MATURSKI RAD Dragana RadoviGimnazija i SS ''Petar Koi''Zvornik

Maturski rad iz Prava

MENICE

Mentor: Kandidat: prof. Mirko Rebi Dragana Radovi

Zvornik, jun 2014.

S A D R A J

Strana

UVOD2

MENICE31. POJAM I OSOBINE MENICE32. IZVORI PRAVA KOD MENICE42.1. Meunarodni izvori42.2. Unutranji izvori53. MENINA NAELA54. BITNI MENINI ELEMENTI74.1. Opti menini elementi74.2. Personalni menini elementi75. PRETPOSTAVLJENI MENINI ELEMENTI86. NEBITNI (FAKULTATIVNI) MENINI ELEMENTI97. VRSTE MENICE98. MENINE RADNJE109. MENINE TUBE I PRIGOVORI1410. PRESTANAK MENINIH PRAVA I OBAVEZA14

ZAKLJUAK15

Literatura16

UVOD

Opteusvojeno shvatanje o osnovnim uslovima koji opredeluju kvalifikaciju jedne isprave kao hartija od vrednosti, jeste: 1) da se prava sadrana u hartiji od vrednosti odnose na neko graansko pravo i da je to pravo neodvojivo od postojanja takve isprave; 2) da je isprava izdata u strogo pismenoj formi i da sadri zakonom unapred odreene bitne sastojke.Uslov da se pravo sadrano u hartiji od vrednosti odnosi na neko graansko pravo upuuje na zakluak da se isprave koje se odnose na neko drugo pravo, kao to je, na primer, sluaj sa pojedinim uverenjima, diplomama, izvodima iz javnih knjiga, i sl. ne smatraju hartijama od vrednosti. Meutim, isprava koja ne sadri bilo koji od zakonom predvienih bitnih sastojaka takoe ne vai kao hartija od vrednosti.Kada se kae da je pravo sadrano u hartiji od vrednosti, onda se podrazumeva da je najee re o nekom obligacionom pravu inkorporiranom u samoj pismenoj ispravi, kao to je pravo na zahtev da se isplati oznaeni novani iznos "njenom zakonitom imaocu". Takva sjedinjenost oznaenog prava i same isprave, ta nerazdvojna povezanost hartije i prava oznaenog u hartiji u krajnjoj liniji simbolizovana je u samom nazivu - hartija od vrednosti. S druge strane, ve pomenuto pravo na hartiji predstavla u sutini uvek neko stvarno pravo njenog zakonitog imaoca, bilo da je re o pravu svojine ili o pravu zaloge na hartiji, to upuuje na zakluak o mogunosti da njen zakoniti imalac njome raspolae kao, uostalom, i sa drugim telesnim pokretnim stvarima. Otuda i jedna od bitnih karakteristika hartija od vrednosti, njihova negociabilnost (od francuske rei negociable, koja znai prenosiv - koji se moe prodati, preneti na drugog) jer u praksi kupoprodaja same hartije ili njeno korienje kao instrumenta plaanja predstavla takvu sjedinjenost hartije i prava inkorporiranog u ispravi da i pravo iz hartije deluje kao "pokretna stvar" "oko koje se zatim formiraju obligacioni odnosi".U robnonovanom prometu razvijenih privreda nalazi se u opticaju veliki broj raznovrsnih hartija od vrednosti, to je, po prirodi stvari, moralo da ukae na potrebu njihovog grupisanja radi lake obrade njihovih razliitih pravnih i ekonomskih funkcija. Kako je grupisanje svih hartija od vrednosti po odreenim kategorijama uvek zavisilo od svrhe usvojene sistematizacije, to je svaka sistematika isticala svoje kriterijume. Tako su veoma esto hartije od vrednosti grupisane prema vrsti inkorporiranog prava, zatim prema nainu nastajanja prava, prema dospelosti ovih isprava, prema nainu odreivanja imaoca prava i sl.

