa,aktivnosti ili ishoda, tj. „pravih“ tema za nau~nu analizu i promi{qa-we. Druga ima za ciq primenu primarnih funkcija ovih pona{awa, akti-vnosti ili ishoda, rezultiraju}i u merewu efikasnosti ili uspeha. Ovoje, pak, „prava“ tema za inèwersku analizu ili menaxerski „programi-ran“ um.

Najzad, OB po{tuje istraìva~ke principe koje name}e nau~ni me-tod. Ova oblast je pod zna~ajnim uticajem normi kao {to su skepticizam,opreznost, ponovqivost i javno izlagawe saznawa zasnovanih na ~iweni-cama. U mnogo slu~ajeva ova sklonost ka „nau~nosti“ zbuwuje neke studen-te i klijente. Ona moè biti shva}ena kao antiteza nekih drugih stavo-va koji karakteri{u na~in razmi{qawa OB. Ipak je navedena sklonostprihva}ena kao op{ti stav. Ona pomaè da ova oblast odrì „pravac“ ipredstavqa kqu~ni sastojak budu}e dugove~nosti discipline (Cumm i n g s ,1978: 54-55).

Organizaciono pona{awe je, od samih po~etaka, bilo otvoreno za no-va saznawa, teorijska i empirijska, posebno iz empirijski zasnovanih dru-{tvenih nauka. Ova disciplina je teìla da ujedini posebne elemente

126

(individualno, grupno i organizaciono pona{awe) u jedinstvenu oblastprou~avawa, ~ija je potencijalna va`nost zasnovana na ~iwenici da se or-ganizacije susre}u sa mnogobrojnim zajedni~kim izazovima: odabirawemqudi za rad u wima; motivisawem zaposlenih kako bi teìli zajedni~kimciqevima; podelom i poveravawem zadataka; koordinacijom aktivnosti~lanova i efikasnim pribavqawem i upotrebom resursa (The IEBM Hand-book of Organisational Behaviour, 1997: 21).

Postoji sve ve}e slagawe o komponentama ili temama koje sa~iwava-ju predmet prou~avawa OB. Premda jo{ uvek postoje zna~ajna neslagawa orelativnoj va`nosti svake od wih, ~ini se da postoji op{ta saglasnost daOB ukqu~uje zajedni~ke teme kao {to su motivacija, pona{awe vo|e imo}, interpersonalna komunikacija, grupna struktura i procesi, u~ewe,razvijawe stavova i opaàwe, procesi promene, sukob, dizajn posla istres na poslu (R o b b i n s , 1998: 9).

Organizaciono pona{awe je, kao interdisciplinarna oblast, posve-}ena boqem razumevawu i upravqawu qudskom stranom rada. Po defini-ciji, OB je usmereno i na istraìvawa i na primenu. Tri osnovna nivoaanalize u OB su individualni, grupni i organizacioni. Ova oblast se za-sniva na {irokom skupu disciplina, ukqu~uju}i psihologiju, menaxment,sociologiju, teoriju organizacije, socijalnu psihologiju, statistiku, an-tropologiju, op{tu teoriju sistema, ekonomiju, informacione tehnologije,politi~ke nauke, psihometriju, ergonomiju, teoriju odlu~ivawa i etiku.Bogato nasle|e omogu}ilo je postojawe mnogih konkurentskih perspekti-va i teorija o pona{awu qudi u procesu rada. Sredinom osamdesetih, je-dan istraìva~ je identifikovao 110 razli~itih teorija o pona{awu uokviru oblasti OB (K r e i t n e r et al., 1999: 10-11).

Psihologija je nauka koja teì da izmeri, objasni i ponekad izmenipona{awe qudi. Psiholozi nastoje da prou~e i shvate individualno pona-{awe. Oni koji su uve}ali i nastavqaju da uve}avaju znawe iz OB su teo-reti~ari u~ewa, istraìva~i li~nosti, psiholozi-savetnici i, najzna~aj-niji, industrijski i organizacijski psiholozi. Rani industrijski i orga-nizacijski psiholozi bavili su se problemima zamora, monotonije i dru-gih ~inilaca zna~ajnih za uslove rada koji bi mogli da ugroze radni u~i-nak. U skorije vreme, wihovi doprinosi su pro{ireni i ukqu~uju u~ewe,opaàwe, li~nost, obuku, uspe{nost vo|stva, potrebe i motivacione sna-ge, zadovoqstvo poslom, procese dono{ewa odluka, ocene u~inka, merewestavova, postupke odabira zaposlenih, dizajn posla i stres na poslu.

Dok se psihologija usredsre|uje na pojedina~no, sociologija prou~avadru{tveni sistem u kojem pojedinci „igraju“ svoje uloge. Poseban dopri-nos OB sociolozi su dali prou~avawem grupnog pona{awa u organizacija-ma, posebno u formalnim i kompleksnim organizacijama. Neke od oblastiu okviru OB koje su doìvele vredan podsticaj od sociologa jesu pristupgrupne dinamike, dizajn radnih timova, organizaciona kultura, teorija istruktura formalnih organizacija, organizaciona tehnologija, komunika-cije, mo}, sukob i me|ugrupno pona{awe.

127

Socijalna psihologija predstavqa deo psihologije, ali ukqu~uje ipojmove iz sociologije. Usredsre|uje se na me|usobni uticaj izme|u qudi.Jedna od najzna~ajnijih oblasti koju su prou~avali socijalni psiholozijeste promena – weno sprovo|ewe i smawivawe prepreka wenom prihvata-wu. Dodatno su ovi nau~nici zna~ajno doprinosili temama poput merewa,razumevawa i mewawa stavova, obrazaca komunicirawa, na~ina na kojigrupne aktivnosti mogu zadovoqiti individualne potrebe i procesa gru-pnog odlu~ivawa.

Antropologija predstavqa prou~avawe dru{tava sa ciqem sticawasaznawa o qudskim bi}ima i wihovim aktivnostima. Antropolo{ka pro-u~avawa kultura i razli~itih okruèwa, na primer, pomogla su u razume-vawu razlika u osnovnim vrednostima, stavovima i pona{awu izme|u qu-di iz razli~itih zemaqa i razli~itih organizacija. Velik deo na{eg da-na{weg shvatawa organizacione kulture, okruèwa organizacija i razli-ka izme|u nacionalnih kultura jeste rezultat rada antropologa ili, pak,drugih istraìva~a koji su primewivali wihove metodologije.

Premda su ~esto previ|ani, doprinosi politikologa su zna~ajni zarazumevawe pona{awa u organizacijama. Politi~ke nauke prou~avaju po-na{awe pojedinaca i grupa unutar politi~kog okruèwa. Specifi~ne te-me od interesa ukqu~uju strukturisawe sukoba, raspodelu mo}i i zloupo-trebu mo}i iz li~nih interesa. Pre trideset godina, malo toga {to supolitikolozi prou~avali bilo je od interesa za istraìva~e organizaci-onog pona{awa. Ali, vremena su se promenila. Sve vi{e postajemo sve-sni da su organizacije politi~ki entiteti; ako èlimo da precizno obja-snimo i predvidimo pona{awe qudi u organizacijama moramo da ukqu~i-mo i politi~ku perspektivu u analizu (R o b b i n s , 1998: 18-20).

VO\STVO I ORGANIZACIONO PONA[AWE

Vo|stvo ili liderstvo (leadership) je kqu~na varijabla organizacio-nog pona{awa koja je predominantno odre|ena li~nim osobinama pojedi-naca i karakteristikama sredine. Vo|ewe je istraìvano jo{ krajem 30-ihgodina HH veka, kada su se pojavile prve studije. One su se bavile fun-kcionalnim aspektima poslovnog vo|ewa. Teì{te je bilo na efektivnomupravqawu kapitalom i materijalnim resursima. Ciq je bio da se posti-gne konkurentska prednost putem efikasnosti. Me|utim, funkcionalnipristup doprineo je da se vo|stvo tuma~i kao stati~na i stereotipna ak-tivnost.

Novo shvatawe pojma vo|stva vezano je za primenu bihejvioristi~kihpristupa u menaxmentu, u kojima je teì{te na pona{awu qudi u radnojsredini. Vo|stvo se posmatra kao na~in ili oblik upravqawa pona{awemqudi u organizaciji, sa ciqem da se postigne konkurentska prednost po-mo}u qudi kao najzna~ajnijeg resursa u savremenoj privredi (S t e f a n o -v i } i dr., 1999: 363).

128

Nakon iscrpnog pregleda literature o vo|stvu, Ralf Stogdil (RalphM. Stogdill) je zakqu~io da „postoji gotovo onoliko definicija vo|stvakoliko i osoba koje su poku{ale da defini{u taj pojam“ (S t o g d i l l ,1974: 259). Vo|stvo se, dosada, odre|ivalo pomo}u li~nih osobina, pona-{awa vo|e, obrazaca interakcije, odnosa izme|u uloga, percepcija sledbe-nika, uticaja nad sledbenicima, uticaja na zadatke i uticaja na organiza-cionu kulturu.

Velik broj studija o vo|stvu pojavio se u posledwih sto godina. Ovatema fascinira kako istraìva~e, tako i menaxere (H u n t , 1992: 241).Zanimqivo je da 1896. godine u Kongresnoj biblioteci SAD nije postoja-la ni jedna kwiga o vo|stvu, ali je ve} 1981. Bas (B. M. Bass) prona{aopreko 5000 bibliografskih jedinica o ovoj temi (The IEBM Handbook ofOrganisational Behaviour, 1997: 340).

Neslagawe oko definisawa vo|stva poti~e iz ~iwenice da ono ukqu-~uje sloèn me|uodnos vo|e, sledbenika i situacije (K r e i t n e r et al.,1999: 472). Vo|stvo se izraàva ili iskazuje kroz odnos izme|u qudi inu`no pretpostavqa „sledbeni{tvo“ kao svoju dopunu. Da bi neko mogaoda uti~e neko drugi mora „dopustiti“ da se na wega uti~e. [tavi{e, vo|ai sledbenik (sledbenici) moraju biti bar labavo organizovani oko nekogzajedni~kog ili unapred dogovorenog ciqa ili misije, za ~ije se postizawesmatra da delom zavisi od odnosa vo|a–podre|eni (J a g o , 1982: 316).

Da bi postojao vo|a, neophodna je grupa. Grupe su sastavni deo orga-nizacije. Du`nost menaxera je da bude svestan postojawa grupa i da je ustawu da ih koristi. Grupa nastaje interakcijom dvoje ili vi{e pojedina-ca koji uti~u jedni na druge kako bi se ostvarila zajedni~ka svrha. Rad ugrupi moè da bude i frustriraju}e iskustvo, tako da tezu da grupe po-stoje kako bi svojim rezultatima prevazi{le domete pojedina~nih ~lano-va nije uvek mogu}e dokazati. To se naro~ito odnosi na grupe u kojimapostoje talentovani i obrazovani pojedinci sa natprose~nim mogu}nosti-ma. Grupe su nezaobilazna karakteristika svake organizacije, tako da jezna~ajan deo menaxerske aktivnosti posve}en radu u (i sa) razli~itimgrupama. Menaxeri imaju zadatak da upravqaju grupama na na~in da onedovedu do potrebnog nivoa produktivnosti i satisfakcije ~lanova (T o -d o r o v i } i dr., 1997: 100).

Postoje mnoge definicije vo|stva. Ovom prilikom bi}e navedene sa-mo neke od wih.

„Vo|stvo ukqu~uje procese uticawa na interpretaciju doga|aja odstrane sledbenika, izbora ciqeva grupe ili organizacije, organizovawaradnih aktivnosti za ispuwavawe ovih ciqeva, motivacije sledbenika,odràvawa odnosa saradwe i timskog rada, te obezbe|ivawa podr{ke i sa-radwe od qudi izvan grupe ili organizacije“ (Y u k l , 1994: 5).

„Vo|stvo se moè smatrati procesom (~inom) uticawa na aktivnosti or-ganizovane grupe pri odre|ivawu i dostizawu ciqeva“ (S t o g d i l l , 1950: 3).

„Vo|stvo je proces uticawa na aktivnosti organizovane grupe radipostizawa ciqeva“ (R a u c h , B e h l i n g , 1984: 46).

129

„Vo|stvo moè biti definisano kao sposobnost uticawa na grupuradi postizawa ciqeva“ (R o b b i n s , 1998: 347).

„Vo|stvo predstavqa proces tokom kojeg jedna osoba uti~e na druge~lanove grupe radi ostvarewa definisanih ciqeva grupe ili organizaci-je“ (G r i n b e r g , B a r o n , 1998: 454).

„Vo|stvo se defini{e kao proces dru{tvenog uticawa u kojem vo|atraì dobrovoqno u~estvovawe podre|enih u nastojawu da se dostignu or-ganizacioni ciqevi“ (K r e i t n e r et al., 1999: 472).

„Vo|stvo je aktivnost na oblikovawu pona{awa zaposlenih i kreirawuorganizacione kulture preduze}a“ (P e t k o v i } , J o v a n o v i } - B o ` i -n o v , 1999: 37).

Ipak, najpotpunijim i najprihvatqivijim se ~ini odre|ewe premakojem „vo|stvo predstavqa sposobnost pojedinca da uti~e na druge, da ihmotivi{e i da im omogu}i da doprinesu efikasnosti i uspehu organiza-cija ~iji su ~lanovi“ (H o u s e et al., 1999: 4).

Navedena definicija se zasniva na op{irnom razmatrawu i diskusi-ji od strane 84 nau~nika iz oblasti dru{tvenih nauka i menaxmenta iz56 zemaqa. Sama diskusija je odràna na me|unarodnom sastanku nacio-nalnih ko-istraìva~a projekta GLOBE (GLOBE Country Co-Investiga-tors – CCIs), odrànom avgusta 1994. godine u Kalgariju (Kanada). GLOBE

je skra}enica od Global Leadership and Organizational Behavior Effective-ness Research Program (Globalni program istraìvawa efikasnosti vo|-stva i organizacionog pona{awa) i predstavqa dugoro~ni projekat usme-ren ka razvijawu sistematskog znawa o tome kako societalne (nacional-ne) i organizacione kulture i potkulture uti~u na vo|stvo i organizaci-onu praksu (H o u s e et al., 1999: 1).

MENAXERI I LIDERI: DA LI SE RAZLIKUJU?

Upravo pod navedenim naslovom pojavio se, kasnije veoma uticajni,~lanak Abrahama Zaleznika (Abraham Zaleznik) u ~asopisu Harvard Busi-

ness Review. Zanimqiva je predistorija ovog rada. Naime, septembra 1976.godine magazin Time organizovao je konferenciju o liderstvu u Va{ing-tonu. ~asopis je pozvao 200 mladih lidera da razmatraju „taj iluzivni,neodredivi, ali ipak prepoznatqivi kvalitet“ zvani liderstvo, koji je,smatra Zaleznik, tada postojao u mawem obimu. Time je, tako|e, pozvao~etiri univerzitetska profesora da predstave svoje analize o tome {taje to „krenulo naopako“ sa liderstvom u SAD. Radni tekst ovog autoraprerastao je u pomenuti ~lanak, objavqen 1977. godine u Harvard Business

Review. U wemu je, prvi put, jasno istaknuto da se menaxeri i liderisu{tinski razlikuju. Oni se, po Zalezniku, razlikuju u tome kakve su imnamere, kako misle, kako rade i kako se odnose prema drugima. Iznad sve-ga, menaxeri i lideri imaju razli~ite li~nosti i razli~ite razvojne pu-teve od detiwstva do zrelog doba (Z a l e z n i k , 1990: 8-9).

130

Menaxeri i lideri se su{tinski razlikuju u svojim pogledima nasvet. Dimenzije za procenu ovih razlika ukqu~uju orijentaciju menaxerai lidera prema wihovim ciqevima, radu, odnosima na radu, te wima sami-ma. Menaxeri su skloni da usvoje bezli~an, ~ak i pasivan, stav prema ci-qevima. Menaxerski ciqevi proisti~u pre iz obaveza nego iz èqa izbog toga su duboko ukoreweni u istoriji i kulturi organizacije (Z a l e -z n i k , 1977: 70). Menaxeri posmatraju rad kao „omogu}avaju}i“ proceskoji ukqu~uje odre|eno kombinovawe qudi i ideja, u ~ijoj se interakcijiuspostavqaju strategije i donose odluke. Menaxeri pomaù taj proces po-mo}u ~itavog niza ve{tina koje ukqu~uju izra~unavawe suprotstavqenihinteresa, prostorno i vremensko otkrivawe kontraverznih pitawa i sma-wivawe napetosti. U ovom „omogu}avaju}em“ procesu, menaxeri su, izgle-da, fleksibilni pri upotrebi taktike: oni pregovaraju i cenkaju se, s je-dne strane, i upotrebqavaju nagrade i kazne, kao i ostale oblike prinu-de, s druge strane. Da bi naveli qude da prihvate re{ewa problema, me-naxeri moraju neprestano da koordiniraju i balansiraju. Ciq menaxera jeprebacivawe teì{ta mo}i ka re{ewima koja su prihvatqiva kao kom-promis izme|u suprotstavqenih vrednosti (Z a l e z n i k , 1977: 71).

Tamo gde menaxeri deluju u pravcu ograni~avawa mogu}nosti, lideri~ine upravo suprotno, razvijaju}i nove pristupe dugotrajnim problemimai otvaraju}i nove mogu}nosti. Da bi bio uspe{an, lider mora da pretvo-ri svoje ideje u prizore koji „uzbu|uju“ qude, i tek onda da razradi mo-gu}nosti koje }e osmi{qenim prizorima dati sadràj. Shodno tome, moèse re}i da lideri stvaraju „uzbu|ewe“ na poslu. Rade}i na visokorizi~-nim poloàjima, oni su ~esto predodre|eni temperamentom da traè ri-zik i opasnost, pogotovu tamo gde prilike i nagrade izgledaju prima-mqivo. Pitawe za{to neki pojedinci traè rizike dok drugi pristupajuproblemima opreznije, vi{e zavisi od li~nosti nego od svesnog izbora.Za neke, pogotovu za one koji postanu menaxeri, nagon opstanka nadvlada-va wihovu sklonost riziku, i wihova sposobnost da toleri{u „ovozemaq-ski“, prakti~an rad pomaè im u tome. Isto ne vaì i za lidere koji po-nekad reaguju na „ovozemaqski“ rad kao na mu~ewe (Z a l e z n i k , 1977:72).

Menaxeri se prema qudima odnose u skladu sa wihovom ulogom u sle-du doga|aja ili u procesu odlu~ivawa, dok se lideri, koji su zaintereso-vani za ideje, pona{aju vi{e na intuitivan i empati~ki na~in. Orijenta-cija na qude kao aktere u sledu doga|aja odvra}a pa`wu menaxera od su-{tine qudskih briga ka ulogama koje ti qudi imaju u procesu. Razlika je,prosto, izme|u menaxerove brige o tome kako }e stvari biti ura|ene iliderove {ta }e doga|aji i odluke zna~iti za u~esnike. Lideri privla~esna`na ose}awa sli~nosti i razlike, ili qubavi i mr`we. Qudski odno-si u strukturama kojima dominira lider ~esto izgledaju turbulentni, in-tenzivni, a ponekad i neorganizovani. Takva atmosfera poja~ava indivi-dualnu motivaciju i ~esto daje neo~ekivane ishode (Z a l e z n i k , 1977:73–74).

131

Ose}awe da su posebni, karakteristi~no za lidere, razlikuje se odnarcisoidnosti. Lider je svestan granica i razlikuje unutra{wi i spoq-ni svet, nestvarno i stvarno, sebe i druge qude. Orijentisani na karije-ru, menaxeri }e pre iskazati narcisoidne osobine nego lideri. Dok sumenaxeri zaokupqeni prilago|avawem svojoj okolini, usko orijentisanina odràvawe svog identiteta i samoprocewivawe „kroz“ druge, lideriimaju samopouzdawe koje proizlazi iz svesti o tome ko su i vizije koja ihvodi ka postignu}u (Z a l e z n i k , 1990: 9). Dok se menaxeri usredsre|ujuna proces, lideri se koncentri{u na imaginativne ideje. Oni ne samo dasmi{qaju ideje, nego podsti~u i navode druge qude da vredno rade i pre-vode te ideje u stvarnost. Lideri su „dramati~niji“ u stilu i nepredvi-divi u pona{awu. Oni prevazilaze sukob izme|u reda i haosa pomo}u au-toriteta legitimisanog li~nim magnetizmom i posve}eno{}u sopstvenimpoduhvatima i sudbinama (Z a l e z n i k , 1990: 15-16).

Sli~no Zalezniku, tezu o su{tinskom razlikovawu lidera i menaxe-ra prihvatili su i drugi uticajni autori iz oblasti menaxmenta i orga-nizacije. Tako, Voren Benis (Warren Bennis) saèto isti~e da su lideriqudi koji rade prave stvari, a menaxeri qudi koji stvari rade na pravina~in. Ovaj autor isti~e da u ve}ini ameri~kih organizacija (a, verova-tno, i u ve}ini organizacija ve}eg dela industrijalizovanog sveta) imapremalo liderstva, a previ{e menaxmenta. Na osnovu prou~avawa grupeuspe{nih ameri~kih lidera Benis je izdvojio ~etiri wihove zajedni~kesposobnosti: upravqawe pa`wom, upravqawe zna~ewem, upravqawe pove-rewem i upravqawe sobom.

Prva liderska sposobnost jeste upravqawe pa`wom putem skupa na-mera ili vizije, ne u misti~nom ili religioznom smislu, nego u smisluishoda, ciqa ili pravca. Druga liderska sposobnost je upravqawe zna~e-wem. Da bi snove u~inili o~iglednima drugima i da bi ih pribliìliqudima, lideri moraju saop{titi svoju viziju. Komunikacija i priblià-vawe „idu“ zajedno. Tre}a sposobnost je upravqawe poverewem. Povereweje su{tinsko za sve organizacije. Glavna determinanta poverewa je pou-zdanost, ili, kako je autor naziva, konstantnost. êtvrta liderska sposo-bnost je upravqawe sobom, poznavawe svojih sposobnosti i wihovo efek-tivno razvijawe. Upravqawe sobom je kqu~no; bez wega lideri i menaxe-ri mogu na~initi vi{e {tete nego koristi (B e n n i s , 1991).

Sigurno jedan od najuticajnijih istraìva~a iz ove oblasti Xon Ko-ter (John P. Kotter) prihvata navedeno razlikovawe liderstva i menax-menta, ali prevashodno isti~e da se radi o dva odvojena, ali komplemen-tarna sistema akcije. Svaki od wih ima svoju sopstvenu ulogu i karakte-risti~ne aktivnosti. Oba su neophodna za uspeh u sve sloènijem i ne-stalnijem poslovnom okruèwu. Sli~no Benisu, i Koter smatra da u ve-}ini ameri~kih korporacija danas (tj. po~etkom devedesetih godina) po-stoji previ{e menaxmenta a premalo liderstva. Ipak, on upozorava dasna`no liderstvo uz slab menaxment nije ni{ta boqe (~ak je ponekad igore) nego obrnuto. Pravi izazov je u kombinovawu sna`nog liderstva i

132

sna`nog menaxmenta, i upotrebi svakog od wih kao protivteè onomedrugom (K o t t e r , 1990a: 103).

Ono {to je u pitawu kod menaxmenta jeste suo~avawe sa sloèno{}u.Wegovi postupci i procedure su, u velikoj meri, odgovor na jedan od naj-zna~ajnijih razvoja u dvadesetom veku: pojavqivawe velikih organizacija.Bez dobrog menaxmenta sloèna preduze}a postaju haoti~na na na~in ko-ji ugroàva samo wihovo postojawe. Dobar menaxment unosi odre|eni ste-pen reda i postojanosti kod kqu~nih dimenzija kao {to su kvalitet iprofitabilnost proizvoda.

Liderstvo se, nasuprot tome, suo~ava sa promenom. Deo razloga za{toje ono postalo tako va`no posledwih godina leì i u ~iwenici da je po-slovni svet postao kompetitivniji i nestalniji. Brà tehnolo{ka prome-na, ja~a me|unarodna konkurencija, deregulacija trì{ta, preveliki kapa-citeti u kapitalno-intenzivnim granama, nestabilna naftna situacija,{pekulisawe lo{im obveznicama i izmewene demografske osobine radnesnage neki su od mnogobrojnih faktora koji su doprineli ovoj promeni.Rezultat svega je to da raditi kao dotle, ili raditi 5 % boqe ne pred-stavqa vi{e formulu za uspeh. Velike promene su sve neophodnije za pre-ìvqavawe i uspe{no takmi~ewe u ovom novom okruèwu. Vi{e promenauvek zahteva i vi{e liderstva (K o t t e r , 1990a: 104).

Prikaz 1. – Menaxment nasuprot liderstvu

133

MENAXMENT

Planirawe i izrada buxeta:utvr|ivawe detaqnih koraka i vremen-skog okvira za ostvarivawe neophod-nih rezultata, zatim raspore|ivaweresursa potrebnih za realizaciju

Organizacija i obezbe|ewe kadrova:definisawe neke strukture za izvr-{ewe zahteva plana, kadrovsko ekipi-rawe te strukture, delegirawe odgo-vornosti i ovla{}ewa u ciqu sprovo-|ewa plana, obezbe|ewe postupaka iprocedura kao pomo} u instruktaìqudi i definisawe metoda ili si-stema za pra}ewe realizacije

Kontrola i re{avawe problema:pra}ewe rezultata, uo~avawe odstupa-wa od plana, zatim planirawe i or-ganizovawe radi re{avawa problema

LIDERSTVO

Utvr|ivawe pravca:razvijawe vizije budu}nosti – ~estodaleke budu}nosti – i strategija zarealizovawe promena koje su potreb-ne da bi se ta vizija ostvarila

Usmeravawe qudi:{irewe informacija o utvr|enom prav-cu, kroz re~i i dela, na sve one ~ijasaradwa moè biti potrebna da bi seuticalo na formirawe timova i koa-licija koje shvataju viziju i strategi-je i prihvataju ih kao ispravne

Motivisawe i inspirisawe:stimulisawe qudi da savladaju najve-}e politi~ke i birokratske prepre-ke, kao i one vezane za resurse, kojestoje na putu ka promeni, kroz ispu-wewe osnovnih, ali ~esto nezadovo-qenih, qudskih potreba

Izvor: K o t e r X. P. (1998), Vo|ewe promene, Beograd: @elnid, 1998, s. 40.

Menaxment i liderstvo, ovako definisani, o~igledno su sli~ni naodre|eni na~in. Oba procesa ukqu~uju odlu~ivawe o tome {ta mora bitiura|eno, stvarawe mreà qudi i odnosa koji mogu ispuniti „dnevni red“i nastojawe da se osigura da ovi qudi zaista i urade posao. U tom smi-slu su i menaxment i liderstvo potpuni sistemi akcije; ni jedno nijeprosto jedan aspekt onoga drugog. Qudi koji menaxment smatraju samosprovo|ewem dela liderstva ignori{u ~iwenicu da liderstvo ima svojesopstvene procese sprovo|ewa: usmeravawe qudi ka novim pravcima i, on-da, wihovo inspirisawe da u~ine da se to dogodi. Sli~no, qudi koji sma-traju liderstvo samo delom aspekta sprovo|ewa menaxmenta (motivacio-nim delom) ignori{u utvr|ivawe pravca kao aspekt liderstva (K o t t e r ,1990: 5).

Ali, uprkos nekim sli~nostima, postoje osobine koje menaxment iliderstvo ~ine veoma razli~itima. Procesi planirawa i izrade buxetakod menaxmenta uglavnom se koncentri{u na vremenske okvire od nekoli-ko meseci do nekoliko godina, zatim na detaqe, eliminisawe rizika i nainstrumentalnu racionalnost. Nasuprot tome, taj deo procesa liderstvakoji odre|uje pravac ~esto se usredsre|uje na duè vremenske okvire, tzv.„veliku sliku“, strategije koje uzimaju u obzir prora~unate rizike i qud-ske vrednosti. Na sli~an na~in, organizovawe i obezbe|ewe kadrova usme-rava se na specijalizaciju, pronalaèwe ili obu~avawe prave osobe zapravi posao i saglasnost; nasuprot tome, usmeravawe qudi se usredsre|ujena integraciju, vo|ewe cele grupe u pravom smeru i privrènost. Kon-trola i re{avawe problema obi~no se orijenti{u na zadràvawe, kon-trolu i predvidqivost; za to vreme se motivisawe i inspirisawe usred-sre|uju na osamostaqivawe, napredovawe i stvarawe povremenih iznena|e-wa koja qudima daju snagu. Ali, {to je jo{ zna~ajnije, liderstvo i mena-xment se razlikuju u pogledu svoje osnovne uloge. Liderstvo moè stvori-ti korisnu promenu, dok menaxment moè napraviti ure|ene rezultatekoji omogu}avaju da „ne{to“ radi uspe{no. To ne zna~i da menaxment ni-kad nije povezan sa promenom; zajedno sa efikasnim liderstvom, on moèproizvesti „uredniji“ proces promene. To, tako|e, ne zna~i da liderstvonikad nije povezano sa redom; naprotiv, zajedno sa efikasnim menaxmen-tom, uspe{an proces liderstva moè pomo}i u stavqawu haoti~ne situa-

134

Obezbe|uje odre|eni stepen predvi-divosti i reda, a ima potencijal daneprestano ostvaruje kratkoro~nerezultate koje o~ekuju razli~ite in-teresne grupe (na primer, sa aspektakupca – izvr{avawe obaveza uvek navreme; sa aspekta akcionara – poslo-vawe u okviru buxeta)

Obezbe|uje promenu, ~esto do drama-ti~nih razmera, a ima potencijal daostvaruje izuzetno korisne promene(na primer, novi proizvodi koje è-le potro{a~i, novi pristupi u odno-sima sa zaposlenima zahvaquju}i ko-jima firma postaje konkurentnija)

cije pod kontrolu. Ali, liderstvo, samo po sebi, nikad ne odràva aktiv-nosti po diktatu vremena niti ima buxet svake godine. Tako|e, ni sammenaxment nikad ne stvara zna~ajnu korisnu promenu (K o t t e r , 1990:6–7).

Ponekad se, me|utim, dramatizuju razlike izme|u menaxera i lidera:menaxer sprovodi, a lider inovira; menaxer je kopija, a lider je origi-nal; menaxer ima fokus na sisteme i strukture, a lider je fokusiran naqude; menaxer se oslawa na kontrolu, a lider inspiri{e pona{awe; me-naxer ima kratkoro~no, a lider dugoro~no stanovi{te; menaxer pita ka-ko i kada, a lider pita {ta i za{to; menaxer svoje o~i usmerava na ba-zi~nu liniju performansi, a lider na horizont; menaxer imitira, a li-der je originalan; menaxer prihvata status quo, a lider ga dovodi u pita-we; menaxer je klasi~an „dobar vojnik“, a lider je osobena li~nost (M i -l i s a v q e v i } , 1999: 121–122). Naravno, ovakvo dramatizovawe razlikaje neopravdano. Naime, pojmovi lidera i menaxera, u navedenom smislu,vi{e predstavqaju svojevrsne „idealne tipove“ koji u stvarnosti nikad nepostoje u svom iskqu~ivo „~istom“ obliku.

VO\STVO I ORGANIZACIONA TRANSFORMACIJA

Pod organizacionom transformacijom (OT) obi~no se podrazumevajusveobuhvatne, radikalne i revolucionarne promene organizacije. Defini-cija OT se, dakle, zasniva na tri dimenzije promena: {irini, dubini ibrzini. OT podrazumeva promene u svim delovima preduze}a (svim funk-cijama ili divizijama), u svim sistemima (sistem planirawa, informa-cioni sistem, sistem nagra|ivawa) i na svim nivoima organizacije (topmenaxment, sredwi rukovodioci i operativa). Pored toga, OT podrazume-va i promene u svim aspektima organizacije kao {to su: strukturalni,politi~ki ili psiho-socijalni. U pogledu dubine promena, organizacionatransformacija obuhvata radikalne tj. diskontinuelne promene, kvalita-tivne a ne kvantitativne promene, promene u karakteru a ne u stawu or-ganizacije. Promena karaktera organizacije podrazumeva da se mewa na-~in na koji ~lanovi organizacije misle i na~in na koji se pona{aju. Naj-zad, transformacione promene su brze promene s obzirom na wihovu du-binu i {irinu. One su veoma burne, dinami~ne i neizvesne (J a n i } i j e -v i } , 1994: 29–30).

Za pojmovno odre|ewe organizacione transformacije veoma je va`noukazati na wen odnos sa promenama kulture organizacije. Moè se re}ida je kqu~ni momenat OT upravo promena kulture organizacije. Ina~e, zarazumevawe pojma organizacione kulture bitni su weni slede}i elementi:

1. Sadràj. Organizacionu kulturu ~ine elementi kognitivnih stru-ktura ~lanova organizacije: pretpostavke, verovawa, vrednosti itd. Poredkognitivnih, organizacionu kulturu ~ine i simboli~ki elementi kao {tosu jezik, materijalni simboli, obrasci pona{awa itd.

135

2. Socijalni karakter. Va`na karakteristika kulture je da je to so-cijalna kategorija, tj. ona postoji samo u okvirima socijalnih grupa, kao{to su organizacije, socijalni slojevi, profesije, nacije i sl.

3. Efekti. Organizaciona kultura usmerava ili ~ak odre|uje men-talne procese i pona{awe qudi. Organizaciona kultura dovodi do togada svi ~lanovi organizacije na pribli`no isti na~in interpretiraju irazumeju pojave u svetu oko sebe. Sa druge strane, organizaciona kulturakreira skup pravila i uputstava koja usmeravaju svakodnevno pona{awe iaktivnosti qudi.

4. Na~in nastanka. Kao defini{u}a karakteristika organizacionekulture vrlo ~esto se navodi i to {to ona nastaje kroz proces socijalneinterakcije ~lanova organizacije. Do zajedni~kih zna~ewa stvari i poja-va, kao i zajedni~kih verovawa, vrednosti i normi pona{awa ~lanovi or-ganizacije mogu do}i jedino me|usobnim interakcijama i komunicirawemtokom svog rada u organizaciji. Organizaciona kultura nastaje kroz zaje-dni~ko iskustvo ~lanova organizacije, koje oni sti~u re{avawem svako-dnevnih problema.

Organizaciona kultura se moè definisati kao sistem pretpostav-ki, verovawa, vrednosti i normi pona{awa koje su ~lanovi jedne organi-zacije razvili i usvojili kroz zajedni~ko iskustvo, koji su manifestova-ni kroz simbole i koji usmeravaju wihovo mi{qewe i pona{awe (J a n i -} i j e v i } , 1998: 200).

Prvo pitawe koje se name}e u analizi odnosa vo|stva i organizaci-one transformacije jeste ko }e voditi ovaj proces – postoje}e ili novorukovodstvo organizacije. êsto se u prilog promene postoje}eg rukovod-stva navode slede}i razlozi:

1. Dosada{wi menaxment ne uvodi mere za savladavawe krize ili ihne uvodi u dovoqnoj meri, po{to ne uvi|a ozbiqnost poloàja ili ne po-seduje snagu za energi~ne korake.

2. Mere koje su stvarno nu`ne za savladavawe te{ko}a mogu zahteva-ti promenu mi{qewa, promenu stava i sklonosti. Nije verovatno da }etakve promene sprovesti dotada{we rukovodstvo.

3. Upletenost menaxmenta u izazivawe krize moè da dovede do ero-zije poverewa i pouzdanosti. Menaxeri nemaju vi{e dovoqno autoritetada bi mogli da sprovedu nepopularne mere.

4. Novi menaxer (lider) moè boqe da uvidi interese preduze}a(organizacije) i da razli~ite interesne grupe primora na stvarne prego-vore.

5. Promena u najvi{em rukovodstvu uvek ima i signalno dejstvo.U~esnici postaju svesni situacije i demonstriraju da se ne pla{e dale-kose`nih mera.

Sa druge strane, kao argumenti protiv promene postoje}eg menaxmen-ta navode se slede}i momenti:

1. Tragawe za pogodnim naslednicima ve}inom pri~iwava ogromnete{ko}e. Specijalno u lo{e vo|enom preduze}u (organizaciji) nedostaje

136

sposoban naslednik iz sopstvenih redova. Potraga za eksternim menaxe-rom u po~etnom stadijumu savladavawa krize tako|e ima malo izgleda.

2. Odlaskom najvi{eg rukovodstva gubi se u velikoj meri know-how.U malim i sredwim preduze}ima ~esto samo „najvi{i {ef“ poznaje sveodnose i probleme vezane za wegov posao.

3. Novom menaxeru (lideru) je potrebno vreme za privikavawe iobi~no ne moè odmah da pokaè uspeh. Po{to u krizi preduze}a (orga-nizacije) nedostaju vreme i strpqivost da se ~eka na uspeh, upravni od-bor moè videti jedini izlaz u ponovnoj promeni menaxmenta.

4. Preostali menaxeri i saradnici su, zavisno od okolnosti, poveza-ni sa menaxerom koji je zamewen sna`nom lojalno{}u, koja moè da dove-de do upornog protivqewa prema nasledniku (S e n i } , 1996: 441–442).

Bez obzira na postojawe navedenih dilema, u literaturi i poslovnojpraksi je, u posledwe vreme, naj~e{}e prihva}en stav da se bez promenelidera ne moè zapo~eti organizaciona transformacija. Dolaskom novoglidera zapo~iwe proces revitalizacije preduze}a, koji obavezno ukqu~ujei promenu organizacione kulture. Izlazak preduze}a iz krize zahteva dase promene vladaju}e pretpostavke, verovawa i vrednosti koje su o~igle-dno postale prevazi|ene. Nove pretpostavke, verovawa i vrednosti ne mo-è da unese postoje}i lider, nego je neophodno da do|e do smene vo|stvau preduze}u. Interesantno je da do promene kulture organizacije moèdo}i i kada ne do|e do fizi~ke, stvarne promene lidera nego wegove li-~ne transformacije. Prema istraìvawima antropologa, razvoj ~ovekanije pravolinijski, nego se odvija kroz smewivawe perioda mirnog razvo-ja i perioda „li~nih revolucija“. U periodima mirnog razvoja na~in ì-vota i orijentacija ~oveka su stabilni i on tada ostvaruje ciqeve koje jesam sebi postavio. Povremeno, me|utim, dolazi do perioda velikih pro-mena u ~ovekovom ìvotu kada on naglo i radikalno mewa svoj na~in ì-vota i postavqa sebi sasvim nove ciqeve i strategije. Prolazak liderakroz takvu jednu promenu u li~nom ìvotu moè da zna~i istovremeno ipromenu kulture organizacije na ~ijem je ~elu, ukoliko je lider toliko mo-}an da moè da nametne promenu kulture (J a n i } i j e v i } , 1997: 281–282).

Po{to je ve} ranije istaknuto da je kqu~ni momenat organizacionetransformacije promena kulture organizacije, va`no je sagledati ulogulidera u procesu upravqawa kulturom. Dve grupe procesa koji ~ine dina-miku kulture su kreirawe nove i promena postoje}e kulture. Svesno usme-ravawe i kontrola ovih procesa ~ine sadrìnu upravqawa kulturom. Po-stoje dve razli~ite perspektive dinamike kulture koje ukqu~uju i razli-~ite stavove o mogu}nostima manipulacije kulturom od strane lidera or-ganizacije.

Prema prvom pristupu dinamika kulture je skoro u potpunosti pod-lo`na kontroli i usmeravawu od strane lidera organizacije. Nastanakkulture se vezuje za osniva~a ili zna~ajnijeg lidera u istoriji organiza-cije koji je sopstvene stavove i vrednosti preneo na ostale ~lanove orga-nizacije. Promene kulture su, tako|e, mogu}e i poèqne. One predsta-

137

vqaju jedan od neophodnih, a u posledwe vreme i veoma popularnih, in-strumenata menaxmenta u postizawu ve}e efikasnosti. Lideri organi-zacija mogu kori{}ewem razli~itih metoda i tehnika oblikovati kultu-ru organizacije po èqi. Ovaj, menaxmentu orijentisan pristup koinci-dira sa funkcionalnom perspektivom kulture, sa kognitivnim pristupomwenom sadràju i perspektivama integracije i diferencijacije u odre|e-wu wene strukturiranosti.

Na drugom kraju su mi{qewa da je dinamiku kulture nemogu}e kon-trolisati i usmeravati. Prema ovom pristupu lider nije kreator negoproizvod organizacione kulture. Kultura je proizvod socijalne interak-cije i wene promene su promene cele organizacije. Kako cela organiza-cija jeste kultura, nije mogu}e zamisliti promenu kulture „iznutra“. Ovaj,non-management pristup dinamici kulture koncidira sa interpretati-vnom perspektivom kulture, simboli~kim pristupom wenom sadràju i per-spektivom fragmentacije u odre|ewu wene strukture (J a n i } i j e v i } ,1994: 91).

Izme|u dva navedena suprotstavqena stanovi{ta postoje i druga, sre-dwa re{ewa. Prema jednom od wih (M a r t i n et al., 1985), dinamika kul-ture je podlo`na usmeravawu i katalizaciji od strane ~lanova organiza-cije, a naro~ito od strane lidera. Ipak, ne treba precewivati te mogu-}nosti budu}i da se najve}i deo kulturnog sadràja veoma te{ko mewa.Umesto slobodnog dizajnera, koji po slobodnoj voqi kreira kulturu orga-nizacije na ~ijem je ~elu, lider bi trebalo da bude shva}en kao „jaha~ natalasima“. Naime, uspe{an lider artikuli{e i anticipira dolaze}e ta-lase stavova i vrednosti i na taj na~in se odràva na vrhu. Pri tome jeskoro nemogu}e re}i koliko je od kulturnog sadràja kreirano od stranelidera a koliko je nastalo spontanim interakcijama a zatim prihva}enood strane lidera.

Uloga lidera u procesu formirawa kulture veoma je razli~ita, a uzavisnosti od toga da li se radi o strukturiranoj ili nestrukturiranojgrupi. Strukturirana grupa je ona koja prilikom samog formirawa imadizajniranu strukturu i formalni autoritet. U tom slu~aju lider moètaj autoritet da koristi kako bi svoje sopstvene stavove, vrednosti i ve-rovawa nametnuo kao kulturni sadràj grupe. Tada kultura proisti~e izmo}i, odnosno autoriteta. Ovo je tipi~no za situaciju osnivawa novogpreduze}a u trì{nim privredama. Tada je osniva~ istovremeno i predu-zetnik koji raspolaè idejom i vlasnik kapitala uloènog u preduze}e.Po tim osnovama on raspolaè uticajem na ostale zaposlene u wemu kojimoè koristiti da nametne sopstvene kognitivne elemente kao zajedni-~ke. To je, isto tako, slu~aj i sa dolaskom novog rukovodioca u preduze}e.

U nestrukturiranim situacijama grupa ili organizacija nema una-pred definisanu funkcionalnu niti strukturu mo}i. U takvim situacija-ma lider grupe postaje onaj ko uspe da nametne sopstvene stavove ostalim~lanovima grupe. Ovde liderstvo, odnosno mo}, proisti~e iz kulture, zarazliku od strukturiranih situacija. Liderstvo tada postaje fenomen

138

„socijalne konstrukcije realnosti“. Ono postoji zato {to su neki ~lano-vi grupe voqni, bilo zbog pritiska bilo zbog karaktera li~nosti, dapristanu da drugi umesto wih defini{u realnost i zna~ewa pojava okowih. ^lanovi grupe koji uspeju da ostalima nametnu na~in na koji viderealnost i pojave u woj postaju lideri i zadobijaju mo} nad ostalima. Me-|utim, u ovoj situaciji, vi{e nego u strukturiranim situacijama, va`noje da lider tu realnost defini{e na na~in koji je prihvatqiv za one ko-je vodi. U nestrukturiranim situacijama mo}, dakle, proizilazi iz kultu-re a ne obratno, kako je to u strukturiranim situacijama. Za liderstvose moè re}i da je to proces socijalne konstrukcije realnosti i da je zalidera kqu~na sposobnost da drugima nametne svoje vi|ewe stvarnosti.âk ima stavova da liderstvo nije ni{ta drugo i ni{ta vi{e od kreira-wa kulture organizacije (J a n i } i j e v i } , 1994: 93–95).

Ve}ina modela promena organizacione kulture bazira se na Levino-vom modelu promena u socijalnim sistemima koji sadrì tri osnovne faze:

1. Faza „odmrzavawa“ (unfreezing). U ovoj fazi, usled stalnih neu-speha u funkcionisawu organizacije, raste nezadovoqstvo ~lanova organi-zacije postoje}im kulturnim profilom. Nekonzistentnosti i paradoksiunutar kulturnog modela rastu i qudima sve vi{e postaje jasno da pret-postavke, vrednosti i norme koje ~ine sadrìnu date kulture vi{e ne va-è. Stvara se ose}aj krize i bespomo}nosti kod ~lanova organizacije ko-ji ne mogu da prona|u izlaz iz te{ko}a.

2. Faza promene (moving). U ovoj fazi se pojavquje novo re{ewe ko-je, me|utim, u sebi nosi sasvim razli~ite pretpostavke i vrednosti odonih na kojima bazira postoje}a kultura. To izaziva, naravno, sukob sta-rog i novog kulturnog modela koji se manifestuje kao sukob izme|u wiho-vih nosilaca i pristalica. Kada nove ideje zadobiju vi{e pristalica,one mogu da se upotrebe za re{avawe krize u kojoj se organizacija na{la.Kao {to je ve} ranije istaknuto, obi~no je ova promena pra}ena i prome-nom lidera, jer je malo verovatno da }e postoje}i lider biti sposoban dasagleda neophodnost promene kulture na kojoj je i bazirao svoje vo|stvo.Naj~e{}i na~in promene kulture organizacije je dolazak novog liderakoji, po pravilu, dolazi van organizacije. Ako se novi na~in re{avawaproblema, zasnovan na novom kulturnom obrascu, pokaè uspe{nim, on }ezameniti stari.

3. Faza „ponovnog zamrzavawa“ (refreezing). U ovoj fazi se postièstabilizacija novog kulturnog obrasca i novog vo|stva koje je wegov no-silac. Qudi se „u~e“ novom na~inu razmi{qawa i pona{awa, tako da sekulturni sadràj sve vi{e ukqu~uje u individualne kognitivne strukture~lanova organizacije (J a n i } i j e v i } , 1994: 95–96).

Krajwi ciq organizacione transformacije je promena pona{awa~lanova organizacije. Jedina prava promena pona{awa qudi u organizaci-ji ostvaruje se promenom wihove svesti i znawa. Zato je u fazi odmrza-vawa uloga lidera da iniciraju promene interpretativne {eme ~lanovaorganizacije i usmere ih u izabranom pravcu. Proces odmrzavawa organi-

139

zacionog modela sastoji se od dva paralelna potprocesa: erozije postoje-}eg i difuzije novog. Shodno tome, inicirawe promena kao osnovni upra-vqa~ki zadatak u fazi odmrzavawa moè se strukturirati u dve velikegrupe aktivnosti: upravqa~ke aktivnosti u ciqu erozije postoje}eg orga-nizacionog modela i upravqa~ke aktivnosti u ciqu difuzije novog orga-nizacionog modela.

U eroziji postoje}eg organizacionog modela osnovni upravqa~kizadaci su kreirawe i odràvawe kognitivne disonance u interpretativ-nim {emama ~lanova organizacije. Kognitivna disonanca je upravo pojavaneslagawa kognitivnih elemenata u interpretativnoj {emi pojedinca.Uloga lidera transformacije u fazi erozije je da ~lanove organizacijeizloì dejstvu disonantnih informacija, odnosno u~ini im dostupnim ta-kve informacije. Po{to je ovo stawe za sve qude neugodno, drugi zadataklidera transformacije je da ~lanovima organizacije pomogne da {to la-k{e podnesu stawe kognitivne disonance. Najboqe je da lider organiza-cije dokazuje neophodnost promena ukazuju}i da su promene potrebne zbogizmewenih uslova u okruèwu.

U difuziji novog organizacionog modela osnovni zadaci lidera or-ganizacije su artikulacija i povezivawe disonantnih informacija u novuviziju organizacije i weno {irewe u organizaciji. Zadatak lidera orga-nizacije je da zaposlenima pruì alternativu u vidu vizije novih vredno-snih orijentacija, nove alokacije mo}i i nove strukture i funkcionisawaorganizacije. Potrebno je da lider organizacije paralelno preduzima ak-tivnosti sa ciqem erozije postoje}eg i difuzije novog. Kreirawe vizijebudu}eg stawa predstavqa iskqu~ivi zadatak lidera organizacije. êsto seisti~e da je veoma va`no da vizija ima pored kognitivnog i emotivni na-boj. Vizija novog koja sve ostavqa ravnodu{nim nema mnogo {anse za im-plementaciju. Naro~ito je vaàn optimizam koji lider treba da {iri okosebe (J a n i } i j e v i } , 1994: 197–204).

Sadràj faze promena u organizacionoj transformaciji ~ine radi-kalne izmene kulture, mo}i i strukture omogu}ene mehanizmom povratnesprege koji deluje u obliku delegitimizacije, deinstitucionalizacije ideinstrumentalizacije. U zavisnosti od redosleda spajawa i razdvajawaorganizacionih komponenata razlikuju se tri toka promena: kulturni,strukturalni i politi~ki. Sadrìna upravqawa fazom promena organiza-cione transformacije moè se nazvati upravqawe tranzicijom. U fazitranzicije lider treba da operacionalizuje novu viziju. Wegov osnovnizadatak je da omogu}i da se nova vizija realizuje u organizaciji kroz iz-gradwu nove kulture, strukture mo}i i organizacione strukture. Da bi tosproveo u delo, transformacioni lider mora obaviti tri grupe akti-vnosti:

– Lider bi trebalo da oceni kada je organizacija spremna na prome-ne i da prepozna i iskoristi eventualne kriti~ne incidente kao povodeza promene.

140

– Lider mora odabrati tok i na~in na koji }e se odvijati transfor-macija, {to ukqu~uje i niz strategijskih i takti~kih odluka o mehani-zmima i metodima promena.

– Lider bi trebalo da sprovede izabrani transformacioni tok istrategiju promena (J a n i } i j e v i } , 1994: 206).

în i Bene (C h i n , B e n n e , 1985) su predloìli tipologiju stra-tegija za svesnu promenu qudskog pona{awa. Oni su izdvojili tri gene-ralne strategije za promenu qudskog pona{awa prema osnovnim pretpo-stavkama o prirodi i izvorima toga pona{awa:

1. Racionalno-empiri~ke strategije. Ove strategije se baziraju napretpostavkama racionalnosti i utilitarizma i usmerene su na promenuqudskog pona{awa preko promene organizacione strukture.

2. Normativno-reedukativne strategije. Ove strategije se oslawaju napromene organizacione kulture i tako vode ka delegitimizaciji kao meha-nizmu pozitivne povratne sprege u procesu organizacione transformacije.

3. Politi~ke strategije. One predstavqaju takav na~in promene qud-skog pona{awa koji se zasniva na izmenama strukture mo}i i politi~kimprocesima u organizaciji.

U zavisnosti od odluke transformacionog lidera na kojoj }e strate-giji prete`no zasnivati svoje transformacione napore ili sa kojom }estrategijom zapo~eti proces transformacije zavisi i tok procesa organi-zacione transformacije. Za organizaciju sa jakom i homogenom kulturomnajprikladnija strategija je normativno-reedukativna. Ova je strategijapogodna i ukoliko lider organizacije ima harizmu i benevolentno-auto-ritativni stil. Za organizaciju koja je trì{no orijentisana i u kojojlider ima demokratsko-participativni stil najpogodnija je primena ra-cionalno-empiri~ke strategije. Organizacija sa izraènim autoritari-zmom, jakom centralizacijom mo}i i sna`nom mo}i samog lidera najbrè}e izvesti transformaciju putem politi~kih strategija.

Nakon u~iwenih strategijskih izbora lider organizacije mora kre-nuti u realizaciju programa upravqawa tranzicijom. U tom procesu naj-va`niji zadaci transformacionog lidera su obezbe|ewe resursa, izgradwaupravqa~kih struktura koje }e voditi promene, savladavawe otpora pro-menama i li~na aktivnost u katalizaciji procesa promena. Harizmatskilider je u organizacionoj transformaciji va`niji nego u bilo kojoj dru-goj vrsti promena. Me|utim, za sprovo|ewe strategije promena jedan li-der nije dovoqan. Neophodno je izgraditi odgovaraju}u upravqa~ku struk-turu koja }e voditi proces promena. Drugim re~ima, neophodna je insti-tucionalizacija liderstva i izgradwa tzv. instrumentalnog vo|stva. Li-der organizacije treba da formira tim vrhovnih rukovodilaca koji }e mupomagati u upravqawu tranzicijom, da im zatim delegira odre|eni auto-ritet i odgovornost za sprovo|ewe promena i da stimuli{e razvoj i u~e-we ~lanova tog tima.

Stabilizacija promene predstavqa upravqa~ki zadatak u fazi „zamr-zavawa“. Faza „zamrzavawa“ procesa organizacione transformacije pred-

141

stavqa period u kojem se odvijaju inkrementalna prilago|avawa kako unu-tar organizacione kulture, strukture i mo}i, tako i izme|u wih. Pri-marni zadatak lidera organizacije je da vodi ovaj proces promena i da,kao {to je u prethodnoj fazi upravqao radikalnim promenama, sada pla-nira i izvodi inkrementalna prilago|avawa i pode{avawa unutar organi-zacije sa ciqem wenog efikasnog funkcionisawa. Ciq je sada obezbedi-ti ponovo efikasnost i visoke performanse organizacije nakon periodapotresa i konfuzije (J a n i } i j e v i } , 1994: 210–218).

LITERATURA

B e n n i s W. (1991): Learning Some Basic Truisms about Leadership, National Fo-rum, Vol. 71, No. 1 (Winter), pp. 12–15.

G r i n b e r g X., B a r o n R. A. (1998): Pona{awe u organizacijama: razumevawe iupravqawe qudskom stranom rada, Beograd: @elnid.

Z a l e z n i k A. (1977): Managers and Leaders: Are They Different? Harvard BusinessReview, May–June, pp. 67–78.

Z a l e z n i k A. (1990): The Leadership Gap, Academy of Management Executive,Vol. 4, No. 1, pp. 7–21.

J a g o A. G. (1982): Leadership: Perspectives in Theory and Research, ManagementScience, Vol. 28, No. 3, March, pp. 315–336.

J a n i } i j e v i } N. (1994): Korporativna transformacija: Promene organizaci-one kulture, mo}i i strukture, Beograd: TIMIT BOOK.

J a n i } i j e v i } N. (1998): Organizacija preduze}a: Organizaciona struktura,pona{awe i promene, Podgorica: Poslovna {kola.

J a n i } i j e v i } N. (1997): Organizaciona kultura: Kolektivni um preduze}a,Beograd: Ekonomski fakultet; Novi Sad: Ulihes.

K o t e r X. P. (1998): Vo|ewe promene, Beograd: @elnid.K o t t e r J. P. (1990): A Force for Change: How Leadership Differs from Manage-

ment, New York: The Free Press.K o t t e r J. P. (1990a): What Leaders Really Do, Harvard Business Review, May–June,

pp. 103–111.K r e i t n e r R. et al. (1999): Organizational Behaviour, First European edition, Berk-

shire: McGraw-Hill.M a r t i n et al. (1985): Founders and Elusiveness of a Culture Legacy, navedeno pre-

ma: J a n i } i j e v i } N. (1994): Korporativna transformacija: Promene or-ganizacione kulture, mo}i i strukture, Beograd: TIMIT BOOK.

M i l i s a v q e v i } M. (1999), Liderstvo u preduze}ima, Beograd: ^igoja {tampa. P e t k o v i } M., J o v a n o v i } - B o ` i n o v M. (1999): Organizaciono pona{awe:

novi koncept vo|ewa preduze}a, Beograd: Poslovna {kola „Megatrend“.R a u c h C. F., B e h l i n g O. (1984): Functionalism: Basis for an Alternate Approach

to the Study of Leadership, In: H u n t J. G., H o s k i n g D. M., S c h r i e -s h e i m C. A., S t e w a r t R. (Eds), Leaders and Managers: International Per-

spectives on Managerial Behaviour and Leadership, New York: Pergamon.R o b b i n s S. P. (1998): Organizational Behavior, Eight edition, Englewood Cliffs

(New Jersey): Prentice Hall.S e n i } R. (1996): Krizni menaxment, Beograd: BMG.

142

S t e f a n o v i } @. i dr. (1999): Organizacija preduze}a: teorije, strukture, po-na{awe, razvoj, Deveto izmeweno i dopuweno izdawe, Beograd: Ekonomski fa-kultet.

S t o g d i l l R. M. (1974): Handbook of Leadership: A Survey of the Literature, NewYork: Free Press.

S t o g d i l l R. M. (1950): Leadership, Membership and Organization, PsychologicalBulletin, Vol. 47, pp. 1–14.

T o d o r o v i } J. i dr. (1997): Strategijski menaxment, Beograd: Institut za tr-`i{na istra`ivawa.

The IEBM Handbook of Organizational Behaviour (1997): Ed. by A. Sorge and M.Warner, London: International Thompson Business Press.

C h i n , B e n n e (1985): General Strategies for Effecting Change in Human Systems,navedeno prema: J a n i } i j e v i } N. (1994): Korporativna transformacija:Promene organizacione kulture, mo}i i strukture, Beograd: TIMIT BOOK.

C u m m i n g s L. L. (1978): Toward Organizational Behavior, Academy of Manage-ment Review, January, In: M a t t e s o n M. T., I v a n c e v i c h J. M. (eds.)(1989): Management and Organizational Behavior Classics, Fourth edition, Ho-mewood: BPI/IRWIN.

H o u s e R. J. et al. (1999): The Globe Project: Scale Validation Manuscript.H u n t J. W. (1992): Managing People at Work: Managers Guide to Behaviour in Or-

ganizations, Third edition, Berkshire: McGraw-Hill.Y u k l G. A. (1994): Leadership in Organizations, Third edition, Englewood Cliffs N.

J.: Prentice Hall.

THE ROLE OF LEADERSHIP IN ORGANIZATIONAL BEHAVIOR

by

Du{an Moji}, M. A.

Summary

This paper deals with defining leadership as one of the basic determinants of be-havior in organizations. It points to the increasing importance of the discipline of or-ganizational behavior (OB), which is devoted, as an interdisciplinary field of study, tobetter understanding and managing human side of the work. Three basic levels ofanalysis in OB are individual, group and organizational level. Leadership representsthe key variable of organizational behavior, which is predominantly determined bypersonal individuals’ traits and characteristics of the environment. Definition of theleadership from the project GLOBE was accepted, claiming that it is „the ability of anindividual to influence, motivate and enable others to contribute toward the effective-ness and success of the organizations of which they are members”.

In second part of the paper, very influential theoretical differentiation betweenmanagers and leaders (and, of course, between management and leadership) has beenanalyzed. According to this standing point, it is emphasized how good manager bringscertain degree of predictability and order in organization, while successful leader ini-tiates change, often to dramatic proportions. Nevertheless, overemphasizing the diffe-

143

rences between them is often inappropriate, because concepts of leader and managerin above-mentioned sense represent more „ideal types” that almost never exist in re-ality in its „pure” forms. Last part of the text discusses the role of leadership in or-ganizational transformation (OT). Very frequently assertion that key moment of OT ischanging the culture of organization is cited and the role of leadership in three mainphases of transformation is analyzed: „unfreezing”, moving and „refreezing”.

144

UDK 371.125.13

D r M i l a n M . M i { k o v i }

OBRAZOVAWE NASTAVNIKA I VASPITAÂ PREDIZAZOVIMA GLOBALIZACIJE RIZIKA CIVILIZACIJE

SA@ETAK: U radu je u~iwen poku{aj da se formuli{e teorijski okviru kojem bi se mogla odvijati plodnija saradwa izme|u dru{tvenih nauka, pose-bno saradwa izme|u pedagogije, psihologije, sociologije, socijalne ekologije ipoliti~kih nauka. Posebna pa`wa je posve}ena sagledavawu procesa globali-zacije rizika civilizacije u kojem se ispoqavaju protivure~nosti odrastawadece i omladine u savremenom dru{tvu, i novim izazovima pred kojima se na-lazi obrazovawe nastavnika i vaspita~a u tim uslovima. U globalnom okviruanalize sagledani su bitni ciqevi obrazovawa nastavnika i vaspita~a u svet-skom duhu.

KQU^NE REÎ: nastavnici, vaspita~i, obrazovawe u svetskom duhu,globalizacija, „svetsko dru{tvo rizika“, „postnacionalna konstelacija“.

UVOD

Opredelio sam se da govorim o obrazovawu nastavnika i vaspita~aiz ugla koji je, na prvi pogled, najdaqe od stvarnosti. Jednim delom to jebilo iznu|eno, jer po struci nisam pedagog nego sociolog. S druge strane,kada je ve} iznu|eno takvo re{ewe, mi{qewa sam da se ono moè brani-ti kao metodolo{ko stanovi{te po kojem su zaobilazni putevi, po pravi-lu, plodonosniji od pre~ica. Pre~ice nose najve}a i najpogubnija isku{e-wa i za teorijsko mi{qewe i za dru{tvenu praksu.

Za moto svog izlagawa uzimam pesmu {kolske dece u Sjediwenim Ame-ri~kim Dràvama, koja glasi: „Kako bi svetao bio na{ svet kad bi sva-ko od nas upalio samo jednu malu sve}u“.

Dijagnoza duha vremena u kojem ìvimo moè se iskazati pomo}u ne-koliko pojmova koji privla~e op{tu pa`wu i sve vi{e zauzimaju kqu~namesta u leksikonu dru{tvenih nauka. To su pojmovi: „globalizacija“,„postnacionalna konstelacija“, „svetsko dru{tvo rizika“, „reflek-sivnost modernog dru{tvenog ìvota“, „dru{tvena promena“, „dru-{tveni pokret“, „kriza identiteta“.

145

Niz navedenih pojmova ~ini kontekst u kojem se odvijaju dru{tvenepromene i konstitui{e okvir u kojem se ispoqavaju protivure~nostiodrastawa dece i omladine i proces wihovog vaspitawa i obrazovawa usavremenom dru{tvu. U tom kontekstu nalazi se plodno poqe za nove sa-dràje i oblike saradwe izme|u dru{tvenih nauka i podsticaj za nasta-nak novih paradigmi kroz koje realnost posmatraju i tuma~e.

Razmatrawe problema obrazovawa nastavnika i vaspita~a u uslovimara|awa „svetskog dru{tva rizika“ i sve izraènije „postnacionalne kon-stelacije“, zahteva globalni okvir analize, kao „mo}an kompas smislenogkretawa u lavirintima savremenosti“ (P e ~ u j l i }, 2002:7). U uslovimadramati~nih socijalnih borbi oko forme globalizacije – wenog demo-kratskog ili autoritarnog lika – koja ni jednu dru{tvenu grupu ne osta-vqa netaknutom i koja mewa kontekst u kojem svaka osoba ili zajednicaìvi, proces odrastawa, vaspitawa i obrazovawa dece i omladine je izu-zetno sloèn i protivure~an. Posebno bih naglasio zna~aj ~iwenice da de-ca i omladina danas ìve u dva paralelna i sve te{we izukr{tana, ispre-pletena i me|usobno zavisna sveta: globalnom i lokalnom. Tako sloènuproblematiku ne moèmo „razre{iti pedago{ko-psiholo{kim interven-cijama u razvoju dece“ prenebregavawem ~iwenice „da je to dru{tveno pi-tawe“ (B o g o j e v i }, 2002:18).

Savremena kriza institucionalnog obrazovawa je duboka. Uslovqenaje strukturalnom krizom modernosti i jako nagla{enim trendom globali-zacije kao jednoj od fundamentalnih posledica modernosti. Globalizacijai proces stvarawa „svetskog dru{tva rizika“ (B e c k, 1999), je realanìvotni prostor u kojem }e se i na{e dru{tvo kretati u vremenu koje jepred nama. Entoni Gidens, jedan od najproduktivnijih i najuticajnijih sa-vremenih britanskih sociologa, kaè da je globalizacija „termin kojitreba da zauzme kqu~no mesto u leksikonu dru{tvenih nauka“ (G i d e n s,1998:56). Prema tome, svaka reforma vaspitawa i obrazovawa u ~ijem jefokusu samo {kola, a ne dru{tvo u celini i proces globalizacije, kojinas navikava „na jednu drugu perspektivu iz koje jasnije nego ranije uo~a-vamo da su socijalne pozornice veoma ograni~ene, da su rizici zajedni~kii da su kolektivne sudbine umreène“ (H a b e r m a s, 2002:60), neizbe`-no je osu|ena na bezna~ajnost.

[TA JE GLOBALIZACIJA?

Savremeni britanski sociolog Entoni Gidens kaè da se globaliza-cija „moè definisati kao intenzifikacija dru{tvenih odnosa na svet-skom planu, koja povezuje udaqena mesta na takav na~in da lokalna zbiva-wa uobli~avaju doga|aji koji su se odigrali kilometrima daleko i viceversa“ (G i d e n s, 1998:69). Jirgen Habermas pojam „globalizovawe“ kori-sti „za opis jednog procesa, a ne nekog kona~nog stawa“, koji „obeleàvarastu}i obim intenzivirawa odnosa saobra}aja, komunikacija i razmenepreko nacionalnih granica“ (H a b e r m a s, 2002:70).

146

U uslovima jakog trenda globalizacije „nacionalnodràvno ustroje-no, ali tokovima denacionalizacije zahva}eno dru{tvo, ‘otvara’ se danasprema jednom svetskom dru{tvu izgra|enom na ekonomskim temeqima“.Demokratski ure|eno dru{tvo je jednim svojim delom moglo refleksivnoda uti~e na sebe kao celinu samo u okviru nacionalne dràve, tako da jei sistem vaspitawa i obrazovawa funkcionalno bio podre|en tom ciqu.„Ta konstelacija je danas dovedena u pitawe trendom koji pod imenom‘globalizacija’ privla~i op{tu pa`wu“ (H a b e r m a s, 2002:65). Usledtoga, promene u na{em vaspitno-obrazovnom sistemu ne smeju zanemaritisvetski trend koji predstavqa naj{iri kontekst dru{tvenih promena. Za-nemarivawe tog konteksta i nesnalaèwe u wemu odvelo bi nas u „slepuulicu istorije“.

SVETSKO DRU[TVO RIZIKA

Vrtoglavo ubrzani ritam globalizacije i neuspeh korigovawa wegovetamne strane determini{u egzistencijalnu situaciju sveta koju najdubqeizraàva Bekova sintagma „Svetsko dru{tvo rizika“. Posledwi izve{ta-ji Rimskog kluba pokazuju da se nekoliko slede}ih decenija, prva polovi-na 21. veka, mogu razotkriti kao doba opasnog interregnuma.

Rizik je trajno svojstvo qudskog bivstvovawa, ali nikad u qudskojistoriji nije imao tako zastra{uju}e razmere koje, kao {to kaè J. Ha-bermas, savremeni svet pretvaraju u „nedobrovoqnu zajednicu rizika“ (H a -b e r m a s, 2002:62). Koje su specifi~nosti novog profila rizika u sa-vremenom svetu po Beku? Prvo, rizici danas nisu vi{e samo li~ni negoglobalne opasnosti za celo ~ove~anstvo, kao one koje nastaju od nuklear-ne fisije ili skladi{tewa radioaktivnog otpada. Drugo, rizici u razvi-jenom modernom dru{tvu nose jednu imanentnu tendenciju ka globalizaci-ji. Tre}e, sa mikro-nivoa dru{tvenog ìvota rizici se preme{taju na ma-kro-nivo dru{tva. êtvrto, oni vi{e nisu samo kratkotrajni nego posta-ju dugotrajni rizici. Peto, danas su rizici nevidqivi i te{ko uo~qivi.{esto, dana{wi rizici su kumulativni, a wihovi efekti disperzivni.Sedmo, dana{wi rizici su sve re|e predvidivi, a wihove posledice je sveteè izra~unati. Osmo, rizici modernog tipa su ~esto sa ireverzibil-nim, nepopravqivim posledicama. Deveto, dana{we poimawe rizika ukqu-~uje u sebe dimenziju destrukcije i samodestrukcije. I, najzad, deseto, mo-derni rizici poga|aju i one koji ìve daleko od rizi~nih teritorija awihove posledice snose i budu}e generacije (B e k, 2001:17–121).

Pred ~ove~anstvom se nalaze tri kruga rizika: ekolo{ki, tehnolo-{ki i socijalni. Sva tri kruga su pokazateqi izgubqene ravnoteè usavremenom svetu. Na prvom mestu je rizik od ekolo{ke katastrofe, ve-likih i nepredvidivih klimatskih poreme}aja, {irewa ozonske rupe iefekta staklene ba{te, uni{tavawa izvora kiseonika, fatalne oskudicevode za pi}e. Tehnolo{ki rizici u eri nuklearnog, biolo{kog i hemij-

147

skog oru`ja i nesre}a u nuklearnim elektranama, kao i nepredvidive po-sledice genetskog inèweringa – stvaraju novu neizvesnost. Socijalnirizik ubrzano se uve}ava globalizacijom siroma{tva, produbqivawemprovalije izme|u dru{tava, sukobom civilizacija. „U sukobu koji nastaje,sukobi civilizacija su najve}a pretwa svetskom miru i me|unarodniporedak, zasnovan na civilizacijama, najsigurnija je za{tita od svetskograta“ (H a n t i n g t o n, 2000:358).

U „svetskom dru{tvu rizika“ prepli}u se udaqenost i blizina, li-~no i veliki mehanizmi globalizacije. Nastaju najrazli~itije vrste glo-balnih veza, ukqu~uju}i i one koje deluju na smawewe rizika sa te{kimposledicama, koje upravo ~ine uslov individualne samoaktuelizacije.Vrtoglavo ubrzani ritam globalizacije, zasnovan na informati~ko-tehno-lo{koj revoluciji, uslovio je ja~awe povezanosti izme|u li~nog ìvotanajintimnije vrste i velikih mehanizama globalizacije. Kao {to je UlrihBek primetio, „èna, koja u trosobnom stanu u Nojperlahu (predgra|e Min-hena – prim. prev.) doji svog tromese~nog sina Martina, u ‘direktnoj jevezi’ sa hemijskom industrijom koja proizvodi sredstva za za{titu biqa, saseqacima, koje agrarne smernice Evropske zajednice obavezuju na specijali-zovanu masovnu proizvodwu i hiperfertilizaciju“ (B e k, 2001:42–43).

U uslovima globalizacije li~ni ìvot i dru{tvene veze koje onukqu~uje duboko su isprepleteni sa najobuhvatnijim apstraktnim sistemi-ma (simboli~kim znakovima i ekspertskim sistemima). Odvija se istin-ski preobraàj same prirode personalnosti. Rastu}im obimom intenzivi-rawa odnosa saobra}aja, komunkacija i razmene preko nacionalnih grani-ca nastaje neizmerno velik spoqa{wi svet sa kojim pojedinac mora da us-postavi kontakt i na|e svoj identitet.

U „svetskom dru{tvu rizika“ ìvot nije samo beskrajno tragawe zazdravqem putem ve`bawa, zdrave ishrane, lekova – dakle briga koja ap-sorbuje sve ostalo. Interes za spoqa{wi svet, koji sve vi{e i vi{e do-bija prete}i izgled, mora i}i zajedno sa tragawem za zdravqem i zadovoq-stvom, kako bi smawivawe opasnosti i rizika sa te{kim posledicama po-stao sveop{ti ciq.

U „svetskom dru{tvu rizika“ osloba|aju se destruktivne snage predkojima qudska ma{ta ostaje potpuno zbuwena. Otrovi koji dospevaju ulance ishrane provla~e se ispod granica. „‘êrnobiq’, ‘ozonske rupe’, ili‘kisele ki{e’ signalizuju nesre}ne slu~ajeve i ekolo{ke preobraàje ko-ji se na osnovu svog intenziteta i {irine dosega ne mogu vi{e savladatiu nacionalnim okvirima i koji utoliko prevazilaze sposobnost pojedinihdràva“ (H a b e r m a s, 2002:73). Me|utim, „globalnost rizika naravnone zna~i i jednakost rizika“ (B e c k, 1999:5). Siroma{ni slojevi stano-vni{tva su vi{e izloèni zaga|ewima, tehnolo{ki i finansijski su svezavisniji od bogatih, a jaz izme|u razvijenih i nerazvijenih u planetar-nim okvirima je sve ve}i. U svom prostirawu rizici pokazuju i efekatbumeranga: ~ak ni bogati ni mo}ni nisu bezbedni u odnosu na wih (B e k,2001:55).

148

Pod rastu}im pritiskom procesa globalizacije rizika civilizacijei sve izraènije „postnacionalne konstelacije“, na obrazovawe nastavni-ka i vaspita~a moramo gledati iz nove perspektive koja sadrì ne samonacionalnodràvnu, nego i kosmopolitsku dimenziju. Rizici su zajedni-~ki a kolektivne sudbine umreène, usled ~ega i proces razvoja jedne no-ve integrativne forme svetske gra|anske solidarnosti mora te}i u sferiinstitucionalnog i vaninstitucionalnog obrazovawa.

PROMENE U PROFILU DRU[TVENIH NAUKA

Ra|awe „svetskog dru{tva rizika“ mewa svakodnevni ìvot qudi,ali i profil dru{tvenih nauka, pre svega fundamentalne nauke o dru-{tvu – sociologije. Hitnije nego ikad potrebni su novi pojmovi, idejei teorije, koji }e nam omogu}iti da izazove globalizacije rizika civili-zacije shvatimo na nov na~in, kako bi smawivawe opasnosti i rizika sate{kim posledicama postalo sveop{ti ciq. Potrebna je promena jedno-stranih teorijskih prizmi kroz koje se realnost posmatra i tuma~i. Noveteorijske kategorije i pojmovi neophodni su za druga~iji pogled na pri-rodu i dru{tvo. Do{ao je „kraj suprotstavqawa izme|u prirode i dru-{tva. To zna~i: priroda ne moè vi{e da se shvati bez dru{tva, a dru-{tvo vi{e ne moè da se shvati bez prirode... Ekolo{ki problemi nisuvi{e problemi okruèwa, nego su – u svojoj genezi i posledicama – potpu-no dru{tveni problemi, problemi qudi, wihove istorije, wihovih ìvot-nih uslova, wihovog odnosa prema svetu i stvarnosti, wihovog ekonom-skog, kulturnog i politi~kog ustrojstva... Onaj ko danas jo{ govori oprirodi kao ne-dru{tvu, govori u kategorijama nekog drugog veka, kojevi{e ne doti~u na{u stvarnost“ (B e k, 2001:118).

Pogledajmo kako dolazi kraj „dru{tva“ kao iskqu~ivo „terito-rijalnog“ pojma. Klasi~na sociologija je nastala i razvijala se u kriluzapadne civilizacije, modernog industrijskog dru{tva i nacionalne dr-àve. No, tri navedena temeqa danas ~ine samo jednu stranu nove dru-{tvene i civilizacijske stvarnosti, koju odlikuju: sudar civilizacija,postindustrijsko dru{tvo i uspon nadnacionalnih ekonomskih i poli-ti~kih institucija. Nisu u pitawu samo razlike izme|u tipova dru{tavai epoha, nego i razlike u samom poimawu „dru{tva“, odnosa dru{tvo-in-dividua, wenog identiteta. U uslovima jakog trenda globalizacije i „svet-skog dru{tva rizika“, nastaje novi odnos izme|u individue i dru{tva.Odvija se neka vrsta „kategorijalne promene“ u odnosu izme|u pojedincai dru{tva. Proces individualizacije i nastajawe nove zavisnosti od se-kundarnih institucija (trì{ta rada i dr.), ima transkulturnu itransnacionalnu dimenziju. Na transkulturnom i transnacionalnom poqu,qudi se danas sve vi{e sre}u {irom sveta, takore}i svake ve~eri, predtelevizorom, i konzumiraju vesti. Individualne situacije tako postajudeo globalno standardizovane medijske mreè. Institucionalne i nacio-

149

nalne granice u jednom odre|enom smislu postepeno gube svoju validnost.„Preko medija mi vodimo neku vrstu prostorno i socijalno dvostrukog ̀ i-vota. Mi smo istovremeno ovde i negde drugde; mi smo sami sa sobom, aipak slu{amo isti koncert Wujor{ke filharmonije“ (B e k, 2001:228).

Globalnim trì{tem, masovnom potro{wom, masovnim komunikacija-ma i masovnim turizmom odvija se proces difuzije masovne kulture.„Ista potro{na dobra i stil potro{we, isti filmovi, televizijski pro-grami i {lageri {ire se zemqinom kuglom; iste pop, tehno ili xins mo-de dohvataju ili obeleàvaju mentalitet omladine u najudaqenijim regio-nima; isti jezik, jedan asimilovani engleski, sluì kao medij sporazume-vawa izme|u najudaqenijih dijalekata“ (H a b e r m a s, 2002:79). Pitawakoja optere}uju svakog ~oveka i traè odgovor u wegovoj svesti su: gde jaìvim, ko sam ja, kuda ja idem, kome ja pripadam. To su pitawa li~nog ikolektivnog identiteta, koji je u uslovima globalizacije i nastajawa„svetskog dru{tva rizika“ postao problemati~an i nepostojan. Identitetoblikovan kosmopolitskim miqeom krhka je biqka. „Wegov izvor nije to-liko pretvarawe sveta u jedan zajedni~ki dom, koliko su to op{te strepwe,strahovi od ekolo{ke ili nuklearne kataklizme, ose}awe da se svi qudinalaze u istoj Nojevoj barci, da dele sudbinu sveta“ (P e ~ u j l i },2002:81).

Prema tome, qudi danas nisu vi{e povezani samo u okvirima nacio-nalnodràvne teritorije, lokalne sredine i srodni~kih veza. Dru{tvo sevi{e ne moè shvatiti kao iskqu~ivo „teritorijalni“ pojam. Mi danasìvimo u uslovima globalizacije i lokalizma, dva, ne samo protivure-~na, nego i komplementarna i me|usobno povezana i uslovqena procesa,~iji odnos i prirodu najboqe izraàva poznati slogan savremenih ekolo-{kih pokreta: „Deluj lokalno, misli globalno“ (vid. P a v l o v i },2003:18).

Zna~aj sociologije i sociolo{kog obrazovawa je u tome {to „socio-lo{ko znawe, spiralno ulazi u univerzum dru{tvenog ̀ ivota i izlaziiz wega, rekonstrui{u}i kako sebe samo tako i taj univerzum, kao in-tegralni deo tog procesa... Diskurs sociologije i pojmovi, teorije i na-lazi drugih dru{tvenih nauka, stalno kruè}i, ‘ulaze i izlaze’ iz onog{to predstavqa predmet wihovog prou~avawa. Na taj na~in oni reflek-sivno restrukturi{u vlastite predmete koji su sami nau~ili da sociolo-{ki misle“ (G i d e n s, 1998:25 i 49). U refleksivnim dru{tvenim odno-sima u~estvuju sve dru{tvene nauke, ali sociologija ima me|u wima naro-~ito, sredi{we mesto. „Sredi{wi poloàj sociologije u refleksivnostimodernosti posledica je wene uloge prema kojoj je ona najop{tiji tip re-fleksije o modernom dru{tvenom ìvotu“ (G i d e n s, 1998:47–48).

Usled tako velikog i {irokog zna~aja, sociolo{ke sadràje na peda-go{kim fakultetima ne treba redukovati na sociologiju obrazovawa (ma-da ona treba da bude jedan od jednosemestralnih predmeta). Studenti, bu-du}i nastavnici i vaspita~i, treba da prou~avaju i {ire sociolo{ke sa-dràje koji bi prethodili sociologiji obrazovawa, i koji bi bili u

150

funkciji podizawa op{te kulture nastavnika i vaspita~a, pro{irivawawihove teorijske kompetentnosti i pove}awa ugleda vlastite profesije.

[to se sociologije obrazovawa ti~e, treba naglasiti da }e ova po-sebna sociolo{ka disciplina u tre}em milenijumu (pre svega u XXIveku) imati tri velika podru~ja za prou~avawe u sferi obrazovawa kaodru{tvenog procesa. Ta podru~ja su: prou~avawe obrazovawa kao faktoradru{tvenog razvoja, prou~avawe povezanosti globalizacije i obrazovawai prou~avawe potreba i mogu}nosti za reformom i stalnim usavr{ava-wem obrazovnog sistema. Treba ista}i da poseban izazov i vrednost so-ciologije obrazovawa predstavqa to {to ona rezultatima svojih istraì-vawa treba da odgovori ne samo na osnovno pitawe kakav odnos postojiizme|u obrazovawa i dru{tvenog razvoja, nego da ukaè i kakav taj odnostreba da bude u najnovijim dru{tvenim uslovima. „Budu}i da procesomglobalizacije nastaje ‘svetsko dru{tvo’, sociologija obrazovawa treba daistraùje i odnos globalizacije i obrazovawa, i u tom kontekstu pitawai probleme obrazovawa nastavnog kadra, a predmetom svoga prou~avawaona mora u~initi i ekolo{ko obrazovawe kao i uop{te obrazovawe za za-{titu od industrijskog rizika“ (M a r k o v i }, 2001:649–657).

Sumiraju}i izglede kriti~ke teorije na kraju dvadesetog veka, E.Gidens zakqu~uje da ta teorija mora: a) da bude sociolo{ki osetqiva zasve imanentne institucionalne transformacije koje modernost stalno ot-vara za budu}nost; b) da bude politi~ka, uistinu geopoliti~ka, takti~ka(u tom smislu {to bi priznala da posve}enost moralnim ciqevima i do-brim namerama mogu same po sebi biti opasne u svetu u kojem postoje ri-zici sa te{kim posledicama); c) da stvara modele dobrog dru{tva, kojinisu ograni~eni samo na jednu institucionalnu dimenziju modernosti; id) da prizna da emancipatorske politike treba da se poveù sa politi-kama ìvota ili politikama samoaktuelizacije. Obe vrste ovih politikamoraju biti povezane sa vezama u okviru relacije lokalno-globalno, s ob-zirom na rastu}i obim i uticaj globalizovanih odnosa. (G i d e n s, 1998:149–150).

ZA OBRAZOVAWE NASTAVNIKA I VASPITAÂU SVETSKOM DUHU

Kada govorimo o obrazovawu u svetskom duhu, bitno je {ta trebau~initi, kojim ciqevima u obrazovawu nastavnika i vaspita~a treba te-ìti. Posebno je va`no dobro promisliti i jasno definisati „na~in do-deqivawa zna~ajnijeg mesta qudskim i kulturnim vrednostima i me|unarod-nom razumevawu u sadràjima i metodama obrazovawa“ (M a j o r, 1996:49).

1. Unaprediti vrednosti – ukqu~uju}i i duhovne, kojima se osmi-{qavaju ~iwenice o jedinstvenosti qudskih bi}a i wihovoj neraski-divoj povezanosti sa prirodom. U uslovima duboke i sveobuhvatne dru-{tvene krize, qudi zapadaju u lavirint nesigurnosti u sebe, samopreispi-

151

tivawa i samopotvr|ivawa. Neprestano sebi postavqaju pitawa: „Da lisam zaista sre}an?“, „Da li sam zaista zadovoqan sobom?“ itd. Mladi da-nas govore jednim druga~ijim jezikom, koji se kre}e oko „autonomije“,„samoostvarewa“, „tragawa za vlastitim identitetom“, „razvoja li~nih spo-sobnosti“, decentralizacije, zatim suprotstavqawa manipulaciji, kontro-li, zavisnosti, birokratizaciji, itd. Ovaj vrednosni sistem sadrì i po-stulate jedne nove etike „du`nosti prema sebi“, koje imaju dru{tveni ka-rakter i delawe pojedinaca uskla|uju sa celinom i sa wom ga povezuju. Ovevrednosne orijentacije nisu izraz narcizma i egoizma, nego delimi~no i„pozitivno prisvajawe okolnosti u kojima globalizovani uticaji prodiruu svakodnevni ìvot“ (G i d e n s, 1998:121). Radi se o novoprobu|enim po-trebama za samonalaèwem i samopotvr|ivawem, te`wi za jednim „ispu-wenim ìvotom“ osmi{qenim vrednostima ~iji je ciq „ostajawe u pokre-tu“. Zanimaju ih teme „sveta ìvota“ kao {to su: telo, zdravqe, susedstvo,grad i fizi~ka sredina, kulturno, etni~ko, nacionalno nasle|e i identi-tet, fizi~ki uslovi ìvota i opstanak ~ove~anstva kao vrste.

2. Usaditi smisao aktivne solidarnosti svih ~lanova qudske za-jednice, {to podrazumeva pravednu raspodelu qudskih resursa, kako unacionalnoj tako i u internacionalnoj ravni. Solidarnost me|u qudi-ma, narodima i dràvama, nije vi{e samo preporuka, nego uslov opstankaqudskog roda u situaciji kada se svi nalazimo u stawu civilizacijskeugroènosti, u otrovnom kazanu civilizacije. Me|u prvima koji treba dashvate hitnost i prirodu ovih problema su intelektualci, vaspita~i, na-stavnici. Oni treba da razvijaju svest da razvoj u novom koordinatnom si-stemu nije samo ne{to {to se ti~e „Tre}eg sveta“, nego celine na{e ma-we ili vi{e povezane planete. U „svetskom dru{tvu rizika“ nastaje jedannov kvalitet zajedni{tva – potreba za solidarno{}u iz straha. Shodnoovome, pokret koji inicira „svetsko dru{tvo rizika“ izraèn je iskazom:Ja se pla{im! Ta solidarnost (zajedni{tvo) iz straha postaje nova poli-ti~ka snaga, ali bez jasnog saznawa o tome kako funkcioni{e vezivnasnaga straha. U takvim dru{tvenim i civilizacijskim uslovima nastajenov problem za teorijsko mi{qewe i prakti~no delovawe – „me|uzavis-nost strukture ~ovekove li~nosti“ i „dugoro~nog mewawa dru{tvenestrukture“ u aktuelnom kontekstu procesa globalizacije.

3. Naglasiti ~inioce koji u svetskim razmerama oblikuju iliugroàvaju kvalitet ìvota, posebno u oblasti ~ovekove okoline.Pojava rizika sa te{kim posledicama i nove politi~ke kulture koja se odsedamdesetih godina razvija u novim dru{tvenim pokretima, dovoqni su ra-zlozi da se oslobodimo jednostranog shvatawa ideje napretka i bogatstva.Napredak nije samo kvantitativni rast, a bogatstvo ne mora biti shva}e-no kao nagomilavawe materijalnih predmeta. Napredak je, pre svega, po-boq{awe kvaliteta ìvota – od ~istog vazduha i vode do demokratije islobode – a bogatstvo je, prvenstveno, obiqe qudskih potreba i ìvotnihmanifestacija, od kojih su mnoge kulturne i duhovne i ne zahtevaju uni-{tavawe prirodnih resursa. U tom smislu odrìvi razvoj postaje uzor

152

za dru{tvo, {ansa za (ekolo{ko) obrazovawe, polazi{te i indirektniput za reformu obrazovawa (A n d e v s k i, 2002:43–118). Me|utim, „kako}e i da li }e vaspita~ usmeravati decu ka ekolo{ki poèqnom pona{awuzavisi od osetqivosti vaspita~a na ovu problematiku“ (B r u n, 2001:66).Decu i omladinu treba osposobqavati za kriti~ku valorizaciju osnovnihpretpostavki modernog industrijskog dru{tva i civilizacije: a) produk-tivisti~ke logike – prema kojoj proizvodwa materijalnih dobara postojiradi sticawa profita ili dràvne akumulacije, a ne radi zadovoqavawaautenti~nih qudskih potreba; b) opsesivne, patolo{ke potro{we u kojojvrednosti „imati“ – stvari – ima prednost nad „biti“ – ostvarewe qud-skih potencija; c) jednodimenzionalnog (tehni~kog) progresa – koji pre-tvara i prirodu i ~oveka u svoje instrumente.

4. Pripremiti gra|ane za uzimawe aktivnog u~e{}a u demokrat-skom ìvotu, bitnom okviru li~nog i dru{tvenog razvoja. Vaspitaweza demokratiju name}e se svuda u svetu kao zahtev. Demokratija je idealkoji je u civilizovanom ~ove~anstvu tek neznatno realizovan. „Osnovniproblem vaspitawa za slobodu i demokratiju jeste pomirewe dva naizgledprotivure~na zahteva: s jedne strane, uklawawe granica i barijera indi-vidualnoj autonomiji, a s druge ograni~avawe autonomije jedne li~nosti uime autonomije drugih li~nosti. Granica moje slobode je sloboda drugih“(M a r k o v i }, 1997:18). Qude od najmla|eg uzrasta treba kultivisati zaìvot u pluralisti~koj zajednici i civilnom dru{tvu, negovati dijalog itoleranciju kao metod i neophodan element vaspitawa za demokratiju.Aktivan gra|anin nije samo ~ovek (ili èna) koji koristi pravo glasana izborima, nego je to i osoba koja protestuje „protiv onih razvojnihrezultata modernizacije tehni~ko-ekonomskog i politi~ko-vojnog sistemagde neregulisano {irewe predstavqa rizik za autonomiju i identitet kaoi za fizi~ki integritet i preìvqavawe“ (O f e, 1999:38). {irom svetatreba se udruìvati u gra|anske inicijative i ista}i na primer, zahtev:„Smawiti sumpor-dioksid umesto o tome samo trabuwati“.

5. Doprineti da se prava ~oveka ne samo boqe shvate, nego i vi{epo{tuju, {to je uslov da se svako zaista oseti gra|aninom sveta.Slobode i prava gra|ana su most ka evropskoj zajednici. Napetosti i ne-jednakosti koje karakteri{u savremeni svet nalaù poja~anu borbu zaqudska prava kao kategori~ki imperativ na{eg vremena. U tom kontekstuposebno de~ija prava postaju predmet razmi{qawa pedagoga, koji treba da{ire saznawa i da u savremenom ìvotu ukazuju na najvi{e qudske vred-nosti. Nastavnici i vaspita~i moraju imati jasnu predstavu o problemi-ma ostvarivawa prava ~oveka i de~ijih prava. Na primer, nije re~ o tomeda treba „imati decu“, nego treba „stvarati li~nosti“. Na nivou svestine moèmo o~ekivati da problem postave oni koji nemaju jasnu predstavuo tome. Da bi nastavnici i vaspita~i postali prijem~ivi za tolike gla-sove dece i omladine – potrebna je globalna vizija sveta i svest o glo-balnoj dimenziji qudskih prava. Nastavnici i vaspita~i treba da podignusvoj glas protiv sramnog spektakla na svetskoj sceni koji na{ akademik

153

Nikola Panti} ovako opisuje: „Individualne slobode i demokratske for-me za koje se danas deklarativno zalaù elite nekih vode}ih i mo}nihdràva u svetu, ne zna~e, pri realnom stawu stvari, bukvalno ni{ta. Usu{tini, danas je na delu samo jedna amoralna velika obmana – bez ika-kvih pokri}a u praznim pri~ama o dobrobiti naroda i providnim blebe-tawima o tobo`wim qudskim pravima, humanosti i milosr|u. Najboqidokazi ovakvog licemernog stawa stvari u najve}em broju vode}ih, boga-tih i mo}nih dràva su slobodna trì{ta svih sredstava ‘edukacije zla’kojima se bez ograni~ewa bombarduju mladi qudi. O~igledno je u pitawudru{tvena i politi~ka patologija koja proizvodi neprirodan, izvitope-ren na~in ìvota kojem se niko preventivno ne suprotstavqa, nego sesamo post festum primewuju drasti~ne kazne od kojih niko nema su{tinskekoristi. To je shvatio Albert Ajn{tajn kada je rekao: ‘Svet je opasan poìvot, ne zbog onih koji ~ine zlo, nego zbog onih koji to posmatraju idopu{taju’“ (Panti}, 1996:73)

6. Upoznati i ceniti i druge kulture, kao i olak{ati u~ewekulturnog pluralizma. U „svetskom dru{tvu rizika“ saradwa u oblastikulture postaje osnovna potreba. Kulturni pluralizam umesto uniformno-sti koju donosi ekspanzija tehni~ke civilizacije, postaje kategori~ki im-perativ na{eg vremena. „Pluralizam kultura predstavqa osnovu multipo-larnog sveta“ (M a r k o v i }, 2000:131). Obrazovawe i vaspitawe u svet-skom smislu podrazumeva oboga}ivawe i {irewe kulturnih dobara pro-{losti i prihvatawe najvrednijih doprinosa drugih kultura. Celokupnavizija sveta koja traì novu ravnoteù snaga i uticaja moè da se zasni-va samo na otvorenom i plodnom dijalogu i punom uvaàvawu i po{tova-wu dostojanstva drugih, ili, drugim re~ima, na uvaàvawu kulturne spe-cifi~nosti svakog naroda (M a j o r, 1991). Jedan od krupnih zadataka XXIveka bi}e upravo da razre{i dilemu oko dva glavna toka: s jedne strane,rastu}a dominacija globalne kulture, koju stvaraju mo}ne sile unifor-mnosti i homogenizacije, koje nose savremene ekonomske, tehnolo{ke, me-dijske i lingvisti~ke integracije, a s druge strane potreba da se za-{titi raznolikost kultura – kulturni diversitet – podjednako kao ibiolo{ka raznovrsnost. Vaspitawem i obrazovawem se mora negovati mul-tikulturalni suìvot, razumevawe i tolerancija me|u kulturama, {to jebitna pretpostavka za u~e{}e u svetu koji sve vi{e ìvi u me|uzavisnostii u kojem je odrìvi razvoj osnovni pokli~ (I n | i }, 1994: 166–167).Usled toga, treba insistirati na otvorenosti nastavnih programa za sa-dràje kulture, op{teg obrazovawa, umetni~kih i humanisti~kih disci-plina. Ovi programi moraju biti otvoreni za trendove univerzalizacijekulture, interkulturalizam i nove planetarne multimedijske i informa-ti~ke kulture.

154

UMESTO ZAKQU^KA

Za ostvarivawe ovako sloènih i humanih ciqeva, potrebni su uni-verziteti koji, otvoreni prema spoqnom svetu, imaju globalnu viziju idugoro~ne perspektive i koji predwa~e „u promi{qawu velikih proble-ma trenutka i budu}nosti sveta, prekora~uju}i stroge okvire svoje stru-~nosti i svoga poziva“ (M a j o r, 1996:34). Univerzitet na kojem bi seobrazovali nastavnici i vaspita~i treba da ih kroz globalni i multidi-sciplinarni pristup osposobi da unapre|uju misao na{e zajedni~ke pri-padnosti ~ove~anstvu uz o~uvawe identiteta svakog naroda.

Kvalitet obrazovawa nastavnika i vaspita~a u svetskom duhu zavisiod stepena autonomije univerziteta, odnosno od mogu}nosti konstitui-sawa i razvoja civilnog dru{tva u sferi visoko{kolskog obrazovawa,kao jedne u nizu pretpostavki za demokratsku pravnu dràvu. Bez autono-mije univerzitet ne moè uspe{no da obavqa svoje funkcije. Potrebna jeona vrsta autonomije koja bi nezavisno{}u i distancom intelektualne,nau~ne i akademske zajednice u odnosu na ~itavo politi~ko poqe, omogu-}ila logiku kompetentnosti, nau~nog stvarala{tva, teorijske original-nosti, istraìva~kog duha, akademske tolerancije (P a v l o v i }, 1993:350–352).

Navedene ciqeve obrazovawa nastavnika i vaspita~a u svetskom duhu,hteli mi to ili ne, moramo ostvarivati u uslovima jakog trenda globali-zacije i formirawa „svetskog dru{tva rizika“. Osvajawe realnog civili-zacijskog nivoa u takvim uslovima realna je mogu}nost, ~ije ostvarewezavisi od znawa, s jedne strane, i subjektiviteta (autonomije) li~no-sti, s druge strane. Za formirawe obe navedene dimenzije od kqu~nogzna~aja su nastavnici i vaspita~i sa univerzitetskim obrazovawem.

Me|utim, jedno stanovi{te u vezi sa znawem duboko je uznemiruju}e.To je refleksivnost modernog dru{tvenog ìvota, koja se sastoji u~iwenici da se dru{tvene prakse neprestano ispituju i mewaju, u svetlunovih informacija o samim tim delatnostima, tako da se wihove karakte-ristike sadrìnski mewaju. U takvom dru{tvenom miqeu izjedna~avaweznawa i sigurnosti je pogre{no. Nikada ne moèmo biti sigurni da }ebilo koji element znawa ostati neizmewen. Ni jedno znawe u uslovimamodernosti nije znawe u „starom“ smislu, prema kojem je „znati“ zna~iloposti}i izvesnost. To u istoj meri vaì i za prirodne i za dru{tvenenauke.

Bekova dijagnoza dru{tva sugeri{e zakqu~ak da se gubi „svako pou-zdano teorijsko znawe o tome koje delawe ili nedelawe predstavqa pre-velik rizik, za koga i u kom vremenskom rasponu“ (O f e, 1999:60). Ili,kao {to sam Bek kaè: „Pravo nauke na racionalnost, objektivno istra-ìvawe rizi~nog kod rizika, permanentno osporava samo sebe“ (B e k,2001:44). Stoga, da bi se o rizicima uop{te moglo govoriti, mora sepretpostaviti jedno eti~ko gledi{te, to jest znawe o rizicima mora bitisme{teno u eti~ki kontekst.

155

[to se subjektiviteta (autonomije) li~nosti, kao druge sile pre-okreta u uslovima globalizacije ti~e, i ona doìvqava transformaciju uprocesu povezivawa pojedinaca sa velikim, apstraktnim sistemima. Naispitu je sposobnost qudi da se uspe{no nose sa silama globalizacije iizazovima „svetskog dru{tva rizika“. Da li }e jedno dru{tvo po}i upravcu novog napretka ili razarawa (entropije), presudno zavisi od su-bjektiviteta qudi, wihove mudrosti i smelosti, sna`nog identiteta, odsposobnosti da samostalno biraju opcije, da shvate smisao zbivawa lo-kalnog i globalnog – jer po prvi put u istoriji li~nost i dru{tvo su po-vezani u planetarnim razmerama.

Obrazovawe nastavnika i vaspita~a u svetskom duhu treba da dopri-nese wihovom boqem shvatawu planetarne promene. Treba pripremati de-cu, mladi}e i devojke za ìvot u dru{tvu planetarnih razmera, ali ne uuslovima unipolarnog sveta i autoritarne globalizacije, nego u uslovimanove civilizacije koja ima planetarni, ekolo{ki i humanisti~ki karak-ter. Ta nova civilizacija mogla bi nastajati na osnovama budu}ih orijen-tacija, u ~ijem formirawu va`nu ulogu imaju dru{tveni pokreti, iuspe{nih odgovora ~ove~anstva na ~etiri velika izazova XXI veka – mir,ekologija, demokratija i razvoj. Nije va`no kakvo }emo joj ime nadenu-ti. Ona je danas pre utopijski nacrt, nego zametak stvarnosti koji otvaranove mogu}nosti harmoni~ne saradwe u duhu „odrìvog razvoja planete“.Ali bez we svet klizi ka propasti.

LITERATURA

A n d e v s k i, M., Obrazovawe i odrìvi razvoj, Savez pedago{kih dru{tava Vojvo-dine, Novi Sad 2002.

B e c k, U., World Risk Society, Polity Press, Cambridge 1999.B e k, U., Rizi~no dru{tvo, „Filip Vi{wi}“, Beograd 2001.B r u n, G., Obrazovawe i vaspitawe za opstanak, Zadu`bina Andrejevi}, Beograd

2001.B o g o j e v i }, S., Stilovi vaspitawa, Filozofski fakultet, Bawa Luka 2002. C e n i }, S., D e d i }, \., Savremeni tokovi u obrazovawu nastavnika i vaspita-

~a u osnovnom i pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu, U~iteqski fakul-tet, Vrawe 2003.

G i d e n s, E., Posledice modernosti, „Filip Vi{wi}“, Beograd 1998.G o j k o v, G., K r u q, R., K u n d a ~ i n a, M., Leksikon, pedago{ke metodologije,

Vr{ac 2002.H a b e r m a s, J., Postnacionalna konstelacija, Otkrovewe, Beograd 2002.H a n t i n g t o n, S., Sukob civilizacija, CID Podgorica, ROMANOV, Bawa Luka

2000.I n | i }, T., Kultura i obrazovawe, „Nastava i vaspitawe“, Beograd 3/1994. M a j o r, F., Se}awe na budu}nost, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd

1996.M a j o r, F., Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd 1991.

156

M a r k o v i }, @. D., Izazovi sociologije obrazovawa na pragu tre}eg milenijuma,„Pedago{ka stvarnost“, Novi Sad 9–10/2001.

M a r k o v i }, @. D., Sociologija i globalizacija, Centar za usavr{avawerukovodilaca u obrazovawu, Beograd 2000.

M a r k o v i }, M., Kultivisawe za demokratiju, u kwizi: Demokratija, vaspita-we, li~nost, Institut za pedago{ka istra`ivawa, Beograd 1997.

M i { k o v i }, M. M., Sociologija, Slu`beni glasnik, Beograd 2003. O f e, K., Modernost i dr`ava, „Filip Vi{wi}“, Beograd 1999.P a n t i }, N., O jedinstvu prirodnog i duhovnog, „Plavi zmaj“, Sremski Karlovci

1996.P a v l o v i }, V., Dru{tveni pokreti i promene, Fakultet politi~kih nauka, Beo-

grad 2003.P a v l o v i }, V., Civilno dru{tvo i autonomija univerziteta, Arhiv za pravne

i dru{tvene nauke, Beograd 2/1993. P e ~ u j l i }, M., Globalizacija – dva lika sveta, Gutembergova galaksija, Beograd

2002.

EDUCATION OF TEACHERS AND EDUCATORS FOR THE CHALLENGESRELATED TO THE GLOBALIZATION OF CIVILIZATIONAL RISKS

by

Dr. Milan Mi{kovi}

Summary

The paper makes an attempt to formulate the theoretical framework for a morefruitful cooperation between social sciences, specially the co-operation between peda-gogy, psychology, sociology, social ecology and political sciences. Special attention ispaid to the comprehension of the process including the globalization of civilizationalrisks with contradictions related to the growing-up of children and teenagers in a con-temporary society; it also pays attention to new challenges facing education of tea-chers and educators in these conditions. This analysis of the global framework dis-cusses significant goals necessary to educate teachers and educators in this spirit ofthe world.

157

UDK 330.341.44

D r S v e t i s l a v T a b o r o { iT a t j a n a J o v a n i }

JAVNOPRAVNI ASPEKTI KONCENTRACIJETR@I[NIH SUBJEKATA

SA@ETAK: U ovom radu autori razmatraju javnopravne aspekte i insti-tucionalne aran`mane tendencije koncentracije i centralizacije kao objekti-vno postoje}ih procesa i u okolnostima liberalno organizovanog trì{ta.Po{to tako nastaju pojedini pravni subjekti koji svojim delovawem mogu daugroze proklamovane trì{ne slobode i pravo konkurencije, postoji javni in-teres da se takvim subjektima postavqaju javnopravna ograni~ewa. U tom smi-slu se razmatraju oni (vertikalni i horizontalni) ugovori izme|u preduze}akoji pogoduju stvarawu monopola po modelu koncerna, trustova, kartela i ra-znih wihovih konglomerata, ukqu~uju}i i one koji prelaze nacionalne granicei funkcioni{u kao multinacionalne korporacije.

KQU^NE REÎ: monopoli, trì{ne slobode, pravo konkurencije, kon-cerni, trustovi, karteli, multinacionalne korporacije

Organizaciona struktura privrede je veoma dinami~na i nastanci,promene i nestanci privrednih subjekata su svakodnevna pojava. Tendenci-je koncentracije i centralizacije, koje su objektivni procesi u liberalnoorganizovanom trì{tu, imaju i svoju institucionalnu dimenziju: nastajupojedini pravni subjekti koji svojim dimenzijama mogu da ugroze trì-{ne slobode. Regulisawe prometa svojinskih ovla{}ewa nad preduze}imazato ima i svoju javnopravnu komponentu, ograni~ewa koja se postavqaju ujavnom interesu.

Antimonopolsko zakonodavstvo, kako u uporednom pravu SAD i EU,tako i u na{em nacionalnom pravu, zabrawuje zakqu~ivawe sporazuma ko-jima se zloupotrebqava monopolski ili dominantni poloàj. Ali mnogomawe govore o sporazumima kojima on nastaje. Pojedina prava ovaj osno-vno princip dopuwavaju jo{ nekim zahtevima, na primer nastupawem pore-me}aja na trì{tu, {tetom koja se nanosi drugim subjektima ili sli~nimdodajnim uslovima. Videli smo, tako|e, da moderna pravna re{ewa ne za-brawuju samo postojawe monopola, jer polaze od ~iwenice da je proces

159

centralizacije i koncentracije kapitala u grani prirodan efekat razvo-ja nekog trì{ta.

Koncentracija je proces uve}awa kapitala i pove}awa proizvodwekoji se zasniva na akumulaciji samog preduze}a, tj. kori{}ewu vi{ka vre-dnosti u produktivne svrhe, {to za rezultat ima porast dimenzija odno-snog preduze}a. Koncentracija kapitala (bilo da je u sferi proizvodwe,trgovine ili finansijske delatnosti) dovodi do pove}awa i racionaliza-cije proizvodwe, efikasnog poslovawa, stabilizacije uslova poslovawa,snièwa tro{kova i ubrzawa pro{irene reprodukcije.1 Koncentracija jeu mawe vidqivim oblicima prisutna u raznim oblicima povezivawa pre-duze}a i dovodi do gubitka ekonomske samostalnosti pot~iwenih preduze-}a. Ovaj proces se javqa i kod ugovornih formi kooperacije privrednihdru{tava, tako da, iako kapital ne mewa vlasnika pa koncentracije uekonomskom smislu i nema, dolazi do supstitucije iste u vidu ugovornihinstrumenata.2

Pove}awem dimenzija pojedinih preduze}a i wihove konkurentskesposobnosti, koncentracija ~ini osnov procesa centralizacije kapitalatj. spajawe ve}eg broja mawih preduze}a u jedno ili nekoliko ve}ih. Dokkoncentracija predstavqa raspodelu postoje}eg kapitala preduze}a, cen-tralizacija to dejstvo nema, ve} uti~e na ubrzawe koncentracije kapita-la. Kako ekonomski osnov pravnog posla fuzije predstavqaju koncen-tracija, centralizacija i integracija, nu`no je da ukaèmo i na posled-wi aspekt. Integracija je svaki oblik povezivawa preduze}a kada ne do-lazi do pove}awa veli~ine privrednih subjekata kao i smawivawa wiho-vog broja na trì{tu, ve} obuhvata poslovnu saradwu preduze}a koja senalaze u istom horizontalnom i vertikalnom lancu.3 Termin integracijaima i svoje {ire zna~ewe – uskla|ivawe privrednog razvoja nacionalnihprivreda dve ili vi{e dràva u odre|enim privrednim granama ili uokviru celokupnog privrednog sistema.4

U savremenim privrednim sistemima te{ko se mogu sresti primeritrì{ta potpune konkurencije i monopolskog trì{ta, ve} postoji ~itavniz pravnih pojavnih oblika trì{nih struktura u kojima odre|eni brojtrì{nih u~esnika ostvaruje mawi ili ve}i stepen dominacije.5

Iz izloènog je o~igledno da su ostale otvorene dileme u vezi sadoma{ajem pravne regulative, odnosno svrhe ograni~avawa trì{nih pro-cesa u kojima dogovarawem, povezivawem, a ne samostalnim izrastawem je-dne firme i likvidacijom konkurenata, nastaju velika preduze}a ogromne

160

1 I. M l a d e n o v i }, S. M r k { a, S. M u s u l i n, S. S t o j a n o v i }: Integracija uprivredi, Zagreb 1963, str. 17.

2 V. K r u q: Pravni reìm i oblici koncentracija u privredi, Beograd 1978, str. 8.3 R. \ u r o v i }, V. S t a n k o v i }, M. T r a j k o v i }: Integracija u jugoslovenskoj

privredi, Beograd 1970.4 V. K r u q: navedeno delo, str. 7.5 D. M a r k o v i }-B a j a l o v i }: Trì{na mo} preduze}a i antimonopolsko pravo,

Beograd 1998, str. 105.

trì{ne snage. Pravo, dakle, ima nedore~enosti u regulisawu procesastvarawa monopola. Kre}u}i se u logi~kom smislu unazad, od samog uo~e-nog trenutka zloupotrebe monopolske mo}i, ka momentu nastajawa mono-pola, vidimo da se intenzitet restriktivnosti normi smawuje, tako da jeproces stvarawa monopolske strukture u modernom pravu na~elno slobo-dan. Izuzetak je samo nastajawe monopola putem sporazuma o spajawu, ko-ji ima za ciq nastanak monopola.

Monopolski ili dominantni poloàj preduze}a u grani moè da na-stane na dva na~ina. Prvi moèmo da odredimo kao prirodni rezultatkonkurentske borbe, u kojoj najsposobniji rastu, pove}avaju svoju trì{numo} (procenat u~e{}a u ukupnoj ponudi, odnosno prodaji), istovremenoistiskuju}i one proizvo|a~e koji imaju ispodprose~nu produktivnost, od-nosno profitnu stopu niù od granske. Pitawe je samo trenutka kada }ese takva konkurentna trì{na struktura pretvoriti u monopolsku. No,pravo ovaj proces ne samo {to ne zabrawuje, nego bi bilo potpuno kon-traproduktivno ukoliko bi se ograni~io proces koncentracije i centra-lizacije koji ima osnov u navedenom diferencirawu efikasnih od neefi-kasnih konkurenata. Pravo ima potrebu da reaguje tek ako tako nastalisubjekt sa velikom trì{nom mo}i po~ne da je zloupotrebqava na na~inbliè definisan propisima.

No, proces nastajawa monopola moè da ima i potpuno druga~ijitok. Preduze}a koja posluju u konkurentskoj strukturi trì{ta mogu dazakqu~ivawem me|usobnih sporazuma o podeli rada i kooperaciji, speci-jalizaciji ili drugim pravcima razvoja svoje poslovne politike unapredezajedni~ko poslovawe, snize sopstvene tro{kove proizvodwe, odnosno po-stignu druge dru{tveno prihvatqive ili poèqne efekte, ali, isto tako,mogu da zakqu~e sporazume kojima stvaraju kriti~nu masu trì{ne mo}iba{ sa ciqem da bi je zloupotrebili. U ovom slu~aju jo{ nema stvarnezloupotrebe, ali je ona na vidiku, odnosno postoji dosta osnova da seo~ekuje da }e ona biti zloupotrebqena. Dakle, problem za{tite trì{neslobode nije vezan samo za privredne subjekte koji ve} imaju dominantanili monopolski poloàj, ve} se moè pojaviti kao funkcija poslovne po-litike, odnosno ugovora, koje zakqu~uju poslovni subjekti koji jo{ nema-ju takav poloàj. Budu}i da }e efekat povezivawa biti uspostavqawe mo-nopola, da se oni upravo i povezuju radi stvarawa monopola, pravo uovom slu~aju ima osnova da preventivno deluje i da takav proces stvarawamonopola stavi pod reìm posebne preventivne kontrole. Zna~i, za ra-zliku od dozvoqenog procesa stvarawa monopola istiskivawem konkure-nata putem unapre|ivawa sopstvenog poslovawa, pravo jasno opredequje inedozvoqeni na~in stvarawa monopola – povezivawem subjekata sa glav-nim ciqem da stvore monopol.

Svi me|usobni ugovori preduze}a kao privrednih subjekata mogu dabudu podeqeni u dve grupe: vertikalne i horizontalne. Ovde nas, nara-vno, ne}e interesovati oni ugovori koji ne izazivaju nikakve statusne

161

promene, dakle ugovori o kupoprodaji sirovina ili reprodukcionog ma-terijala, ugovori o saradwi u razvoju novih tehnologija, ugovori o zajed-ni~kom nastupawu na nekom stranom trì{tu ili sli~ni. S obzirom dasmo u okviru analize antimonopolskog prava ve} videli da su ugovori ocenama, ograni~avawu obima poslovawa, regionalnom iskqu~ivawu konku-rencije i drugi sli~ni pravni poslovi zabraweni, odnosno ni{tavi, nioni nisu predmet interesa na ovom mestu. Predmet interesa su samo pra-vni poslovi koji kao svoj rezultat imaju statusne promene preduze}a, na-kon kojih imamo situaciju da neka preduze}a prestaju da postoje, bilopripajawem drugim preduze}ima, bilo spajawem u novo, ranije nepostoje}epreduze}e. Preduze}a koja nastaju procesom likvidacije su, tako|e, izvansfere analize.

Vertikalnim ugovorima obi~no nastaju koncerni. Pod wima podra-zumevamo rezultat povezivawa vi{e preduze}a u jedno, ~ime se iskqu~ujedelovawe trì{ta na one transakcije koje nastaju izme|u wih. Dakle, re-zultat je smawewe obima trì{nih komunikacija, ali, budu}i da su topreduze}a koja se tehnolo{ki nalaze u vertikalno povezanom lancu, vrloretko takvo povezivawe moè da ugrozi interese konkurenata. Definisa-no jezikom antimonopolskog prava, ovakvo suàvawe trì{ta se ne de{a-va na relevantnom trì{tu, pa time automatski otpada mogu}nost gene-ralne zabrane ovakvih ugovora, sa osnovom, odnosno pozivom na norme an-timonopolskog zakonodavstva.

Eventualno ograni~ewe slobode trgovine za konkurente koje bi pro-isteklo iz vertikalnog povezivawa moglo bi da se pojavi samo ukoliko uspajawe preduze}a ulazi i ono koje pre integracije istovremeno snabdevavi{e reproduktivnih lanaca, kao zajedni~ki uslov proizvodwe vi{e fi-nalista, a nakon povezivawa ono postaje deo samo jednog od wih koji, kon-trolom nad bitnom i nezamewivom komponentom, sti~e monopolski polo-àj kakav ranije nije imao. Ostali pozitivni efekti ovakve integracije,kao {to su racionalizacija tro{kova, pove}awe obima poslovawa, vi{afinansijska samostalnost kompanije (koncerna u odnosu na pojedina~ne su-bjekte koji su u wega u{li) i drugi, mada ja~aju trì{nu mo} kartela, nemoraju da budu osnov za primenu restriktivnih pravnih instrumenata.

Horizontalnim povezivawem nastaje druga sloèna forma preduze}a,za koju je uobi~ajeni naziv trust. Trust je oblik monopolskog udruì-vawa gde preduze}a formalno zadràvaju svoju samostalnost, ali wimaupravqaju akcionari koji poseduju kontrolni paket. U ameri~kom pravuse antimonopolsko zakonodavstvo ~esto kolokvijalno izjedna~ava sa anti-trust law, jer je re~ o vrlo ~istom, dokazivom i neposredno evidentnomobliku ograni~avawa slobodne konkurencije. Ovakvim ugovorima nastajunova, jedinstvena pravna lica iz grupe subjekata koji su se nalazili, preintegracije, na istom trì{tu u svojstvu konkurenata. Posle integraci-je me|u wima nema konkurencije, ali ta ~iwenica ne}e automatski izazva-ti dru{tvenu reakciju, ukoliko rezultat integracije nije takav stepen

162

koncentracije koji je ugrozio trì{nu slobodu drugih, preostalih konku-renata6. Ameri~ko antimonopolsko pravo ima mawe o{tar stav premaovom obliku integracije, ali je povezivawe zabraweno ako bitno umawujekonkurenciju na odre|enom trì{tu i vre|a javni interes.7

Mogu}e je, dodu{e, da se povezuju i preduze}a koja su u istoj fazi,dakle nisu vertikalno povezana, ali wihovi proizvodi nemaju karaktervezanih, pa se ne nalaze na istom relevantnom trì{tu. Povezivawe, naprimer, saobra}ajnog i trgovinskog preduze}a }e, svakako, omogu}iti ra-cionalizaciju tro{kova, ali ne}e pove}ati trì{nu mo} ni na saobra-}ajnom ni na trgovinskom segmentu trì{ta. Takve integracije stvarajukonglomerate, sloène subjekte koji obavqaju raznorodne delatnosti.Ekonomska racionalnost takvog spajawa nije u pove}awu efikasnosti ilistvarawu dominantnog poloàja, nego u distribuciji rizika, wegovoj po-deli na razne grane (u na{em primeru, gubitak u saobra}aju se moè na-doknaditi dobitkom u trgovini).

Usled intenzivnijeg procesa koncentracije i centralizacije kapita-la koji je pre{ao nacionalne granice i velikog tehni~ko-tehnolo{kogprogresa, iz trustova, koncerna, kartela i konglomerata nastaju multi-nacionalne kompanije.8 Po~etkom devetnaestog veka ove kompanije su na-stajale u ciqu internacionalizacije proizvodnog procesa, a te`wa za{to ve}im profitom dovela ih je u dominantni ili monopolski poloàju odnosu na ostale trì{ne subjekte.9 Multinacionalna preduze}a su ma-gnati koji raspolaù ogromnim kapitalom, a predstavqaju jedinstveneekonomski integrisane celine kojima se hijerarhijski upravqa iz jednogsedi{ta na osnovu poslovne strategije matice. Ali to ne zna~i da onepredstavqaju i jedinstvene pravne celine, s obzirom da su preduze}a uwenom sastavu obi~no osnovana po zakonodavstvu zemqe u kojoj se nalazei smatraju se doma}im preduze}em ako im se tamo nalazi sedi{te, eventu-alno i/ili centar odakle se wima efektivno upravqa. Delovi multina-

163

6 U ameri~koj praksi se za ocenu koristi Herfendahl-Hirschmanov indeks, koji se do-bija tako {to se najpre saberu kvadratni izrazi procentualnog u~e{}a svake od kompanijakoje se povezuju na istom trì{tu, pa ako je taj zbir do 1000 (prakti~no 33% trì{ta),ne insistira se na dodajnim pra}ewima, pod uslovom da se kao posledica integracije na kra-tak rok u~e{}e integrisanih preduze}a ne pove}a za 50 do 100 poena (narednih do 3%).Ukoliko je, pak, HHI vrednost do 1800 (oko 45% ponude), pa poraste jo{ za 100 (jo{ 3%),ili vi{e od 1800 (preko 45%), a poraste za vi{e od 50 (oko 2%), ameri~ke vlasti bi takvospajawe proglasile ilegalnim. S. B i s h o p -M. W a l k e r : The Economics of EC Competiotion

Law, Application and Measurement, London 1999 odeqak 2–45.7 Kao {to stoji u obrazloèwu presude iz 1911. godine u slu~aju United States v. Stan-

dard Oil.8 U pravnoj i ekonomskoj literaturi nailazimo na razli~ite termine – umesto „mul-

tinacionalna” sre}u se: me|unarodna, svetska, globalna i naj~e{}e transnacionalna, ali jebitno da naglasimo da je transnacionalna kompanija ona koja plasira kapital jedne zemqeu drugim dràvama, dok kapital multinacionalne kompanije pripada vlasnicima iz ve}egbroja zemaqa.

9 R. \ u r o v i }: Multinacionalne kompanije – Pravni i organizacioni aspekt,Beograd 1977. str. 50.

cionalnih kompanija su pravno samostalna preduze}a, objediwena zajedni-~kim vlasni{tvom i me|usobnim ugovorima. U svom poslovawu ova predu-ze}a imaju privilegiju da koriste prednosti ekonomije obima, a specifi-~na im je odlika da nastaju ja~awem jednog nacionalnog preduze}a i ope-racijama preuzimawa konkurentskih preduze}a, kako bi poja~ala svojutrì{nu mo}.

Dakle, horizontalnim povezivawem nastaju novi subjekti koji seili nalaze na istom referentnom trì{tu, pa je posledica wihovognastanka smawivawe konkurencije na wemu, ili se ne nalaze na istomtrì{tu, u kom slu~aju integracija nema nikakvog efekta na nivokonkurencije. Kod vertikalnih je uticaj na smawewe konkurencije mogu}.

Pored osnovnih pitawa ekonomske racionalnosti procesa poveziva-wa, odnosno krajweg ciqa koji subjekti èle da postignu, naredni krugproblema je u vezi sa pravnom formom realizovawa ugovorao spajawu. Op-{teprihva}eni naziv za povezivawe je fuzija. „Fuzija je povezivawe naj-mawe dva postoje}a privredna dru{tva tako da jedno preuzme (pripoji, ap-sorbuje) drugo (fuzija pripajawe...), odnosno tako da se, izuzetno, i jednoi drugo spoje uz osnivawe novog dru{tva (fuzija spajawe...). Fuziju, dakle,karakteri{e prestanak apsorbovanih dru{tava kao pravnih lica (bezsprovo|ewa postupka likvidacije) i univerzalna sukcesija...”10 Ispod ovestatusne promene krije se odgovaraju}i proces svojinskih promena: kodfuzije pripajawa jedno preduze}e (odnosno dru{tvo) kupuje drugo i pripa-ja ga sebi, dok se kod fuzije spajawa naj~e{}e de{ava da oba preduze}akupuje novi vlasnik. Mogu}e su, ali re|e, i druga~ije situacije u okvirume{ovitih statusnih promena preduze}a (jedan deo se pripaja nekom po-stoje}em preduze}u, a drugi spaja sa drugim preduze}ima).

Pored fuzije, u promene oblika preduze}a u okviru kompanijskogprava spadaju i podele preduze}a koje imaju tri osnovna oblika: ~iste po-dele, podele pripajawa i podele spajawa. Fuzije i podele imaju dosta zaje-dni~kih statusnih posledica,11 a posledwe dve vrste podela mogu tako|eda prestavqaju opasnost nastanka zloupotreba dominantne pozicije na tr-ì{tu.

Fuzija je ugovorni odnos, {to zna~i da se na wega primewuju pravi-la ugovornog privrednog prava. Na osnovu ugovora prenose se ukupna pra-va i obaveze na dominantno dru{tvo, a pri tome dolazi do nestanka barjednog od prisajediwenih dru{tava, s tim {to se vlasnici obe{te}uju ak-cijama ili udelima dominantnog dru{tva. Kada je u pitawu prenos imo-vine preduze}a koje gubi pravni subjektivitet, u teoriji su se iskrista-lisala dva mi{qewa. Prvi pravac fuziju posmatra kao operaciju univer-zalne sukcesije, jer je predmet operacije prenos ukupne aktive i pasive,tj. sva prava i obaveze prelaze na dominantno dru{tvo koje postoji (fu-zija pripajawe) ili se fuzijom stvara (fuzija spajawe). Po drugom shva-

164

10 M. V a s i q e v i }: Poslovno pravo, Beograd 2001, str. 359.11 M. V a s i q e v i }: Fuzija i podela preduze}a, Pravni ìvot br. 8–10, 1991.

tawu, fuzija predstavqa samo prenos aktive, te je potrebno da se pre sa-me operacije izvr{i likvidacija preduze}a. S obzirom da bi, po ovom mi-{qewu, preduze}e kojem se drugo preduze}e pripaja, kao i novostvoreni su-bjekt, bilo bi oslobo|eno odgovornosti za obaveze apsorbovanih dru{ta-va, neprihvatqivo je da fuzionisano dru{tvo i daqe postoji kao nezavi-san pravni subjekt, naro~ito s obzirom na interese tre}ih lica.12

Prema kriterijumu vrste trì{ta na kojem se odvijaju i hijerarhijefuzionisanih preduze}a, postoje:

a) Horizontalne fuzije – obuhvataju preduze}a koja obavqaju istudelatnost na istom trì{tu, {to smawuje broj trì{nih u~esnika i nataj na~in pove}ava trì{nu mo} preduze}a. Zbog toga predstavqaju najve-}u mogu}nost ograni~avawa konkurencije i podvrgnute su o{trim antimo-nopolskim propisima.

b) Vertikalne fuzije – nastaju izme|u preduze}a koja ne obavqajuistu delatnost, ali pripadaju istom proizvodnom ili uslu`nom sektoru.Ova vrsta fuzije ima za ciq spajawe dve ili vi{e faza proizvodwe, anaj~e{}e se javqa kada su u pitawu dva ili vi{e preduze}a koja proizvo-de komponente istog proizvoda. Iako joj ciq nije pove}awe trì{ne mo-}i, vertikalne integracije mogu imati posredan uticaj na trì{te, naj-~e{}e u vidu ograni~avawa konkurencije privrednim subjektima koji de-latnost obavqaju na preostalom delu trì{ta.13

c) Fuzije konglomerati – Ove fuzije podrazumevaju spajawe razli-~itih proizvodnih/ uslu`nih procesa, a javqaju se izme|u preduze}a kojaobavqaju razli~itu delatnost, na istom ili drugom trì{tu.

Ipak, najbitnija je slede}a podela fuzija: a) fuzija putem osnivawanovog preduze}a, kada dolazi do prenosa imovine dva ili vi{e preduze}aprenosioca na novoosnovano, i b) preuzimawem tj. prenosom imovine je-dnog ili vi{e preduze}a ~iji se subjektivitet gasi u zamenu za wegoveakcije.

Fuzija putem osnivawa novog preduze}a naziva se fuzija spajawe, aspojena preduze}a prestaju da postoje. Stvarawe novog preduze}a regulisa-no je pravilima koja vaè za osnivawe novog, a tako|e su i poreski aspe-kti nepovoqni, tako da se ovaj oblik u praksi sre}e znatno re|e nego fu-zija putem preuzimawa.

Fuzija putem pripajawa preduze}a podrazumeva da se jednom dru-{tvu pripajaju jedno ili vi{e drugih preduze}a koja gube pravni subje-ktivitet. Mislimo da je pravilnije ovu vrstu fuzije nazvati fuzijom pu-tem preuzimawa, s obzirom da je ciq ove operacije ja~awe trì{ne mo}ipreduze}a.

Proces preuzimawa ima neposredne efekte na vlasnike i menaxment,odakle proisti~e mogu}nost sukoba interesa izme|u ovih grupa u mati-~nom i ciqnom preduze}u, kao i efekte na poloàj preduze}a nakon preu-

165

12 V. K r u q, navedeno delo, str. 104.13 D. M a r k o v i }-B a j a l o v i }, navedeno delo, str. 345.

zimawa na trì{tu. Pravo ima zadatak da reaguje na oba osnova nastan-ka poreme}aja: odnosi izme|u vlasnika i menaxmenta spadaju u sferu pri-vatnih interesa, te se stoga odgovaraju}a grana prava, Kompanijsko pravo,intenzivno bavi regulisawem ovih odnosa ne samo u okvirima nacional-nih zakonodavstava, nego, u EU, i na nivou komunitarnog prava14.

Ova pravna materija, nesporno, predstavqa interes Ekonomskog pra-va, ali samo u wegovom {irem smislu, onom koji se ti~e analize unutra-{we uskla|enosti razli~itih delova privrednopravne regulative. Budu}ida je predmet Ekonomskog prava samo trì{te, odnosno za{tita trì{neslobode koja se ostvaruje javnopravnim mehanizmima, i opredeqen je ele-mentima kao {to su interesi privrednih (mikro)subjekata, interesimakoje interpretiraju dru{tvene institucije i objektivnim mogu}nostimatrì{ta koje ima zadatak da bude kriterij ekonomske efikasnosti, ondanaglasak analize vaqa staviti na ugovore kojima se stvaraju dru{tvenorizi~ne forme preduze}a: ona sa dominantnim ili monopolskim poloà-jem. Drugim re~ima, predmet Ekonomskog prava nisu sve privredne inte-gracije, odnosno propisi o wima, nego samo one kojima se stvaraju centrisa potencijalno dru{tveno opasnom koncentracijom trì{ne mo}i, i re-gulativa koja to normira.

S obzirom na predmet regulisawa, norme antimonopolskog prava mo-gu se podeliti na tri grupe. U prvu grupu spadaju one kojima se reguli{epravni poloàj kartelnih ugovora (ugovora ~iji je predmet ili efekatograni~avawe konkurencije). U drugu grupu ubrajaju se norme kojima seure|uje fakti~ko pona{awe privrednih subjekata na trì{tu bez obzirana to da li su ve} uspostavili monopolski poloàj ili samo ispoqavajunameru, a posledica toga moè biti ograni~avawe konkurencije. U tre}ugrupu normi ubrajamo one koje za svoj predmet imaju povezivawe privred-nih subjekata, tj. fuzije.15

Da ponovimo fuzija preuzimawem kontrole nad fuzionisanim predu-ze}em je najrasprostraweniji oblik fuzije. Preuzimawe kontrole zna~isticawe zna~ajnog ili odlu~uju}eg uticaja prema fuzionisanim preduze}i-ma. Naj~e{}e je u pitawu kupovina akcija fuzionisanih preduze}a,16 naosnovu koje fuzionisani subjekt gubi ekonomsku samostalnost, {to obi-~no za rezultat ima preuzimawe. Samo preuzimawe, tj. kupovina kon-trolnog paketa akcija u drugom preduze}u, naziva se u anglosaksonskojpraksi takeover, i nastaje tako {to mati~no dru{tvo najavquje svoju na-meru da otkupi akcije budu}eg zavisnog dru{tva ispostavqawem javne iotvorene ponude. Me|utim, to moè biti i skrivena ponuda u obliku ku-povine od postoje}ih akcionara. Preuzimawe kontrole (takeover) trebarazlikovati od prodaje kontrolnog paketa akcija (situacije kada je kon-

166

14 Tre}a direktiva EU.15 D. M a r k o v i }-B a j a l o v i }, Nadle`nosti i ovla{}ewa antimonopolske komi-

sije u svetlu uporednopravnih re{ewa, Pravo i privreda, br. 5–8/1997, str. 211.16 Zna~ajan uticaj moè se ostvariti i konverzijom potraìvawa u ulog ili poklo-

nom, zamenom sopstvenih akcija za akcije fuzionisanog dru{tva.

trolni paket ve} oformqen i na osnovu wega uspostavqena kontrola), jerje postupak kupovine akcija od akcionara u ciqu formirawa kontrolnogpaketa rizi~an i neizvestan postupak – preduze}e koje namerava da pre-uzme drugo nije sigurno da li }e svoju nameru mo}i da realizuje.17 Dakle,u zavisnosti od stepena koncentracije akcija u ciqnom preduze}u, ova po-nuda }e imati i razli~ite konkretne oblike. Novi vlasnik moè da, ku-puju}i akcije mawinskih akcionara drugog preduze}a, formira kontrolnipaket koji mu omogu}uje da izvr{i statusnu promenu i da dotada{we ciq-no preduze}e pretvori u zavisno. Postepenom kupovinom malog procentaakcija od akcionara postiè se izbegavawe zakonskog reìma sticawa ve-}inskog udela. Zbog toga se u uporednom pravu propisuje obaveza obave-{tavawa preduze}a (negde i {ire javnosti) o posedovawu akcija preko od-re|enog limita. A mogu}e je, naravno, i da novi vlasnik postane prostosukcesor ranijeg ve}inskog vlasnika po, na primer, pravu nasle|ivawa.Ukoliko ovo posledwe nije slu~aj, onda su aktivnosti na koncentracijiakcija ciqnog preduze}a (target company) sloèna, a, po svojoj prirodi,zainteresovane strane }e se truditi i da bude diskretna, poslovna opera-cija. Po{to se, me|utim, takvim ugovorom mogu o{tetiti tre}a savesnalica (pre svega, drugi akcionari, ali i menaxment, pa i poslovni partne-ri), pravo zahteva da ponuda za preuzimawe bude u~iwena otvoreno.

Wen rezultat se moè posmatrati u dve faze. U prvoj fazi nakon ta-keover-a vlasnici jednog preduze}a kontroli{u i drugo, koje moè daostane formalno potpuno samostalno. Razlog zadràvawa i nastavka subje-ktiviteta moè da bude komercijalne prirode, jer je target company ima-la odre|eno u~e{}e na trì{tu, brand name ili neki drugi element ko-ji bi se izgubio nestankom wenog imena na trì{tu. Drugi, mnogo zna~aj-niji, razlog je {to bi se u toj situaciji zadrào privid konkurencije,mada bi, koordinisanom poslovnom politikom dve formalno nezavisnefirme, fakti~ki bila uspostavqena ~ista monopolska struktura. Ovekompanije ne bi bile predmet posebne pa`we, jer, kao {to smo videli,privredni subjekti koji imaju monopolski ili dominantan poloàj su podposebnim reìmom pra}ewa od strane antimonopolskih komisija. Isto-vremeno bi se postigli svi drugi ciqevi preduzetnika, boqa organizaci-ja, racionalizacija, specijalizacija, efekat ekonomije obima i druge pre-dnosti koje objektivno ja~aju kombinovanu trì{nu mo} obe kompanije.

Prelazak u drugu fazu preuzimawa nije neophodan, ali je racionalanukoliko se preduze}a zbirno jo{ nalaze ispod dowe granice monopolskogcenzusa: na osnovu ve} uspostavqenog wihovog svojinskog i funkcionalnogjedinstva mogu}e je izvr{iti i formalnu promenu identiteta, promenitifirmu putem jednog od oblika fuzije. Isto tako, mogu}e je i direktnopristupiti fuziji, bez ikakve vremenske zadr{ke posle takeover-a. Na tokoji }e put i dinamiku statusnih promena izabrati vlasnici uti~u presu-

167

17 Z. A r s i }, Harmonizacija regulative take-overa u SRJ i EU, Pravo i privreda,Beograd 1996, str. 328–329.

dno ekonomsko-organizacione prilike u preduze}ima (da li je mogu}eizvr{iti restrukturirawe, podsta}i tehnolo{ki razvoj, unaprediti imixuz zadràvawe ranijih identiteta, oba ili samo jednog, odnosno da su ticiqevi mogu}i samo uz uspostavqawe novog identiteta kompanije).

U literaturi se obi~no pravi razlikovawe izme|u prijateqskog ineprijateqskog preuzimawa18. Razlika je u tome {to menaxment ciqnogpreduze}a, nakon najave da drugo namerava da ga preuzme, koja se sastoji uponudi da se otkupi odre|eni broj akcija, moè da pasivno posmatrapromenu vlasnika akcija sopstvenog preduze}a, {to bi odgovaralo prija-teqskom preuzimawu, ili da poku{a da oteà wihovu prodaju (neprijateq-sko preuzimawe). Oteàvawe se postiè primenom razli~itih odbrambe-nih mera19, o ~ijoj dozvoqenosti postoje razlike u uporednom pravu: onesu gotovo potpuno zabrawene u anglosaksonskim zemqama, dok se u Nema-~koj na wih gleda sa mnogo vi{e razumevawa. Svest o opasnosti linearnezabrane odbrambenih mera menaxmenta ciqnog preduze}a po evropskefirme do{la je do izraàja i prilikom formulisawa, odnosno odlagawausvajawa predloga trinaeste direktive EU20. Razlozi podizawa ekonomskeefikasnosti bi nalagali da se preuzimawe olak{a zabrawivawem odbram-benih mera menaxmenta ciqnog preduze}a, dok bi, sa druge strane, punaliberalizacija mogla da dovede do nekontrolisane koncentracije, sa jednestrane, i do o{te}ivawa mawinskih akcionara putem takve nove poslovnepolitike koja bi mogla da profit zavisnog dru{tva prebaci u mati~no,i time izazove pad cena preostalih akcija.21 Stav komisije EU je da upra-va ima obavezu striktnog po{tovawa neutralnosti nakon objavqivawa po-nude mati~nog dru{tva. Moè da primeni jedino one mere koje je zapo~e-la ili na wih bila ovla{}ena pre objavqivawa ponude.

U uporednom pravu se smatra da uspostavqawe kartela i sindikatane podrazumeva formalno uspostavqawe novog pravnog subjektiviteta. Uo-bi~ajeno shvatawe kartela je da oni predstavqaju interesne grupe, formi-rane ad hoc ili trajnije, ~iji ~lanovi, zadràvaju}i porpunu samostal-nost, sklapaju me|usobne kartelske sporazume. Ve}inu takvih sporazuma

168

18 Friendly acquisition i hostile acquisition, naro~ito: M. R o c k: Mergers and Acquisi-

tions Handbook, New York 1987, str. 6–20.19 U pravno-ekonomskoj praksi sre}e se velik broj odbrambenih mera kojima se nasto-

ji spre~iti neprijateqsko preuzimawe. Naj{ire re~eno, odbrambene strategije se preduzi-maju putem promena u organizacionoj strukturi preduze}a, u strukturi vlasni{tva kapitalakao i promenama u imovinskim odnosima dru{tva. Videti prikaz nekih od naj~e{}e kori-{}enih mera u: R. P e t r i k i }: Odbrambene strategije preduze}a protiv tzv. „neprija-teqskog preuzimawa”, Pravni ìvot br. 11/2000, Beograd 2000, str. 353–366.

20 R. P e t r i k i }: Pravni reìm preuzimawa dru{tava u Evropi, Pravo i privre-da 5.8/00, st. 219–222

21 Trinaesta direktiva (Thirteenth Council Directive on Company Law concerning Ta-keover nad Other General Bids, OJ No. C240/09, EC 1990) ure|uje pitawa prodaje kontrol-nog paketa i preuzimawe kontrole kada kontrolnog paketa nema, pa se ponuda upu}uje svimakcionarima i postavqa osnovne principe samog postupka preuzimawa kontrole. Preduze}ekoje sti~e vi{e od 10% akcija u drugom dru{tvu obavezno je da pribavi saglasnost Komi-sije za hartije od vrednosti ili sl. organa.

~ine klasi~ni nedozvoqeni ugovori o ograni~avawu slobode trì{ta ikonkurencije, koji se, budu}i da se u propisima izri~ito pomiwu, obi~nonazivaju jo{ i imenovanim monopolisti~kim sporazumima.22 Takvi ugovo-ri su neposredno navedeni u ~l. 81 Ugovora EU, odnosno na{em Antimo-nopolskom zakonu. Na one druge sporazume, koji se eksplicitno ne pomi-wu, a koji svojom primenom tako|e ograni~avaju konkurenciju ili stvara-ju uslove za sticawe monopolske rente, primewuje se tuma~ewe po princi-pu the rule of reason, tako da se analogijom i oni smatraju kartelnim do-govarawem, ali neimenovanim.

Pored statusnih oblika koncentracije, grupisawe preduze}a po osno-vu obligacionopravnih ugovora nema za ciq stvarawe novog pravnog su-bjekta i zbog toga je mawe podvrgnuto javnopravnim ograni~ewima. Ugo-vorne strane zadràvaju pravnu samostalnost, ali se odre|ena, pre svegaupravqa~ka, prava ograni~avaju. Na nivou grupe preduze}a naj~e{}e seure|uju pitawa koja se odnose na cene proizvoda, podela trì{ta, finan-sirawe zajedni~kih poslova, zajedni~ki nastup na trì{tu i sl. U grupuovih ugovora svrstavaju se naj~e{}e: karteli, ugovori o kooperaciji, po-slovno-tehni~koj saradwi, konzorcijumu i sl. Karteli se defini{u kaoudruìvawe privrednih subjekata sa ciqem monopolisti~kog uticaja naproizvodwu i plasman robe.23 Karteli postaju dru{tveno opasni kada u ci-qu iskqu~ivawa konkurencije na odre|enom trì{tu deluju u pravcu: po-dele trì{ta, dogovora o cenama, vezivawa cene i/ili koli~ine ponude,izjedna~avawa uslova proizvodwe i prodaje, utvr|ivawa kontingenata i sl.

Na monopolske situacije koje nastaju na osnovu javnopravnih eleme-nata, kao {to su, na primer, odobravawe kontingenata za uvoz, davawe kon-cesija za eksploataciju nekog retkog resursa ili ostvarivawe prednosti izpoloàja, koje iskqu~uju druga preduze}a, ima istu ekonomsku sadrìnukao i kartelni sporazum, ali je re~ o pravnom aktu koji ne mora da imaoblik ugovora. Naj~e{}e, ~ak, ima oblik posebnog op{teg akta (na pri-mer, zakon o davawu odre|ene koncesije odre|enom koncesionaru), a ~ak ikada ima oblik ugovora izme|u nadle`nog dràvnog organa i odgovara-ju}eg koncesionara, ne smatra se kartelnim sporazumom jer ne postoji niobjektivni (relevantno trì{te koje povezuju ugovara~e), ni subjektivnielement (u~esnici na trì{tu, odnosna wihova voqa, namera).

Trustovi, poslovna udruèwa, i drugi sli~ni oblici povezivawapreduze}a, sa efektom fuzije ili bez wega, spadaju ve} u pravo spajawa.Vaqa primetiti da je pravo spajawa obuhvatilo i nepotpunu fuziju, osni-vawe, na primer, poslovnog udruèwa. U tom slu~aju nije do{lo do potpu-ne kontrole nad preduze}ima iz kojih je udruèwe nastalo, nego ona ima-ju i daqe punu poslovnu samostalnost, sem jednog segmenta svog subjekti-viteta koji prenose na udruèwe. Takvo udrèwe bi moglo da se upodobipre nekom trajnom ili ~vrstom obliku kartelskog sporazuma nego pravom

169

22 M. V a s i q e v i }: 2001, st. 484, A. J o n e s-B-S u f r i n, 2000, st. 639 i daqe23 R. \ u r o v i }: Me|unarodno privredno udrìvawe, Beograd 1985, str. 198.

spajawu ili preuzimawu. No, razlog za {ire tuma~ewe predmeta pravaspajawa je u tome {to se kroz formu udruèwa mogu efikasno, a relati-vno neprimetno, sprovoditi i drugi ciqevi osim onih koji su objavqeni.Dakle, i oni nedozvoqeni. „Ciq kontrole spajawa je da omogu}i organi-ma koji se staraju o odràvawu konkurencije da reguli{u promene u stru-kturi trì{ta odlu~uju}i da li dve ili vi{e trgova~kih kompanija moguda spoje, poveù ili usaglase svoje poslovawe u jedno.”24 Dakle, spajaweobuhvata i svaki mehanizam usagla{avawa.

Sloènost ovog zadatka proisti~e iz ~iwenice {to u strukturi uku-pnog broja promena subjektiviteta koje imaju karakter spajawa, veliku ve-}inu predstavqaju one koje imaju puno ekonomsko opravdawe. Linearna za-brana spajawa bila bi potpuno ekonomski neracionalna, jer se upravokroz likvidacije i spajawa neefikasnih preduze}a, odnosno wihovim take-over-om, postiè racionalnija raspodela proizvodnih faktora me|u gra-nama i preduze}ima. To je upravo su{tina delovawa trì{ta kao ambi-jenta ekonomskog zakona raspodele rada. Zabrana bi potpuno destimulisa-la investitore i preduzetnike, smawila mobilnost kapitala i, u krajwojliniji, ograni~ila jedno od osnovnih ovla{}ewa u konceptu trì{neslobode, slobodu ulaska i izlaska iz grane. Naredni argument protiv li-nearne zabrane bio bi u tome {to bi u tom slu~aju preduzetnicima osta-jala samo opcija likvidacije, {to bi pove}avalo dru{tvene tro{kove inezaposlenost. I prevazilaèwe barijera koje postavqaju dràve svojimnacionalnim spoqnoekonomskim sistemima je tako|e mogu}e ukoliko sene samo dozvole, nego i stimuli{u spajawa „preko granice”. Najzad, a toje posebno va`no za ekonomsku politiku EU, {to liberalniji odnos pre-ma integracijama dovodi do ukrupwavawa evropskih kompanija tako da onemogu lak{e da se sukobe sa ameri~kima i japanskima.

Mada se pravo spajawa kao posebna oblast pravne regulative jasnijeinstitucionalizovalo u Evropi, zbog specifi~nosti trì{ne strukturekoja je u jako kratkom periodu od nekoliko desetina godina potpuno pro-menula organizacionu sliku privrede u kontinentalnim razmerama, ne mo-è se zanemariti ni ameri~ki propis iz 1976. g.,25 koji, mada formalnopredstavqa dogradwu federalnog antimonopolskog zakonodavstva26, imamnogo uè podru~je regulative od prethodnih, jer se koncentri{e na pro-blem fuzija. Ovaj zakon uvodi obavezu prijavqivawa nameravanih fuzijaMinistarstvu trgovine SAD, pri ~emu su sve kompanije koje su ukqu~eneu nameravani takeover obavezne da daju kompletnu dokumentaciju i mnogo-brojne podatke o ranijem poslovawu, odnosno verovatnoj promeni trì-{ta posle wihovog spajawa. Bez saglasnosti Ministarstva prijavqeni po-

170

24 reg. 4064/89, amended Reg. 1310/97.25 Antitrust Improvement Act.26 Posle [ermanovog, zna~ajniji me|a{i u procesu razvoja su Klejtonov, a kasnije Se-

ler-Kifoverov zakon, i najzad, ovaj iz 1976. g. U ciqu kontrole preuzimawa u USA, ClaytonAct je propisao da je dru{tvo koje kupuje akcije obavezno da Komisiji za hartije od vredno-sti dostavi izve{taj ukoliko se sti~e vi{e od 5% akcija.

sao se ne moè realizovati. Sve do slu~aja Procter & Gamble27 postojalaje pretpostavka da fuzija izme|u kompanija ne uti~e na umawewe konkuren-cije, ali od sredine {ezdesetih godina reìm ovakvih preuzimawa, iakoblaì, u dometu je antimonopolske regulative.

Ni u pravu EU pravo spajawa inicijalno nije imalo onaj zna~aj ka-kav je odmah, od samog po~etka, imala kontrola monopola. To je i prirod-no, jer je kontrola monopola (~l. 81 i 82 Ugovora) bio uslov za uspo-stavqawe jedinstvenog trì{ta, dok integracije uti~u na trì{te tek nasredwi ili duì rok. Isto tako, bilo je lak{e posti}i saglasnost stranaoko spajawa nekih sektora koji su od zna~aja za politi~ku i vojnu stabil-nost, nego o drugima. Tek se 1966. g. u jednom dokumentu Komisije28 EUprvi put pomiwe nu`nost uvo|ewa kontrole, a pojedina nacionalna pra-va u godinama koje slede to i ~ine. Dugo je, me|utim, postojala nesugla-sica izme|u nacionalnih i komunitarnog nivoa u EU, jer su dràve dugosmatrale da je kontrola spajawa wihovo neotu|ivo pravo koje ne treba dabude preneto na organe EU. Po{to je prema proceduri takva regulativau nadle`nosti Saveta koji treba jednoglasno da donese odgovaraju}e nor-me, a tek je wihovo sprovo|ewe u nadle`nosti Komisije koja re{ava ve-}inom glasova, uspostavqawe pravnog osnova za kontrolu spajawa na nivouEU odvijalo se mnogo sporije nego {to se to moglo o~ekivati. Su{tinanesuglasica je proisticala iz dileme da li kontrola integracija treba daima osnov jedino u èqi EU da o~uva i ja~a konkurenciju (dakle u okviruantimonopolske politike), ili se i drugi kriteriji, osim onih u vezi sakonkurencijom, mogu pojaviti prilikom procene dozvoqenosti nekog kon-kretnog spajawa. Po{to komisija nije nai{la na podr{ku koju je o~eki-vala, pravo kontrole spajawa je uvedeno u komunitarno pravo EU na malavrata: Komisija je, na osnovu ~l. 81 i 82 Sporazuma, jo{ 1973. g. povodompreuzimawa jedne mawe firme od druge, koja je ve} imala dominantan po-loàj, a rezultat takeover-a je bio wen jo{ izrazitiji dominantni po-loàj29, poni{tila spajawe, a Evropski sud pravde je u okviru svoje mo-gu}nosti da sudski kontroli{e upravnopravni akt, potvrdio isti i na-{ao da ima osnov u navedenim ~lanovima Sporazuma. Po{to je Komisijave} ranije definisala standard dominantnog preduze}a relativno nisko,posle ovog slu~aja fakti~ki je uspostavqena funkcija kontrole spajawakao redovna funkcija Komisije. Nakon toga je bilo lak{e i formalnoprihvatiti poseban propis o kontroli spajawa, koji je Savet ministaradoneo tek 1989. g., a po~eo je da se primewuje od septembra 1990. g. Od-govaraju}om doradom u Komisiji, gde je formirana posebna direkcija zakontrolu spajawa, tzv. Radna grupa, nastao je dokument koji je danas osno-va evropskog prava spajawa30.

171

27 Federal Trade Commission v. Procter&Gamble Co., 386 U.S. 568, 577 (1967).28 Memorandum on the Concentration of Enterprises in the Common Market, EEC, study no. 3.29 Europeballage Corp. I Continental Can Co. Inc.30 Poznat je pod nazivom Green Paper Council Regulation 1310/97. Ovaj dokument u stva-

ri predstavqa amandman na Council Regulation (EEC) No 4064/89 on the Control of concen-

Pravo spajawa se primewuje samo na integracije koje imaju zna~aj zaZajednicu31. Test da li je neko spajawe takvog karaktera ili ne je jednosta-van i zasniva se na veli~ini ukupnog prometa kompanija koje se povezuju.Svaka kompanije koja prelazi minimalno utvr|eni nivo ukupnog prometa,du`na je da obavesti Komisiju o svojim namerama spajawa. Kompanije koje senalaze ispod zadatog cenzusa nemaju takvu obavezu, ali se na wih prime-wuje nacionalno pravo spajawa. To jasno implicira da se u EU pravo spa-jawa javqa u dve komplementarne sfere: spajawa velikih preduze}a kon-troli{e Komisija EU, a spajawa malih odgovaraju}i nacionalni organi.

Nakon prijave namere za spajawe koje je od zna~aja za Zajednicu, Ko-misija u roku od mesec dana donosi odluku o tome da li nameravano spaja-we izaziva sumwe u kompatibilnost sa prirodom zajedni~kog trì{ta. Ogro-mnu ve}inu zahteva Komisija prihvata ve} u ovoj fazi. No, ukoliko sma-tra da }e spajawe koje je zakqu~eno imati posledice po zajedni~ko tr-ì{te, zapo~iwe analizu koja se mora okon~ati u roku od ~etiri meseca,za koji period se suspenduje ve} doneta odluka o spajawu. Kona~nu odlukuza konkretni slu~aj donosi Odbor komesara, mada, zbog nesumwivih poli-ti~kih implikacija ovih odluka, postoje inicijative da bi umesto kome-sara tu odluku trebalo prepustiti nekom nezavisnijem organu. Na ovu od-luku je, normalno, mogu}e izjaviti àlbu, mada je zbog toga {to se pravospajawa ne izvodi iz ~l. 81 i 82 (koji podrazumevaju pravo Evropskog su-da da ceni i celishodnost akta Direkcije u vezi sa antimonopolskom po-litikom EU), ovde mogu}e izjaviti àlbu samo zbog pravnih pitawa32.

Prema pravilima o kontroli koncentracija izme|u preduze}a (EES4064/89) koncentracija se odnosi na: a) fuzije preduze}a (merger), b) ku-povinu dela ili celog preduze}a (acquisition) i c) odre|ene oblike zajed-ni~kih poduhvata (joint ventures) ~iji je rezultat stvarawe novog privre-dnog subjekta.

Tipologija osnovnih oblika spajawa deli sve razli~ite konkretneforme u dve kategorije: spajawe dva ili vi{e ranije nezavisnih preduze-}a, i uspostavqawe kontrole nad celinom ili delom drugog ili vi{e dru-gih preduze}a od strane osoba koje ve} kontroli{u bar jedno preduze}e. Da-kle, pravo spajawa u pravu EU poznaje spajawe (u uèm smislu) i kontro-lisawe33. Propisi eksplicitno ne defini{u spajawe, ali zato posve}uju

172

trations between undertakings (Official Journal L 395 – 1989, naknadna dopuna: Official Jour-nal L 257 – 1990. O izvorima prava koncentracija: B. R i l k e: Pravilo o kontroli fuzija,Pravo i privreda br. 5-8/98, Beograd 1998, str. 932-940.

31 „Community dimension”.32 U literaturi se obi~no poziva na primenu ~l. 230 up. J o n e s – S u f r i n, 2001, st.

809–310.33 U svakom slu~aju, i spajawe i kontrolisawe dovode do koncentracija: „Koncentra-

cije postoje kada se spoje dva ili vi{e nezavisnih preduze}a, odnosno kada jedno ili vi{elica koja ve} kontroli{u najmawe jedno preduze}e t. kada jedno ili vi{e preduze}a steknukontrolu, potpunu ili delimi~nu, direktnu ili indirektnu, nad jednim ili vi{e drugihpreduze}a.” F. F i n e, Mergers and Joint Ventures in Europe – the Law and Policz of the EEC,London 1993. str. 141. prema S. G r a i }-S t e p a n o v i }: Fuzije kao vid svojinskih stra-nih ulagawa, Pravo i privreda br. 5-8/2001, Beograd, str. 468–477.

pa`wu onom drugom, mawe o~iglednom postupku, kontrolisawu34. Za razli-ku od prethodnog oblika, gde se ve} na samoj promeni firme neposrednovidi postojawe spajawa, kod kontrolisawa su mogu}i razli~iti slu~ajevi:da jedno preduze}e preuzme potpunu kontrolu nad drugim (~ak i ako jeranije imao delimi~nu), da dva ili vi{e preduze}a preuzmu zajedni~kukontrolu nad preduze}em – ciqem, da dva ili vi{e preduze}a osnuju novoputem zajedni~kog ulagawa. U svim slu~ajevima nema nikakve promene sta-tusa kompanija, promene firme ili drugih formalnih obele`ja, ali jenesporno da preduze}e – ciq posle procesa spajawa vi{e nije nosilac sa-mostalne poslovne politike. Da bi se to i potvrdilo, potrebno je izvr-{iti jo{ jedan dodatni test: da li izloènim transakcijama mati~ne kom-panije uspostavqaju odlu~uju}u kontrolu nad drugom35. Takva odlu~uju}akontrola ne zna~i iskqu~ivo posedovawe svih akcija, nego se u praksismatra da je dovoqno posedovawe 50% akcija, odnosno vi{e od 50% gla-sova u drugom preduze}u. No, takvo pravilo se u konkretnim postupcimadavawa saglasnosti na najavqena spajawa moè i relativizovati, i to na-vi{e (ukoliko u strukturi glasova postoje oni sa pravom veta) ili nani-è (ukoliko je druga polovina glasova jako disperzovana me|u malim ak-cionarima, ili ako imalac paketa od 50% glasova moè da imenuje vi{eod 50% menaxmenta). Odre|eni problemi postoje, tako|e, i kod osnivawanove firme putem zajedni~kog ulagawa (joint venture), koje se, kao pro-blem u vezi sa pravom spajawa, moè pojaviti samo, ukoliko nakon osni-vawa te firme kombinovani uticaj mati~nih kompanija i novoosnovanefirme ima dimenzije od zna~aja za Zajednicu. To prakti~no zna~i da biosnivawe nove kompanije u drugoj delatnosti bilo potpuno bez zna~aja zapravo spajawa, ali bi osnivawe nove u istoj delatnosti dovelo do kon-centracije koja bi mogla da ugrozi trì{ne slobode. Zato se, da bi senapravila razlika od zajedni~kih ulagawa kojima se diverzifikuje poslo-vawe, ova nazivaju koncentracionim zajedni~kim ulagawima i samo na wihse primewuje pravni reìm kontrole. U pravu EU koncentracija preduze-}a se ne ostvaruje samo putem fuzija (ukqu~uju}i i sticawe kontrole) ne-go i putem zajedni~kih poslovnih poduhvata (joint ventures).36 Zajedni~koulagawe predstavqa ugovorni odnos izme|u privrednih subjekata kadakontrolu nad preduze}em zajedni~ki ostvaruju dva subjekta, pri ~emu sekontrola ceni prema okolnostima svakog pojedina~nog slu~aja.37

Zakqu~ivawe ovih ugovora moè predstavqati ograni~avawe konkurenci-je ako se ono ispoqava na trì{tu na kojem preduze}e proisteklo iztakvog ugovora deluje.

Najzad, u istom propisu EU (Merger Regulation Act, ~l. 3 st. 5) pre-dvi|a se izuzetak od zabrane spajawa, koja se ne primewuje i onda kada

173

34 ^l. 3 Merger Regulation Act.35 A. J o n e s – B. S u f r i n, 2001, st. 718–719.36 [ire Z. S t e f a n o v i }: Posao uz zajedni~ki rizik – joint venture, Pravni ì-

vot br. 11/98, Beograd 1998, str. 520–530. D. M a r k o v i }-B a j a l o v i }: Joint venture upravu konkurencije EU, Pravo i privreda br. 5–8/2000, Beograd, str. 781–792.

37 R. V u k a d i n o v i }: Pravo Evropske unije, Beograd 1996.

do|e do spajawa u dimenzijama koje bi mogle da budu od zna~aja za Zaje-dnicu, ukoliko je re~ o privremenoj koncetraciji akcija u finansijskiminstitucijama, bankama ili finansijskim holdinzima, kao i kada do uspo-stavqawa kontrole do|e u procesu likvidacije jedne kompanije, koja seodvija putem administrirawa od strane efikasnije kompanije u istoj de-latnosti.

Izazov evropskom pravu spajawa predstavqale su organizacione pro-mene u nema~koj privredi do kojih je do{lo nakon ujediwewa Nema~ke.Kao {to je poznato, stepen koncentracije je u nema~koj privredi uvek biorelativno visok, a u isto~nonema~koj takav da se moglo govoriti o pot-punoj. Preuzimawe takvih nacionalnih monopola od strane zapadnonema-~kih firmi naglo je promenilo odnose trì{ne mo}i me|u wima, ~ime jeugroèna trì{na sloboda, a istovremeno je to bilo i nu`nost zbog po-trebe neodlo`ne rekonstrukcije i sprovo|ewa tranzicije u biv{oj DDR.Dakle, postojao je otvoren sukob zahteva razvoja odnosno integracije pro-palih i tehnolo{ki opusto{enih isto~nonema~kih kompanija u zapadno-nema~ke, sa zahtevom odràvawa nivoa konkurencije na unutra{wem nema-~kom trì{tu, ali i trì{tu EU. U mnogobrojnim slu~ajevima je, naosnovu testa zna~aja, Komisija EU spre~avala spajawa i tako stimulisalada prodaja isto~nonema~kih kompanija bude iskori{}ena pre za ja~aweslobode ulaska nego za koncentraciju38.

Interesantno je i pitawe da li Komisija EU prema Merger Regula-tion Act ima nadle`nost samo ukoliko se radi o kompanijama koje su do-micilirane u EU, a koje bi, spajawem, dobile dimenzije od zna~aja za Za-jednicu (spajawa unutar nacionalnih privreda su stvar doma}eg zakono-davstva, ukoliko se wima ne stvaraju kompanije sa kriti~nom dimenzi-jom). Prema praksi koja je uspostavqena 1977. g39, Komisija ima pravniosnov da ocewuje dozvoqenost spajawa i onda kada je re~ o jednoj evrop-skoj i drugoj ne-EU kompaniji, pa ~ak i kada je re~ o dve ne-EU kompa-nije, ukoliko bi se realizovawem takve integracije bitno promenili uslo-vi poslovawa na trì{tu EU40, dakle ako bi eksterne integracije bitnouticale na nivo unutra{we konkurencije EU. Sa stanovi{ta me|unarod-nog prava ostaje sporno da li se ovako pro{irena nadle`nost KomisijeEU moè braniti, pogotovu {to se eventualna odluka o nepriznavawuspajawa (kada su obe kompanije ne-EU rezidenti) fakti~ki ne moè spro-vesti.

Pravo konkurencije navedeno je u Beloj kwizi o pripremawu pridru-ènih zemaqa centralne i isto~ne Evrope za ulazak u EU iz 1995. godine

174

38 Primeri kada je spajawe odobreno su u sektorima energije, naro~ito elektri~ne,automobilske industrije (preuzimawe Wartburga i Trabanta), dok bi primer za spre~avawenameravanog spajawa bio zabrana integracije Lufthanse i Interfluga.

39 Boing-McDonell Douglas merger.40 Kao primer moèmo da navedemo zabranu Komisije EU da italijanska i {panska

kompanija za proizvodwu vazduhoplova zajedni~ki kupe kanadsku kompaniju (De Havilland),mada je kanadska strana odobrila fuziju.

kao jedna od bitnih oblasti koju treba harmonizovati, a obezbe|ewe kon-trole povezivawa preduze}a nalazi se na listi prioriteta. Sama harmo-nizacija se odvija prvo preuzimawem odredaba Ugovora o osnivawu, a po-tom i Pravila o kontroli koncentracija.

U doma}em pravu nema nikakvih propisa o zabrawenim integracija-ma, osim jedne odredbe Antimonopolskog zakona, koja nalaè obavezu pri-javqivawa osnivawa poslovnih i sli~nih udruèwa. To prakti~no zna~ida se pravo spajawa pojavquje samo u okviru antimonopolskog prava, kojeje zasnovano na principu utvr|ene zlouopotrebe trì{ne mo}i, dok jepravo spajawa u svom (od antimonopolskog prava) nezavisnom obliku pre-ventivno i ne dozvoqava nastanak takvog stepena koncentracije trì{nemo}i koji bi mogao da bude ograni~ewe trì{nih sloboda. Imaju}i u vi-du tendenciju {to potpunije harmonizacije nacionalnog pravnog sistemasa sistemom EU, smatramo da bi dono{ewe doma}ih propisa po uzoru nanacionalne sisteme zemaqa ~lanica EU omogu}ilo uspostavqawe ne samoodgovaraju}ih komunikacija me|u pravnim sistemima i organima za wihovosprovo|ewe, nego i principa reciprociteta koji je temeqan u odnosu EUi ne-EU zemaqa.

Zakon o preduze}ima,41 u delu kojim ure|uje statusne promene i pro-mene oblika preduze}a (êtvrti deo, ~l. 421. st. 3), izri~ito je zabraniosjediwavawe (pripajawe i spajawe) preduze}a ako je to suprotno pozitiv-nim propisima o monopolima. Ovo upu}ivawe na primenu posebnih anti-monopolskih pravila predstavqa sistematski propust u na{em pravu, sobzirom da Antimonopolski zakon ne zabrawuje izri~ito formirawe mo-nopola, niti defini{e situacije u kojima se smatra da je monopol posto-ji.42

Videli smo da je u uporednom pravu, radi pruàwa pravne sigurno-sti u~esnicima na trì{tu, propisana obaveza najave sjediwavawa ilipovezivawa preduze}a i ure|en postupak nadzornog organa (naj~e{}e anti-monopolske komisije) i rokovi za pokretawe, vo|ewe i okon~awe postup-ka. U kontroli stvarawa monopola sjediwavawem ili povezivawem pri-vrednih dru{tava, bitan propust na{eg zakona je to {to nije uredio po-stupak Antimonopolske komisije, {tavi{e nije ni predvideo obavezuu~esnika da Komisiji najave sjediwavawe ili povezivawe.43

U svetlu nedostataka antimonopolskih propisa, zna~ajno je napome-nuti da je Zakon o trì{tu hartija od vrednosti i drugih finansijskihinstrumenata dao odre|ena ovla{}ewa Komisiji za hartije od vrednosti,ali samo kada su u pitawu akcionarska dru{tva.44 Zakon (^lan 69) pro-pisuje da se kupovina akcija s pravom glasa odre|enog akcionarskog dru-{tva po osnovu kojih se sti~e najmawe 25% akcija sa pravom glasa tog

175

41 „Slu`beni list SRJ” br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/2001 i 36/2002.42 N. J o v a n o v i }: Snaga na{eg antimonopolskog zakonodavstva u sjediwavawima

preduze}a, Pravni ìvot br. 11/2000, Beograd, str. 60.43 N. J o v a n o v i }, navedeno delo, str. 65.44 „Slu`beni list” SRJ, br. 65/2002.

dru{tva moè obaviti samo ponudom za preuzimawe akcija45 i to tek po-{to Komisija za hartije od vrednosti prethodno donese re{ewe o odobre-wu ponude. Za vreme trajawa ponude ponudilac ne sme sticati akcije ciq-nog preduze}a na bilo koji drugi na~in, niti pod bilo kojim drugimuslovima, osim onima koje je naveo u ponudi o preuzimawu akcija. Ponu-dilac je duàn da svim akcionarima ponudi preuzimawe pod identi~nimuslovima, a za vreme trajawa ponude ne sme prodavati akcije istog dru-{tva na koje se ponuda odnosi. Sa druge strane, za vreme trajawa ponude,akcionarsko dru{tvo ne moè preduzimati distribuciju novih akcija sapravom glasa.

Saglasni smo sa konstatacijom da bi u novom antimonopolskom za-konodavstvu trebalo da se uvedu odredbe o kontroli integracija. Trebalobi ustanoviti jasnu politiku kontrole integracija, a zakon bi trebalo daantimonopolskom telu omogu}i da se usredsredi na ciqeve te politike,tj. da ga spre~i da zloupotrebi politiku kontrole integracija.46

PUBLIC-LAW ASPECTS OF THE CONCENTRATIONOF SUBJECTS IN THE MARKET

by

Dr. Svetislav Taboro{i, Tatjana Jovani}

Summary

In this paper, the authors discuss the public-law aspects and institutional arrange-ments related to the tendency for concentration and centralization as objectively exist-ing processes and circumstances in liberally organized markets. Since this creates in-dividual legal subjects which with their activities could endanger the proclaimed mar-ket liberties and the right for competition, there is a public interest to set public-lawlimitations for such subjects. In that sense, the paper discusses those (vertical and hor-izontal) contracts between companies which enable the creation of monopolies like inthe case of concerns, trusts, cartels and their various conglomerates, including thosewhich surpass national boundaries and function as multinational corporations.

176

45 Rok utvr|en u ponudi za preuzimawe ne moè biti kra}i od 21 dan (~l. 80. st. 1).Napomiwemo da je prema vaè}em zakonodavstvu u Srbiji propisano da se sve kupovinevi{e od 5% ukupne vrednosti akcija/kapitala moraju registrovati kod Komisije za hartijeod vrednosti i upisati u Centralni registar.

46 B. B e g o v i }, R. B u k v i }, B. M i j a t o v i }, M. P a r i v o d i }, V. P a v i }, R.S e p i, B. S t o j a n o v i } i D. H i b e r: Nova antimonopolska politika – predlog re{e-wa, CLDS, Beograd 2003.

UDK 316.334.55

D r K r s t a n M a l e { e v i }

O BUDU]NOSTI LOKALNIH ZAJEDNICANA RURALNIM PODRU^JIMA

SA@ETAK: Kada je re~ o budu}nosti ruralnih podru~ja, za ruralnu so-ciologiju (koja pretenduje na holisti~ki pristup) besumwe je najva`nije pita-we sudbine lokalnih zajednica na tim podru~jima. U relativnom mno{tvu tek-stova o poqoprivredi i selu dominira ona vrsta tekstova koji se odnose naagrarnu i ekonomsku dimenziju, ~esto i u formi pukog agroekonomskog reduk-cionizma. Celina ìvota qudi u ruralnim zajednicama se naj~e{}e gubi iznu`no fragmentarnog, vidokruga bilo koje pojedina~ne nauke. Zato nije slu-~ajno {to se o smislu i sadrìni (nove) ruralnosti, o ruralnim odnosima,ruralnim vrednostima, ruralnim zajednicama, ruralnom na~inu ìvota i inte-gralnom ruralnom razvoju veoma malo zna i u pojmovno-teorijskom i u prakti-~no-empirijskom vidu.

To se, razumqivo, odnosi i na razli~ite aspekte fenomena „ruralnosti”i u na{im prilikama. Pa, i pored izraène insuficijencije sinteti~kih sa-znawa o na{em selu, kao socijalnoj zajednici, izvesno je da je ono u dubokojkrizi. Lokalne zajednice na ve}em delu ruralnih podru~ja kod nas su krajwemarginalizovane. Znatan deo ovih zajednica je u procesu rastakawa i nestaja-wa. I{~ezle iz jednog duha vremena, one su mahom ostale bez vlastitog iden-titeta. A na delovima ruralnih podru~ja lokalne zajednice su bukvalno nesta-le. Druga~ije kazano, prava su retkost vitalne ruralne zajednice u na{em dru-{tvu, odnosno one zajednice koje imaju perspektivu. Zato je kqu~no pitawe,kako za dru{tvenu teoriju, tako i za dru{tvenu praksu, koje su to ekonomske,demografske, tehnolo{ke i posebno socio-kulturne pretpostavke obnove i ra-zvoja lokalnih zajednica u bliskoj budu}nosti. Bez wihove revitalizacije ne-ma, naravno, ni razvoja ruralnih podru~ja, kao i obrnuto. A u sredi{tu te ob-nove treba da bude odgovaraju}a prostorna, funkcionalna, organska i emocio-nalna povezanost qudi na tom prostoru, odnosno wihova participacija u timzajednicama i wihova (samo)identifikacija i solidarnost s wim.

Iako je obnova ruralnih zajednica kod nas veoma teàk zadatak, ispuwenmnogim dilemama, nejasno}ama i objektivnim protivre~nostima, on, ipak, nijei neostvariv, bar za jedan tip tih zajednica. Osmi{qenom strategijom plani-rawa i upravqawa ruralnim razvojem ti procesi se mogu ubrzati i usmeravatiu èqenom pravcu. O mogu}im re{ewima i konkretnim predlozima u tom kon-tekstu govori i ovaj Prilog.

KQU^NE REÎ: ruralnost, ruralni odnosi, ruralne vrednosti, inte-gralni ruralni razvoj, ruralne zajednice

177

1. O PRIRODI RURALNIH ZAJEDNICA

Mi{qewa o budu}nosti ruralnih podru~ja (i ruralnog sveta uop{te)su podeqena. Ona se kre}u u rasponu izme|u krajwih stavova – od onogada ìvimo u vremenu duboke, sveop{te i dugotraju}e, neprevladane i ne-prevladive ruralne krize, do onoga da se, na tragu postmodernih tendenci-ja, navodno, odvija ruralna renesansa u naj{irom razmerama. Naravno, {i-rom Planete se mogu na}i primeri i jednog i drugog ekstremnog procesa.S jedne strane je visokoindustrijalizovani svet, gotovo bez ruralnih zaje-dnica, a sa druge strane – svet u tranziciji i dobar deo sveta u kojemprakti~no tek zapo~iwe sna`nija i masovnija industrijalizacija. U ovojdrugoj grupi, rana ili tek ne{to razvijenija industrijalizacija mestimi-~no pospe{uje razvoj sela i poqoprivrede, te doprinosi ja~awu seqa{tvai ruralnih podru~ja.

Razume se da razlike u pogledima na budu}nost ruralnog sveta nisunimalo slu~ajne. One su uslovqene, kao {to je re~eno, ~iwenicom da jeobjektivna situacija u ovom pogledu veoma razli~ita, bilo da je re~ o ze-mqama i ragionima, bilo o tipovima ruralnih zajednica, bilo o razli~i-tim obrascima ruralnog na~ina ìvota. Svemu treba dodati i to da bu-du}nost ruralnih podru~ja zavisi od mnogobrojnih faktora. Zato se u na-~elu moè re}i da je wihova budu}nost uveliko neizvesna i da je ispu-wena mnogobrojnim dilemama, pitawima, nejasno}ama i protivre~no-stima.

Bitno je pritom znati da li je re~ o budu}nosti ruralnih podru~jakao pukih teritorija, ili je re~ o budu}nosti ekonomije i infrastruktu-re na ovim prostorima, ili pak, budu}nosti ìvota qudi i wihovih zaje-dnica na wima. Mada su ovi aspekti ruralnosti uveliko me|uzavisni, onise ipak ne mogu do kraja izjedna~iti. Da je to tako, najboqe pokazuje primervisoko razvijenih zemaqa, u kojima postoji visoko razvijena, intenzivnai postindustrijalizovana poqoprivreda, a da na ruralnim podru~jima nepostoje razvijene lokalne zajednice ili, ~ak, da ih uop{te nama. U tomslu~aju je na ovim prostorima mawe dru{tvenosti (u bilo kojem obliku)nego u urbanim gradskim zonama, {to protivre~i elementarnom odre|ewururalnog sveta i ìvota. Kao {to je qudski ìvot u punom smislu tere~i mogu} samo u zajednici, tako je i ìvot u ruralnim podru~jimamogu} samo u okviru ruralnih zajednica. To se posebno odnosi na, za ovuvrstu zajednice pretpostavqeni, visok nivo (samo)identifikacije pojedin-ca sa ovim zajednicama, na izraènu individualnu participaciju u wenimokvirima, te na razvijenu me|usobnu solidarnost wenih ~lanova. Bez so-cijalnih zajednica, kao autenti~nih ìvotnih zajednica qudi, pa i seqa-{tva, kao socijalnog sloja (ma koliko ono nu`no bilo dru{tveno polari-zovano i diferencirano), ruralna podru~ja gube svaki smisao.