U ovom radu u detaljno objasniti pojam, izvore prava, naela menice, vrste menice, menine radnje i slino.

MENICE

1. POJAM I OSOBINE MENICE

Menica je hartija od vrednosti, koja sadri sve opte osobine hartija od vrednosti i posebne osobine podvrste hartija od vrednosti po naredbi, u koje hartije menica spada po samom zakonu (iako u njoj eventualno nije oznaena klauzula ,,po naredbi''). Unoenjem posebne klauzule u meninu ispravu (tzv. ,,rekta klauzula'') menica se moe pretvoriti i u hartiju na ime, ali ni u kom sluaju menica ne moe biti izdata tako da glasi na donosioca. Ipak, menica moe biti predata i blanko indosamentom ili indosamentom na donosioca, sa istim dejstvom, te u takvom sluaju menica, mada je izdata kao hartija po naredbi, proizvodi isto dejstvo kao da glasi na donosioca.Izvori meninog prava, kako domai tako i meunarodni, ne sadre definiciju menice, a pravna teorija, sa manjim ili veim nijansiranjem, definie menicu kao pismenu ispravu sa svojstvom hartije od vrednosti kojom se njen izdavalac bezuslovno obavezuje da e isplatiti odreenu sumu novca (sopstvena menica), ili e to po njegovom nalogu uiniti odreeno tree lice, oznaenom korisniku ili licu po njegovoj naredbi, i to u odreeno vreme i na odreenom mestu.

Kao hartija od vrednosti menica se, u osnovi, odlikuje sledeim osobinama:

menica je obligaciono pravna hartija od vrednosti (ima za sadraj trabinu i to samo novanu novani obligacioni papir); menica je u enevskom meninom sistemu po samom zakonu hartija po naredbi (sa odreenim izuzecima koji se tiu klauzule ,,ne po naredbi'' i mogunosti postojanja blanko indosamenta i indosamenta na donosioca); menica je tipina apstraktna hartija od vrednosti (nezavisnost od osnovnog posla, sa odreenim izuzecima koji proizilaze iz krajnje ograniene mogunosti podizanja prigovora iz osnovnog posla i iz naela savesnosti); menica je strogo formalna hartija od vrednosti (sa odreenim izuzecima koji se tiu kategorije pretpostavljenih bitnih elemenata menice i tzv. blanko menice); menica je prezentaciona hartija od vrednosti (menini poverilac je obavezan da menicu o roku dospelosti prezentira duniku ,,traljiva'' a ne ,,donosiva'' obligacija); menica je hartija od vrednosti za iji je nastanak, prenos, ostvarivanje i prestanak prava neophodno postojanje meninog pismena (sa odreenim izuzetkom koji se tie ograniene mogunosti amortizacije menice).