Naravno, i kada se radi o nerazvijenijim delovima sveta, sve re~enone zna~i da se moè i da treba izbe}i (post)industrijski i (post)moder-ni razvoj ruralnih podru~ja. Naprotiv! Pitawe je samo kako uskladiti,

178

pojednostavqeno re~eno, te dve dimenzije razvoja – tehnolo{ko – ekonom-sku i socijalno-kulturnu. Da li je mogu}e, i kako, na}i pravu meru izme-|u visokoindustrijalizovane, trì{no orijentisane i farmerski or-ganizovane poqoprivrede (i drugih delatnosti „oko poqoprivrede”) iurbanizovanog sela, sa jedne strane, te o~uvane ruralne dru{tvenostii seoskih kolektiviteta, makar i u novim formama, sa druge strane.A za tim novim formama „ruralnosti” treba iznova tragati i u teorij-sko-pojmovnom smislu (redefinacija postoje}ih pojmova i kategorija) i,naravno, podsticati ih u prakti~nom smislu. Da je to, i pored svega, mo-gu}e pokazuju i tendencije, bar u razvijenijem delu sveta, koje ukazuju naizvesne znakove ruralizacije, kao posledicu sve teèg ìvota u prena-pu~enim, zaga|enim, bu~nim i uveliko paralizovanim gradskim aglome-racijama. U vezi s ovim je, zato, zanimqiva teza da budu}nost sela zavisiod budu}nosti industrijskog dru{tva, ali i da bi ruralne oblasti moglebiti odlu~uju}e za budu}nost industrijskog dru{tva (B o d e n s t a d t,1995:199).

Ruralnog na~ina ìvota u wegovoj puno}i, jednostavno, nema bez od-govaraju}e prostorne i funkcionalne, organske i emocionalne povezano-sti qudi na odre|enom podru~ju, odnosno bez wihove participacije u ru-ralnim zajednicama i (samo)identifikacije sa wima. Bez tih svojstava,makar i u izmewenim oblicima i osnovama dru{tvenosti (individualna,interesna, slobodno odabrana), ni ruralnih zajednica jednostavno nema.Izvan odre|enih oblika kolektivnog ìvota, bez ruralnih vrednosti,(makari transformisanih), te izvan odgovaraju}ih socijalnih instituci-ja, te{ko je govoriti o ruralnom na~inu ìvota, o ruralnim zajednicama,o ruralnom razvoju. Re~ je o celini ìvota na selu i celini ìvota se-la, kao zajednice, {to se podjednako odnosi na ìvot i rad u ku}i, naìvot i rad izvan ku}e, na kori{}ewe slobodnog vremena i, naro~ito,na specifi~ne obrasce mi{qewa, pona{awa, verovawa i delovawa.

Ruralne zajednice predstavqaju prostorne i dru{tvene celine, ispu-wene mreòm specifi~nih socijalnih odnosa, koji upu}uju na osoban na~indru{tvenog ìvota. One, {tavi{e, po mnogo ~emu predstavqaju, zasebna,seqa~ka dru{tva, kako su ih ozna~avali mnogi ruralni sociolozi (Men-dras, Vukosavqevi} i dr.). Ovo se, me|utim, vi{e odnosi na socio-kulturneaspekte ruralnih zajednica nego tehni~ko-tehnolo{ke i agroekonomskeaspekte. Moderna poqoprivreda, naime, seqaka podrazumeva sve vi{e kaoprofesionalnog poqoprivrednika, kao robnog proizvo|a~a preduzetni-~kog duha. Ali, i kao takav, seqak uspostavqa relativno druga~iju vrstusocijalnih odnosa – od onih u urbanim zajednicama, – jer su i nadaqe osta-la dva glavna wegova obele`ja: privatni posed i porodi~na organizacijapoqoprivrede (M i t r o v i }, 1998:389). On i daqe radi na svom posedu,svojim sredstvima i sa svojom porodicom, stanuje u sopstvenoj ku}i, nepo-sredno komunicira u lokalnoj zajednici i ima, bar donekle, svoj kulturniidentitet.

179

Me|utim, kao posledica globalizacije i integracije u svetskimrazmerama i, naro~ito, internacionalizacije agrara, ruralna podru~jadoìvqavaju duboke strukturalne i supstancijalne promene. Selo iseqa~ka civilizacija su uveliko marginalizovani, poqoprivreda profe-sionalizovana, obrasci proizvodwe i potro{we unificirani, a kultura isocijalni ìvot uop{te temeqno promeweni. Iako ove tendencije zapqu-skuju ceo svet, nivo i intenzitet tih promena je, naravno, razli~it u razli-~itim delovima sveta. U razvijenijim delovima sveta ova podru~ja su in-dustrijalizovana, ali uglavnom bez ruralnih zajednica, dok je situacija uzemqama u razvoju i u nerazvijenim zemqama, u ovom pogledu, bitno druga-~ija. U ovoj drugoj i tre}oj grupi zemaqa ostaju i opstaju mawe ili vi{eautenti~ne qudske zajednice. Ali i u razvijenijim delovima sveta preo-stale ruralne enklave poku{avaju da izna|u lokalne odgovore na ove glo-balne procese, u okviru novih regulatornih okvira. Na~ela ̀ ivota u uslo-vima postmoderne i tzv. odrìvog razvoja, koja sve vi{e dobijaju nazna~aju, pruàju izvesne {anse za te nove, raznolike lokalne odgovore.To se podjednako odnosi na proizvodwu, raspodelau, razmenu, potro{wu,ishranu, odevawe, stanovawe, le~ewe, ili i na individualne, bra~ne,porodi~ne, susedske, dru{tvene odnose i na~in rada i ìvota uop{te. Utom kontekstu se de{ava ponovno otkrivawe ruralnih tradicija, oìvqa-vawe lokalnih, regionalnih i socio-kulturnih raznolikosti, kao vid ob-navqawa lokalnog kulturnog identiteta.

Za ruralnu sociologiju, koja ina~e pretenduje na holisti~ki pri-stup, upravo je primarna celina ̀ ivota na ovim podru~jima, a ne samoneke ili, pak, jedna wegova dimenzija. Nasuprot tome, u relativnom mno-{tvu tekstova o selu i poqoprivredi dominira ona vrsta tekstova kojase odnosi na agrarnu i ekonomsku dimenziju, ~esto i u formi pukog re-dukcionizma. Pa i kada se ruralnim fenomenima pristupa na savremeni-ji na~in (u smislu izbora post-modernih tema, kakve su, na primer, one oruralnoj ekonomiji, ruralnom razvoju, organskoj poqoprivredi i sl.), i ta-da se naj~e{}e gubi iz vida celina ìvota qudi i wihovih socijalnih zaje-dnica na ruralnim podru~jima. Agrarni, ekonomski i tehnolo{ki aspektje apsolutno ispred socijalnog, kulturnog, ekolo{kog, psiholo{kog i du-hovnog. Celina ìvota qudi u ruralnim zajednicama tako naj~e{}e izmi-~e iz, nu`no fragmentarnog, vidokruga bili koje pojedina~ne nauke.

Zato nije nimalo slu~ajno da su sinteti~ka saznawa o selu i rural-nosti uop{te nedostatna. O smislu i sadrìni (nove) ruralnosti, o ru-ralnim odnosima, ruralnim vrednostima, ruralnom na~inu ìvota i inte-gralnom ruralnom razvoju, a posebno o ruralnim zajednicama se, na à-lost, veoma malo zna i u pojmovno-teorijskom i u prakti~no-empirijskomvidu. A budu}i da je bez jasno}e pojmova put ka istini oteàn, nu`no jeda se u kontekstu nove socijalne realnosti iznalaze i novi i refundi{ustari pojmovi iz ovog korpusa. Pri tome je bitan celovit pristup ovimpojmovima i posebno pojmu ruralne zajednice, kao najstarije i najtrajnijeteritorijalne zajednice, kojim se bavimo u ovom radu. Ovaj pojam supsti-

180

tuira mnoge druge pojmove i kategorije kao {to su selo, seqa{tvo, ru-ralnost, agrarnost, ruralni razvoj i mnogo {ta drugo. Iako se svi ti poj-movi uveliko poprimili nova zna~ewa i nove sadràje, izvesno je da po-stoje minimalna svojstva koja oni mogu i treba da odràvaju i u prome-wenim okolnostima da bi se oni uop{te koristili.

Kakva }e biti budu}nost ruralnih zajednica nije, zbog svega re~enog,lako predvideti. Ali, u celini gledano, ona nije naro~ito svetla. [tozbog op{tesvetskih trendova (post)industrijalizacije, urbanizacije, ko-mercijalizacije i globalizacije, {to zbog specifi~nih i krajwe nepo-voqnih prilika za ove zajednice u ve}ini zemaqa, vrlo je verovatno da }ese u bliskoj budu}nosti nastaviti wihovo daqe rastakawe i u ekonomskomi u kulturnom i u socijalnom smislu, ali i da }e, dugoro~nije gledano,ja~ati proces wihove obnove, iako u bitno izmewenim oblicima i sadr-àjima „nove ruralnosti”.

2. O RURALNIM ZAJEDNICAMA KOD NAS

Po broju ruralnih zajednica, po teritoriji koju one pokrivaju, te postanovni{tvu koje u wima ìvi, za na{e dru{tvo se, bez sumwe, moètvrditi da je ono jo{ uvek prete`no ruralno dru{tvo. Sa stanovi{tasocio-kulturnih i mentalnih obele`ja taj stav je jo{ pouzdaniji.

Naime, od ukupnog broja naseqenih mesta vi{e od 95% wih ~ine ru-ralna naseqa (70% seoskih i 25% me{ovitih naseqa), {to u apsolutnombroju iznosi oko 7000 naseqa. Ova naseqa pokrivaju, po prilici, i toli-ki deo dràvne teritorije, a u wima ìvi oko 50% od ukupnog broja sta-novnika, i ~ak 67% od ukupnog broja zaposlenih u zamqi.

Iako ~ine ve}inu u svakom pogledu, ruralne zajednice kod nas su pomnogo ~emu krajwe marginalizovane. Po postoje}im saznawima (ona sinte-ti~ka su veoma insuficijentna), ogromna ve}ina ovih zajednica je u izra-zito nepovoqnom poloàju. To se podjednako odnosi na wihovu ekonomsku,demografsku i socio-kulturnu poziciju, a onda i na wihovu dru{tvenuprofiliranost, na wihovu socio-psiholo{ku integrisanost i na wihovukupni identitet. Najve}i deo ovih zajednica je u dubokoj, sveop{toj idugotraju}oj krizi. Sa velikim stepenom verovatno}e se moè tvrditida je upravo socio-kulturna i duhovna dimenzija te krize najizraènija,najdubqa i da }e oporavak u ovom smislu trajati najduè. To, naravno, ni-po{to ne zna~i da ekonomska i demogrfska kriza nisu tako|e izraène,ali one su tek deo te „totalne” krize i u perspektivi su relativno la-k{e re{ive od krize ruralne zajednice (ruralnih zajednica) kao takve.

Iako sve ruralne zajednice, naravno, nisu u istoj situaciji, najve}i deowih (posebno onih mawih i udaqenijih od gradskih centara, kakvih je, upra-vo najvi{e) je u procesu, ne samo temeqne transformacije, nego i struktu-ralnog i grubog rastakawa, pa i bukvalnog nestajawa. Danas nisu retka ru-ralna podru~ja na kojima uop{te nema bilo kakvih qudskih zejednica.

181

Pored op{tesvetskih tendencija, koje bar delimi~no zapquskuju ina{e selo (deagrarizacija, industrijalizacija, urbanizacija), na ovakvostawe ruralnih zajednica kod nas uticali su i mnogobrojni doma}i, spe-cifi~ni razlozi. Ti razlozi su ponajvi{e vezani za proces tranzicije, ukojem se ruralne zajednice, kao i na{e dru{tvo u celini, nalaze ve} du-è vreme. Ali, taj proces je, me|utim, ne samo usporen, nego i izuzetnooteàn vi{egodi{wom izolacijom na{e zemqe, ratovima koji su vo|eni una{em najblièm okruèwu i, napokon, agresijom NATO-pakta na na{uzemqu. Svemu tome treba dodati i nedovoqno stimulativnu ekonomsku iagrarnu politiku prema selu i poqoprivredi, evidentnu ve} duè vreme.Nije potrebno posebno dokazivati da je sve to dovelo do daqeg ubrzawa,ina~e izraène, depopulacije, senilizacije, devitalizacije i ukupne deva-stacije najve}eg broja ruralnih zajednica kod nas. U kontekstu nove so-cijalne realnosti one su ubrzano gubile svoj identitet, svoju unu-tra{wu harmoniju i koheziju i sve vi{e poprimale kvazi ruralna ikvazi urbana obele`ja. Tradicionalne socijalne institucije su, ne samosve vi{e zapadale u duboku krizu, nego ~esto i potpuno zamirale i nesta-jale. Sli~nu sudbinu je doìvela i seoska elita – ekonomska, kulturna isocijalna. Tradicionalna je nestala, a nova se jo{ nije formirala i ve-rovatno ne}e jo{ dugo (u smislu autenti~ne, a ne kvazi elite).

Za na{e ruralne zajednice (kao i zajednicu u celini) karakteristi-~an je izrazit diskontinuitet u razvoju. Ovde se, naime, kao i u ekonom-ski razvijenijem delu sveta, pod uticajem industrijalizacije, odvijao pro-ces deagrarizacije i deruralizacije, I kod nas se smawivalo u~e{}e po-qoprivrednog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu, kao i broj stanov-nika koji je ostao da ìvi na selu. Me|utim, kod nas je taj proces i{aoneprirodno brzo, znatno brè nego u razvijenijim delovima sveta. Poqo-privredno stanovni{tvo u ukupnom stanovni{tvu se, za nekoliko de-cenija, smawilo vi{e puta – od oko 75% neposredno posle Drugog svet-skog rata, do oko 14%, prema najnovijim procenama. U kratkom vremen-skom periodu (neprirodno kratkom za ovu vrstu dru{tvenih procesa)milioni qudi su promenili zanimawe i mesto ìvqewa. Proces de-agrarizacije je bio nejintenzivniji u periodu izme|u sredine pedesetih isredine sedamdesetih godina dvadesetog veka. Na selu je, me|utim, ostaloda ìvi znatno vi{e stanovnika u odnosu na one koji se bave poqopri-vredom. Po posledwem Popisu (1991. godine), ruralnog stanovni{tva kodnas je 48,8%, {to pokazuje da je i kod nas uveliko do{lo do razdvajawasela i poqoprivrede. Naime, oko dve tre}ine qudi na selu se ne bavipoqoprivredom.

Proces deagrarizacije i deruralizacije kod nas, me|utim, nije pra-tilo uve}awe poseda (kao {to je to bivalo u razvijenijim zemqama) negoupravo obrnuto – wegovo permanentno usitwavawe. A to je imalo za po-sledicu uglavnom naturalnu, „sva{tarsku” i niskoproduktivnu proizvod-wu. Nasuprot brzoj deagrarizaciji, industrijalizacija na{eg sela je i{laprili~no sporo, tako da je ona i danas, u celini gledano, na relativno

182

niskom nivou. Izuzetak su ruralna podru~ja u ravni~arskim predelima(posebno Vojvodina), kao i tek neki vidovi industrijalizacije (na primertraktorizacija).

Zato se mo`e pouzdano tvrditi da je tehni~ko-tehnolo{ka, kaoi ekonomska, mo} ruralnih zajednica kod nas u najve}em delu veoma sla-ba, te da se posledwih godina rapidno pogor{ava. Seoska doma}instvai posebno poqoprivredna gazdinstva su nisko produktivna. To mo`da naj-boqe ilustruje podatak da jedan poqoprivrednik kod nas prose~no proiz-vodi tek za pet qudi, dok je taj odnos u Evropskoj uniji jedan prema {e-zdeset i pet, a u SAD, prema najnovijim podacima, (~asopis „Science” zafebruar 2000. godine), ~ak jedan na prema sto dvadeset i devet. Ovo jeposledica mnogobrojnih faktora, me|u kojima je jedan od najzna~ajnijihusitwenost poseda, (2,3 ha obradive povr{ine po gazdinstvu, u odnosu napreko 15 ha u EU i jo{ znatno vi{e u SAD). I ekonomska, a posebnoagrarna, politika je svakako uticala na slabqewe ekonomske mo}i ovihgazdinstava. Kao rezultat ovakvog stawa jeste mali i sve mawi broj ~istopoqoprivrednih gazdinstava. Slu`beno ih se vodi oko jedne ~etvrtine, apo nekim procenama mi prakti~no i nemamo ~istih poqoprivrednih ga-zdinstava. Ve}ina ih je, naravno, me{ovitih ili nepoqoprivrednih. Po-sledica ovih promena je i to da preko 25% gazdinstava nema lica koja suprofesionalni poqoprivredni proizvo|a~i, ili, pak, ono da oko 56% ga-zdinstava nema ni jedno grlo krupne stoke. Sve to, i mnogo {ta drugou pogledu tehni~ko-tehnolo{ke i ekonomske (ne)mo}i seoskih doma}in-stava, a time i ruralnih zajednica, ne korespondira sa izuzetno boga-tim prirodnim i drugim resursima na ruralnim podru~jima. Te{ko jeuop{te iskazati to silno bogatstvo, oli~eno u plodnom i bogatom zemqi-{tu, u rasko{nim {umama, u bogatstvu voda i mnogih drugih prirodnihenergenata, u specifi~nom i bogatom biolo{kom diverzitetu i genetskompotencijalu, kao i u zavidnom znawu i iskustvu na{ih seqaka. Najve}i deoovih potencijala je ili neiskori{}en uop{te ili se koristi neracional-no i krajwe ekstenzivno.

U demografskom pogledu situacija na ruralnim podru~jima je jo{ ne-povoqnija. Procesi deagrarizacije su se odvijali stihijno i suvi{e brzo,{to je proizvelo mnogobrojne negativne posledice. Iako relativno u~e{}epoqoprivrednog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu (oko 14%), kao iaktivnog poqoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovni{tvu (oko 18%), idaqe nije malo (u Evropskoj uniji u~e{}e poqoprivrednog stanovni{tvau ukupnom stanovni{tvu iznosi 5,3%), ono je, svakako, nesrazmerno ste-penu op{te dru{tvene razvijenosti i stepenu razvijenosti poqoprivredeposebno. S druge strane, kvalitativne komponente poqoprivrednog stano-vni{tva nisu nimalo ohrabruju}e. Naime, ovo stanovni{tvo ubrzano sta-ri i ve} danas imamo velik procenat tzv. stara~kih doma}instava, kao ionih koja su bez naslednika. Najve}i deo na{ih sela je ve} odavno, a po-sledwih desetak godina posebno, zahvatila duboka demografska kriza.U preko 94% na{ih sela evidentirana je opadaju}a stopa prirodnog pri-

183

ra{taja, a oko 70% wih je zahvatio proces, mawe ili vi{e izrazite, de-populacije. Nisu retka i ona sela koja su bukvalno pred ga{ewem.

Ubrzana deagrarizacija, usporena industrijalizacija i urbanizacija,te sve izraènija depopulacija, kao i promene u globalnom dru{tvu, ima-le su ambivalentne, ali uglavnom negativne posledice na dru{tveni, kul-turni, psihi~ki i duhovni ìvot sela i seqa{tva. To je proizvelo dubo-ku socio-kulturnu krizu, odnosno krizu identiteta ruralnih zajedni-ca kod nas. Najzna~ajnije promene na socio-kulturnom planu su se manife-stovale na sistemu vrednosti, na oblicima i vidovima ruralne dru{tve-nosti, na socijalnim institucijama, na seoskom javnom mwewu, na soci-jalnoj kontroli, te na socijalnoj patologiji. Te promene se mnogo vi{eodnose na raspad starih vrednosti, institucija i na~in ìvota, nego nanovostvoreni, konzistentni vrednosni sistem i ruralni na~in ìvota.Nove vrednosti se, ipak, postepeno „probijaju”.

Re~ je o ekonomskim, socijalnim, kulturnim i moralnim vrednosti-ma. U sferi ekonomije, promene vrednosti su posledica nekoliko fakto-ra. Me|u zna~ajnijima je onaj koji se odnosi na {irewe delatnosti izvanpoqoprivrede – na industrijsku proizvodwu, zanatstvo, usluge, turizam –te na postepenu zamenu naturalne i „sva{tarske” robnom, trì{nom ispecijalizovanom proizvodwom. To za posledicu ima razvijeniju podelurada (od prirodne i porodi~ne ka profesionalnoj), kao i postepenu zame-nu, makar i minimalne sigurnosti, sve ve}im rizikom, koji, kao posledi-ca preduzetni~ke ekonomije, istovremeno moè da donosi i ve}i profit.U tom novom kontekstu, proizvodwa u celini, odnosno pojmovi produkti-vnost, rentabilnost i efikasnost poprimaju druga~ija zna~ewa. I u ovom,kao i u drugim domenima, individualizam, kao najzna~ajnija urbana imoderna vrednost, svom silinom prodire i u ìvot ruralnih zajedni-ca, gde qudi, tako|e, sve vi{e teè da ìve „po svojoj meri”.

Mewaju se i misaoni i kulturni obrasci na selu. Obrasci mi{qewa,verovawa i pona{awa, nasuprot kolektivizmu – kao temeqnoj tradicio-nalnoj ruralnoj vrednosti – sve vi{e po~ivaju na individualnim vredno-stima, interesima i pogledima. Tradicionalna racionalnost ustupa predindustrijskim tipom racionalnosti. I emotivne vrednosti se bitno me-waju. Qubav prema porodici i zemqi (po nekim istraìvawima, najizra-ènije kod seqaka sve vi{e se manifestuje na druga~iji na~in u odnosuna bliù i daqu pro{lost. U celini, emotivne veze gube na intenzitetu,a uzajamno po{tovawe, svojevrsna toplina i iskrenost u odnosima postajusve re|i. Smewuju se u~estalost i neposrednost komunikacije me|u qudi-ma. Smawuje se i socijalna homogenost, a pove}ava socijalna diferencija-cija i socijalna pokretqivost.

Jednom re~ju, i u vrednosnom pogledu ruralne zajednice se postepenotransformi{u od zatvorenih, arhai~nih i autarhi~kih u otvorene, dina-mi~ne i savremene zajednice. Mewaju se, dakle, vekovima ustaqeni na~inìvota, rada, mi{qewa i pona{awa u ovim zajednicama. (M a l e { e v i },1994:141)

184

O tranzicionoj prirodi ovih zajednica (znatno vi{e spontanojnego dru{tveno usmerenoj i, po svemu sude}i, vi{e regresivnoj nego pro-gresivnoj), mo`da najboqe govori ~iwenica da se kod nas jo{ uvek mogusresti gotovo svi tipovi ruralnih zajednica. Tu su one malobrojne,uglavnom tradicionalno zatvorene, samodovoqne, arhai~ne zajednice, zatimone mnogobrojnije, koje su u procesu tranzicije (~e{}e, zahva}ene krizomi rastakawem), i, napokon, one najre|e, koje se sve vi{e prepoznaju kaomoderne (post)industrijalizovane, otvorene i prosperitetne ruralne zaje-dnice. U svim ovim tipovima je, me|utim, mawe ili vi{e izraèna krizasocijalnih institucija. Temeqno se mewa karakter i funkcija ovih in-stitucija, do potpunog nestanka nekih od wih. To, opet, dovodi do krizedru{tvene solidarnosti i do krize socijalno-vrednosne identifika-cije pojedinca sa ruralnim zajednicama. Bledi subjektivni ose}aj pripa-dnosti zajednici. To se odnosi kako na primarne, tako i na ostale vrstequdskih kontakata, od porodice i susedstva, preko {kole, zadruge, crkve,do naseqa u celini. Zbog svega je bitno oslabila i socijalna kontrola, sjedne strane, a oja~ala socijalna patologija, s druge strane. Pojedinac svevi{e „izmi~e” zajednici, a zajednica se sve vi{e udaqava od pojedinca.

Kqu~ni uzrok ovih promena je u tome {to se ruralne zajednice, ma-we ili vi{e, preko trì{ta, {kolskog sistema, mass medija i seqa-ka – industrijskih radnika, otvaraju prema globalnom dru{tvu i nosesva protivre~na obele`ja tranzicionih procesa. A ta protivre~ja uovim zajednicama se ponajvi{e ogledaju u sukobu i proìmawu (kvazi)ruralnog i (kvazi) urbanog u na~inu ìvota qudi.

Me|utim, najbitnije je da se kvalitet ìvota u na{em selu relati-vno pogor{ao, odnosno da se jaz izme|u gradskih zajednica (posebno ve-}ih) i seoskih zajednica, u pogledu kvaliteta ìvota, posledwih godinasve vi{e uve}ava. Preciznije re~eno, razlika izme|u narastaju}ih aspi-racija, posebno mladih, i onoga {to selo moè da pruì, je sve ve}a. Za-to nije slu~ajno {to zadovoqstvo ìvotom na selu i daqe opada. Danastek mawi deo mladih (18%) izjavquje da qudi na selu ìve sre}nije odonih u gradu (K u b u r i }, 1998:185).

Ipak, ma koliko delovalo paradoksalno, znatno niì nivo industri-jalizovanosti i komercijalizovanosti na{e poqoprivrede i urbanizo-vanosti na{eg sela (u odnosu na razvijenije zemqe) predstavqa istovre-meno izvesnu {ansu za opstanak lokalnih zajednica na ruralnim podru~ji-ma. Najzna~ajniji elementi mogu}e nove dru{tvenosti na selu posledicasu nekih formi socijalnih odnosa, koje su preìvele i koje, pod odre|e-nim uslovima, mogu opstati i u budu}nosti, makar i u izmewenom obliku.To, naravno, ne zna~i da treba zaustaviti daqu modernizaciju na{eg sela.Naprotiv! Treba iskoristiti te – preìvele forme dru{tvenosti zao~uvawe, obnovu i razvoj autenti~nih qudskih zajednica u seoskom pro-storu u bliskoj budu}nosti.

185

3. O BUDU]NOSTI RURALNIH ZAJEDNICA KOD NAS

Kakva je, dakle, budu}nost ruralnih zajednica uop{te i kod nas po-sebno? Naravno, na ovo pitawe nije mogu} ni lak ni jednostavan odgovorukoliko se iole pretenduje na wegovu relevantnost. Iako je, kako kaèGadamer, budu}nost odre|ena „slivawem horizonta pro{losti i savre-menosti”, to u ovom slu~aju ba{ ne olak{ava odgovor na postavqeno pi-tawe. Jer, s jedne strane, re~ je o vrlo razli~itim situacijama, ne samou svetu nego donekle ni kod nas, a, s druge strane, kao i dru{tvo u celi-ni, tako su i ruralna podru~ja izloèna sve brìm i radikalnijim pro-menama. Te promene su takve i tolike da neki autori govore o potpunomrastvarawu i nestanku ruralnih zajednica ({to je delom ta~no, kada su upitawu najrazvijeniji delovi sveta), dok drugi, istovremeno, govore o svo-jevrsnoj ruralnoj renesansi ({to se, tako|e, u izvesnom smislu, u dru-{tvenoj praksi moè prona}i).

Neosporno je, me|utim, da ruralne zajednice u ve}em delu sveta po-stoje i da }e i daqe postojati, bez obzira na veoma razli~ite formewihovog egzistirawa. Da li }e one u budu}nosti postati vi{e unifici-rane – u kom pravcu bi globalizacija mogla sve sna`nije uticati i uovom pogledu – ili }e, ba{ zbog toga, rasti potrebe za raznolikostimadru{tvenog ìvota i na ruralnim podru~jima, zavisno, svakako, od mnogo-brojnih i razli~itih faktora i okolnosti. Pri tome su, pored op{te-svetskih tendencija i trendova, od naro~itog zna~aja strate{ko planira-we i usmeravawe ruralnog razvoja od strane pojedina~nih zemaqa i regio-na, kao i stawa lokalne samouprave, odnosno (ne)postojawa prostora zaautenti~no iskazivawe potreba i interesa stanovnika lokalnih zajednicana ruralnim podru~jima.

Za nas je, naravno, najbitnije pitawe, kako preovladati dubokukrizu u koju su zapale ove zajednice. I to ne na bilo koji na~in, negotako da se, istovremeno, ubrza wihova modernizacija (u svakom pogle-du) i o~uvaju (makar i u modifikovanom obliku) ona obele`ja koja ih~ine istinskim qudskim zajednicama. Ma koliko to, na prvi pogled, de-lovalo protivre~no, to ne zna~i da su ova dva procesa i nespojiva. Da bise dao i teorijski i prakti~an odgovor na ovo pitawe, potrebno je traga-ti za odgovorom na onu dilemu koju je poodavno izrekao H. Mendras, a ko-ja glasi: Da li je mogu}e da nova tehnika ne razori „socijalnu tradici-ju”? Da bi se i u dru{tvenoj praksi pronalazili odgovori na ovu dilemu,nije dovoqno prosto kopirati zapadnoevropska i ameri~ka iskustva, iakosu neka od wih prosto nezaobilazna.

Ovo se posebno odnosi na visoko profesionalizovanu, specijalizo-vanu i produktivnu poqoprivredu, te na sve mawi broj sve ve}ih farmi,~ija proizvodwa je zasnovana na najnovijim (post)industrijskim tehnolo-gijama. Posledica ovih procesa je, pored ostalog, sve mawe u~e{}e poqo-privrednog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu. U Evropskoj uniji, naprimer, to u~e{}e se danas kre}e oko 5%. (Izuzetak su [panija sa 13%

186

i Gr~ka sa 26%). To isto se odnosi na umawewe u~e{}a agrara u brutonacionalnom dohotku, koji se u ve}ini zemaqa Evropske unije kre}e u ra-sponu od 1,4% do 4,2%. Paralelno s tim su padali i tro{kovi ishranena oko 20% ukupnog dohotka. Sve to je posledica velike i veoma racio-nalne proizvodwe, velikih trì{ta hrane i agrarnih proizvoda, kao ivisokih subvencija ove proizvodwe u zemqama Evropske unije i u Unijikao celini.

U takvom ambijentu – visokog nivoa razvijenosti poqoprivrede –ruralne zajednice su na àlost gotovo nestale. Ruralni prostori su,uglavnom pretvoreni u funkcionalne zone i oblasti, i to „prvo”, u re-generativne oblasti za zaga|ene metropolise (vazduh, voda), drugo, u re-kreacione oblasti za ruralne stanovnike, tre}e, u mesto naseqavawadru{tveno nejakih delova populacije, i ~etvrto, u prostor za razme{tawesuper-infrastrukture, odnosno za saobra}aj, distribuciju i energetskeprojekte” (A. A. B o d e n s t e d t, 1995:211). Ruralni prostori su ovde,dakle, svojevrsnim socijalnim inèweringom pretvoreni u rezervne zo-ne, (urbane, proizvodne, rekreativne, gde spada i rekreativna poqopri-vreda), odnosno za zadovoqavawe potreba i interesa stanovnika grad-skih, posebno ve}ih zajednica.

Autenti~ne potrebe stanovnika ruralnih podru~ja su, u ovomslu~aju, apsolutno potisnute u drugi plan, ako se o wima uop{te mo-è govoriti. A upravo je to ono {to bi u razvoju ruralnih podru~ja kodnas (i, naravno, ne samo kod nas), svakako trebalo izbe}i, koliko god jeto mogu}e. Za tako ne{to kod nas, kao {to je napred re~eno, jo{ uvek ni-je kasno. Do na{ih dana su, naime, preìvele neke forme dru{tvenostii bar delimi~no o~uvani autenti~ni socijalni odnosi i specifi~an ru-ralni etos. To bi, naravno, vaqalo daqe negovati, makar i u izmewenimoblicima, primerenim novoj socijalnoj realnosti. Da bi se u tome uspe-lo potrebno je, pre svega, uvaàvati potrebe, interese i ìvotneobrasce ruralnog stanovni{tva i u pogledu (post)industrijalizacije,urbanizacije i (post)modernizacije ruralnih prostora. Takav pristuptreba da bude jasno iskazan i precizno operacionalizovan u Strategijidru{tvenog, agrarnog i ruralnog razvoja i, naravno, dosledno ostvarivanu praksi, podjednako u ekonomskom, demografskom i socio-kulturnom po-gledu.

Na planu poqoprivrede i u delatnostima oko „poqoprivrede” i kodnas se mewa i tehni~ko-tehnolo{ka osnova i dru{tvena organizacija pro-izvodwe. Realno je pretpostaviti da }e se vremenom postoje}e „sva{tar-sko” gazdinstvo, odnosno seqa~ka ekonomija transformisati u farmersko,moderno i trì{no orijentisano porodi~no gazdinstvo. To se podjednakoodnosi na “punu” ili „delimi~nu” poqoprivredu (Full – time farm ili Part– time farm), na kojima }e se, na bazi nisko-imputne tehnologije, organi-zovati organska proizvodwa zdrave hrane, visokog nutritivnog kvalite-ta), ali i prigodna trgovina, kao turisti~ko-rekreativne usluge (V u j a -t o v i }-Z a k i }, 1999:150). U ekolo{koj proizvodwi male porodi~ne

187

farme imaju ~ak i prednosti, koje sa mawe tro{kova mogu proizvoditi naprincipima odrìvog razvoja, prema standardima ISO 14000.

U na{im uslovima }e, me|utim, konstituisawe modernog, farmer-skog gazdinstva te}i sporo, a znatnije pove}awe poseda se tako|e nemoè o~ekivati za duè vremena (kakav je, na primer, u razvijenijem de-lu sveta), niti potpuna specijalizacija i komercijalizacija proiz-vodwe. Ovde }e, zato, i u daqoj budu}nosti preovla|ivati male i eventu-alno sredwe porodi~ne farme. Elementi proizvodne raznovrsnosti, pa iizvesne ekstenzivnosti, ovde }e ostati, svakako, za duè vreme, {to }euticati i na zadràvawe relativno ve}eg broja stanovnika i na na{emselu. Ta brojnost stanovni{tva, niì nivo specijalizovanosti proizvod-we, a posebno, donekle o~uvani elementi tradicionalne solidarnosti,participacije i identifikacije seqa{tva sa svojom zajednicom, ~inepretpostavke o~uvawa i obnove na{ih ruralnih zajednica. Tu je i prostorza razvoj novih sadràja ruralnosti, zasnovanih ne samo na prirodnim,tehni~kim, nego i na starim i novim socijalnim vrednostima i resursi-ma lokalnih zajednica. Jedan od vidova nove agrarnosti i nove rural-nosti je i povremeno bavqewe poqoprivredom (PART TIME FARM), od-nosno povremeni ìvot na selu, ali po relativno novima socio-kultur-nim obrascima. U tom kontekstu sve vi{e qudi bi moglo biti vezano zaselo, bilo na na~in da tamo rade i proizvode, a ne ìve (ili ne ìvestalno), bilo da ìve na selu, a da se ne bave poqoprivredom, {to se sve~e{}e moè sresti u razvijenom svetu. Re~ je o modernim formama tzv.ruralizacije ili neoruralizacije. Ova, najnovija, iskustva mogu biti iosnov kriti~kih preispitivawa, pa i eventualnih teorijskih redefinicijadosad vladaju}ih ruralnih paradigmi, posebno u vezi sa teorijama moderni-zacije. Ovo bi, naravno, trebalo da bude i od prakti~ne koristi za nas, timpre {to, s obzirom na krizu i tranziciju, postoje}e seoske zajednice tektreba da se konstitui{u, kao qudske zajednice na relativno novim osnovama.

U tom procesu profilirawa ruralnih zajednica u novim okolnosti-ma, od velike koristi bi mogle biti i seoske institucije, koje tako|etreba obnavqati i prilago|avati, ali i formirati nove. Poznato je,naime, da se individualni identitet uveliko formira pod uticajemdru{tvenih institucija i grupa, odnosno vrednosti koje one preferi-raju. Re~ je o socijalno-vrednosnoj identifikaciji pojedinaca sa institu-cijama. Ovo se podjednako odnosi na tradicionalne seoske institucije(seosku porodicu, {kolu, crkvu, zadrugu i dr.), ali i na eventualne nove– na primer na savremene agencije za ruralni razvoj na nacionalnom, re-gionalnom i lokalnom nivou, kakve poodavno postoje u mnogim zemqama usvetu. Osavremewivawe delatnosti ovih institucija moè pomo}i ja~awusubjektivnog ose}aja pripadnosti i ve}oj identifikaciji pojedinaca sasvojom zajednicom, a time i prevladavawu duboke krize i individualnog igrupnog identiteta.

Svemu treba dodati mala ili sredwa preduze}a na ruralnom podru-~ju, posebno u oblasti agrara i agrobiznisa. Ako je ta~no da je i sada oko

188

80% poqoprivredne proizvodwe i{lo u industrijsku proizvodwu, a da sena bazi ruralnih resursa moè razviti jo{ 30-40 vrsta industrijske pro-izvodwe i, naravno, zaposliti relativno velik broj qudi, onda je nespor-no da svim sredstvima treba podsticati razvoj ovih preduze}a. Uz rela-tivno mala ulagawa mogu}e partnerstvo javnog i privatnog sektora ovapreduze}a bi se mogla formirati i u lancu ekolo{ke, odnosno organskepoqoprivredne proizvodwe. U celini, mala i sredwa preduze}a bi zatomogla biti od izuzetne koristi u obnovi, o~uvawu i integralnom, multi-funkcionalnom razvoju ruralnih zajednica kod nas, a time i ublaàvawucelokupne dramatike tranzicije na{eg dru{tva.

Kada se ima u vidu stawe na{ih ruralnih zajednica, onda, na àlost,nije te{ko predvideti najverovatniju budu}nost ve}ine ovih zajednica,posebno kratkoro~no gledano. To ne protivre~i ~iwenici da je budu}nostuop{te, pa i budu}nost na{eg sela, te{ko predvi|ati, kao i ~iwenicu darazli~iti tipovi zajednica objektivno mogu da imaju – i verovatno }eimati – i razli~itu budu}nost. Re~ je, naime, o tome da najve}i deo ovihzajednica prolazi kroz sveop{tu i duboku krizu, koja sasvim sigurno,zadugo ne moè da se prevlada i pod najpovoqnijim uslovima. Ako setome doda i uglavnom diskriminiraju}i odnos globalnog dru{tva i drà-ve prema ruralnim zajednicama, onda je realno o~ekivati daqe rastakawesocijalnog tkiva, pa i bukvalno nestajawe dela ovih zajednica u bliòjbudu}nosti. To se ponajvi{e odnosi na one mawe zajednice i one koje suudaqenije od gradskih centara (odnosno, one koje su lo{ije povezane sawima) i u kojima je ve} duè vremena najizraèniji proces depopulacije.Ceni se da je u pitawu oko jedna tre}ina ovih zajednica. Me|utim, ni uve}ini ostalih zajednica u bliòj budu}nosti se ne mogu o~ekivati pozi-tivni procesi, sa izuzetkom onih malobrojnih,lociranih uglavnom uz ve}egradske centre, koje i u ovim vremenima pokazuju izvesnu vitalnost. Inovija, iako vrlo retka i u pravilu parcijalna, istraìvawa, nedvojbenopokazuju da najve}i deo mladih, pa i iz razvijenijih seoskih podru~ja, svo-je ìvotne aspiracije vezuju uglavnom za „beàwe” iz seoske sredine.

Ali, dugoro~nije gledano, ovde }e se, bar delom, ponoviti procesikoji su poodavno zahvatili najrazvijenije zemqe. Izvesno je, naime, da }eu tom kontekstu do}i do ukrupwavawa poseda poqoprivrednih gazdinsta-va, kao posledica (post)industrijalizacije i komercijalizacije poqopri-vredne i ostale proizvodwe na selu, u duhu trì{ne ekonomije. To }e,svakako, uticati na smawivawe broja ukupnih poqoprivrednih gazdinsta-va, a time i lokalnih zajednica na odre|enim prostorima. I ovde }e se,me|utim, u prigradskim podru~jima verovatno odvijati proces tzv. konur-bacije, odnosno, kako to H. Mendras kaè, {iriti mreà naseqa i komu-nikacija i diferenciranih seoskih sredina na tom rural-urbanom konti-nuumu. Zato on, kao i neki drugi autori, radije govori o mreì, nego oteritoriji na ovakvim ruralnim prostorima. Ovde }e, naravno, ja~ati i sa-me zajednice, koje }e se sve vi{e orijentisati na organsku poqoprivrednuproizvodwu, odnosno na proizvodwu bezbedno zdrave hrane, koja se, ina~e,

189

sve vi{e traì. Tu }e verovatno biti i drugih vidova originalne proiz-vodwe, proizvodwe jedinstvenih i unikatnih predmeta, roba i usluga.

U ovim, prosperitetnijim lokalnim zajednicama javqa}e se i noveforme ruralnosti, koje treba na vreme prepoznati, te dru{tveno podrà-ti i materijalno podsticati. Kao posledica strukturalnih promena uekonomskom, tehnolo{kom i organizacionom pogledu, logi~no je pretpo-staviti da }e i dru{tveni ìvot qudi u tim zajednicama neminovno po-primati nove oblike i vidove. Oni }e biti rezultat spoja savremenihtendencija u trì{noj (poqo)privredi i specifi~nosti na{eg tradicio-nalnog socijalnog ruralnog kolorita. Nesporno je, pri tome, ja~awe in-dividualizma kao temeqa ìvota i odnosa u (post) modernom dru-{tvu, ali i o~uvawe i obnova, u novoj formi, odre|enih vidova soli-darnosti, vez ~ega nema ni jedne, a pogotovu ne lokalne ruralne zajed-nice. Ta ravnoteà izme|u individualizacije (i iz we izvedenih vred-nosti) i razli~itih formi solidarnosti u selu je nu`na i mogu}a i uokviru relativno novih dru{tvenih odnosa. Bez ja~awa principa indi-vidualizma nema li~ne slobode i ve}e motivacije, a bez drugog ~oveka,drugih qudi, bez primarnih qudskih zajednica, grupa i kontakata, nemazadovoqavawa autenti~nih qudskih (individualnih i grupnih) potreba iispuwewa ~oveka kao socijalnog bi}a. A upravo to u uslovima narastaju-}eg otu|ewa ~oveka ~ini glavni sadràj i su{tinu (mogu}eg) vi{eg kva-liteta ìvota na selu.

Lokalna zajednica ina~e, a na ruralnom podru~ju posebno, nije, da-kle, samo proizvodna, niti samo proizvodno-potro{a~ka zajednica, ne-go, pre svega, ̀ ivotna zajednica svih odnosa koje ̀ ivot zna~e – biolo-{kih, socijalnih, socio-psiholo{kih, ekonomskih, kulturnih, emotiv-nih i inih. Zato se moè re}i da su ruralne zajednice doìvele stvarni,su{tinski i trajni preporod, tek onda kada doìve svoj kulturni, soci-jalni i duhovni preporod.

Neke tendencije u okviru postmoderne ukazuju na takvu mogu}nost, nato da bi taj ruralni ambijent mogao ponovo postati èqeno mesto za ì-vot, da bi mogao obezbediti vi{i, prièqkivani kvalitet ìvota, koji}e vi{e po~ivati na tzv. postmaterijalnim vrednostima. Iako je to zana{e prilike, svakako, stvar daqe budu}nosti, izvesno je da ruralna podru-~ja ve} sada nude izvesne prednosti u odnosu na ìvot u urbanim, po-sebno ve}im, aglomeracijama. Pored zdrave hrane, ~iste vode i vazduha,ve}ih mogu}nosti za mirniji i zdraviji (pa i jeftiniji) ìvot, u odnosuna grad i na gradsku buku (pa i gradski „haos”), ìvot na selu ostavqa ive}i prostor za izbor alternativnih formi rada i ìvota, a time i {an-su za ve}e zadovoqstvo vlastitim ìvotom.

Da li }e i kada selo i u na{im prilikama postati ne samo nu`nostnego i vrednosni izbor ve}ine qudi za ìvot – ne moè se, naravno, po-uzdano re}i. Ali, vrlo je verovatno da }e, dugoro~nije gledano, sna`ni-ji proces reruralizacije, ponajvi{e zbog sve ve}eg biolo{kog, hemijskogi socio-kulturnog „zaga|ewa” ̀ ivota u gradu, ali i ~isto ekonomskih

190

razloga, zahvatiti i na{e dru{tvo. Zato verujemo da }e se u nekoj, iakodaqoj, ipak, doglednoj budu}nosti, ponovo odvijati proces svojevrsnogglobalnog zaokreta u na~inu ìvota qudi i na na{im prostorima. Moèse o~ekivati da }e taj zaokret biti ravan, ako ne i zna~ajniji, od onogakoji se desio po~etkom ovoga veka (kod nas i kasnije), kada je otpo~eoproces raspada ruralne civilizacije u masovnijem vidu.

I na kraju da ukaèmo na nekoliko predloga, ~ije bi eventualnoprihvatawe moglo u prakti~nom smislu biti od koristi za razvoj ru-ralnih zajednica i ruralnih podru~ja uop{te kod nas. U pitawu su ~e-tiri vrste predloga.

Prvo, nesporna je potreba da se i relativni i apsolutni iznossredstava postoje}eg Agrarnog buxeta (koji je sastavni deo BuxetaRepublike Srbije) znatnije uve}a. Otkada je formiran, pre nekoliko go-dina, u ovaj buxet se izdvaja samo oko 5% od ukupnih sredstava BuxetaRepublike Srbije, {to je, s obzirom na stawe na selu i u poqoprivredi,gotovo simboli~no. U vezi s tim, primera radi, treba podsetiti da se uAgrarni buxet Evropske unije izdvaja vi{e od polovine sredstava Buxetaunije, pored zama{nih subvencija za poqoprivredu, koja se daju na na-cionalnom nivou. Ovakav odnos prema poqoprivredi i agraru je logi~ans obzirom na wihov zna~aj za dru{tvo, kao i na wihovu „rawivost”, od-nosno velike razlike kojima je agrar izloèn (prirodno-klimatske,trì{ne, sistematske i dr.). U na{im prilikama takav odnos premaagraru bi trebalo da je jo{ izraèniji, s obzirom na nezavidno stawe uovoj grani privrede i, jo{ vi{e, zbog velikog u~e{}a ove privrednegrane u dru{tvenom proizvodu i velikih o~ekivawa dru{tva od wega.Agrarne buxete bi, ina~e, trebalo formirati i na saveznom nivou, te naregionalnom i lokalnom nivou, makar i sa minimalnim sredstvima. Me-|utim, sadràju i intencijama ruralnog razvoja vi{e bi odgovaralo dase naziv ovog buxeta primewuje iz Agrarnog u Ruralni buxet i da se,shodno tome, donekle pro{iri i wegova namena.

Drugo, s obzirom na izraène te{ko}e u ìvotu sela i seqa{tva,svakako bi trebalo, pored znatno ve}ih izdvajawa finansijskih sredstavaza selo i poqoprivredu, uve}ati mogu}nosti i pojednostaviti proce-duru za kori{}ewe subvencija, premija, regresa i, naro~ito, {to povoq-nijih i raznovrsnijih kredita (pa i onih nepovratnih) za ruralna po-dru~ja, a pre svega za privatna gazdinstva. Ova sredstva bi trebalo da-vati kako za poqoprivredne, tako i za nepoqoprivredne delatnosti na se-lu, kako za mala i sredwa preduze}a u agrobiznisu, tako i za razvoj op-{te, komunalne i poqoprivredne infrastrukture. Sredstva za ove namenetreba koristiti i iz Agrarnog buxeta (odnosno agrarnih buxeta) i izdrugih izvora – od organa, organizacija, asocijacija, institucija i usta-nova koje imaju (ili bi trebalo da imaju) bilo kakvu vezu sa selom. Tose, naravno, odnosi i na najrazli~itije vrste donacija, sponzorstva, kti-torstva, mecenstva i sl. U vezi s ovim je vredan pa`we ve} istaknut pre-dlog da se najve}i deo sredstava, obezbe|en od zahvatawa iz bruto li~nih

191

dohodaka zaposlednih (u pitawu su sredstva od oko 8,5% od ukupnih bru-to zarada) usmeri u mesta gde ìve, a ne mesta gde rade zaposledni, kakavje sada slu~aj. Budu}i da ve}ina zaposlenih ìvi na selu (oko 67% wih),sigurno je da bi se na ovaj na~in mogla obezbediti zna~ajna sredstva zarazvoj lokalnih zajednica na ruralnim podru~jima.

Tre}e, u ciqu pruàwa prakti~ne pomo}i onima koji neposrednopripremaju i realizuju razvojne projekte na ruralnom podru~ju, bilo biveoma svrsishodno formirati Agenciju za ruralni razvoj na nacional-nom nivou. Ukoliko se ukaè potreba, ove agencije bi se mogle formira-ti i na regionalnim nivoima, kakve ve} postoje u nekim zemqama sveta.Ove agencije bi mogle, pored ostalog, da budu i baza podataka o na{imsveukupnim ruralnim resursima i potencijalima, pa bi i u tom smisluone mogle biti pravo mesto za stru~nu, savetodavnu, organizacionu i sva-ku drugu institucionalnu podr{ku razvoju ruralnih podru~ja kod nas.

êtvrto, budu}i da se na{e selo nalazi u velikim „lomovima” i daje prakti~no u pitawu veliki dru{tveni eksperiment in vivo, a kako jeza ubrzaniji i primereniji ruralni razvoj neophodno (novo) znawe, prekaje potreba da se na{e selo permanentno, {iroko i kompleksno istraùje.A budu}i da su nam potrebna i integralna i diferencirana saznawa ona{im ruralnim podru~jima neophodno je organizovati i fundamen-talna i razvojna i primewena istraìvawa. Razume se da ova istraì-vawa treba krajwe ozbiqno shvatiti, temeqito pripremati i kontinuira-no realizovati u relativno duèm periodu. Tako ste~ena saznawa bi mo-gla da uti~u i na izmenu nekih, mo`da i kqu~nih, paradigmi ruralne so-ciologije, posebno onih koje se odnose na teoriju moernizacije i inte-gralni ruralni razvoj. Ali, jo{ va`nije je da bi ona mogla biti osnov zaorganizovaniji i delotvorniji uticaj dru{tva i dràve na razvoj rural-nih zajednica i uop{te ruralnih podru~ja kod nas.

SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA

A b r a m s D. and H o g g, M. A. (1991): Social Identity Theory, Spriner Verlag, NewYork.

B o d e n s t e d t, A. A. (1995): Budu}nost poqoprivrede u industrijalizovanim ze-mqama: slu~aj Evrope, „Vi|ewa” 1-2/95, Zavod za sociologiju sela, Beograd.

V u j a t o v i }-Z a k i }, Z. (1999): Porodi~no gazdinstvo u poqoprivredi kao spe-cifi~an oblik preduzetni{tva, „Ekonomski anali” 143/99, Ekonomski fa-kultet, Beograd.

V u j a t o v i }-Z a k i }, Z. (1995): Strate{ko planirawe ruralnog razvoja, „Vi|e-wa” 3/95, Zavod za sociologiju sela, Beograd.

W o l f, R. E. (1996): Peasants, Prentige Hall, New Yersey.Grupa autora (1985): Budu}nost sela i seqaka, SANU, Beograd.Grupa autora (1999): Dugoro~na politika agrarnog razvoja SRJ, Savezno mini-

starstvo za poqoprivredu, Beograd.

192

K u b u r i }, Z. (1998): Sociopsiholo{ke karakteristike i sistem vrednostimladih na selu, „Sociolo{ki pregled” 2/98, Beograd.

M a l e { e v i }, K. (1994): O transformaciji ruralnih zajednica kod nas, „Agro-ekonomika” 23/94, Poqoprivredni fakultet, Novi Sad.

M a c u r a, M. (1995): Da li je stanovni{tvo problem za o`ivqavawe sela?, pri-log u Zorniku: „Revitalizacija sela”, Agronomski fakultet, ^a~ak.

M e n d r a s, H. (1986): Seqa~ka dru{tva, „Globus”, Zagreb.M i t r o v i }, M. (1998): Sociologija sela, Sociolo{ko dru{tvo Srbije, Beograd.Popis 91, (1994), Zavod za statistiku, Beograd.S t o j a n o v, M. (1997): Ruralni razvoj, „Agroekonomika” 26/97, Poqoprivredni

fakultet, Novi Sad.S t r a w s o n, S. P. (1997): Entity and Identity and Other Essays, Oxford, Glarendon

Press.

ON THE FUTURE OF LOCAL COMMUNITIES IN RURAL AREAS

by

Dr. Krstan Male{evi}

Summary

When discussing the future of rural areas for rural sociology (which aims at de-veloping a holistic approach), the most important issue is certainly the question of fateof local communities in rural areas. Reviewing the enormous literature on contrysideand agriculture, one can notice an overwhelming dominance of articles that focus onthe agrarian and economic policy, often written fairly in the form of atgro-economicreductionism. The totality of human life in rural communites is often lost in the frag-mentary analysis of individual scientific disciplines. That is why there is a lack ofknowledge on the meaning and content of (new) rurality, rural relationships, rural val-ues, rural communities, rural ways of life and on integral rural development in con-ceptual-theoretical as well as in practical-empirical sense.

This problem, understandably, affects different aspects of the complex phenom-enon of „rurality“ in our situation. However, regardless of the evident insufficiency ofsynthetic knowledge about our countryside as a social community, it is clearly evidentthat rural areas are in deep crisis. Local communities in the majority of our rural ar-eas are completely marginalised. Great number of these communities are in theprocess of disintegration and disappearance. They have lost a „spirit of time“ andidentity and have not acquired a new one. Furthermore, in some rural areas local com-munities have literally vanished. In other words, it is difficult to find in our societyany active rural communities with a clear future prospects. That is why the crucialquestion for social theory as well as for social practice is: Which are the economic,demographic, technological and especially socio-cultural prerequisites of renewal anddevelopment of local communities in the near future? Without their revitalisation thereis no development of rural areas and vice versa. In the focus of this renewal thereshould be an adequate spatial, functional, organic and emotional connection of peopleliving there. In other words, their participation and their self-identification with thesecommunities is a key prerequisite.

193

Although the renewal of our rural communities is an extremely difficult task,filled with many dilemmas, inconsistences and objective contradictions, it is not unre-solvable, at least for one type of these communities. With the well-thought strategy ofplanning and menagement of rural development, these processes can be acceleratedand channelled in the desired direction. This paper discusses some possible solutionsand gives more concrete propositions in relation to this problem.

194

UDK 392 (497.113 Pan~evo)

D r M i r k o B a r j a k t a r o v i }

OBIÂJI I JEZIK KAO PRATIOCI RAZVOJA KOD SRBA

SA@ETAK: U ovom tekstu pomiwu se tragovi raznih naroda koji su upro{losti dopirali do Banata. Govori se potom, konkretno, o najnovijoj etni-~koj sloènosti Pan~eva i okoline.

KQU^NE REÎ: me|uetni~ka saradwa, me|uuticaji, nove pojave zajedni-{tva

UVOD

Jezik je starija i op{ta qudska tekovina. Tokom istorijskog razvojaon se bogati. Ali, kao vrsta muzeja, on u sebi ~uva tragove i ostatke svihpromena koje je preìveo. U posebnim uslovima jezik jedne grupe moè ida nestane.

I sa obi~ajima je sli~no. Iako mogu biti vrlo stari, oni prilikomdru{tvenoekonomskih primena kod neke dru{tvene zajednice mogu deli-mi~no, ili i posve, da nestanu. Ili budu zameweni novima.

1.

Obi~aji su ina~e iskustvom ste~ene navike, radwe, u stvari vrstapravila, po kojima se odre|ena dru{tvena zajednica u svim, ili skorosvim, prilikama upravqa. Ili bar tako bude duè vreme. Nastaju iz po-trebe. I to obi~no spontano. Ali, ta pravila (ili regule) mogu kod je-dne grupe da se jave i kao nagonska i odbrambena reakcija na posebno po-na{awe druge dru{tvene grupe prema woj. Konkretno, ubije li neko izdruge zajednice na{eg ~lana, to je ne samo po na{em nego i po „boìjempravu i pravdi” traìlo poravnawe i osvetu. Dok je, do pre stotinak go-dina i kod Crnogoraca, a kod severnih Arbanasa i donedavno, bilo ple-menskih organizacija, bilo je kod wih i krvne osvete. I, verovalo se daubijeni (na onom svetu) nema mira sve dok ga rodbina ne osveti. Tako jebilo sve dok nije stvoren ~vr{}i red, kao i pisani zakoni, koji su u imedru{tva i takvim prestupima sudili.

195

I oni obi~aji koji se obavqaju ne bi li se pomo}u wih postigla ne-ka materijalna dobit obi~no su pome{ani sa odre|enim verovawem. Reci-mo, donedavno su u vreme su{e kroz bezvodna (srpska) sela i{le dodole(devojke oki}ene zelenilom), koje su igrale i pevale prigodne pesme nebi li pala ki{a. A da bi se „onome” koji daje ki{u i o~igledno pokaza-lo {ta qudima treba, dodole su, kada bi do{le pred ne~iju ku}u, obila-to polivane vodom. Tako je radio neupu}en i nemo}an svet. Me|utim, gdeje bilo vode, ili kada bi ona odnekud jazom dovedena do naseqa (za zali-vawe letine), prirodno je da nije bilo takvog obi~aja. Tamo pak, gde seèli ne samo obilat nego i dobar rod javio se obi~aj (opet uz verovawe)da se prilikom setve ìta u seme stavqa jaje – da bi zrnevqe roda bilokrupno kao jaja. Razume se, to su samo èqe neukih i naivnih. A kod onihsa vi{e znawa i iskustva praktikuje se i realniji obi~aj. Tako, u na{imprimorskim krajevima pre nego {to je mladi} trebalo da se oèni moraoje da zasadi odre|en broj maslinovih sadnica. U vrawskom kraju vaqalo jeda posadi bar jednu sadnicu duda.

U nekim priplaninskim krajevima kada bi pojedinac odlu~io da za-pati rojeve (ko{nice) p~ela „vaqalo” je jedan roj negde u prirodi da na-|e, drugi da kome ukrade a tre}i da kupi. Ovde kao da se naziru ostaci~ak iz vremena sabira~ke (i pqa~ka{ke) privrede i ve} utvr|enog posto-jawa svojine nad odre|enim dobrima.

Pogledajmo sada neke primere dru{tvenih obi~aja. Obi~aj „nakow~e”,o svadbi, o~uvan je do na{eg vremena. To je dodavawe deteta u ruke i na-ru~je nevesti privedenoj momkovoj ku}i. Ovo je o~igledno iskazivawe è-qe da u tom braku bude dece. Ponegde dete koje se dodaje nevesti treba dabude mu{ko (da bi i ona ra|ala mu{ku decu). Ovde, kako vidimo, sam obliki sadràj re~i (nakon~e) kaè da se radwa obavqala dok je nevesta jo{ (bi-la) na kowu. Sli~an ovom primeru gde nam sama re~ kaè mesto obi~ajneradwe jeste i opisni naziv „jednodanka” za ko{uqu, koja je spremna u izu-zetnim prilikama. Naime, „devet baba golih kao od majke ro|enih” treba-lo je konopqu na stupi da istrle, dobijena vlakna na grebenima ra{~e-{qaju, zatim na preslicama opredu pre|u (konce), koju osnuju i na vrati-lo „naviju”, u niti na razboju „uvedu”, te na kraju izatkaju, skroje i sa{i-ju ko{uqu. I, sve je to trebalo da se uradi samo za jednu jedinu no}. Ponarodnom verovawu ko bi se provukao kroz tu ko{uqu (jednom prilikomto je uradio i sam kwaz Milo{) ne bi ga napala odre|ena epidemija!

Kada malo pre pomenusmo svadbeni obi~aj (nakon~e) dodajemo da je uCrnoj Gori do pre koju deceniju mu` koji sa ènom nije imao dece mogaojo{ sa jednom da se oèni. âk je bivalo slu~ajeva da, smatraju}i da jekrivica {to nema dece do we, sama „èna ènila muà”. Ovaj drugi brakcrkva nije priznavala. Ali, da ku}a, imawe i doma}i kultovi ovog doma-}instva ne bi zapusteli, dru{tvena sredina je ovo dvoènstvo odobravalai smatrala opravdanim. Prilike izazivaju i odgovaraju}i obi~aj.

Ili, u Jadru, zavi~aju Vuka Karaxi}a, sve do Prvog svetskog rata ni-je bilo domazetskog braka (da mu` ode u ku}u i na imawe ène). Za zdra-

196

vog i mladog mu{karca to se smatralo nedoli~nim. Ali, po{to je u tomratu u zapadnoj Srbiji, posebno u Jadru, izginulo mnogo mu{karaca, ostaoje i ve}i broj mladih udovica i devojaka bez bra}e. Te devojke u svomuèm kraju nisu imale izgleda da se za koga udaju. Zato su iz susedne, odJadra mawe plodne, Ra|evine, stali momci da se spu{taju u plodni i ra-vni Jadar na imawa i u ku}e devojaka kojima su bra}a izginula. Tako jeotada i domazetski brak, kao i svaki drugi, u Jadru uobi~ajen. Izmewenedru{tvene prilike brzo su nadvladale jedno starinsko mi{qewe o doma-zetstvu.

Prirodno je, opet, da neki obi~aj moè da dobije i druga~iju ulogu.Na primer, u Srbiji jedan od svatova ~esto svojom ode}om i pona{awemodudara od ostalih sve vreme trajawa svadbe. On obi~no na sebi ima ne-ki deo ode}e prevrnut, ho}e da komanduje, galami, me{a se u tu|e poslove,ho}e svuda da zaviri, pewe se na ku}u i kao ho}e da je otkriva, prikazuju-}i za mladence donete darove; jedne hvali a druge izvrgava ruglu; laè.Otuda ovom svatu osim naziva ~au{ i nadimak la`wa. Na wegovo pona{a-we ne sme niko da se quti. Danas je, kako vidimo, ~au{eva uloga da izne-nadi, zabavi, razveseli, nasmeje. Naziv ~au{ orijentalnog je porekla izna~i izvr{ilac vlasti, sabira~ nameta. Nekada je ovo lice svakako ima-lo druga~iju ulogu. Po jednom mi{qewu, ~au{, kao takav, trebalo je nasebe da privu~e r|ave, odnosno urokqive poglede, koji bi (od uroka ugro-ènim) mladencima mogli da nanesu neko zlo. Vremenom je takva ulogaprometnuta u glumca, {aqiv~inu, zabavqa~a qudi. Uostalom, svadba jeprilika za smeh, zadirkivawe, {alu.

Neki obi~aji od pojedinaca svoje zajednice traè i odre|eno (odgo-varaju}e) pona{awe. Recimo donedavno je u nekim krajevima obi~aj zahte-vao da ~ovek, koji je nekome bio {togod duàn, do Boì}a treba poverio-cu da vrati dug. Isto tako i oni koji su bili u sva|i trebalo je da seizmire. Jer, verovalo se da }e, ne u~ini li se tako, i naredne godine gr-cati u dugovima, odnosno da }e biti u sva|i sa susedima. I ovaj dru{tve-no-moralni savet (i zahtev), kako vidimo, bio je povezan sa verovawem. ABoì}, kao rok, ovde je imao posebno mesto i zna~aj, jer je on, po naro-dnom shvatawu, pravi datum kada se prelazi iz stare u novu godinu. Ina-~e, ovakvi zahtevi (od strane obi~aja) pokazuju i to da je dru{tvena zaje-dnica brinula o pona{awu svojih ~lanova.

Obi~aji mogu, sporije ili brè da nestanu: kada u razvoju budu pre-vazi|eni, zabraweni ili mogu da budu zameweni drugima, odgovaraju}ima.Tako, posle Drugog svetskog rata mi smo bili u prilici da pratimo kakosu neki obi~aji posve nestajali, ili se delom mewali, ili dobijali dru-gi oblik i zna~ewe. Jer nove vlasti su nastojale da mnogo toga korenitoizmene: Jugoslavija je (umesto dotada{we kraqevine) progla{ena za repu-bliku, ustanovqeni su novi simboli: grb, himna i zastava dràve. Kao je-dino vaè}i, propisan je gra|anski brak. Ustanovqeni su neki novi pra-znici: praznovawa 1. maja (praznika radnika), 8. marta (praznika èna),29. novembra, dana Republike (Jugoslavije). Ne{to kasnije po~eo je da se

197

slavi i 25. maj ro|endan Josipa Broza-Tita, da bi, opet ne{to kasnije,taj datum preimenovan u „dan mladosti”. Ovi novi praznici jasno pokazu-ju kako op{te dru{tvene promene u zemqi mogu da dovedu do ubrzanihpromena starih i stvarawa novih obi~aja. A ti novi obi~aji mogu da budui po~eci stvarawa „novih tradicija”, kako bi rekao Erih Hobsbom.

Ina~e, neki od ovih novih praznika gdekad }e zadràti staro imeali sa dodatkom novog. Recimo, obeleàvawe dana oslobo|ewa nekog me-sta, kao lokalni praznik, me{tani }e obi~no nazvati „socijalisti~kaslava”. Imena nekih drugih obi~aja jezi~ki }e biti preimenovani. Naprimer (za nekoliko godina posle oslobo|ewa) ven~awe mladenaca nazi-va}e se „registracija braka”. (Ali, kada su sve ~e{}e po~eli da se regi-struju automobili ili koja druga imovina, ponovo je usvojen termin ven-~awe); umesto kr{tewa dece uveden je naziv „upis u kwigu ro|enih”, a po-sle pisani dokumenat o tome (dotada{wa kr{tenica) zva}e se „izvod izkwige ro|enih”.

Zatim, novoro|enoj deci su sve ~e{}e po~ela da se daju nova i sim-boli~na imena: kao Slobodan (Slobodanka), Zoran (Zorana), Neboj{a,Vesna, Josif (po imenu Staqina ili Tita).

Umesto ranijih i raznolikih pozdrava (kao {to su bili: dobar dan,pomaè Bog, kako zdravqe, kako porodica...) nametnuo se kra}i, u stvarivojni~ki, partizanski pozdrav „zdravo”, koji je sve do pre desetak godinaupotrebqavan u svakoj prilici.

Umesto dotada{wih tu`balica (naricaqki) prilikom ne~ije sahranesve vi{e su se ~uli posmrtni govori. Umesto ranijih da}a i pomena sve~e{}e je po~eo da se, kao doma}i praznik obeleàva ro|endan dece, godi-{wica braka starijih, odlazak mladi}a na odsluèwe vojnog roka. U {ko-lama, koliko do tada toga nije bilo, po~iwe se slavqewe dovr{etka {ko-lovawa jedne generacije (recimo gimnazijska matura).

Iako su nove (socijalisti~ke) vlasti popreko gledale na neke (pose-bno verskog karaktera) obi~aje, ili ih gdekad na odre|eni na~in onemo-gu}avale ili suzbijale, ako ne i otvoreno zabrawivale, neki od wih suipak, kako-tako, prikriveno i neupadqivo, makar i delimi~no, odràva-ni. Na primer zabrawivane su litije ili krstono{e, kada masa u~esnika,recimo o Trojicama, obilazi seoski atar. Pred litija{ima obi~no jei{ao sve{tenik i no{ene su crkvene zastave i krstovi. Na odre|enimmestima, obi~no oko nekog drveta (“zapisa”) odràvane su molitve, za be-ri}et u teku}oj godini. Vlasti su svoju zabranu pravdale tako da litija-{i tom prilikom ne treba da gaze mlade useve. Me|utim, u naseqima gdeje bilo crkve litije su, u malome, odràvane u okviru crkvene porte. Ili,stari i karakteristi~an srpski praznik porodi~na ili krsna slava koli-ko god je, kao verski praznik, bio na udaru, uspevao je da se odrì koli-ko-toliko. Recimo, prigovara se nekom mladom ~oveku, jo{ ako je bio„aktivista” i dru{tveni radnik, {to slavi slavu. Ovaj bi odgovorio daje on ne slavi, ali ako roditeqi drè do tog starinskog praznika on nemoè to da im zabrani. Ili, zar moè dedu i baku da ubije zato {to na

198

odre|eni na~in obeleàvaju dan porodi~ne slave. Dakle, slavili su (ka-ko-tako) stariji iz ku}e, ali ne i mladi.

Kako se iz navedenih primera vidi, obi~aji mogu biti ìlavi i ot-porni. Uostalom, u tome kao da je bilo odre|ene inercije i ostataka ono-ga {to je jo{ kod starih Rimqana vaìlo: qudima treba „hleba i igara”.

2.

Kao {to su se javqali novi obi~aji kao odre|eni pratioci novihstawa i me|uqudskih odnosa, tako je bilo i sa pojavom novih izraza i go-vornih pojmova u svakodnevnom saobra}awu qudi. Govor qudi je ina~e nesamo svojevrstan arhivar i ~uvar zate~enog stawa (me|usobnog sporazume-vawa u okviru jedne dru{tvene zajednice) nego i bri`qivi bele`nik, iregistrator, tempa promena u napredovawu te zajednice. Evo za to i ne-koliko primera.

Poznato je da se kod nas na selu za dvori{te obi~no kaè obor. Ot-kuda ta i takva re~? Evo obja{wewa. Donedavno je postojalo verovawe da,kada bi se pojavila kakva bolest negde u susedstvu, seqani susednih nase-qa su se trudili da spre~e dolazak te bolesti u wihovo selo. A to se ra-dilo na taj na~in {to bi „u gluvo doba no}i” dva bliznaka, ili dva ~ove-ka sli~nih imena, upregli volove, po mogu}nosti bliznake, i ralom okosela napravili (fiktivnu) brazdu, to jest oni bi oborili selo (ma|ijskiogradili). Jer, po verovawu neukih qudi, takva brazda je predstavqalabranu, prepreku, preko koje bolest ne}e mo}i da pre|e. Zato je neupu}ensvet vremenom po~eo da pravi takvu brazdu (ogradu) to jest da oborava iprostor gde je neko nameravao da podigne ku}u. Tako se pojedinac, to-boè, unapred osigurava od kakve bole{tine. Otuda i naziv obor za pro-stor oko ku}e.

Ranije bi se za neku osobu koja nije {tedela „ru`ne” re~i reklo da„psuje ko s koca”. Kakve veze ima psovka i kolac? Srpski narod je samopo zlu zapamtio prisustvo Turaka i wihovo ka`wavawe raje. Naime, uvreme turske vlasti smrtna kazna se mogla dosuditi za sitnicu, a ta kaz-na je izvr{avana na razne na~ine: odsecawem glave, ve{awem, vezivawemkowima za repove, nabijawem na kolac... Ali, desilo bi se da nabijeni nakolac ne izdahne odmah. Umiru}i u te{kim mukama, nesre}nik bi prokli-wao i prkosno, najpogrdnijim re~ima i psovkama obasipao izvr{iocekazne ne bi li ga dotukli (da se daqe ne mu~i). Otuda i otada ostade ovojezi~ko pore|ewe da neko „psuje k’o s koca”.

Zar se i sada ne ~uje da se nekome ne{to duboko „urezalo” u pam}e-we? Otkuda urezivawe u pam}ewe? U vreme Turaka kod nas nije bilo ni-kakvih {kola. Jednostavno, svi su bili nepismeni, ~ak i sve{tenici.Ali, pojedinci (kao: seoski kmet, poqak, ~obanin, ili neki zanatlija)urezivao je britvom po svom {tapu ili kakvom drugom drvcetu (pli}e, du-bqe, kose, uspravne, ukr{tene) recke ili zareze kao znake koji su ga uodre|eno vreme podse}ali i opomiwali na ono u vezi sa ~ime je i pravio

199

zareze. (Tako je i zbog toga pravqen i ~vor na marami ili resi nekogdela ode}e). Ti zarezi po komadi}u drveta (takozvani rabo{i) bili su, ustvari vrsta pisma i beleàka nepismenih qudi. Otuda (kasnije) i re~ dase nekome ne{to „urezalo u pam}ewu”.

Ili, gdekad i danas ~ujemo da je nekome „upala sekira u med”. Tozna~i da je neko bez posebnog napora i zalagawa lako do{ao do ne~ega.Ali, otkuda zajedno da se jave sekira i med? Poznato je da se rojevi p~e-la ~esto nastane negde u steni ili ~e{}e u drvetu. Posebno u {upqininekog starog stabla. îm se p~ele tu nastane prave sa}e i sabiraju medza svoju hranu kada preko zime roj bude mirovao i kada za radilice ne bu-de „pa{e”. I, kada bi neko u {umi prona{ao takav roj p~ela, pa bi do-{ao do wegovog meda morao je da se sluì ne samo dimom i vatrom dap~ele tera, nego i sekirom da pravi rupu da bi do{ao do meda. Otuda ne-kom i upadne „sekira u med”.

Dana{we je saznawe da je svaka vlast ograni~ena vremenom. Zato sei kaè „svaka sila za vremena”. Kod nas se kaè i ovako; „Ni~ija nijedo zore gorela (ili dogorela)”. Misli se na sve}u, jer nekada nije bilone samo elektrike nego ni petroleja. Svetlost se dobijala od ogwi{ta isve}e. A sve}a, ma koliko bila velika, nije mogla nekome svetleti celeno}i. Otuda i izraz da „ni~ija ne gori do zore”.

U Vojvodini do na{ih dana moè da se ~uje fraza da je neko „pijan k’omajka”. Kako i koja je to majka pijana? Poznato je da su na{i qudi rakijuupotrebqavali kao vrstu leka (na primer za ~i{}ewe rana) ili da se wo-me, ma i trenutno, ublaè bolovi i tuga za umrlim. Razume se da se i fizi-~ki bolovi lak{e podnesu ako se neko napije rakije. Zato, kada bi se tru-dnica prilikom poro|aja duè mu~ila, davali su joj da popije {to vi{e ra-kije. Posle toga je lak{e podnosila poro|ajne bolove. Tako je i nastalo onojezi~ko pore|ewe da je neko „pijan ko majka” (u stvari kao porodiqa).

Ne kaèmo li i mi, danas, za onoga koji za kratko vreme iznese do-sta podataka (da taj) „sipa kao iz rukava”? Kakve veze mogu da imaju ~i-wenice i podaci sa rukavima? Poznato je da ranije narodne no{we, i mu-{ke i ènske, nisu imale xepove. Ako je ne{to sitnije ipak moralo so-bom da se nosi to je stavqano u torbu, kesu (pa o vrat), wedra, za pojas.Ali, u odre|enim prilikama umesto torbe ili kese (kakvog suda ili kor-pe) mogli su privremeno da posluè i rukavi kojeg gorweg dela ode}e.Recimo, nai|e putnik na orahe, ili koje drugo vo}e, i, da bi to koliko--toliko pokupio (i odneo), skinuo bi gorwi deo ode}e, na krajevima zave-zao rukave i tako dobio dve podebqe kese. I, kada se ~ime napuweni rukavodveè, ili nagne, wegova sadrìna se naglo i skoro odjednom isprazni.Zato se i kaè „kao iz rukava”. ûje se zatim i figura da je neko ostao„kratkih rukava” ({to zna~i da neko u odre|enoj prilici nije dobio ono{to je o~ekivao). I kapa je (u pro{losti) mogla da posluì kao privre-mena posuda. Otuda i izraz „puna kapa” (kada posao dobro krene).

Za pa`qivog i poslu{nog muà (prema svojoj supruzi) ranije bi seprigovorilo da je „papu~i}”. Otkuda ovaj izraz? Skoro do na{eg vremena,

200

posebno u varo{ima, odràlo se verovawe da, koji od supru`nika, prili-kom samog ~ina ven~awa, kri{om, ispod sofre ili stola, svojom nogomnagazi nogu svog supruga (supruge), da }e se wegova re~ u braku slu{atii biti odlu~uju}a. Dakle, „papu~i}” je prvi nagaèn za vreme ven~awa odsvoje neveste. Ovaj izraz je verovatno nastao u varo{koj sredini jer pa-pu~a na selu i nije bilo.

Ne kaèmo li i mi za nekoga da je u svom poslu dobro „potkovan”.Kako je to ~ovek potkovan? Poznato je da je do pre stotinak godina ioleve}i teret (kao i qudi), od mesta do mesta, preno{en kowima. I to to-varnim (ne zapre`nim) jer nije bilo puteva. Tako su na primer karavaninatovarenih kowa (u pratwi qudi) iz primorja do sredi{ta Srbije puto-vali i po desetak dana. I{lo se preko svakojakih predela, strmina, ka-mewara i bespu}a. Zato su kowi, naj~e{}e nose}i so, morali biti dobrohraweni i paèni. Posebna se briga vodila o tome da budu dobro potko-vani. Jer ako bi u putu kowu spala potkovica, on je pod teretom jedno-stavno bio nesposoban za daqe putovawe. Zato su kirixije i nosile po-treban pribor da se u svakoj prilici kow potkuje koliko je taj oblik sa-obra}aja (i transporta) u pro{losti kod nas bio zna~ajan govori i uzre-~ica da je neko, kada uspe u poslu, „na kowu”. Vremenom je izraz potko-van prenet i na ~oveka koji je dobro pripremqen za neki posao.

Na kraju, jo{ jedan primer, sasvim nov, tako|e nastao u vezi sa (no-vom) vrstom saobra}aja. Kako znamo, danas se ~uje izraz „do daske” za ne-{to kada se radi do kraja. Otkuda i kako je do{lo do nastajawa takvogizraza, kada wega do pre nekoliko decenija u na{em jeziku nije bilo? Umotornim vozilima, kako je poznato, postoje papu~e ili komande na kojevoza~, da bi mu vozilo i{lo brè ili laganije, pritiska svojom nogom.I, pritisne li odre|enu papu~u do kraja, to jest do poda (do daske) tada}e mu vozilo i}i najve}om mogu}nom brzinom. Ovaj izraz smo svakakoprimili od voza~a pa zato i kaèmo da neko radi, pije, ili „psuje dodaske”.

UMESTO ZAKQU^KA

Kako smo iz dosada izloènog videli, obi~aji su ode|ene prate}e ra-dwe koje je pred ili uz neki rad, ili dru{tveni doga|aj, vaqalo obavitida bi se time ne{to obeleìlo, potvrdilo ili pozitivno postiglo. To-kom kulturnog razvoja dru{tvene zajednice neki obi~aji delimi~no iliposve ne staju. Umesto wih mogu da se jave novi.

I sa jezikom biva sli~no, ali i druga~ije. U wemu, kao svojevrsnommuzeju, ~uvaju se nasle|eni pojmovi i pojedinosti, ali je on i bri`qivipratilac, kao deùrni registrator, usvajawa novonastalih pojmova kaodokaza i pratilaca kulturnog razvitka (nosilaca tog jezika).

201

OSNOVNI IZVORI PODATAKA

Vuk K a r a x i } , Srpski rje~nik.Srpski etnografski zbornik (Odeqewe: @ivot i obi~aji narodni), Beograd.Tihomir R. \ o r | e v i } , Na{i narodni obi~aji, Na{ narodni `ivot I, Bgd 1930.Glasnik Etnografskog muzeja (serija kwiga) u Beogradu.Etnokulturolo{ki zbornik (kw. I-VII) Svrqig.Erik H o b s b o m , Izmi{wene tradicije (s engleskog: Aleksandra Gli{i} i Mla-

dena Preli}), Beograd 2002.

CUSTOMS AND LANGUAGE AS THE FOLLOWERS OF DEVELOPMENT(AMONG THE SERBS)

by

Dr. Mirko Barjaktarovi}

Summary

The text discusses the way in which customs (as specific activities expected tohelp people’s activities) could be surpassed and could disappear in the course od cul-tural development. They could also be prohibited, and the new ones could also appearor be imposed. For instance: the dodolas, girls decorated with plants who dance andsing occasional songs in a procession; during the drought, they go through the settle-ments to invoke rain. When there is enough water for the watering of crops or peoplegrow plants which do not require much moisture, then there is no need for such a cus-tom.

It is similar, but also in a way different, with language. In it, previous specifici-ties are kept better and new language notions are accepted faster. In recent times, wehave been hearing the expression „do daske” (“full blast”) when somebody does a cer-tain job fully, till the end. This expression has recently appeared in use and it origi-nated from motor vehicles; they have a specific pedal which, when pressed fully,gives the vehicle the greatest traction power.

202

UDK 821.163.41 : 929 Boòvi} G.

821.163.41 – 95.09 Boòvi} G.

D r A l e k s a n d a r M i q k o v i }

GRIGORIJE BO@OVI] U NA[OJ NACIONALNOJ KULTURI

Ogled o zna~aju publicisti~kog i kwièvnog dela GrigorijaBoòvi}a za nau~na prou~avawa naroda i narodnog ìvota

SA@ETAK: U ovom se ogledu razmatra kwièvno i publicisti~ko stvara-la{tvo Grigorija Boòvi}a sa stanovi{ta u kojoj meri ono obezbe|uje faktogra-fiju za antropogeografska, antropolo{ka (tj. rasne odlike), etnografska, etnopsi-holo{ka, sociolo{ka i karakterolo{ka prou~avawa na{eg naroda koji ̀ ivi u ovimkrajevima koji su predmet wegovih kwièvnih i publicisti~kih radova. Autornaro~ito analizuje wegove putopisne reportaè Sa sedla i samara, Crte i reze,Po Drenici i druge, kao i pripovetke objavqene u Srpskoj kwièvnoj zadruzi (Ro-|ak) i u zbirkama pod naslovom Robqe zarobqeno i Neizmi{qeni likovi.

Na osnovu pregleda i analiza publicisti~kih i kwièvnih radova Grigo-rija Boòvi}a u ovom ogledu, moè se izvesti zakqu~ak da oni predstavqajuzna~ajnu nau~nu gra|u, a i vi{e od toga, relevantnu za izu~avawe na{eg i dru-gih naroda na ovim balkanskim prostorima.

KQU^NE REÎ: Grigorije Boòvi}; Putopisi i pripovetke kao nau~na gra-|a; Patrijarhalne porodi~ne zadruge; Krvna osveta kod jednoplemenika razli~itihveroispovesti; Pleme Ku~i; Bi{evo; Drenica; Ibarski Kola{in; Roàj; Rogozna.

Na{a dana{wa kwièvna i kulturna javnost po~iwe ponovo da seinteresuje za pripoveda~a i pubicistu Grigorija Boòvi}a (1880–1945).Wegovo ime, kwièvno delo i nacionalni rad su vi{e decenija bili ana-temisani od komunisti~ke vlasti u Srbiji, a srpski komunisti su samogBoòvi}a surovo likvidirali kao narodnog neprijateqa i saradnika oku-patora. Time ne samo da su ispali okrutni i nepravedni prema ovom na-{em vrednom kwièvniku i publicisti, nego su se ogre{ili i o srpskinarod jer su svesno izbrisali wegov ogroman doprinos izgradwi i o~uva-wu na{ih nacionalnih vrednosti i na{eg nacionalnog bogatstva. I nesamo na{ih nego i nacionalnih vrednosti i nacionalnog bogatstva drugihnaroda sa kojima delimo ovo na{e balkansko tle. Zapravo, Boòvi} je je-dan od retkih me|u na{im kwièvnicima i intelektualcima koji se hra-bro uhvatio u ko{tac sa sloènim pitawima na{ih me|usobnih odnosa ime|usobnog proìmawa, uzimaju}i u obzir me{awe razli~itih antropolo-

203

{kih, ali i nacionalnih, verskih i drugih kulturnih elemenata na tlu nakojem je izraslo wegovo kwièvno i publicisti~ko delo. Za GrigorijaBoòvi}a se sme slobodno re}i da se svrstao me|u na{e kwièvne goro-stase, ~iju stvarnu veli~inu novi nara{taji po~iwu iznova da otkrivaju.

Boòvi}evo kwièvno stvarawe nije jednozna~no. Wegovoj sloèno-sti svakako doprinosi i wegova publicisti~ka delatnost, zapravo wegoviputopisni zapisi, ~ija vi{ezna~ajna vrednost jo{ uvek nije potpunije sa-gledana. Ovaj ogled nema pretenzija da ovo pitawe raspravi sistematskii iz svih wegovih aspekata. Naprotiv, napisan je esejisti~ki, to jest sprvenstvenom namerom da se ovo pitawe pokrene. Jer nema sumwe da jeBoòvi} svojim kwièvnim i publicisti~kim delom na{oj nauci dao iz-vanrednu antropogeografsku, antropolo{ku, sociolo{ku, etnografsku ikarakterolo{ku gra|u – pored toga {to nam se svojim kwièvnim stvara-la{tvom predstavio i kao snaàn umetnik i pisac. Da bismo ilustrovalijedno od ovih zna~ewa wegovih radova sa stanovi{ta koje gore isti~emo,posluì}emo se, za po~etak, opisom „arnautskih” kula u Drenici na Ko-sovu. Napomiwemo da su Albanci jedan od onih naroda za koji nas je sud-bina vezala da ìvimo zajedno.

Zapravo, Boòvi}ev opis arnautskih kula u Drenici fakti~ki pred-stavqa izvanrednu gra|u za etnografska izu~avawa stanovawa albanskog na-roda i wegovog na~ina ìvota. âk i vi{e od toga. Kroz taj nas opis Bo-òvi} upoznaje i sa nekim etnopsiholo{kim karakteristikama Albanacakoji ìve u granicama na{e dràve, a koji je, pored ostalog, do{ao do iz-raza u gradwi kula. Taj se opis nalazi u wegovim putopisnim zabele{kamapod naslovom Crte i reze1. Da vidimo kako taj wegov opis izgleda.