2. IZVORI PRAVA KOD MENICE2.1. Meunarodni izvori

Prvi pokuaji da se izvri unifikacija meninog prava uinjeni su 1910. i 1912. godine na dvema meunarodnim konferencijama odranim u Hagu. Obe konferencije zavrene su bezuspeno. Izbijanjem Prvog svetskog rata prekinut je rad na usaglaavanju stavova. Ipak jedan broj zemalja doneo je svoje zakone na tzv. Hakom reglmanu.Posle prvog svetskog rata na inicijativu Drutva naroda od 13. maja do 7. juna 1930. godine odrana je u enevi nova meunarodna konferencija za unifikaciju meninog prava na kojoj su usvojene konvencije: Konvencija o jednoobraznom zakonu, Konvencija o sukobu zakona i Konvencija o taksama.Konvencijom o jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici, obavezale su se drave potpisnice da u svoje unutranje menino zakonodavstvo unesu odredbe iz tog zakona, s tim to su istovremeno ovlaene da se mogu koristiti i odreenim rezervama u pogledu nekoliko izriito navedenih odredaba prilikom donoenja svojih meninih zakona. Konvencijom su regulisana na jedinstven nain brojna pitanja iz oblasti meninog prava.Konvencijom o sukobu zakona u materiji meninog prava odreena su najvanija pravila u pogledu primene merodavnog prava na meninu sposobnost, formu menice, menine radnje kao i primena merodavnog prava za zatitu meninih prava.Konvencijom o pitanju takse u materiji menice, drave potpisnice su preuzele obaveze da svojim unutranjim zakonodavstvom nee proglasiti menicu nitavnom koja je izdata u inostranstvu kod koje nije postupljeno po domaim propisima o taksama.Sve tri enevske konvencije potpisalo je i ratifikovalo 19 zemalja, uglavnom evropskih, kao i Japan i Brazil i neke druge. Meutim, znatan broj drava nije potpisalo enevske konvencije, iako su brojne od njih svoje nacionalne zakone usaglasile sa tim konvencijama. Jugoslavija je svoje propise o menici saobrazila pomenutim konvencijama.Kada je re o zemljama common law sistema, treba istai da one nisu potpisnice enevske konvencije. U Engleskoj je na snazi Zakon o menici (Bills of Exchange Act) od 1882. koji je posluio kao uzorak za redigovanje zakona o menici u najveem broju zemalja u kojima vai angloameriko pravo (Australija, Indija, Kanada, Novi Zeland, Sudan i dr.). U SAD je u najveem broju drava usvojen Jednoobrazni trgovaki zakon (Uniform Comercial Code) koji, izmeu ostalog, sadri i odredbe o menici. U ovom zakonu je u osnovi prihvaen engleski sistem o menici.Prema tome, danas u svetu postoje dva paralelna sistema pravnog regulisanja menice a to su: enevski i anglosaksonski.Osnovna razlika izmeu zemalja koje su prihvatile enevske konvencije i common law sastoje se u tome to je u evropskim sistemima menica apstraktna hartija od vrednosti, dok je u angloamerikom pravu menica kauzalni pravni posao, tj. menica je vezana za osnovni pravni posao. Ovo razlikovanje ima ne samo teorijski nego i praktini znaaj.

2.2. Unutranji izvori

U naoj zemlji je na snazi Zakon o menici koji je donet 1946. godine, sa izvesnim izmenama i dopunama.Zakon o menici iz 1946. godine vrlo je blizak zakonu iz 1928. godine raenom prema hakom Pravilniku. To nam govori da su enevske konvencije samo nastavak hakih, pa su razlike izmeu enevskog uniformnog zakona o menici i Hakog reglemana ograniene samo ne neka pitanja.

3. MENINA NAELA

Naelo formalnosti (pismenosti). Prema naelu pismenosti ili formalnosti menica moe biti izdata iskljuivo u pismenom obliku koji je propisan zakonom. Drugim reima, lica u meninim odnosima nemaju slobodu dispozicije u pogledu forme menice i meninih obaveza. Zbog toga menica spada u red strogo formalnih pravnih poslova. Kao posledica ovog naela menica u trenutku njenog izdavanja mora da ima sve bitne elemente da bi mogla da proizvodi meninopravne posledice. Ukoliko nedostaje neki od tih elemenata to ne bi bila menica nego obena isprava o dugu graanskog, odnosno privrednog prava.Naelo formalnosti ili pismenosti u velikoj meri olakava upotrebu menice i znatno doprinosi sigurnosti u pravnom prometu.Ali i ovo naelo ima dva izuzetka. Naime, prema teoriji proputanja (emisije) dato je ovlaenje u svakom buduem savesnom i zakonitom imaocu menica (a ne samo remitentu) da u meninu ispravu unese bitne menine elemente koje nije uneo trasant u vreme izdavanja menice. Tako je data mogunost da menica moe da se koriste za razliite potrebe u platnom prometu. Iz istih razloga uveden je i blanko indosament, blanko akcept, i delimini akcept menice. Drugi izuzetak sastoji se u tome to je data mogunost da mogu menine obaveze preuzimati i slepa i nepismena lica. Istina, ova mogunost se, po prirodi stvari, ne koristi u poslovima meunarodnog platnog prometa. Naelo inkorporacije. Po ovom naelu bez postojanja menine isprave ne moe se nita dugovati ili potraevati, sem ono to je navedeno u samoj menici. To, drugim reima, znai da poverilac ne moe potraivanja iz menice realizovati ako ne poseduje menicu, tj. postojanje menine obaveze moe se dokazivati samo prezentiranjem dunika menine isprave. Drugi dokazi ne postoje. Ili, preciznije, menina isprava nije samo dokaz o postojanju duga, nego bez postojanja menine isprave kao takve nema ni obaveze. Prema tome, postojanje pravnog osnova i njegovo dokazivanje ine nerazluivu celinu. Zato se kod menice jednovremeno pojavljuju dva prava: pravo iz menice i pravo na menici. Jedno pravo je po svojoj pravnoj prirodi obligaciono pravo, a drugo stvarno pravo.

Naelo fiksne menine obaveze. Naelo fiksne menine obaveze znai da se moe dugovati ili potraivati samo ono to je sadrano u meninoj ispravi. Ovako apsolutizovano pravo vremenom je ublaeno u tom smislu da se tim pravom moe koristiti samo savestan imalac menice. Prema tome, ako je menini dunik jednim delom isplatio menini iznos, ali ta injenica nije konstatovana u meninoj ispravi, on bi imao izglede za uspeh u sporu samo ukoliko bi uspeo da dokae da je novi imalac menice bio nesavestan, tj. da nije znao niti morao znati da je menica delimino isplaena.

Naelo menine strogosti. Menina strogost podrazumeva okolnost da je obaveza preuzeta u menino-pravnom poslu veoma stroga prema duniku. Otuda se razlikuje materijalnopravna i formalnopravna strana ovog naela. U materijalnopravnom smislu menica je pravno samostalna u odnosu na osnovni posao iz koga je nastala. Aktom izdavanja menice ona postaje apstraktna (samostalna) obaveza a njen pravni osnov (titulus) nalazi se u jednostranoj izjavi volje meninog potpisnika. Zbog toga se imaocu menice ne mogu isticati prigovori koji potiu iz osnovnog pravnog posla kao ni prigovori koji su zasnovani na linom odnosu izmeu meninog dunika i izdavaoca menice ( trasanta), osim u nekim retkim sluajevima.Naelo menine strogosti u formalnopravnom smislu uglavnom deluje prema meninom poveriocu (imaocu menice). U stvari, formalna strana menine strogosti sastoji se iz radnji koje je duan da preduzme imalac menice (npr. prezentacija menice) da bi obezbedio i realizovao svoje potraivanje.

Naelo menine solidarnosti. Svi potpisnici menice su solidarno odgovorili meninom poveriocu za isplatu menini sume. Situacija je drukija kad je u pitanju solidarna odgovornost i u graanskom i privrednom pravu. Kada jedan od solidarnih dunika ispuni svoju obavezu prema poveriocu ta obaveza se deli izmeu solidarnih dunika, tj. dolazi do personalne subrogacije. Naprotiv, u meninom pravu vai suprotno pravilo. Isplatom meninog iznosa ne dolazi do subrogacije, nego do tzv. ''prevaljivanja'' menine obaveze na ostale solidarne menine dunike. Sva lica koja su pre isplatioca menice preuzela meninu obavezu duna su da ovome isplate meninu svotu, kamatu na taj iznos, kao i sve trokove koje je imao imalac menice u vezi sa ispunjenjem menine obaveze. Isplata se vri u regresnom postupku.