Do{ao je Boòvi} u selo Poluà na granici tada{we Poqani~ke op-{tine, u ku}u svog prijateqa Rama Istoka, koji je nedavno pre toga umro.Do{ao je kod wegovih sinova, i to sa sasvim odre|enom namerom „da usamom sredi{tu” sabere „utiske za opis dreni~ke kule, koja je ve} posta-la obrazac arnautskih stani{ta”. „Posmatram Istokovu kulu i avliju ka-ko se to u pesmi kaè. Upravo preda mnom behu dve kule i dve avlije: je-dna za ~eqad sa svima seqa~kim potrebama, a druga za goste, u ~ijem sudvori{tu samo ambari i ko{evi za kukuruz. Ograda je visoko ispleteniplot od jasenovog pru}a, jaka i lepa rukotvorina, pokriveni ozgo gusto na-bivenim crnim trnom, kroz koji izbija o{tro za{iqeno sr~evo koqe. Ta-kav krov ~uva i plot od ki{e i ku}u od neprijateqa. Nema arnautske ku-}e da ovako nije ogra|ena, ako ve} ne i kamenim zidom. Iza dvori{ta jeslabije ogra|en vo}wak, gumno i kotar za slamu i seno. Daqe su wive izabrani. Na avliji su uvek po dvoja vrata, velika i mala, uvek zatvorenai zasovni~ena. To Arnautin nikad ne zaboravqa. (...) Kad Arnautin pre|epreko praga, ho}e da je bezbedan kao u pravoj tvr|avi, ho}e bezbri`no dapo~iva”.

Iako u ovoj naizgled vi{e impresionisti~koj slici ve} ima opisaonih op{tih elemenata koji su karakteristi~ni za arnautske kule ne sa-

204

1 Beograd, 1928, s. 139–146.

mo u Drenici nego i na celom prostoru Kosova i Metohije kao i SeverneAlbanije, pravi etnografski opis, koji je interesantan specijalno sastanovi{ta ove nauke, dolazi tek posle ovog teksta. I taj opis on daje spa`wom usredsre|enom na sve relevantne detaqe, kao da ga je pisao nekietnograf i etnopsiholog, a ne putopisac sa prevashodno kwièvnim pre-tenzijama. Boòvi} po~iwe od toga {to opisuje kako kula izgleda spoqai, s tim u vezi, govori o materijalu od kojeg je gra|ena, a zatim pi{e oulaznim vratima i pu{karnicama. Sve to on dovodi u vezu sa psihologi-jom Arnauta koji su te kule gradili da bi u wima ìveli. „Osobito lepizgled daju (...) guste zasvo|ene pu{karnice s lica na gorwem podu. Onesu obi~no od druk~ijega kamena nego zidovi (...). Samo ako lep{e zagle-da{ u predwi zid, vide}e{ jedva osetne pu{karnice iznad i oko vrata,koje je neimar tako razmerio da kroz wih bri{e pu{ka, po~ev{i odku}wega praga pa celo poqe unapred dokle moè da doturi. Ho}e Ar-nautin da se brani; jo{ boqe, èli da ga ne iznenadi ni onaj koji mu jeprag zakora~io”. „Prvi sprat je gotovo u svakoj kuli topli podrum, stajaza gostinske kowe ili doma}inove volove; voli Arnautin da mu je svepred o~ima i u tvrdom zidu”. A kad je zavr{io sa opisom kule spoqa iprizemqa, Boòvi} prelazi na daqe opisivawe wene unutra{wosti, kadase drvenim stubama popne na prvi sprat i stupi u predsobqe ili „di-vananu”. Ono se pruà s jednog do drugog kraja ispred odaje, koju Arnautiisto tako zovu kulom. U jednom uglu „divanane” je „letwi oxak za pe~ewekave, a pored celog zida {iroka polica na kojoj se moè spavati. Na tojse polici ~uvaju prostirke i pokriva~i za goste: du{eci i ovnujske koè,sexade, jorgani i {arenice. Tu je negde prislowena i sovra. To je savname{taj. Kule su mahom okrenute jugu, tako da je glavna odaja sa svojimnevelikim prozorima okrenuta istoku. Re|e je obratno”. Na kraju dolaziopis glavne odaje koju, kako rekosmo, Albanci obi~no zovu „kulom”, kaoi celu gra|evinu. Kad se iz predsobqa ulazi u ovu prostoriju, ogwi{teili oxak nalazi se pravo prema vratima. Ova su ogwi{ta, kako veli Bo-òvi}, „sre}a i za goste i za doma}ine”. „Kako su te odaje uvek pune,kako se u wima sedi i spava i ru~ava, kako Arnauti mnogo pu{e i ne zna-ju mnogo za na~elo provetravawa – oni bi se ugu{ili da im nisu ovioxaci. (...) Duvanski se dim ne uspire u sobi; oxak ga vu~e kao i svakodrugo nezgodno isparavawe i zadah. Imaju razlog Arnauti {to oxak uzi-mqu za simvol svoje ku}e”. Da je ogwi{te bitan, su{tinski deo u ure|ewuprostora za stanovawe Albanaca uzima i poznati prou~avalac narodnogìvota Albanaca Franc baron Nop~a.2 Ali ovim Boòvi} jo{ ne za-vr{ava opisivawe glavne odaje kule. On nas informi{e i o izgledu oda-je, o podu, prostirkama i pokriva~ima na wemu, kao i o funkcionalnomrasporedu stvari u sobi. Evo tog opisa prostorije kada se od vrata kreneka oxaku: „S krajeva oxaka pa gotovo do vrata uporedno su pruène dve

205

2 Videti: Dr. Franz baron Nopcsa: Albanien, Bauten, Trachten und Geraete Nordalbani-ens, Berlin und Leipzig 1925, s. 76. Me|utim, vredno je uporediti Boòvi}ev tekst sa tek-stom Franca barona Nop~e kada su u pitawu i ostale gra|evinske i druge karakteristike„arnautskih” kula, na primer karakteristike s obzirom na stanovawe u wima i dr.

zakovane za pod gredice, tako da izme|u wih ostaje {irok koliko oxakprolaz. Do tih gredica s obe strane odaje je prostira~: tanak sloj senaili slame, ozgo kostrutna ~erga, a po ovoj {arenice ili sexade. Pokrajzida su jastuci slamom ili vunom napuweni. Pod je ispod prostira~aolepqen smonicom, a onaj prolaz obi~no poplo~an ugla~anim i {irokimplo~ama. Prolazom se moè i}i u obu}i, no krajwe je nevaspitawe i ne-pa`wa prema doma}inu zgaziti mu na prostira~ obuvenom nogom. Poredoxaka su dva zatvorena udubqewa u zidu: tamo doma}in ~uva pribor za ka-vu, {e}er i duvan, poresku kwiìcu i objavu za pu{ku. Jedan mali pro-stor pokraj vrata je nezastrven da bi se tu qudi mogli izuti i umiti ru-ke. Tu su i kr~azi za vodu i mangal za àr. S jedne i druge strane su odvrata ve{alice za pu{ke i ogrta~e. Na desnom zidu visi veliki ~ibuk, gu-sle i tambure. Gdegod mogu se videti i brojanice. Ni{ta vi{e u toj oda-ji nema”. – „Tavani su na odajama mahom od dasaka ili {indre, uvek lepoizra|eni i ukra{eni. Arnautinu je ponos da mu se odaja pohvali”.

Opis koji se nalazi u kwizi Franca barona Nop~e, na koji smo segore pozvali, prili~no se podudara sa opisom koji se nalazi kod Boòvi-}a. Samo {to je Nop~in opis sa vi{e detaqa, a i materijal koji je obu-hvatio svojim istraìvawima je sa mnogo {ireg podru~ja, to jest sa pro-stora cele Severne Albanije. Uz to, kod Nop~e je ovaj opis propra}enmnogobrojnim i izvanrednim ilustracijama. Sve je ovo razumqivo kada sezna da je Nop~a svoju kwigu pisao upravo da bude etnografska studija, dokBoòvi}ev opis nema drugih pretenzija do da bude samo putopisni zapiskoji }e biti objavqen u beogradskom dnevnom listu Politika. Ovo {tosmo rekli upore|uju}i Boòvi}a i barona Nop~u vaì i za onaj deo tek-sta kad Franc baron Nop~a opisuje kule Albanaca i sa spoqne strane. Je-dnom re~ju, Boòvi} je u ovom odeqku svojih putopisnih zabeleàka, kaokakav savestan i marqiv Bogi{i}ev ili Cviji}ev izvestilac, sakupio iprezentovao materijal za dubqa etnografska prou~avawa stanovawa i ì-vota u kulama Albanaca koji nastawuju jugozapadni deo teritorije dana-{we Srbije.

Oni koji su ~itali kwigu o Cincarima Du{ana J. Popovi}a seti}ese da se za opis fizi~kog izgleda i fizi~kih osobina Cincara autor po-sluìo navodima odnosnih mesta iz pripovetke Stevana Sremca Kir Ge-ras. I zaista se moè re}i da se Popovi} pokazao veoma visprenim {toje tako postupio. Jer te{ko da bi ta~nije i boqe mogao da opi{e fizi-~ki izgled Cincara od pisca kakav je bio Stevan Sremac. Sremac ne sa-mo da je umeo da odli~no zapaà nego i da da ta~an, precizan i slikovitopis onoga {to je zapazio. I upravo se za Sremca moè re}i da je biovelik majstor u tome. Me|utim, pored Sremca, u na{oj je kwièvnostibilo jo{ pisaca koji su umeli da uo~e poneki lik ili bilo {ta drugo ida majstorski naslikaju to {to su videli. Takav je, pored Sremca, bio iMilan \. Mili}evi}, ali i jo{ neki. Jedan od takvih pisaca bio je ne-sumwivo i Grigorije Boòvi}. I kao {to je Srem~eva pripovetka KirGeras posluìla Du{anu J. Popovi}u za sociolo{ku i antropolo{ku

206

studiju o Cincarima, tako bi i Boòvi}emo publicisti~ko delo moglo daposluì za antropolo{ka, etnografska i etnopsiholo{ka prou~avawaonih delova na{eg naroda o kojima je pisao, tim vi{e {to likovi sa ko-jima se u wima sre}emo nisu izmi{qeni nego uzeti iz stvarnog ìvota.âk im ~esto nije ni imena mewao, jer je namerno hteo da ~itaocima pri-kaè qude i ìvot koji stvarno postoje ili su postojali.

Koliko je Boòvi} u svojim zapaàwima u pogledu antropolo{kihosobina stanovnika u krajevima koji su bili predmet wegovih putopisa-~kih beleàka bio precizan i kolika je bila wegova sposobnost razlu~i-vawa najboqe se moè pokazati na nekoliko primera koje }emo ovde na-vesti. U reportaàma koje je objavio u kwizi pod naslovom Sa sedla i sa-mara pi{e, izme|u ostalog, i o nekada ~uvenom [emsi-Pa{i, koji je bione samo rodom iz Bi{eva, nego je i nekoliko generacija wegovih predakaiz tog kraja (ina~e, Bi{evo se nalazi u predelu planine Rogozne). Boò-vi} je i li~no video [emsi-Pa{u i desio se u Bitoqu upravo onog danakada je na wega izvr{io atentat jedan mlad turski oficir, koji je pripa-dao Mlado-Turcima. Uzgred da napomenemo da je ubistvom [emsi-Pa{e uTurskom carstvu otpo~eo mladoturski prevrat. Evo kako je Boòvi} na-slikao [emsi-Pa{u: „[emsi Pa{a bio je sna`na, nevisoka pojava. Ple-}at, lepo srezane glave, plav i plavih kao nebo o~iju, neobi~no beo, aopet krupnih poteza gor{tak. U Bi{evu i Bihoru video sam sad takavobrazac. I ranije samo u odse~enim udolinama Rogozne. Ne{to odudara oddinarskoga obli~ja, jer lice nije ni tako dugo ni toliko o{tro. Ima vi-{e ~isto slovenskoga u sebi, a malo keltskoga ili ilirskoga. Takvi su ma-hom starinci i razlikuje se i od Vasojevi}a i od Pe{teraca. Mislim daje Pa{a bio najneposredniji potomak onih Ri|ana koji su kao jezgro nekaddali Ku~e. Jer sam utvrdio da je [emsi Pa{a Ku~ i da su se wegovi starikao pravoslavni naselili ovde ravno pre sto {esdeset i sedam godina”.Kao Bo{wak, [emsi-Pa{a nije voleo Arnaute i znao je da prema wimabude nemilosrdan i okrutan. I ovaj podatak je tako|e Boòvi}u posluìokao neka vrsta dokaza koji je navodio na zakqu~ak da je [emsi-Pa{a pri-padao narodu kojem su Arnauti tradicionalno bili neprijateqi.

Ali Boòvi} se ne zaustavqa na opisivawu pojedinaca kao nosilacanacionalnih, odnosno, ta~nije, rasnih odlika3 u nekim delovima na{egnaroda. On zna da sa ovog stanovi{ta naslika i kompleksnije socijalnesredine. Pogledajmo, na primer, kako je antropolo{ki i antropogeograf-ski prikazao stanovni{tvo Roàja. „Roàje se”, pi{e Boòvi}, „upravozvalo Trgovi{te. Slu`beno su ga i Turci tako zvali. Muslimani i danas4

radije izgovaraju Trgovi{te, dok Srbi – Roàje. Pri~ali su mi me{tanida su ovu svoju stanicu nekad Rimqani (oni kaù Latini5) tako prozvali

207

3 U Cviji}evom smislu.4 Kwiga Sa sedla i samara objavqena je 1930. godine.5 Bi}e da je ovo oma{ka, jer je Latinima u unutra{wosti Balkanskog poluostrva na-

rod obi~no nazivao katolike iz zapadnih krajeva, a naro~ito Dubrov~ane; odnosno dubrova-~ke trgovce, po{to nikako nije mogu}e da se u narodnoj svesti moglo sa~uvati bilo kakvose}awe na deleke Rimqane i wihovo doba.

po mnogim divqim ruàma, koje ovde rastu. Gradi} je iskqu~ivo musli-mansko naseqe. Jedva se sad osim ~inovnika na|e po kakav naseqenik.Nema sumwe da je ovde bilo i Turaka. Ili su izumrli ili se nekud ise-lili. Sad ih nema, kao ni dubokih starinaca. Najstarije porodice ovdenastawene ne mogu izbrojati ni punih dvesta godina. To je jama~no i do-ba obnove Roàja. Na celoj levoj obali Ibra su Ku~i, jedno ogromno po-tur~eno bratstvo, a na desnoj mawi, mnogo mawi deo, koji vodi poreklood Klimenta. Pored wih su i naseqenici sa sela, istur~eni nekad kao iovi, ali se po izgledu moè poznati da su starinci. Ku~i ne kriju svojeporeklo, znadu za svoje bratstvenike, i pravoslavne i muhamedance, poovom kraju. Ta~no znaju i godinu svojega potur~ivawa. Dok oni na desnojstrani reke vole da tvrde da su Arnauti, iako je danas ve} utvr|eno daKlimente moèmo i mi prisvajati. U najmawu ruku taj je fis me{avan; uwemu ima i srpske i arbana{ke krvi”.

Po majstorstvu kojim se u ovom odlomku opisuje sastav stanovni{tvaRoàja sa etnografskog i karakterolo{kog stanovi{ta te{ko da bi se saBoòvi}em mogao meriti ijedan Cviji}ev saradnik na zborniku Naseqa iporeklo stanovni{tva. Ovaj Boòvi}ev opis Roàja ve} sam za sebepredstavqa pravo remek-delo. Wegova je slika antropogeografske i etno-grafske situacije ovog mesta izvanredno pregledna i jasna; uostalom, sa-svim u duhu Cviji}evih antropogeografskih i antrpolo{kih istraì-vawa.

Na osnovu dosada{wih primera koje smo naveli moglo bi se pomi-sliti da se Boòvi} usredsredio uglavnom na opisivawe muslimanskogstanovni{tva tih krajeva. Istina, ono je tamo u ve}ini i mo`da se zbogtoga moè ste}i utisak da on o muhamedancima pi{e nesrazmerno vi{e.Me|utim, ovakav bi zakqu~ak bio pogre{an. Srpski pravoslavni ìvaqzanimao ga je isto toliko koliko i muslimanski, ako ne i vi{e od musli-manskog, tim pre {to se ni taj ìvaq po svojim nacionalnim, pa i ra-snim korenima nije razlikovao od tamo{wih muslimana – bar kada je upitawu bilo starina~ko stanovni{tvo. I, kao {to je reqefno i sna`nimpotezima naslikao [emsi-Pa{u, na isti je na~in opisao i pravoslavnogpopa Jerotija Krsmanovi}a iz Vojkovi}a sa Rogozne. Evo tog opisa.

Kada je jednom prilikom tokom svog putovawa po Rogozni svratiokod popa Jerotija da se odmori, a i dok mu ne pro|e neka groznica kojaga je bila iznenadno napala, wegov je doma}in ve} bio prevalio osamdese-tu godinu ìvota. U zabitom planinskom seocetu usred Rogozne popova jeku}a jedina bila pokrivena }eramidom, dok su sve ostale bile pokriveneslamom ili {indrom. I kada je iscrpqenog od groznice i umornog gosta,kojeg je odavno poznavao, uveo u ku}u i posadio ga na trono`ni stolac sanaslonom i mekim jastukom, pop Jerotije se, kako Boòvi} opisuje tu sce-nu, „uspravi da po obi~aju jo{ jednom upita za zdravqe i izrekne sna`nudobrodo{licu”. [teta je {to tu dobrodo{licu Boòvi} nije zapisao.Ali je zato dao izvanredan ne samo umetni~ki nego i faktografski por-

208

tret popa Jerotija kao tipi~nog rasnog predstavnika naroda tog kraja. „Poliku su{ta slika prote Matije Nenadovi}a. Onaka brada, onako na ma-|arski na~in rastr{eni sasvim beli brkovi. Lice dugo i {iroko, obrvekao nastre{nice. Na glavi mesto ranije omr~enoga }ulava sa crnom {a-mijom oko wega – {ubara, samo ga novo vreme nagnalo da na vratu prese-~e staru popovsku pletenicu. To je jedino dopustio sebi od svega {to ra-de novi popovi. Na ogromnoj snazi starinske crne ~ak{ire, mr~an pojas,mintan od crna satina i guw rogo`wanski, onaj stari popovski, kakvogavi{e nema ni na Rogoznu. U opancima je, ali nekako ozbiqnim, otmenim,neseqa~kim, popovskim. (...) Snaàn je kao litica na kojoj je prema we-govoj ku}i Jela~, razma{ist kao orlu{ina. Posledwi predstavnik one po-vorke koja je u kwizi sricala, ali po dubravama narodu plameno besedi-la da je carsko koleno i da }e mu carstvo neminovno do}i”.

Da primetimo uzgred da Boòvi} o popu Jerotiju Krsmanovi}u pi{ei u narednoj reportaì pod naslovom Za robovawa, a imenom ga spomiwei u slede}oj (pod naslovom Gredom). Reportaà Za robovawa je u stvaripri~a popa Jerotija o te{kim danima i mukama koje je propatio od nekogFerad-bega Drage i drugih lokalnih muslimana u vreme austro-ugarskeokupacije tih krajeva u Prvom svetskom ratu.

Da nam Boòvi} nije ovako sna`no i slikovito predstavio popa Je-rotija Krsmanovi}a sa Rogozne, ko bi od nas iz dana{weg vremena mogaoda stvori sliku kako su stvarno izgledali na{i sve{tenici pod Turcima.No, popa Jerotija je Boòvi} naslikao i kao predstavnika sve{teni~kogstaleà u na{em narodu iz krajeva o kojima pi{e. Naslikao ga je po fi-zi~kom i psihi~kom obli~ju (to jest po antropolo{kim, rasnim odlika-ma), po odevawu (onom svakodnevnom) i po frizuri. Najzad, popa Jerotijaje Boòvi} prikazao i kao zato~nika svog poziva. U stvari, dao nam jewegov antropolo{ki, etnografski i karakterolo{ki portret.6 Ali popJerotije nije u wegovim putopisima izuzetak. Tu je ~itava galerija liko-va iz naroda toga kraja: rogo`wanski i kola{inski7 glavari, istaknutipredstavnici narodni i doma}ini. Tu je, na primer, Josif Jani} iz Br-waka ili wegov drugar i me{tanin koji je sebe prozvao „Dilberaga Qu-ti}”; tu je najzad i Milan, wegov ro|ak i wegov verni i neumorni prati-lac na ovim putovawima. Sav taj pravoslavni srpski narod naslikao jeBoòvi} kao na fotografskom snimku ili, mo`da, kao Titelbah ili PajaJovanovi} u svojim slikarskim radovima.

îtalac koji ~ita ove reportaè ne moè da se otme utisku da gla-vni razlog {to su napisane nije u tome da bi se izloìli faktografskipodaci o narodu i krajevima o kojima pi{e. Wega je pre svega podsticalasna`na voqa da ~itaoca odu{evi i ponese, da u wemu stvori odre|eno mi-{qewe i raspoloèwe prema tim qudima. Boòvi}, koji je dobrim delomintelektualno stasao na narodnoj epici i ~istom narodnom govoru svog

209

6 Karakterolo{ki u smislu kako je karakterologiju shvatao Vladimir Dvornikovi}7 To jest iz ibarskog Kola{ina.

kraja, za koji tvrdi da je jedan od naj~istijih i najlep{ih govora kojim segovori u srpskom narodu, nagiwe vi{e romanti~arskom izrazu, koji kodqudi koji se prevashodno bave naukom moè lako da probudi sumwu upi{~evu nepristrasnost. Me|utim, ovde moramo da konstatujemo da takavutisak moè da stvori zabunu, kao i da navede na pogre{ne zakqu~ke.Pristrasan odnos prema predmetu posmatrawa i prikazivawa ne morauvek da zna~i i ~esto ne zna~i da }e se u prikazivawu ~iwenica obaveznobiti neobjektivan. Jer kad bi to bilo tako, onda bi na sve istori~are inau~ne pisce koji nisu bili potpuno indiferentni prema predmetu svo-jih nau~nih istraìvawa trebalo da se gleda sa sumwom i podozrewem.Poznato je koliko je Lujo Vojnovi} bio ponesen dubrova~kom pro{lo{}ui koliko su ga opsedali stara slava i sjaj Dubrova~ke Republike. Paipak, wegovo monumentalno delo Pad Dubrovnika nesumwivo je najistini-tija i najdokumentovanija istorija propasti Dubrova~ke Republike. Da uovom kontekstu spomenemo i Sretena Vukosavqevi}a, ~iji su radovi, upr-kos tome {to je wihov autor bio emotivno duboko vezan za na{e selo iseqake, od neprolazne vrednosti i trajnog zna~aja upravo za nau~no prou-~avawe na{eg naroda.8

Ima smisla upore|ivati Boòvi}a i Sretena Vukosavqevi}a. Ne sa-mo zato {to su i jedan i drugi bili duboko privrèni narodu i pisalio wegovom ìvotu, obi~ajima i pona{awu sa razumevawem i simpatijama.Niti samo zato {to su odlazili u narod da bi se na licu mesta upoznalis tim kako ìvi, razmi{qa i kako se pona{a. U Boòvi}evim reporta-àma, kao i u Vukosavqevi}evim „pismima sa sela”, ima vrlo mnogo gra|erelevantne za socijalna istraìvawa. Istina je da u Vukosavqevi}evim„pismima sa sela” ima vi{e gra|e za sociolo{ka istraìvawa a u Boò-vi}evim putopisnim reportaàma za antropolo{ka, etnografska i etno-psiholo{ka, ali je i jedna i druga gra|a podjednako relevantna za nau~noprou~avawe na{eg naroda. Kada je re~ o Vukosavqevi}u, to je nesumwivobio glavni razlog zbog ~ega su ga svojevremeno nastavnici Pravnog fa-kulteta u Beogradu izabrali za honorarnog profesora. Boòvi}, na à-lost, nije bio te sre}e da wegov rad bude priznat kao nau~no relevantan,pre svega zbog toga {to se pravim antropolo{kim studijama kod nas iz-me|u dva svetska rata bavilo vrlo malo nau~nika. Pored Jovana Cviji}a,to su bili Branimir Male{, Uro{ Kruq, donekle Vladimir Dvorniko-vi} i jo{ poneki. No, Boòvi}a nisu svrstavali me|u wih, jer ga, je-dnostavno, nisu kao takvog identifikovali, kao {to je Du{an J. Popovi}identifikovao Stevana Sremca.

Ina~e, kada je u pitawu sakupqawe gra|e o narodnom ìvotu i obi-~ajima, Boòvi}a bi, po na{em mi{qewu, pre trebalo uporediti sa „od-govoriocima” Valtazara Bogi{i}a, nego sa Cviji}evim saradnicima. âkpostoji i izvesna Boòvi}eva bliskost sa nekim Bogi{i}evim „odgovo-riocima”. Podseti}emo da su Bogi{i}u za Crnu Goru i Boku Kotorsku

210

8 Akademik Radomir Luki} bi rekao: za sociologiju srpskog naroda.

podatke davali „Stevan Qubi{a” i Vuk Vr~evi},9 i da se gra|a koja odwih poti~e izdvaja po svojoj vrednosti – i to poglavito stoga {to su iStjepan Mitrov Qubi{a i Vuk Vr~evi}, a naro~ito Qubi{a, bili talen-tovani kwièvnici, i imali razvijenu sposobnost zapaàwa, kao i shva-tawa onoga {to je bitno, a tako|e i sposobnost opisivawa onoga {to suvideli i {to poznaju. Razume se da Boòvi} nije imao program sistemat-skog sakupqawa gra|e o narodnom ìvotu kao {to su Bogi{i}evi „odgo-vorioci” Stjepan Mitrov Qubi{a, Vuk Vr~evi} i drugi imali u wegovomNaputku. Me|utim, nema potrebe naro~ito isticati da Boòvi} svojaputovawa nije ni preduzimao u nau~ne svrhe. Najzad, te ambicije nijeimao ni Sreten Vukosavqevi}, bar sve dotle dok na wegova „pisma sa se-la” nisu obratili pa`wu istaknuti nastavnici Pravnog fakulteta u Beo-gradu: Slobodan Jovanovi}, Boìdar V. Markovi}, \or|e Tasi}, MihailoKonstantinovi}, pa i neki u ono vreme mla|i i po godinama i po nastav-ni~kim i nau~nim zvawima, kao {to je, na primer, bio Boìdar S. Mar-kovi}.

Ve} smo napred nagovestili da ne samo Boòvi}evi putopisni zapi-si nego i wegove pripovetke predstavqaju izvanrednu gra|u za antropolo-{ka i socijalna istraìvawa. Za svoju posledwu zbirku pripovedaka ob-javqenu uo~i [estoaprilskog rata, Neizmi{qeni likovi, on je ve} u na-slovu iskazao ono {to ~ini obele`je pripovedaka u ovoj zbirci; a to jeda je u wima prikazivao qude koji su stvarno postojali, a verovatno i do-ga|aje koji su se stvarno zbili. Ovo je veoma va`no konstatovati jer jemalo kwièvnika ~ija dela mogu da sluè direktno kao izvorna gra|a unau~ne svrhe. U srpskoj kwièvnosti su to besumwe bili Stjepan MitrovQubi{a i Stevan Sremac. Ali uz wih treba svakako navoditi i Grigori-ja Boòvi}a. Dovoqno je baciti pogled na pripovetku Jutro mojega pra-deda u ovoj zbirci pa shvatiti da Boòvi} tu zaista ne opisuje nikakveizmi{qene likove, nego samo svoje najro|enije, svoga pradeda i svoju majku.âk u pripoveci zna da realisti~kije prikaè poneki lik nego u puto-pisnim reportaàma. Nasuprot epskom i pomalo romanti~ki obojenom opi-su popa Jerotija Krsmanovi}a, koji smo gore naveli, u pripoveci Pop-Du-jo opisuje jednog i izgledom i karakterom sasvim druk~ijeg popa. Navodi-mo taj opis primera radi: „Crne neugledne velike kose i brade, crnakrupna oka, velikoga mesnatoga nosa, opore i masne koè na licu, alionoga mastiva kojega su starinci u Podgorici, Baru ili Skadru. Ona me-{avina koju su dali predslovenski starinci, ostaci fini~anski, Hajre-din Barbarosa, mleta~ki galijoti i, mo`da, mi Srbi. (...) Imao je na se-bi zagasito-crne ~ohane {iroke ~ak{ire, kakve su obi~no nosile age poNovom Pazaru i Pri{tini, {iroko i do ispod kolena dugo postavqeno

211

9 Vuk Vr~evi}, „vice konsuo austrijski u Trebinju”, bio je zapravo „odgovorioc” Bogi-{i}ev za Hercegovinu, Crnu Goru i Boku Kotorsku (videti Zbornik sada{njih pravnih obi-~aja u Ju`nih Slovena, Osnovao-skupio-uredio V. Bogi{i}, Zagreb 1874, c. LI), dok je StjepanMitrov Qubi{a, „poslanik na carevinskom vije}u” bio „za okolicu Budvansku, u kotorskomokru`ju, na ime: za Grbalj, Pa{trovi}e, Pobore, Braji}e” (isto, s. LII).

xube, kakvo su opet nosili i age i popovi po gradovima, ali sve to jadnoi prqavo, iskrpqeno i pro{arano na mnogo mesta belim prtenim seqa-~kim koncem. Vidi se jasno da mu je to poklonio ili kakav aga ili kakavsilan iguman iz kojega glasitijega manastira. Na glavi mu je bila visokagr~ka kamilavka sa nadstre{nicom, a oko we uvijena pri dnu nalik na~almu crna {amija bog te pita otkad neoprana. na nogama opanci i u ru-ci veliki drenovak, ali glavu provukao kroz razrez velikih bisaga punihcrkvenih starih kwiga rukopisnih, podgori~kih i ruskih. Prosto stravaod ~oveka, da li popa ili kalu|era, ili obi~ne skitnice koja je to obli-~je namerno uzela da lak{e kroza svet pro|e”.

Ceo ovaj opis deluje veoma uverqivo i stvarno. A pretpostavka da jeovaj lik uzeo iz stvarnog ìvota moè se dokazivati. Na primer, kolikojo{ do pred Drugi svetski rat mogli su se sresti kalu|eri koji su odla-zili u skitwu po belom svetu i prosili za svoj manastir. Oni su pokat-kad, a naro~ito u starijim vremenima, izgledali umnogome nalik na popaDuja. Te kalu|ere prosjake video sam i ja kao de~ki} u Skopqu. Ostalami je u glavi slika dva kalu|era kako stoje pred vratima na{eg stana, uprqavim i pohabanim mantijama, dok je jedan od wih ispred sebe dràookonu tako da doma}in moè da je celiva i da na wu poloì novac ilineki mawi ali vredan predmet kao prilog manastiru, a koji bi oni sta-vili u torbu od kostreti poput bisaga koje su nosili preko ramena. Na-ravno, ne se}am se detaqa i te{ko da bih mogao da ih opi{em kako su iz-gledali, a naro~ito ne tako slikovito i reqefno kao Boòvi}. Da podse-timo da je tip tog i takvog popa odnosno kalu|era dao Aleksandar Pu-{kin u svojoj drami u stihovima Boris Godunov, u li~nostima Varlaamai Misaila, a ~ije je portrete muzi~ki naslikao Modest Musorgski. Celaova kwiga pripovedaka puna je slikovitih opisa kao {to je ovaj koji smonaveli i, razume se, ne samo ona. U stvari, u woj se opisuju qudi kako sunekada stvarno izgledali.

Za ovo {to ovde iznosimo kao svoje mi{qewe imamo potvrdu u Bo-òvi}evim re~ima iz intervjua koji je dao Branimiru ]osi}u, a koji jeobjavqen u kwizi Deset pisaca deset razgovora. Na jednom mestu zapi-sao je Brana ]osi} i ove Boòvi}eve re~i: „Istina je da ja ho}u (...) da dam{to vi{e motiva, tipova, {to {areniji mozaik Ju`ne Srbije”.10 Hteo jeda bude slikar re~ima kao {to su to bili olovkom i kistom \or|e Mi-lovanovi} i Quba Ivanovi} – dokumentaristi koliko i umetnici.

Da s Qubom Ivanovi}em u vezi pomenemo ovde da na jednom mestu usvojoj kwizi Sa sedla i samara11 on sa faktografske strane ispravqa po-gre{nu informaciju na jednom crteù ovog na{eg izvanrednog grafi~arai slikara. Naime, Quba Ivanovi} je na mestu gde kazuju da je nekada biomanastir Trono{a u Bihoru i gde su se nalazile i polusru{ene zidine]or-pa{ine kule, na jednom svom crteù „snimio” te zidine, ali kao osta-

212

10 Beograd 1931, s. 105.11 S. 104.

tke zvonika ovog nestalog manastira. Boòvi} koriguje Qubu Ivanovi}au tom smislu {to konstatuje da to „nije nikakav zvonik manastira Tro-no{e, no obi~na vlastelinska turska kula” iz XV stole}a, „sa turskimogwi{tima i udubqewem za muslimansku molitvu u sredwoj dvornici”. TaBoòvi}eva te`wa da u svoje putopisne reportaè ugradi {to vi{e fak-tografije, a pokatkad ~ak i da sa faktografske strane koriguje ponekuneta~nu informaciju, ~ini da ti wegovi tekstovi mogu da budu relevan-tni i sa nau~nog gledi{ta. Na àlost, ta wihova nau~na relevancijaostala je nezapaèna, jer je i celo Boòvi}evo kwièvno delo za vi{eod pola veka bilo prekriveno }utwom i potisnuto.

Kad smo ve} spomenuli Boòvi}evo vrlo precizno identifikovawerazvalina na crteù Qube Ivanovi}a, vredno je ista}i da su wegovi pu-topisni zapisi dragoceni i zbog jo{ nekih podataka poput ovoga. U jednojod putopisnih reportaà registrovao je postojawe arheolo{kih ostatakau Drenici koji bi mogli da budu od zna~aja za na{u nacionalnu istoriju.Idu}i kroz ovaj kraj u pratwi sredwo{kolskog nastavnika i svog prija-teqa @ivka Frtuni}a – za kojeg je zapisao da „u ovom prigorju poznajesvaki kamen, a predawa ume da meri istorijom”12 – ukazalo im se jedno„kupasto brdo”, na ~ijem se vrhu, kako pi{e, „vi|ahu ostatci od zidina”,kao od neke tvr|ave. Za to mu je brdo @ivko Frtuni} rekao da je to ê-~an, gde su se nekada nalazili dvori Vuka Brankovi}a. A na Boòvi}evusumwu da je ê~an uop{te postojao osim u narodnom predawu, @ivko Fr-tuni} mu je odgovorio da je ne samo „mogu}no” nego i „sasvim verovatno”da je to „ê~an-grad”: „(...) To zna svako arnautsko kozar~e”. I daqe pro-duùje: „Gore ima nekoliko mramornih stubova. A Austrijanci su odnelii jedan sarkofag. Tu je stolovao gospodar Kosova i Drenice Vuk Branko-vi}, a Vu~itrn mu je bio samo trg i prestonica za sve~anosti”.13 Velikoje pitawe da li bi se od tog „ê~an-grada” sa~uvalo do danas i to maloostataka sa kojima je @ivko Frtuni} upoznao Boòvi}a, a koje je on uneou svoju putopisnu bele`nicu. Jo{ ako se desilo da su do dana{weg vreme-na i ovi ostaci ostataka nestali, a {to je vrlo verovatno, u tom slu~ajuBoòvi}evo svedo~anstvo o tome da su ipak postojali, takvi kao {to ihje on zabeleìo, moè da ima ako ne arheolo{ku, a ono svakako izvesnuistorijsku i dokumentarnu vrednost. To, istina, nije svedo~anstvo onakosigurno kao {to su fotografije arheolo{kih nalaza i iskopina kojidanas vi{e ne postoje, ali ipak predstavqa neko svedo~anstvo koje imaodre|eni zna~aj za prou~avawe na{e nacionalne istorije.

Spomenuo bih ovde – iz istih razloga kao {to spomiwem i podatkeo ostacima „ê~en-grada” – i Boòvi}ev opis crkve brvnare – on je na-ziva „drvenom crkvom” – u selu Ivawe u Bihoru, koju je ozna~io kao „Ivaw-ska crkva”.14 I taj Boòvi}ev putopisni zapis moè da ima zna~aja za po-pis i nau~no prou~avawe na{ih crkvenih spomenika.

213

12 Uzgredni zapisi, s. 76–77.13 Isto, s. 77.14 Sa sedla i samara, s. 108. i daqe. Zanimqivo je da Vladimir R. P e t k o v i } u svom

Pregledu crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskoga naroda (SANU, Beograd, 1950) ne na-

Nalazimo u Boòvi}evim putopisnim reportaàma i druge podatkerelevantne za prou~avawe pojedinih segmenata stanovni{tva nekih na{ihkrajeva. Ti su podaci ne semo zanimqivi nego i od zna~aja sa antropoge-ografskog, etnografskog i sociolo{kog aspekta. Da navedemo kao primerwegovo kazivawe o begovskim porodicama u Bihoru.

Tu pojavu, koja mu je, kako veli, izgledala zagonetnom, odgonetnuo jesvojim kazivawem Nazif-beg, „ro|eni brat glasitoga Mustaj-bega ]orovi-}a i potomak istorijskoga ]or-pa{e”. ]orovi}i, prema informaciji ovogbega, nisu istur~ena srpska vlastela nego „pravi Anadolci”. Otprilikesto godina posle Kosovske bitke u Bihor je do{ao neki Hajdar-pa{a, ko-ji je sazidao kule u Lozni, Suti-Ivanu, Bistrici i Godu{i. Po svoj pri-lici je bio potur~eni vlastelin iz Ostrozuba kod Prizrena, i od wegasu bezi iz Boòvi}evog vremena: Batilovi}i, „koji se jo{ zovu Ostrozu-bi”, Krasni}i i Hajdarpa{i}i. Kada se Hajdar-pa{a pobunio protivu sul-tana, ovaj naredi ]or-Mehmed Pa{i Ose~aninu da iz Slavonije ode u Bi-hor i progna Hajdar-pa{u. ]or-pa{a je izvr{io nare|ewe, osvojiv{i ka-snije tvr|avu Bihor od Srba iz Despotovine. „Od ovoga ]or-pa{e su da-na{wi bezi ]orovi}i u Lozni, Godu{i, Ivawu i drugim selima bihor-skim. Pazarski Bu|evci su im rod”. „Sa ]or-pa{om su ovamo” (to jest uBihor) „do{li kao odredni zapovednici i pretci porodica Sijari}a, Bi-buqica, Dervi{evi}a, Muratovi}a i Eraca. ]or-pa{ini potomci iakobegovi, kao i ove druge porodice, zauzeli su najboqe zemqe po Bihoru isad se sasvim poseqa~ili. Imaju i dobre ~ardake ali i obi~ne seoske ku-}ice. Na izbor su mahom vi|eni qudi, govore samo na{im jezikom i uzelisu sve mesne obi~aje”. „No osim ovih po Bihoru ima jo{ begova. To su ra-sovski Begovi}i u dve loze: bezi Rasovci i Begovi}i. (...) Begovi}i su po-tur~ena vlastela nemawi}ska”. No pored ovih, ima i begova koji se prezi-vaju Franci, koji su tako|e imali sedi{te u Rasovu i koji su „potur~eninemawi}ski najamnici – Franci ili Alamani” itd. Ovi podaci o begovskimporodicama u Bihoru i o wihovom poreklu predstavqaju pravu dragoce-nost za izu~avawe na{eg naroda, a naro~ito u dana{we vreme, kada se izpoliti~kih i ideolo{kih razloga poku{ava na sve na~ine da stvori la-`na i iskrivqena slika o narodu koji naseqava ove na{e prostore.

O Albancima na Kosovu i u Metohiji, a naro~ito o onima iz Dre-nice, Boòvi} je u svojim putopisnim reportaàma pisao u vi{e navra-ta. Drenica je susedna oblast ibarskom Kola{inu, odakle je na{ pisacrodom,15 i stanovnici ova dva kraja gledali su jedni na druge kao na prvekom{ije. Sam Boòvi} je ne samo po{tovao svoje neposredne susede, negoje me|u wima imao i prijateqe. U reportaì Dreni~ko ̀ aqewe, a u okvi-ru odeqka Po Drenici,16 opisuje svoju posetu porodici svog prijateqaNazifa Jahje, kojeg je ubio ka~ak Jonuz Topi. Oti{ao je wihovoj ku}i sa-

214

vodi podatke o postojawu ove crkve brvnare, kao {to ne navodi ni o Pokajnici kod VelikePlane, dok je crkve brvnare u Se~oj Rijeci i Ra~i Kragujeva~koj samo registrovao da postoje.

15 Boòvi} se rodio u selu Pridvorica u ibarskom Kola{inu.16 Uzgredni zapisi, Beograd 1926, s. 92–97.

mo da bi im izjavio sau~e{}e. Ova reportaà upravo moè da posluìkao potvrda wegovih bliskih i srda~nih odnosa sa Albancima po Dreni-ci. Uostalom, zapisao je i sam da su ovi wegovi afiniteti bili dobropoznati i wegovom ocu, koji na te wegove odnose sa Albancima nije gle-dao sa odobravawem. Prekorevaju}i ga zbog jedne „navade”, on mu je u je-dnoj {etwi uputio ove re~i: „U neku ruku si ba{ kao Arnautin. Ide{po wima, izu~ava{ wihove obi~aje, pi{e{ o wima, pa si se poarnautio. Jo{malo pa }e{ kao Trajko iz Strmca uza svaku re~ ‘po-i-pa{a zotin!’ (takomi boga!)”.17

O ìvotu i obi~ajima naroda koji ìvi u krajevima kroz koje je pro-lazio kod Boòvi}a ima verodostojnih podataka takore}i na svakoj stra-nici. O gostoprimstvu i kod pravoslavaca i kod muslimana i kod Alba-naca on je u svojim putopisnim zabele{kama dao izvanredan etnografskii etnopsiholo{ki materijal. Wegov opis „lonxe” u reportaì Sa zelenelonxe18 dragocen je dokumenat o ovom obi~aju, tim pre {to je taj obi~ajbrzo nestajao i o kojem se ve} u Boòvi}evo doba malo znalo. Tu je opi-sao onu lonxu „kao {to je nekad u starinu bilo”. Naravno, nije mogu}esve te opise prikazati u okvirima jednog ogleda, i mi ~itaoca upu}ujemona ove wegove putopisne zabele{ke koje su uz to, nezavisno od svega, veo-ma zanimqive za ~itawe.

Iz gorwih navoda moè lako da se vidi da je Boòvi} putovao ma-hom po krajevima gde u ve}ini ìvi potur~eno stanovni{tvo, ali ono kodkojeg se o~uvala svest o sopstvenoj ranijoj plemenskoj i nacionalnoj pri-padnosti. Zahvatio je on u svojim opisima vrlo duboko u svu sloènostovog komplikovanog pitawa. Razume se, mi danas znamo da su saznawa dokojih je do{ao vaìla za wegovo vreme i za vreme koje mu je prethodilo.Na àlost, nemamo pouzdanih i dovoqno obave{tenih istraìva~a kojibi nam osvetlili kako stvari u tom pogledu stoje u dana{wem vremenu.No, bez obzira na to, materijal koji se nalazi u wegovim putopisnim za-bele{kama je dragocen doprinos ukupnom sagledavawu ovog pitawa. Mi se,naravno, ne moèmo upu{tati u neko {ire izlagawe onoga {to nam Bo-òvi} iznosi o tome. Ipak }emo ovom prilikom re}i koju re~ o Boò-vi}evim saznawima o obavezi krvne osvete jednoplemenika i bratstveni-ka razli~itih veroispovesti. I uop{te ovi me|usobni odnosi kao da suga posebno zanimali. Na jednom mestu u svojoj kwizi Sa sedla i samara19

moè da se pro~ita i ovaj tekst: „Zanimqivo je da ni jedna ku}a ovihAli}a-Ku~a nije nikad zaboravqala na svoju najmla|u i najslabiju bra}upravoslavne u Brwacima. Svojakali su se javno sa wima, svetili krvime|usobno. Hamzagi}i su u nezgodi beàli u Brwake kod ro|aka, ovi kodwih u Tutin. I oruàno vazda priskakali jedni drugima u pomo}. Gani}mi se na svojoj kuli pohvalio da su sa wima gore u pe}ini branili pa{u

215

17 Crte i reze, Beograd 1928, s. 83.18 Uzgredni zapisi, s. 54–61.19 S. 72–73.

Mahmudbegovi}a i Brwa~ani, a vitao u wegovu mlinu i danas okre}e vo-da iz bukvine koju je pre toliko godina izdubio i udesio wegov ro|ak,brwa~ki knez Kosta Jeremi}, koji je tom prilikom, ne znam zbog ~ega,bio odmetnik i utekao k wima u Roàje”. Me|utim, sa ovim u vezi od po-sebnog zna~aja je jedna wegova pripovetka (Ro|ak), u kojoj je opisao jedaninteresantan slu~aj krvne osvete.

Kod spomiwawa Boòvi}eve pripovetke Ro|ak,20 da napomenemo da jerealno pretpostaviti da je wen glavni junak Gani}-beg stvarno postojao,kao i da se doga|aj koji se u woj opisuje stvarno desio. Verovatno}a da seto zaista zbilo nalazi se na jednom mestu u wegovim putopisnim zabele-{kama, gde navodi kako mu je neki Mahmutovi}, ina~e ro|ak Gani}-bega,pokazao wegov grob na jednom muslimanskom grobqu pored kojeg su pro-lazili. Ali se wena istinitost poja~ava i svedo~ewem Marka Miqanovao istom tom doga|aju, ~iji se opis nalazi kod Miqanova ~ak na dva me-sta, i u @ivotu i obi~ajima Arbanasa21 i u Primjerima ~ojstva i juna-{tva.22 Kao i Grigorije Boòvi}, i Marko Miqanov u @ivotu i obi-~ajima Arbanasa govori o Gani}-begu, s tim {to Marko Miqanov pi{eda je to bio „Murat-aga Gani}, u Bijelo Poqe”, dok ga Grigorije Boò-vi} navodi samo kao Gani}-bega, kao i da je, kad se taj doga|aj odigrao,bio komandant àndarmerije u Prizrenu. I Marko Miqanov i Boòvi}navode da je Gani}-beg bio poreklom Ku~ (“poreklom ku~ka porodica”,pi{e kod Marka Miqanova). U Boòvi}evoj pripoveci Ku~ koji je biopose~en bio je „mom~e” i ~uvao je ovce, dok Marko Miqanov o tom doga-|aju beleì samo toliko da je Tur~in ubio „Ku~a i posjeka(o) mu glavu”.Ambijent u kojem se odigrala scena krvne osvete – kada je Gani}-beg, po-{to je bio ku~kog porekla, ubio zbog toga Dem-Aliju koji je ubio i „po-sjeka(o)” pravoslavnoga Ku~a – razli~it je kod Miqanova od onog kodBoòvi}a, ali su re~i koje je izgovorio Ku~ pred ubistvo gotovo iste. I,naravno, okolnosti u vezi s tim ubistvom se prili~no podudaraju. KodMarka Miqanova je to „mom~e” (to jest taj pravoslavni Ku~) izgovoriloove re~i: „Nemo’ me posje}’, e }e se naj bra}e Ku~a, koji }e me osvetiti,i ti }e{ poginut’”. Razlika je unekoliko i u tome {to u Boòvi}evojpripoveci Gani}-beg puca u Tur~ina iz revolvera, dok Marko Miqanovbeleì da Gani}-beg „upali dvije kubure u wega, ubi ga i ute~e izme|uTuraka”. Da spomenem i to da je kod Marka Miqanova „junak” kojeg jeubio Gani}-beg bio Tur~in, dok je kod Grigorija Boòvi}a bio RugovacDem-Alija. Naposletku, Marko Miqanov daje i ne{to odre|eniji podatako tome kada se doga|aj zbio; po wemu je Gani}-beg bio, kasnije, „zabit isudio u Berane”, mada je, dok je zapisivao podatke o wemu i o ovom slu-~aju, bio ~uo da vi{e nije ìv; „a sin mu je sad u Berane”. Kod GrigorijaBoòvi}a se vreme doga|aja moè odrediti jedino po tome {to je Gani}-beg

216

20 Grigorije B o ` o v i } : Pripovetke, Srpska kwièvna zadruga, Beograd.21 Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Beograd b.g., s. 161–162.22 Isto, s. 73.

pucao ne iz kubura, nego iz revolvera, a {to bi upu}ivalo da se sve todoga|alo u nekom vremenu kada su kubure bile zamewene revolverom kaomodernijim vatrenim oru`jem.

I u Primjerima ~ojstva i juna{tva23 Marko Miqanov tako|e spo-miwe ovaj slu~aj. On navodi da je „Tur~in neki u Staru Srbiju ubio iposjeka(o) Ku~a”, pa je o tome posle „pri~a(o) u dru{tvu”. Samo u kwizipo kojoj navodimo stoji da se onaj koji je tog Tur~ina ubio zvao ne Mu-rat-beg Gani} nego Murat-aga Gali},24 „podrijetlom Ku~”, dok se ostalielementi u pri~i uglavnom podudaraju. Ali u Primjerima wegova pri~aima i jedan zna~ajan komentar. Po Marku Miqanovu, Murat-aga se „di~iodoklen je go| ìv bio, {to je osvetio Ku~a, kojemu nije ni imena zna(o),samo je zna(o) da je Ku~”. I ovde on na kraju dodaje da je Murat-aga bio„zabit poslije i u Berane i Bijelo Poqe”, i da je „do skora ìvio”.

Da najzad kaèmo i to da se kod Boòvi}a cela radwa pripovetkeodigrava u Mirijskom hanu u Prizrenu, u jednoj prostranijoj prostoriji,u kojoj su se okupqali na kafu najodli~niji turski kolenovi}i. Jednesrede, „trì{noga dana u Prizrenu”, „uvede Rotulovi}-beg svojega pozna-nika i rugovskoga prvaka Dem-Aliju”. Dem-Alija se, u razgovoru koji sezapodenuo, pohvalio da je ubio „jedno mom~e iz Ku~a” u Vrmo{kim {uma-ma u blizini Hotskih hanova, kako veli pripoveda~. To „mom~e”, kada sena{lo o~i u o~i sa smr}u, izgovorilo je, kako je ispri~ao Dem-Alija, overe~i: „Moja se krv ne}e izgubiti (...). Sazna}e se za moju àlosnu pogibi-ju. I tvrdu ti rije~ zadajem, na}i }e se kakav ro|ak koji }e me osvetiti.Ho}e, bo`ja vjera, ja Tur~in ja Ri{}anin, a sad koqi!” Potpukovnik Ga-ni}-beg, koji je, po Boòvi}u, bio komandant turske àndarmerije u Pri-zrenu, slu{ao je Dem-Aliju dok je ovo pri~ao i, po{to je jo{ jednom do-bro proverio da li Dem-Alija govori istinu, ubio ga je ispaliv{i u we-ga {est revolverskih metaka. Gani}-beg je Dem-Aliji, pre nego {to ga ja„povalio na pod” hicima iz revolvera, rekao da je to „mom~e istinu re-klo”, i da ima „jo{ kojega ro|aka u svijetu”. U stvari, Gani}-beg je, bu-du}i poreklom Ku~, preuzeo na sebe da osveti krv svoga saplemenika.

Prikazivawe samog doga|aja opisanog u Boòvi}evoj pripoveci upo-redili smo sa svedo~anstvom Marka Miqanova o wemu da bismo {to pou-zdanije utvrdili verodostojnost ove pri~e. Jer za nau~no prou~avawe ovepojave u na{em narodu, to jest obi~aja krvne osvete kada su u pitawu je-dnoplemenici odnosno bratstvenici koji su razli~itih veroispovesti,veoma je va`no da se utvrde {to nesumwiviji dokazi da su i potur~enidelovi na{ih plemena, u ovom slu~aju Ku~a, smatrali da su u obavezikrvne osvete kada, svejedno da li Tur~in ili poislamqeni Albanac ubi-je nekog wihovog saplemenika, Ku~a, makar {to je ovaj bio pravoslavnevere. Jer to je zna~ilo da su, u pro{lim vremenima, ta~nije u plemenu

217

23 Primer pod brojem 58, isto, s. 73.24 Mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka, jer nisam proveravao u drugim izdawima

Primjera ~ojstva i juna{tva da li je wegovo prezime bilo „Gani}” ili „Gali}”.

Ku~a tog doba, srodstvo, to jest plemenska pripadnost, i „krv” imalipreimu}stvo nad verskom pripadno{}u. Ova dva svedo~ewa o ovom doga|a-ju, jedno od drugog nezavisno, svakako potvr|uju wegovu verodostojnost, tojest da se opisani doga|aj zaista i odigrao, kao i da je razlog ubistva bi-la ba{ krvna osveta. Uop{te govore}i, ovo nedvosmisleno dokazuje da jetaj obi~aj postojao, mada se na osnovu wega ne moè utvrditi wegova u~e-stalost, odnosno koliko ga je pravoslavnih i muslimanskih Ku~a smatra-lo obavezuju}im u vreme, na primer, Marka Miqanova, ili pre wegovogvremena.

S ovim u vezi primetili bismo da u dana{we vreme na Balkanskompoluostrvu kao da je preovladala te`wa da se u prvi plan istakne verskapripadnost, koja se sve vi{e javqa kao preusudni ~inilac kod nacional-nog opredeqivawa pojedinih segmenata balkanskog stanovni{tva. U tur-sko vreme su se po veri nacionalno najeksplicitnije opredeqivali isla-mizovani stanovnici na{ih krajeva, koji su sebe i smatrali i nazivaliTurcima, a i drugi su ih tako zvali, i to bez obzira {to ih je najvi{e go-vorilo jedino srpskim jezikom, jer turski nisu ni znali. Unekoliko nasu-prot wima, pravoslavni narod koji je isto tako u masi pristajao nacional-no uz ve}inski narod, u mnogim je slu~ajevima ipak sa~uvao svest i o ne-koj svojoj etni~koj ili drugoj posebnosti (Vlasi, Cincari, Romi i drugi).

Ina~e, pripovetke kao {to je Ro|ak – u kojima se opisuju istinitidoga|aji, ili obi~aji koji stvarno postoje ili su postojali, zatim odnosiu porodi~nim zadrugama i sl. – u Boòvi}evom pripoveda~kom delu nisuretke. Pokaza}emo to i na primeru pripovetke Rob nezarobqeni iz zbir-ke pripovedaka Robqe zarobqeno25 – ba{ kao {to smo se iz pripovetkeRo|ak26 upoznali sa jednim slu~ajem krvne osvete o kojem se obi~aju jo{uvek nedovoqno zna.

Za pripovetku Rob nezarobqeni moè, {tavi{e, da se uzme da je odposebnog zna~aja za raspravqawe pitawa poloàja pojedinih ~lanova po-rodi~ne zadruge u nekim na{im krajevima s obzirom na karakter poslovakoje u zadruzi obavqaju. Da napomenemo da su gotovo u svim dosada{wimrazmatrawima organizacije ìvota i rada u patrijarhalnim porodi~nimzadrugama istraìva~i koji su se wima bavili uglavnom obra}ali pa`wuna nosioce i izvr{ioce najglavnijih poslova u zadruzi: na stare{inu istare{icu na primer, ili na one koji obavqaju odgovornije i neke drugeposebne poslove, kao {to su poslovi redu{e i sl. Naravno, po{to se ukrajevima o kojima Boòvi} pi{e porodi~ne zadruge prevashodno bavesto~arstvom, u wegovim zapaàwima i konstatacijama o poloàju pojedi-nih ~lanova u wima nalaze se opisi uglavnom sto~arskih poslova. U pri-poveci koju smo uzeli za primer on opisuje ìvot ~obanina, sto~ara ili,kako ga jo{ naziva, „sto~nog nastojnika”. Radwu pripovetke je konstruisaoupravo na poloàju s obzirom na poslove koje wen junak obavqa u planin-

218

25 Beograd 1930, s. 1–7.26 Pripovetke, Srpska kwièvna zadruga, Beograd 1926, s. 27–32.

skoj porodi~noj zadruzi. Me|utim, nezavisno od pripoveda~ke komponenteu ovoj pripoveci, to da su realisti~no, takore}i faktografski, presli-kani sami odnosi koji se odnose na poloàj „sto~nog nastojnika” ne bi sesmelo dovoditi u sumwu.

„Putuju}i po Rogoznu”, re~i su kojima po~iwe svoju pripovetku, „ne-kako po Gospo\inudne, svratih na preno}i{te kod poznatoga doma}inaVran~evi}a, ~ija se zadruga nije odvajala ve} punih pedeset godina. Hteosam da vidim i to ~udo na selu i da proverim glas o takoj jednoj velikojku}i”. Ve} ovaj po~etak kao da ~itaoca upu}uje na zakqu~ak da je tazadruga zaista i postojala. Pri~aju}i tu`nu pri~u o doma}inovom bratan-cu Rusimu Vran~evi}u, koji je bio ~obanin u ovoj mnogoqudnoj zadruzi, onje u stvari bacio vi{e svetlosti na teàk i neravnopravan poloàj, ustvari na zapostavqenost i mukotrpan ìvot koji vode oni koji u planin-skoj zadruzi obavqaju poslove ~obanina, odnosno „sto~nog nastojnika”,koji ìvi u planini i leti i zimi, potpuno sam, fizi~ki odvojen odostalih zadrugara i slabo ili nikako ne u~estvuje u zajedni~kom ìvotu.Da napomenemo da o ~obanima u mnogoqudnim planinskim zadrugama kao{to je bio Rusim Vran~evi}, koliko nam je poznato, nije se dosada nigdepisalo. âk izgleda da je ova pojava promakla istraìva~kom pogledu iMilana \. Mili}evi}a i Valtazara Bogi{i}a ili, bar, nisu na wu obra-tili dovoqno pa`we. Zbog toga ova Boòvi}eva pripovetka zasluùjenaro~ito interesovawe svih koji prou~avaju patrijarhalni zadru`ni ì-vot u na{em narodu.

Ono na {ta smo zapravo svim ovim primerima èleli da ukaèmo je-ste da i Boòvi}eve pripovetke, koliko i wegovi putopisni zapisi, ima-ju znatnu dokumentarnu vrednost, i da tako|a mogu da posluè kao gra|aza izu~avawe narodnog ìvota, narodnih obi~aja i narodne psihologije ifilozofije, ba{ kao {to je i roman Janka Veselinovi}a Seqanka vero-dostojno svedo~anstvo o ìvotu ène u patrijarhalnoj porodi~noj zadruzi.To bogatstvo faktografije koja je relevantna upravo za antropogeograf-ska, antropolo{ka, etnografska i sociolo{ka prou~avawa na{eg narodai wegovog ìvota, i to bez obzira da li se u dana{we vreme smatra daoni ~ine jedan isti narod ili se dele u razli~ite narode, Boòvi}evomkwièvnom i publicisti~kom stvarawu daje jednu, da tako kaèmo, dodat-nu dimenziju. Boòvi} je bio vrsni poznavalac naroda koji je predmet we-govih pripovedaka, odnosno o kojem pi{e u svojim putopisnim reportaà-ma i svojim pripovetkama, poznavalac wegovog ìvota i wegovih obi~aja,pa i vi{e od toga; wegovih antropolo{kih, pa i karakterolo{kih oso-benosti. Iz tog razloga skoro sve {to je napisao ima, pored ostalog, iznatnu nau~nu relevanciju. Vrednost wegovog dela za antropolo{ke i so-cijalne studije u najmawu ruku je ona koju imaju zapisi i zapaàwa poje-dinih istraìva~a i misionara poput Stanleja (John Rowlands Stanley),Livingstona (David Livingstone) i raznih drugih putnika o afri~kim, au-stralijskim i drugim plemenskim zajednicama za wihovo nau~no prou~ava-

219

we, kao i uop{te za prou~avawe ìvota primitivnih, ali i ne samo pri-mitivnih dru{tava.27 No, za razliku od svih wih, Boòvi} je opisivaoqude, naravi i obi~aje specifi~ne za ove na{e prostore kao pisac i pu-topisac koji je iz te sredine i ponikao i kojoj je pripadao svim svojimbi}em. On nije bio stranac u toj sredini kao {to je na primer bio Bra-nislav Malinovski me|u Trobrijanderima.

I na kraju da kaèmo ne{to u vezi sa geografskim podru~jem i isto-rijskim razdobqem koje je Boòvi} obuhvatio svojim delom. Wega je neo-doqivo privla~io samo jedan kraji~ak na{eg srpskog i balkanskog tla.To su prete`no krajevi Stare Srbije – to jest Bihor, ibarski Kola{in,planina Rogozna i Kosovo, zapravo od Kosova samo Drenica. Pored toga,to su jo{ pojedini krajevi Crne Gore (Roàje i Cetiwe sa okolinom) iMakedonije, i to u Makedoniji samo krajevi zapadno od Vardara – oni ukojima uglavnom ìve Mijaci. Wegovo svedo~ewe o narodu pomenutih kra-jeva je po svom zna~aju jedinstveno i neponovqivo. Ali ono je to i stoga{to je imao pred o~ima uglavnom narod svog vremena i iz vremena kojemu je prethodilo. A otada do danas odigrale su se ogromne promene u ì-votu, obi~ajima i shvatawima tog naroda. Zbog toga je wegovo putopisnoi pripoveda~ko delo isto tako i svedo~anstvo o jednom istorijskom tre-nutku u ìvotu tog naroda, koji je besumwe definitivno i nepovratnoi{~ezao. Zbog toga se mora priznati wegov jo{ ve}i zna~aj za nau~noizu~avawe narodnog ìvota. Boòvi} nije bio samo veliki kwièvnik,nego i izvanredan poznavalac svog naroda, koji je doprinosio da se pro-{ire na{a znawa o wemu.

Ovim ogledom smo imali nameru da naro~ito ukaèmo upravo na tuosobenost i vrednost publicisti~kog i kwièvnog dela Grigorija Boò-vi}a, to jest na wihov zna~aj za dru{tvene nauke, i da time otvorimo je-dnu dosada neispitanu stranu u wihovom prou~avawu.

GRIGORIJE BO@OVI] IN OUR NATIONAL CULTURE(An Essay on the Significance of Grigorije Boòvi}’s Publicistic and Literary Work

for the Scientific Study of our Nation and National Life)

by

Dr. Aleksandar A. Miljkovi}

Summary

This essay discusses Grigorije Boòvi}’s literary and publicistic work and thedegree to which it offers factography for anthropogeographical, anthropological (that

220

27 Ni Sreten Vukosavqevi} u svojim „pismima sa sela” nije fakti~ki dao ni{ta dru-go do opisa ìvota na{eg naroda na selu, odnosno pravila koja je sam narod ustanovqavaoi po kojima se wegov ìvot odvijao – a {to je bilo glavni predmet wegovih posmatrawa iistraìvawa.

is, related to racial features), ethnographic, ethnopsychological, sociological and chara-cterological studies of our nation living in the regions discussed in his literary andpublicistic works. The author particularly analyses his traveller’s reports Sa sedla i sa-mara (From the Saddle and Pack-Saddle), Crte i reze (Lines and Bars), Po Drenici (InDrenica) and others; it also analyses the short stories published in Srpska Knji`evnaZadruga (Serbian Literary Co-operative) (Rodjak / A Relative) and in the collectionswith the titles Roblje Zarobljeno (Captured Slaves) and Neizmi{ljeni Likovi (Non-fic-tional Characters).

On the basis of the reviews and analyses of Grigorije Bo`ovi}’s publicistic andliterary works in this essay, one could make a conclusion that they represent a signif-icant scientific material and more than just that, the material relevant for the study ofour and other nations in these Balkan regions.

221

UDK 316.356.2 (497.11 [umadija)

D r N i k o l a F . P a v k o v i }

PORODICA I SEOSKA ZAJEDNICA U [UMADIJI

SA@ETAK: Teme ovog rada su iz socijalne kulture, ta~nije, braka, po-rodice, zadruge (jedne specifi~ne forme pro{irene porodi~ne zajednice oso-bene Srbima i mnogim dr. narodima) ~iji su se izmeweni oblici sa~uvali dona{ih dana, zatim sela kao socio-ekonomske i obredno-regijske zajednice.Uzorak istraìvawa bila su dva sela, Darosava i Progoreoci (sa 3536 stanov-nika 1981), op{tina Aran|elovac. Etnolo{ka istraìvawa su obavqena se-damdesetih godina HH veka, sa mawim dopunskim prou~avawima 1981. i 1992.Pored neposredno prikupqene etnografske gra|e, izvor podataka bile su ma-ti~ne kwige mesne parohije Srpske pravoslavne crkve, dràvna statistika iorgani lokalne vlasti. Vremenski, obuhva}eno je prvih osam decenija HH ve-ka, odnosno ìvot 3 do 4 generacije. Upravo taj relativno kratak period jeveoma zna~ajan, jer u wemu nastaju najdubqe promene u ìvotu i tradicijskojkulturi Srba, vidnije zapo~etih jo{ 1804. g.

Obuhva}eni su slede}i osnovni delovi i strukturni oblici seoske zajed-nice.

Brak: zna~aj i shvatawa o braku; monogamija i patrilokalnost kao stan-dardni oblici bra~nosti (od 936 porodica samo su 24 zasnovane na matrilo-kalnom braku); pripreme mladih za brak po~iwu od puberteta; tradicijski redpri udaji i ènidbi se u osnovi o~uvao do danas; uzrast za stupawe u brak;srodni~ki, dru{tveni i teritorijalni okviri sklapawa braka; na~ini skla-pawa braka; odnos gra|anskih i verski sklopqenih brakova; razvod braka.

Porodica, doma}instvo, zadruga. Op{ta tendencija: stalno smawivawebroja ~lanova porodice i usitwavawe doma}instva (kao ekonomske kategorije).Sa~iwena je ad hoc tipologizacija prema kriterijumu: zanimawe pravnog nosi-oca svojine u doma}instvu (1974. god.), pa su na osnovu toga konstatovani sle-de}i tipovi: zemqoradni~ka doma}instva (292), radni~ka (362 od kojih su 294sa zemqom), zanatlijska (30), slu`beni~ka (24) i penzionerska (144). Razma-trane su i sve va`nije funkcije porodice. Zadrugom se smatra svaka porodica(doma}instvo) od dva i vi{e bra~nh parova i wihove dece, koji ìve, rade itro{e zajedni~ka dobra: Naj~e{}e su to porodice od roditeqa sa jednim ilidva oèwena sina u jednom nepodeqenom doma}instvu. Takvih je 1971. godinebilo oko 7%.

Seoska zajednica – Weni bitni elementi su: teritorija, me|e, poimawesela kao socijalne i obredno-religijske zajednice, tradicijski oblici kolek-tivne (seoske) svojine zemqe i nekih objekata na woj, seoski zborovi, seoska

223

kultna mesta i predmeti (crkva, grobqa – seoska i rodovska na svojoj zemqi,kultno drve}e zvano zapisi), seoska slava (tj. kult sveca za{titnika sela),kolektivni radovi i ispomagawa.

Neki elementi pravnog ìvota – Svojinski nasledni odnosi u poro-dici; pravni dualizam u nasle|ivawu imovine prema obi~ajnom pravu (sa neje-dnako{}u polova) i pisanim dràvnim zakonima; sudski sporovi izme|u poje-dinaca, pojedinca i „dràve” (tj. dràvnih firmi koje gazduju {umama ili po-qoprivrednim dobrima).

Od 1989. g. vidno je obnavqawe nekih oblika obi~ajnog i verskog ìvo-ta. To je posledica obnavqawa vi{epartijskog politi~kog sistema u zemqi inestanak prinudne ateizacije, naro~ito u {kolskom sistemu, zatim op{ta kri-za i raspad druge Jugoslavije (1991–1992).

KQU^NE REÎ: Srbi, brak, porodica, zadruga, doma}instvo, seoska za-jednica, pravni ìvot, obnova obreda i obi~aja.

UVOD (1)

Na{a izlagawa ti~u se socijalne kulture, ta~nije braka, porodice isela kao dru{tvene zajednice u naseqima Darosava* i Progoreoci u op-{tini Aran|elovac. Brak, porodica i doma}instvo u biti ~ine jednu ce-linu. Oba naseqa i danas imaju prete`no seoska obele`ja, ali sa nagla-{enom dinamikom promena u ekonomskom i dru{tvenom ìvotu sela i po-rodice.

Vremenski, obuhva}eno je razdobqe od po~etka 20. veka pa do krajasedamdesetih godina, tj. ìvot tri do ~etiri pokolewa. Upravo taj kra-tak period je veoma zna~ajan, jer u wemu nastaju najdubqe socijalne i eko-nomske promene koje su radikalno uticale na preobraàj tradicijske kul-ture sela. Pomenute promene u ovoj maloj sredini uslovqene su op{tim to-kovima razvoja i modernizacije u zemqi, s jedne strane, i razvojem mesneindustrije i rudarstva u samim selima i u Aran|elovcu, s druge strane.

Metod rada je bio etnolo{ki. Izvori su etnografska gra|a koju samprikupqao u nekoliko mahova od 1972. do 1975. godine putem neposrednihposmatrawa i razgovora (sa predstavnicima triju pokolewa), kao i uz li-~no u~e{}e u nekim seoskim obredima, a zatim mati~ne kwige SPC – hra-ma svetih apostola Petra i Pavla, dràvna statistika i etnolo{ka kwi-èvnost. Pored mnogobrojnih Darosavaca, dragoceni i pouzdani kaziva~ibili su mi Zlatibor Petrovi} i Vukosava Joksimovi}, {efovi Mesnekancelarije Darosava, kao i parosi Srboqub Markovi} i Radoje Stiki},na ~emu im srda~no hvala.

224

* Nasequ Darosava promeweno je ime u Partizani neposredno posle Drugog svetskograta. Odlukom Skup{tine Srbije od 6. aprila 2002. godine nasequ je vra}eno staro ime Da-rosava (v. „Politika”, od 21. aprila 2002). Sledstveno tome u ovom radu koristi se samoime Darosava.

OSNOVNI DELOVI I STRUKTURNIOBLICI SEOSKE ZAJEDNICE

Brak

(1) Zna~aj i shvatawa o braku. I po tradicijskom i po dana{wim shva-tawima u narodu brak, je normalna i neophodna ustanova. Stoga su retkislu~ajevi celibata me|u zdravim i normalnim osobama. Mogu}e te{ko}eili odlagawe sklapawe braka prevladavaju se pomagawem i nastojawimasrodnika i prijateqa da neoèwena, odnosno neudata osoba stupi u brak.Bezbra~ni su izloèni mawem ili slabijem, ali stalnom pritisku srod-nika, pa i {ire dru{tvene okoline, da kona~no stupe u brak. Osobe u ce-libatu su ravnopravni ~lanovi dru{tva, ali se ponekad o wima govorisaàqivo i podsme{qivo. (2)

(2) Oblik braka – Brak je monogaman i po pravilu patrilokalan. Od936 porodica u oba naseqa, samo 24 su zasnovane na domazetskom braku.Po socio-ekonomskoj strukturi, domazetski brak je osnovalo 11 zemqora-dnika, 9 radnika, 3 penzionera i jedan trgovac. (3) Od svih „uku}anika”,kako ovde nazivaju domazeta (a ~uju se jo{ i pogrdni nazivi keceqa{,uqez, jebac, dovodak), ~etiri petine ~ine skora{wi doseqenici iz vre-mena posle Drugog svetskog rata.

U domazete je odlazio mladi} koji je u ku}i imao vi{e bra}e, a ma-lo zemqe. Ekonomska nu`da izme|u dva svetska rata, pa jo{ i pedesetihgodina, nagonila je bezemqa{e na domazetstvo. Smatralo se da nije dobrobiti uku}anik, „ènin sluga”, jer je pravni nosilac imawa tast. Tek po-sle vi{e godina zajedni~kog ìvota, kada se stekne porod i kada se uvereda je „zet dobar”, tast mu „prepi{e” polovinu imawa ili celo imawe.Deca iz domazetskog braka prezivaju se po ocu, ali se u svakodnevnom go-voru ku}a i uku}anik i daqe nazivaju po èninom rodu, pa se kaè idemkod @. P. zato {to je on u ku}i P...i}a. Domazet se sahrawuje u rodov-skom grobqu svoje ène. Takav je slu~aj bio sa domazetom Tanasijem Gera-simovi}em, koji je sahrawen me|u Vi}entijevi}e, ~iji su grobovi na wiho-voj zemqi, van seoskog grobqa.

Uku}anik, na~elno, ima pravo na deo svoje o~evine, ali se ipak sma-tra da „nije red” da ga uzima, jer je u èninoj ku}i dobio sve. Domazetu jeva`nija slava „od imawa”, tj. èninog roda, ali slavi i slavu svoga oca.

U dana{we vreme, iako postepeno i{~ezava omalovaàvaju}i odnosprema domazetu, mladi se ipak teè odlu~uju na domazetski brak. Uzrokopadawu matrilokalnog braka svakako leì u oblasti socio-ekonomskihodnosa. Prvo, danas mladi qudi imaju mogu}nost zapo{qavawa izvan po-qoprivrede, pa zato ni najsiroma{niji ne èle da idu na tu|e ogwi{te.Drugo, domazetstvo u ovom kraju, s obzirom na wegovo stanovni{tvo kojeje ve}inom dinarskog porekla, (4) nije omiqeno.

(3) Pripreme mladih za brak teku ve} od puberteta. Roditeqi idrugi stariji uku}ani postepeno upu}uju mlade u op{te dru{tvene i bra-~ne obaveze. Seksualno vaspitawe, kao deo pripreme za brak, delom po-

225

stoji i u porodici. Devojke takva znawa sti~u od majke, ali i od drugihmla|ih èna (snaha) u ku}i, dok se mladi}i o tome vi{e obave{tavaju iz-van ku}e, me|u vr{wacima i starijim mu{karcima.

Jo{ izme|u dva svetska rata, pa i danas, momci za ènidbu su se boqeodevali. U to vreme su nosili vezene ~arape i vrlo cewen no` zvani ja-godinac, koji je imao dva reza i nosio se zadenut u ~arapi na desnoj nozi.Na javnim skupovima, gde se igralo, u kolo se hvatalo i po 20 momaka, ado kolovo|e je smela da se uhvati samo devojka sa kojom se momak pretho-dno dogovorio.

Ro|a~ke i prijateqske posete o slavama i seoskoj zavetini bile supovoqne prilike za upoznavawe mladih. Danas je saobra}awe me|u qudi-ma ~e{}e i raznovrsnije. Mladi se znaju jo{ iz {kole, susre}u se naigrankama i ispra}ajima u vojsku, a odskora i po „kafi}ima” (privatnemawe kafane sa elektronskom muzikom u kojima se okupqaju poglavitomladi). Stariji ro|aci i prijateqi, kao nekada{wi posrednici u upozna-vawu mladih, gotovo da su nestali.

(4) Tradicijski red kod udaje i ènidbe se u na~elu o~uvao. I da-nas, kao i ranije, vaì pravilo da se u ku}i ène i udaju redom kojim suse ra|ali. Ipak, odstupawa od ovog pravila ima sve vi{e bilo zbog èqeda neko kome jo{ „nije red” ne propusti povoqnu priliku, bilo zbog{kolovawa koje starosnu granicu sklapawa braka pomera navi{e.

(5) Uzrast za stupawe u brak – Prema tradicijskom znawu, pre Pr-vog svetskog rata se momkom za ènidbu smatrao mladi} izme|u 20. i 25.godine ìvota. On je tek od 20. godine po~iwao da igra u kolu i da sehvata do devojaka. To isto je vaìlo i za devojke koje pre 20. godine „ni-su smele ni misliti da se udaju”. I J. Erdeqanovi} je zabeleìo da su se uDarosavi momci ènili sa svojih 20 do 30 godina. Takav je tada bio „obi-~aj”.(5) To je vaìlo i za druge krajeve [umadije koje je on prou~avao.

Pregledom mati~nih kwiga ven~anih od 1917. do 1964. godine do{aosam do pouzdanih podataka o starosnom dobu stupawa u brak. Oni se u osno-vi poklapaju sa usmenom gra|om prikupqenom o ovom pitawu, ali pokazujui odstupawa u odre|enim kra}im vremenskim odsecima (tabela 1).(6)

U bliòj pro{losti, kao i u novije vreme, brakovi maloletnih su-pru`nika bili su retki. Do 18. godine prvi put u brak je stupilo 16,3%lica, a me|u wima ve}inu ~ine osobe sa 18 godina. U mla|im starosnimgrupama ven~anih veliku ve}inu ~ine devojke: u grupi do 18 godina –65,4%, u grupi od 19 do 20 godina – 62,7% i u grupi od 21 do 23 godine62,4%. U ostalim starijim starosnim grupama ve}inu ~ine mladoèwe: ugrupi od 23 do 24 godine – 65,8%, u grupi od 25 do 26 godina – 68,7%,u grupi od 27 do 28 godina – 80,8%, u grupi od 29 do 30 godina – 79,5%i u grupi od 30 i vi{e godina – 68,6%.

Te`wa da mladi}i stupaju u brak ne{to ranije izraènija je u rat-nim godinama 1917–1918; tada ih je u grupi do 18 g. bilo tri puta vi{eno devojaka. Uzrok ovoj pojavi svakako su bili, s jedne strane, odsustvo iveliki gubici mladih qudi u vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog

226

227

god.

1917-

1918.

1919-

1921.

1922-

1924.

1925-

1927.

1928-

1931.

1935-

1937.

1938-

1940.

1941-

1944.

1945-

1948.

1949-

1952.

1953-

1956.

1957-

1960.

1961-

1964.

ukupno

pol

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

do 18

13

4

17

9

7

16

5

6

11

7

7

14

20

24

44

6

20

26

17

42

59

6

18

24

19

29

48

19

29

48

7

21

28

5

35

40

1

12

13

388

19-20

18

30

48

29

41

70

29

37

66

27

33

60

16

44

60

4

10

14

24

38

62

11

22

33

37

60

97

34

45

79

21

35

56

15

38

53

2

16

18

716

21-22

3

2

5

19

32

51

14

19

33

7

24

31

20

22

42

4

15

19

2

3

5

14

6

20

34

38

72

12

31

43

15

35

50

15

16

31

7

16

23

415

godine

23-24

3

–

3

12

12

24

11

2

13

21

28

49

22

9

31

12

5

17

11

4

15

8

–

8

28

22

50

25

24

49

32

21

53

39

12

51

15

5

20

353

starosti

25-26

–

2

2

26

18

44

7

6

13

10

3

13

14

5

19

16

7

23

17

2

19

2

2

4

14

5

19

22

12

34

19

9

28

24

9

33

14

4

18

269

27-28

1

–

1

13

1

14

4

–

4

–

–

–

5

1

6

5

–

5

6

4

10

1

2

3

8

3

11

11

–

11

14

3

17

13

5

18

12

3

15

115

29-30

–

–

–

9

1

10

1

–

1

1

–

1

1

–

1

4

1

5

3

1

4

2

–

2

2

–

2

7

–

7

5

1

6

4

4

8

–

2

2

49

31 i v.

–

–

–

2

1

3

1

2

3

1

1

2

1

1

2

3

–

3

5

2

7

3

2

5

8

–

8

8

4

12

5

3

8

5

2

7

4

3

7

67

2. brak

3

3

6

27

23

50

9

9

18

10

7

17

11

4

15

8

4

12

14

5

19

11

6

17

12

5

17

10

3

13

16

6

22

5

4

9

9

3

12

225

Tabela 1. Godine stupawa u brak

Napomena: nedostaju podaci za godi{ta 1932–1934.

rata, a sa druge, potreba za radnom snagom kada su se punoletne i stari-je devojke udavale za jedva stasale momke. U pomenutim ratnim godinama,kao i 1926, neveste su ~e{}e bivale starije od mladoèwe za jednu do trigodine. Pregledom mati~nih kwiga ven~anih od 1917. do 1964. g. ustano-vio sam da je u 853 slu~aja (ili 65,41%) momak bio stariji od devojke;devojka je od momka bila starija u 288 slu~ajeva (ili 22,08%), dok su 163puta (ili 12,5%) mladenci bili istih godina.

Posle 1945. g., a pogotovu od {ezdesetih godina, starosna granica zastupawe u brak ponovo se pomera navi{e. Mladi}i teè da zasnuju brakposle odsluèwa vojnog roka ili kad se osposobe za neko zanimawe i za-posle. Za devojke i danas, prema lokalnim merilima, najboqe doba za stu-pawe u brak je izme|u 18. i 20. godine. Maloletni~ki brakovi su danasretka pojava; ukoliko ih ima, onda se ~e{}e radi o maloletnoj devojcikoja se udaje ili prosto beì za punoletnog mu{karca.

(6) Srodni~ki i dru{tveni okviri sklapawa braka – Uvek je va-ìla srodni~ka eksogamija. Po{tuje se na~elo da se me|usobno ne ène do9. „kolena”; „lo{e” bi se gledalo i za uzimawe posle sedmog ili osmogkolena. Smatra se da je „krv teà nego mleko”, tj. da je va`nije srodstvopo mu{koj nego po ènskoj liniji. U najmnogobrojnijem rodu Gruji}a, ~ijisu preci doseqeni jo{ u 17. veku (6a), ne uzimaju se me|usobno. Po pravilu,ni dve sestre se ne udaju za bra}u, jer se i svastika ceni kao rod.(7)

Sve do Drugog svetskog rata, pa i prvih godina posle wega, supru-`nici su pripadali istom dru{tvenom sloju. Tu vrstu endogamije jasnopotvr|uju podaci iz „Protokola crkve darosava~ke za upis ven~anih1917–1934”: mladenci su iskqu~ivo bili „teàci”. (8) U novije vreme utom pogledu ima promena, jer se industrijski radnici (doskora{wi seqa-ci) ène seoskim devojkama.

Odlu~ivawe o izboru momka/devojke od {ezdesetih godina 20. v. zna-tno je izmeweno. Jo{ izme|u dva svetska rata roditeqi, pa i drugi srod-nici, imali su presudan uticaj na to s kim }e im sin ili k}i stupiti ubrak. Najva`nije je bilo da se roditeqima svi|a „prijateqstvo”, momkoviodnosno devoj~ini roditeqi i blià rodbina. Ekonomsko-dru{tvena mo}i ugled ku}a koje se „prijateqe” bili su ispred èqa i naklonosti mla-dih. Gledalo se da su ku}e pribli`no istog bogatstva, pa su se naj~e{}ebogati oro|avali sa bogatima, a siroma{ni sa siroma{nima. Redosledvrednosti bio je: „dobra ku}a i familija”, a zatim osobine mladih.

Na primerima doskora{we prakse u izboru bra~nika sjajno se potvr-|uje ve} poznata pojava iz tradicijskog dru{tvenog ìvota: sklapawe bra-ka nije toliko vaàn ~in samo za mladence, koliko za porodice, pa ibliè srodnike novih supru`nika. Bilo je od velikog zna~aja s kim }e seneka porodica „oprijateqiti”, a to zna~i uspostaviti i pro{iriti dru-{tvene veze, imati koga da pozove na porodi~ne svetkovine i pojavi se najavnim mestima, da se ima s kim „prijateqevati”. Zato je razumqiva po-java da su sinove nerado ènili k}erima udovica i obrnuto, jer „nekaudovi~ina” nije mogla biti ravnopravna strana u „prijateqevawu”.

228

Od {ezdesetih godina 20. v. ~inioci i merila pri odlu~ivawu i iz-boru bra~nika znatno su se izmenili. Naravno, i danas se vodi ra~una omi{qewu i stavovima roditeqa, ali o sklapawu braka odlu~uju mladi.Specifi~na teìna nekada{wih vrednosti o izboru bra~nog druga znat-no je, a ponekad i odlu~uju}e, izmewena u korist novih merila: radna kva-lifikacija, ima-nema radnu kwiìcu, ìvi u „varo{ici” (tj. u sredi{tuDarosave). Jedna od ranijih glavnih vrednosti – bogatsvo u stoci i zemqii brojnost ~eqadi u ku}i – u najnovije vreme je umnogome postala oteà-vaju}a okolnost u nalaèwu devojke. Bogatstvo u zemqi i stoci zna~i ima-ti velike radne obaveze u ku}i, a velik broj uku}ana – ograni~ewe li~neslobode.

(7) Teritorijalni okviri sklapawa braka – Ima pokazateqa da je uovom delu [umadije jo{ 60-ih godina 19. veka preferirana seoska ekso-gamija i kao praksa i kao vrednosni stav. (9) Sli~no se moè videti i uProtokolu crkve darosava~ke za upis ven~anih od 1917 do 1964: oba su-pru`nika bila su u 21,1% slu~ajeva iz istog mesta. U ostalim slu~ajevi-ma devojke su bile iz 109 drugih naseqa. Velik broj drugih naseqa, me|ukojima je poneko i iz drugih republika, daje privid vrlo {irokog teri-torijalnog kruga. Ipak, oko 4/5 devojaka iz drugog naseqa su u stvari izobli`wih sela op{tina Aran|elovac i Lazarevac (Bukovik, Kru{evica,Prkosava, Gara{i, Jelovik, Ven~ani, Trbu{nica, Tuleì, @ivkovci, Ka-lawevci, Bistrica, Rudovci i Kopqari). Devojke iz Darosave i Progore-laca nerado i re|e se danas udaju u neko susedno vi{e selo. I obrnuto,devojke iz brdnijih sela rado }e se udati za momka iz Darosave; smatra seda ja ovo naseqe „kao varo{ica”.

Ograni~ewe na tradicionalni teritorijalni okvir sklapawa brakaverovatno je uslovqeno ~iwenicom da je krug kretawa mladih 2 2 8

zemqoradnika ograni~en. Sli~no je i sa mladim industrijskim rad-nicima „polutanima”, koji u najve}em postotku rade ba{ u mesnoj indus-triji {amota i u rudarstvu. Po mestu ìvqewa, srodni~kim i dru{tven-im vezama, oni su privrèni uèm zavi~ajnom podru~ju.

(8) Na~ini sklapawa braka – Standardni na~in sklapawa braka je „pro-{evina”, tj. sporazumno i uz svadbene obrede dovo|ewe mlade. Dogovorenodobegavawe mlade je re|e, ali se primewuje i danas. Ovaj na~in zovu do-vo|ewe devojke „nasamo”. Primewuje se naj~e{}e u prilici kada je devo-jka nerado pristala na udaju za nedragog. U takvoj prilici, na nekolikodana pre svadbe, devojka odlu~uje da po|e za drugoga. U slu~aju beàwa is-pro{ene devojke, izme|u porodice koja ju je isprosila i porodice u kojuje dobegla odnosi nisu teè naru{eni. O{te}ena strana smatra da jeipak boqe {to se to dogodilo pre, a ne posle ven~awa. Pored gra|anskogi crkvenog braka, za legalnost bra~ne veze i danas je va`na wegova tra-dicijska forma sklapawa – svadbeni ritual. Teì se da sve bude „po obi-~aju”, da se „ispuni red”. To se ~ini bez obzira na zanimawe mladenaca(sl. 1).

229

(9) Gra|anski, crkveni i neven~ani brak – Od 9. maja 1946. g. pri-mewuje se Osnovni zakon o braku, prema kojem se razra|uju i sprovode u`ivot ustavne odredbe o obaveznosti gra|anskog braka. (10) Otada je brakizuzet iz nadle`nosti crkve. Mati~na kwiga ven~anih Narodnog odbora op-{tine Darosava ustanovqena je 26. maja 1946. g. Naravno, Parohija darosa-va~ka, kako se i danas zvani~no zove, i daqe odr`ava svoje mati~ne kwigeven~anih u koje se upisuju samo crkveni brakovi. Pore|ewem stawa sklo-pqenih gra|anskih i crkvenih brakova, (11) jasno se vidi da ve}ina gra|an-skih brakova, wih 64,36%, ima potvrdu i o crkvenom braku. (Tabela 2)

Tab. 2. Odnos gra|anskih i crkvenih brakova (za oba naseqa)prema Mati~noj kwizi ven~anih Mesne kancelarije Darosava iKwige ven~anih SPC hrama Sv. Ap. Petra i Pavla u Darosavi:

Crkveni brak sklapaju i seqaci i radnici. Zanimqivo je da je od vre-mene znatnije upotrebe automobila (od {ezdesetih god. 20. v.) crkvenih

230

God.

1945

1946

1947

1948

1949

1950

1951

1952

1953

1954

1955

1956

1957

1958

1959

1960

1961

1962

1963

1964

1965

1966

1967

1968

gra|.

brak

19

46

58

36

32

37

37

43

36

41

22

35

37

43

25

20

27

10

19

–

–

–

33

32

Crkv.

brak

19

44

44

25

22

28

30

33

22

27

7

13

25

20

9

12

7

2

10

6

10

22

12

12

% crkv.

brak

100

95,65

75,86

69,44

68,75

75,67

81,08

76,74

61,11

65,85

31,81

37,14

67,56

46,51

36,00

60,00

25,92

20,00

52,63

–

–

–

36,36

37,50

God.

1969

1970

1971

1972

1973

1974

1975

1976

1977

1978

1979

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

gra|.

brak

43

33

28

22

29

37

32

39

32

19

20

26

17

18

15

15

12

16

10

14

10

9

10

Crkv.

brak

17

9

15

4

11

14

11

14

11

9

14

10

10

8

11

11

6

7

8

6

3

6

7

% crkv.

brak

39,53

27,27

53,57

18,18

37,93

37,83

34,37

35,89

34,37

47,36

70,00

38,46

58,82

44,44

53,33

73,33

66,66

43,75

80,00

42,85

30,00

66,66

70,00

ven~awa sve mawe u staroj crkvi brvnari, a sve vi{e u parohijskom domuPo{to se svatovi na ven~awe dovoze automobilima, a wima se ne moèpri}i crkvi jer nema pogodnog puta. Potreba da se svatovi idu}i kroznaseqe pokaù u dugom nizu vozila prevagnula je nad istinskom verskompotrebom za ven~awem u crkvi.

Neven~anih brakova je vrlo malo. Oni su osobeni uglavnom za drugo-bra~ne, koji najpre „ìve onako, zajedno”, pa kasnije, ako se uvere da seslaù, tu svoju vezu i formalno ozakowuju. Formalno neve~ani, bar u po-~etku, ìve i oni koji nisu imali saglasnost roditeqa za brak (npr. uslu~aju dobegavawa devojke). Takav brak dru{tvena sredina uglavnom odo-brava jer se ven~awe doskora smatralo formalno{}u.

(10) Razvod braka i vanbra~na deca – Ogromnu ve}inu svih dana{wihbrakova ~ine prvoven~ani, {to govori da je brak ovde ~vrsta ustanova.Razvodi braka su relativno retki, naro~ito me|u zemqoradnicima. Kao uzrokrazvoda naj~e{}i je alkoholizam muà, a s tim je povezano zanemarivawedece i ène. U najnovije vreme ima re|ih slu~ajeva da èna napu{ta mu-à zemqoradnika zato {to ne}e da se zaposli i preseli u „varo{icu”.Dru{tvena sredina i danas nepovoqno gleda na razvod braka. Razvedeni,posebno èna, teè }e ponovo u istoj sredini na}i bra~nog druga.

Vanbra~na deca su ovde prava retkost. U posleratnom vremenu pozna-ta su dva slu~aja: dve radnice imaju po jedno vanbra~no dete. U po~etku jeto bilo neobi~no i predstavqalo je predmet razgovora i poruge, a kasni-je se selo na to naviklo. Ta deca ìve sa majkama i nose wihovo prezime.Bila su i dva slu~aja udaje trudnih devojaka.

Porodica, doma}instvo, zadruga

Od po~etka 20. veka zapaà se stalno smawivawe porodice (i doma-}instva). Razlozi su op{tije dru{tveno-ekonomske prirode. Najpre su sesmawivala a zatim i nestajala zadru`na doma}instva, a od sredine ovogaveka se zapaà znatnije smawewe i prirodnog prira{taja. (Tabela 3)

Tabela 3a: Broj stanovnika prema popisu

Tabela 3b: Broj doma}instava prema popisu

231

Godina

Darosava

Progore.

1895

1242

513

1921

2082

–

1931

2748

–

1948

2602

627

1953

2358

1091

1961

2474

1230

1971

2526

1182

Godina

Darosava

Progore.

1895

183

77

1921

–

–

1931

496

–

1948

520

122

1953

474

232

1961

577

301

1971

617

320

Tabela 3v: Prose~an broj ~lanova po doma}instvu

Napomena: Prema popisima iz 1921. i 1931. g. podaci o Progoreocima iskazani su zajedno

sa Darosavom. Za 1921. g. nedostaje broj doma}instava.

Veli~ina porodice je nejednaka i u pojedinim zaseocima. O tome zva-ni~ni podaci postoje samo za 1953. g. U zaseocima udaqenim od sredi{tazvanog Varo{ica tada je preovla|ivao zemqoradni~ki tip porodice i u pro-seku je bio sa vi{e ~lanova no {to ih ima Varo{ica. Verovatno je tako idanas, ali o tome nema zvani~nih podataka. Godine 1953. iskazani su samopodaci o broju stanovnika i doma}instava (12), pa je na osnovu toga bilo je-dnostavno izra~unati veli~inu doma}instava po zaseocima. (Tabela 4)

Tabela 4: Veli~ina doma}instava po zaseocima 1953. g.

Popis stanovni{tva iz 1971. g., {to se ti~e veli~ine doma}instava,bio je najprecizniji, jer donosi koliko koje doma}instvo ima ~lanova.(Tabela 5)

Najmnogobrojniju kategoriju ~ine doma}instva sa jednim do ~etiri~lana; u Darosavi takvih je 62,2%, a u Progoreocima 70,9%. Pojedina-~no, najmnogobrojnija su doma}instva sa 4 ~lana: u Darosavi 24,44%, a uProgoreocima 28,12%. Tabela 5. daqe pokazuje da raznovrsnost privre|i-vawa svojstvena dana{wem doma}instvu nije bitnije uticala na wegovoprostorno predvajawe.

232

Godina

Darosava

Progore.

1895

6,78

6,66

1921

5,54

–

1931

5,54

–

1948

5,00

5,14

1953

4,97

4,70

1961

4,29

4,09

1971

4,09

3,69

Op{tina

Naseqe

Deo naseqa

Darosava

Darosava

Brdo i Pe{tan

Gorwi Kraj i Reka

Osredak

Staro Selo

Varo{ica

Progoreoci

Arsenijevi}i-Vasi}i

Gaji}i i Popovi}a Kraj

Stanojevi}a Brdo

Varo{ica

Broj

doma}instava

706

474

107

104

40

92

131

232

60

56

33

83

Broj

stanovnika

3449

2358

600

511

222

498

527

1091

315

282

161

333

Broj ~lanova

po doma}instvu

4,88

4,82

5,60

4,91

5,55

5,32

4,00

4,68

5,25

5,00

5,00

4,00

Tabela 5: Doma}instva prema broju ~lanova 1971. g.

A* – Doma}instva koja u drugom mestu imaju ~lanove sa kojima zajedno tro{e prihode

B+ – Doma}instva koja imaju ~lanove na privremenom radu u inostranstvu

Prou~avaju}i porodicu, odnosno doma}instvo i {iru zadrugu, ustano-vio sam da postoji {est wihovih tipova. Prema merilu zanimawa glavnognosioca doma}instva (na kojeg se „vodi” imawe), tipovi su slede}i: ze-mqoradni~ki, radni~ki, zanatlijski, slu`beni~ki, penzionerski i me{aniu razli~itim varijantama. Odmah vaqa napomenuti da ni jedan od prvihpet tipova nije „~ist”, nego da svaki od wih, u zavisnosti od vrste pri-vre|ivawa i raznolikih izvora egzistencije, predstavqa odre|enu kombi-naciju. Sem u slu`beni~kom, u svakom tipu ima vi{e od 50% doma}insta-va sa jakim elementima nekog drugog tipa. S obzirom na to da su se svi ovitipovi razvili iz zemqoradni~kog tipa doma}instva, ta slo`enost je ustvari prosta, jer i nezemqoradni~ka doma}instva u mawoj ili ve}oj meri`ive i od obrade zemqe.

Prema podacima Mesne kancelarije u Darosavi (14), od 854 ispitanadoma}instva, po kriterijumu – {ta je po zanimawu pravni nosilac doma-}instva, stawe u 1974. godini bilo je slede}e:

zemqoradni~kih doma}instava – 292, od kojih samo oko 30 nema nijednog zaposlenog van poqoprivrede;

radni~kih doma}instva: 362, od kojih su 294 sa zemqom;zanatlijskih doma}instava: 30, od kojih 18 sa zemqom;

233

Ukupan broj

~lanova po

doma}instvu

Doma}instva A*

Doma}instva B+

sa 1 ~lanom

sa 2 ~lana

sa 3 ~lana

sa 4 ~lana

sa 5 ~lanova

sa 6 ~lanova

sa 7 ~lanova

sa 8 i vi{e ~lanova

Ukupno

1 ~lan

2 ~lana

3 i vi{e

Ukupno

1 ~lan

2 ~lana

3 i vi{e

Ukupno

Darosava

45

83

100

151

108

84

28

18

617

–

2

–

2

8

3

1

12

Progoreoci

26

58

57

86

53

29

6

5

320

–

3

–

3

12

–

–

12

slu`beni~kih doma}instava: 24, od kojih 3 sa zemqom ipenzionerskih doma}instava: 144, od kojih su 94 sa zemqom.Moè se, dakle, govoriti o postojawu izrazitog tipa zemqoradni-

~ko-radni~ke i radni~ko-zemqoradni~ke porodice (doma}instva). Znatanje broj i penzionersko-zemqoradni~kih porodica, ali treba ista}i da susada{wi penzioneri ve}inom bili radnici „polutani”, jednom nogom nawivi a drugom u preduze}u.

S obzirom na ovakav sastav i stalne promene u posleratnom razvi-tku porodice, obratio sam posebnu pa`wu na wene osnovne funkcije, a tosu: biolo{ko-reproduktivna, ekonomska, dru{tvena i obredno-religijska.

1 Biolo{ko-reproduktivne funkcije porodice bile su u pro{losti,a i danas je tako, od prvorazrednog zna~aja. Svaka porodica je teìla nesamo da se odrì, nego i da se pro{iri, da pove}a broj svojih ~lanova.Za to su postojala dva osnovna razloga: a) ekonomski i b) dru{tveni. Svedo polovine 20. veka, dok je poqoprivreda bila ekstenzivna i predsta-vqala osnovni izvor ìvota, bio je potreban {to ve}i broj radnih ruku.Pove}awe broja ~lanova porodice, posebno mu{kih, zahtevali su {iridru{tveni i religijski razlozi. Trajawe porodice ra~una se jedino pomu{koj liniji nasle|ivawa; weno bogatstvo, ugled i snagu, nastavqawe kul-ta predaka i slave kao i ku}nog ogwi{ta, nose opet i iskqu~ivo sinovi.U te`wi da se obezbedi potomstvo primewivana su i magijsko-religijskasredstva i to poglavito u porodici.

Od sredine 20. veka promene u ovim funkcijama porodice su poste-pene ali vidne. Izmewena je ekonomska struktura porodice, a pojavom no-vih zanimawa i novih izvora prihoda znatno je umawena potreba za rad-nom snagom u wenoj proizvodnoj delatnosti. Izmewen je i odnos prema ve-ri: pod uticajm obrazovawa i prosvete, ali i nasilne i administrativneateizacije, inspirisane ideologijom vladaju}e komunisti~ke partije, sma-wena je religijnost, pa je i to uticalo na slabqewe verskog ~inioca te-`we za ve}om porodicom. Mu{ka deca se i danas vi{e èle, ali se nesmatra velikom nesre}om ako se imaju i samo ènska. Usled navedenih ra-zloga, ne postoji vi{e te`wa za {to ve}im brojem dece: ène vi{e nera|aju do kraja plodnosti. Porodica se planira, pa je broj dece ograni~enna dvoje-troje.

2 Ekonomske funkcije porodice su isto tako primarne kao i biolo-{ko-reproduktivne. Sve do kraja pedesetih g. 20. veka stalno se teìlo nesamo odràwu nego i uve}awu porodi~nog imawa. Otuda, i pored zakonskeobesnaènosti, relativna o~uvanost prava pre~e kupovine zemqe. Proda-vac danas ima samo umerenu moralnu obavezu prema srodnicima da prvowima ponudi imawe koje prodaje. Vlasnik se danas lak{e odlu~uje na „ce-pawe” i otu|ewe zemqe. Ipak, ambivalentan odnos prema zemqi postoji idaqe; ni sredinom sedamdesetih godina nisu bili retki slu~ajevi da rad-nici u industriji {amota kupuju zemqu za obradu. Uzroci su uglavnomekonomske prirode: nedovoqne radni~ke plate za ìvot cele porodice,povremena otpu{tawa nekvalifikovane i polukvalifikovane radne snage

234

i, kona~no, tradicionalisti~ki stav i shvatawe o postojanoj vrednostizemqe. Poneki od ovih radnika-seqaka povremeno sara|uju sa zemqoradni-~kom zadrugom: preuzimaju rasnu junad i goje je za trì{te.

Obra|ivawe zemqe bilo je, i uglavnom ostalo, zajedni~ka obaveza ce-le porodice. Boqa i doslednija podela rada o~uvala se u doma}instvimasa ve}im brojem ~lanova i izrazitijom poqoprivrednom osnovom. Me|u-tim, kako se prose~na veli~ina doma}instva od 1931. do 1971. godine sma-wila sa 5,54 na 4,27 ~lanova, tradicijska podela rada prema polu i uzra-stu u dana{wim doma}instvima umnogome nestaje. Ovome doprinosi ne sa-mo ukupno smawen broj ~lanova, nego i povremeno ili potpuno iskqu~i-vawe iz proizvodnog rada dece-|aka i stalno zaposlenih.

Promene u proizvodnim funkcijama doma}instva tesno su povezane saizmewenim socijalnim, odnosno profesionalnim i starosnim sastavomwegovih ~lanova. Deo porodice koji radi punom snagom u poqoprivredibrojno je prepolovqen, a ujedno i znatno ostario. Mla|i i najsposobnijimu{karci prvi ispadaju iz proizvodnog „tima”, jer su znatnim delomstalno zaposleni u industriji {amota i u rudarstvu. U poqoprivrednuproizvodwu oni se ukqu~uju samo sezonski i u odre|eno doba dana; oni je-dva da rade „sa pola snage”. I ovde „~isti” poqodelci, kao i drugde u Ju-goslaviji, doìvqavaju istu sudbinu: wih je sve mawe, oni su sve stariji,radna sposobnost i u~inak su im u stalnom opadawu.

@ivot u seoskoj porodici ne zavisi vi{e samo od poqoprivrede jeroko 90% poqoprivrednih i drugih seoskih doma}instava ima dopunske iz-vore privre|ivawa. Wihov red vrednosti je nejednak: u zemqoradni~ko-ra-dni~kim doma}instvima zemqa je osnovni, a plata iz stalnog nepoqopri-vrednog radnog odnosa dopunski izvor; i obratno, u radni~ko-zemqoradni-~kim doma}instvima nekada{wi glavni izvor – zemqa – sada je samo do-punski. Sli~no je i kod penzionersko-zemqoradni~kih doma}instava.

Struktura potro{we u doma}instvu tako|e je pretrpela korenitepromene. Od nekada{we potro{we (i potrebe), koja je imala elementarnikarakter (stan, hrana, ode}a) i koja je zadovoqavana poglavito iz sopstve-nih, autarhi~nih izvora, sve se vi{e prelazi na potro{wu dobara kojadoma}instvo ne proizvodi neposredno. Zna~i, kupovinom se zadovoqavajusve vi{e i neke osnovne potrebe (naro~ito ode}a i delom hrana), ali istotako i novostvorene potrebe koje predstavqaju izraz radno i kulturalnosloènijeg ìvota (savremeno poku}stvo i oru|e za rad, {kolovawe, ra-dio i TV). Tako novostvorene i izvedene potrebe sve vi{e postaju osno-vne, a da bi se one zadovoqile doma}instva stalno teè da proizvedu vi-{e za sebe i za trì{te. Na taj na~in se seoska porodica sve vi{e imnogobrojnim nitima upli}e u robno-nov~anu privredu. Novac se sve vi-{e zara|uje; nekada{wi odnos prema wemu da se strogo ~uva – izmewen je.On se lak{e i vi{e tro{i za zadovoqewe pomenutih potreba. U godi-{wem budètu poqoprivrednog, pa i poqoprivredno-radni~kog doma}in-stva, najvi{e stavke su za podmirewe poreza, nabavku i odràvawe savre-menog poqoprivrednog oru|a za rad, za rasnu stoku i hemijska gnojiva isredstva za za{titu biqa, za savremeno poku}stvo.

235

3 Dru{tvene i obredno-religijske funkcije porodice – Ove ulogeporodice su posebno izraène o svadbi, ro|ewu i smrti (15), a zatim uvaspitawu i verskom ìvotu.

a) Glavnu ulogu u vaspitavawu, odgajawu i uop{te u socijalizacijisvojih ~lanova, posebno mladih, oduvek je imala porodica. Prema tradi-ciji i dana{woj praksi majka je glavni ~inilac u vaspitavawu i podiza-wu dece oba pola sve do wihove pete-{este godine ìvota. Otada poste-peno brigu o vaspitavawu de~aka preuzimaju otac, deda i starija bra}a.Oni ih sistematski uvode u mu{ke poslove, kazuju predawa o poreklu idoseqewu predaka, o nastanku i razvitku wihova naseqa. Deda i majka po-sebno upu}uju mlade u rodoslov i po mu{koj i po ènskoj liniji srodstva;u~e ih ko su im kumovi, bliì i daqi srodnici, {ta ko kome „pada” ilimu „do|e” u srodni~koj mreì, kako se, kada odrastu, ne bi „zagledali” unekog ro|aka. Ukazuju im kako da se ophode sa starijima u ku}i i izvanwe, kako da ih oslovqavaju i pozdravqaju, kako da im iskazuju po{tovawe.Naro~ito su u po{tovawu starije, posebno mu{ke osobe. Doskora je pri-likom susreta sa wima trebalo da mladi „prilaze ruci” radi celivawa;ako se usput sretnu, mla|i treba da se uti{aju i ne smeju se, kako stari-ji ne bi pomislio da to wemu ~ine.

Seksualnom vaspitawu se nije posve}ivala posebna pa`wa. O tome{ta ih ~eka u braku devojke su obave{tavane od snaha – èna starije bra-}e. Smatralo se neprili~nim da o tome podu~avaju majka ili baba. Majkaje samo upu}ivala kako da se ophodi prema svekrvi i svekru i ostalimuku}anima muèva doma.

b) U okviru porodice (doma}instva) obavqaju se mnoge obredno-reli-gijske radwe kako iz ìvotnog kruga pojedinca, tako i tokom godi{wih pra-znika, posebno o krsnoj slavi, Boì}u i Vaskrsu. U takvim prilikama, popravilu, porodica je i obredno-religijska zajednica, sva na okupu.

U porodi~noj zajednici se u pro{losti, kako nam za prvu polovinu19. veka svedo~i J. Gruji} (16), strogo vodilo ra~una o kolektivnom po-stu. O tome je vodila ra~una zadru`na maja. Po mojim istraìvawima, sli-~no je bilo jo{ tridesetih godina 20. v. Slabqewe, pa i razbijawe poro-di~ne zajednice kao proizvodnog tima ima za posledicu sli~an u~inak ina obredno-religijskom planu. Obredno-religijska uloga porodice se po-stepeno preobraàva i prilago|ava novim uslovima. Uz vidnije iskqu~e-we nekih crkvenih elemenata, naro~ito u vreme „izgradwe socijalizma”,obredno-religijska uloga porodice se najboqe o~uvala o slavi i Boì}u.

Krsna slava i Boì} se proslavqaju u porodici u mnogo ve}oj merino bilo koji drugi verski praznici. Za ove praznike obavezno je na okupucela porodica. Na dan slave zaposleni u preduze}ima izostaju sa posla; ta-da obi~no na|u zamenu. O slavi su prazni~no obu~eni, primaju goste – bli-è i daqe srodnike i prijateqe, drugove iz preduze}a. Za taj dan se sprema-ju mnoga jela i pi}a. Za mla|e oèwene radnike, koji su se delimi~noili potpuno odvojili od roditeqa, slava je deo porodi~ne tradicije, pa ielement identiteta – prepoznavawa same porodice. Oni slavu dele na dva

236

dela: na „slavu” (u uèm smislu, tj. sa crkvenim elementima) i „gozbu”.Slava u uèm smislu obuhvata sve}u, koqivo i kola~ koji se reè sasve{tenikom ili bez wega. Ovaj deo slave kod radnika (doskora{wih se-qaka) postoji vi{e kao segment tradicije, a mawe kao verska praksa. Onima poglavito dru{tveni karakter; tada se primaju gosti koji donose po-klone. U slavqewu ovih praznika otac porodice ispuwava i neke sve{te-ni~ke du`nosti, kao {to su obredno pojawe, lomqewe kola~a, odnosno,~esnice za Boì}. U tome mu pomaù sinovi.

Slavqewe boì}nih praznika nije vi{e ujedna~eno, ali ne zbog ra-zlika u kulturnoj tradiciji nego zbog nejednake veli~ine porodica i o~u-vanosti jednog istog obi~aja. U doma}instvima sa tri pokolewa i daqe suzastupqeni svi va`niji elementi slavqewa. U tome presudnu ulogu imastarije pokolewe. Majka/svekrva mesi obredne hlebove (17) i ide sa oè-wenim sinovima i unucima tri puta oko ku}e nose}i p{enicu u rukavi-ci, a preko ramena vezani konopac sa slamom. Ona kvoca a ostali piju~u.(18) Doma}in se~e badwak, koqe i sprema boì}nu pe~enicu. (19) Pe~e-nica se kiti drenovom gran~icom. Ujutru na Boì} cela porodica se za-jedni~ki pri~esti tako {to svako ~eqade „vaqa da proguta po tri pupoq-ka drenova da bi bili zdravi ko dren”.

Gozba za dete (neki kaù „gozba na dete”) je noviji porodi~ni obi-~aj nastao posle Drugog svetskog rata. Prire|uje se samo jednom u uzra-stu deteta od tri meseca, pa najdaqe do godinu dana. Kasnije se slavesamo ro|endani. Mladi roditeqi nedequ dana ranije pozivaju u goste naj-pre kr{tenog kuma, a zatim rodbinu, susede i prijateqe. Mlada majka zo-ve goste iz svog roda, a mladi otac (sa svojom majkom) zove svoje ro|akepo ocu i po majci. Sredi{we mesto za stolom ima kum, a oko wega su naj-bliì (izme{ani) srodnici mladih roditeqa.

Svi gosti donose mnoge darove, u prvom redu za dete, a zatim za osta-le uku}ane. Baba i deda po majci obavezno donose krevetac, igra~ke, pe-~eno prase, a zetu odelo. Oni koji nisu bili na babinama sada obavezno uzdarove donose i poga~u. U proseku bude oko 70 gostiju, a stolovi za wihse postavqaju pod {atrom u dvori{tu. Muzika je obavezna; ona „ro|eni-je” goste, a naro~ito kuma i rodbinu mlade majke, do~ekuje svirkom i pe-smom na ulici. Gosti se uzajamno pozdravqaju i qube.

Pre ru~ka „vojvoda” (mladoèwin zet na svadbi) kupi „na poga~u”darove u novcu. Najpre kum daruje jabuku u koju zabode 4 „pare”, a zatimostali gosti, da bi na kraju „starojko” i roditeqi mladih (roditeqa)„ponovili”, tj. zavr{ili darivawe jabuke. Prikupqeni novac kum s tawi-ra izru~uje u krilo (kecequ) mlade majke, a zatim se~e jabuku na~etvoroi baca je na 4 strane. Po predaji novca kum se qubi sa svima, a mladamajka qubi wega u ruku. Zatim se „lomi kumova poga~a”; okre}u je i lo-me kum i o~evi mladih roditeqa. Na kraju kumova poga~a kruì oko stolovada bi svaki gost od we okusio po komadi}. Kum prvi po~iwe ru~ak, a za-tim ostali. Goste posluùju ro|aci mladoga oca; diù se zdravice. Posleru~ka igraju se kola, a najblià rodbina ostaje i na ve~eri.

237

U danima drugih godi{wih praznika i za vreme kra}ih ili duìhpostova porodica se vi{e ne okupqa niti predstavqa obredno-religijskucelinu. Isto tako, nekada{wi tabu rada u dane „mawih” svetaca odràva-ju jo{ samo stariji pojedinci. Rad u preduze}u, {koli pa i u poqu pre~ije od slavqewa i (ili) kolektivnog po{}ewa.

Kra}a dopunska terenska istraìvawa juna 1992. g. uverila su me uop{tu te`wu vra}awu crkvi i obnavqawu obi~ajnog ìvota i u poro-di~noj i u seoskoj zajednici. „Starim obi~ajima”, „tradiciji”, mada mno-gima nije jasno {ta ona zna~i, sada se pridaju i nacionalna obele`ja. „No-{ewe krsta” („Krstono{e”) obnovqeno je 1991. g. Po{to je selo razbije-nog tipa i veliko, „Krstono{e” ne idu vi{e pe{ke nego na traktorskimprikolicama. Oni se zadràvaju kod svakog drveta – „zapisa”. U urezanikrst na wegovom stablu utisne se vosak, a zatim se uz pojawe tri puta obi-|e oko wega.

Zadruga

Zadru`no doma}instvo je davna{wi predmet etnolo{kih prou~avawa.Prema Erdeqanovi}evim ispitivawima s po~etka 20. veka, zadruga je u[umadiji bila „u propadawu”. Po tradicijskim znawima tog vremena, po-~etkom druge polovine 19. v. bilo je zadruga sa „po sedamdeset loìca”(ka{ika), odnosno sa 70 ~lanova. Za J. Erdeqanovi}a je dvadesetak zadru-ga o~inskog tipa u jednom selu, „sa 15 do 20 du{a” predstavqalo fazui{~ezavawa zadruge. (20) Po~etkom sedamdesetih godina 20. v. malobrojniprimeri zajedni~kog ìvqewa roditeqa sa jednim do dva oèwena sinapredstavqaju jedine oblike zadru`nog doma}instva. Za ovakve slu~ajeve sedanas u Darosavi kaè „zajednica”, „u zajednici smo”. Ako bismo o~in-skim zadrugama smatrali ona doma}instva u kojima ima sedam i vi{e ~la-nova, onda ih je prema popisu iz 1971. godine bilo:

7 ~lanova 8 i vi{eDarosava 28 18Progoreoci 6 5

Ipak, nije izvesno da li su sva doma}instva sa 7, 8 i vi{e ~lanovastvarno bila zadru`na, jer se iz zvani~ne statistike ne vidi wihovastruktura, tj. od koliko su bra~nih parova sastavqena. Zadru`ni karak-ter je mo`da imalo i poneko doma}instvo sa 5 ili 6 ~lanova, ako je ima-lo bar dva bra~na para?

Dana{wa tradicijska poimawa o zadruzi uveravaju nas da je ona ovdeimala sve osnovne odlike zadruge srpskog naroda. I danas se smatra da suìvot i rad u zadru`nom doma}instvu lak{i i ekonomi~niji nego u ino-kosnom, ali pod uslovom da u wemu vlada sloga; ako je nema, onda je bo-qe da se {to pre podeli. Qudi koji danas ìve u o~inskim zadrugama sve-sni su (i to isti~u) da su razlozi wihovog zajedni~kog ìvota ekonomskeprirode; zaposleni sin, bez zemqe, te{ko bi izdràvao porodicu samo odsvoje plate. U ovim zajednicama smatraju da je zemqa i danas sigurniji

238

ekonomski oslonac u ìvotu nego „plata” nekvalifikovanog ili poluk-valifikovanog radnika.

Osobenost savremene faze razvitka zadru`nog doma}instva jeste we-gova formalno-pravna podeqenost. Mnogobrojni su slu~ajevi odvojenogìvota zaposlenih i oèwenih sinova od oca, ali ih sa roditeqskim do-mom i daqe vezuju sna`ne niti ekonomskog zajedni{tva i srodni~ke pri-padnosti. Sli~no kao i u kolubarskim selima (21), sinovi-radnici izdva-jaju se iz zemqoradni~kog doma}instva roditeqa da bi kao „bezemqa{i”lak{e do{li do zaposlewa i nov~anog de~ijeg dodatka. U stvarnosti, oni~esto i daqe ìve zajedno sa roditeqima ili pod istim krovom ili uposebnoj novoj ku}i izgra|enoj pored roditeqske ili u Varo{ici, kakobi bili bliì rodnom zaseoku. Svu zemqu (koja se „vodi na oca”) i daqeobra|uju zajedni~ki. Sinovi rade i pomaù ocu u svom slobodnom vremenui u vreme godi{wih odmora. U vreme sezonskih poqoprivrednih radova„bolovawa” i izostanci s posla u preduze}u su naj~e{}i. Zauzvrat, zapo-sleni i ovako odeqeni sinovi imaju pravo na deo prihoda u poqoprivre-dnim proizvodima.

Dana{wi dru{tveno-ekonomski uslovi ipak ne pogoduju daqem odr-àvawu zadru`nog doma}instva. Radi se o op{tim mogu}nostima rada iopstanka izvan poqoprivrede, a zatim i o nekim posebnostima. Pomenu-}emo samo dve: poreski sistem i individualisti~ko pravo svojine. (22)Prva. Oporezivawe zemqi{nog poseda je progresivno: vi{e hektara – ve-}a poreska stopa. Na ovu pojavu ukazivali su mi sami zemqoradnici u si-novskim zadrugama. To prisiqava bra}u da se dele iako im je trenutnolak{e i ekonomi~nije da ìve zajedno, jer nemaju dovoqno radne snage.Druga. Po pravilu, pravni nosilac zemqi{ne svojine je doma}in, tj. otacporodice, pa je i to uzrok ubrzanijem odvajawu oèwenih sinova od ro-diteqa. Nasuprot ovoj op{toj pojavi, ima retkih slu~ajeva slo`nih si-novskih zadruga u kojima je zemqa, osobito kupqenica, podjednako raspo-re|ena i upisana na ime oca-doma}ina i na ime oèwenih sinova.

Stare{ina zadruge – Nekada{wi zadru`ni principi, po kojima je sta-re{ina bio samo prvi me|u jednakima, ~ak i u sinovskim (o~inskim) za-drugama nejednako su po{tovani i primewivani. Neposredno posle Prvogsvetskog rata bilo je zadruga u kojima je vladalo uverewe da je „stare{i-na u ku}i ka i bog na nebu”, pa makar u woj bilo i 20–30 ~lanova. U ku}iniko nije smeo da radi ni{ta mimo wega, pogotovu ne snahe. I, obrnuto,bilo je zadru`nih ku}a u kojima su se starija zadru`na na~ela ~vr{}e idoslednije primewivala. Ove neujedna~enosti su gotovo zakonita pojava ujednovekovnom toku postepenog preobraàvawa i prilago|avawa zadrugenovim socio-ekonomskim uslovima podjednako svojstvenim celoj Srbiji.

Danas su snaga i odlu~uju}a uloga stare{ine u wegovom ekonomskomi pravnom poloàju. Pravni nosilac svojine je on a ne ku}na zajednica; ra-nije je takav poloàj stare{ine sankcionisalo i gra|ansko pravo. Danasse za doma}ina kaè da se „na wega vodi ku}a i imawe”, {to zna~i da jeon odlu~uju}i u raspolagawu imawem za ìvota, pa i in mortis causa.

239

U zadru`nim ku}ama u kojima je oèweni sin zaposlen a neodeqen,otac je i daqe stare{ina. Sin donosi platu u ku}u i predaje je ocu. [ta}e se i gde sejati, kako obavqati poqoprivredni radovi – odlu~uje otac.On je i daqe predstavnik ku}e prema spoqnom svetu i dràvnoj vlasti;razni slu`beni pozivi, ra~uni za utro{enu elektri~nu energiju i pore-ske uplatnice glase samo na wegovo ime. Ipak, zbog oja~anog ekonomskogpoloàja zaposlenog sina (kojem „rodi svakoga meseca, a ocu jednom godi-{we”), stare{ina ku}e se i s wim redovno savetuje na {ta }e se utro{i-ti zara|eni novac ili {ta }e se iz ku}e prodati.

Doslednija podela rada u zadru`nom doma}instvu bila je mestimi~nozastupqena samo jo{ u vremenu izme|u dva svetska rata. Toga je bilo uzadrugama sa vi{e „matorog naroda”, tj. tamo gde je bilo bar nekolikooèwene bra}e. Sve „jetrve su se redale” sedmi~no u me{ewu hleba i go-tovqewu hrane, osim najmla|e u prvoj godini braka, dok se ne priviknena uku}ane. U nekim ku}ama ove poslove nije obavqala ni porodiqa za{est nedeqa od poro|aja. Po{teda nije bila motivisana qudskim obziri-ma prema porodiqi, nego zato {to je smatrana „poganom”. Daqe, ènskiposlovi su rad oko ìvine, no{ewe jela radnicima u poqu, odràvawe~isto}e u ku}i, polagawe stoci (kad su mu{karci odsutni), muà krava iprerada mleka (ovce od 1965. g. vi{e ne muzu). Glavni mu{ki poslovi suorawe, kosidba, vr{idba, se~a drva u {umi i kod ku}e, rad oko stoke, iz-rada i odràvawe oru|a za rad. Naj~e{}i zajedni~ki poslovi su okopa-vawe kukuruza i drugih kultura u poqu, skupqawe i pla{}ewe sena. Danasje prirodna podela rada umnogome izgubqena, pa ène, zbog zauzetosti mu-{karaca van ku}e, obavqaju i mnoge wihove poslove.

Li~na svojina u zadruzi u zemqi i stoci danas ne postoji. Izme|u dvasvetska rata mlâda je donosila samo „spremu” (tkanine i ode}u), dok unovije vreme ta sprema obuhvata jo{ i name{taj i drugo poku}stvo. Za-brana dràwa „miraza” (zemqe) moè se tuma~iti dvojako: kao relikt ne-kada{we neotu|ivosti zemqe ili da kao li~na svojina bude element ne-stabilnosti zadruge i povod za deobu.

Deoba ku}ne zajednice nema ni~eg osobitog {to ve} nije poznato zacelo podru~je gde je bilo (ili jo{ ima) zadruge. Ona moè biti delimi-~na: da se iz we izdvoji samo jedna uà porodica, ili potpuna: svaka po-rodica se sasvim osamostaquje. Iako je vlast oca-stare{ine dosta nagla-{ena, ako je deoba u slozi, on je u naslednim pravima izjedna~en sa sino-vima. U deobi vaì staro pravilo minorata da u staroj ku}i ostaju rodi-teqi sa najmla|im sinom, te wegovom delu imawa prikqu~uju svoj deo.Stariji sinovi iz zajednice grade sebi ku}e na delu porodi~nog ili ku-pqenog imawa.

Seoska zajednica

Poimawe sela danas obuhvata celo naseqe sa „atarom.” Postoji i{ire, socio-ekonomsko shvatawe sela, koje se izraàva re~ima i stavovi-ma: „selo je izgradilo”, „to je briga sela”, „sluì svem selu”. Misli se

240

u stvari na sve ìteqe ili bar na one stanovnike sela koji su znatnijejavno i dru{tveno delatni, koji predstavqaju izraz javnog mwewa. Me|esela nisu svuda i jasno izraène, ali se ipak zna koja zemqa pripada se-lu. Seosko zemqi{te je izdeqeno na „potese”, unutar kojih su poqa raz-dvojena „sinorima” – uzanim pojasima neorane zemqe sa ponekim ìvimdrvetom i pobodenim kamewem.

Jedan od bitnih elemenata sela kao socio-ekonomske zajednice, svedo Drugog svetskog rata, bila je „selina”. Prostorno, selina u Darosavii Progoreocima bila je razbijena na nekoliko delova. Po~etkom 20. ve-ka, u Darosavi je obuhvatala oko 300 ha {ume na [utici i Orlova~i, za-tim preko re~ice Pe{tana, Portu ili Male ravne, a u zaseoku Poslov-~ica selina je bila Vrawevac. Porta je bila deo seline usred sela. Tu jebilo „va{ari{te sa orajima”, gde se odràvao „va{ar” o Trojicama, zatimzgrada seoske op{tine, pa „seoski ko{” i „zapis” (kultno drvo).

U selinu je spadala i „{kolska zemqa”, opet u sredi{tu sela, na ko-joj su bile stara {kola i kafana, a danas novo {kolsko zdawe i pijaca.Tu se Darosavci i danas rado okupqaju posebno kada je pija~ni dan.

Progoreoci su imali {umu kao selinu na strani prema @ivkovcima.U jednom sporu oni su tu {umu izgubili u korist @ivkovaca. (23) Sli~nusudbinu doìvela je i darosava~ka selina. (24) Iz ovoga bi se moglo za-kqu~iti da je po~etkom 20. v. stvarno pravo sela na selinu bilo tolikooslabilo da su je „dràva” i weni organi relativno lako preuzeli odonih koji su je kao zajedni~ko dobro od davnina koristili. Selinom jeupravqala seoska op{tina koja ju je redovno, svakog 1. marta, izdavala uzakup seqanima. Bilo je dosta zahvatawa od seline. Posle Drugog svet-skog rata sve tradicijske kolektivne zemqe progla{ene su op{tenarod-nom svojinom, pa je selinu preuzela zemqoradni~ka zadruga, dok danas {u-mom upravqa {umsko gazdinstvo.

Kao izraz nekada{wih znatnijih kolektivnih prava na privatnoj ze-mqi jesu prava slu`benosti. Do Prvog svetskog rata sena na livadama suogra|ivana „vrqikama”. Za neogra|eno seno na livadi, ako ga ne~ija sto-ka pojede, vlasnik stoke nije odgovarao. To zna~i da je pravo pa{e posto-jalo i na poko{enim livadama. Danas se vi{e pazi na privatnu zemqu, pase pored zabrane livada brani napasawe stoke i na strwi{tima. Ipak,neki vidovi slu`benosti na privatnoj zemqi jo{ postoje: prolaz prekotu|e zemqe (naro~ito pe{a~ki) dozvoqen je ako nema drugog puta; voda sene moè zabraniti na privatnoj zemqi, ali se bez saglasnosti vlasnikane moè ”hvatati” i provoditi vodovodom svojoj ku}i; na tu|oj po`weve-noj wivi moè se samo proterivati stoka i rukama sakupqati preostaloklasje ìta, ali se ovcama i govedima brani pa{a (dok se sviwe vi{e ine gone u pa{u). Za zabranu prolaza i pa{e kaè se da je „zakrstio pro-laz”. To je pravni znak zabrane: u procepqeni uspravni {tap stavi sedrugi popre~ni, pa to li~i na krst (sl. 3). Ko nema prolaza, a potrebanmu je, moè ga traìti i dobiti sudskim putem.

241

Grobqe – Selo danas ima dva grobqa: Staro grobqe (u Starom Selu)i novije, zvano Pe{tansko. Novije grobqe je stvoreno krajem dvadesetihgodina ovog veka. Tada je Nikola Tonkovi} bio sahranio svoju k}er nasvojoj zemqi, a zatim je tu zemqu od oko jednog hektara, „da mu k}er nebi bila sama”, ustupio selu za novo grobqe. Danas mrtve sahrawuju u obagrobqa, ali je Pe{tansko ve}e od Starog.

Sahrawivawe umrlih je po rodovima. U drugoj polovini 19. v. posta-vqeno je i nekoliko spomenika krajputa{a. Rod Vi}entijevi}a je u vremePrvog svetskog rata zasnovao svoje grobqe na svojoj zemqi (sl. 2). Ve}ii skupqi spomenici podiù se mladim qudima poginulim u svetskim ra-tovima. Spomen podiè najblià rodbina ~ija se li~na imena i srod-ni~ki nazivi (u odnosu na umrloga) redovno upisuju pri dnu spomenika.Poneko podiè spomen „sebi za ìvota” (sl. 4). Uz hri{}anski znak kr-sta, oko 1970. godine, na spomenike se urezuju i likovi pokojnika, odno-sno postavqaju bronzana poprsja. Spomenici sa reqefnom petokrakomzvezdom, kao ideolo{kim obele`jem, podignuti su nekim (verovatno pogi-nulim) policajcima (1957. i 1968. g.).

Seoski kmet je tradicijska dru{tvena ustanova koja se o~uvala doDrugog svetskog rata. Kmet je biran, kao i predsednik seoske op{tine, natri godine. Imao je platu. U okviru stare seoske op{tine, Darosava i Pro-goreoci su imali zasebne kmetove. Du`nosti kmeta, kao posrednika izme-|u dràvne vlasti i sela, bile su kao i drugde u Srbiji: odre|ivao je iraspore|ivao obim i vrstu kuluka po doma}instvima, starao se o seoskomko{u sa zalihom hrane (kukuruza), u~estvovao u re{avawu mesnih sporo-va, posredovao u deobama zadru`nih doma}instava, prenosio i nastojao dase izvr{e naredbe vi{ih vlasti.

Kmetovima su u obavqawu du`nosti pomagali izabrani „odbornici”;Darosava ih je imala 12, a Progoreoci 6. Oni su ponajvi{e procewivali„potru” (poqske {tete). Selo nije imalo poqara za ~uvawe poqa, nego jesam vlasnik, ako uhvati tu|u stoku u svom poqu, zatvori i hrani. Po pro-ceni odbornika vlasnik stoke pla}a svu {tetu.

Op{tinski zbor je bio izraz seoske samouprave, a ~inile su ga ku-}ne stare{ine. Zbor je odràvan kod op{tinske zgrade; wime je rukovo-dio predsednik op{tine uz prisustvo op{tinskog „delovo|e”. Do Drugogsvetskog rata za oba naseqa postojala su dva pla}ena „birova” (danas jeto „kurir” Mesne kancelarije) koja su raznosila razne pozive ili prosto„vikali na brdima i sazivali selo”.

Od sredine 19. v. pa sve dokle god su postojale ustanove predsednikaop{tine i seoskog kmeta, sve vi{e su postajale zavisne od sreske vlasti.Nekada{wa seoska samouprava je sve vi{e ste{wavana, predsednik i kmetsu se pretvarali u poslu{no oru|e vi{ih vlasti. Iako pla}eni slu`be-nici, oni su iz svojih poloàja izvla~ili dodatne materijalne koristi.Gramzivost i koristoqubqe seoskog kmeta (pa i popa) u{li su i u naro-dnu pri~u. (25)

242

Selo kao obredno-religijska zajednica

U uèm smislu, razvijenost sela kao obredno-verske zajednice bilaje i jeste u zavisnosti od stepena op{te razvijenosti sela kao {ire dru-{tvene i ekonomske zajednice. Takav karakter Darosave i Progorelacane razlikuje se bitnije od ostalih naseqa u {umadiji i Srbiji, pa i kodJu`nih Slovena. (26) Selo kao ritualno-religijska zajednica ispoqavalose uglavnom na dva razli~ita nivoa: prvo, u ravni celog sela (ili barpredstavnika svih doma}instava) i, drugo, u ravni mawe ovla{}ene grupekoja deluje u ime i na korist cele seoske zajednice. Prvi oblik se najpo-tpunije i najduè o~uvao u vidu seoske litije (do 1946. g., kada je vlastzabranila takve skupove, koji su obnovqeni 1989. g.). Wihov ciq je da seu su{nom vremenu, kada je pretila opasnost propadawa letine, ali i kaocikli~na predohrana, obredno-religijskim radwama pomogne usevima iselu. Svrha takvog pona{awa je u krajwoj liniji integracija zajedniceugroène stvarnom ili mogu}om su{om.

Op{ta slava za Darosavu bio je (i ostao) prvi dan Trojica, a zaProgoreoce Spasovdan. Toga dana idu „litije” ili „krstono{e” (jer se upovorci pored crkvenih ”barjaka” nosi i veliki krst, jevan|eqe i ikone,a danas i srpska zastava). Ranije je seoski kmet odre|ivao ko }e nositisvete predmete. „Mirni i pobo`ni” de~aci su nosili jevan|eqe, a barjakeje nosilo devet mladih qudi „koji su odsluìli vojsku”. „U litije” idusamo mu{karci: sve{tenik i po jedan predstavnik iz svake ku}e; ako jebilo |aka, onda je i on i{ao. Do kraja Drugog svetskog rata i{lo se pe-{ke, pa je ophod zbog veli~ine seoskog atara trajao gotovo ceo dan. Danassu u~esnici litije na traktorima s prikolicama (sl. 2). Obno{ewe bar-jaka i ikona bilo je velika ~ast, pa su se i na tom planu nekada ispo-qavali lokalni partijski uticaji. Od 1920. g. „znatnije svece” (ikonearhan|ela Mihajla, sv. \or|a) nosili su radikali.

Litija se kre}e preko poqa, bliè me|ama seoskog atara. Na svomophodu obilazi sve „zapise” – kultno drve}e (ovde su to hrast ili orah).Darosava je imala {est zapisa Litija je polazila i zavr{avala svoj ophodu „porti” kod op{tinske ku}e. Tako je i danas. Ru~ak prire|uje ku}a na~ijem imawu je zapis. U Osretku, koji predstavqa polovinu kru`nog putalitije, prire|ivan je zajedni~ki „ru~ak” samo za „krstono{e”. Klalo se povi{e jagawaca, a ru~avalo se pod zapisom oki}enim vencem koji su isple-le seoske devojke. Ostali ”narod” sa~ekivao je krstono{e kod zapisa isamo „posluìvao vodom i {e}erom” (danas pivom i vo}nim sokovima).

Verovalo se da litije obezbe|uju ki{u: „Kuda pro|u krstono{e, bi}erodno poqe”. Pred krstono{e su izno{eni i te{ki bolesnici; wih su uhodu preskakali da bi ozdravili.

Svaki u~esnik litije obavezno je nosio ven~i} od ìta oko ruke, iz-nad {ake. Ven~i}e su pleli u crkvi za vreme bogosluèwa; tri puta sekle~i i u tri navrata plete. Posle obilaska seoskog atara svako je svojven~i} nosio ku}i; neko ga je stavqao na ko{nice, „da ne bega roj ve} dase tu pati”, drugi su ven~i} stavqali u „mlekar o ekser, da se hvata do-

243

bar kajmak”, dok su ih tre}i ~uvali radi le~ewa: kada detetu oboli sto-mak, prolivaju malo vode kroz ven~i}, pa wome zapoje dete. Grupno plete-we venaca, zatim wihovo obno{ewe oko sela i obavezno vra}awe ku}i i,najzad, zajedni~ki ru~ak krstono{a pod zapisom, ukazuju na stvarnu i sim-boli~ku participaciju svih seqana u obredu za zdravqe i napredak. Da jenekada u tom obredu bukvalno u~estvovalo celo selo, a ne samo krstono-{e, ukazuje posluèwe „ostalog naroda” vodom i {e}erom kod zapisa.

Drugi seoski praznik bila je „op{tinska slava”. Postojao je do1946. g. Za Darosavu i Progoreoce bili su to Mladenci (22. marta), alije proslava za svako selo bila posebna. U op{tinskoj slavi su u~estvova-li ve}inom „vi|eniji doma}ini”. Jedan od wih je bio „doma}in slave” ion je sa predsednikom op{tine „rezao kola~”. Dizawem svoje polovinekola~a doma}in je izraàvao èqe za zdravqe i plodnost, dok je predsed-nik, diù}i svoju polovinu kola~a, javno pozivao da se neko prihvati du-`nosti doma}ina za narednu godinu. Javqawem novog doma}ina otpo~iwaoje zajedni~ki ru~ak spremqen o tro{ku doma}ina slave.

Od obrednih povorki, koje su ritualnim igrama i pesmama teìle dapomognu u pridobijawu naklonosti prirodnih sila za dobrobit cele zaje-dnice, najduè su delovale „dodole”. To je mo`da otuda {to im je logikahomeopati~ne magije dodolskog rituala konceptualno bliska i najjedno-stavnija i {to je ki{a u letwem periodu preko potrebna.

Crkvena parohija darosava~ka – Ona je do Drugog svetskog rataobuhvatala 4 naseqa: Darosavu, Progoreoce, Kru{evicu i Rudovce. Poslerata parohija se svela samo na Darosavu i Progoreoce. Promena nazivasela Darosave u Partizane nije uticala na ime parohije; ono je ostaloisto. Crkva je imala svoju zemqu kojom je upravqao crkveni odbor. Ve}ideo zemqe joj je oduzela dràvna vlast 1946. g. Danas ona raspolaè sasamo oko 2 ha koje godi{wom licitacijom izdaje u zakup.

Crkva je sagra|ena oko 1830. g. od brvana i kao spomenik kulture jepod za{titom dràve. Kako je ona udaqena od dana{weg sredi{ta Daro-save i do we se ne moè pri}i automobilom, ona kao sveto mesto u nekimvidovima verskog ìvota (crkveno ven~awe) postepeno gubi svoj zna~aj.Poku{aji da se sagradi nova crkva posve}ena sv. Simeonu kod dana{wegparohijskog doma datiraju od pre Drugog svetskog rata, ali ni do danas senije oti{lo daqe od osve}ewa temeqa (5. avgusta 1990. osvetio ih je epi-skop {umadijski Sava).

Pored sve{tenika, postoji i crkveni odbor koji upravqa crkvenimposlovima. „Crkvewak” je slu`benik crkve i parohije. Wega i „tutora”(blagajnika) bira crkveni odbor.

Crkva je odvojena od dràve, pa se weno prisustvo u javnom ìvotusela, naro~ito u „vreme izgradwe socijalizma”, malo ose}alo. U verskomìvotu sela i porodice crkva je bila prisutna, pre svega, u obredima po-greba, zatim kr{tewa i (najmawe, sa 50-60%) ven~awa. Ponekome, ko jeèleo da mu se dete krsti a mislio da bi mu to na bilo koji na~in {ko-dilo u preduze}u ili selu, to je potajno obavqala majka ili baba deteta.

244

Primawe sve{tenika u ku}u radi obavqawa nekog verskog obreda tako|eje bilo umaweno. Tako se, prema parohovom saop{tewu, u 1972. g. u Daro-savi u 386 (od ukupno 617), a u Progoreocima u oko 200 (od 320) doma-}instava svetila vodica za Uskrs. Za slavu sv. arh. Gavrila iste godine uDarosavi je 105 doma}instava svetilo vodicu. (27)

Prema Letopisu darosava~ke crkve svetih apostola Petra i Pavla(koji sam pregledao 16. juna 1992), poznati su weni slede}i parosi: 1879.Nikola Gerasimovi}, 1897–1903; Petar Gerasimovi}, 1903–1927; Maksa(nepoznatog prezimena), 1927–1935; Grujica Pavlovi} (sahrawen kod cr-kve brvnare), 1935–1936; Vladimir Nikoli}, 1936–1944; Aleksandar Mar-kovi} (iz Gara{a, ubijen 1944; po narodnom pri~awu, po tu`bi partizana,iako je sara|ivao i sa wima i sa ~etnicima, pa ga ovi posledwi ubi{e);1944–1945. opsluìvali su Nedeqko Rankovi} i Petar Ostoji}; 1945–1961.Vitomir Jankovi}; 1972–1981. Srboqub Markovi}; 1982-1985. VitomirJankovi} (biv{i paroh); od septembra 1985. pa do aprila 2002. g., kadasam s wim razgovarao telefonom, Radoje Stiki} (rodom iz Rudog).

Radno udruìvawe i pomo}

Tradicijsko radno udruìvawe postoji i danas. Ono moè biti dvo-jako: kolektivno, op{teseosko i u mawim grupama. Op{teseoskim radnimudruìvawem obavqaju se teì i sloèniji poslovi od zna~aja za celo se-lo. Pokreta~ takvih radova do Drugog svetskog rata bila je seoska op-{tina, a u novije vreme, pored organa vlasti, javqaju se i dru{tveno-po-liti~ke organizacije. Tako je u selu u posleratnom vremenu samodopri-nosom u radnoj snazi izgra|en Zadru`ni dom, popravqeni su putevi i uve-dena je elektri~na rasveta. Za izgradwu Zadru`nog doma svako doma}in-stvo je radilo po 5–6 dana i to se nije moglo nadomestiti novcem.

Danas su naj~e{}a ispomagawa u obavqawu sezonskih poqoprivrednihradova: kosidba, ètva (28), kopawe kukuruza i kupqewe {qiva. Za ova-kav zajedni~ki posao kaè se „skupio sam mobu”. Danas se sve vi{e mo-bom obavqaju poslovi gradwe ku}e i drugih zgrada, dovod vode iz prirod-nih izvora (kopawe jazova i postavqawe cevi), „za riqawe vinograda”(duboko kopawe za nove zasade loze) i „se~ewe cigle”. Za takve poslovedo|e od 10 do 30 qudi. Moba se obavqa radnim danima i nedeqom, a zovuse susedi i ro|aci iz svoga i iz susednih sela. Ako se radi celog dana,onda doma}in za sve u~esnike sprema boqi ru~ak i ve~eru.

êste su i pozajmice. Zajme se stvari, alatke, stoka za rad, hrana, no-vac i radna snaga, a sve to bez svedoka. Izme|u dva svetska rata za pozaj-micu ve}e sume novca davala se „tapija” u zalog, tj. zemqa na jednu do dvegodine, uz procenat u novcu. Za to vreme vlasnik zemqe ju je obra|ivao iubirao plodove.

Novac se zajmi i danas i to na stari na~in, „u ~etir’ oka”; samo akoje neko „{aren” (nepouzdan), a vidi se da mu je nu`da, da}e mu se novacu zajam u prisustvu dva svedoka.

245

Zajam radne snage je prema na~elu: dan za dan istog posla, ali ima izamene – jedan dan ko{ewa vredi kao jedan dan majstorskog posla. Danasje vrlo ìva stambena gradwa, pa su ~este pozajmice stru~ne radne snage(zidara, elektri~ara, klesara, vodoinstalatera). U pozajmicu radne snageza sve vrste poslova najvi{e idu mu{karci; ène prete`no idu na okopa-vawe kukuruza i skupqawe {qiva.

Elementi pravnog ìvota

Svojinski odnosi u porodici – I pored postojawa dràvnih zakonakoji ure|uju imovinsko-pravne odnose, oni se i danas reguli{u na osnovuobi~ajnog prava. Prema tom pravu, sva osnovna sredstva za proizvodwu(zemqa, stoka, zgrade, oru|e za rad) su zajedni~ka svojina cele porodice,odnosno zadru`nog doma}instva. Jednovekovno delovawe Srpskog gra|an-skog zakonika teklo je u smeru ure|ewa porodi~ne imovine u individua-listi~kom duhu i postepenom ste{wavawu svojinskih prava porodice ukorist oca. Ukidawe kolektivisti~kog na~ela raspolagawa porodi~nomimovinom, zapo~eto u kapitalisti~kom dru{tvu, traje i danas. (29)

Na{a istraìvawa pokazuju da je odnos prema osnovnoj porodi~nojsvojini i danas umnogome dvojak: on sadrì elemente tradicijskog isavremenog prava. Prema pozitivnom pravu, otac je pravni nosilac svoji-ne na porodi~nom imawu; za ìvota on wome raspolaè. U porodicamagde postoji sukob izme|u oca i sinova, na osnovu ovog prava on moè bit-no umawiti wihov idealni deo ili ih ~ak razba{tiniti. Prema tradici-ji, samo su mu{karci, tj. sinovi, zakoniti naslednici porodi~nih dobara,osobito nekretnina, dok k}eri imaju pravo samo na otpremninu pri uda-ji, na ruho i svadbene tro{kove. U pogledu nejednakosti polova u na-slednim pravima – obi~ajno pravo i odredbe SGZ su podudarne. Wihovaduga primena ose}a se i danas: relativno su retki primeri da posle o~evesmrti sestra, iako ima zakonsko pravo, traì svoj deo u nekretninama.Ona zna unapred, jer je tako vaspitana, da zemqa ostaje bra}i. Ako nekasestra ostvari svoje pravo putem suda, onda tu srodni~ke qubavi i naklo-nosti vi{e nema. I, obrnuto, odri~u}i se svog zakonskog naslednog delau korist bra}e, woj su sva vrata u rodu otvorena; ona dolazi bratu naslavu i druge porodi~ne sve~anosti. (30) Slu~ajevi u kojima su ène (se-stre) traìle i ostvarile svoja nasledna prava obi~no su pokretani na za-htev wihovih muèva. I obrnuto, ima mladih muèva koji drè do javnogmwewa i ne}e kao zetovi traìti da im èna donese svoj deo o~evine unekretninama. Oni ne èle da na slavi, gozbi za dete ili kojoj drugojsve~anosti u svojoj ku}i ~uju kako prisutni govore: lako mu je da tro{itu|u muku. Takvi qudi smatraju da nije pravo od svoje ène zahtevati daona kao sestra traì svoj deo od brata. Vi{e im je stalo da imaju {ura-ka za prijateqa, da se uzajamno ~aste i pose}uju, nego da sudskim putemdobiju ènin deo imawa. Iz prakse Op{tinskog suda u Aran|elovcu pro-izilazi da se sredinom sedamdesetih godina 20. veka preko 80% èna (se-stara) sa podru~ja te op{tine odricalo zemqe u korist svoje bra}e. (31)

246

Mogu}nost da k}i sudskim putem dobije svoj deo nasle|a stvorila jesporadi~ne slu~ajeve da otac sa sinom sklapa ugovor o doìvotnom izdr-àvawu. K}i se time sigurno iskqu~uje iz nasledstva. Od 1971. godine ja-vqa se nova praksa sudskog obezbe|ewa majke. Ona traì svoj deo imawaza doìvotno izdràvawe. Sinu }e svoj deo ostaviti pod uslovom da jepazi i po{tuje kao majku. Ina~e, ona moè raskinuti ugovor i svoj deoostaviti tre}em licu. Ugovor o doìvotnom izdràvawu sa drugim licemnaj~e{}e sklapaju stara~ka doma}instva bez naslednika ili oni roditeqikoji su se potpuno razi{li od svoje dece. Takvih slu~ajeva je u 1963. go-dini na podru~ju Op{tinskog suda u Aran|elovcu bivalo jedan do dvamese~no, a u toku 1974–1975. g. i do osam u nekim mesecima. (32) Ugovorio doìvotnom izdràvawu su ~e{}i u Darosavi i Progoreocima nego ususednim selima, koja nemaju lokalnu industriju.

Novina u porodi~nim svojinskim odnosima je i sudsko obezbe|eweplodouìvawa: da supruga, ako nadìvi muà, uìva svu imovinu do kra-ja ìvota, a ne samo svoj idealni deo. Tek posle wene smrti imovinommogu raspolagati zakonski naslednici.

Pored uobi~ajenih slu~ajeva da sestre svoj deo imovine ustupaju bra-}i, pravi~nim postupkom smatra se i odricawe tetaka u korist brati}a.(33) Isto tako, redovna je pojava da se {kolovana bra}a i sestre, odno-sno oni koji su zaposleni van poqoprivrede, ve}im delom ili u potpuno-sti odri~u svog dela u korist brata koji je ostao na imawu i ìvi samood zemqoradwe. Takav postupak smatra se pravi~nim i logi~nim, jer jeku}a ne samo snosila tro{kove za wihovo {kolovawe, nego sve to vremeoni nisu privre|ivali. (34)

U dana{wim (1975) uslovima zakonom ograni~enog zemqi{nog pose-da, dosledna i ravnomerna deoba porodi~nog imawa na sve zakonske nasle-dnike naj~e{}e ima dve krupne posledice. Prva je daqe usitwavawe iona-ko malih seoskih poseda, a druga izaziva poreme}aj srodni~kih i me|u-qudskih odnosa. Sestra koja sudskim putem od brata „istera” svoj deoimawa – „roda vi{e nema”. Smatra se da ona odlazi u drugu „punu ku}u”,da joj je tamo obezbe|en ìvot, da je „spremom ispla}ena” i da „nije pra-vo da uzima” zemqu od brata.

Na pomenutu pojavu pa`wu je pre nas skrenuo Radomir Luki}. On jeisticao da je nejednakost polova u naslednim pravima kod nas ukinulo so-cijalisti~ko pravo i to u ime jednakosti i humanosti. (35) Jednakost ovevrste se, kao {to smo i mi isticali, danas relativno retko ostvaruje.O~igledno je da su imovinsko-pravni odnosi u dana{woj seoskoj porodiciprimer pravnog dualizma proisteklog iz inercije tradicijske pravne sve-sti i prakse, koje i daqe daju prednost mu{karcima.

Sudski sporovi

Na podru~ju Op{tinskog suda u Aran|elovcu prose~no se pred sudomvi{e spore zemqoradnici nego ostali gra|ani. Od svih sporova, 7 do 8%su imovinski (oko nasle|a uop{te), posebno oko visine dela nasle|a. Za-

247

tim, mnogo je sporova oko naknade {tete i utvr|ivawa slu`benosti. Deo-bama porodi~nih imawa nastaju nove usitwene parcele, a u vezi s time ipotreba uspostavqawa slu`benosti (prolaza, puteva). Od 1970. godineu~estalo je „hvatawe” izvorske vode na privatnoj zemqi. Ta voda se jazo-vima i cevima sprovodi do ku}e preko zemqe vi{e vlasnika i sa daqineod nekoliko stotina metara. Susedi, ro|aci i prijateqi taj posao obi~noobave sporazumno, ali se de{ava da neko ne dozvoqava slu`benost, paucewuje i zahteva previsoku od{tetu. U tom slu~aju sud odre|uje stvarnu{tetu, pa radi op{teg dobra i interesa donosi presudu u korist onih ko-ji traè slu`benost.

êsti su sporovi i oko me|a, posebno zbog nekog drveta koje ~ini hladusevima, odnosno, ako ga jedna strana pose~e a druga zahteva svoj deo.

Sporova izme|u seqaka i „dràve” ({umskog gazdinstva ili zemqo-radni~ke zadruge) oko „zavatawa” zemqe danas vi{e nema. Svi takvi spo-rovi re{eni su do 1964. godine.

Zahtevi za zakliwawem stranke pred sudom danas su relativno re-tki. Zakliwawe se moè obaviti samo u prethodnom postupku, tj. pre no{to po~ne sudski proces. Zakliwe se jedna strana na zahtev druge straneu sporu. Sudija }e lak{e uspeti svojim savetom ako po{tuje lokalne pra-vne obi~aje i shvatawa o pravdi; ako u tome ne uspe, onda se u daqem pro-cesu drì samo zakona.

Krivi~ni prekr{aji u Darosavi su ~e{}i i vidniji nego u ostalimselima aran|elova~ke op{tine. Ovde je vi{e kafana, radnika „polutana”i usitwenih doma}instava, ~esto sa druk~ijim pona{awem i merilimavrednosti koja odudaraju od doskora{weg patrijarhalnog morala.

Sudije smatraju da bi oko polovine gra|anskih sporova moglo bitire{eno poravnawem i na druge na~ine, ~ime bi se izbeglo sudsko presu-|ivawe. To zahteva vi{e pa`we i vremena posve}enog svakom sporu i u~e-{}e ve}eg broja sudija kako bi se svaki slu~aj razmotrio sa svih strana.Do po~etka sedamdesetih godina postojali su tzv. sudski dani (nekolikoputa u godini), kada je sudija izlazio „na teren”, obilazio sela i na licumesta „sudio” odre|ene sporove, odnosno savetovao kako da se re{e istranke poravnaju bez pokretawa sudskog postupka. Zbog nedostatka novcanema vi{e ni sudskih dana.

U sporovima pred sudom osobena su dva na~ina pona{awa seqaka.Prvi na~in: stranka je svesna svog prava da pred sudom iznese svoje mi-{qewe o sporu; ona istupawe na sudu koristi kao priliku da se pokaèpred javno{}u, da iza|e iz anonimnosti. (36) Drugi na~in: stariji i po-{teni qudi koji nisu bili pred sudom iskazuju prema wemu strahopo{to-vawe, pa se poneko preznojava i pobledi kada treba da govori.

Napolica

Ko nema dovoqno radne snage ustupa svoju zemqu drugome na obradu– „napola”. Uslovi su: vlasnik zemqe pla}a porez i daje polovinu seme-na i gnojiva, radnu stoku i oru|e za rad; napoli~ar je duàn da obra|uje

248

zemqu i vlasniku isporu~i gotove plodove. Ako je bila p{enica, onda zavr{idbu „ujam pla}aju iz komune”, a ostalo ide na vagu, pa to dele. Akoje u pitawu kukuruz, onda pri berbi ide korpa jednome, korpa drugome.Drugi na~in je „sijawe pod kiriju”, tj. na jednu godinu. Tada se mogu po-goditi da se vlasniku zemqe odmah sav pogo|eni novac isplati unapred pohektaru, a moè se i ~ekati do letine da se vidi koliko je rodilo i ko-ja je trì{na cena, pa da se tek onda isplati.

Zakup majdana – „Majdani” se tako|e daju u „zakup” na jedan ilivi{e meseci. Majdan je privatno zemqi{te gde ima pogodnog kamena za obra-du. Majdan uzet u zakup moè zakupniku doneti dobar prihod, ali i neu-speh. To zavisi od toga da li }e se u kamenolomu nai}i na „patos”, tj. napravilne slojeve ili na sitan i lomqiv kamen. Vlasniku majdana se pla}aili po kubnom metru ili za odre|eno vreme va|ewa (na mesec-dva).

Kupoprodaja stoke obavqa se naj~e{}e na sedmi~noj pijaci. Kadapo~ne poga|awe oko cene, okolo se iskupi i po dvadesetak qudi koji gla-sno govore koliko stoka vredi. Stoka se „kapari{e bez svedoka”. Kupo-vina je zakqu~ena kada se rukuju i „prekinu” ruke. Pravilo je: „Ono {tovidi{, to i kupuje{”. Kod kupoprodaje krupne stoke (volovi, krave, ko-wi), ona se daje „na probu”. Proba je po pogodbi, na 5–6 dana, i za tovreme gleda se kako se (kowi i volovi) pona{aju kada su upregnuti u ko-la, odnosno kako se krava muze. Kupac odgovara za uzetu stoku na probu.Prodavac odgovara za bolest stoke do nedequ dana.

Kod prodaje volova i kowa prodavac zadràva za sebe stari „ular”;za kupca kupuje nov. Ako bi se stoka prodala sa starim ularom, sa wimbi (veruje se) oti{li sre}a i napredak u gajewu stoke.

Najam stoke za priplod je postojao do {ezdesetih godina 20. v. Iz-najmqivali su se bikovi i pastuvi (veprovi ne). Vlasniku priplodnog mu-{kog grla pla}alo se u novcu. Ako krava ne ostane steona (odnosno kobi-la `drebna), onda se za istu cenu oplo|avawe ponavqalo jo{ dva puta. Da-nas se (1975), poglavito za goveda, primewuje ve{ta~ko osemewavawe.

Na kraju – Etnolo{ko prou~avawe porodice i seoske zajednice u[umadiji, na primeru dvaju naseqa, provedeno je prete`no u vremenu od1972. do 1975. godine sa dopunskim istraìvawima 1985. i 1992. godine.To je vreme intenzivnih promena u tzv. narodnoj kulturi, ~iji je nosilacseqa~ko dru{tvo. Te promene teku jo{ od Prvog i Drugog srpskog ustan-ka po~etkom 19. veka, ali su tek u drugoj polovini 20. stole}a pre{le ufazu modernizacije.

Na{a istraìvawa su pokazala da su preobraàji tradicijske patri-jarhalne porodice i sela kao dru{tveno-ekonomske i obredno-religijskezajednice tesno povezani sa op{tim tokovima istorijskog razvoja i poli-ti~kih doga|awa u Srbiji i u Evropi. Vidna konstanta u ìvotu porodiceje wen preobraàj od patrijarhalne sloène porodice zadru`nog tipa kauòj, inokosnoj i mawe-vi{e egalitarnoj porodici. Wu odlikuju smawenbroj ~lanova, izmeweni unutra{wi odnosi i socijalna struktura. Od ~istozemqoradni~ke, ona je poprimila niz varijanata me{ovite porodice.

249

Negativno vrednovawe i sistematsko potiskivawe srpske tradicijskekulture i sistema vrednosti u vremenu „izgradwe socijalizma” odrazilose na celokupan verski i obi~ajni ìvot u porodici. To se posebno vidi(od 1946) u stalnom smawivawu crkvenih brakova i kr{tavawa dece. Ne-gativno vrednovawe tih oblika verskog i obi~ajnog ìvota ishodilo jepojavom novog porodi~nog obi~aja „gozba za dete”. To je osobeni oblikkulturalnog brikolaà sa nizom ritema iz svadbenog rituala i iz ritua-la kr{tewa. Po vremenu odràvawa (u uzrastu deteta od tri meseca dogodine dana) i svojim sadràjem „gozba za dete” je umnogome supstitucijakr{tewa.

Ure|ewe imovinsko-pravnih odnosa u porodici i daqe je dvojako: naosnovama obi~ajnog prava i dràvnog prava. Zakonska jednakost polova unaslednim pravima ne odgovara dru{tvenoj stvarnosti u kojoj mu{karci(sinovi) imaju prvenstvo u odnosu na ène (sestre). To prvenstvo mu{kar-ca je jo{ izrazitije u oblasti tradicionalnog nasle|ivawa socijalnih iduhovnih dobara (porodi~no ime, krsna slava, kult predaka). @enino za-konsko ostvarewe nasle|a, kako pokazuje sudska praksa, postaje uzrok sla-bqewa i reme}ewa srodni~kih odnosa.

Novine u porodi~nim svojinskim odnosima su jo{ dve pojave: 1) skla-pawe ugovora o doìvotnom izdràvawu izme|u oca i sina kako bi se k}iiskqu~ila iz nasledstva i 2) sudsko obezbe|ewe majke (udovice) u plo-douìvawu sve imovine (a ne samo wenog idealnog dela), koja }e ostalimnaslednicima pripasti tek posle wene smrti.

Od 1989. godine vidno je obnavqawe nekih oblika obi~ajnog i ver-skog ìvota. To je, pre svega, funkcionisawe sela kao obredno-religijskezajednice. Ta pojava se poklapa sa raspadom biv{e Jugoslavije i op{tomdru{tvenom i ekonomskom krizom, poja~anim ispoqavawem nacionalizma,vi{epartijskog sistema i sl. U oba naseqa su obnovqene „litije”, odno-sno „krstono{e”. Novina u tom obredu je da se vi{e ne ide pe{ke negona traktorskim prikolicama i automobilima, a uz crkvene rekvizite oba-vezna je i srpska zastava.

Sticajem okolnosti, od vremena glavnine istraìvawa pa do obja-vqivawa wihovih rezultata pro{la je ~etvrtina stole}a. Sve to uti~e nato da ti rezultati nu`no, makar i delimi~no, poprimaju svojstvo istorij-ske etnologije i da nose li~ni pe~at istraìva~a. A to je ve} dovoqanrazlog za poziv na nova i jo{ produbqenija istraìvawa.

NAPOMENE

1 Osnovni teksta ovog rada napisan je jo{ krajem sedamdesetih godina 20. v. Ma-we dopune su izvr{ene posle dodatnih istraìvawa 1985. i 1992. g., kao i na-kon objave zvani~nog popisa stanovni{tva 1991. g.

2 Danas su poznata tri slu~aja celibata u selu: prvi slu~aj je da su dva brataostali neoèweni jer su bili „veliki izbira~i”; u drugom slu~aju je iz istog

250

razloga devojka ostala neudata. Smatraju ih za li~no nesre}ne osobe, ali ihpozivaju na zajedni~ke ru~kove, slave i druge sve~anosti.

3 Ovakva struktura domazetskih brakova bila je u vreme mojih istraìvawa, dokje u vreme prize}ivawa uku}anika bila mo`da druga~ija, verovatno ve}inomzemqoradni~ka.

4 N. F. P a v k o v i }, Stanovni{tvo naseqa Partizani, Glasnik Etnograf-skog muzeja 49 (daqe GEM), Beograd 1985.

5 J. E r d e q a n o v i }, Etnolo{ka gra|a o [umadincima, Srpski etnograf-ski zbornik LXIV (daqe SEZ), Beograd 1931, 137.

6 N. F. P a v k o v i }, n. d., 11-12.7 Postoji jedan izuzetak: dva brata od strica oènili su se dvema sestrama

bliznakiwama.8 Treba ista}i da naziv „teàk” u ovom kraju nije narodni: to je re~ crkvene

administracije sa zna~ewem seqak, zemqoradnik.9 O tome op{irnije: N. F P a v k o v i }, Etnografski zapisi Jevrema Gruji}a,

SEZ XCVI, Beograd 1992, 29-31, 135-137.10 M. B e g o v i }, Porodi~no pravo, Nau~na kwiga, Beograd 1957, 17, 27.11 Kwiga ven~anih Srpske pravoslavne crkve hrama Sv. apostola Petra i

Pavla 1949-1975 (i daqe).12 Savezni zavod za statistiku (daqe SZS). Popis stanovni{tva 1953, kw,

XIII, Stanovni{tvo i doma}instva, Beograd 1959.13 SZS, Popis stanovni{tva po naseqima i op{tinama. Uè podru~je Srbi-

je, op{tina Aran|elovac, Beograd , april 1972.14 Takvi slu`beni podaci u pisanom obliku ne postoje. Prate}i spisak doma}in-

stava i uzimaju}i u obzir zanimawe doma}ina, ove podatke mi je saop{tio{ef Mesne kancelarije – Zlatibor Petrovi}, me{tanin i odli~an poznava-lac prilika u svakom doma}instvu. Hvala mu jo{ jednom.

15 Kako svadba, ro|ewe i pogrebni obi~aji spadaju u dru{tvene (i delimi~no uuè verske) obi~aje, posebno }e biti re~i o wima. Isto tako, niz dru{tvenih ulo-ga porodice pomenut je u odeqcima o braku i doma}instvu. Zato }emo u ovomodeqku govoriti samo o vaspitnoj i obredno-religijskoj ulozi porodice.

16 N. F. P a v k o v i }, Etnografski zapisi Jevrema Gruji}a, 47.17 Ona mesi „~esnicu” od kukuruznog bra{na stavqaju}i „paru” u wu, a posle pe-

~ewa je premaè skorupom. Drugi obredni hleb je kvasni i zove se „ora~ica”.Ona je od p{eni~nog bra{na i na{arana je {qivovom gran~icom. Prilikomlomqewa „ora~ice” svi uku}ani je pridràvaju jednom rukom, a „ora~” pri to-me jo{ ima i rukavicu na desnoj ruci.

18 Na ku}nim vratima ih do~ekuje doma}in. On sve wih posipa p{enicom iz ru-kavice, a doma}ica pospe wega.

19 Pre se~e doma}in se obra}a drvetu namewenom za badwak: „Dobro jutro, ~e-stitam ti Badwi dan”! Prvi iver od badwaka donese doma}ici, koja ga stavqaispod karlice sa razlivenim mlekom radi dobrog skorupa. „Raàw” za bo-ì}nu pe~enicu uvek mora da je nov, spremqen za tu priliku: „vaqa se” da jeod kru{kovog drveta. Pri klawu sviwe za pe~enicu „vaqa” uhvatiti wenu krv;wome se poprska nekoliko klipova kukuruza koji se kasnije daje stoci. Ta krvse moè pome{ati i sa kukuruznim bra{nom od kojeg se prave „kola~i}i” ko-ji se zatim osu{e i daju stoci u slu~aju bolesti.

20 J. E r d e q a n o v i }, n. d., s. Za stawe zadruge u prvoj polovini 19. v. videti:N. F. P a v k o v i }, n. d., 41.

251

21 V. N i k o l i } - S t o j a n ~ e v i }. Uloga nekih etnolo{kih faktora u soci-jalisti~kom preobraàju Kolubarskog rudarskog bazena u SR Srbiji, Gla-snik Etnografskog instituta XVI-XVIII, SANU, Beograd 1971, 109.

22 R. L u k i }, Na{e pravo i seqa~ko dru{tvo, Glas CCLXXX, SANU, Odeqe-we dru{tvenih nauka kw. 15, Beograd 1971, 154.

23 Dana{we tradicijsko znawe o ovoj selini – {umi je dosta mutno. „Davno”, usporu sa susednim selom @ivkovci, progorova~ki kmet Novak Novakovi} na-vodno je primio neke dukate i odustao od spora oko te {ume od „oko 50 hekta-ra”, te ona pripade @ivkovcima.

24 O tome sam slu{ao kazivawe da pred Prvi svetski rat darosava~ka op{tinanije platila neki „porez dràvi”, pa je stoga oko 300 hektara „selske” {umena [utici i Orlova~i pre{lo u dràvne ruke.

25 U Darosavi se pripovedalo: „Na{ao |avo vr{ku (pletenu od pru}a za ribo-lov), pa se ~udio ~emu ona sluì, jer voda jednako u wu ulazi i izlazi. Nakraju zakqu~i: ili je kmetovsko dupe ili su popovske bisage”.

26 O tome op{irnije: M. B a r j a k t a r o v i }, Selo kao kultna zajenica, Simpo-zijum „Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a” kw. IV, Prijepoqe 1976. N. F.P a v k o v i }, Selo kao obredno-religijska zajednica, Etnolo{ke sveske 1, Be-ograd 1978; D. B a n d i }, Kolektivni seoski obredi kao kulturni fenomen,Novopazarski zbornik 2, Novi Pazar 1978.

27 Za poznati obi~aj da „vojnici” ~uvaju Hristov grob od Velikog petka doVaskrsa, sve{tenik Vitomir Jankovi} ispri~ao mi je (29. jula 1985) slede}uanegdotu. Po~etkom tridesetih godina 20. veka jedan od „vojnika” se kriomiceu oltaru preobukao u sve{teni~ku ode`du. Kada su ga ostali opazili, upla{i-li su se misle}i da se pokojni pop Grujica povampirio, pa jedan od wih zava-pi: „Nemoj mene, pope Grujo, jer je i moj babo bio radikal”!

28 Sve do Drugog svetskog rata `welo se srpom: kosom niko nije kosio p{enicunego samo livadu. Smatralo se da kosa mnogo rastura i istresa zrna p{enice.Tek posle 1945. g. Darosavci su masovno prihvatili kosu ugledaju}i se na se-qane Bawe, Kopqara i Ora{ja. Srpom su uglavnom `wele ène, a mu{karcisu „nalagali”, vezivali pletenom uàdi i „krstinali” snopove p{enice, tj.sadevali ih u krstine. Iako se ovde, kao i drugde po Srbiji, navodi raciona-lan razlog neupotrebqavawa kose u ètvi p{enice (rasturawe zrna), on vero-vatno nije pravi. Naime, upotreba srpa u zemqoradwi je starija od upotrebekose. Srp je u arhai~noj zemqoradwi bio oru|e ène.

29 Uporediti o tome: R. L u k i }, n.d., 154.30 Dragan Marinkovi} (1937) iz Darosave je zaposlen kao bagerista, ali obra|uje

i svoju zemqu. On ima {est sestara. Trebalo je da svaka od wih dobije po 24ara zemqe – o~evine. Sestre su se odrekle svog dela u korist brata. Svadbenitro{kovi i „sprema” svake sestre pojedina~no bili su skupqi od vrednosti wi-hovog idealnog dela zemqe. One su sa bratom ostale u najboqim odnosima.

31 Usmeno saop{tewe sudije Op{tinskog suda u Aran|elovcu Vlaje Radojevi}a od14. februara 1975. g. Neke od ovih èna koje su to svoje pravo ostvarile, iz-javqivale su pla~u}i pred sudom da to nebi u~inile, ali ih muèvi nagone.

32 Prema usmenom saop{tewu predsednika Op{tinskog suda u Aran|elovcu 14.februara 1975. g.

33 Primer: majka i oèweni sin ìve zajedno. Umre sin i ostaju wegova mu{kadeca. Kao naslednice javqaju se pokojnikove sestre (tj. tetke) koje ustupajusvoj deo brati}ima.

252

34 Primer: otac i oèwen sin ìve zajedno. Sin je zaposlen, ali i pomaè ocuu obradi zemqe. Pored toga, sin od zara|enog novca kupuje zemqu koja se upi-suje na o~evo ime. Druga dva sina ìve u gradu, jedan kao zanatlija, a drugi jevojni penzioner. Smatra se da ne bi bilo pravo da u slu~aju o~eve smrti bezoporuke druga dva brata traè svoj jednak deo, pogotovu ne od zemqe kupqeni-ce za koju nema formalnih dokaza da ju je kupovao brat (zemqo)radnik.

35 Uzrok ove pojave R. Luki} vidi ne samo u snazi tradicije, nego i u privred-nom osnovu koji je jasan svakom seqaku: „no{ewe“ zemqe u miraz je kru`niput (mu` prima deo od svoje ène, ali i daje deo svojoj sestri) i nepotrebnousitwava seqa~ki posed „radi ostvarewa jednog apstraktnog na~ela koje ne od-govara seoskoj privredi. Ovim se, naravno, ne èli tvrditi da treba vratitinejednakost ènske dece, ali se skre}e pa`wa da ~ak i u takvim slu~ajevimagde izgleda nesumwivo da su u pitawu socijalisti~ka na~ela, ova na~ela ustvari nisu socijalisti~ka nego nasle|ena od buròazije i da se protiv wihmogu navesti ako ne odlu~uju}i, a ono ipak zna~ajni argumenti”, (R. L u k i },n.d., 154, 155).

36 Takva stranka pazi na svoje dràwe i èli da ostavi utisak na sud: polakoustaje, gleda okolo po sudnici, iska{quje se, gladi brkove i kona~no po~iwesa „druè sudijo” ili: „slavni sude”!

253

Slika 1: Drugo kolo posle gra|anskogven~awa, ispred Mesne kancelarije,vode ga mladoèwa (po obrazovawutehni~ar) i mlada (nastavnica

matematike); „vojvoda“ igra nose}isrpsku trobojnicu oki}enu jabukom(na vrhu), ko{uqom, „ambasador“

}ebetom i ~uturom rakije, a u rucidrì i ìvu koko{ku.

Septembar 1972.

Slika 2: Stariji nadgrobnispomenici krajputa{i.

Progoreoci, septembar 1972.

FAMILY AND RURAL COMMUNITY IN [UMADIJA

by

Dr. Nikola Pavkovi}

Summary

The paper presents ethnological studies of two rural settlements in [umadija withthe characteristics of agricultural, industrial and mining production. They are typicalsettlements with all significant elements of traditional Serbian culture, but are under-going significant shanges and modernization. The greatest part of the research wascarried out from 1971 to 1975, with the additional researches in 1981 and 1982; theresearches deal with the period of the first eight decades of the 20th century. The top-ics of the research are marriage, family and households, rural co-operatives, village asa socio-economical and ceremonial-religious community, elements of law related torural life. Since 1980, the phenomena of retraditionalization have been opserved inrural life.

254

Slika 3: Pravni znak: „zakr{tenopoqe“ (zabrawen prolaz).Darosava 27. januar 1975.

Slika 4: Nadgrobni spomenik iz 1950.Postavili su ga roditeqi poginulomsinu Miloradu Smiqkovi}u 1943. g.

„i sebi za `ivota“Darosava 29. septembar 1975.

UDK 394.268.3 (497.113 Novi Sad)

D a n k a I v i }

TEODORICA I @ENSKI BAL U NOVOM SADU

SA@ETAK: Teodorica i ènski bal su obredi (obi~aji) ~iji su koreniu prethri{}anskim i uop{te ne-monoteisti~kim poimawima sveta i ~ovekovogmesta i uloge u wemu. Wihova provinijencija je animisti~ka, manisti~ka i du-alisti~ka. Traju}i kroz hri{}anski period, pretrpeli su neke izmene i dobi-li nova tuma~ewa. Pa ipak, wihov prvobitni ciq (za{titno-proizvodni) imetode wegovog ostvarewa (magijske radwe) ostaju prisutni sve dok ti obi~ajitraju – do {ezdesetih godina XX veka, dok ih novi „dan èna” – 8. mart – ni-je zamenio.

KQU^NE REÎ: mrtvi – ìvi, zima, leto, glad, obiqe, zle sile, Sv.Teodor

Teodorica ili todorica je obi~aj koji se odràvao na Teodorovu(Todorovu) subotu, koja se tako|e zove teodorica (todorica) ili na Teo-dorov petak. Teodoricom (todoricom) naziva se i u~esnica u tom obi~aju(mnoìna teodorice ili todorice).

I ènski bal, kao i todorica, je „ènski obi~aj”. Bio je uve~e uo-~i1 uskr{wih ili Belih poklada ili na îsti „ponedeqnik”. U~esnicu/etog bala nazivaju balo{kiwa/e.

Za postojawe tih obi~aja koji dosada nisu registrovani na ovom te-renu (Novi Sad) saznala sam istraùju}i uskr{we obi~aje, ta~nije obi-~aje za vreme uskr{weg posta, tako|e u Novom Sadu. Teodoricu i ènskibal (daqe u tekstu i bal) istraìvala sam od 1986. do 1990, naravno sprekidima, metodom usmenog intervjua. Broj ispitanika je bio znatno ve-}i od broja koji navodim (imenovani su samo najva`niji kaziva~i).2 Wi-

255

1 U narodnom govoru se kaè da je bal bio „uve~e”, tj. „uo~i” Belih poklada („uve~e”zna~i isto {to i „uo~i”).

2 Najvi{e podataka dobila sam od: An|elije (Popovi}) Carevi} (1892–1990), Desanke(Serbijanac) Dumi} (r. 1905), Vlastimira Novakovi}a (1906), Smiqe (Brzak) Pa{}an (1908),Isidore ([ili}) Isakovi} (1910–1990), Milice (ôli}) Nikoli} (1910), Milice (Mili})Govor~in (1912), Dragiwe Moqac (1914), \or|a Bugarskog (1915), Qubice (Begojev) Bogda-novi} (1931) i Jelene (Borkov) Bogojev (1933). Sluìla sam se i zabele{kama o ènskombalu, koje mi je autor, Stevan Vrgovi} (1914), saradnik Rukopisnog odeqewa Matice srpske,dao na kori{}ewe.

hova starost se kre}e od 50 do 90 godina. Kaziva~ice (vi{e) i kaziva~i(mawe, jer mu{karci su bili retki u~esnici u teodorici i balu) pri~alisu vlastite doìvqaje ili ono {to su od drugih ~uli. Nastojala sam da{to direktnije prenesem wihova kazivawa i da ih navedem da iznesu na-rodna (svoja) tuma~ewa (kakva su bila i {ta oni danas misle o wima).Moj ciq je bio da uz pomo} kaziva~a, kad ve} u etnolo{koj literaturinavedeni obi~aji nisu istraìvani,3 dam {to je mogu}no potpuniju wi-hovu rekonstrukciju, a potom i etnolo{ka tuma~ewa.

Todorica i bal odràvali su se u Novom Sadu sve do {ezdesetih go-dina HH veka, s tim {to im je kontinuitet prekinut za vreme Drugogsvetskog rata (okupacije). Nekoliko godina posle rata oni su spojeni ujedan obi~aj zvani teodorica (todorica), ènski bal ili teodorski bal,koji je prire|ivan u nekom od navedenih dana. To wihovo spajawe smatram„povratkom u prvobitno stawe”, u vreme kada je obi~aj teodorica (ne podtim nazivom) imao i one elemente koji su kasnije preneti na bal. Uosta-lom, ta dva obi~aja pripadaju ciklusu prole}nih obi~aja ({to samo po se-bi podrazumeva da imaju neke zajedni~ke karakteristike). Zatim, oni seme|usobno dopuwuju, a kaziva~i isti~u da su oni „skoro jedno”, „jednakoje to”, wihovi protagonisti „idu da se provodidu.” (Da li su i pre Dru-gog svetskog rata ti obi~aji u nekim slu~ajevima odràvani zajedno nisampouzdano mogla utvrditi, kao ni to da li je ènski bal nestao, tj. iz-dvojio se iz todorice u XIX veku ili mo`da ranije ili kasnije).

Teodoricu i ènski bal pratila sam u periodu od pribli`no polaveka. Gorwu granicu {ezdesete godine HH veka. S obzirom da su u tovreme ti obi~aji odràvani i zasebno (u predratnom periodu) i zajedno(u poratnom), a da su kaziva~i u~estvovali i u jednoj i u drugoj priliciili slu{ali o wima kao o vrlo sli~nim ili istim obi~ajima, ne}u ihprikazati zasebno nego uporedo isti~u}i wihove sli~nosti odnosno ra-zlike. Ukaza}u i na takve primere proslave teodorice (organizovale suje tzv. bogomoqke) gde nije bilo elemenata bala. (Kasnije i te proslaveteodorice, sa u~e{}em mla|ih èna, dobijaju obele`ja bala).

UÊSNICI U TEODORICI I @ENSKOM BALU

Teodoricu i ènski bal „pravile” su ène Srpkiwe, paorkiwe (se-qanke), najvi{e u Salajki i Vidovdanskom nasequ,4 uglavnom privatno,po ku}ama, i to jedne godine kod jedne od wih, a druge godine kod druge,

256

3 Etnolo{ka literatura kojom sam se koristila, a koja je najblià ovoj temi, jeste sle-de}a: Milenko S. F i l i p o v i } , Tra~ki kowanik, Nau~no izdawe Matice srpske, kw. IV,Novi Sad 1950; Milivoje M i l o s a v q e v i } , Revena – obi~ajno-pravno udruìvawe qudiu jelu i pi}u, Rad vojvo|anskih muzeja 20, Novi Sad 1971, 335–338. Dragoslav A n t o n i j e -v i } , Obredi i obi~aji balkanskih sto~ara, Posebna izdawa Balkanolo{kog instituta,SANU, kw. 16, Beograd 1982.

4 Stari Novosa|ani isti~u da su srpskim paorskim krajevima grada smatrani Rotkva-rija, Podbara i Salajka, a Klisa i Vidovdansko naseqe prigradskim naseqima.

naj~e{}e kod onih „koje su ìvele same, koje nisu imale ni gazdu ni go-su”. Neki (neu~esnici, naravno) zbog toga su im prebacivali: „Vid’ pu-sta, {ta radi, {ta pravi”. Tim, iskqu~ivo ènskim obi~ajima (sastanci-ma) prisustvovali su i mu{karci, ali samo oni ~ije je prisustvo bilonaizbe`no: svirci (jedan, dva ili cela banda) i gostioni~ar (ako se sa-stanu u gostionici i ako ne preda du`nost svojoj èni). Ostali samo uizuzetnim slu~ajevima (o tome kasnije). Doga|alo se, me|utim, da nekiradoznali mu{karac uspe da nepozvan u|e i, evo {ta bi ga, naj~e{}e, sna-{lo i za{to. One bi ga „ra{~upale”. „On tu nema posla”. „Taj {to do|e,te{ko tome: 10, 15 èna navale na wega,skinu ga goli{avog i pquju. I,mora da pobegne”. „One ga pokidaju svog, skinu ga. On nek ide ku}i uga}a(ma),” „I ga}e skinu, sve. Izi|e goli{av napoqe. Ili ga „na~a|e, iz-maù ga da ga obrukaju”. (Garavqewem ga dovode u vezu sa dowim svetom,svetom tame, smrti, i oxakom za koji je vezano verovawe da u wemu boravedu{e predaka i/ili da se preko wega uspostavqa veza sa svetom mrtvih.Daqe, mogle su da ga „prebiju”, da mu „sednu na glavu” po{to ga skinu.„Smi{qale su muke na koje }e ga staviti”. Zbog sveta toga ima tvr|ewada se „niko od mu{karaca nije usu|ivao da ode tamo jel }edu ga razape-ti”. Time se nedvosmisleno ukazuje na nekada{wi `rtveni karakter togobreda za plodnost. One, pak, tvrde da „pred muèvima ne bi bile komo-tne.”

Ni devojke ni deca nisu mogli prisustvovati tim, po polu, uzrastu istatusu odre|enim skupovima (dru{tvima). Wihovo neprisustvo kaziva~iobja{wavaju time {to „one izrazne re~i govore, uspale se pa gadne re~i...”Stariji su pazili da ne izraàvaju brezobrazne re~i pred mla|ima.”

Da im niko ne smeta „gazdarica zafiranxi, zakrili firangom sveprozore”. I ulazna, dvori{na vrata zakqu~a.

„@ENAMA NASVIRATI, A MRTVOM NAZAPEVATI– NIKAD KRAJA“

Bal je ènama davao priliku da se dobro provesele, da zaborave namukotrpnu svakodnevicu i oslobode se podre|ene uloge kakvu su imale upatrijarhalnoj porodici, u kojoj je paorska èna morala da slu{a svekra,muà i svakog starijeg u ku}i. Naro~ito teàk bio je poloàj „snaje” uzajednici (zadruzi i pro{irenoj porodici). „Ona je poniàvana od naj-starijeg do najmla|eg”. Zadugo posle udaje „bila je mla|a od najmla|eg uku}i.” Svekar i svekrva, imaju}i na umu da „nije od mog srca”, nisu je{tedeli. Jedna Salajkiwa pri~a kako ju je svekrva budila: „Ustaj, dino-do. Kad u kolo nena vole, kad na radwu sve je bole, da je uranim, da idemna ba{tu.” Vi{e od muà pitao se svekar: „Svekar je bio gazda dok jeìv. On je stare{ina ku}e. Dr`’o je sve u rukama. Bilo je samo kako onkaè. Ne moè se svoja voqa provoditi. Posle wegove smrti, navek je bi-lo, najstariji brat preuzima stare{instvo.”

257

Na balu one se „samo veselu” i to tako da i same priznaju: „Jao, ka-ko smo mi ~udo pravile”, s namerom „da sve zaborave, da, teraju brigu naveseqe, da razbiju brigu”. Jer, „radi{, crn~i{, nek bude lepo. Sutrazna{ {ta te ~eka. I ni{ta od ìvota nema{, jo{ da se tad ne provese-li{.”

Zbog razuzdanog pona{awa balo{kiwa mnoge ène nisu ni htele daodu na bal, neke su samo jedamput oti{le. One za tu vrstu zabava nisuimale afiniteta, nisu mogle da prekr{e patrijarhalno-hri{}anskenorme pona{awa ni u takvim prilikama. (kad im muèvi i nisu prisu-tni). „Ja nisam bila za taj pos’o, ne moè svako to da podnese. Ima kovole lakrdiju – te {ale i komendije. Jel i za to treba biti spreman, nestoji to svakom lepo.” Ona koja ne moè da postupi po preporuci „kakosvi tako i ti”, posle prve posete balu odlu~i „sad sam i{la i vi{e ni-kad ne}u i}i.” Wen utisak o balu bio je: „Jao, kad smo videle... zgrozilasam se. Tako su se uspalile da to nisam mogla da gledam. Jako su bezobra-zne. „ A wu su, zbog pasivnog dràwa, pitale: „[ta ti, Perso, samo se-di{ pa mudruje{.”

Na bal ne ide samo „ona koja ne}e” i ona „~iji je mu` qubomoran pajoj ne da.” (“Ima to neki ~ovek nije vol’o”)

Mi{qewa o balu bila su podeqena. Neki nisu imali ni{ta protivbala, drugi jesu. Po prvima „na bal idu paorske ène koje vole komendi-ju, lakrdiju, veseqakiwe, pevakiwe. Tamo se veselidu, pevaju, igraju, ludi-raju, cirkuziraju (cirkus pravidu)”. „Kako nisu imale dlaku na jezikupri~aju sva{ta. Bude prqave re~i – brezobrazno.” Jednom re~ju, pona{ajuse „ko’ pu{tene s lanca.” Ina~e, te ène su, po wihovom mi{qewu, ~e-stite i vredne. Jedino su tu „pu{tale sebi na voqu”, jedino se tu „izvu-raju”. „[to je mu{karcima cela godina to je ènama taj jedan dan. Barjedan dan u godini da se provedu,” tako ih pravdaju. Drugi, suprotno wi-ma, bal su nazivali „trandibalom”, „trandebalom”, a balo{kiwe „jezi-~kama, lajku{ama”. Oni su smatrali „da kao po{tene ène nisu i{le nate balove”, nego „udovice i raspu{tenice” u ~iji moral se sumwalo.

Evo u ~emu se sastojao taj wihov provod na kojem je „bilo svega, naj-vi{e lajawa – kad se one raspale, razmaxare (jel’, smatraju Maxariceum’u da se vesele”). Dakle, sastojao se u pri~awu „masni viceva, pevawubrezobrazni’ be}araca, po(d)sko~ica (dosko~ica), masni’ pesama” i onihkoje takve nisu, poput: U livadi pod jasenom, Kad bi one ruè male, Ta-mo daleko..., kao i pesama kojima se zamenom re~i/re~enica davao lasci-van smisao. Tako, je, na primer, pevan Crven listi}. Igrale su kola: vi-soko, tj. banatsko, ba~ko, kukuwe{}e, vrawanku, logovac, srpkiwu; udvoje:cigan~icu, keleruj, vla{ki, vr{avaj (ba{avaj) i druga.

Pevani su, na primer, be}arci:

U Salajki {ake blata nemasve {valeri na {tikle razneli.

*

258

U Nasequ ni{ta novog nemasamo blata i lajavi’ èna.

*U mog lole drombuqasta ustakad poqubi, kom{ije probudi.

*Da je moje lawe iz Salajkene bi dala da nosi opanke.

*Lolo moja, moj zumbule pravi,u snu mi se tvoja kita javi...

(„Malo kad se podnapiju, pa u be}arcu sva{ta”...)

„Masne pesme” poput „Cajke” („kad sviraju Cajku, ène sve vri{tu”)i naredne dve koje je, na moju molbu, zapisao \or|e Bugarski, zvani „\o-ka berber”, tako|e su pevane. Prva pesma je, po mi{qewu zapisiva~a,„starinska”:

1.Ust’o deda iz kreveta ves’o, ves’odiglo mu se u ~ak{ira’ meso, meso...Nit’ je sviwsko, niti magare}eve} ba{ ono {to s’ u babu me}e.

Dedica se bogu pomoliokroz ~ak{ire meso promolio.Stade deda sad babi da oreti:Vidi{, bako, od tog }e{ umreti.

Ali, baba, pri|e dedi blizu,digne sukwu, pokaè mu zvizdu.Tu ti, deda, tvoje meso met’iod tog, deda, ja ne}u umreti.

2.Ja poseja lubenice, zumba, zumbapokraj vode studenice, zumba, zumbaTu se na{la snajka Zorapa ukrasti ona mora.

Ja uhvatim snajka Zoru,pa okrenem s brda dolu,a petice na gredicePla}aj, Zoro, lubenice.

259

„Igraju}i kolo, moglo se {to-{ta masno podviknuti. To su podviki-vawa.” Na primer: „Iju, ju, pa u wu, ko u trulu bundevu” ili „Ala su mizaboli, crven, deb’o, pa goli. Iju, al’ je fin!”

Pevali su po(d)sko~ice, kao u svatovi(ma): „Igrala bi’ al ne mogu,imam ranu izme|’ nogu. Al’ ta rana ni{‘ ne boli, mu{karac je svakivoli.”

Kad neka ho}e da se veseli, da lumpuje, da se keri, zapovedi da jojsviraju wenu omiqenu pesmu: „’Ajde da mi odsvirate...” Svirac koji jeprisustvovao balu kaè: „Svakoj od wih svirimo po jedan tu{ – pesmu. Toona zapovedi i plati.” Pa „ustane iza astala, stane pred svirce (ako sekeri sede}i svirac joj pri|e) peva s wima (i ostale ène pevaju, uglas)kiti i’ s novcima: zadene za {e{ir jel za reveru. Neka i lupa ~a{e. Ra-zbije po jednu u tom vesequ. Da mogu da se vesele, da lupaju, od ku}e pone-su polupan tawir, polupanu ~iniju...” („Tawir kola~a kad pojedemo svakalupa...”)

Svakako su se pripremile za bal: „I nau~e, i smisle kako }e, {ta }e”(pri~ati, pevati). Na balu „nije uvek jednako. Izvode razne cirkuze”.

Hranom i pi}em sluìle su se slobodno: „Sve {to donesu na sto po-stavidu. Jedu, piju, ~aste se so tim. Malo igra{, malo peva{, pa onda ma-lo privati{“. Po{to svaka donese pone{to „bilo je sva{ta – udrobqe-no”. Koli~inski, „kao za jednu siroma{ku svadbu”. U opu{tenoj atmosfe-ri „bude da se opiju. Neke babe se nacvrcaju”.

Maskirawe, sastavni deo obreda za plodnost, prisutno je i na balu,samo {to se na wegovu magijsku ulogu u ovom slu~aju zaboravilo. Balo-{kiwe se „nakin|ure, nama~kare, premundure, nakaradidu (nakarade), una-kaze” radi zabave i boqeg provoda. „Obuku se one u cigansko, u mu{ko, uoxa~ara.“ U oxa~ara se, na primer, preru{avala baba Melanija koja je„Teodorove nedeqe – pred Teodorov petak ~istila velike oxake, {pore-tove”. Maskirale su se i „u lovca, u devoja~ko (mlada~ko) odelo, srbijan-sko... Retko koja u svom odelu bude. Neka baba se toliko premunduri, na-kin|uri – ne moè{ da je poznaje{.” Osim toga one su se i {minkale:„Stara èna narumeni obraze, nacrveni usta s papirom. Da }e i}i da ku-pi karmin. Za seqaka je dinar bio velik k’o to~ak. On se nije lako s di-narom rastaj’o. A nije ni im’o. Nije to onda bio bes k’o sada”.

Maske, ~ije prisustvo najdirektnije ukazuje na proizvodni karaktermagijskih radwi i simbola, jesu maske mlade (novine) i mladoèwe (|u-vegije). „Jedna se napravi mlada, a jedna |uvegija.” To dvoje se maskirapre pono}i „oko pono}i bude komendija, {ale k’o i u svadbi. Kravaq (tosu pokloni) prikaè se kao u svatovi(ma).” Osim mladenaca „bude i popada ven~ava, kumovi: jedan kum i jedan stari svat”, dever... a ostali – „ta-ko re}i pustosvati”.

Osim mladoèwe, obi~no bude jo{ neka maskirana u mu{karca. Po-na{a se mu{ki, agresivno: „Ona {to se obukla u mu{ko nasr}e, napadaène pa i’ qubi”. (Balo{kiwe kaù da se me|usobno qube: „Qubimo se”.)Osim dela, mu{karac ima i druga odgovaraju}a obele`ja: brkove i falus.

260

„Jo{ mete {angarepu” ili crvenu papriku, „na lasti{“. Lasti{ zaveùoko struka i {argarepu spuste u pantalone). „Kad igraju udvoje, pa je iz-vuku iz {lica, bude smej, ènsko beì, a on je vija”.

Neke balo{kiwe dovedu mu{karca maskiranog u ènu. Evo {ta o to-me pri~a balo{kiwa sa Vidovdanskog naseqa: „Nacrvenim usta ja wemu,on meni. [e{ir metemo, jel smo gospoje, one velike gospoje... Napravimomi wemu i sise.” Doga|alo se da ~im ga dovedu neke balo{kiwe posumwajuda je ènsko i ‘o}edu da ga pipaju, a on ne da jel’ }e se ona upi{kiti akoje budu pipali. I, nisu ga isterale kad je u haqini”.

Da li na trag `rtve ukazuje to {to su gazdarici (doma}ici) predava-le poklon na tawiru u vidu falusa? Pretpostavqam jeste. „Vrhovna sve-{tenica” prinosi `rtvu. (Falus naprave od „{argarepe”, dva krompira isvile od kukuruza tako {to na debqi kraj {argarepe zabodu dve ~a~kalicejednu naspram druge. Na wih stave po krompir i dodaju bradu od kukuruza.)

Simboli~no prisustvo mu{karca (falusni simbol, ène maskirane umu{ko, mlada i mladoèwa...) smatram da ukazuje na nekada{we wihovostvarno prisustvo. Jer, u obredima za plodnost, kakav je nekada bio balodnosno teodorica, zastupqenost oba pola (prvobitno stvarna a potom isimboli~na) neizostavna je. I dok su negde, kao na primer Saraka~ana,mu{karci ti koji „glume” ènu, tj. mladu, kod teodorica – balo{kiwa jeobratno. Usudila bih se da pretpostavim da je i u jednom i u drugom slu-~aju suprotni pol potisnut, da je wegovo stvarno prisustvo zameweno sim-boli~nim. Smatram, tako|e, da je u~e{}e mu{karca u teodorici/balu izo-stavqen zbog ve}eg upliva gradske kulture na mu{karce (naro~ito one ugradu) nego na ène. (U patrijarhalnim zajednicama (porodicama) mu-{karci su ti koji obavqaju komunikaciju „sa svetom” izvan te zajednice,koji boqe shvataju „zahteve vremena” i koji su stoga „emancipovaniji”.)Teodorica i bal odràvani su po paorskim krajevima grada, ta~nije wi-hove u~esnice su paorkiwe ~ija doma}instva ostvaruju prihod od „ba{to-vanluka”, ratarstva, vinogradarstva, pa ~ak i sto~arstva. Ti Novosa|anisebe smatraju seqacima, paorima. Za wih su gospoda gra|ani, oni koji ì-ve u centru grada.

MAGIJSKO-RELIGIJSKE RADWEZA[TITNO-PROIZVODNOG KARAKTERA

Na teodorici, pre wenog spajawa sa balom, ali i posle toga, samo umawoj meri, izvo|ene su magijsko-religijske radwe za{titno-proizvodnogkaraktera. Izne}u nekoliko opisa. (Varijante su posledica vremena, me-sta odràvawa skupova, starosti u~esnica...) Kqu~ni momenat u ovimobredima je pono}: „Pred pono} ona koja je glavna (glavna je jedna – do-ma}ica) klekne da se moli bogu”. Neke od prisutnih, babe obavezno, sledewen primer. „Mole se dok ta glavna ne digne glavu” i kad kaè: „E, sadje vreme, javio mi se Sv. Teodor, uzima {ta koja privati u ruke: lonac,

261

{erpu, tawire, ~iniju, viqu{ku, ka{iku, no`... izi|u oko ku}e (kadgodnisu bile tako ~este ku}e) i teraju ve{tice.” Dopuna te verzije bi bila:„U 12 sati javi mi se Sv. Teodor. On pokuca na prozor. (Doma}ica se do-govori sa nekim da to u~ini, Sv. Teodor se nije mogao javiti jer sekrio.” Druga kaziva~ica pretpostavqa da „one gledaju kroz prozor. Vide,mo`da, zvezdu.” „Kad ~uju lupu, sko~e i dograbe {togod i izi|u napoqe”.

U svakom slu~aju „teodorice izi|u, pa malo oko ku}e – jedared, dva-red...” Nekada su obavezno tri puta obilazile i to ne oko ku}e nego okoSalajke. „Pre nego {to ispadnu (ne izi|u sve), uzme {ta koja do’vati,{to bilo... So tim udaradu, lupaju u zaklopce jednim o drugi, o {erpawuka{ikom udaradu... Jedna glavna, ide napred. Ona vodi, mi za wom.” Sveto vreme „vi~u, svaka na svoj na~in i pevaju izlaske „nakrade”. I na tajna~in pla{e zle sile.

Tuma~ewe kaziva~ica navedenih postupaka je slede}e: „Teraju zle du-hove. Proletwe doba – kad po~iwe uskr{wi post – svi oìvqavaju ive{tice. Pravidu larmu da rasteradu ve{tice oko ku}e.” Ili: „Idu okoku}e u 12 sati radi ve{tica i ne~astive sile. U 12 sati je skup ve{ticai zlih duhova. Da rasteraju vile i duhove zle. To ih razbija.” Ili: „Toje znak da su oti{li zli duhovi i – Teodor je do{‘o da im se javi. Dola-zi na belom kowu. Ako je sneg, vide}edu ujutru kopite. Utapko je sneg.Larmu prave kako bi oglasile pobedu Sv. Teodora nad silama zla.”

U novoj, hri{}anskoj verziji teodorice, magijsko-religijske radwepotisnute su religijskima. To je jasno iz primera todorice na Vidovdan-skom nasequ. Tamo, dok je „bilo dosta stari’ èna (baba), na todoricu sui{le samo one” takozvane bogomoqke. („Bogomoqka ne zlobi nikom, negovori ru`ne re~i, posti sredu i petak...”) One su se molile bogu, pevaletropar Sv. Teodora... „I sedimo, pri~amo. Nema sviraca. Nikakvi cirku-sa nije bilo.” Jele su (uglavnom) posna jela: kokice, poga~e (posnu – bezkvasca ili sa kvascem, ali u tom slu~aju „zbuwenu” – ne puste da testodovoqno nado|e, ukvasa). Zatim kiflice, tako|e posne – pekarske, pakompot, jabuke, suve {qive, orahe... „Ko ne posti, nosi masno.” @ena kodkoje se okupe, obavezno skuva koqivo. „I ostale ène koje su sve~aricena Sv. Teodora donesu koqiva.” Preko poga~e i koqiva kao rekvizita mr-tva~kog kulta i ova, nova, teodorica ispoqava direktnu vezanost za starukoja je odraz verovawa u zagrobni ìvot. Ali, o tome kasnije.

Bogomoqke u pono} ne teraju ve{tice. Umesto toga, mole se bogu.Kasnije, kada su u teodorici po~ele da u~estvuju mla|e ène, u wu se uno-se i zabavni, {aqivi... elementi. Bogomoqke priznaju: „Kad upadnu onekoje nisu trebale... mla|e ène...”

RASTANAK UÊSNICA BALA/TODORICE

„Do 12 sati ne ide niko (ku}i), a posle, kad pre|e pono}, kad ko‘o}e. Naposletku, u zoru, ni ne svane qucki, razilaze se one ~ije su ku}e

262

blizu. Te zadwe se prate.” (Neke nisu smele da se prate: „Ako sme od mu-à da se prati.”)

Pre spajawa todorice sa balom, todorice se nisu pratile. Umestotoga, „pre nego {to svaka krene na svoju stranu, na sred Salajke, na ra-skr{}u ulica Vla{ke (posle Vardarska, sada \or|a Zli~i}a) i KnezaMilo{a (sada Partizanska), kod krsta, odigraju kolo – ba~ko”. Izbortog mesta obja{wavaju: „Ve{tice ne smeju da dolaze oko krsta”. (Ali,pri~a se i da je jedan deda, Salaj~an, kad je kasno no}u i{ao od ovaca(ku}i) video ve{tice kako igraju oko krsta. „Bio je vidovit”.)

Balo{kiwe se prate tako {to idu okolo, svim ulicama. To je ostatakobilaèwa cele naseobine (kraja, Salajke) od strane teodorica. „Prat i’svirac, ide za wima i svira. One pevaju, podvikivaju izrazne re~i – izlakrdije.” Pri tom zapevaju i neku „brezobraznu, masnu pesmu, be}arac”.To je „pratwa”. Na primer:

Mala cura gazi baru,pa stala na cigqu,ra{irila bele noge,pa gleda u pi.du.

Novija varijanta je:Gazi cura baricupa stala na cigquzadigla je sukwicupa gleda u p.cu.

Pevale su i:Evo zore belena{e p.ce celeZora pucabi}e ku.ca.

Rastanak je mogao biti i na drugom mestu, na primer u slede}em slu-~aju: „Pre kona~nog razlaza, na }o{ku gde se seku ulice Radoja Domano-vi}a i [ajka{ka, razvali se kolo. Mu` jedne balo{kiwe (one „~iji je~ovek qubezan pa do~eka ènu – deda Luka baba Evice je do~ekivao”) iz-nese snop ogrizina pred svoju ku}u, naloì vatru kad ~uje da se pribli-àvaju. Dok idedu, larmaju, pevaju, podvikivaju („Podvikivadu one re~i –’izrazne’”), smeju se, cirkus. Neki put ène na bal ponesu klepetu{u,zvono ili zvonce. Imala ih je skoro svaka ku}a, Salajka je bila sto~ar-ski kraj. Kad izilaze iz ku}e, tu po~nedu zvoniti. Zna se da je razlaz.”Druga kaziva~ica upotpuwuje kazivawe prethodne: „Kad se vra}aju ku}i,se}am se... dete sam bila, te~a upali snop trske (bude oko ~etiri sata)...Tu se skupi okolnog sveta, stanu pa glede. I mi, de~urlija stojimo u kra-ju. Ona buktiwa gore, one igraju oko vatre –sam’ nek se ska~e, pa {ta bi-lo. Neke, koje su staloène, preska~edu èravicu, da se smejedu, da vidi{koja moè, koja ne moè. Tu se rastajedu, svirci na jednu stranu, a ènena drugu.” Kaziva~i se s nostalgijom se}aju tog vremena: „Bilo je to lepo,sad niko nikog ne poznaje. Dràli su se svi zajedno, skupa. Ima poslovi-

263

ca „Pre~i ti je kom{ija neg’ ro|eni brat u daqini”. Ina~e govore: „Bi-lo je veselije nego danaske, mada se ìvelo u sirotiwi. Onda je bilo si-rotiwe mnogo. Wi’ dva’es’ se ven~a u jednoj }urdiji, tu|im ~izmama...”

Balo{kiwe sa Vidovdanskog naseqa vozile su se na rastanku u koli-cima (taqigama). Baba Darinka, kod koje su se okupqale na wenoj krsnojslavi Sv. Teodoru (ona je slavila –prave}i teodoricu), imala je malogkowa...

POREKLO TODORICE I @ENSKOG BALA

Poreklo todorice i bala nalazi se u magijskim obredima za plod-nost, koji su jo{ u preistoriji bili neizostavna praksa svih qudskih za-jednica, bez obzira na to na ~emu se zasniva wihova egzistencija: lovu,zemqoradwi, sto~arstvu. Kroz ma|ijske radwe (obrede), ~iji je ciq nor-malno i optimalno odvijawe svih procesa u prirodi i qudskoj zajednici,wihovi vr{ioci ispoqavali su svest o povezanosti svega na svetu, pa ionoga {to je postojalo sa onim {to postoji (uticaj predaka na potomke:predstavqawe, glumqewe umrlih ~lanova zajednice itd.), kao i ube|ewe usopstvenu mo} upravqawa doga|ajima, pri ~emu se naj~e{}e traì pomo}od sila (bi}a dobra, u borbi protiv sila) bi}a zla.

Najvi{e obreda za plodnost, pa i todorica i bal, koncentrisano jena prelasku iz hladnog polugodi{ta u toplo, odnosno jeseni i zime u pro-le}e i leto, dakle u najkriti~niji period kada se, po dualisti~kim shva-tawima (filozofiji tzv. primitivnih plemena), vodi odlu~uju}a borbaizme|u sila/bi}a zla: hladno}e, tame, neplodnosti, smrti (nazivaju ih ne-~astivim) i sila/bi}a dobra: toplote, svetlosti, plodnosti, ìvota. U~e-snici u obredu, stavqaju}i se na stranu ovih drugih, pomaù im na na~inna koji jedino mogu – magijom (imitativnom ili simpati~kom). (Infor-manti magiju nazivaju vraxbinama, ~varewem, vra~awem).

U obredu mrtva~kog kulta (todorica i bal su i to) vreme odràvawaima vrlo va`nu ulogu. I na bal i na todoricu, bez obzira na to da li seposebno ili zajedno odràvaju, ide se „pridve~e, prid no}ak”, a ostaje dosutradan, do ~etiri-pet sati. Prelomni momenat nastupa u pono}, kada uteodorici (istina samo u nekim prilikama) vaskrsava mrtvac: „Jedna odteodorica se napravi da je umrla”. Za wom àle: „Jao, sestro moja, {tonisi pre. Sad bi ti godinu davali, tako pla~edu, nari~u.” Onda, iznena-da, da ih upla{i, mrtvac sko~i i vija prisutne. Tako se simboli~ki pred-stavqa bu|ewe prirode, ìvota u prole}e. Ta scena je retko izvo|ena uvreme u kojem pratim ove obi~aje, pa nije ~udo {to mnogi za wu i ne zna-ju. Oni tvrde: „U svatovi(ma), kad do|u poga~ari, onda jedna umre”. Ume-sto mrtvaca koji oìvqava, u~esnicima se javqa Sv. Teodor, {to je u su-{tini isto. (U potpuno hristijanizovanim verzijama teodorice prisutnese mole.) Uloga Sv. Teodora u todorici je evidentna. Sam wen nazivizveden je od imena tog hri{}anskog sveca, preko kojeg je, smatra se, na-

264

stavio da ìvi kult Tra~kog kowanika – boga mrtvih i vrhovnog bogaTra~ana (i wima srodnih plemena). Sude}i po tome, bliè poreklo todo-rice je autohtono, starobalkansko. Ali, tokom vremena, prolaze}i krozrazne faze (prihvatali su je i narodi koji su dolazili sa Tra~anima,Da~anima... pa je ona i s te strane trpela uticaje itd.), todorica se negdevi{e negde mawe mewala: gubila stare i dobijala nove elemente. Ona je,u stvari, relikt obi~aja da na uskr{we poklade ili prvu nedequ uskr-{weg posta stariji ~lanovi zajednice (naseobine), maskirani u pretke(preru{eni tako da predstavqaju umrle ~lanove te zajednice), nagaravqe-ni, drowavi... idu kroz naseqe i skupqaju priloge u hrani (to je `rtvakoja im se prinosi), pa od toga kasnije naprave gozbu na kojoj izvodeobrede za plodnost, zabavqaju se... U daqoj svojoj evoluciji teodorica jedo{la u fazu koju sam registrovala u Novom Sadu i nekim selima, naprimer u Ka}u i Gardinovcima, gde su, jo{ po~etkom XX veka, babe zvanetodorice ili oxa~ari (posledwi naziv je novijeg datuma), obilazile ku}eda vide da li je doma}ica opajala (o~istila) oxak. One same nosile sumetlu korova~u za ~i{}ewe otvorenih oxaka. Svojim izgledom – nagarav-qene, ra{~upane – i pona{awem – prete}im, izazovnim – pla{ile su de-cu, ali i odrasle. Ove druge zbog toga {to su, prolaze}i pored ne~ije ku-}e, znale da na sav glas saop{te neku tajnu, ne{to neprijatno u vezi s ne-kim iz ku}e, na primer s kim „ìvi” ({valera se) ili ne{to drugo kom-promituju}e..., predstavqaju}i se kao oni (bi}a sa drugog sveta) koji pose-duju tajna znawa, od kojih se ni{ta ne moè sakriti... „Evo todorica da~iste oxak”, govorili su za wih kad bi prolazile kroz rotkvarski kraj.Dolazile su iz Salajke. Bilo je to oko 1910. Na wih se odnosi konstata-cija: „Todorica do{la da ~isti oxak, a uve~e na bal o~la”.

O poreklu ènskog bala ve} je izneta pretpostavka da je nastao iz-dvajawem iz todorice, i to iz wenog poslepono}nog dela. Naime, prvi,pretpono}ni deo nekada{we teodorice, bio je, na primer, sli~an teodo-rici registrovanoj na Salajki u vreme pre Drugog svetskog rata, na kojuse odnosi slede}a izjava: „Na todorici je vi{e ozbiqno (u odnosu nabal), k’o àlosni dan, vi{e àlostan dan. Na Todorov petak su ga (Sv.Teodora) zasuli (kamewem). Zato tog dana ne graja se ulicom.” A po{to„pre|e” pono}, po~iwao je drugi deo todorice, koji je, zbog slobode po-na{awa wenih u~esnica, sli~an balu. Tako je dopono}na todorica bilaposve}ena mrtvima (smrti) a poslepono}na ìvima (ìvotu). Ovde semoè postaviti i pitawe da li je postojawe gospodskih balova („i gospo-da su imala wine zabave: na Bogojavqewe ... sudije, trgovci..., svoj bal suimali”) dalo inspiraciju da se iz todorice izdvoji wen „zabavni deo”ili su na to uticale druge dru{tvene okolnosti.

U radu su registrovana dva osnovna tipa teodorice – stara i nova.Podela je izvr{ena prema ve}oj ili mawoj zastupqenosti magijskih, odno-sno hri{}anskih elemenata, mada se elementi i jednog i drugog svetonazo-ra nalaze i u jednoj i u drugoj todorici, samo zavisi koji preteù. Tera-we ve{tica, zatvarawe magijskog kruga – kruga odbrane od svakog zla i

265

druge radwe pripadaju staroj todorici. Novoj je svojstveno ~itawe o~ena-{a, pevawe tropara Sv. Teodora, pojawe pesama u slavu Isusa Hrista.Hristos je simbol uskrsnu}a `ivota u prole}e, i kao takav simbol bi}a//sila dobra. Uop{te, svi hri{}anski elementi su nadomestak magijskimelementima.

„TEODORICA” AND WOMEN BALL IN NOVI SAD

by

Danka Ivi}

Summary

„Teodorica” and women ball are social customs (with preserved old ritual ele-ments) od Serbian rural women in Novi Sad. They have both entertaining and magiccharacter, where the latter seems slightly more expressed. As single pre-Christian cus-toms (as the author suspects), they have undergone various changes, some of whichare noted in this study.

Both „Teodorica” and women ball had survived in Novi Sad until the Sixties,when they were replaced by a „new female holiday – the 8th of March. The sayingthat „Teodorica is particularly merry when it falls on the 8th of March” belongs to thetimes when the memories of „Teodorica” were still fresh. However, they no longerare.

266

UDK 314.145 (497.113 Subotica)

J a s m i n k a D u l i }

SOCIJALNO-DEMOGRAFSKA OBELE@JA IDIMENZIJE URBANE KULTURE – PRIMER SUBOTICE

SA@ETAK: Ciqevi ovog rada bili su utvrditi (1) doprinos pojedinihvrednosnih orijentacija i subkulturnih obrazaca i socijalne alijenacije napoliti~ku involviranost, procewivawe lokalne vlasti i percepciju kvalite-ta ìvota u komunalnoj sferi, (2) utvrditi konfiguraciju latentnih dimenzi-ja politi~ke involviranosti, vrednosnih orijentacija, kulturnih obrazaca, isocijalne alijenacije, unutar skupina ispitanika razli~itog pola, dobi, obra-zovawa, migratornog statusa i nacionalne pripadnosti. Uzorak se sastojao od628 punoletna gra|anina Subotice razli~itog, pola, dobi, {kolskog obrazo-vawa i nacionalne pripadnosti. U analizi rezultata primewena je faktorska,regresijska i diskriminativna analiza. Faktorskom analizom su dobijena trifaktora politi~ke involviranosti, urbano-komunalna involviranost, op{tapoliti~ka involviranost i strana~ka involviranost. Regresijska analiza jeukazala da u pozadini sva tri oblika politi~ke involviranosti, postoji jednazajedni~ka komponenta, a to je vrednosna orijentacija «dru{tvena involvira-nost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta». Kanoni~komdiskriminacijskom analizom derivirano je 8 statisti~ki zna~ajnih funkcija~ije su strukture definisane i nekom od dimenzija politi~ke involviranosti,ali neka vrsta integralne politi~ke involviranosti koja bi obuhvatala ispremnost za participaciju u urbanom planirawu nije utvr|ena.

KQU^NE REÎ: vrednosne orijentacije, politi~ka involviranost, ur-bano planirawe

UVOD

Problemi urbanog planirawa su sve mawe problemi tehni~ke priro-de, a sve vi{e problemi razumevawa kompleksne dru{tvene realnosti ukojoj se donose odluke. Vrednosti planera u tesnoj su vezi sa definisa-wem ciqeva urbanog planirawa, iako to nije uvek jasno eksplicirano.Postavqa se pitawe koje su to vrednosti koje odre|uju sliku èqene re-alnosti koja treba da bude postignuta planom i u kojoj meri one kore-spondiraju sa vrednostima zajednice. Konflikt u planirawu, odnosno do-

267

no{ewu odluka, naj~e{}e se pojavquje kada vrednosti jedne zajednice nisueksplicirane, odnosno institucionalizovane u meri da mogu posluìtikao temeqna pretpostavka procesa planirawa (â l d a r o v i }, 1982), anaro~ito to moè biti slu~aj ukoliko se radi o multietni~koj zajedni-ci. S druge strane, u osnovi aktivne participacije gra|ana u javnom (po-liti~kom) ìvotu, pretpostavqa se, tako|e se nalaze odre|ene vrednosti.

U ovom radu prikaza}emo rezultate empirijskog istraìvawa u kojemje centralni problem interesa bio da li i kako internalizovane vredno-sti uti~u na participatorni potencijal gra|ana u wihovoj lokalnoj zajed-nici, u oblasti urbanog planirawa. Ovako odre|en problem, u poku{ajuwegove operacionalizacije i definisawa pojmova, ukqu~uje tri posebneproblemske celine: participaciju gra|ana u dono{ewu odluka, vrednosneorijentacije i urbano planirawe. U empirijskim istraìvawima se, koli-ko je nama poznato, retko obra|uje ovaj problem, jer se, s jedne strane,barata vrednosnim orijentacijama kao determinantama politi~kog akti-viteta i ideologije, a, s druge strane vrednostima kao pretpostavkama ur-banog planirawa. U ovom radu poku{ali smo da poveèmo vrednosti i par-ticipaciju gra|ana sa problematikom urbanog planirawa, odnosno da istra-ìmo vrednosne pretpostavke politi~ke involviranosti na nivou lokalnezajednice i wihove implikacije na urbano planirawe, pa }emo ukratkoizloìti konceptualizaciju i na~in operacionalizacije osnovnih konce-pata kori{}enih u ovom istraìvawu.

VREDNOSTI I URBANO PLANIRAWE

U zavisnosti od toga da li su planeri zastupnici tradicionalnogili demokratskog planirawa susre}u se sa dve vrste problema. S jednestrane, u tradicionalnom pristupu planirawa, gde postoji jasna podeqe-nost izme|u onih koji planiraju (eksperti) i kojima se planira (stano-vnici), implicirano je da se odluke donose u ime „op{teg” dobra (^ a l -d a r o v i }, 1985). Me|utim „op{te dobro” je kategorija koju je dosta te-{ko uspostaviti na na~in da supsumira interese svih, a jo{ teè ju jeprimewivati; stoga ju je potrebno konkretizovati, odnosno specifici-rati. Implicirano je, nadaqe, konceptu „op{teg dobra” jednozna~nost iop{teprihva}enost jedinstvenog vrednosnog sistema, odnosno homogenostdru{tvene-urbane zajednice u pogledu vrednosti, uverewa, stavova, aspi-racija i zahteva. U skladu sa takvom koncepcijom izraèna je tendencijai da se grad razmatra kao sistem, kao skup interkorelisanih podsistemai funkcija. Me|utim, Bailey isti~e da sistemi nemaju potrebe, namere,zahteve ili motivacije ali ih zato socijalne grupe imaju (B a i l e y,1975). S druge strane, zastupnici demokratskog planirawa, koji ukazujuna potrebu ukqu~ivawa stanovnika u procese planirawa odnosno odlu~i-vawa, susre}u se sa problemom nezainteresovanosti stanovnika za sudelo-vawe u procesima odlu~ivawa.

268

I u jednom i u drugom slu~aju kao problem relevantan za analizu,pojavquju se vrednosti. U prvom slu~aju potrebno je identifikovati vred-nosne pretpostavke koje odre|uju {ta je „op{te dobro”, a u drugome i ko-je su to vrednosti koje uti~u na spremnost gra|ana da participiraju u ur-banom planirawu.

POLITI^KA INVOLVIRANOST

Posledwih desetqe}a pove}ano je interesovawe za istraìvawa so-ciolo{kih, psiholo{kih i kulturolo{kih odrednica politi~ke partici-pacije. Razlozi za takvo istraìva~ko interesovawe nalaze se u pojavizna~ajnijih apstinencijskih problema u izbornim aktivnostima u pedese-tim godinama, kao i nizu vaniinstitucionalnih politi~kih akcija u ra-zvijenim demokratijama u {ezdesetim godinama, te kona~no intenzivnijemporastu politi~kog terorizma u sedamdesetima, (R i m a c, 2000). Intere-sovawe istraìva~a je naj~e{}e, kada je re~ o politi~kom aktivizmu, usme-reno na izbornu participaciju, odnosno izborno pona{awe, i to pre sve-ga na razini dràve, pa se ~ak politi~ka zainteresovanost odnosno poli-ti~ka pasivnost svodi na apstinirawe od izbornih aktivnosti, a politi-~ki aktivizam na stepen i vrstu u~e{}a u strana~kim aktivnostima, kojase kre}e od javne ili strana~ke funkcije do izlaska na izbore (R o s e,1989). Politi~ka involviranost na lokalnoj razini, ako se, iako mnogore|e analizira, tako|e se svodi na opredeqivawe bira~a ili strana~kuinvolviranost, te na wihovu klasifikaciju po osnovi izborne motivaci-je (R o s e, M a b i l e a, 1989, prema [ i b e r u, 1998). Naravno, takva,konvencionalna politi~ka participacija, merena strana~kim aktivnosti-ma obuhvata mali postotak, oko 10 %, populacije, dok se ostatak deli naone koji su aktivni samo u vreme izbora 20 %, oko 50% samo sudeluje naizborima, dok preostalih 20 % uop{te ne sudeluje u politici. (R o s e,1989, prema [ i b e r u, 1998). Razli~iti autori, zatim, poku{avaju daobjasne ovako shva}en politi~ki aktivizam, odnosno pasivizam, uvo|ewemrazli~itih demografskih (pol, dob), socijalno-ekonomskih ({kolskoobrazovawe, dru{tveni sloj), te socijalno-psiholo{kih varijabli (stavo-vi, motivacija). Me|utim, postavqa se pitawe: da li je sudelovawe u sa-mom ~inu izbora dovoqan pokazateq da bi se govorilo o aktivitetu ilipak participatornom potencijalu gra|ana, te da li je usredsre|ivawe sa-mo na determinante izbornog pona{awa dostatno za razumevawe determi-nanti {ire shva}enog politi~kog pona{awa populacije u celini, kao{to je to na primer participacija u dono{ewu odluka koje se ti~u pla-nirawa razvoja odre|ene gradske ~etvrti ili grada u celini.

Budu}i da je jedan od ciqeva ovog istraìvawa bio da ispitamo ukojim segmentima i na kojoj razini gra|ani èle da participiraju udono{ewu odluka, po{li smo od pretpostavke da }emo mo}i boqe sagleda-ti potencijal za participaciju na lokalnoj razini ukoliko na temequ vi-

269

{e razli~itih manifestnih oblika politi~ke involviranosti utvrdimoda li se oni strukturiraju na takav na~in da ih moèmo interpretiratikao specifi~ne obrasce politi~ke involviranosti, a koje zatim moèmokoristiti u ispitivawu wihovih relacija sa odre|enim dimenzijama vred-nosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne i politi~ke ali-jenacije, te percepcije kvaliteta ìvota u komunalnoj sferi.

VREDNOSNE ORIJENTACIJE

Budu}i, dakle, da je osnovni problem ovog istraìvawa bio ispitativrednosne pretpostavke za participaciju gra|ana u dono{ewu odluka orazvoju grada, na prvom mestu se postavilo pitawe definisawa samih vre-dnosnih orijentacija kao predmeta merewa. Kao i u odre|ivawu pojma sta-va, gde postoje razli~ita stajali{ta i definicije, jo{ se ve}e dileme po-javquju kako u vezi odre|ewa pojma vrednosne orijentacije, tako i odre-|ewa relacija izme|u ova dva pojma. Tako, iako postoje razli~ite defi-nicije stava, sve definicije se slaù da svaki stav ima svoju evaluativnudimenziju. [iber postavqa pitawe: ako svaki stav ima vrednosnu dimen-ziju, zna~i li to ujedno da su vrednosti deo strukture stavova ili da suto dva odvojena koncepta koji imaju dodirnih elemenata ([ i b e r, 1998).Po ovom pitawu postoji nekoliko usmerewa; tako na primer Eysenck vre-dnosti tretira kao vi{u razinu stava, kao odre|eni svetonazor, op{tipogled na ìvot i svet, Maslow smatra da su vrednosti izraz potreba, au Rokeach-evoj definiciji je koncept preferencija, odnosno poèqnostiobjekta, situacije ili pona{awa u sredi{tu. R o k e a c h (1973) razliku-je vrednosti od verovawa i stavova i smatra da su vrednosti trajna vero-vawa koja se ti~u na~ina pona{awa i stawa egzistencije koji transcendi-raju specifi~ne objekte i situacije, i deli ih na terminalne i instru-mentalne. Terminalne su one vrednosti koje se odnose na ~ovekovo kona-~no stawe egzistencije, odnosno na ono ~emu bi ~ovekov ìvot trebalo dabude usmeren u kona~nom smislu (ciq, smisao, filozofija ìvota). In-strumentalne vrednosti su one koje se odnose na na~in ìvota, odnosnosredstva za postizawe odre|enih ciqeva (npr. biti odvaàn, po{ten, {i-rokogrudan, sposoban) R o k e a c h (1967). U doma}oj literaturi tako|e jeprisutno nekoliko shvatawa; tako P a n t i } (1990) vrednosti defini{ekao relativno stabilne, op{te i hijerarhijski organizovane karakteri-stike pojedinca (dispozicije) i grupe (elementi dru{tvene svesti), for-mirane me|usobnim delovawem istorijskih, aktuelno-socijalnih i indivi-dualnih ~inilaca, koje zbog tako pripisane poèqnosti usmeravaju pona-{awe svojih nosilaca ka odre|enim ciqevima. R o t i H a v e l k a, (1973)defini{u vrednosti kao trajan, izrazito pozitivan odnos prema odre|e-nim objektima koje ocewujemo va`nima i za ~ije je ostvarewe potrebnoizrazito li~no angaòvawe, dok [ r a m (2000), vrednosti defini{e kaoodre|enu vrstu ìvotne filozofije koja je derivat interakcije crta li-

270

~nosti i internalizovanih socijalnih stavova. Svaki istraìva~ vredno-sti suo~en je, osim sa zahtevom za odre|ewem samog pojma, i sa pitawem ko-je }e vrednosti ispitivati; stoga se kao osnovni zahtev postavqa i precizi-rawe kriterijuma selekcije izbora konkretnih vrednosti. Polaze}i od shva-tawa vrednosnih orijentacija kao odre|ene ìvotne filozofije, a imaju-}i u vidu ciqeve istraìvawa te, Laswell-ovo specificirawe karakteri-stika „demokratske li~nosti”, gdje je ukqu~io: 1) „otvoreni ego”, pod ~i-me podrazumeva spremnost na srda~ne odnose, uvaàvawe i saradwu sa dru-gim qudima, 2) spremnost da se sa drugima dele vrednosti, 3) vi{estrukuvrednosnu orijentaciju, 4) poverewe i sigurnost u socijalnu okolinu, i 5)relativno odsustvo nesigurnosti i teskobe (A l m o n d, G., V e r b a, S.,1989), za osnovni kriterijum uzeli smo wihovu eventualnu relevantnostza politi~ku involviranost u multietni~koj urbanoj zajednici. Vrednosneorijentacije smo ovde ispitivali na dva na~ina putem skale vrednosnihorijentacija i upitnika orijentacija pona{awa, odnosno stila ìvota,koji posredno tako|e mogu ukazivati na vrednosni sklop koji je prisutankod pojedinaca ili grupa. Poverewe u socijalnu okolinu, te relativno od-sustvo nesigurnosti i teskobe, odnosno osje}aj li~ne kompetentnosti,ispitivali smo kroz odsustvo socijalne alijenacije.

CIQEVI ISTRA@IVAWA

U ovom istraìvawu krenuli smo od pretpostavke da }e nam socijal-na struktura i aksiolo{ki referentni okvir, kao jedna od temeqnih od-rednica koje usmeravaju pona{awe pojedinaca ka odre|enim ciqevima, bi-ti ona okosnica na osnovu koje moèmo posmatrati verovatno}u zaintere-sovanosti gra|ana za participirawe u lokalnim politi~kim procesima iprognozirati odnose i procese izme|u razli~itih socio-demografskihskupina u jednoj etni~ki heterogenoj urbanoj zajednici. Budu}i da smo kaojedan od glavnih problema u istraìvawu istakli pitawe kako se razli-~ite etni~ke grupe u datom socijalno-politi~kom kontekstu identifiku-ju sa gradom i wegovim kulturno-istorijskim nasle|em, da li se razliku-ju u pogledu vrednosnih orijentacija odnosno politi~ke kulture, i kakvesu mogu}e posledice eventualnih razlika na solidarnost ili, pak, nasta-jawe konflikta u jednoj multietni~koj urbanoj sredini, glavni ciqeviistraìvawa su bili:1. utvrditi latentnu strukturu vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih

obrazaca, socijalne alijenacije, politi~ke involviranosti, i kvali-tet ìvota u komunalnoj sferi;

2. ispitati doprinos pojedinih latentnih dimenzija vrednosnih orijen-tacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije na politi~kuinvolviranost, procewivawe lokalne vlasti i percepciju kvalitetaìvota u komunalnoj sferi;

271

3. utvrditi konfiguraciju latentnih dimenzija politi~ke involvirano-sti, vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, i socijalne ali-jenacije, unutar skupina ispitanika razli~itog pola, dobi, obrazova-wa, i nacionalne pripadnosti;

4. analizirati da li postoji potencijal za kooperaciju ili konfliktizme|u razli~itih etni~kih i socijalnih grupa, i mogu}nosti za ko-operaciju ili konflikt izme|u ovih grupa i donosioca odluka.

METODA

Ispitanici

Na temequ bira~kih spiskova op{tine Subotica uz korak od 200 je-dinica formiran je sistematski slu~ajni uzorak kojim je bilo obuhva}enoukupno 628 ispitanika sa slede}im socio-demografskim obele`jima: Pol:(1) mu{ki 48%, ènski 52%. Dob: (1) 18-25 g. 21.1%, (2) 26-35 g. 20.3%,(3) 36-45 g. 25.1%, (4) 46-55 g. 18.5%, (5) 56-65 g. 10.9%, (6) 66 i vi{egod. 4.2%. [kolsko obrazovawe: (1) nezavr{ena osnovna {kola 1.6%, (2)osnovna {kola 10.4%, (3) sredwa trogodi{wa zanatska {kola 24.8%, (4)sredwa ~etvorogodi{wa {kola 41.4%, (5) vi{a {kola (11.7%), (6) fa-kultet 10.1%. Nacionalna pripadnost: (1) Buwevci 11.1%, (2) Jugoslove-ni 11.6%, (3) Srbi 19.7%, (4) Hrvati 16.4%, (5) Ma|ari 41.1%. Da bi-smo utvrdili da li se ispitanici razli~itih nacionalnosti me|usobnostatisti~ki zna~ajno razlikuju s obzirom na pol, hronolo{ku dob, {kol-sko obrazovawe i migratorni status, formirali smo kontingencijske ta-bele. Utvrdili smo da se pripadnici odre|ene nacionalnosti me|usobnostatisti~ki zna~ajno razlikuju s obzirom na pol (Hi-kvadrat=14.51,df=4, p=.006), hronolo{ku dob (Hi-kvadrat=52.38, df=20, p=.000), {kol-sko obrazovawe (Hi-kvadrat=54.25, df=24, p=.000), i migratorni statusHi-kvadrat=178.43, df=12, p=.000). Jugosloveni su ~e{}e ènskog pola(68.7%), ~e{}e pripadaju mla|oj generaciji, to jest onoj izme|u 18 i 35godina (58.9%), ~e{}e imaju sredwu ~etvorogodi{wu {kolu (49.3%), ive}ina generacijama ìvi u Vojvodini (74.0%). Buwevci ~e{}e pripada-ju starijoj sredwoj generaciji (45-55 g.: 33.8%), ~e{}e imaju zavr{enu sa-mo osnovnu {kolu (24.3%) i velika ve}ina generacijama ìvi u Vojvodi-ni (88.6%). Srbi ~e{}e pripadaju mla|oj sredwoj generaciji (36-45 g.:31.4%), ~e{}e imaju fakultetsko obrazovawe (19.5%) i ve}ina se dose-lila u Vojvodinu nakon II svetskog rata (44.6%), nakon I svetskog rata(11.6%), i nakon izbijawa sukoba na tlu Jugoslavije (11.6%). Hrvati ~e-{}e pripadaju starijim generacijima (56-65 g.: 20.4%, 66 i vi{e g.8.7%), ~e{}e imaju vi{u {kolu (16.7%), i velika ve}ina generacijamaìvi u Vojvodini (92.1%). Socio-demografska obele`ja Ma|ara se nala-ze «u proseku» sa vrednostima ukupnog uzorka, s tim da velika ve}ina ge-neracijama ìvi u Vojvodini (87.6%). S obzirom na nacionalnu pripad-

272

nost uzorak mawe-vi{e korespondira sa op{tom populacijom Subotice,dok je u socio-demografskim obele`jima kao {to su hronolo{ka dob istepen {kolskog obrazovawa ne{to vi{e pomaknut u smeru mla|e i obra-zovanije populacije, a {to je uobi~ajeno za ovu vrstu istraìvawa.

MERNI INSTRUMENTI I VARIJABLE

VREDNOSNE ORIJENTACIJE

Na temequ [ r a m o v e (2000) skale vrednosnih orijentacija, koja jepokrivala prostore: znawe, kreativnost, politi~nost, mo}, bogatstvo,altruizam, obiteq, poduzetni{tvo; za potrebe ovog istraìvawa smo kon-struisali skalu koja je pokrivala jo{ i prostore vrednosnih orijentaci-ja kao {to su: nacionalna prava, o~uvawe kulturnog identiteta, otvore-nost u interetni~koj socijalnoj interakciji, uvaàvawe kulturnih razli-~itosti, borba za gra|anska prava i slobode, ravnopravnost, vezanost zagrad, informisanost o gradu, sudelovawe u dru{tvenom odlu~ivawu, aktiv-nost u lokalnoj zajednici. Skala je sadràvala 34 stavke (ajtema) Liker-tovog formata sa mogu}im opcijama: 1) uop{te mi nije va`no; 2) ugla-vnom mi je neva`no; 3) donekle mi je va`no; i 4) jako mi je va`no. La-tentne dimenzije su utvr|ene primenom faktorske analize pod komponen-tnim modelom, uz varimax rotaciju. Na temequ korelacione matrice od34 varijable, uz varimax rotaciju ekstrahirano je sedam faktora, odnosnolatentnih dimenzija vrednosnih orijentacija, ~ije su svojstvene vrednosti(eigenvalue) ve}e od 1, a koji zajedno obja{wavaju 57,86 % varijanse. Pri-likom identifikacije faktora u obzir su uzete varijable ~ija su faktor-ska zasi}ewa 0.40 i ve}a.

Prvi faktor, smo nazvali OTVORENOST U NEPOSREDNOJ IN-TERETNI^KOJ SOCIJALNOJ INTERAKCIJI; u svojoj strukturi sa-drì spremnost na srda~ne odnose sa pripadnicima razli~itih na-cionalnosti (sa susedima razli~ite nacionalne pripadnosti imati pri-jateqske odnose, kretati se u {irokom krugu qudi razli~itih nacional-nosti), uvaàvawe drugoga i razli~itosti (upoznati kulturu i obi~a-je drugih naroda sa kojima ìvim zajedno, znati jezik drugih naroda sakojima zajedno ìvim), spremnost da se zajedni~ki deluje u lokalnoj za-jednici (znati {to vi{e o istoriji moga grada, da moj grad {to lep{eizgleda, raditi na dobrobit razvoja moga grada), te civilni aktivizam(boriti se za gra|anska prava i slobode). Drugi faktor smo nazvali PO-STIGNU]E; u svojoj strukturi sadrì dve subdimenzije: kreativnost iradno postignu}e (biti kreativan u svome poslu, biti uspe{an u svomeposlu, raditi posao u kojem mogu iskoristiti sva svoja znawa i sposobno-sti) i ìvotne ideale i ciqeve (imati ciqeve u ìvotu za koje }u seboriti, u~iti i sticati nova znawa, posti}i u ìvotu ne{to vredno izna~ajno, imati ìvotne ideale kojima }u teìti). Tre}i faktor smo na-

273

zvali DRU[TVENA INVOLVIRANOST I OÛVAWE KULTURNOG(NACIONALNOG) IDENTITETA; u svojoj strukturi sadrì dve subdi-menzije, spremnost za u~estvovawe u dru{tvenim odlu~ivawima (izno-siti svoja politi~ka mi{qewa, sudelovati u dru{tvenim odlu~ivawima,biti upoznat sa dru{tvenim ìvotom moga grada), te zahtev za o~uvawemkulturnog (nacionalnog) identiteta (ostvarivati svoja nacionalna pra-va, ~uvati i negovati jezik i kulturu moga naroda, dràti se verskih obi-~aja moga naroda). êtvrti faktor smo nazvali MATERIJALIZAM; uka-zuje na va`nost bogatstva (biti jako bogat, tro{iti puno novca, kupitisvaku stvar koju poèlim) i mo}i (biti mo}an i uticajan). Peti faktornazvali smo ALTRUIZAM (pomagati drugim qudima, biti od koristidrugim qudima, ~initi dobro drugim qudima). [esti faktor nazvali smoOBITEQSKI @IVOT; pored dve varijable koje ukazuju na va`nost obi-teqskog ìvota (na}i smisao ìvota u porodici, zasnovati brak, imatidecu i vaspitavati ih), sadrì i zahtev za ravnopravno{}u mu{karaca ièna (boriti se za jednakost mu{karaca i èna). Posledwi, sedmi faktor,nazvali smo PREDUZETNI[TVO ({tedeti i korisno ulagati novac,imati svoj privatni biznis, biti sposoban sklopiti unosan posao).

SUB-KULTURNI OBRASCI PONA[AWA

Za potrebe ovog istraìvawa konstruisali smo skalu sub-kulturnihobrazaca koja obuhvata 24 varijable pona{awa, odnosno ose}aja premasvom gradu. Skala je pokrivala slede}e prostore: urbana identifikacija,pose}ivawe kulturnih, umetni~kih, dru{tvenih sadràja, interesovawe zakwièvnost i klasi~nu muziku, interesovawe za slu{awe narodne muzike,vezanost za narodne obi~aje, konzumirawe cigareta, alkohola, pose}ivawekafana, privatnih ùrki, gledawe erotskih filmova, te slu{awe hevi-me-tal i hard-rok muzike. Ove orijentacije pona{awa i ose}aja posredno ta-ko|e mogu ukazivati na vrednosni sklop koji je prisutan kod pojedinacaili grupa. Skala je sadràvala 24 stavke (ajtema). Ispitanicima je bilopostavqeno pitawe „Koliko ~esto radite ili ose}ate dole navedene stva-ri?” sa mogu}im opcijama odgovora: 1) nikad 2) ponekad i 3) ~esto. La-tentne dimenzije su utvr|ene primenom faktorske analize pod komponen-tnim modelom, uz varimax rotaciju. Na temequ korelacione matrice od24 varijable, uz varimax rotaciju ekstrahirano je sedam faktora odnosnolatentnih dimenzija orijentacija pona{awa ~ije su svojstvene vrednosti(eigenvalue) ve}e od 1, a koji zajedno obja{wavaju 55,53 % varijanse.Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzete varijable ~ija sufaktorska zasi}ewa 0.40 i ve}a. U daqoj analizi zadràli smo pet fak-tora koji su se pokazali interpretabilnima. Prvi faktor, koji smo na-zvali URBANA IDENTIFIKACIJA, ukazuje na sna`nu identifikacijusa svojim gradom (ponosim se svojim gradom, ose}am zadovoqstvo {to ì-vim u ovom gradu, ose}am da celim bi}em pripadam mome gradu, uìvam u

274

lepoti moga grada). Drugi faktor, koji ukazuje na postojawe interesovawaza kulturu u uèm smislu, nazvali smo KLASI^NA SUB-KULTURA (po-se}ujem umetni~ke izlo`be, pose}ujem pozori{ne predstave, slu{am kla-si~nu muziku, ~itam kwièvna dela, pose}ujem javne tribine i predava-wa). Tre}i faktor nazvali smo OBIÂJNA SUB-KULTURA (slu{am iz-vornu narodnu muziku, slu{am narodnu novokomponovanu muziku, ~vrstose drìm narodnih obi~aja, prigodno nosim narodnu no{wu). êtvrti fa-ktor nazvali smo ADIKTIVNA SUB-KULTURA (pijem alkoholna pi}a,odlazim u kafane, pu{im cigarete, gledam erotske filmove). Peti fak-tor nazvali smo ROK SUB-KULTURA (slu{am hevi-metal muziku, slu-{am hard-rok muziku, odlazim na privatne ùrke).

SOCIJALNA ALIJENACIJA

Za potrebe ovog istraìvawa korisitili smo adaptiranu skalu soci-jalne alijenacije koja je konstruisana na temequ konceptualizacije bazi-~nih verovawa Renshon-a odnosno centralnih verovawa Rokeach-a. U ska-lu koja je pokrivala slede}e socijalno-psiholo{ke prostore: anomija, be-sperspektivnost, bespomo}nost i ose}aj vlastite nekompetentnosti; ukqu-~ili smo i tvrdwe koje ukazuju na politi~ku alijenaciju. Skala je sadr-àvala ~etrnaest stavki (ajtema) Likertovog formata sa mogu}im opcija-ma: 1) uop{te se ne slaèm; 2) uglavnom se ne slaèm; 3) niti se slaèmniti se ne slaèm: 4) uglavnom se slaèm i 5) u potpunosti se slaèm.Latentne dimenzije su utvr|ene primenom faktorske analize pod kompo-nentnim modelom, uz varimax rotaciju. Na temequ korelacione matriceod 14 varijabli, uz varimax rotaciju ekstrahirano je tri faktora odno-sno latentnih dimenzija socijalne alijenacije ~ije su svojstvene vredno-sti (eigenvalue) ve}e od 1, a koji zajedno obja{wavaju 56,45 % varijance.Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzete varijable ~ija su fa-ktorska zasi}ewa 0.40 i ve}a. U daqwim analizama uzeli smo u obzir pr-va dva faktora budu}i da je tre}i sadràvao samo dve stavke. Prvi fak-tor nazvali smo POLITI^KA ALIJENACIJA I ANOMIJA (dràvagleda samo kako da izvu~e {to ve}u korist od svojih gra|ana i ni{ta vi-{e, svi politi~ari gledaju samo svoje li~ne interese i korist a ne vodebrigu o interesima naroda, u ovom dru{tvu se samo kriminalci mogu obo-gatiti, ~ovek danas nikome ne treba da veruje, niti jednoj politi~kojstranci ne treba verovati, na{e dru{tvo je puno licemerja i laì). Dru-gi faktor nazvali smo OSE]AJ BESPOMO]NOSTI I BESPERSPE-KTIVNOSTI (ose}am se bespomo}an da bilo {ta za sebe uradim u ìvo-tu, malo toga ja mogu da uradim sa svojim vlastitim ìvotom jer sve zavi-si od drugih qudi, dru{tvo u kojem ìvimo ponekad mi izgleda gore odsamog pakla, danas ~ovek moè ìveti samo od danas do sutra i ni{ta neplanirati za budu}nost, ni{ta dobro ne moèmo o~ekivati od budu}no-sti, da bi ~ovek danas ne{to postigao prisiqen je da vara i laè).

275

POLITI^KA INVOLVIRANOST

U svrhu istraìvawa konstruisali smo skalu politi~ke participa-cije, koja je obuhvatala dvanaest pitawa o politi~kom aktivitetu i sude-lovawu u politi~kim procesima. Opcije odgovora su bile 1) ne i 2) da.Izvr{ena je faktorska analiza pod komponentnim modelom, uz varimaxrotaciju koja je pokazala kako bi se prostor koji ispuwavaju ~estice mo-gao svesti na tri faktora koji zajedno obja{wavaju 57.86 % ukupne vari-jance. Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzeta faktorska za-si}ewa 0.40 i ve}a. Prvi faktor koji smo nazvali URBANO-KOMUNAL-NA INVOLVIRANOST; povezuje ajteme koji se odnose na sudelovawe uodlu~ivawu o problemima grada ili uìh urbano-politi~kih celina (me-sne zajednice), (aktivno u~estvovali na javnim tribinama i sastancima nakojima su se raspravqali urbani i komunalni problemi grada u kojemìve, imali neki zna~ajniji uticaj na dono{ewe odluka koje su se odno-sile na probleme grada u kojem ìve, ponekad sudelovali u re{avawuproblema mesne zajednice, na bilo koji na~in javno ukazivali na proble-me koji postoje u gradu u kojem ìve) i pitawe koje se odnosilo na stra-na~ku aktivnost (na bilo koji na~in aktivno u~estvovali u radu neke po-liti~ke stranke). Drugi faktor nazvali smo OP[TA POLITI^KA IN-VOLVIRANOST; ukazuje na va`nost poznavawa i interesovawe za op{tapoliti~ka de{avawa u zemqi (~esto vodi politi~ke razgovore u dru{tvu,~esto ~ita politi~ke ~lanke u dnevnim novinama), kao i prisutnost spre-mnosti za odre|eni politi~ki aktivizam (odlazili na predizbornu pro-mociju bar jedne politi~ke stranke, sudelovali u politi~kim demonstra-cijama). Tre}i faktor nazvali smo POLITI^KO-STRANA^KA ORIJEN-TISANOST; on obuhvata ~estice koje ukazuju na prisutnost konvencio-nalne politi~ke participacije putem u~estvovawa na izborima i oprede-qivawa za odre|enu politi~ku stranku (uvek izlazi na izbore, uvek znakome }e na izborima dati svoj glas, dati svoj potpis za kandidaturu poli-ti~ara na lokalnim izborima).

KVALITET @IVOTA U KOMUNALNOJ SFERI

Postavilo se pitawe kako operacionalizovati, za potrebe istraì-vawa, „op{te dobro” jedne urbane zajednice, te smo u tu svrhu konstruisa-li upitnik „Kvalitet ìvota u komunalnoj sferi” koji je pokrivao pro-store definisane funkcijama koje jedna urbana zajednica treba da ostva-ruje, kao {to su komunalna infrastruktura, prostorna ure|enost, soci-jalno-za{titna funkcija, socijalno-politi~ka funkcija i ostvarivaweravnopravnosti gra|ana. U daqwoj analizi ispitivali smo da li, i u ko-joj meri, pojedine vrednosne orijentacije, sub-kulturni obrasci, socijalnai politi~ka alijenacija, te dimenzije politi~ke involviranosti odre|ujuprocewivawe pojedinih segmenata kvaliteta ìvota u komunalnoj sferi.

276

U svrhu ispitivawa zadovoqstva gra|ana pojedinim segmentima komu-nalnog kvaliteta ìvota u lokalnoj zajednici ispitanicima je postavqenodvadest jedno pitawe o percepciji uspe{nosti re{avawa problema lokal-ne zajednice a koji su pokrivali slede}e prostore: socijalna za{tita, ko-munalna infrastruktura, komunalne usluge, javni red u gradu, ravnoprav-nost gra|ana, stanovawe, zapo{qavawe, {kolstvo, zdravstvo, kulturno na-sle|e grada, lokalni turizam. Ispitanicima je bilo postavqeno pitawe:„U kojoj meri, po Va{em mi{qewu, lokalna vlast, u okviru svojih nadle-`nosti, uspe{no re{ava dole navedene probleme?” Opcije odgovora subile: 1) Uop{te ne re{ava, 2) Uglavnom ne re{ava, 3) Uglavnom re{ava,i 4) U potpunosti re{ava. Primewena je faktorska analiza pod kompo-nentnim modelom uz varimax rotaciju koja je pokazala da pet faktora do-bro aproksimira korelacionu matricu originalnog skupa promenqivih ida se wima obja{wava 56.42% ukupne varijanse.

Prvi faktor nazvali smo PROSTORNA URE\ENOST (~isto}a grada,asfaltirawe ulica i trotoara, odvoèwe i deponovawe sme}a, briga o ja-vnom redu u gradu, javna rasveta u gradu, problem parkirawa u gradu, bri-ga o razvoju turizma na Pali}u). Drugi faktor nazvali smo RAVNOPRAV-NOST GRA\ANA (briga o nacionalnoj ravnopravnosti gra|ana, briga odru{tvenoj ravnopravnosti èna i mu{karaca, funkcionisawe {kola,o~uvawe kulturnog nasle|a grada, funkcionisawe jaslica i obdani{ta,briga o provo|ewu slobodnog vremena dece i mladih). Tre}i faktor smonazvali SOCIJALNO-POLITI^KA FUNKCIJA (re{avawe stambenihproblema, problem nezaposlenosti, problemi zaga|ivawa okoline, zdrav-stvena za{tita). êtvrti faktor smo nazvali KOMUNALNA INFRASTRU-KTURA (snabdevawe vodom, izgradwa kanalizacione mreè, odvoèwe ideponovawe sme}a, javna rasveta u gradu, funkcionisawe jaslica i obda-ni{ta). Peti faktor smo nazvali SOCIJALNO-ZA[TITNA FUNK-CIJA (briga o najsiroma{nijim gra|anima, briga o starima i nemo}ni-ma, problem nezaposlenosti).

POSTUPAK

Istraìvawe je sprovelo 15 stru~no osposobqenih anketara. Anketa-ri su dobili listu potencijalnih ispitanika sa ta~nim adresama i, nakonpristanka ispitanika da sudeluje u istraìvawu, ispitanik je sam pristu-pio ispuwavawu upitnika. Istraìvawe je sprovedeno od 10. oktobra do20. novembra 2000. godine. Od 650 prispelih anketa, nakon sprovedenogterenskog istraìvawa i inspekcije upitnika, u kona~nu obradu u{lo je628 ispitanika koji su odgovorili na sva pitawa.

277

METODE OBRADE PODATAKA

U analizama dobijenih podataka kori{}eni su univarijantni (fre-kvencije, postoci), bivarijantni (metod hi-kvadrata, I2) i multivarijant-ni postupci statisti~ke obrade podataka (faktorska analiza, diskrimi-nativna analiza i multipla regresijska analiza).

REZULTATI

Uticaj sociodemografskih obele`ja ispitanika na latentnu kon-figuraciju dimenzija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca,socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti

Kako je jedan od ciqeva istraìvawa bio utvrditi uticaj socio-de-mografskih obele`ja na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnihorijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi~keinvolviranosti uvaàvaju}i pritom wihove me|uodnose, primenili smokanoni~ku diskriminativnu analizu. Na temequ 17 latentnih varijablikoje opisuju dimenzije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca,socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti, rezultati kanoni~kihdiskriminacijskih analiza ukazuju na postojawe statisti~ki zna~ajnihdiskriminacijskih funkcija deriviranih na temequ intergrupnih razlikas obzirom na pol, dob, obrazovawe, nacionalnu pripadnost i migracijskistatus. Interpretaciju dobijenih intergrupnih razlika temeqili smo navrednostima standardiziranih koeficijenata, koji ukazuju na relativnuva`nost svake latentne varijable pri formirawu rezultata na diskrimi-nacijskoj funkciji i na vrednostima koeficijenata strukture diskrimi-nacijskih funkcija koji ukazuju na veli~inu i prirodu povezanosti poje-dinih varijabli i diskriminacijske funkcije, te na vrednostima kanoni-~ke korelacije koje pokazuju da li je postignuto razlikovawe statisti~kizna~ajno i, ako jeste, radi li se o velikoj ili maloj razlici.

Uticaj pola na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnihorijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi-~ke involviranosti

S obzirom na pol ispitanika derivirana je statisti~ki zna~ajna di-skriminacijska funkcija s vredno{}u Wilks-ove lambde .69 (p<.000), svoj-stvenom vredno{}u (eigenvalue) .44 i kanoni~kom korelacijom od .55. Fa-ktorsku strukturu diskriminacijske funkcije defini{u varijable Adi-ktivna sub-kultura (.56, .59), Op{ta politi~ka involviranost (.48, .40),Urbano-komunalna involviranost (.46, .36), a u suprotnom smeru je opisu-ju Obiteqski ìvot (–.34, –.30), i Klasi~na subkultura (–.58, –.25). Koe-ficijenti diskriminacijske funkcije prikazani su u Tablici 2. Centro-idi grupa ukazuju da diskriminacijska funkcija zna~ajno odvaja ispitani-ke mu{kog i ènskog pola (Tablica 3). Poloàj centroida grupe mu{kih

278

ispitanika udaqen je od ishodi{ta za .67 standardnih jedinica u smeruvi{ih rezultata, a poloàj centroida grupe ènskih ispitanika nalazise za –.65 standardnih jedinica u smeru niìh rezultata. Oko 31 % uku-pnog varijabiliteta me|u polovima moè se pripisati skupu ispitivanihvarijabli.

Tablica 1: Svojstvena vrednost, koeficijent kanoni~ke korelacije itest zna~ajnosti diskriminacijske funkcije derivirane na temequ pola

Tablica 2: Standardizovani koeficijenti i koeficijenti strukturediskriminacijske funkcije derivirane na temequ pola

Tablica 3: Centroidi grupa na diskriminacijskoj funkcijideriviranoj na temequ pola

279

Funkcija

1

Svojstvena

vrednost

.444(a)

Kanoni~ka

korelacija

.555

Wilks-ovalambda

.692

Hi

kvadrat

207.160

df

17

P

.000

Varijabla Standardizovani

koeficijenti

.563

.486

.460

–.342

–.584

–.045

–.014

.136

.085

–.019

–.151

–.114

–.089

.111

.076

.002

.109

Koeficijenti

strukture

.598

.400

.366

–.305

–.257

–.194

.175

.116

.109

.081

–.079

–.075

.053

.053

–.052

–.040

–.014

Adiktivna sub-kultura

Op{ta politi~ka involviranost

Urbano-komunalna involviranost

Obiteqski ìvot

Klasi~na sub-kultura

Altruizam

Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem

kulturnog (nacionalnog) identiteta

Politi~ka alijenacija i anomija

Rok sub-kultura

Preduzetni{tvo

Urbana identifikacija

Ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti

Materijalizam

Obi~ajna sub-kultura

Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju

Postignu}e

Politi~ko-strana~ka involviranost

Grupa

Mu{ki

@enski

C

.677

–.654

Uticaj hronolo{ke dobi na latentnu konfiguraciju dimenzijavrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijena-cije i politi~ke involviranosti

S obzirom na dob ispitanika derivirana je jedna statisti~ki zna~ajnadiskriminacijska funkcija, s vredno{}u Wilks-ove lambde .60 (p<.000),svojstvenom vredno{}u .42, i kanoni~kom korelacijom .54. Koeficijentidiskriminacijskih funkcija su prikazani u Tablici 5. Strukturu zna~aj-ne diskriminacijske funkcije derivirane na temequ dobi opisuju Posti-gnu}e (.54, .53), Materijalizam (.40, .36) i Adiktivna sub-kultura (.28, .27)a u suprotnom smeru je opisuje Urbano-komunalna involviranost (–.48,–.38). Centroidi grupa ukazuju da ova diskriminacijska funkcija najvi{eodvaja ispitanike najmla|e dobi od najstarijih ispitanika, odnosno mla|eod starijih dobnih skupina (Tablica 6). Kod mla|ih ispitanika u ve}ojje meri prisutna materijalisti~ka vrednosna orijentacija i orijentacijapostignu}a, a kod starijih ispitanika urbano-komunalna involviranost iruralna sub-kultura. Oko 30 % ukupnog varijabiliteta razlika me|u ovimdobnim grupama mo`e se pripisati skupu ispitivanih varijabli.

Tablica 4: Svojstvene vrednosti, koeficijenti kanoni~ke korelacijei test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ dobi ispitanika

Tablica 5: Standardizovani koeficijenti i koeficijenti strukturediskriminacijskih funkcija deriviranih na temequ dobi ispitanika

280

Funkcija

1

2

3

4

5

Svojstvena

vrednost

.421(a)

.066(a)

.047(a)

.036(a)

.012(a)

Kanoni~ka

korelacija

.545

.248

.212

.186

.111

Wilks-ovalambda

.601

.855

.911

.953

.988

Hi

kvadrat

288.216

88.978

53.029

27.021

6.994

df

85

64

45

28

13

P

.000

.021

.192

.517

.902


koeficijenti

.545

–.485

.401

–.168

.282

–.228

.064

.027

Koeficijenti

strukture

.537

–.388

.366

–.219

.279

–.212

–.090

.125

Postignu}e


Materijalizam






Politia~ka alijenacija i anomija

Tablica 6: Centroidi grupa na diskriminacijskim funkcijamaderiviranim na temequ hronolo{ke dobi ispitanika

Uticaj {kolskog obrazovawa na latentnu konfiguraciju dimen-zija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alije-nacije i politi~ke involviranosti

S obzirom na {kolsko obrazovawe ispitanika derivirana je jedna sta-tisti~ki zna~ajna diskriminacijska funkcija, sa vredno{}u Wilks-ove lam-bde .61 (p<.000), svojstvenom vredno{}u .41, i kanoni~kom korelacijom .54.Koeficijenti diskriminacijske funkcije su prikazani u Tablici 8.

Strukturu prve zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane natemequ {kolskog obrazovawa opisuju Klasi~na sub-kultura (.64, .69) Po-stignu}e (.34, .42), Op{ta politi~ka involviranost (.37, .37) a u suprot-nom smeru je opisuje Ruralna sub-kultura (–.33, –.35). Centroidi grupaukazuju da prva diskriminacijska funkcija najvi{e odvaja ispitanike sasredwim, vi{im i visokim {kolskim obrazovawem od ispitanika kojiimaju trogodi{wu (zanatsku) {kolu, zavr{enu i nezavr{enu osnovnu {ko-lu. (Tablica 9). Kod obrazovanijih ispitanika u ve}oj su meri prisutniklasi~na sub-kultura, postignu}e i op{ta politi~ka involviranost, akod niè obrazovanih ispitanika obi~ajna sub-kultura. Oko 30 % ukup-nog varijabiliteta razlika me|u ovim dobnim grupama moè se pripisatiskupu ispitivanih varijabli.

281


koeficijenti

–.177

.311

.222

.109

.282

.028

–.161

–.105

–.064

Koeficijenti

strukture

–.151

.246

.126

.040

.215

–.001

.020

–.111

–.077

Altruizam

Rok sub-kultura

Porodi~ni ìvot


Preduzetni{tvo





Grupa

18-25

26-35

36-45

46-55

55-65

66 i vi{e

F1

.730

.327

.114

–.310

–1.085

–1.812

Tablica 7: Svojstvene vrednosti, koeficijenti kanoni~ke korelacijei test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ {kolskog obrazovawa ispitanika

Tablica 8: Standardizovani koeficijenti i koeficijentistrukture diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ {kolskog obrazovawa ispitanika

282

Funkcija

1

2

3

4

5

Svojstvena

vrednost

.414(a)

.072(a)

.040(a)

.024(a)

.010(a)

Kanoni~ka

korelacija

.541

.259

.196

.152

.100

Wilks-ovalambda

.614

.868

.930

.967

.990

Hi

kvadrat

276.515

80.304

41.097

19.002

5.679

df

85

64

45

28

13

P

.000

.082

.638

.898

.957


koeficijenti

.644

.343

.374

–.138

.094

.111

–.338

–.114

.087

–.337

–.036

–.115

–.018

–.085

–.066

–.118

–.074

Koeficijenti

strukture

.692

.426

.376

–.271

.112

.078

–.359

–.036

.026

–.136

–.029

–.052

.069

–.098

–.110

–.171

.056


Postignu}e


Porodi~ni `ivot




Altruizam

Materijalizam



Rok sub-kultura





Preduzetni{tvo


Tablica 9: Centroidi grupa na diskriminacijskim funkcijamaderiviranim na temequ {kolskog obrazovawa ispitanika

Uticaj nacionalne pripadnosti na latentnu konfiguraciju di-menzija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne ali-jenacije i politi~ke involviranosti

S obzirom na nacionalnu pripadnost ispitanika derivirane su ~ak~etiri statisti~ki zna~ajne diskriminacijske funkcije, s vrednostimaWilks-ove lambde .68 (p<.000), .78 (p<.000), .86 (p< .000), .94 (p< .008) svoj-stvenim vrednostima .14, .11, .09, .05 i kanoni~kim korelacijama .35, .32,.29, .22. Koeficijenti diskriminacijskih funkcija su prikazani u Tabli-ci 11. Strukturu prve zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane natemequ nacionalne pripadnosti opisuju Otvorenost za interetni~ku so-cijalnu interakciju (.47, .49) Klasi~na sub-kultura (.24, .34), Materija-lizam (.54, 47), i Politi~ko-strana~ka involviranost (.27, 36) a u supro-tnom smjeru Adiktivna sub-kultura (–.49, –.38) i Obi~ajna sub-kultura(–.22, –.26). Centroidi grupa ukazuju da prva diskriminacijska funkcijanajvi{e odvaja Ma|are od Buwevaca, a zatim i od svih ostalih nacional-nih skupina. Kod Ma|ara je u ve}oj meri prisutna otvorenost za interet-ni~ku socijalnu interakciju, klasi~na sub-kultura, materijalizam i poli-ti~ko-strana~ka involviranost, a kod Buwevaca adiktivna i ruralna sub-kultura. Oko 12 % ukupnog varijabiliteta razlika me|u ovim nacional-nim grupama mo`e se pripisati skupu ispitivanih varijabli. Strukturudruge zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na temequ nacio-nalne pripadnosti opisuju Adiktivna sub-kultura (.51, .44) Anomija i be-sperspektivnost (.21, .32) i Postignu}e (.38, .29) i u suprotnom smeruDru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog)identiteta (–.22, –.37), i Op{ta-politi~ka involviranost (–.42, –.32).Centroidi grupa ukazuju da druga diskriminacijska funkcija najvi{eodvaja Jugoslovene i Buwevce od Hrvata. Kod Jugoslovena i Buwevaca je uve}oj meri prisutna adiktivna sub-kulktura, politi~ka alijenacija i ano-mija, a kod Hrvata dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kultur-nog (nacionalnog) identiteta, te op{ta politi~ka involviranost. Oko 10%ukupnog varijabiliteta me|u ovim nacionalnim skupinama mo`e se pripi-sati skupu ispitivanih varijabli. Strukturu tre}e zna~ajne diskrimina-cijske funkcije derivirane na temequ nacionalne pripadnosti opisuju

283

Grupa

Nezavr{ena os. {kola

Osnovna {kola

Zanatska {kola (3 g)

Sredwa 4g. {kola

Vi{a {kola

Fakultet

F1

–.757

–1.110

–.587

.204

.745

1.032

Urbana identifikacija (.44, 61), Altruizam (.40, .49), Otvorenost za in-teretni~ku socijalnu interakciju (.18, .39), te Politi~ko-strana~ka in-volviranost (.21, .23), a u suprotnom smeru opisuje je Materijalizam(–.50, –.55). Centroidi grupa ukazuju da tre}a diskriminacijska funkci-ja najvi{e odvaja Hrvate, Jugoslovene i u mawoj mjeri Buwevce od Srba.Urbana identifikacija, altruizam, otvorenost za interetni~ku socijalnuinterakciju i politi~ko-strana~ka involviranost je u najve}oj meri pri-sutna kod Hrvata, a kod Srba je u ve}oj mjeri prisutna materijalisti~kavrednosna orijentacija. Oko 8 % ukupnog varijabiliteta me|u ovim naci-onalnim skupinama mo`e se pripisati skupu ispitivanih varijabli. Stru-kturu ~etvrte zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na temequnacionalne pripadnosti opisuju Obi~ajna sub-kultura (.38, 48), Bespo-mo}nost (.30, .44), Politi~ko-strana~ka involviranost (.34, .37), a u su-protnom smeru opisuje je Postignu}e (–.30, –.39). Centroidi grupa ukazu-ju da tre}a diskriminacijska funkcija najvi{e odvaja Buwevce od Jugo-slovena i Srba. Obi~ajna sub-kultura, bespomo}nost i politi~ko-strana-~ka involviranost u ve}oj meri su prisutne kod Buwevaca, a kod Jugoslo-vena i Srba orijentacija na postignu}e. Oko 5 % ukupnog varijabilite-ta me|u ovim nacionalnim skupinama mo`e se pripisati skupu ispitiva-nih varijabli.

Tablica 10: Svojstvene vrednosti, % varijance, koeficijenti kanoni~kekorelacije i test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ nacionalne pripadnosti ispitanika

Tablica 11: Standardizirani koeficijenti i koeficijenti strukturediskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ nacionalne pripadnosti ispitanika

284

Funkcija

1

2

3

4

Svojstvena

vrednost

.143(a)

.115(a)

.092(a)

.053(a)

%

Varijance

.35.4

28.5

22.8

13.3

Kanoni~ka

korelacija

.353

.321

.290

.225

Wilks-ovalambda

.682

.780

.869

.949

Hi

kvadrat

218.213

142.032

79.898

29.720

df

68

48

30

14

P

.000

.000

.000

.008

F1

.479

.241

–.497

F2

.306

–.311

.516

F3

.188

.105

.049

F4

.085

.046

.349

F1

.495

.341

–.387

F2

.178

–.271

.444

F3

.391

.108

–.209

F4

.148

.001

.279

Varijabla

Otvorenost za interetni~ku

socijalnu interakciju



Standardizovani

koeficijenti

Koeficijenti

strukture

Tablica 12: Centroidi grupa na diskriminacijskoj funkcijideriviranih na temequ nacionalne pripadnost ispitanikai

Uticaj migracijskog statusa na latentnu konfiguraciju dimenz-ija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alije-nacije i politi~ke involviranosti

S obzirom na migracijski status ispitanika derivirana je jedna sta-tisti~ki zna~ajna diskriminacijska funkcija sa vredno{}u Wilks-ovelambde .81 (p<.000), svojstvenom vredno{}u (eigenvalue) .15 i kanoni~komkorelacijom od .36. Faktorsku strukturu diskriminacijske funkcije de-fini{u varijable Urbana identifikacija (.43, .63), Politi~ko-strana~kainvolviranost (.48, .55), Otvorenost za interetni~ku socijalnu interak-ciju (.29, .49), i Postignu}e (.24, .30). Koeficijenti diskriminacijskefunkcije prikazani su u Tablici 14. Centroidi grupa ukazuju da diskri-minacijska funkcija u najve}oj meri odvaja ispitanike ~ija porodica ge-neracijama `ivi na podru~ju Vojvodine od onih koji su se doselili nakonizbijawa sukoba na tlu biv{e Jugoslavije, koji su se doselili nakon Pr-

285

F1

.088

.029

.081

.064

.034

–.102

–.140

.547

.037

–.228

.100

.129

.270

–.117

F2

–.228

–.422

.215

.223

.247

–.086

–.054

.064

.061

.021

.141

.384

–.054

–.243

F3

–.182

–.191

–.024

–.061

.006

–.073

.445

–.505

.409

–.129

.117

–.172

.216

–.096

F4

.252

–.395

.123

–.242

–.122

–.175

.053

.134

–.141

.380

.391

–.305

.347

.113

F1

.004

.044

.097

–.042

.107

–.074

–.008

.479

.065

–.260

.164

.158

.361

–.096

F2

–.375

–.328

.324

.270

.231

–.142

.011

.207

–.030

–.131

.028

.296

–.112

–.225

F3

–.175

–.217

–.017

–.104

–.097

–.001

.614

–.550

.499

–.086

.015

–.095

.234

–.110

F4

.352

–.221

.077

–.193

–.086

–.038

–.023

.177

–.111

.482

.444

–.399

.379

.284

Varijabla

Dru{tvena involviranost i zahtev za

o~uvawem kulturnog (nac.) identiteta



Preduzetni{tvo

Rok sub-kultura

Porodini `ivot


Materijalizam

Altruizam


Ose}aj bespomo}. i besperspektiv.

Postignu}e



Standardizovani

koeficijenti

Koeficijenti

strukture

Grupa

Buwevci

Hrvati

Jugosloveni

Ma|ari

Srbi

F1

–.681

–.168

–.171

.405

–.240

F2

.383

–.635

.484

.084

–.162

F3

.130

.380

.289

.000

–.539

F4

.395

–.029

–.518

.089

–.113

vog svetskog rata, a zatim i onih ~ije su se porodice doselile nakon Dru-gog svetskog rata (Tablica 15). Kod onih ispitanika koji generacijama ì-ve na podru~ju Vojvodine u ve}oj meri su priusutne urbana identifikaci-ja, politi~ko-strana~ka involviranost, otvorenost za interetni~ku soci-jalnu interakciju i orijentacija na postignu}e nego kod onih ispitanikakoji su se doselili u Vojvodinu nakon izbijawa sukoba na tlu biv{e Ju-goslavije ili Prvog i Drugog svetskog rata. Oko 13 % ukupnog varijabi-liteta me|u ovim skupinama razli~itog migracijskog statusa moè sepripisati skupu ispitivanih varijabli.

Tablica 13: Svojstvene vrednosti, % varijanse, koeficijenti kanoni~kekorelacije i test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ „migracijskog statusa” ispitanika

Tablica 14: Koeficijenti strukture diskriminacijskih funkcija de-riviranih na temequ „migracijskog statusa” ispitanika

286

Funkcija

1

2

3

Svojstvena

vrednost

.152(a)

.050(a)

.021(a)

%

Varijance

.68.1

22.6

9.3

Kanoni~ka

korelacija

.363

.219

.143

Wilks-ovalambda

.810

.933

.980

Hi

kvadrat

119.461

39.499

11.671

df

51

32

15

P

.000

.170

.704


koeficijenti

.433

.482

.290

–.273

.138

–.148

–.176

.176

.122

–.065

.107

.248

.099

–.081

.095

.029

.064

Koeficijenti

strukture

.637

.552

.498

–.260

.211

–.196

–.157

.122

.191

.044

.192

.304

.015

–.076

.150

.089

–.084




Materijalizam

Porodi~ni ìvot

Preduzetni{tvo


Bespomo}nost



Altruizam

Postignu}e

Rok sub-kultura

Ruralna sub-kultura



Anomija i besperspektivnost


Tablica 15: Centroidi grupa na diskriminacijskim funkcijamaderiviranim na temequ „migracijskog statusa” ispitanika

Dimenzije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i soci-jalne alijenacije kao prediktori dimenzija politi~ke involviranosti

Da bismo utvrdili prinos ukupno ~etrnaest latentnih varijabli vre-dnosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije upredikciji rezultata na tri dimenzije politi~ke involviranosti, prime-nili smo multiplu regresijsku analizu, Tablica 16.

Urbano-komunalna involviranostKoeficijent multiple regresije iznosi R=.34, ~ime je obja{weno 12%

varijance urbano-komunalne involviranosti. Kako je vidqivo iz Tablice,kao zna~ajni prediktori su se pokazale varijable Dru{tvena involviranosti zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta, Otvorenost uinteretni~koj socijalnoj interakciji i Obi~ajna sub-kultura, a Obiteq-ski ìvot u negativnom smeru.

Op{ta politi~ka involviranostKoeficijent multiple regresije iznosi R=.46, ~ime je obja{weno 21%

varijance op{te politi~ke involviranosti. Kako je vidqivo iz Tablice,kao najzna~ajniji prediktor se pokazala varijabla Dru{tvena involvira-nost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta, a zatimvarijable Adiktivna sub-kultura, Klasi~na sub-kultura, Urbana identi-fikacija i Obi~ajna sub-kultura u suprotnom smjeru.

Politi~ko-strana~ka involviranostKoeficijent multiple regresije iznosi R=.27, ~ime je obja{weno 7%

varijance politi~ko-strana~ke involviranosti. Kako je vidqivo iz Ta-blice, kao zna~ajni prediktori su se pokazale varijable Otvorenost u in-teretni~koj socijalnoj interakciji, Porodi~ni ìvot, Dru{tvena invo-lviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta i Be-spomo}nost.

287

Grupa F1

–.839

–.574

–1.004

.209

F2

–.045

.345

–1.042

–.023

Doselila se nakon Prvog svetskog rata

Doselila se nakon Drugog svetskog rata

Doselila se nakon izbijawa sukoba na tlu biv{e Jugoslav.

Generacijama ìvi na podru~ju Vojvodine

Tablica 16: Multipla regresijska analiza prediktora vrednosnihorijentacija, subkulturnih obrazaca i socijalne alijenacije

na varijablama politi~ke involviranosti

**p<.01 *p<.05

Dimenzije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i so-cijalne alijenacije kao prediktori procewivawa komunalnog kvalite-ta ìvota

Da bismo utvrdili prinos ukupno ~etrnaest latentnih varijabli vre-dnosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije upredikciji rezultata na procewivawe komunalnog kvaliteta ìvota, pri-menili smo multiplu regresijsku analizu.

Koeficijent multiple regresije iznosi R=.34, ~ime je obja{weno 12%varijance komunalnog kvaliteta ìvota. Kako je vidqivo iz Tablice, kaozna~ajni prediktori su se pokazale varijable Anomija i besperspektiv-nost, Bespomo}nost u negativnom smeru, te Otvorenost za interetni~kusocijalnu interakciju i Urbana identifikacija u pozitivnom smeru.

288

Urbano-komu-

nalna in-

volviranost

–.041

–.057

–.098*

.072

.126**

.065

.025

.127**

–.064

.163**

–.043

–.041

–.131**

–.006

.34

.12

F=5.29

p=.000

Op{ta-poli-

ti~ka in-

volviranost

–.011

.009

.108**

.113**

–.141**

.166**

.017

–.052

.030

.330**

.048

–.062

–.074

–.015

46

21

F=11.03

p=.000

Politi~ko-

strana~ka

orijentacija

.026

.093**

–.044

.063

–.052

–.054

–.003

.131**

.024

.126**

–.013

.018

.131**

–.017

.27

.07

F=3.29

p=.000

Kriterij varijabla

Prediktor varijabla







Rok sub-kultura


Postignu}e



Materijalizam

Altruizam

Porodi~ni ìvot

Preduzetni{tvo

R

R2

Tablica 17: Multipla regresijska analiza prediktora vrednosnihorijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacijena varijablama procewivawa lokalne vlasti, gradona~elnika

i kvaliteta ìvota u komunalnoj sferi

**p<.01 *p<.05

DISKUSIJA I IMPLIKACIJE ZA URBANO PLANIRAWE

U ovom radu istraìvali smo vrednosne pretpostavke politi~ke in-volviranosti na razini lokalne zajednice i wihove implikacije na urba-no planirawe. Prvi problem koji smo postavili u ovom istraìvawu, po-laze}i od Laswell-ovog specificirawa karakteristika „demokratske li-~nosti“, bio je da utvrdimo postoji li takav vrednosni sklop koji biukazivao na eventualno postojawe demokratsko-participatornog mentali-teta. Me|utim, ve} sama ~iwenica da smo dobili tri faktora politi~keinvolviranosti, gde se razdvojila involviranost u lokalnoj zajednici, odop{te i od strana~ke politi~ke involviranosti, govori nam da se te{ko

289

Lokalna vlast

radi u korist

svih gra|ana

–.140**

–.056

.182**

.048

–.047

–.022

–.033

.122*

—.075

–.059

–.096*

.021

–.169**

.031

.33

.11

F=4.92

p=.000

Gradona~elnik

radi u korist

svih gra|ana

–.159**

.035

.178**

.031

–.105*

–.096

.011

.189**

–.072

.014

–.011

.038

–.103*

.059

.32

.10

F=4.75

p=.000

Gener. kval.

ìvota u ko-

mun. sferi

–.218**

–.108**

.091*

.065

–.071

.020

–.041

.119**

–.047

–.018

–.080*

.014

.038

.020

.34

.12

F=5.25

p=.000

Kriterij varijabla

Prediktor varijabla







Rok sub-kultura


Postignu}e



Materijalizam

Altruizam

Porodi~ni ìvot

Preduzetni{tvo

R

R2

moè govoriti o postojawu neke generalne politi~ke involviranosti kaojednodimenzionalnog konstrukta, pa tako ni postojawa nekog generalnogdemokratsko-participatornog mentaliteta. Da bismo utvrdili da li i ukojoj meri postoji povezanost izme|u pojedinih dimenzija politi~ke in-volviranosti, izvr{ili smo faktorsku analizu uz oblimin rotaciju. Do-bijene interfaktorske korelacije ukazuju da ne postoji nikakva poveza-nost izme|u urbano-komunalne i strana~ke involviranosti (r = .02), ni-ti zna~ajna povezanost izme|u urbano-komunalne i op{te politi~ke in-volviranosti (r = .28), kao ni izme|u strana~ke i op{te politi~ke in-volviranosti (r = .20). Ovi nalazi nam ukazuju na kompleksnost i vi{e-dimenzionalnost fenomena politi~ke involviranosti. Imamo, dakle, onekoji su zainteresovani generalno za politiku, ali nisu istovremeno zain-teresovani i za participaciju na lokalnoj razini ili opredeqeni za nekustranku, one koji su strana~ki orijentisani i one koji su orijentisanisamo do razine svoje lokalne zajednice.

Po{to se politi~ka involviranost razbila na tri komponente, u da-qoj analizi smo ispitivali koje vrednosne orijentacije, sub-kulturniobrasci i dimenzije socijalne alijenacije doprinose pojavqivawu odre|e-nog oblika politi~ke involviranosti. Jedna je zajedni~ka komponenta upozadini sva tri oblika politi~ke involviranosti, a to je vrednosnaorijentacija dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog(nacionalnog) identiteta. Ova vrednosna orijentacija sadrì dve subdi-menzije: spremnost za u~estvovawe u dru{tvenim odlu~ivawima i zahtevza o~uvawem kulturnog odnosno nacionalnog identiteta. Ova vrednosnaorijentacija, zajedno sa obi~ajnom sub-kulturom i otvoreno{}u u nepo-srednoj interetni~koj socijalnoj interakciji, doprinosi urbano-komunal-noj involviranosti, dok je urbana identifikacija prediktor ovog obra-sca, u negativnom smeru. U pozadini op{te politi~ke involviranosti vi-dimo, me|utim, jedan druga~iji vrednosni i sub-kulturni obrazac, gde unajve}oj meri doprinosi dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawemkulturnog identiteta, urbana identifikacija, klasi~na i adiktivna sub-kultura. Obi~ajna sub-kultura se ovde pojavquje kao prediktor u negativ-nom smeru. U pozadini strana~ko-politi~ke involviranosti vidimo tre}ivrednosni sklop, pored zajedni~ke komponente, dru{tvene involvirano-sti, doprinose joj vrednovawe porodi~nog ìvota, otvorenost u interet-ni~koj socijalnoj interakciji i ose}aj bespomo}nosti i besperspektiv-nosti.

Slede}i problem na{eg istraìvawa je bio da utvrdimo na koji na-~in internalizovane vrednosne orijentacije deluju na percepciju lokal-nih politi~kih institucija, i kvaliteta ìvota u komunalnoj sferi.Ispitivali smo koji su najboqi prediktori (pozitivni ili negativni)iskazivawa poverewa prema lokalnoj vlasti uop{te, prema gradona~elni-ku, i koji su najboqi prediktori percepcije kvaliteta ìvota u komunal-noj sferi. U pozadini nepoverewa prema lokalnoj vlasti nalazi se vred-nosni sklop koji odre|uju obiteqski ìvot, materijalizam, politi~ka

290

alijenacija i anomija. Iskazivawu poverewa s druge strane doprinose ur-bana identifikacija i otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju.Iskazivawu poverewa prema gradona~elniku tako|e doprinose urbanaidentifikacija i otvorenost u interetni~koj socijalnoj interakciji, aiskazivawu nepoverewa obi~ajna sub-kultura i porodi~ni ìvot. Iakosmo uz primenu varimax rotacije dobili pet faktora kvaliteta ìvota ukomunalnoj sferi, analiza glavnih komponenata je pokazala izrazito gru-pisawe na prvom faktoru koji obja{wava 30% ukupnog varijabiliteta, azasi}ewa varijabli se kre}u oko .50 i.60, pa se moè pretpostaviti da je-dan generalni faktor stoji u pozadini svih procena; stoga smo u regresij-skoj analizi koristili glavnu komponentu, a ne pojedine dimenzije (fak-tore). Iskazivawu generalnog nezadovoqstva kvalitetom ìvota u komu-nalnoj sferi u najve}oj meri doprinose politi~ka alijenacija i anomija,ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti i materijalisti~ka vrednosnaorijentacija, a glavni prediktori zadovoqstva kvalitetom ìvota su va-rijable: otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju i urbana iden-tifikacija. Vidimo, dakle, da su urbana identifikacija i otvorenost uinteretni~koj socijalnoj interakciji glavni prediktori zadovoqstva, adve dimenzije socijalne alijenacije, porodi~ni ìvot, materijalizam iobi~ajna sub-kultura glavni prediktori nezadovoqstva lokalnim vlasti-ma i kvalitetom ìvota u komunalnoj sferi.

Da bismo utvrdili da li se pojedine socio-demografske (polne, dobne,obrazovne i etni~ke, migracijske) skupine razlikuju u pogledu latentnekonfiguracije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, dimenzi-ja socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti, proveli smo diskri-minacijske analize. Struktura diskriminacijske funkcije ekstrahiranena temequ razlika izme|u polova odre|ena je istovremenom prisutno{}uop{te politi~ke i urbano-komunalne involviranosti i adiktivnog sub-kul-turnog obrasca. Kod èna smo, s druge strane, utvrdili u ve}oj meri in-ternalizovane vrednosti porodi~nog ìvota i klasi~ne sub-kulture. Polispitanika, dakle, ima uticaja na internalizaciju razli~itih vrednosti,koje doprinose tome da su ène mawe op{te politi~ki i urbano-komunal-no involvirane, ali nema uticaja na strana~ku involviranost. Povezanostizme|u motiva postignu}a, materijalisti~ke vrednosne orijentacije iadiktivne sub-kulture utvrdili smo kod mla|ih ispitanika, a kod stari-jih ve}u prisutnost urbano-komunalne involviranosti. Ni op{ta ni stra-na~ka politi~ka involviranost ne u~estvuju u formirawu ove funkcije.Kod ispitanika sa vi{om {kolskom naobrazbom utvrdili smo povezanostizme|u op{te politi~ke involviranosti, klasi~ne sub-kulture i motivapostignu}a, ali ne i povezanost sa urbano-komunalnom i strana~kom in-volvirano{}u. Pa`wa koja se pridaje politi~kim procesima po A l -m o n d u i V e r b i (1989), indikator je participatorne orijentacije.Qudi koji pomno prate politi~ka de{avawa iskazuju ograni~enu gra|an-sku involviranost, ali bez ove komponente nema gra|anske orijentacije ipoliti~ke participacije. Ispitanici sa niòm {kolskom naobrazbom, a

291

uslovqeno wihovim klasnim poloàjem, nisu internalizovali vrednosneorijentacije koje doprinose op{toj politi~koj involviranosti, ali suorijentisani prema lokalnoj sredini i èle da u~estvuju u odlu~ivawu nalokalnom nivou. S druge strane, kod vi{e obrazovanih ispitanika i po-red op{te politi~ke zainteresovanosti vidimo prisustvo odre|ene vrstedistancirawa od direktnog politi~kog anga`mana u politi~kim stranka-ma i lokalnoj zajednici.

Unutar ma|arskog subuzorka utvrdili smo da se politi~ko-strana~kainvolviranost nalazi u povezanosti sa otvoreno{}u u neposrednoj in-teretni~koj socijalnoj interakciji, materijalisti~kom vrednosnom ori-jentacijom i klasi~nom sub-kulturom. Vidimo, dakle, da ne postoji zain-teresovanost za op{ta politi~ka ili urbano-komunalna de{avawa u ovomtipu involviranosti, nego iskqu~iva orijentisanost ka privatnim i uègrupnim ciqevima i interesima, a koji se ostvaruju kroz strana~ke aktiv-nosti. Ovakva orijentacija je, s druge strane, povezana sa potrebom da seu svakodnevnim socijalnim interakcijama iskazuje otvorenost prema dru-gim narodima, {to je zasigurno u funkciji socijalne prihvatqivosti.

Postojawe povezanosti izme|u politi~ke alijenacije i anomije iadiktivne sub-kulture uz istovremenu odsutnost bilo kakve dru{tvene ipoliti~ke involviranosti i klasi~ne sub-kulture, utvrdili smo unutarsubuzorka onih koji se nacionalno izja{wavaju kao Jugosloveni i Buwev-ci. U subuzorku Hrvata je, nasuprot tome, utvr|ena povezanost izme|udru{tvene involviranosti i zahteva za o~uvawem kulturnog (nacional-nog) identiteta sa klasi~nom sub-kulturom i op{tom politi~kom in-volvirano{}u.

Struktura vrednosnog sklopa koji odre|uju altruizam, otvorenost uinteretni~koj socijalnoj interakciji i urbana identifikacija u najve}ojmeri je prisutna kod Hrvata, najmawe kod Srba, dok se Jugosloveni, Bu-wevci i Ma|ari nalaze negdje u sredini. U negativnoj povezanosti saovakvom matricom je materijalisti~ka vrednosna orijentacija, koja je uve}oj meri prisutna kod Srba.

Povezanost urbane identifikacije sa politi~ko-strana~kom invol-virano{}u i sa otvoreno{}u u neposrednoj interetni~koj socijalnoj in-terakciji utvr|ena je kod onih ispitanika koji ve} generacijama ìve napodru~ju Vojvodine, dok je ovakva orijentacija u najmawoj meri prisutnakod ispitanika koji su se u wu doselili nakon izbijawa sukoba na tlubiv{e Jugoslavije, posle I ili II svetskog rata. Budu}i da starosedela~kostanovni{tvo u ve}oj meri ~ine Ma|ari, Hrvati, Buwevci i Jugosloveni,a doseqeni~ko Srbi, i da smo utvrdili razlike u pogledu internalizo-vanih vrednosnih orijentacija, vidimo da ovde postoji jedan latentan su-kob izme|u starosedelaca i doseqenika, a u ~ijoj pozadini su neprihvata-we interetni~kih socijalnih interakcija i slabija urbana identifikaci-ja od strane doseqenih u grad. Etni~ka struktura stanovni{tva vidqivaje i u prostoru, kako u svojoj istorijsko-urbanisti~koj studiji pokazujeSzabo, (S z a b o, 2001). Iako u svim gradskim mesnim zajednicama stanu-

292

ju pripadnici svih nacionalnih zajednica, osnovne etni~ke grupe (Hrva-ti, Ma|ari, Srbi) su ostale na svojim prvobitnim stani{tima u apsolut-noj ili relativnoj ve}ini i prostorni razme{taj nije se mnogo mewao to-kom posledwih 250 godina, osim u novijim delovima grada.

Vidimo, dakle, da razli~ite etni~ke i socijalne grupe internalizu-ju razli~ite vrednosne obrasce, a koji u datom dru{tvenom i politi~komkontekstu uslovqavaju razli~ite obrasce politi~ke involviranosti. Na-daqe, vidimo da tri komponente politi~ke involviranosti ne korespon-diraju jedna sa drugom ni u jednom subuzorku. Moèmo, dakle, zakqu~itida postoji odre|ena fragmentacija politi~ke involviranosti koja je pro-dukt internalizovanih vrednosnih orijentacija unutar pojedinih polnih,dobnih, obrazovnih, etni~kih i migratornih skupina i da se niti u jednojskupini ne moè identificirati neka vrsta integralne politi~ke invol-viranosti.

Na temequ iznetih nalaza moèmo zakqu~iti slede}e:Prvo, u pozadini bilo kojeg oblika dru{tvene i politi~ke involvi-

ranosti nalazi se zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identite-ta, {to zna~i da }e se i svaki zna~ajniji urbanisti~ki ciqevi ili poteziprocewivati iz ovog aspekta, me|u politi~ki involviranim pojedincimaili grupama.

Drugo, budu}i da urbana zajednica nije vrednosno homogena, konfli-kti u planirawu i dono{ewu odluka se mogu o~ekivati ukoliko se ne ek-spliciraju i uvaàvaju vrednosti i razlike u afektivnom odnosu, me|uetni~kim zajednicama, prema gradu.

Tre}e, fragmentacija politi~ke involviranosti rezultat je razli~i-tih internalizovanih vrednosti pod uticajem razli~itog kulturnog nasle-|a, povesnog iskustva i socijalnog statusa pojedinih socio-demografskihgrupa u aktuelnom dru{tveno-politi~kom kontekstu.

êtvrto, pripadnici mawinskih nacionalnih zajednica (Hrvati, Ma-|ari) u ve}em stepenu se identifikuju sa gradom i prihvataju otvorenostu interetni~kim socijalnim interakcijama od pripadnika ve}inskog na-roda. To u sebi nosi latentan konflikt oko o~uvawa kulturno-istorij-skog nasle|a i budu}eg oblikovawa slike i identiteta grada.

Peto, dimenzije socijalne alijenacije i internalizovane vrednostidovode do nezadovoqstva i negativnog procewivawa lokalnih vlasti i we-nih u~inaka na poqu unapre|ewa kvaliteta ìvota, a ne racionalno sa-gledavawe odre|ene urbane politike i rezultata takve politike. S drugestrane, identifikacija sa gradom, odnosno pozitivan afektivan odnos iodsustvo alijenacije doprinose pozitivnom procewivawu. Drugim re~ima,pojedinci koji su socijalno alijenirani povla~e se u obiteqski ìvot iimaju ìvotnu filozofiju u kojoj se sve podre|uje li~nim interesima(sticawu bogatstva i mo}i) iskaziva}e nezadovoqstvo prema potezima lo-kalne vlasti bez obzira na realne efekte na poboq{awe kvaliteta ìvo-ta u gradu.

293

[esto, istovremeno su prisutni elementi parohijalne, podani~ke iparticipatorne kulture ali ne kao integralna politi~ka involviranost,nego, u zavisnosti od socijalnog statusa i internalizovanih vrednosti,pojedini elementi su prisutni kod odre|enih socio-demografskih skupi-na. Drugim re~ima, ne uslovqava politi~ki sistem internalizaciju odre-|ene politi~ke kulture nego osobine pojedinca i internalizovane vred-nosti, usvojene u procesu socijalizacije, odre|uju politi~ku kulturu.

Sedmo, postavqa se pitawe u kojoj meri se samim izmenama politi-~kih institucija, a u situaciji postojawa latentnog vrednosnog konfliktaizme|u pojedinih etni~kih i socijalnih skupina, moè delovati na uspo-stavqawe solidarnosti i prevenciju konflikata u lokalnoj zajednici.

I, na kraju, imaju}i u vidu dve ~iwenice, prvo, da se razli~ite etni-~ke grupe u nejednakoj meri identifikuju sa gradom i, drugo, da usvajajurazli~ite vrednosne i sub-kulturne obrasce, moèmo postaviti pitawe:da li se, i na koji na~in, moè artikulisati «op{ti interes» koji }e sveetni~ke grupe i svi socijalni slojevi smatrati legitimnim i podjednakodobrim za sebe? Drugim re~ima, kako definisati ciqeve i objektive urazvoju grada, koji ne}e delovati frustriraju}e ni na jednu etni~ku ilislojnu grupu. Zasigurno da tradicionalno planirawe, koje polazi od pret-postavke o nepostojawu konflikta, svojim delovawem ne samo da ne}eublaìti konflikte nego }e ih i produkovati. Moèmo pretpostaviti da}e planirawe, koje polazi sa stanovi{ta postojawa vrednosnog konfliktau dru{tvu, u ve}oj meri mo}i prilagoditi planirawe socijalnoj zbiqi ina taj na~in uspe{nije amortizovati konflikte. Pri tome je potrebnospecificirati populaciju i problemske grupe stanovni{tva da bi se ade-kvatnije definisale problemske situacije. U ovoj fazi nu`no je analizi-rati ne samo kvantitativne pokazateqe nego i one koje govore o socijal-nom i socijalno-psiholo{kom habitusu pojedinih socijalnih i etni~kihgrupa i wihovoj realnoj mogu}nosti da artikuli{u i zastupaju vlastiteinterese u politi~kom procesu dono{ewa odluka o razvoju grada.

LITERATURA

A l m o n d, G. A., V e r b a, S. (1989): The Civic Culture, London, SAGE.B a i l e y, J. (1975): Social Theory for Planning, Routledge and Kegan Paul, London

and Boston.^ a l d a r o v i }, O. (1985): Urbana sociologija, ^GP DELO, Globus, Zagreb.D u l i } J. (1999): Vrednosti, stilovi ìvota i stavovi prema budu}em razvoju

Pali}a, JP Pali}-Luda{, Subotica.D u l i } J. (1996): Javno mnewe gra|ana Op{tine Subotica o razvoju i izgradwi

naseqa i grada, IV Op{tine Subotica, Subotica.D u l i } J. (1996): Vrednosne orijentacije i stilovi ìvota mladih, PIV,

Novi SadG r e e n s t a i n, F. I. (1987): Personality and Politics, Princeton University Press,

Princeton, New Jersey.

294

R o s s, M. H. (1997): The Relevance of Culture for the Study of Political Psychology

and Ethnic Conflict, Political Psychology, Vol. 18, No. 2, 1997.P a n t i }, D. (1990): Promene vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji, Univer-

zitet u Beogradu, Institut dru{tvenih nauka, Beograd.P a s t u o v i }, N., K o l e s a r i }, V., K r i z m a n i }, M. (1995): Psychological varia-

bles as predictors of quality of life, Review of Psychology, Zagreb, Vol. 2, No.1-2, 1-84, 1995.

P o p o v i }, V. B o l ~ i }, S., P e { i }, V., J a n i } i j e v i }, M., P a n t i }, D.(1977): Dru{tveni slojevi i dru{tvena svest, Institut dru{tvenih nauka,Beograd.

R i m a c, I. (2000): Neke determinante povjerewa u institucije politi~kog su-stava u Hrvatskoj, str. 471-484, u: Bogoslovska Smotra, Europsko istra`iva-we vrednota-EVS 1999, Godina LXX, br. 2, str. 173-503, 2000, Zagreb.

R o k e a c h, M. (1968): Beliefs, Attitudes, and Values, Jossey-Bass, Inc. San Francisco.R o s e, R. (1989): Ordinary people in Public Policy, London, SAGE. [i b e r, I. (1998): Osnove politi~ke psihologije, Politi~ka kultura, Zagreb.[ r a m Z. (1995): Vrednosne orijentacije i li~nost gra|ana Subotice, Centar

za dru{tvena istra`ivawa, Subotica.[ r a m Z. (2000): Ideologijski obrasci i osobine li~nosti, Hrvatski kulturni

centar „Buweva~ko kolo“, Subotica.S z a b o Zs. (2001): Stepski grad, prostorna analiza dva grada Subotice i Kecskemeta,

magistarski rad, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

SOSIAL-DEMOGRAPHIC FEATURES AND DIMENSIONSOF URBAN CULTURE – THE EXAMPLE OF SUBOTICA

by

Jasminka Duli}

Summary

The aims of the research were (1) to find out whether different value orienta-tions, subcultural patterns, and social alienation, contribute to political involvement, at-titude toward local government and perception of quality of communal life, and (2) toassess the extent and nature of differences in expressing dimensions of political invol-vement, value orientations, cultural patterns and social alienation among the groups ofsubjects formed according to gender, age, education, migratory status and ethnicity.The sample consisted of 393 nature citizens in Subotica of different gender, age,school level and nationality. Factor, regression and canonical discriminant analysis we-re performed in data analysis. Three dimensions of political involvement were extract-ed by factor analysis, urban-communal involvement, general political involvement andparty involvement. Regression analysis showed that there is one value orientation co-mmon to all three dimensions of political involvement that is, „social involvement anddemand for preserving cultural (national) identity.” Canonical discriminant analysisyielded 8 significant functions whose structures were defined at least by one dimen-sion of political involvement, but integral political involvement which encompassesreadiness to participate in urban planning, was not found.

295

P R I L O Z I I G R A \ AUDK 316.75 : 2

D r M i o d r a g R a n k o v i }

DVA FRAGMENTA O RETRADICIONALIZACIJI

1. Povratak veronauke

U pitawu uvo|ewa veronauke u (dràvne) {kole doma}a javnost je osta-la podeqena. Glavni argumenti „za” su trojaki: versko obrazovawe je gra-|ansko pravo, potrebno je radi usa|ivawa i razvijawa duhovnosti kod u~e-nika i, naposletku, takva nastava postoji u evropskim i drugim zemqama.U javnim raspravama se pokazalo da je prvi argumenat najsporniji, ~ak iu obrazloèwima patrijarha Pavla. Prilikom posete SAD (jula 2001.god.) Patrijarh je naveo slobodu (pravo) za „veruju}e qude”, dodav{i da„sloboda ne zna~i nametawe nekome ube|ewa da nema crkve”. Otac SPCje o~igledno smetnuo s uma inverziju, tj. da je po istom principu zasno-vano i pravo na uzdràvawe od bilo koje konfesionalne pripadnosti(tzv. „pravo na bezbo`ni{tvo”).

U po~etnim javnim diskusijama obrazloèwa za „ne” bila su u izve-snoj prevazi i najvi{e su se odnosila na pravni aspekt spora*. „La`nilegalizam” se pokazao u vezi sa ~l. 41. republi~kog ustava, prema kojem suverske zajednice odvojene od dràve. Naime, zagovornici veronauke supravo na veroispovest protuma~ili kao pravo na versku nastavu. Sve dru-go sledi iz ovog sofizma, kao {to je favorizovawe jedne veroispovesti ijedne (wene) nacionalne ideologije, a to je linija ideolo{ke i politi~keinstrumentalizacije. Tako je predsednik Skup{tine Vojvodine Nenad â-nak ocenio da je u pitawu jedna politi~ka platforma, „unifikacija Sr-ba” sa kojom, navodno, treba potisnuti ideju o autonomiji Vojvodine(„Helsin{ka poveqa” br. 41, 2001. god., prilog @. Huba~a). Pogre{na jeteza da samo vera usa|uje duhovnost, kao da to nije i funkcija filozofi-je, posebnih dru{tvenih i prirodnih nauka. Sve u svemu, kako su ve}

297

* Skoro je objavqeno („Politika”, 19. septembra 2002. god.) da se u ni{avskom okruguve}ina |aka izjasnila za gra|ansko vaspitawe i da, navodno, „veronauka gubi trku” (od 3071u~enika samo je 660 za veronauku). Javnost je obave{tena o nameri Ministarstva vera da seBogoslovski fakultet vrati (dràvnom, svetovnom) Univerzitetu, ali ne znamo {ta o tomemisle na Univerzitetu.

istakli neki pedagozi i socijalni psiholozi, verska nastava nije priori-tet reforme obrazovawa kod nas niti dràvi pripada da nevernike pre-tvara u vernike.

Neka zapaàwa iz medijske promocije nastave veronauke pokazuju daje ipak u pitawu politizacija SPC. Tako je popularizacija ove nastavebila pra}ena povremenim anatemisawem ateista i onih koji se zalaù zalai~ki karakter dràve i obrazovawa. Takvi pojedinci, pa i organi i or-ganizacije, bili su nazivani „slugama sotone”. Ili, dok je Ministarstvoza prosvetu najavqivalo postupne pripreme za ovu nastavu, Ministarstvovera je nastavu veronauke obznanilo za po~etak 2001/2. {kolske godine,tako|e i da je priprema uxbenika u toku. Legalizam je probijen i na pri-meru izvesne vladine ad hoc formirane grupe, koja je odredila mesto ve-ronauke u nastavnim planovima osnovnih i sredwih {kola (jedan ~as ne-deqno) i „stimulaciju” da ne}e biti numeri~kog ocewivawa. A dotle al-ternativni predmet jo{ programski nije bio uobli~en niti je definiti-vno utvr|en wegov naziv. U takvoj ùrbi i preskakawu redovne institu-cionalizovane procedure do{le su do izraàja politi~ke pretenzijeSPC i weni daqi ciqevi. Uz to upravo zbog ovakve ùrbe i prekora~e-wa legalizma nije predvi|eno da u javnosti moè do}i do poja~anih nega-tivnih reagovawa u pogledu „vra}awa veri”. Na to je svojevremeno upozo-rio Univerzitetski odbor za odbranu demokratije u svojoj peticiji; okontraefektima takve inicijative pisala je i dnevna {tampa.

U istom kontekstu je i inicijativa da se u Vojsci Jugoslavije uvedesve{teni~ka slu`ba (protivno Pravilima slu`be VJ po ~lanu 64). Ustvari su problemi isti, ne samo kada su u pitawu „bezbo`nici” nego ipodjednak tretman pripadnika nepravoslavnih veroispovesti. Da li setime prejudiciraju ustavne odredbe o multikonfesionalnosti, ne stvarali se opet zbrka kao u vreme konkordata? Izneveravawe legalizma sepro{irilo i na diplomatsku slu`bu, na primeru uprili~enog osve{tewaambasade SRJ u Va{ingtonu. Pri tome nije u pitawu samo ispoqena aro-gancija tada{weg ambasadora Milana St. Proti}a, nego prihvatawe ta-kvog ~ina koji je izvan diplomatsko-konzularne procedure. Na tom pri-meru su se spojila dva politi~ka voluntarizma, diplomatski i crkveni,oba u nastojawu da se potisne sekularisti~ko a favorizuje „sakralno dru-{tvo” (a sacred societs). Time se name}e vi{e pitawa: da li SPC ra~unasa mogu}im kontraefektima, da li ovakva promocija Crkve moè danadoknadi deficit nacionalne kohezije ili moè da je oslabi jo{ vi{e?Naposletku, {ta se u daqem moè o~ekivati, da li sakralizacija braka iporodice?

* * *

Postoji mi{qewe (stru~waka) da na{e dana{we dru{tvo karakteri-{e stawe neizvesnosti i straha, nepoverewa, pa i moralnog posrnu}a, je-

298

dnom re~ju: traumatizovano dru{tvo. Sve nevoqe smo preturili prekoglave – raspad SFRJ i socijalisti~ku izgradwu (bratstvo i jedinstvo,dru{tveno samoupravqawe), potom gra|anski rat i tolike `rtve, poraze,izbegli{tvo i ponièwa. I sve to za samo desetak godina. Tako je strahpostao „zakonitost ìvqewa qudi”; narod oguglao na poraze, nesta{icui neistine koje dolaze spoqa i iznutra; nepoverewe u prethodnu vlast po-stepeno se prenosi i na novu; qudi su uglavnom nemi posmatra~i brzogboga}ewa pojedinaca i mafija{ewa; istawila se javna slobodarska imoralna retorika; na svakom koraku su udvorice, konvertiti i „prilago-|eni”; politi~ka propaganda zaglu{uje kako se u prvoj polovini veka ì-velo boqe, a stra{no i neizdr`qivo u drugoj polovini. Time se neodoqi-vo name}e jedno mesto u Andri}evoj kwizi Na Drini }uprija, o tome ka-ko je u jednom vremenu (pred Prvi svetski rat) nestala vi{egradska ~ar-{ija. Iako nikada nije utulila razne surevwivosti,grubosti i netrpeqi-vosti, ipak je bilo i merhameta i ose}awa za red, a ti ~ar{ijski qudi„kao da su svi odjednom pomrli zajedno” (ibid., pogl. XXII).

Poznato je da ovakva vremena pogoduju retradicionalizaciji, vra}a-wu na mitove pro{losti (srpska mitologija „nebeskog naroda”), starimvrednostima i verovawima, {to ina~e poja~ava latentni ili/i manifestninacionalizam. To „vra}awe izvorima” je odbrambena reakcija, stvarawe„{tita”, ali prva prava promena doìvqena bez straha, gotovo spontanoi posve ugodno. „Zla vremena” nas tako vra}aju religiji, u na{em slu~ajune samo pravoslavno-kanonizovanoj nego i sa elementima inoverstva.Stvaraju se potreba i {ansa da se verska propoved pro{iri i intenzivi-ra izvan zakonom ome|enog socijalnog prostora – u {kole i druge insti-tucije i organizacije. U slu~aju SPC to je propra}eno argumentom o po-vratku onoga {to joj tradicionalno pripada, po{to joj je prethodno radi-kalnom sekularizacijom (izdvajawa crkve od dràve) na neki na~in bilo„oteto”. Time se u sklopu reafirmacije Crkve neodoqivo probijaju i ele-menti ideolo{kog i politi~kog revan{izma.

Ako se u ovakvim prilikama moè razumeti revitalizacija religije,ostaju zna~ajne te{ko}e u pogledu dugoro~nije perspektive, pogotovu zapovratak nekada{we suprematije Crkve u dru{tvu i dràvi.

Prvo. Ve} po~etni korak ka uvo|ewu veronauke u {kole i politiza-ciju SPC pokazao je te te{ko}e. Prosvetni i nau~ni radnici {irom Re-publike izjasnili su se protiv, „prosvetari” ~ak javno protestvovali za-htevali od Vlade da povu~e odluku o obaveznom uvo|ewu verske nastave.Pitawe je na {ta }e sve iza}i pritisak Crkve na Vladu i {iru javnost(mogu}i raskol me|u nastavnicima i u~enicima, me|u |a~kim roditeqimai institucijama). Crkva se ne sme mnogo vezivati za sada{wu vlast, jerdeo wenih neuspeha moè da pre|e i na Crkvu. To bi se isto moglo re}ii za postoje}u vlast ako previ{e favorizuje jedan o~igledno sporan{kolski projekat.

Drugo. Iz prethodnog proizilazi jedno {ire pitawe o zna~aju SPCu istoriji srpskog naroda. Wena je zasluga, pre svega, u angaòvanosti za

299

slobodu i nezavisnost po cenu najve}ih `rtava. „Na Mi{aru poqu{irokome”, 13. avgusta 1806. god., srpsku kowicu je predvodio pop LukaLazarevi}, a ~itavom vojskom komandovao prota Mateja Nenadovi}. Alise i danas vuku tragovi kolaboracionizma u vreme okupacije i nedi}evskekvislin{ke vlasti. Istorija pravoslavqa u tome nije jednozna~na.

Tre}e. Umesto politizacije, koja se moè pokazati i kao „dvoseklima~”, potrebno je da se SPC vi{e pozabavi inovacijama u fundamental-noj problematici verou~ewa. Ve} postoji mi{qewe da se pravoslavqe,vi{e nego druge dve hri{}anske crkve, brè istorijski „prazni” i da jeprevi{e ukoreweno u prastarim dogmatima. To moè danas biti odlu~u-ju}e za recepciju verou~ewa u {kolama, pre svega kao dilema o spremno-sti konfrontacije sa savremenom naukom. U suprotnome, Crkva mora dara~una na niz negativnih efekata ako se dogmati oslawaju samo na „~i-stu” i „tvrdu veru” saglasno jevan|elijskom predawu. Pri dana{wim sa-znawima, pogotovu kod intelektualnog sveta, ne moè se uspe{no re{itienigma duhovnog i intelektualnog. Hri{}anstvo je vekovima dogra|ivalosvoju dogmatiku, pokazuju}i pri tome i „hroni~no obilaèwe problemaduhovnog iskustva” (A. Kalomiris). Uostalom, teolozi znaju da se uokviru tzv. „hristologije” saga o Isusu Hristu kao istorijskoj li~nostidrì na tankom koncu. A tek zagonetka „neverni{tva”, ukqu~uju}i onto-logiju zla (postojawe „Antihrista”, ~inioci „kvarewa” i dr.), potom u~e-we o „stra{nom” ili „sveop{tem posledwem sudu” – „svim ìvima i mr-tvima”; naposletku i hri{}anska apokaliptika (u~ewe o „bliskom kraju”ili „posledwem danu sveta”, raspadawu prirodnog sveta i ni{tavilu idr.). „Qudi u mantijama”, pogotovu ozloje|eni pojedinci i struje, pogre-{i}e ako se okome na ateiste kao nosioce „kvarewa”. Jer ne ìvimo vi-{e u doba Nemawi}a niti ozlogla{ene (katoli~ke) inkvizicije.

Poseban dodatak ovoj problematici je i dilema: da li se hri{}an-ska/pravoslavna dogmatika moè izlagati bez su~eqavawa sa drugim (svet-skim, uticajnim) religijama dana{wice? Prvi primer je islam, ne samozato {to }e se u {koli na}i muhamedanci, nego zato {to je islamizam uekspanziji u celom svetu, kao verou~ewe i dru{tveni pokret, uz to sa ja-kom materijalnom podlogom (finansiraju ga „zemqe nafta{i”). Da ne go-vorimo o na{em prostoru, jer su nam ti sukobi genetski ugra|eni. Stogaje neizvesno da li }e u nekoj, makar i minimalnoj, konfrontaciji ovo ve-rou~ewe mo}i da izbegne tzv. „eklezijasti~ki nacionalizam”, naravno sanegativnim posledicama za solidarnost multikonfesionalne populacije.To }e biti i test za novi zakon o verskoj slobodi, jer, prema dosada{wemiskustvu, ni jedna dràvno-pravna regulativa u ovoj oblasti nije obezbe-dila zajedni{tvo, doseù}i mo`da samo do tzv. simbioti~ke integracije(tolerancije), koja obi~no „puca” na pravim isku{ewima.

êtvrto. Neki ameri~ki sociolozi predvi|aju da }e XXI vek biti uznaku revitalizacije religije (John Naisbitt, Patricia Aburdene i dr.).Ali to nije ohrabruju}e za crkvu i vernike, jer se radi o ekspanziji tzv.„alternativnih religija” i „novih vernika”. „Red solarnog hrama”, „Novo

300

doba” (u SAD) i „Belo bratstvo” (u Rusiji) samo su neke sekte sa ele-mentima spiritizma i okultizma. Kategorija „spasewe” odavno je probilaokvir tradicionalnih dogmata, prelaze}i sve vi{e u sferu individu-alnog. To je samo jedan vid istorijskog „pra`wewa”, fenomen novog raci-onalizma i efekat nekompatibilnosti nauke i ìvotnog iskustva sa„predawem”, sada ve} u nastajawu informati~ke civilizacije i nove koz-mologije.

Na zadovoqstvo na{ih crkvenih velikodostojnika, mi ovde jo{ ka-skamo za „svetom”. Ali, ako smo doskora kukali {to nismo u wemu, usko-ro }e nam do}i pred crkvena vrata. Pri tome, ako se u nastavi veronaukene prihvati ono su~eqavawe sa naukom i drugim religijama, a pretposta-vqam da ne}e, pretegnu}e tuma~ewe verskih simbola, crkvenih obreda iizvestan folklorizam. Za na{e tinejxere u prvo vreme moè biti inte-resantno, pa i zabavno, ali ne zadugo. A kada opredeqewe za versku na-stavu postane ~inilac („podobnost”) za socijalnu promociju, „dosije na-stave veronauke” bi}e kompletiran, komunikacija izme|u „duhovnog pre-~i{}ewa” i ovozemaqskih stvari uvedena u poredak.

2. Povratak monarhije na „mala vrata”.

Prisustvo Kara|or|evi}a zapo~elo je kada i politi~ki pluralizamu postkomunisti~koj Jugoslaviji (Jelisavetine posete, useqewe Tomisla-va), a prvi politi~ki korak osnivawem Krunskog saveta. Otada sledi imedijsko reklamirawe „kraqevskog para”, najizrazitije uobli~eno cere-monijom predaje kqu~eva Belog dvora. Tog julskog dana 2001. god. Zoran@iì}, crnogorski socijalista, tada jo{ premijer savezne vlade, oslovioje vidno uzbu|enog Aleksandra Kara|or|evi}a sa „Va{e Veli~anstvo”. Odprisutnih neki su uzviknuli „ìveo kraq”, kao {to je svojevremeno uskli-knuo Matija Be}kovi} pred demonstrantima u Pionirskom parku.

Time je zavr{en prvi ~in jedne predstave koja je tekla neujedna~eno,jer je „prestolonaslednik” u po~etku sluìo kao „xoker” politi~kimstrankama, isprva SPO-u radi pro{irewa opozicionih pristalica i bro-ja glasa~a, da bi se posle svakog izbornog poraza i sam povukao sa javnescene. Naravno, situacija se izmenila kada je politi~ka opozicija DOSdo{la na vlast; tada zapravo po~iwu medijska ofanziva i niz drugih ko-raka u afirmisawu „kraqevske ku}e”. Aleksandar obrazuje Krunsko ve}ea ne{to kasnije i Krunski kabinet; prima doma}e i strane diplomate,sredwo{kolce; na ro|endanskoj proslavi prisustvuju eminentni doma}idràvnici sa suprugama, sve uprili~eno fotografisawem sa slavqeni-kom; „kraqevski par” pose}uje obdani{ta i organizuje humanitarne akci-je; mladi „prin~evi” izjavquju da }e se èniti sa Beogra|ankama itd.Ovaj medijski i politi~ki marketing propra}en je i dodatnim nazivima:„princ Aleksandar Drugi”, Beli dvor je „kraqevski dom”, registarske ta-blice na automobilu sa oznakom WKV /wegovo kraqevsko veli~anstvo/.Karakteristi~no je da od svega legalitet ima samo predaja kqu~eva Belog

301

dvora „na kori{}ewe” (stanovawe i ~uvawe dragocenosti zate~enih priuseqewu). Sve ostalo je politi~ka igra, postepena i na „mala vrata”restauracija monarhije u Jugoslaviji. I dok se, na primer, na jednomskupu vodi rasprava na temu „Republika ili monarhija”, „prestolonasled-nik” uveli~ava godi{wicu Prvog srpskog ustanka, obe}avaju}i da }e „do-vr{iti misiju na{ih predaka”.

Za proteklo vreme Zapad nije pokazivao osobitu zainteresovanost zapovratak monarhije u Jugoslaviju. To je razumqivo ako se uzme u obzir ve-}ina republikanskih dràva, kao i izvesna naklonost britanske kraqev-ske ku}e (zbog kumstva Kara|or|evi}a sa Elizabetom Drugom), ali bez ve-}eg uticaja. Podr{ka je dolazila od G–17 (Predrag Markovi} i dr.). Uvladaju}em DOS-u nazirale su se dve, reformisti~ka i tradicionalisti-~ka struja, ali se nisu javno eksponirale niti izja{wavale na posebnimsastancima Predsedni{tva. Sve je ostavqeno za slede}e parlamentarneizbore i novi ustav budu}e dràve. Glavni oslonac monarhisti~koj opci-ji predstvqali su ~lanovi Krunskog saveta (Svetlana Velmar – Jankovi},Vida Ogwenovi}, Du{an Kova~evi}, Matija Be}kovi} i dr.), kao i nekilideri DOS-a (Miroqub Labus, Boìdar \eli}, Mla|en Dinki}) i, na-ravno, Srpska pravoslavna crkva. Zasada je sve „u rukavicama”, ali se upredstoje}em periodu podele itekako mogu zao{triti.

Ovakva postepena i ne samo medijska promocija nije pro{la bez kri-tike kod protivnika monarhije. Ne samo na „la`no predstavqawe” i „la-`no titulisawe”, nova politi~ka opozicija, naro~ito socijalisti i radi-kali, upozorila je javnost i na velike tro{kove („ko to sve pla}a”), po-stavila pitawe gde su pare i dragocenosti koje su Kara|or|evi}i sa so-bom poneli pri odlasku i lutaju}i po inostranstvu. Na mi{qewe da bimonarhija „stabilizovala tranziciju” i „ujedinila narod” usledio je od-govor: jo{ vi{e bi ga podelila, oìvela stare netrpeqivosti i to ~akprenela na ve} posva|ane Kara|or|evi}e. Stoga je dosta razlo`no pri-mqeno upozorewe jednog od Kara|or|evi}a, Aleksandra Pavlovog, da upostoje}oj situaciji ne treba postaviti pitawe „republika ili monarhi-ja” nego poja~ati povezivawe sa Republikom Srpskom i srpsko-crnogorskufederaciju.

Od vi{e pitawa koja se ovde name}u, izuzetno je – {ta za „prestolo-naslednika” zna~i ono „dovr{iti misiju na{ih predaka”. Turaka smo sevaqda definitivno kurtalisali; obnova srpskog carstva previ{e bi bilai za jednog Don Kihota; „svi Srbi u jednoj dràvi” ne dozvoqava mo}niZapad. Primer Luja Bonaparte je deplasiran – na{ „princ” nema ni pare,ni vojsku, ni svoju politi~ku stranku da bi sru{io Republiku i zaveomonarhisti~ki poredak. A trebalo bi da zna da Srbija nije imala sre}esa kraqevima ni oni sa wom. Obrenovi}e je stigla kletva za ubistvo uRadovawskom lugu, vladavinu pradede Petra optere}uje ume{anost udvorski masakr 1903. god., zbog Jugoslavije dedu Aleksandra su ubilehrvatske usta{e, a otac Petar je propao od pi}a i slatkog ìvota. Zbogtoga monarhija kod nas nema sjaj i posve}enost koju joj pridaje SPC, ni-

302

ti moè da nadahne naciju, pogotovu u ovo vreme sveop{te depresije. Tobi svakako trebalo da imaju u vidu i ~lanovi Krunskog saveta i „kraqev-skog kabineta”, ne}e vaqda da rizikuju „parodiju prevrata” (K. Marks,Osamnaesti brimer Luja Bonaparte) te da se ratosiqamo i na{e pro{lo-sti i tradicije. Na{a istorija nije jednozna~na pa bi utoliko pre„princ” morao da pojasni svoju „misiju”, makar i na svom zakasnelom ioskudnom srpskom jeziku.

Prema nekim naznakama, povratak balkanskih kraqeva sve{}e se nanekakav monarho-republikanski „melting pot”. Ostaje da se vidi da li }ese „prestolonaslednik” zadovoqiti onim {to se nudi Mihailovom po-tomku u Rumuniji (Radu Hoencolern Feringon). Simboli~no dràvno zva-we, solidna apanaà, rezidencija i privatnost na distanci od prvorazre-dnih dràvnih prerogativa i drugo – verovatno }e zadovoqiti „prestolo-naslednika”. Bilo bi to dobro za wega i wegovu porodicu, ali i zagra|ane Srbije razlog mawe da se me|usobno dele i razra~unavaju. Jedanna{ sociolog, ina~e profesor Univerziteta u Beogradu, re{ewe dinasti-~kog problema ovde vidi u „republici sa monarhisti~kim elementima”.Pa, neka onda neko kaè da mi Balkanci nemamo ma{te i da „bajgawci”ne umeju da se sna|u.

303

Dvotomno delo akademika Vojislava Sta-nov~i}a Politi~ke ideje i religija, objav-qeno najpre 1999. godine, a potom i 2003. ubiblioteci „Politea”, predstavqa, po momemi{qewu, doga|aj vredan pa`we i razgovo-ra, ali i ne{to vi{e od toga; ova kwiga jepravi izazov za qude koji ne samo vole, ne-go i moraju da razmi{qaju i izvode zakqu-~ke o objektivnoj stvarnosti, koja se ipaksubjektivno odraàva u na{im predstavamai pojmovima. Me|u ovakve qude, za koje bikwiga akademika Stanov~i}a mogla bitiizazov, spadaju ne samo politikolozi, socio-lozi i psiholozi nego sigurno i teolozi, fi-losofi, etnolozi, istori~ari religije.

Posle relativno pa`qivog i{~itavawakwige Politi~ke ideje i religija akademi-ka Stanov~i}a, pribeleìo sam malo~asspomiwane izazove u kwizi, koji, po momemi{qewu, zahtevaju neke odgovore koje }uvam (izazove i odgovore) poku{ati da iz-loìm.

1. Pore|ewe i srodnost velikih religi-ja i wihovih pokreta~a sa politi~kimmisliocima i wihovim idejama. VojislavStanov~i} pi{e: „Istorija socijalnih i po-liti~kih ideja ne moè biti potpuna, a unekim periodima se ne moè ni zamislitibez onih ideja koje su razvijane u okviruverskih u~ewa i teolo{kih rasprava koje subile posve}ene qudskim i dru{tvenim stva-rima.” Saglasan sa ovakvim stavom autora,uz dopunu misli ruskog filosofa Aleksan-dra êqa koji smatra da je „vera, religija –izuzetno delatan samobitni faktor ~ove-kovog opstanka”, postavqam pitawe: moèmoli onda veru, religiju, smatrati primarnimfaktorom (poznati homo religiosus kao naj-stariji arhetip u kolektivno nesvesnom svihqudi) u nastanku i razvoju drugih antropo-lo{kih disciplina, pre svega socijalnih ipoliti~kih ideja?

2. Idealan ìvot na zemqi i u dru-{tvu (kao stvarnost ili utopija), ilitakav ìvot samo na nebu. Vojislav Sta-nov~i} nas podse}a da je Avgustin u Drà-vi boìjoj razvio koncepciju o dve dràve,dràvi Boìjoj koja je idealna i zemaqskojdràvi koja je delo |avola, plod greha ipuna grehova. Pitawe glasi: moèmo li senadati, jednom u budu}nosti, ostvarivawuBoìjeg carstva na zemqi, hiqadugodi{wemperiodu mira, pravednosti i qubavi, kako jepredvi|ao ne samo engleski utopista RobertOven u XIX veku (preobraàj dru{tva moèdo}i samo postepeno, nikako revolucijama inasiqem, bilo je wegovo mi{qewe), negokako predvi|a i posledwa kwiga Svetog Pi-sma – Otkrovewe Jovanovo; suprotna je va-rijanta da treba „di}i ruke” od takvih ide-ja, pa se pokoravati svakoj vlasti, kako jejo{ apostol Pavle zahtevao od hri{}ana (uposlanici Rimqanima, istina sa neizbe`-nim ispravqawem Tome Akvinskog) a onda,mnogo kasnije, kako je to nare|ivao strogii podosta fanati~ni Martin Luter, ili,kako to u~i vaqda jedini radosni religio-zni pokret unutar judaizma – hasidizam – danam je ovaj ìvot dat kao protivre~nost ko-ju treba izdràti i izneti, neguju}i unutar-wi duhovni ìvot, nikad pri tome ne zabo-ravqaju}i svoje bli`we.

3. Hri{}anstvo potkopava borbenimoral naroda i dràve. Nasuprot Mojsije-vim kwigama (naro~ito II Mojsijeva kwiga21, 23-25), u kojima se kaè: „Ako li se do-godi smrt, tada }e{ uzeti ìvot za ìvot,oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu zanogu.”, Isus Hristos traì od svojih u~eni-ka da opra{taju uvrede, da zaboravqaju zlakoja su im u~iwena, da prema svima qudimabudu milosrdni. Pitawe glasi: kako iz oveantinomije „izvu}i glavu”, oprostiti naprimer, a ne zaboraviti, ne okrenuti drugi

305

O S V R T I I P R I K A Z IUDK 32 :2

POLITIKA I RELIGIJA

obraz, ali i ne svetiti se? Jedan je odgovorkad govorimo o pojedincu, li~nosti za sebe,a drugi kad govorimo o narodu (narodima).Priznajem da je i taj odgovor nezadovoqava-ju}i.

4. ôvek se ra|a kao potencijalno mo-ralno bi}e tek treba da se oblikuje zavi-sno od sredine. Ako u potpunosti odbacimo,za mene li~no apsurdnu, ideju da se dete ra-|a kao „neispisana tabla”, ostaje nam, kaohri{}anima, da se u pogledu protivre~nostiizme|u razuma i vere, u jednom poodmaklomperiodu individue, sli~no Serenu Kjerkego-ru, priklonimo veri.

5. Cuius regio, eius religio (~ija je vlast,wegova je vera). Ne mora uvek tako da bude.Osmanlije su dràle vlast i balkansku ze-mqu blizu petsto godina, ali se hri{}an-stvo (i pravoslavno hri{}anstvo, kada je re~o Srbima) odràlo do dana dana{weg. Musli-mani, me|utim, i danas, prirodnim biolo-{kim razmnoàvawem (koje je Bog zatraìood qudi i to „od po~etka”), bez rata, {iresvoju vlast i zemqu, da li onda i veru?

6. Rat je stvarnost, a mir iluzija. Idavno pre Maksa Vebera, koji je ove re~iizgovorio, mnogi politi~ki mislioci (dali i neki religiozni?) mislili su sli~no.ôvek je, prema etolozima, agresivno bi}e,wegova te`wa ka mo}i (Ni~e, AlfredAdler) neutoqiva je i ne gasi se (za razli-ku od seksualnog nagona) od ro|ewa do smr-ti, ni u dubokoj starosti. Opet je samo ~o-vek vere taj koji moè da doìvi Hristovere~i: Mir vam svoj dajem i ostavqam, ne da-jem ga kao {to vam svet daje. Istinski re-ligiozan ~ovek zna za ovaj mir, za wega mirnije iluzija i pored rata kao stvarnosti.

7. ôvek se u toku preistorije i isto-rije mewa, u karakteru i u dru{tvu, ili:~ovek je isti u karakteru i u dru{tvukakav je uvek bio. Vojislav Stanov~i} nasopet podse}a da je Platon u Dràvi kori-stio jedan mit da bi nam sop{tio da }e qu-di po{tovati pravne i moralne norme samodok su pod kontrolom, dok ih drugi posma-traju, pa se iz straha ili ambicije prave dasu moralni. Platon zato dràvi poveravamoralnu funkciju, a da bi tu funkciju mo-gla ispuniti, wegova dràva je smi{qenakao totalitarne. Teorija „dràvnog razlo-ga”, kao {to nam je poznato, jo{ iz XV/XVIveka, kao i „teorija suvereniteta” (zastu-pana od Tomasa Hobsa u XVII veku) stavile

su dràvu iznad morala i tako stvorileopasan jaz izme|u morala i politike koji seprodubqivao, i kao da se daqe produbquje,do dana dana{weg. Kako pomiriti moral ipolitiku? Zar ne, preko moralnih politi-~ara? Ali gde su oni, koliko ih ima u sve-tu i da li dobro vode politiku kada se je-dnom i pribliè vlasti?

8. Politeisti~ka boànstva, ali imonoteisti~ki proroci (Mojsije, Muha-med) ambivalentne su su{tine: ~as su pra-vedni i dobri, ~as qutiti i osvetoqu-bivi. Pomenuta ambivalencija svakog ~ove-ka nije mogla da bude izbegnuta ni u StaromZavetu, ni u Koranu, mislim ipak mawe uNovom Zavetu. Vojislav Stanov~i} s pravomprenosi ovu ambivalenciju sa boànstva isa svakog ~oveka na ustanove, verske i poli-ti~ke, kada pi{e: „Moglo bi se re}i da jekod gotovo svih religija versko u~ewe jednastvar, politika crkve ili verske zajednicedruga, a pona{awe sve{tenika i vernikatre}a stvar.”

9. Mr`wa prema Jevrejima traje u tzv.hri{}anskom svetu, dve hiqade godina. Uvreme Reformacije Luter je bio nagla{enoantisemitski raspoloèn... Tek posle dru-gog vatikanskog koncila rimska crkva uki-nula ranije optu`be o kolektivnoj kriviciJevreja za smrt Isusa, pi{e Vojislav Stanov-~i} (to je u~inio, dodajem, blagorodni papaJovan XXIII dirqivim i ubedqivim re~i-ma). Da li }e antisemitizam biti „do krajai sveta i veka?” Verovatno, ali istinskihri{}ani (prema svedo~anstvu ovakvih hri-{}ana, po~iwu}i od apostola Pavla u wego-voj poslanici Rimqanima 11 glava, sve dodana{wih istinskih hri{}ana) nikad nemogu postati antisemiti.

10. Isus Hristos ili Muhamed, Isusu Hri-stos i (hri{}anstvo) i Muhamed (islam)– pitawe je sada. Koje sli~nosti, a koje ra-zlike postoje izme|u hri{}anstva i islama ida li te razlike moraju neminovno dovestido novog i tragi~nog sukoba hri{}anstva iislama, poznatog iz vremena od VIII/XIV ve-ka? Koran, da se podsetimo, ne zahteva od~oveka asketizam, vodi ra~una o socijalnimrazlikama, teè}i da ih umawi, bri{e ra-zlike u rasama, udatoj èni obezbe|uje pra-vo na otpremninu u slu~aju razvoda, povezu-je vlast, dràvu i religiju u ~vrstu celinu,opravdava odbrambeni rat, ali i na~elo ta-liona, i to u ja~oj meri nego {to ga Jevreji

306

sprovode; ta~na je otuda opaska BernardaLevisa: „Samo je religija mogla spojitiArape u jedinstvenu dràvu, jer im je svakaideja o politi~koj vlasti bila tu|a.” Pita-we danas glasi: Nisu li pobrojane karakte-ristike islama, uzimaju}i u obzir qudskuprirodu, u prednosti nad karakeristikamahri{}anske vere i da li je mogu}e u budu}-nosti uspostaviti za opstanak ~ove~anstvajedino mogu}u i spasavaju}i tolerantnu ra-vnoteù izme|u dve najja~e monoteisti~kereligije koje i pored nekih zna~ajnih sli-~nosti – Bog je jedini Tvorac koji je stvo-rio svet ni iz ~ega, ìvot se ne zavr{avana ovom svetu, ~ovek }e sti}i do Boga putemspasewa, itd. – ispoqavaju i neke, ne mawezna~ajne razlike?

11. Neslagawe, pa i borba sunita i {i-ita u islamu, moè se porediti sa nesla-gawem, pa i borbom tri veroispovesti uhri{}anskoj religiji. Da li je tako? Dokse koreni rimokatolicizma nalaze u rim-skom pravu i juridi~koj etici, koreni pro-testantizma u Starom Zavetu i pravedni~kojstrogosti Jahvea, pravoslavqe traì od ver-nika o~i{}ewe srca i uma da bi se moli-tvom i qubavqu pribliìo svome Tvorcu.Odnos prema vlasti, dràvi i politici ni-je isti kod protestanata, rimokatolika ipravoslavnih. Mogu li ove razlike vreme-nom da se ublaè i usklade i da savremenaideja pape o „dva plu}na krila” hri{}anstva(rimokatolicizam i pravoslavqe) istinskizaìvi?

12. Sve revolucije u svetu, ukqu~uju}i ionu versku, protestantsku Martina Lu-tera, donose ~oveku i ~ove~anstvu novepodele i stare nesre}e. Da li je uvek tako?Vojislav Stanov~i} smelo, i meni li~noblisko, izvodi slede}i zakqu~ak o revolu-ciji: „Ono {to su radili francuski revo-lucionari nije bila samo velika gre{ka,nego, po svemu sude}i, veoma {tetan i r|avobrazac za neke kasnije dru{tveno-poli-ti~ke pokrete i revolucije.”

Na kraju ovog mog, ne{to op{irnijegprikaza, zbiqa izazovne i u mnogo ~emu bo-gate kwige akademika Vojislava Stanov~i}aPoliti~ke ideje i religija (priloèna li-teratura je tako|e bogata i impresivno ra-znovrsna), dozvolite mi da iznesem neke pri-medbe i neslagawa sa uvaènim autorom.

1. „Smatramo da je za predstavqene osni-va~e velikih religija eti~ki i politi~ki

aspekt wihovog u~ewa bio primarniji od re-ligijsko-dogmatskog.” Te{ko da bi se overe~i mogle odnositi na Budu, Laocea, a naj-mawe na Isusa Hrista.

2. „Mojsije je svoju ulogu predstavio kaoulogu posrednika izme|u Boga i naroda. Iz-manipulisao je da bude sam na Sinajskojgori, da narod ostane podaqe, i on je zakonesaop{tio kao naredbu Boga narodu, u ~emuje on, Mojsije, samo posrednik.” Nemam ni-{ta protiv ako ovako zakqu~uje jedan agno-stik ili ateist, ne ulaze}i nikako u intim-no duhovno opredeqewe autora ovih re~eni-ca. Sli~no bih mogao da kaèm i kada Voji-slav Stanov~i} zakqu~uje da „Konfucijenije bio religiozan, iako je kasnije u pro-cesu kanonizirawa wegova u~ewa i sam likKonfucija doteran potrebama religije pougledu na katoli~ku kanonizaciju.

3. „Hri{}anstvo je nesumwivo doprinelorazvoju brojnih i va`nih elemenata evrop-ske kulture i unelo je u wu pojedine idejeiz judejsko-hri{}anske i gr~ko-rimske tra-dicije. Ali, sasvim je pogre{no shvatawe daje evropsku kulturu stvorilo hri{}anstvo ida joj je ono obezbe|ivalo jedinstvo bez ko-jeg je ona danas osu|ena na opadawe i sum-rak... U osnovi, evropska civilizacija, od-nosno kultura, zasnovana je na razumu, ra-cionalnosti, istraìvawu i eksperimenti-sawu, a ne na veri.

Kao hri{}anski antropolog, ne mogu sesloìti sa akademikom Vojislavom Stanov-~i}em. Bez obzira {to je Evropa od XVIIveka do danas hri{}anski podeqena u triveroispovesti, hri{}anstvo je ipak obezbe-|ivalo relativno jedinstvo Evrope, pa, akosavremeni Ustav Evrope koji se pripremane bude vodio ra~una o pro{losti, sada-{wosti i budu}nosti hri{}anstva i hri{-}anske Crkve, nisam siguran da opadawe za-padnoevropske civilizacije i kulture ne}epostati primetnije nego {to je to slu~ajve} danas. Evropska civilizacija, odnosnokultura, nikako nije zasnovana samo na ra-zumu i racionalnosti, nego i na iracional-nosti, ali i na veri, u kojoj na iracional-nost ne treba gledati samo kao na ne{tonegativno ili bolesno.

Zahvalni smo akademiku Vojislavu Sta-nov~i}u {to nas je podstakao – a nadam seda }e na sli~an ili druk~iji na~in podsta-}i i budu}e ~itaoce wegove vredne kwige –da svestrano razmi{qamo, i ta svoja razmi-

307

{qawa ovako i ovde iznesemo, o temama oduniverzalnog i samim tim, uvek aktuelnogzna~aja; a to su teme o osobenosti religija,morala i politi~ke svesti, wihovom sukobuu nama, ili poku{aju relativnog uskla|iva-wa, poput muzi~kog saglasja. Bilo da je Sta-nov~i}ev stav – koji }u sada kao svoj zakqu-~ak prikaza wegove kwige izneti – samopragmati~an, ili ima i dubqe korene u au-torovom ìvotnom dràwu, ovaj stav je zamene prihvatqiv, a on glasi: „Makar ko-liko ve}ina qudi sledila neke uzore ili

Gledi{te Mihaila Popovi}a da su soci-jalizam i prve dve Jugoslavije „istorijskagre{ka” predstavqa jo{ jedan primer teku-}ih idejnih transformacija u postoje}im„postoktobarskim” prilikama. S obziromna neke prethodne autorove radove, ovo gle-di{te bi moglo biti teorijski prilog „ ok-tobarskoj revoluciji na srpski na~in”. Otome, naravno, prethodno treba pogledatidve wegove kwige: Totalitarni sistemi iNacionalna katastrofa i politi~kootre`wewe1.

Polazi{te je u stavu o slobodi izbora iodredbi slobode sa sociolo{kog stanovi-{ta: ova je „uvek realna mogu}nost izborajedne od dve ili vi{e opcija koje se realnojavqaju u datoj dru{tvenoj situaciji” (Na-cionalna katastrofa, str. 25). Ova defi-nicija, u kojoj se ne bez razloga dva puta ja-vqa kvalifikativ „realni”, zasluùje izve-stan komentar, ne upu{taju}i se u {iru ra-spravu da li je izbor najvi{i stupaw slobo-de. U istoriji je vrlo ~est slu~aj da se iz-bor mora na}i u tesnacu izme|u dveju lo{ihalternativa, kada drugih mogu}nosti gotovoi nema („kolac ili konopac”, „{tap ili{argarepa” Madlen Olbrajt), pa je pitawe

{ta je tu sloboda, odnosno „sloboda za ne”.Mnogo je u istoriji situacija kada velikezemqe postavqaju ultimatum malim zemqama(austrougarski 1914, Hitlerov 1941, u Rambu-jeu 1999. i dr.). U stvari, „realne mogu}no-sti” su neposredno date, u prethodnim slu-~ajevima nametnute, s tim da je istorijskomsubjektu ostavqeno da otkrije da li postojei neke druge alternative. U tome se naziresloboda kao invencija pa tek onda izbor irealizacija2. Bez invencije (kreacije) nemaqudske alobode u pravom smislu re~i. Drugoje pitawe {to naknadna ispitivawa mogu daotkriju i mogu}nosti koje istorijski akterinisu uzeli u obzir je nisu mogli ili umelida ih otkriju. Odatle po~iwu ona „naknadnapamet” i zdravorazumsko procewivawe „{tabi bilo da je bilo”. Naravno, potowa isto-rijska praksa tako|e moè da demantuje ~i-tav program i anga`man istorijskih aktera,ali je to za „istorijsku gre{ku” posebanproblem.

Realna mogu}nost izbora jedne opcije,kao analiti~ki okvir, po mom mi{qewuprimewiv je za pojedina~ne, „prekretni~kedoga|aje” ili vi{e takvih u sklopu jedne{ire istorijske determinacije. Na primer,Hitler se ipak odlu~io da ratuje na dva

308

unutra{wa ose}awa, o~igledno je da danasostaje ogroman broj qudi koji ne moè da seuzdigne do nivoa moralne samosvesti kakvaje bila ideal jednoga Kanta, ukoliko na wihne deluje neka sila u ime heteronomnog po-retka. îni nam se da je u popuwavawu tedru{tvene uloge velika uloga vere i crkvedanas, kao {to je bila i u najstarijim vre-menima kada su se prve religijske predstavepovezivale sa izvesnim obavezama pona{awakoja spadaju u oblast morala.”

Dr Vladeta Jeroti}

UDK 321.64

321.74

316.46

DOKAZIVAWE I OSPORAVAWE „ISTORIJSKE GRE[KE”

1 Mihailo P o p o v i }, Totalitarnisistemi – za{to je propao socijalizam, izd.„Plato”, Beograd 1997. Od istog pisca: Na-cionalna katastrofa i politi~ko otre-`wewe, izd. „Plato”, Beograd 2002.

2 Miodrag R a n k o v i }, Gurvi~evoshvatawe strukture i tipologije global-nih dru{tava, izd. „Rad”, Beograd 1970, v.str. 64–77.

fronta, ali je na to bio primoran, nijesmeo gubiti u vremenu suo~en sa brzim voj-nim snaèwem Crvene armije; po{to je ve}napao SSSR, odlu~io je da forsira mo-skovski a ne kavkaski pravac (ovaj drugi senije uklapao u „blitz Krieg”). Uo~i bitke naVaterlou, te no}i je padala jaka ki{a, zbog~ega je Napoleon oklevao da napadne Velin-gtonovo sredi{te, ~ekaju}i da se francuskigrenadiri osveè i osu{e ode}u; kada jepred podne po~eo da napada, i to vi{e puta,Prusi su ve} bili na horizontu, bitka jetada bila odlu~ena. Me|utim, u oba slu~ajase radi o istorijskim segmentima jedne {ireceline, tj. za{to je uop{te do{lo do tih ra-tova, koji je raspored i odnos snaga bio itd.

U navedenim i drugim mnogobrojnim slu-~ajevima akteri su bili uvereni da su iza-brali najboqe re{ewe (ili jedino mogu}e).Naknada prou~avawa „par distance” obi~nopokazuju da li je data alternativa bila naj-boqa, u ~emu nesumwivu saznajnu vrednostimaju {iri istorijski pregledi: oni veri-fikuju ili negiraju validitet ovakvih se-gmenata. Tu je jo{ jedna mogu}nost da seotvori prostor za „naknadnu svest” i idejnetransformacije. I tu se krije ono „{ta bibilo da je bilo” (da Nema~ka nije pomagalaHrvatsku i muslimanski loby hrvatsko-mu-slimansku koaliciju u BiH; sada i H. Kolkaè da je to bila „gre{ka”). Istorija nepravi gre{ke, sude}i po determinaciji odre-|enih tokova i zbivawa, ali daje pouke, naàlost kada je do{lo do raspleta. Uz to, nipouke nisu dovoqne, svaka nova situacijapostavqa nove izazove i mogu}e „istorijskegre{ke”. Mnoge stvari koje se danas de{ava-ju, kod nas i u svetu, mo`da }e se jednog danapokazati kao gre{ke. Da li je na{ autor sa-glasan da je budimpe{tanski aran`man biojedna „istorijska gre{ka” i da }e ostati kaona{a nacionalna sramota?

Na kraju ovog komentara jo{ nekolikore~i o sociolo{kom pristupu, koji je zapra-vo pomo}ni (dopunski) u istorijskim prou-~avawima i obja{wewima. Taj pristup upu-}uje na povezanost niza istorijski relevant-nih ~iwenica i doga|aja u sklopu datih si-stematskih i strukturalnih determinanti(grupno-slojni interesi, strukture mo}i ifunkcionisawe odgovaraju}ih institucija,strate{ki ciqevi, dominantni tip hijerar-hije i vode}e li~nosti i dr.). Takav pri-stup, na primer, moè se koristiti u razma-

trawu i obja{wewu rata SAD i VelikeBritanije protiv Iraka. Sledstveno tome isociolo{ka analiza ne otkriva niti doka-zuje „istorijske gre{ke” nego, eventualno,dopuwuje istorijske nalaze. Napoleonov iHitlerov pohod na Rusiju nisu primeri „is-torijske gre{ke”, koliko god da su u pojedi-nim segmentima i fazama ove bile eviden-tne (potcewena {irina ruskog prostora, ne-pripremqenost za zimske uslove ratovawa idr.). Ti pohodi su bili u sledu planova od-govaraju}ih ekonomskih, politi~kih, naro-~ito vojnih struktura mo}i, za osvajawe ipreure|ewe evropskog prostora, kao {to jedanas anglo-ameri~ko preure|ewe sveta. Tra-ìti u tome nekakvu istorijsku gre{ku iz-gleda deplasirano.

* * *

U kwizi Totalitarni sistemi Mihai-lo Popovi} smatra da je socijalizam /bio/istorijska gre{ka. Ovde }emo uzeti u obzirdva osnovna argumenta: raspad socijalizma jepotvrdio neke ranije prognoze, pri ~emu au-tor navodi F. Hajeka. Sledi, dakle, da seova istorijska gre{ka mogla izbe}i.

Podse}amo da je pojava „evrokomunizma”tako|e najavila krah socijalisti~kih (sta-qinisti~kih) dru{tvenih sistema u Evropi.Neke stvari su bile evidentne: nije ostva-rena demokratizacija, dru{tvena, odnosnodràvna svojina je postala nerentabilna,poja~avala se privredna stagnacija, kao izaostajawe u tehnologiji i modernom naoru-àwu u odnosu na najrazvijenije zemqe Zapa-da. Mogli bismo navesti i druge razloge,ali i ovi su dovoqni.

[to se ti~e predvi|awa raspada socija-lizma (komunizma), broj autora je znatno ve-}i. Pre Hajeka takve prognoze je na{irokoobrazloìo V. Pareto (u svojim mnogobroj-nim ekonomskim studijama), potom J. [um-peter, R. Aron; ruski mew{evici su opomi-wali (Lewina) da }e revolucija pod vo|-stvom boq{evika dovesti do obnove i jo{ve}eg autoritarizma; M. \ilas je 50-ih go-dina prorekao debakl samoupravqawa ako sene ostvari demokratski socijalizam (decen-tralizacija KPJ i vlasti i dr.). Mogu se uvezi s tim navesti i drugi primeri, ali jeonda socijalizam bio {iroko prihva}en ia-ko je ispoqio navedene slabosti. I na{ au-tor u to vreme nije do{ao do toga da je so-

309

cijalizam „istorijska gre{ka”, verovao jekao i mnogi drugi da }e se socijalizam iz-vu}i iz krize tako {to }e savladatibirokratizam, sprovesti ekonomske i drugereforme i nastaviti stabilan privrednirast. Dakle, za{to u samom vrhu KPJ, po-towem SKJ, nije prihva}en nego samo propa-giran obra~un sa birokratizmom? Negativnakadrovska selekcija (karijerizam) po siste-matskim kriterijumima u~inila je da nijebila stvorena unutra{wa snaga za tu refor-mu a vrh sistema nije ni hteo ni mogao daide do kraja. U pitawu je „logika sistema”i nije na odmet u~initi jedno upore|ewe sadana{wom situacijom u svetu. Noam ômskii Arno Grin, dva poznata svetska intelek-tualca, opomiwu da dana{wi ameri~ki in-tervencionizam prerasta u dràvni terori-zam, iako se deklari{e borbom protiv (mu-slimanskog) terorizma. I vi{e drugih ugled-nih intelektualaca isti~u da globalizacijadonosi uni{tavawe ~ove~nosti i jo{ ve}ijaz izme|u bogatih i siroma{nih zemaqa(ZUR). Posledwih dana i iz EU stiù upo-zorewa o mogu}em raspadu transatlantskogsavezni{tva. Radi se o jednoj novoj struktu-ri mo}i, nemerqivoj sa svim prethodnima,koja je imanentna dana{wem post-industri-jalizmu i interesima velikih transnacio-nalnih korporacija kojima je nacionalniprostor postao pretesan, {to se ispoqava upoliti~kom, ekonomskom i vojnom ekspan-zionizmu. Sve zapreke koje stoje na putu mo-raju biti otklowene, to je prva premisa te„logike sile”; kr{e se regule OUN, traìse izuze}e za ameri~ke gra|ane iz nadle-`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda, „slo-boda ira~kom narodu” dolazi na tenkovimai pomo}u krstare}ih raketa, sa bombardova-wem i ubijawem civila i dece. Da li }e toiskoreniti terorizam ili }e pak podsta}ijo{ ja~i i {iri, naro~ito u ugroènim ze-mqama? Zato sa „istorijskom gre{kom” ni-ko danas ozbiqno ne ra~una, isto kao i ne-kada protagonisti „realnog socijalizma”.

Ipak nije slu~ajno, pa ni gre{ka {to sesocijalizam pojavio na istorijskoj sceni iupravo u zemqama zavisnim i zaostalim urazvoju. U tim zemqama prioritet plani-fikovanog privrednog razvoja („ubrzanog”)nametnuo je dràvno-centralizovanu regula-ciju, nacionalni i politi~ki monolitizam,kao i modernizaciju po egalitarnim (komu-nisti~kim) uzorima. Socijalizam je tako

postao alternativa kapitalisti~kom razvit-ku na zapadu, industrijalizacija prioritetkoji se prepoznaje u Lewinovoj definiciji„elektrifikacija plus sovjetska vlast”.Tako je premorena i osiroma{ena Rusijaubrzo postala evropska pa i svetska sila,izazov za kapitalisti~ki zapad. „Gre{ka” jenastala kasnije blokadom reformskog po-tencijala, tj. kada su se ve} konstituisalejaka birokratska organizacija i slojnastruktura. I pre nego {to }e najaviti de-bakl „real-socijalizma”, „evrokomunizam”je potvrdio da sovjetski „pelcer” ne}e mo}ida se primi na evropskom tlu; ostao je mo-del razvoja zemaqa zaostalih u razvoju sa„tranzicijskom” perspektivom.

Preostaju i druga pitawa i pretpostavkekada je u pitawu socijalizam kao „istorij-ska gre{ka”. Pre svega je pitawe da li jesocijalizam iscrpeo imanentni razvojni po-tencijal i privla~nost za mase svojim soci-jalnim programom i slobodarskim (utopij-skim) idealima. Ne moramo na to pitawekategori~ki odgovoriti, svi su odgovori da-nas u tome pogledu vrlo uslovni i nedovoq-no artikulisani. Ali danas u svetu, najvi{eu Evropi, {to je za~u|uju}e, postoje mnogo-brojni socijalisti~ki pokreti i odgovara-ju}e politi~ke partije. Vrlo je zna~ajnopratiti daqi razvitak NR Kine i sa~ekatida li }e premostiti „Rubikon autoritari-zma”. Sve to nagove{tava pojavu obnovqeneideje socijalizma u dana{wim uslovimapost-industrijalizma, pre svega kao alter-nativa razmahnutom zapadnom „post-indu-strijskom integratizmu”. Socijalisti~kipokret se danas najvi{e prepoznaje po tojspoqa{woj dimenziji. Tu se onda nadovezujualternative i dileme svetskog razvitka, jo{uvek u granicama neposrednih „realnih mo-gu}nosti” i obnovqene socijalisti~ke uto-pije. Ali ne vi{e kao monopol jednog cen-tralizovanog i autoritarnog subjekta, negorazli~itih opcija u datim zemqama i ra-zvojnim fazama. Sve to, dakle, navodi na za-kqu~ak da „istorijska gre{ka” ne moèbiti kvalifikativ (kategorija) za isto-rijske epohe i tipove dru{tava i dru-{tvenih sistema. U pitawu je jedno zdra-vorazumsko razmi{qawe M. Popovi}a, teako bismo ga prihvatili dobili bi umestoistoriologije jednu „gre{kologiju”.

Ovoj „gre{kologiji” mogu se staviti jo{neke, dodatne zamerke, terminolo{ke i dru-

310

ge. Recimo, ne mogu se prema potrebi zame-wivati „socijalizam” i „real-socijalizam”;ovaj drugi je faza i varijanta sa odre|enomgeografskom lokacijom i osobenim doktri-narnim elementima. Jo{ su @. Gurvi~ i R.Aron 50-ih godina obavili uporednu anali-zu sovjetskog i nema~kog totalitarizma, aliih nisu izjedna~avali. Sovjetski nije degra-dirao do nivoa nema~kog nacizma, iako suim neke karakteristike zajedni~ke, ukqu~u-ju}i i teritorijalne pretenzije (izlazak nasva mora), potom policijske metode, poli-ti~ko jednoumqe i dr. Ali u vrednosnojsferi, pa i politi~koj scenografiji, ~ak iu rigidnom staqinizmu, socijalizam je zadr-ào slogane internacionalizma, zajedni-{tva i egalitarizma. Sve je to vi{e-mawepoznato i postalo op{te mesto mnogobroj-nim stranim i doma}im studijima, pa i uni-verzitetskim uxbenicima. A u ~itavoj tojautorovoj obru{enosti na autoritarizam,„svetska zajednica”, koja na silu i prekole{eva uvodi „demokratiju”, ostala je izvandometa autorove kriti~ke analize. A to jeupravo ovde tema par excellence za jednog so-ciologa danas.

* * *

U narednom razmatrawu M. Popovi}prethodnu „istorijsku gre{ku” povezuje sastvarawem Jugoslavije: „Stvarawe prve idruge Jugoslavije bilo je istorijska gre{ka,kao i evropski socijalizam” (Nacionalnakatastrofa, str. 88). Te dve stvari svaka-ko nisu u nekoj istorijskoj vezi, ono „kaoi” verovatno treba da se odnosi na karakterargumentacije. Kao dodatak tome naumu je iuverewe da se takva gre{ka mogla ispraviti„samo raspadom prve jugoslovenske dràve”(ibid., str. 93). Odatle slede autorove pret-postavke {ta je sve moglo, tj. da je „dvojnadràva” bila boqe re{ewe i dr. Ova argu-mentacija za „istorijsku gre{ku” izgledane{to ubedqivija, kao i sva zbivawa bliskepro{losti. I neki drugi na{i angaòvaniintelektualci i istori~ari misle sli~no.Dobrica ]osi} (Srpsko pitawe, I) smatrada je srpski narod dva puta bio obmanut Ju-goslavijom i da je sada vreme wegovog „osve-{}ewa” i „tre`wewa” (kod M. Popovi}a„otre`wewe”). Takvo gledi{te postoji ukwizi Dejana \okovi}a, kod istori~ara Ni-kole Popovi}a i Mihaila Konstatinovi}a.

Na istoj liniji su i neki drugi istori~ari,koji za Jugoslaviju kaù da je bila „Skadarna Bojani”. I neki najnoviji podaci idutome u prilog: dok je 1991. god. evidentira-no oko 340.000 Jugoslovena, posle deset go-dina wihov broj je spao na 80.000 (ve}inomod qudi starije generacije „nostalgi~ara”).Reklo bi se da o tome druga argumentacija inije potrebna, bar {to se ti~e „gre{ke” i„obmane”, {to je ve} postalo dosta ra{ire-no mi{qewe u Srbiji. Naravno, to nijeistorijsko obja{wewe nego naknadna pametgubitnika; za one koji su se okoristili toje dokaz wihove istorijske vitalnosti. Uvreme stvarawa „prve Jugoslavije” svi gla-vni akteri su ra~unali sa postoje}im sta-wem i najboqim opcijama: Nikola Pa{i} jeprevagnuuo za „veliku Jugoslaviju”, takvore{ewe je imponovalo i Aleksandru Kara-|or|evi}u – da bude kraq jedne velike ze-mqe Pijemonta na Balkanu; bilo je to pri-hvatqivo i za Jugoslovenski odbor, tj. Hr-vatska bi se spasla od reparacija i sramote{to je ratovala na strani Austro-Ugarske,a teritorijalno ne bi bila svedena na za-greba~ki okoli{. Takva je bila istorijskakonstelacija, koju donekle dogra|uje i blaganaklonost zapadnih saveznika. Na istorij-skoj margini bili su veterani – „solunci”,koji su u velikom broju zahtevali „velikuSrbiju”, najvi{e antagonizirani prema Hr-vatima. Ti obostrani antagonizmi bili suza kratko vreme potisnuti, da bi se u nepo-voqnim uslovima i drugoj istorijskoj kon-stelaciji ponovo javili i razbuktali. Tepotowe prilike, u svetu i kod nas, niko ni-je mogao predvideti; zato „istorijska gre-{ka” kao tzv. neknadna pamet izaziva inte-lektualan otpor i ose}awe nelagodnosti.

Postoje mesta na kojima M. Popovi} do-nekle modifikuje svoje gledi{te, ukazuju}ina uslovqenost „slobode izbora”. „Istorij-ske gre{ke nisu, pre svega, pa ~ak ni samo,nesposobnosti dràvnika da u~ine pravi iz-bor opcija. One su dobrim delom rezultat iodre|enih dru{tvenih uslova, mogu}nosti iistorijskih okolnosti” (Nacionalna ka-tastrofa, str. 103). Za sociolo{ko obja-{wewe, naravno, sposobnost ili nesposob-nost dràvnika je ukqu~ena u „istorijskeokolnosti” pa ~itav predhodni stav izazivaizvesne nedoumice. Ali u wegovoj razradiverovatno je inhibiraju}e delovala famozna„istorijska gre{ka” kao svojevrsno otkri}e.

311

Na nekim mestima ~ak se odstupilo od ta-kvog sociolo{kog pristupa, jer se ~itava je-dna situacija vezuje samo za jednog ~oveka3.Interesantna je i tvrdwa da je Srbija „pri-nu|ena da se brani” (od pritisaka Austro-Ugarske, str. 86). Da li je Srbija bila pri-nu|ena da se brani i u Rambujeu, tako|e ri-zikuju}i, na pitawu Kosmeta, svoju dràvnusuverenost i nacionalno dostojanstvo, u ve-}em stepenu ugroèno nego {to je me{awe upolicijsko istraìvawe jednog atentata? Tuje ta „istorijska distanca”, koja pra{ta zapro{lost ali ne i za sada{we neuspehe nasìvih i ~ije posledice moramo da podnosimo.

U razdobqu izme|u prve i druge Jugosla-vije dogodio se pu~ 27. marta 1941. godine;iste godine je otpo~ela narodno-oslobodila-~ka borba i ujedno gra|anski rat 1941-1945.god. U nekim elementima izme|u jednog idrugog postoji povezanost. Navodno, i ovdese Srbi na~inili „istorijsku gre{ku”. M.Popovi} smatra da je, posle kraqevine Jugo-slaviije, odbacivawe pakta sa silama Oso-vine u redosledu druga kardinalna gre{ka;pu~ je izvela „jedna grupa oficira fanati-ka” (Nacionalna katastrofa, str. 96). Sve{to je daqe usledilo bilo je pogubno, a mo-glo se izbe}i. Drugim re~ima, da toga nijebilo ne bi do{lo do aprilske kapitulacije,rat bi se i tako zavr{io. To {to je april-ski rat odloìo napad na SSSR za pet ne-deqa i Nemci zapali u preranu rusku zimukao da nije neka zna~ajna istorijska ~iwe-nica.

Mnogi akteri i istori~ari o istoj stva-ri ne misle kao M. Popovi}. Za poznavaoceovog rata tih pet nedeqa bilo je dragocenovreme da Sovjeti premeste svoju (ratnu) in-dustriju (na Ural). Pu~isti su znali da }ejugoslovenska vojska morati da kapitulira,ali nisu bili fanatici nego rodoqubi udosluhu sa britanskom obave{tajnom slu-`bom, uz to su znali da Hitler ne po{tujesvoje ugovore i da }e se zbacivawem pakta

svrstati na stranu antihitlerovske koali-cije (nasuprot opredeqewu zvani~ne Bugar-ske, Rumunije, Ma|arske, NDH i dr.). Po za-vr{etku rata Jugoslaviji su dodeqene repa-racije, humanitarna pomo}, dobila je Zadari Istru, postala je jedan od osniva~a OUNitd. Prema tuma~ewu generala Radivoja Jo-vanovi}a – Bradowe, Hitler je, pre nego{to je primio Dragi{u Cvetkovi}a, imaove} skrojen plan za uni{tewe srpskog naro-da, koji je kasnije korigovan kao plan zauni{tewe partizana. NOP je bio herojskodelo srpskog naroda, tim ve}e {to je borbuprvi po~eo i najvi{e joj doprineo, to je bionastavak otpora fa{izmu zapo~et 27. marta1941. god., izbor teè ali perspektivne al-ternative, boqe i realnije nego {to je bi-la Stojadinovi}eva „ni rat ni pakt” (fak-ti~ki neostvarqiva). Ako se moè govoritio „istorijskoj gre{ci”, onda ju je, po Jova-novi}u, u~inila dvorska elita, znatno rani-je stvaraju}i „Banovinu Hrvatsku”, trasira-ju}i put potowoj NDH4. Dakle, jo{ jednaistorijska zavrzlama i tzv. naknadna pamet.Uostalom, ko je kriv {to su „Srbi lud na-rod” (dr Ra{kovi}), pobednici u ratu – gu-bitnici u miru. Treba li da bude obrnuto?Po svoj prilici „istorijska gre{ka” nuditakvu mudrost.

Naposletku se pokazalo da je i „avnojskaJugoslavija” bila „istorijska gre{ka” (Na-cionalna katastrofa, str. 97-107). Ispa-lo je da je ta „gre{ka” tim ve}a {to jeistorijski ponovqena, iako je avnojska tvo-revina trajala znatno duè i ostvarila nizuspeha, u zemqi i u svetu. Ako je za ovu Ju-goslaviju bitno da je stvorena po socijali-sti~kim uzorima (vo|stvo KPJ), onda je iwen raspad proizi{ao, u krajwoj liniji, izkraha takvog poretka. Stoga ni (eventualno)konfederativno preure|ewe ne bi spaslowen integritet, dràvni i nacionalni. Ni-su nacionalni konflikti sru{ili socijal-isti~ku Jugoslaviju nego je sve dubqa kriza

312

3 „Nacionalna katastrofa”, ibid., str.105-107. Posledwa „istorijska gre{ka” sepripisuje iskqu~ivo jednom ~oveku (Slobo-danu Milo{evi}u). Jedan sociolog mla|egeneracije smatra da vid obra~una po obra-scu „diktator – `rtva”, prema kojem se sviostali osloba|aju krivice, psihi~ki raste-re}uju i legitimi{u jagmu za plenom („Po-litika” od 8. aprila 2003, „Gaje nacional-nu ugroènost”).

4 Radivoje J o v a n o v i } – B r a d o -w a, Uvod u kriti~ku analizu strategijeNOR-a Jugoslavije 1941-1945, izd. SUBNORSrbije, Beograd 1988 (v. str. 73-90) Autorsmatra da je pristupawe Hrvatske NOP-u,mada sa izvesnim zaka{wewem, usledilozbog prisvajawa dela jadranskog primorja, ada je „tih rat” protiv Srbije trajao i bioprikrivan u ~itavom periodu „Titove Jugo-slavije”.

socijalisti~kog sistema budila i poja~avalastare i nove naslage nacionalnih antagoni-zama i naposletku je sve skupa rezultiraloraspadom – privrede, institucija, vojske idr. To je okosnica za obja{wewe raspada,svi drugi ~inioci su vi{e ili mawe nado-vezuju}i i variraju}i (razlike u razvijenos-ti i uspe{nosti pojedinih republika, spo-sobnost i ume{nost republi~kih rukovod-stava, destrukcije iz inostranstva, raspadsocijalisti~kih sistema u Evropi posle ru-{ewa Berlinskog zida i dr.). Takav socio-lo{ki (“sistematski”) pristup zna~ajan jeza „istorijsku gre{ku”, pre svega za zasni-vawe „avnojske Jugoslavije” (u prvoj varijan-ti kao DFJ). Najvi{e zbog kratkovidostiizbegli~ke vlade u Londonu, kao i lo{estrategije ~etni~kog pokreta DM, u stvariiz straha od gubqewa ili eventualne podelevlasti (sa komunistima) umesto aktivnogotpora, ~ak i po cenu saradwe sa NOP, tajpokret je propagirao „~ekawe” (da se najpreuni{te partizani) i spao na kolaboracijusa okupatorom i wegovom garniturom u Sr-biji. Tako su bili li{eni sudelovawa u ob-novi jugoslovenske dràve, shvataju}i gre-{ku tek pri kraju leta 1944. god., kada jeve} bilo kasno i kada ni [uba{i}eva mi-sija nije mogla da uspe. Sli~an pristup mo-è se koristiti i za doga|awe tokom ‘90-ih,tj. posle raspada SFRJ, kada su zbog krahadru{tvenog sistema i dràve do te mereoja~ali nacionalni i verski antagonizmi,zao{treni u revan{izmu, stvarawu „minidràva”, kao {to je to uobi~ajeno naBalkanu, da se raspad Jugoslavije nastavio ugra|anski rat. Za{to se takva scena nijeodigrala u êhoslova~koj, Poqskoj, Ma|ar-skoj, SSSR i dr. – to je posebno pitawe zamnogo sloènije analize nego {to smo ihovde dobili. U tim zemqama, osim Poqske,Hitler (fa{izam) je imao znatno upori{te(naro~ito u Rumuniji i Ma|arskoj) da bi sesve potom na{le u „socijalisti~kom lage-ru” i, posle raspada socijalizma, prestroji-le u NATO i ponudile svoje usluge za bom-bardovawe Jugoslavije. Te zemqe su u~estvo-vale u blokadi Jugoslavije prema Staqino-vim uputstvima, isto tako striktno u~estvo-vale u sankcijama i medijskoj antijugoslo-venskoj kampawi koju su vodili Klinton iBler u ime „me|unarodne zajednice”. Ovdeima posla ne samo za istori~are i sociolo-ge nego i za socijalnu psihologiju i antro-

pologiju. Stoga „istorijska gre{ka” kaonaknadna svest moè pripomo}i samo u pro-jektima za budu}nost Srbije i Balkana.

* * *

Da li je otpor NATO agresiji bio uza-ludan i jo{ jedna „istorijska gre{ka”?Ovde }u o tome u najkra}em izloìti svojegledi{te.

Posle potpisivawa tzv. „tehni~kog spo-razuma” i dolaska „mirovnih snaga” na Ko-smet, jo{ vi{e posle promene vlasti, Srbi-ja je u stalnom popu{tawu pred pritiscimaudruènog Zapada, prvenstveno mo}ne SAD.Taj pritisak je usledio najpre radi regi-stracije nealbanskog stanovni{tva i izla-zaka na izbore (radi legitimizacije alban-ske i prozapadne opcije) sve do permanent-nih zahteva za saradwu sa Ha{kim sudom.Jednu epizodu takvog sudelovawa predstavqai promena SR Jugoslavije u dràvu SCG.

Obi~no se ne razlikuje dvojni smisao is-torijskog vremena, jedno kao vreme odluke iodgovaraju}ih (vi{e ili mawe povoqnih)mogu}nosti i, drugo, kao istorijska rekon-strukcija i „naknadna pamet”. Ta razlikaima ontolo{ki smisao trajawa. Prvo vremeje u kategorijama uverewa, nade, o~ekivawa,neizvesnosti i rizika da se ne podlegne ka-pitulanstvu. Taj „koncentrat” prepoznajemou trenucima dramati~nog odbacivawa ulti-matuma u Rambujeu, sa o~ekivawem da svet-sko javno mwewe ne}e podràti prvu NATO-agresiju u posleratnoj Evropi, pravu brukuza zapadnu demokratiju. Izvesna nada je po-lagana i u Rusiju – da ne}e potpuno prepu-stiti Jugoslaviju ameri~kom ekspanzioni-zmu. Potowe istorijsko iskustvo je potopiloovakva o~ekivawa. Podr{ka je do{la iz Gr-~ke i Makedonije preko masovnih demon-stracija, tako|e i od levi~arskih partijadrugih zemaqa; bila je blagotvorna ali ne-dovoqna da nadoknadi neodlu~nu spoqnu po-litiku jednog malaksalog Jeqcina, prevr-tqivog Ivanova i potuqenog êrnomirdina.

Za „vreme odluke” i odbacivawa rambu-jeovskog ultimatuma va`no je imati na umugotovo jednoli~no opredeqewe Narodne sku-p{tine. Tada su u wenom sastavu ve}inu ~i-nili poslanici SPS-a i predstavnici osta-lih prisutnih stranaka (SRS, SPO i dr.)koje su dale podr{ku ovom odbrambenom sta-vu. Bio je to redak trenutak „istorijskog

313

kompromisa” i patriotskog ~ina, protekaobez uobi~ajenih strana~kih prepucavawa iprestrojavawa. Jedino je apstiniraju}i deotada{we politi~ke opozicije ~ekao u „zase-di” rasplet situacije, sa naumom „{to gore– to boqe”, U takvom sklopu je i uloga ta-da{weg predsednika SR Jugoslavije, koji jeodbio posledwu Holbrukovu pretwu, samokoji ~as pre nego {to }e zapo~eti bombar-dovawe. Nije formalno mogao, ali nije nihteo, da obesnaì odluku Skup{tine, timpre {to se dotle eksponirao kao veliki pro-tivnik novog svetskog hegemonizma. Sada se,me|utim, istorijska rekonstrukcija izo{tra-va na takvom postupku Slobodana Milo{e-vi}a. A to nije ne{to novo kada je u pitawuistorijsko pam}ewe, koje se obi~no vezuje zavode}e li~nosti: u porazima oni su jedinikrivci, u pobedama dalekovidi heroji. Takose pamte N. Pa{i} (1914. god.) i general D.Simovi} (1941. god.), potom Tito (1948. god.).Tako }e verovatno biti i sa SlobodanomMilo{evi}em (1999. god.). A dok istori-~ari ne stignu da sve pomno pretresu, mno-go toga }e se promeniti i dopuniti „nakna-dnu pamet”, svakako iz druge perspektive.

U nedoumici zbog mnogih pristrasnostiu istorijskim retrospekcijama, u slu~ajuNATO-agresije poraz ili uspe{na odbranaizgleda nam kao jedino pouzdano merilo. Potome je odavno izvedena sintagma: da pobed-nici pi{u istoriju i da je pravo na stranija~ega. Ali ni kriterijum poraz-pobeda nijebez izvesnih uslovqavawa i ne {titi sasvimod istorijskog „prevrednovawa”. Sve zavisigde je istorijski tok „prese~en”. Martovskaavantura nas je uvela u aprilski rat 1941.god. i u potpuni poraz vojske KraqevineJugoslavije. Ali je nastavak i zavr{etak IIsvetskog rata revalorizovao ovaj poraz,pokazuju}i da je to bila samo jedna epizoda{ireg i dugotrajnijeg istorijskog toka. Dali }e se i suprotstavqawe NATO-agresijijednom revalorizovati?

Kumanovski „tehni~ki sporazum” neki suocenili kao „remi”, jer su obe strane posle78 dana prièqkivale prekid operacija, os-tav{i na svjim po~etnim pozicijama. Ipakbi se pre reklo da je to bila samo „preki-nuta partija”, i to sa ja~im NATO-figura-ma na potezu. U daqoj realizaciji ovog pla-na Zapad je sve vi{e preuzimao inicijativu,ali stalno suo~avan sa famoznom rezoluci-jom Saveta bezbednosti OUN br. 1244. Ta

rezolucija }e se pokazati kao glavno dosti-gnu}e i izvesna satisfakcija za otpor NA-TO-agresiji, svakako ne ne{to kona~no, alise ne bez razloga sve potowe zavrzlame Za-pada pletu u poku{ajima wenog prakti~noganulirawa i zaobilaèwa. Sada, me|utim,sa promenom vlasti u Srbiji i „povratkomu svet”, pitawe je kakvog smisla ima dekla-rativna suverenost Srbije na Kosmetu, po-{to smo dopali protektoralnog statusa dr-àve u celini. Kakva vajda od nove „prego-vara~ke strategije” kada je povratak izbe-glih izostao, kada smo u servilnosti na{ihdràvnika izgubili nacionalno dostojan-stvo, u stalnoj neizvesnosti da zbog eventu-alne neposlu{nosti izgubimo donacije ilikredite. I, naposletku, {ta }e nam „part-nerstvo za mir” po{to smo fakti~ki i aut-sajderski ve} u wemu.

Tako se produbquje razo~arewe a ose}aweosuje}enosti odavno je postalo masovno imanifestno. Ponovni pohod Zapada na Irak,i to sa istim sloganom „sloboda ira~komnarodu” (Englezi su ga lansirali 1917. god.i potom potpuno zavladali Irakom) bacadodatno svetlo i na na{u tragediju 1999. god.U istoriji srpskog naroda takav sunovratnije prvina. Ali se iz wega prikupqa iizrawa nova snaga naroda i vera u dolaze}eboqe dane. To je svakako utopija, ali koja„drì zemqu i gradove”, prema kojoj malo-du{nici i politi~ki pragmatici imaju od-vratnost. Istorijsko je iskustvo da ni jednasila nije doveka; oni koji su nas „blokira-li” mo`da }e jednom i sami dopasti takvenevoqe. Jo{ i to da dve suprotne alternati-ve ne mogu biti podjednako pogre{ne. Fran-cuski predsednik @. [irak je, upozoravaju}iSAD povodom priprema invazije na Irak, ista-kao da se ne sme ponoviti gre{ka kao u bom-bardovawu Jugoslavije. Iako je priznawe do-{lo sa zaka{wewem, dragoceno je kao sati-sfakcija za odbacivawe ultimatuma u Rambu-jeu, nasuprot mi{qewu da je to bila „hazard-na bezizgledna i neodgovaraju}a politika”.

* * *

Preostaje nam jo{ da zatvorimo ovajza~arani krug „istorijske gre{ke”.

U svetu su danas evidentna dva globalnaprocesa. S jedne strane, na talasima globa-lizacije i „postsuverenizacije” (mondijali-zacije) formira se novi (svetski) hegemoni-

314

zam i preure|ewe zvano Novi svetski pore-dak. Sa druge strane je gr~evito nastojawemalih naroda da sa~uvaju svoj nacionalniidentitet i dràvnu suverenost. Tako se ume|uprostoru nalazi ~itav niz vi{e ilimawe zavisnih dràva koje su suo~ene samnogim neizvesnostima, Pri tome trebauzeti u obzir da u svetu postoji oko 5000nacija a samo oko 200 imaju svoju dràvu,dok ih je oko 100 sa nacionalnim mawinama,odnosno optere}ene su tzv. mawinskim pita-wem. U toku je „bu|ewe” oko 200 novih na-cija, koje }e se javiti za priznavawe na-cionalnog statusa i dràvne suverenosti, stim {to je 120 takve pretenzije ve} javnoobznanilo. To je veliki vulkanski potenci-jal u znaku „povratka nacija” (neki kaù„osveta nacija”), dodaju}i tome i 3600 et-ni~kih grupacija (u 179. dràva) koje }e setokom ne{to duèg perioda pojaviti nasvetskoj sceni. Stoga i ne treba ra~unatina brzu mondijalizaciju jer je u toku stvara-we novog etni~ko-nacionalnog i dràvnogsazve`|a. [tavi{e, insistirawe na mondi-jalizaciji nosi u sebi jednu hegemonisti~kutendenciju i ideolo{ku floskulu. U takvoj

Uvod

Ne{to iskusniji i filosofski obavje-{teniji ~italac bi, i ne uzimaju}i u rukeovu vanredno vrijednu kwigu, mogao pogodi-ti da je u woj na djelu poku{aj da se sa sta-novi{ta filosofske obrazovanosti osmotrisveukupna evropska stvarnost i to prevasho-dno vrednuju}i stawe wenoga duha. Ovakvomsvojom namjerom – a usudili bismo se re}i– i dometom, ovo djelo se pridruùje nizuvanredno prodornih filosofskih prilogakoji bi se zajedni~ki mogli podvesti podànrovski naslov dijagnoza vremena.

Iako je jedan od najvlastitijih pokreta~afilosofskog etosa oduvijek bila briga za

ovaj svijet, za uù i {iru zajednicu kojoj fi-losof pripada, a ne nekakvo navodno bjek-stvo iz svijeta u izmi{qene sfere, iako je,nadaqe, najkasnije sa Hegelom, a zapravo ve} iod Platona, filosofsko tematizovawe stvar-nosti i svijeta u kojem se ìvi izri~itodovedeno u najprisniju vezu sa samom stvarjufilosofije, tj. sa „vje~nim”, ali i sa „qud-skim”, „stvarima”, ipak se ~ini da ovakvarazmatrawa po~iwu dobijati na prepozna-tqivosti u 20. stoqe}u. Vremensko-dijagno-sti~ka, odnosno povijesno-dijagnosti~ka fi-losofska razmatrawa na po~etku i cijelimtokom nedavno izmaklog stoqe}a zadobijajute{ko pre~ujne, gotovo apokalipti~ke tono-ve, {to neposredno odgovara stawu vremena,

315

UDK 1(4) (091)

930.1(4)

POREKLO I BUDU]NOST EVROPE

Odiseja drevne filozofske ideje akademika Mihaila \uri}a(Plato, SANU, 2001)

situaciji borba za nacionalni identitet idràvnu suverenost je uslov opstanka malihnaroda. Iz takve perspektive dobijamo novosvetlo za promene na jugoslovenskomprostoru, o preure|ewu Rusije, naposletku itransformisawe SR Jugoslavije u novudràvnu zajednicu SCG. Pouku o integraci-ji „malih” i „velikih” iskusili su mnoginarodi, kao na na{em prostoru ne takodavno Cincari. Oni su verovali da }e svo-jom dobro organizovanom lokalnom privre-dom (sto~arstvo i mle~ni proizvodi) i tr-gova~kim talentom obezbediti prosperitet ibez sopstvene dràve. Tako su se istopili utursko-balkanskim previrawima. Srbi su utom pogledu pokazali mnogo vi{e vitalnos-ti, pre svega zahvaqaju}i dràvotvornosti,podrazumevaju}i tu i velike borbe i `rtveda se odrè u svojoj dràvi i odolevaju}ivelikim pritiscima velikih zapadnih silatokom celog HH veka. To su primeri za dvavelika istorijska iskustva, sa jednom isto-vetnom poukom: borba za svoju dràvu i iden-titet je sudbina malih naroda, na àlost uzpovremene poraze i ne male `rtve.

Dr Miodrag Rankovi}

odnosno sve dubqoj krizi evropskog svijetaìvota.

1. Natrag ka izvoru

Taj gest zabrinutosti i gotovo uàsnuto-sti nad strahovitim stawem na{eg doba ni-je ono jedino, a kamoli odlu~uju}e, {to pri-log profesora \uri}a pridruùje ve} kla-si~nim poku{ajima Huserla, Hajdegera iliJaspersa. \uri}ev ogled poku{ava da osvije-tli samo jezgro nevoqe na{e, a time i sve-evropske stvarnosti, te istovremeno nastojida davawem dijagnoze savremenog zla (shva-}enog ne u moralno-eti~kom smislu, nego uzna~ewu teorijskog, a time nu`no i prakti-~nog nihilizma) eventualno nazna~i i mogu-}e pravce izlaza. Ta „spasonosna formula”,koja, ukoliko bi ostala samo formula, nebi mogla donijeti nikakav boqitak, a nek-moli spasewe, mogla bi glasiti: okret na-trag ka izvoru, ~ijim napu{tawem i iznevje-ravawem smo mi kao Evropqani i dopalitako golemih neprilika.

Me|utim, u vremenu posvema{we iskori-jewenosti i razba{tiwenosti govor o „po-vratku ka izvorima” gotovo da je svojomu~estalom i skoro do nerazumqivosti pona-vqanom upotrebom i primjenom izgubio svo-je istinsko zna~ewe. Potrebno je, stoga, ra-zjasniti nekoliko prethodnih pitawa: za{tose danas uop{te vra}ati na izvore, {ta onipredstavqaju i u kakvoj je to vezi sa filo-sofijom? U na{em dobu se iz svjetskih sre-di{ta mo}i, {to izri~ito, {to neizri~ito,neprestano upu}uju poruke o tome kako ~ovje-~anstvo nikada nije bilo daqe dospjelo uostvarivawu ovozemaqske sre}e, odnosno (sva-kako prizemno shva}enog) dobra, te da je na{povijesni svijet, ako ne najboqi od svih mo-gu}ih, a ono najboqi od svih koje je ~ovjekdosada stvorio i vidio. Ipak, pore|ewemovog, svakako ideolo{kog, govora sa stvarno-{}u razobru~enog svijeta u kojem ìvimo,neposredno se shvata da stvari nipo{to nestoje tako. Tako|e, postaje o~iglednim da jepored razumqive pojedina~no-psiholo{ke sklo-nosti da se ono nepovoqno odgurkuje u stra-nu na djelu i strategija stvarawa i po-spje{ivawa atmosfere zaborava, {to moèbiti motivisano samo nekim posebnim, alinikako sveop{tim, te, kona~no, najmawe ~o-vjekoqubnim razlozima i interesima.

Jezgro nevoqe na{eg vremena moè seimenovati jednom rije~ju: nihilizam. Wego-va su{tina se, na primjer, nipo{to ne iscr-pquje nepobitnom ~iwenicom rastu}eg bez-vjerja stanovni{tva, niti bi se, toboè,stvar dala popraviti ukoliko bi se pove}a-la u~estalost posjeta hramovima i du{ebri-`nicima. Su{tina nihilizma je u zabora-vqawu, te naposqetku, i u ukidawu granicakoje su neophodne ukoliko svijet treba dabude (dobro) ure|en. U svijetu nihilizmakao razobru~enosti granice mogu}ega se po-mi~u u nedogled, tako da prostor budu}nostisve mawe ~ak i moè biti anticipiran iznekog obzorja o~ekivawa sada{wosti. Upra-vo je u takvom svijetu mogu}e da stvarnimmoè postati mnogo toga {to je ina~e, tj.prethodno, bilo nezamislivo. Tako ispadada tamo gdje mogu}e nema granica da tamo izlo nailazi na sve mawe ograni~ewa.

2. Nevoqa na{ega doba

Ono za {ta se zalaè profesor Mihailo\uri}, kao ono {to predstavqa izvornostideje Evrope, jeste istinski, a ne la`ni, sci-jentisti~ko-potro{a~ko-hedonisti~ki huma-nizam, u kojem svijet ne bi trebalo da budepoqe neograni~enog ispoqavawa svakovrsnih,pa i nakaradnih, ~ovjekovih mogu}nosti, negou kojem }e se wegovo blagostawe zasnivati naskladu sa okolinom i zajednicom, i gdje }eporedak po~ivati na dobro promi{qenim iutemeqenim uvidima, a ne na prividu – ili~ak goloj prevari. Ovim ogledom se, zapravo,poziva na raskid sa zaboravom one istinske,duhovne Evrope koja ne samo kao da nestaje izsavremenosti evropskoga, nego se za wu svemawe i èli i moè znati – ~ak i u akadem-skim krugovima, koji se sve vi{e, kako to za-paà Hajdeger, pretvaraju u „nau~ni pogon”.U tom smislu profesor \uri} je „staromo-dni” Evropqanin – i to u najboqem smislurije~i – kakvih je sve mawe i u srcu Evrope,a kamoli na wenim balkanskim, od pre~estonedorasle, sve „ujediwenije” „Evrope” neri-jetko ugroàvanim obodima.

3. Filosof(ija) i stvarni svijet

Mihailo \uri}, primjereno duhu svog,sve „nesavremenijeg”, evropejstva, vjeruje da

316

filosofiji pripada posebna odgovornost zasudbinu evropskoga svijeta ìvota – ne sa-mo stoga {to bi oni najapstraktnijoj i naj-zahtjevnijoj ~ovjekovoj duhovnoj mo}i najvi-~niji morali biti i najdalekovidiji, negozato {to se Evropa i rodila iz filosofi-je, tako da bi oni najupu}eniji u filosof-sko mi{qewe morali biti i najpozvaniji dapomognu ugroènoj Evropi. To, svakako, nezna~i da su svi ili mo`da ve}ina Starogrkabili filosofi, nego da je ono {to vremen-ski i prostorno obuhvata i objediwuje evrop-ski svijet ìvota nastalo kao tekovina fi-losofskog mi{qewa. Ta tekovina se, naju-op{tenije uzev{i, sastoji u po~ivawu na{egsvijeta na mi{qewu razloga (gdje je sadrà-na i veza sa logosom), a ne na povjerqivompredo~avawu (vjera), ili pak mi{qewu ma-gijske povezanosti (mit). Filosofija je, ta-ko, odgovorna za ovaj svijet ~ak i ako je onokretom ka nemisle}oj tehni~nosti, odnosnoka nauci koja se prevashodno stara za ko-rist, a ne za istinu, zaboravio na wu, jer jetaj svijet, poslije svega, weno, iako odavnopreoteto i otu|eno, ~edo.

Kona~no, mada po zna~aju nipo{to ne naposqedwem mjestu, treba ista}i zabrinutostautora ne samo za ~ovje~anstvo i evropej-stvo uop{te, nego i za sudbinu vlastitog na-roda, koji sam, pored zajedni~ke, iako kodnas rijetko prepoznavane i iskazane evrop-

1. Bibliografija akademika Du{ana Ne-deqkovi}a (1899-1984) iznosi oko hiqadujedinica. Posle doktorata na pariskoj Sor-boni kod E. Breijea 1922. godine o filozo-fiji Ru|era Bo{kovi}a, od iste godine onje docent na Filozofskom fakultetu u Sko-pqu kao ogranku Beogradskog univerziteta.Veoma plodan autor, Nedeqkovi} je teorij-

ski i geneti~ki obra|ivao sve osnovne fi-lozofske discipline, i uz to bavio se i op-{tom biologijom, fizikom i naro~ito etno-logijom i folkloristikom. Tako je mogao darazra|uje etiku na radnoj teoriji antropoge-neze, na problemima rada i stvarala{tva;dao je vredne priloge stvarala~koj kriticii gra|anske i marksisti~ke misli. Wegovreferat na VIII internacionalnom filo-zofskom kongresu u Pragu o Savremenoj ju-goslovenskoj filozofiji (1934) pisan je uime cele jugoslovenske delegacije. U kwizikoja je na osnovu uvida u odnose koncepcije natom kongresu usledila pod naslovom Ideo-

317

ske nevoqe proìvqava svoje najteè trenu-tke – u toj mjeri, da mu je i sam opstanakdoveden u pitawe. Sve {to je profesor \u-ri} rekao u ovom ogledu predstavqa izrazsna`nog, takore}i sokratskog, osje}aja oba-veze po kojem je onaj koji zna vi{e i vididaqe obavezan da domi{qeno najprije saop-{ti svojoj najbliòj zajednici (tj. svom na-rodu) – pa ~ak i onda kada to mjestimicemoè i ne prijati izvjesnoj, mo`da samotrenutno preovla|uju}oj, vrsti sluha. U tomsmislu je posebno zna~ajan poziv na oprezpri posvuda izvikivanim pokli~ima za ra-znorazne „integracije”, jer „povratak uEvropu”, zasnovan ne na duhovno-povijesnim,nego vulgarno-ekonomisti~kim osnovama, mo-è postati izvor novog razo~arawa ovog nasvakovrsna razo~arawa presviklog naroda.

Na samom kraju vaqa ista}i zna~ajnu vr-linu ovog {tiva da razmatrawa o najsudbo-nosnijim stvarima na{e savremenosti zadr-ì na zavidnoj filosofskoj visini, pri to-me nimalo ne smawuju}i prohodnost i za ~i-taoca koji nije filosofski bezuslovno naj-spremniji, ~ime je na djelu pokazano ono{to je jedna od glavnih, iako ne i najnagla-{enijih, teza samog ogleda – da istinskifilosofski govor ima mo}, te da je, na ne-ki na~in, treba povratiti i u na{oj, pone-kad tako sumornoj svakodnevici.

âslav D. Koprivica

UDK 1:929 Nedeljkovi} D.

JUGOSLOVENSKI FILOZOF-AKADEMIK DU[AN NEDEQKOVI]*

* Re~ na obeleàvawu 100 godina od ro-|ewa akademika Du{ana Nedeqkovi}a, dana15. juna 1999. godine u SANU. Skup je vodioakademik Mihailo Markovi}. Govorili suakademik Milo{ Macura, akademik Drago-slav Antonijevi} i prof. Andrija Stojkovi}.

lo{ki sukob demokratije i fa{izma (1938),on je ukazao na puteve pobede progresivnihsnaga sveta u II svetskom ratu. Prevod Hege-love tzv. sredwe Logike i uz wu Komenta-rima teksta i Istorijskim komentari-ma (u delu pod naslovom Dijalektika,1939), dostigao je za to doba vrhunski nivoi dao „nesumwiv i krupan doprinos” op{tojfilozofiji sa pozicija marksizma, kako jekonstatovao bugarski marksist Todor Pa-vlov, a 1946. Branislav Petronijevi} u svomreferatu za izbor Nedeqkovi}a za dopisnog~lana SAN ocenio je Istorijske komen-tare kao originalan doprinos.

2. Tokom u~e{}a u NOR-u kao prvoborac,jedini jugoslovenski profesor univerzitetadru{tvenih nauka, Nedeqkovi} je pored bor-bene publicistike objavqivao i raspraveukazuju}i na perspektive revolucionarnogpreobraàja savremenog sveta i ~oveka kojipredstoje.

3. Posle II svetskog rata Nedeqkovi} jenastavio svoju autorsku i pedago{ku delat-nost. Godine 1951. osnovao je Srpsko filo-zofsko dru{tvo, sa referatom o jugosloven-skoj filozofiji, u kojem je utvrdio pozi-tivno filozofsko nasle|e kod nas i odnosu filozofiji izme|u scientia constituta iscientia constitutiva, delom filozofije kojije relativno ostvaren i delom koji se daqerazvija. Stalno otvoren prema novim snaga-ma, Nedeqkovi} je kao referente na tomKongresu predstavio Mihaila Markovi}a sareferatom o prevazi|enom i dostignutom usovjetskoj filozofiji, i Dragana M. Jere-mi}a sa pozitivnim i prevazi|enim rezulta-tima u savremenoj filozofiji Zapada. Kaoprofesor, upu}ivao je svoje studente na stu-dij filozofskih klasika u originalu (a daoje inicijalni ali krupan doprinos obnoviod nema~kog okupatora uni{tene Bibliote-ke Filozofskog seminara), na povezivawefilozofije sa celinom kulture i civiliza-cije, posebno sa naukama i umetnostima. Pr-vi je u to vreme, u svojim predavawima naKolar~evom univerzitetu, kritikovao sci-jentisti~ko-tehnicisti~ke i ideolisti~keprimese kod F. Engelsa i uop{te u marksi-zmu, {to je, pored drugih razloga, naveloideologa CK KPJ M. \ilasa da ga na nedo-stojan na~in 1953. godine udaqi sa Beograd-skog univerziteta.

Deceniju udaqen od studenata i javnograda, Nedeqkovi} je ostvario i objavio

mnoga vredna autorska dela (O Davin~iju idr.) kao akademik. Svoj profesorski sta`dovr{io je kao metodolog nauka i tehnikena Elektrotehni~kom fakultetu 1965-1972,a glavna dela ostvario je u SANU, gde je udva mandata bio i sekretar Odeqewa dru-{tvenih nauka i osniva~ i rukovodilacvi{e istraìva~kih odbora.

4. Sumirawem rezultata wegove vi{e od60-ogodi{we autorske,nastavno-padago{ke ijavne delatnosti, zakqu~ujemo:

4.1. Nedeqkovi} je gotovo podjednakoobra|ivao i teorijsku i istorijsko-gene-ti~ku, i logi~ko-gnoseolo{ko-metodolo{ku,i antropolo{ko-humanisti~ko-aksiolo{kustranu filozofije, a ostvario je i celu bi-blioteku prevoda dela filozofskih klasi-ka. Imao je i izrazitog pedago{kog dara,tako da je sve vreme podizao dru{tvu neop-hodne filozofske kadrove.

4.2. Prevodima je obuhvatio sve glavneepohe i {kole u filozofiji – od Herakli-ta (1924) do u~ewa Epikteta, Bruna, Paska-la, Davin~ija, Dekarta, Lajbnica, Voltera,Holbaha, Lametrija, Bo{kovi}a, Morelija,Hegela, Fojerbaha, Marksa, Engelsa, Lewina.

4.3. Originalna vrlina svih Nedeqkovi-}evih radova nesumwivo je u wegovoj meto-di. Iako je kao marksist izricao dosta pre-o{trih sudova i o jugoslovenskim i o stra-nim filozofima, od kojih je neke kasnijeublaìo, a u pionirskim poduhvatima sviautori imaju pravo i na pogre{ke i propu-ste, wegova metoda kritike, poput Dicge-novog i Lewinovog upozorewa da ni „idea-lizam nije glupost” nego da sadrì „racio-nalno zrno” koje treba kriti~ki usvojiti inadograditi, Nedeqkovi}eva metoda dalekoje od proste negacije nego je u osnovi stva-rala~ka, asimilatorska metoda potekla izmetode Aufhebung-a Hegela i Marksa: wenje zadatak bio dvojak – negirawe negativnog(prevazi|enog) uz usvajawe pozitivnog udostignutom i wegov daqi razvitak.

4.4. Strani ocewiva~i su pohvalili Ne-deqkovi}eve rezultate kao medijatora iz-me|u srpske i jugoslovenske filozofije,nauke i kulture, s jedne, i evropske i svet-ske, s druge strane, i to ne samo prevodimanego i spisima iz istorije filozofije.Iako se, razume se, sluìo rezultatima pre-thodnih istraìva~a, u ovim spisima Ne-deqkovi} je pokazao svoju izuzetnu erudici-ju a ocene su svuda samostalne, tipi~no Ne-

318

deqkovi}eve. Strane kritike konstatovalesu to pre svega na tezi o Bo{kovi}u, nakwigama o Paskalu, Holbahu, Hegelu, Lewi-nu i dr. Od korifeja nauke i filozofijenauka, preveo je komentarisao i ocenio spi-se: Heraklita (1924), Kopernika, Galileja,Keplera, Bruna, Paskala, Dekarta, Lajbni-ca, Lametrija, Holbaha, Voltera, Hegela;Bergsona; Marksa, Engelsa, Lewina, Staqi-na; Ber|ajeva, Gastona Ba{lara, Sartra imnogih drugih. Sistematska predavawa izop{te Istorije filozofije iz Skopqasa~uvao je kao zabele{ke jedan wegov stu-dent (Radivoje Milovanovi}) i Nedeqkovi}ih je sredio i objavio 1981. u 4 kwige nasrpskom (Prosveta, Poàrevac, oko 1000strana) i na makedonskom u dve kwige(Skopje 1984); savremenu filozofiju obra-dio je pod naslovom Misao danas, u duòjseriji pojedinih reprezentativnih mislila-ca, ~ije su saète verzije izlazile u listu„Politika” od 1957. do 1959. i daqe (pro-re|enom dinamikom) sve do 1986. godine.Nedeqkovi}eva me|uratna Istorija filo-zofije, predavana od 1931. do 1938, obuhva-ta razvitak op{te filozofije do II svet-skog rata, dok se dvotomna sovjetska Isto-rija filozofije Georgija F. Aleksandrovai grupe saradnika zavr{ava sa XVIII vekoma datirana je sa 1940-43. godinom. KwigeAleksandrova i saradnika su 1947. o{trokritikovane u Moskvi, dok je te~aj Nedeq-kovi}a i danas uzoran po metodologiji irezultatima.

Od posebnog su zna~aja Nedeqkovi}eviradovi o jugoslovenskoj filozofiji. Pi-sao je prvi ili me|u prvima o na{im nau~-nicima i filozofima kao {to su: FrawoPetri}, Juraj Kriàni}, Marko Dominis,Marin Getaldi}, Ru|er Bo{kovi}, PetarBartulovi}, Albert Bazala; Dositej Obra-dovi}, Matija Reqkovi}, Filip Vi{wi},prota Matija Nenadovi}, Vuk Karaxi}, We-go{; Svetozar Markovi}, Dimitrije Tuco-vi}, Filip Filipovi}, Tito, Kardeq; LazaKosti}, Milo{ Petrovi}, Boà Kneèvi},Jovan Cviji}, Mihailo Petrovi} Alas, Ni-kola Tesla, Toma @ivanovi}, Branislav Pe-tronijevi}; Ogwen Prica, Veselin Masle-{a, Ivo Lola Ribar, Kosta Racin i drugi.Po{to je dobro znao u kakvim su uslovimadelovali jugoslovenski, posebno srpski mi-slioci a naro~ito marksisti, Nedeqkovi}je u ovim svojim komparativisti~ko-medija-

torskim spisima optimalno objektivno, tj.kriti~ki procenio wihov op{ti zna~aj.

4.5. Nedeqkovi}evi samostalni autor-ski radovi objavqeni su prete`no u izdawuSANU. Iz etike i aksiologije, Nemoral-nost besmrtnosti i eti~ke funkcije smr-ti (1928, II izd. 1969); Rad, voqa, radost(1932, II izd. 1971); Etika, III deo: Dijale-ktika moralnog iskustva, 1977; Homme

et humain, 1969; Svet, ~ovek i ~ove~nost,1976. Iz estetike, objavio je nekoliko de-setina radova, od Psihologije lirskog stva-rawa (1929) do Hegelova estetika, Marks-ovi osnovi estetike i dana{we esteti~keperspektive (1970) i dr. Kao aksiolog iantropolg, Nedeqkovi} nastoji da spoji fa-kti~ke i vrednosne sudove, moralno i umet-ni~ko iskustvo, teoriju etike i estetike. On-tologiju, logiku, gnoseologiju i metodologi-ju Nedeqkovi} je po~eo da objavquje u ra-spravama kao {to je ‘Hipoteti~ka su|ewa’su logi~ki umovawa (1928) koju je, iako se sare{ewem ne slaè, prihvatio B. Petronije-vi} za „Glas SKA”; zatim je analiti~ko-sin-teti~ki objavqivao u okvirima konkretnedijalektike pod naslovima: Dijalektika nadelu (1976), Dijalektika na delu, u razvojunauka, nau~nog stvarala{tva i li~nostinau~nika (1976), Dijalektika (1982), Istra-ìvawa o dijalekti~kom zakonu negacije ne-gacije (1982), koje su pratile desetine ra-sprava i studija objavqivanih u zemqi i nastrani. To je nastojawe da se marksisti~kii jo{ vi{e lewinisti~ki ne samo spoje saantropolo{ko-aksiolo{kim i istorijsko-geneti~kim filozofskim disciplinama.

Najzad, u kwizi Prevazilaèwa. Misli irazmi{qawa (1972), Nedeqkovi} je na ovajnesistematski na~in iskazao celinu svogmislila{tva. U osnovu je stavio pitawe:„Stvarnom ~oveku u osnovi svakog pitawapostavqa se uvek isto pitawe: kako se usvome ~ove{tvu daqe prevazi}i i biti jo{punije i celovitije stvarnim ~ovekom”. Ne-deqkovi}ev globalni odgovor na ovo antro-polo{ko-humanisti~ko pitawe je i tada kaoi pola veka pre toga, kada je bio na po~eci-ma stvarawa, isti: ~ovek se neprekidno sa-moprevazilazi, osloba|a i preobraàva –stvarala~kim radom. Time je iskazao su{ti-nu riznice svojih misli „prevazilaèwa isamoprevazilaèwa na{ega sveta, ~oveka i~ove{tva”, svoju varijantu marksisti~kefilozofske antropologije i aksiologije.

319

5. Velike su Nedeqkovi}eve pedago{kezasluge na formirawu filozofskih kadrovai publikovawu svojih iskustava i teorijskihizvoda iz pedago{kih saznawa. Bio je jedanod osniva~a Srpskog pedago{kog dru{tva.

6. Kao javni predava~ i populariza-tor filozofije usmenom re~ju i adekva-tnim publikacijama, Nedeqkovi} je zaslu-àn i za afirmaciju filozofije u na{ojsredini koja ina~e nije naro~ito naklowe-na teoriji i filozofiji.

7. Najzad, a mo`da i na prvom mestu, Ne-deqkovi} je bio poznat i priznat i kao neu-morni apostol rada u na{oj sredini, koja seradqivo{}u ne moè pohvaliti.

8. Tako bi izgledala skica delatnostiakademika Nedeqkovi}a u oblasti filozo-fije. On je zasluìo istraìva~ki pisanukwigu sa potpunom dokumentacijom, u kojubi u{la i wegova prepiska sa doma}im istranim filozofima i velikanima kulture

Jedan od najspornijih pojmova u sociolo-giji sela je, verovali ili ne, seqa{tvo. Po-ku{aji definisawa ovog dru{tvenog sloja(klase) su zaista veoma mnogobrojni i ~estovrlo razli~iti. U definisawu ovog izvan-redno zna~ajnog pojma (zna~ajnog ne samo zasociologiju, nego i za antropologiju, etno-logiju, istoriju, ekonomiju) oprobali su sei svetski poznati ruralisti poput Teodora[anina (Theodore Shanin) i Anri Mendras(Henry Mendras). Ipak, koliko god se teo-reti~ari ne slagali, postoji (bar) jedan mo-menat koji niko ne spori: jedno od bitnihobele`ja seqa{tva jeste wegov pot~iwenipoloàj u odnosu na nosioce ekonomske ipoliti~ke mo}i. Ovo je obele`je konstant-no, tj. prati seqa{tvo kroz celu istoriju.U pojedinim istorijskim periodima ovakavpot~iweni poloàj seqa{tva postaje naro-~ito vidqiv jer uzima drasti~ne forme.Me|u te periode svakako spada i onaj kojije usledio neposredno posle Drugog svetskograta u Jugoslaviji, posebno u Srbiji i we-nom severnom delu, Vojvodini.

Pojava kroz koju je mogu}e sagledati po-loàj seqa{tva u Srbiji u navedenom peri-odu svakako je bio (obavezni) otkup poqo-privrednih proizvoda, jedna od mera koje jena tada{wem selu sprovodila nova vladaju}a(komunisti~ka) elita. Sa istorijske ta~kegledi{ta, ovaj problem je ve} obra|en za cen-tralni deo Srbije (Mom~ilo P a v l o v i }:Srpsko selo 1945-1952. Otkup; Beograd 1997),ali je odranije poznato da je problem otkupanajizrazitiji bio u Vojvodini. Upravo se pro-blema otkupa poqoprivrednih proizvoda u Voj-vodini u prvih nekoliko godina nakon Drugogsvetskog rata prihvatila Jelena P o p o v ukwizi Drama na vojvo|anskom selu (1945-1952), koju je objavio Platoneum-Novi Sad.

Sama kwiga podeqena je na tri dela. Uprvome nalazimo opisane strukturne prome-ne u poqoprivredi Jugoslavije u godinamakoje su usledile odmah posle Drugog svet-skog rata, kao i uvo|ewe i razvoj otkupa po-qoprivrednih proizvoda kao mere novihvlasti u nekoliko wegovih pojavnih oblika.Drugi deo nam pomaè da sagledamo ulogu

320

koju je sredila prof. Marija Deba~-Nedeq-kovi}. Me|utim, na osnovu dosada{wih izu-~avawa i ocena wegovog filozofskog opusa,moè se sa sigurno{}u iskazati sud da jeakademik Nedeqkovi} krupno ime jugoslo-venske filozofske misli i po svestrano-sti, a u op{toj dijalektici, aksiologiji ifilozofskoj antropologiji i po dubini. Tosu povodom Nedeqkovi}eve proslave 80 god-ina ìvota izrekli mnogi jugoslovenski,francuski (Pol Laberen, @ak Dont, So-lan` Mersje-Hosa), nema~ki (Vilhelm Raj-mund Bajer); sovjetski (B. Kedrov, Institutfilozofije An SSSR), poqski (H. Pisa-rek, Joz. Borgo{), bugarski (A. P. Polika-rov) i drugi ocewiva~i. Wegovo je mestome|u imenima M. Prenana, G. Ba{lara, B.Kedrova, M. Mitina, Sime Markovi}a, To-dora Pavlova, \er|a Luka~a, E. Bloha, A.Lefevra i drugih vrhunskih marksista.

Dr Andrja B. K. Stojkovi}

UDK 316.334.55 (497.113)

DRAMATI^NA SUDBINA VOJVO\ANSKOG SEQA[TVA

tada vladaju}e Komunisti~ke partije u otku-pu i wenu politiku prema selu i seqa{tvuuop{te, a tre}i nam otkriva kako su seqaciprogawani, zatvarani, kako im je konfisko-vana imovina i na koje su na~ine poku{ava-li da pruè otpor Komunisti~koj partiji,koja je u ono vreme kontrolisala sve insti-tucije vlasti, ukqu~uju}i i sudove. Prema re-~ima same autorke, ova studija je bazirana nanovim i dosada uglavnom nepoznatim poda-cima, sakupqenim u fondovima istorijskiharhiva (Jugoslavije, Srbije i Vojvodine).

U Uvodu se isti~e da je Komunisti~kapartija Jugoslavije nastojala da pre defini-tivnog kraja rata ostvari nadmo} u ekonom-skoj sferi i tako osigura materijalnu osno-vu svojoj vlasti. Zato su ve} u novembru 1944.preduzete prve mere konfiskacije, sekve-stra i nacionalizacije, ~ijim je sprovo|e-wem u dràvne ruke prelazila industrija,ali i banke. Zakon o nacionalizaciji iz1946. vodio je prakti~noj likvidaciji pri-vatnog vlasni{tva, osim u poqoprivredi.Agrarna reforma prema Zakonu o agrarnojreformi i kolonizaciji iz avgusta 1945. go-dine donela je najve}e promene upravo u Voj-vodini, gde je, za razliku od centralne Sr-bije, postojao nemali broj velikih poseda.Kao posledica agrarne reforme, i{~ezli suagrarni veleposednici kao deo socijalnestrukture, dok je glavni nosilac poqopri-vredne proizvodwe postao sredwi posednik(gazdinstva sa posedima od 5 do 10 hektara);istovremeno se pove}ao i broj malih poseda(od 2 do 5 hektara). Kolonizacija je tako|enajvi{e promena izazvala u severnoj srpskojpokrajini: izmewena je ne samo nacionalna,nego i demografska, ekonomska i politi~kastruktura. Nepoqoprivredno stanovni{tvoraslo je velikom brzinom, tako da je u Sr-biji 1948. ~inilo 27,9% od ukupnog brojastanovnika (pred rat 20%).

Prvi deo bavi se uticajem strukturnihpromena u poqoprivredi na formirawe tr-`nih vi{kova. Izme|u dva svetska rata voj-vo|anska poqoprivreda sa veleposednicimai bogatim seqacima koji su proizvodili zatrì{te bila je kadra ne samo da zadovoqipotrebe gradskog stanovni{tva, nego i daobezbedi vi{kove za izvoz. Posleratna agrar-na reforma je u velikoj meri sa scene uklo-nila ove trì{ne proizvo|a~e i daqe usi-tnila seqa~ki posed. Na sitnom seqa~komposedu primena agrotehni~kih mera bila je

gotovo nemogu}a, ~ak i onda kada je sredsta-va (vrlo oskudnih, usled ratnih razarawa)bilo. Padu poqoprivredne proizvodwe do-prinela je i kolonizacija, jer su kolonistive}inom bili priviknuti na druga~iju vrstupoqoprivrede od ravni~arske. Istovremenosa padom proizvodwe, od Vojvodine se mnogoo~ekivalo, jer je trebalo obezbediti hranuza brzorastu}e gradsko stanovni{tvo i zaizvoz, kao i sirovine za industriju. Ovajo~igledan nesklad vlast je poku{ala da pre-mosti osnivawem dràvnih poqoprivrednihdobara, ra~unaju}i da }e krupan posed datiboqe proizvodne rezultate i sve vi{e obez-be|ivati „socijalisti~ki” karakter poqo-privrede. Iz istih razloga pristupilo se iosnivawu seqa~kih radnih zadruga (SRZ),koje u prvim godinama posle rata uglavnomosnivaju kolonisti, inspirisani idealizova-nim pri~ama o sovjetskim kolhozima i ne-prilago|eni na ravni~arsku poqoprivredu.To je bio po~etak kasnije potpune dràvnekontrole zadruga, ali se sve do 1947. tompitawu prilazilo sa mnogo opreza, tj. bezpoku{aja prinudne kolektivizacije.

Uprkos ovim nastojawima, privatni po-sed je jo{ uvek bio dominantan, kako u ra-tarskoj, tako i u sto~arskoj proizvodwi.Me|utim, ovaj se sektor, posebno vlasnicisitnijih poseda, sve vi{e okretao proizvod-wi za sopstvenu potro{wu. Sa druge strane,u SRZ je bilo velikih problema: nije biloiskustva u rukovo|ewu, parcele su bile si-tne i razbacane, mehanizacije jedva da je ibilo, radnici su bili slabo motivisani. Dastvar bude jo{ gora, vlast je insistirala nanovim setvenim planovima, u kojima je pred-nost data industrijskom biqu i to uprkos~iwenici da ono iscrpquje usled rata ve}ionako iscrpqeno zemqi{te i da u zemqipostoji rastu}a potreba za ìtaricama.Opadawe sto~nog fonda, zapo~eto za vremerata, nastavilo se i dovelo do ozbiqnog na-ru{avawa osnovne proporcije sto~arstva iratarstva. Prose~an prinos najva`nijih ra-tarskih kultura bio je niì od predratnog.

Pomenuti raskorak izme|u sve ve}ih po-treba za ìtaricama (i svim ostalim poqo-privrednim proizvodima) i pada poqopri-vredne proizvodwe ubrzo je postao ozbiqanekonomski, ali i politi~ki problem. Pri-hvataju}i program razvoja te{ke industrijepo uzoru na SSSR, vlast nikako nije moglada ide putem ekonomskih zakona i tako

321

uspostavi ravnoteù izme|u poqoprivredneproizvodwe i potro{we, jer bi se timeugrozila te{ka industrija. Zato je u~iwenpoku{aj da se problem re{i uvo|ewem si-stema otkupa poqoprivrednih proizvoda kaopoluge putem koje bi se akumulacija preli-vala iz poqoprivrede u industriju.

Otkup poqoprivrednih proizvoda imao jetri faze: rekviziciju, otkup na bazi neekvi-valentne razmene sa selom i otkup na baziekonomske razmene sa selom. Dok je rekvizi-cija bila zapravo ratna mera otkupa uvede-na iz preke nu`de i koja je trajala do polo-vine 1945, otkup na bazi neekvivalentne ra-zmene sa selom trajao je sve do po~etka 1948.godine i vr{io se sa nedovoqno obezbe|e-nim ekvivalentom u industrijskoj robi. Sto-ga je uglavnom sprovo|en administrativnimputem. Od 1948. sledi faza otkupa na baziekonomske razmene sa selom koji nije doneoni{ta su{tinski novo. Plan ponovo nijerealizovan, zabeleèni su ozbiqni poreme-}aji u robnoj razmeni, razmena je i daqe bi-la neekvivalentna. Treba podvu}i da je sapoliti~ke ta~ke gledi{ta otkup zapravo bioklasna mera, uperena na suzbijawe kapitali-sti~kog na~ina proizvodwe na selu. Na~inda se pove}a poqoprivredna proizvodwa vi-|en je od strane vrha Komunisti~ke partijesamo u socijalisti~kom preobraàju poqo-privrede, koji je zapravo zna~io stvarawekrupnih gazdinstava putem kolektivizacije.

Obavezni otkup uveden je polovinom 1945.godine i vaìo je za ìtarice, stoku, mast,vunu, sto~nu hranu, a kasnije i za povr}e(krompir i pasuq). Uredbe o otkupu treti-rale su seqake diferencirano, {to zna~ida je najve}i pritisak bio na imu}nije se-qake („kulake”), dok su u privilegovanompoloàju (kao socijalisti~ki sektor) bileSRZ. Posebni oblici otkupa bili su kon-trahirawe (u kojem su cene i daqe bile zna-~ajno niè od onih na slobodnom trì{tu),otkup na bazi vezane trgovine (wegovi sla-bi efekti mogu se pripisati, izme|u osta-log, nedostatku industrijske robe), uslovniotkup (oblik naturalne razmene koji se ni-je dugo zadrào), otkup po vi{im cenama(koje u stvari i nisu bile mnogo vi{e),u{ur i slobodni otkup (u kojem je sve osimodlu~ivawa proizvo|a~a na prodaju bilo re-gulisano).

Kako su potrebe, utvr|ene planom, uvekbile ve}e od tr`nih vi{kova, kriterijumi

uredaba o otkupu koji su proizvo|a~u ostav-qali dovoqno za ishranu i ulagawe u noviproizvodni ciklus postajali su fiktivni ibili su izvrdavani na razne na~ine. Samiplanovi bili su iz godine u godinu sve ve-}i, a proizvodwa sve mawa. Ovo je vaìlo iza ìtarice (koje su zauzimale najva`nijemesto u sistemu otkupa) i za stoku. Otkupindustrijskog biqa se, za razliku od otkupaostalih poqoprivrednih proizvoda, vr{ioiskqu~ivo kontrahirawem. Kako se insisti-ralo iskqu~ivo na planiranoj veli~ini po-vr{ina zasejanih industrijskim biqem, niotkupqiva~i ni proizvo|a~i nisu bili su-vi{e zainteresovani za samu proizvodwu ikvalitet proizvoda.

Definisawem ciqeva KPJ koji su bili upozadini celokupne agrarne politike, patako i otkupa, zapo~iwe drugi deo ove obi-mne studije. Prvi ciq KPJ bio je maksimal-no angaòvawe poqoprivrednih resursa ka-ko bi se stvorili uslovi za obnovu a zatimi za plansku izgradwu zemqe; drugi ciq jebio sprovo|ewe klasne politike na selu uciqu slamawa seqaka (pre svega krupnijih,takozvanih „kulaka”) kao privatnih vlasni-ka i socijalisti~kog preobraàja poqopri-vrede. Sistem otkupa bio je u potpunosticentralizovan i oko cifara odre|enih nasamom partijskom vrhu nije moglo biti „nirazgovora ni pogovora”. Zvani~nu ulogu uotkupu igrale su dràvne institucije i pre-duze}a, ali je na terenu otkup prakti~nobio u rukama sreskog partijskog rukovod-stva. Kampawa je obi~no po~iwala agitaci-jom i propagandom, u kojima su sreskim ko-mitetima pomagale masovne politi~ke orga-nizacije (npr. SKOJ). Od jeseni 1946. otkupje u Pokrajinskom komitetu smatran cen-tralnim i najva`nijim pitawem, a za wego-vo sprovo|ewe bile su (zvani~no) dozvoqenei prinudne mere.

Po~etak primene Prvog petogodi{wegplana 1947. zna~io je ne samo prelazak naplansku privredu, nego i znatno ve}e potre-be za poqoprivrednim proizvodima. To jebilo dovoqno za jedan znatno o{triji kursu otkupnoj politici, ~iji su „ceh” ve}imdelom platili imu}niji seqaci („kulaci”).Uredbe o otkupnim kvotama otvoreno su kr-{ene na {tetu seqaka kako bi se sprovela„partijska linija”. Svako suprotstavqawezvani~noj politici bilo je karakterisanokao „kula{tvo” (ako je dolazilo iz redova

322

seqaka) ili „oportunizam” (ako se radilo o~lanovima KPJ). Pretwe i nasiqe premaseqacima smatrani su opravdanima, a u kam-pawu otkupa ukqu~ivani su i milicija, su-dovi i UDB-a. Otpor seqaka imao je akti-vne (demonstracije, sukobi sa organima vla-sti) i pasivne forme (koje su i{le do sa-moubistva). Nezadovoqavaju}i rezultati kam-pawe iskori{teni su od strane J. Broza zanapad na rukovodstvo SKS kao „oportuni-sti~ko”. Kako bi se plan ispunio, republi-~ki i pokrajinski komiteti maksimalno supritiskali sreske; iskqu~ivawa iz KPJ zbog„oportunog dràwa u otkupu” postala su ma-sovna pojava. U nastojawu da smawi rastu}enarodno nezadovoqstvo i nepoverewe u vlast,vrh Komunisti~ke partije sluìo se pro-vidnom demagogijom: nakon {to je otkup za-vr{en i seqaci potrpani u zatvore, me|usuvi{e revnosnim partijcima i skojevcimatraèni su „`rtveni jarci” koji, eto, „nisudo kraja shvatili liniju partije”.

Ilustracije radi, evo kako je DobrivojeVidi}, politi~ki sekretar PK SKS za Voj-vodinu (sli~nu ulogu Vidi}evoj imao je iJovan Veselinov), savetovao nià partijskarukovodstva da treba razgovarati sa seqaci-ma koji nisu izvr{ili obaveze iz otkupa:„(…) vi nas ovde zafrkavate (…). Vi stebogati (…) i mislite da vam ni{ta ne mo-èmo (…) Mi }emo vas slistiti, pohapsiti,konfiskovati, oterati na robiju.” Takozva-na „fakti~ka ~i{}ewa” ambara i tavana (tj.oduzimawe celokupnog roda) vr{ena su „nemetlom, ve} peru{kom”.

Otkupom je najvi{e bila optere}ena Sr-bija, a u woj posebno Vojvodina. U woj jepritisak na seqake bio najja~i, a odnos par-tijskog vrha najtvr|i. U Hrvatskoj i Slove-niji, me|utim, nije bilo ni govora o kr{e-wu Uredbe pove}avawem kvota i o „slamawukulaka”. Slovena~ko ministarstvo trgovineje ~ak snizilo norme obaveznog otkupa kula-~kim doma}instvima, uop{te se ne obaziru-}i na primedbe koje su dolazile iz drugihrepublika! Ne treba vaqda ni spomiwati daje ovo pro{lo bez ikakvih posledica po vrhKP Slovenije. Ovo je bio po~etak me|ure-publi~kih podela i uklawawa iz partijskogi dràvnog rukovodstva srpskih kadrova ko-ji su, makar i u najblaòj formi, poku{ava-li da za{tite interese svog naroda.

Godina 1949. bila je godina najve}eg oma-sovqewa SRZ, najvi{e zbog toga {to su im

seqaci pristupali da bi izbegli obaveze uotkupu. Veoma brzo su se SRZ pokazale kaoproma{aj: zajedno sa upravom, zadrugari suse prema imovini u zadruzi odnosili ne kaoprema svojoj, nego kao prema tu|oj; me|utim,kada se radilo o poqoprivrednim proizvo-dima, onda je to bilo „na{e”, „zadru`no”,{to je vodilo svakovrsnim poku{ajima iz-begavawa obaveza iz otkupa. U procesu ubr-zane kolektivizacije, kojom se, izme|u osta-log, htela dokazati ideolo{ka pravovernostKPJ, na udaru su ponovo bili ìtorodnikrajevi Srbije. Kad je bila re~ o rezervnimfondovima situacija je bila sli~na, jer suse Hrvatska i Slovenija jednostavno oglu-{ivale o svoje obaveze.

U kampawi obaveznog otkupa seqaci sumasovno krivi~no i administrativno ka-`wavani i to je predmet tre}eg dela kwige.Neizvr{avawe obaveznog otkupa poqopri-vrednih proizvoda smatrano je krivi~nimdelom prema Zakonu o suzbijawu nedopu{te-ne trgovine, {pekulacije i privredne sabo-taè iz 1945. godine. Ovaj se zakon po~eodoslednije primewivati tek od 1947, ali izvi{e razloga tu nije moglo biti ni govorao nekoj vladavini prava. Ve}i broj sudijanije imao odgovaraju}u stru~nu spremu (nisubili pravnici) – ideolo{ka i politi~kaopredeqenost smatrana je mnogo va`nijom;sam Zakon je bio prili~no neprecizan; nijese znalo koji je sud nadleàn za izlu~ne tu-`be (podno{ene od strane ~lanova porodiceili rodbine optuènog); vremenske (~ak ipreko 5 godina prinudnog rada) i nov~anekazne najo{trije su bile u Srbiji, gde ih jei bilo ubedqivo najvi{e; mera konfiskaci-je naj~e{}e je izricana tako|e u Srbiji;kriterijum sudova bio je neujedna~en ili ganije ni bilo.

Seqaci su pojedina~no, ali i masovno,protestovali, javno govore}i da je „dana{wavlast gora nego {to je bila usta{ka”. U gu-{ewu ispoqavawa seqa~kog nezadovoqstvau~estvovala je i UDB-a, bilo je i mrtvih(na obe strane).

„Klasni pristup” naro~ito se ispoqio 1949,kada su meta progona jo{ jednom postali bo-gatiji seqaci, kojima su, po pravilu, izri-cane o{trije kazne. I dok su mnogobrojnivojvo|anski seqaci („ìtari”) izdràvalikazne po zatvorima u Sremskoj Mitrovici,Poàrevcu, Kosovskoj Mitrovici ili u lo-goru u De~anima, ~lanovi wihovih porodica

323

(naj~e{}e supruge) pisali su àlbe i molbeza pomilovawe svim mogu}im institucijamavlasti, ukqu~uju}i i Mar{alat. U tim mol-bama ukazivali su da su wihovi najbliìnevini i da je za dràvu {teta da wive sto-je u parlogu ili da budu lo{ije obra|ene.

Od sudova se zahtevala „filmska brzina”postupka, kako se optuènima ne bi pruì-la prilika da pripreme odbranu ni sudijamada vode podroban pretres. Maltene u svimpojedina~nim slu~ajevima sudovima su odlu-ke unapred sugerisane od strane partijskihorgana, tako da nije moglo biti ni re~i onekoj nezavisnosti sudstva. Prema partij-skim direktivama odlu~ivano je i u svimdrugim slu~ajevima, ra~unaju}i tu i zahtevda SRZ ne smeju izgubiti ni jedan spor.Partijski funkcioneri su otvoreno govori-li da se zakoni ne mogu „strogo formali-sti~ki tuma~iti” i da primena zakona nesme da ko~i „izgradwu socijalizma”.

Bespravna hap{ewa koja su vr{ili razni„drugovi” tako|e nisu bila retka. Bilo je islu~ajeva da su seqacima napla}ivane nov~a-ne kazne i to bez re{ewa ili potvrde, odu-zimawa stvari od seqaka kao zalog da }e dokraja ispuniti obaveze iz otkupa i trgovin-skih {pekulacija koje su preduzimali funk-cioneri dràve i KPJ. Ovakvi slu~ajevismatrani su „nepravilnostima u otkupu” iobi~no su se zavr{avali smewivawem i par-tijskim ukorima, ali ne i krivi~nom odgo-vorno{}u.

Ono {to je najduè ostalo u narodnompam}ewu vremena obaveznog otkupa jesu zlo-stavqawa seqaka od strane organa vlasti.Sreski funkcioneri {irom Vojvodine iz-gradili su, bez direktiva i uputstava, si-stem iznu|ivawa putem nasilnih i ponià-vaju}ih metoda kojih nisu bile po{te|eneni ène – doma}ice, udovice i samohranemajke. Seqake su tukli, spaqivali im brko-ve, terali ih da goli do pojasa stoje u snegu,stavqali im cev od pi{toqa u usta, teraliih da pevaju posprdne pesme. Konfiskovana

pokretna imovina bila je razvla~ena i pqa-~kana. Samo poneki od po~inilaca ovih ne-dela je odgovarao pred sudom, jo{ mawi brojje osu|en na (blage i kratke) zatvorske kazne.

Po~etkom 1951. Vlada FNRJ i VladaSAD (dotada najgoreg politi~kog i ideolo-{kog neprijateqa) potpisale su sporazum oekonomskoj pomo}i Jugoslaviji, u okviru ko-jeg je na{a zemqa dobila 1.300.000 tonap{enice. Pomo} u hrani posle velike su{eu 1950. pristizala je i iz Velike Britanije,Francuske, Norve{ke, Belgije i nekih dru-gih evropskih zemaqa. Ve} maja iste godineukinut je obavezni otkup mesa, mr{avih svi-wa, mleka, krompira, pasuqa, pirin~a, so~i-va i sto~ne hrane; àlbe seqaka na odre|i-vawe prinosa brè su se re{avale; progonaje bilo mnogo mawe; nije zabeleèn ni jedanslu~aj konfiskacije imovine. Obavezni otkupìtarica kona~no je ukinut 7. juna 1952. go-dine. Komunisti~ka vlast je tada poku{alada bar sa~uva i osnaì SRZ koje su bilepred rasulom, ali su se ti napori brzo po-kazali kao uzaludni. Ovaj izuzetno mra~anperiod za seqa{tvo zavr{en je 1953. dono-{ewem Zakona o reorganizaciji SRZ koji jedopu{tao seqacima da iz zadruga iza|u,iako uz novu „agrarnu reformu” kojom jejo{ vi{e ograni~en seqa~ki posed. Vaqabiti svestan da ovi doga|aji nisu zna~ili iodustajawe KPJ od koncepta „podru{tvqa-vawa poqoprivrede”.

Tako je vreme u kojem je po~eo Sumrak se-qa{tva (D. Veselinov), vreme u kojem je nadelu bilo Isterivawe Boga (M. Markov),dobilo zasluènu pa`wu i od strane isto-ri~ara. Bez ikakve sumwe, ~itawe ove kwigebi}e nezaobilazno za one koji èle da boqerazumeju ne samo istorijski period o kojemse radi, nego i dana{wi odnos seqaka ivlasti, seqa~ko razumevawe zadruga iuop{te zbivawa vezana za sudbinu seqa{tvana na{im prostorima.

Mr Sr|an [quki}

324

U ~etvrtak, 25. jula 2002. godine u 19~asova, u Srpskom kulturnom centru SvetiSava u Subotici, otvorena je izlo`ba slikapoznatog srpskog slikara iz Sombora, gos-podina Save Stojkova. Izlo`ba je otvorenapovodom obeleàvawa zavr{etka ètve, podnazivom „Hleb na{ svagda{wi”, a zarvorenaje 5. avgusta 2002. godine. Ona se odvija ugodini u kojoj slikar puni 77 godina ì-vota i 60 godina rada. Ovo je wegova 313.samostalna izlo`ba slika. Na woj su izlo-èni slede}i radovi: 1. Leto (60h50 cm), 2.Zrelo ìto (50h60 cm), 3. Kraj kanala(60h50 cm), 4. Poto~i} (60h50 cm), 5. Ba~kidoru~ak (60h50 cm), 6. Ispred gradske ku}e(60h50 cm), 7. Sala{ u ìtu (80h100 cm), 8.@ito kraj reke (60h90 cm), 9. Dva jablana(100h80 cm), 10. Kosa~ (100h80 cm), 11. Mo-je selo (80h90 cm), 12. Orawe (60h50 cm),13. Drqawe (60h50 cm), 14. Sejawe ìta(60h50 cm), 15. Zrelo ìto (60h50 cm), 16.@etva ìta (60h50 cm), 17. Skupqawe ìta18. Vr{idba (60h50 cm), 19. Mlevewe ìta(60h50) 20. Me{ewe hleba (60h50 cm), 21.Pe~ewe hleba (60h50 cm) i 22. Porodi~niru~ak (60h50 cm). Radi se o uqima na plat-nu, uglavnom sredwe veli~ine, nastalim naj-ve}im delom u posledwe dve godine. Najsta-rija slika, koja svedo~i o ba~kom doru~ku,nastala je 1975. godine. Dve slike, na koji-ma su prikazani sala{ u ìtu i ìto krajreke, nastale su 2000. godine, a dve, na ko-jima je naslikani kosa~ i slikarevo (moje)selo, 2001. godine. Sve ostale slike, wih17, nastale su 2002. godine. Re~ je, dakle, ojednom novom slikarskom opusu.

Na ovim slikama, ~iji je centralni motivìto, prikazan je celokupan proces proiz-vodwe ìta, bra{na i hleba, u prepoznat-qivom ba~kom okruèwu. Najpre je prikaza-no orawe i drqawe (parawe ) zemqe i seja-we ìta, zatim zrelo ìto na wivi, ètva,skupqawe, vr{idba i mlevewe ìta, me{e-we i pe~ewe hleba od novog ìta, zajedni-~ki porodi~ni ru~ak, na kojem doma}in na-~iwe (novi) hleb, i, na kraju, proslava za-vr{etka ètve, veseqe ispred gradske ku}eu Subotici.

Slike koje se nalaze na ovoj izlo`bi os-im umetni~ke imaju i dokumentarnu vred-nost. One su se}awe na na~in kako se nekad,pre pojave ma{ina, orala i drqala zemqakowima, plugom i drqa~om, sejalo ìto iztorbe i iz ruke, kosilo ìto kosama, ve-zovima od ìta vezivalo poko{eno ìto usnopovima i slagalo u krstine, snopovi ba-cali i slagali na zapre`na kola u vozove ivozili ku}ama, vr{ilo ìto na gumnu, sakowima koji su terani u krug, mlelo ìto uvetrewa~ama, ru~no mesio hleb i pekao u(letwim) pe}ima u dvori{tima sala{a iseoskih ku}a, u selu i gradu.

Osim {to svedo~i o ra|awu ìta i nas-tanku bra{na i hleba, ove slike svedo~e io: ishrani i odevawu qudi, porodici,sala{u, selu i gradu. Tako je ba~ki doru~ak,prikazan na istoimenoj slici, sastavqen odhleba, slanine, kuvanih jaja, luka i parada-jza, sme{tenih na belo-sivkastom stolwakuuz ~obawu, drvenu posudu za vodu, suncokret,drveni plot i zelena poqa.

Odevawe je raznovrsno. Kod mu{karacaprepoznajemo: jednom belu platnenu ko{uqui {iroke ga}e i sivi {e{ir, drugi put be-lu ko{uqu, tamnije hla~e ili pantalone saprslukom, obu}u (opanke ili cipele) i {u-baru. @ena je predstavqena: jednom u cr-venoj haqini i sivoj marami, sa vezovimaìta na le|ima, drugi put u plavi~astoj su-kwi i prsluku, beloj bluzi i crvenoj mara-mi vezanoj iza glave, tre}i put u sivoj su-kwi i marami i crvenoj bluzi sa dugimrukavima. U odevawu mu{karaca moè se za-paziti stariji sloj, koga odlikuje ode}a odbelog platna, po pravilu doma}e proizvod-we, i mla|i sloj, koga ~ine odevni predmetiskrojeni i sa{iveni od kupovnih materija-la, industrijske proizvodwe. U odevawu è-na, bez obzira {to je raznovrsniji i {aro-likiji, moè se uo~iti samo jedan, mla|isloj. Sti~e se utisak da se ènski svet la-k{e osloba|a starijeg na~ina odevawa. Ucelini i u grubim crtama posmatrano, oveslike svedo~e o na~inu odevawa stanov-ni{tva sa somborske periferije od prvihdecenija 20. veka do oko {ezdesetih godina

325

UDK 75 : 929 Stojkov S.

MOTIVI @ITA, BRA[NA I HLEBAU SLIKARSTVU SAVE STOJKOVA

20. veka, kada su, u ètvi i vr{idbi ìtakombajni sve vi{e po~eli da uzimaju maha.

Porodica je nuklearna, sastavqena odmuà, ène i troje dece, dva de~aka i de-voj~ice. Prikazana je u sobi za stolom, uzprepoznatqiv enterijer: paorsku ili bawape}, {erpe, tawire, lampu, zidni sat i dru-go. Doma}in ku}e, smiren, jedini u stoje}emstavu, pogledaju}i de~aka koji sedi poredmajke, priprema se da na~ne (novi) hleb,{to ostali uku}ani mirno i sa zadovoq-stvom o~ekuju. Doma}ica pri tom smernogleda ispred sebe kao da moli, a dvojicade~aka gledaju u devoj~icu. Uz doma}ina de-voj~ica je jedini lik koji je prikazan s li-ca. Uku}ani su za ovu priliku sve~ano ode-veni, u savremenu garderobu. Mo`da je jedi-no kaput doma}ina od starijeg materijala,verovatno od sukna. Kaput je braon boje,obu~en po prsluku i ko{uqi. Kosa ène jesmotana u krug, iza glave. Takav na~in vezi-vawa kose moè se i danas videti kod ènau severnoj Ba~koj, kako kod starosedelaca,tako i kod onih koji su posle Drugog svet-skog rata naseqeni iz Dre`nice u Bajmok.

Sala{ je predstavqen na prepoznatqiv,starinski na~in, kao stambena ku}a od nabi-jene zemqe, pravougaone osnove, ~esto okre-~en u belo, debelih zidova i malih prozora,dvoslivne krovne konstrukcije pokrivenetrskom ili crepom, okruèn mnogim po-mo}nim zgradama. Sve do kraja Drugog svet-skog rata, u vreme slikarevog detiwstva, nasala{ima se ìvelo veoma intenzivno. Bioje to dru{tveno poèqan na~in ìvota iprivre|ivawa. Posle toga, novo dru{tvenoure|ewe je stvorilo mnogo nepovoqnije uslo-ve za sala{e. Po~eo je proces ru{ewa iodumirawa sala{a. Ipak, sala{i su pre-ìveli, posebno u severnoj Ba~koj. Izgledada je ~ovekova iskonska potreba za bliskimdirektnim kontaktom sa zemqom i wenimplodovima, koju sala{ najboqe pruà, bilaja~a od, pokazalo se, trenutno nepovoqnogdru{tvenog okruèwa.

Selo je, kao i sala{, odavno postaloprepoznatqivo na slikama Save Stojkova:wive, oranice, ìta, kukuruz, kanali, poto-ci, ku}e, livade, stogovi sena, ~ardaci idruge ekonomske zgrade, crkve uzanih bokovai visokih torweva, bogate kro{we zelenogdrve}a, beskrajna ba~ka ravnica. Ku}e su ponekad u{orene u ulicu. Ali, ponekad selopre li~i na grupu ku}a ili sala{a okupqe-

nih oko crkve nego na u{orena sela panon-skog tipa, {to verovatno zavisi od vizuraiz kojih ih slikar posmatra ili pak odna~ina na koji ih doìvqava i predstavqa.U ovim ku}ama postoji odre|ena kulturastanovawa, najboqe ovekove~ena u slikamakoje prikazuju porodi~ni ru~ak i me{ewehleba. Sastavni delovi sobe ~ine: bawa pe},sto i stolice, bokali, ~a{e, fla{e, {erpe,tawiri, noèvi, ka{ike, viqu{ke, oklagije,na}ve, pletene korpice, lampe, zidni sat,ikona Bogorodice sa detetom, slike ku}aili sala{a i drugo.

Grad je na ovim slikama predstavqenjedan put. Radi se o gradskoj ku}i u Suboti-ci, ispred koje dva para, pored starije fon-tane, uz svirku harmonika{a, u buweva~kimnarodnim no{wama igraju u slavu kraja è-tve, kako je to ètvenim sve~anostima, du-ìjancom, u Subotici i wenoj {iroj okoli-ni odavno ustanovqeno. Na slici je prika-zan harmonika{ u belini, beloj ko{uqi i{irokim duga~kim ga}ama, i tamnom prslu-ku i {e{iru. Mu{karci su u crnim odeli-ma sa crnim ko`nim ~izmama i {e{irima.Devojke su u dugim haqinama, jedna u haqi-ni crvene, a druga u haqini oran` boje.Igra~i su vitki, otmeni i elegantni. Odajuutisak folklorne priredbe pripremqene uslavu zavr{etka ètve. Ujedno, ovo je jedi-na slika na kojoj je no{wa postavqena nekao deo svakida{weg, nego kao deo scenskogfolklora.

Psihologija qudske du{e, koja je ovogputa uklopqena u proces proizvodwe ìta,bra{na i hleba, najtananije je prikazana naslikama koje predstavqaju porodi~ni ru~aki kosa~a. Kosa~ je prikazan u prvom planu,kako stoji u ìtu i brusi kosu, sa selom upozadini. Obu~en je u belu ko{uqu zasuka-nih rukava, i tamne hla~e, prsluk i {e{ir.S obe ruke drì kosu, koja je oslowena nadràqe. U desnoj ruci drì i brus, kojimo{tri kosu. Kosa~ je opu{ten i miran, bla-gog pogleda i zagledan u daqinu, ili u ne-kog sagovornika, koji se ne vidi na slici.kao da, u poslu, pozira. Ova slika je malispomenik, oda kosa~u ìta kojeg vi{e nema,wemu kao pojedincu, wegovoj dru{tvenojulozi i sloju, seqaku i wegovoj tehnologiji,jednoj istorijskoj epohi. Danas se kosom naindividualnim poqoprivrednim gazdinstvi-ma u severnoj Ba~koj u svakida{wem ìvotukosi trava i detelina, a u ritualnom ìvo-

326

tu, u okviru ètvenih sve~anosti i takmi~e-wa risara (kosa~a), ìto. To je danas posle-dwe pribjeì{te nekada{wih kosa~a ìta.

Sve u svemu na ovim slikama prevladava-ju motivi ìta, bra{na i hleba. Ali, dubqei doslednije posmatrawe ovih motiva moèda posluì kao polazna osnova za prou~ava-we dru{tvene, kulturne, qudske i psiholo-{ke strane slikarevog sveta. Tako nam sewegove slike, nastale na potezu Sombora iSubotice, pokazuju kao vredan izvor za po-znavawe qudske ishrane, porodice, na~inaìvota na sala{u, u selu i gradu Subotici.

Slikaju}i zla}ana ìta sa somborskeperiferije Sava Stojkov nam je ostaviovredno i neizbrisivo svedo~anstvo o jednompro{lom, ne tako davnom vremenu, pre po-jave seja~ica, kosa~ica i kombajna za ìto,

wegovim qudima i wihovom na~inu ìvota.U ovom delu se jasno vidi ~ovekova iskon-ska vezanost za ìto, zemqu, prirodu, drugequde, zavi~aj, ba~ku i vojvo|ansku ravnicu.Ona je prirodno i plodno tle za ~oveka,kako za zemqoradnika, ìto i mnoge drugebiqne kulture, tako i za slikara i bogatoslikarsko delo. Likovi sa ovih slika odi{uradino{}u obi~nog ~oveka, jednostavno{}u,smireno{}u i toplom du{om, okruèniskladnim i idili~nim pejsaòm ravnice, ukojem prevladavaju umiruju}e zelena bojavegetacije, koja ~esto postaje i boja neba,plava boja neba i ùta, zla}ana boja ìta,kazani kod nas i u svetu odavno prepoz-natqivim i priznatim slikarskim jezikomnagla{enog realizma Save Stojkova.

Dr Branko ]upurdija

327

Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke izdaje Matica srpskaIzlazi dvaput godi{we

Uredni{tvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1Telefon: 021/420–199

Proceedings for Social Sciences published by Matica SrpskaPublished twice a year

Editorial and publishing office: Novi Sad, Ul. Matice Srpske 1Phone: 381 21 420–199www.maticasrpska.org.yu

e-mail: [email protected]

Redakcija Zbornika Matice srpske za dru{tvene naukezakqu~ila je 114–115. svesku 17. decembra 2003. godine

Stru~ni saradnik Redakcije: Julkica BoarovLektor: Vera Vasili}

Korektor: Mirjana Zrni}Tehni~ki urednik: Vukica Tucakov

Kompjuterski slog: Laser studio, Novi Sad[tampa: Ideal, Novi Sad

[tampawe ovog Zbornika omogu}ili su

Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije

i Vojvo|anska banka

drn114

Documents

Transcript of drn114