Naelo menine nezavisnosti. Naelo menine samostalnosti karakteristino je po tome da su obaveze meninih potpisnika (meninih dunika) meusobno pravno samostalne i nezavisne. Svaka menina izjava data na menici ceni se nezavisno od ostalih meninih izjava, pod uslovom da je menica formalno ispravna. Prema tome, svaki menini potpis pretpostavlja obavezu za sebe i on kao takav obavezuje samo njegovog potpisnika, bez obzira na postojanje ili punovanost ostalih meninih potpisnika. Tako, na primer, ako je potpis izdavaoca menice iz nekih razloga nepunovaan, na tu okolnost ne bi mogli da se pozivaju drugi menini potpisnici.

Naelo samostalnosti. U meninom pravu obaveza svakog meninog dunika je samostalna i ima svoju nezavisnu pravnu sudbinu. Ako je npr. obaveza izdavaoca menice nevaea (maloletnost ili poslovna nesposobnost) obaveza ostalih meninih potpisnika ne moe biti nepunovana zbog ovog. Naelo samostalnosti meninih obaveza znai samo da se ni jedan menini dunik ne moe pozivati na materijalnu nevaljanost nekog drugog potpisa na menici, dok se moe pozivati na vidljiv formalni nedostatak nekog drugog potpisa. Ovo naelo ne primenjuje se na intervenijenta (akcepta na ast), poto on odgovara na isti nain kao i dunik za koga je intervenisao, te ne odgovara samostalno. Ako je honorat maloletan ili je njegov potpis falsifikovan, rije je o indosentu poslije prekida niza indosamenata ne postoji ni obaveza intervenijenta.

Naelo neposrednosti. Znai da postoji funkcija neposrednog pravnog odnosa izmeu svakog mjeninog dunika i mjeninog povjerioca, a sadrina tog odnosa opredijeljena je iskljuivo sadrinom mjenine isprave. U mjeninom sporu, svaki mjenini dunik moe da istie prema svakom mjeninom povjeriocu samo objektivne prigovore i one subjektivne koji imaju neposredan odnos sa konkretnim mjeninim povjeriocem. Od primjene naela neposrednosti izuzetno je mjenica sa rekta klauzlom, koja omoguava dalji prenos mjenice cesijom i daje ovlatenje mjeninom duniku da istie subjektivne prigovore prema mjeninom povjeriocu koji ne proizilaze iz njihovog neposrednog odnosa.

4. BITNI MENINI ELEMENTI

4.1. Opti menini elementi Oznaenje menice. Po enevskom meninom sistemu isprava mora da sadri oznaenje da je to menica, a doputeni su i izrazi da je "menino pismo", "menina isprava", "menina obveznica". Isprava koja ne bi bila oznaena na ovakav nain, ne bi vaila kao menica. U sistemu anglo-amerikog prava, meutim, ne trai se da menica sadri ovo oznaenje, ali mora da se sadri u slogu menice, a ne kao napomena sa strane ili ispod teksta, inae isprava ne bi vaila kao menica.

Bezuslovni nalog za isplatu menine svote. U enevskom kao i u anglosaksonskom meninom sistemu menica mora da sadri nalog za isplatu (,,platite'') odreene svote novca, koji mora biti bezuslovan, radi olakanja cirkulacione sposobnosti menice. Nalog mora glasiti na isplatu odreene svote novca (iznos se upisuje i brojevima i slovima, a ako seova dva iznosa ne slau vai iznos oznaen slovima), te ne bi postojala menina isprava ako bi nalog glasio na robu, na hartije od vrednosti ili alternativno na robu i novac, pa ak ni na ekove.Obaveza iz menice, po pravilu, svodi se samo na davanje menine svote. Ipak, po enevskom sistemu ova se svota moe poveati dodavanjem iznosa kamate, ali samo u menici koja dospeva po vienju i u menici na odreeno vreme po vienju. Kod menica kod kojih je pak dospelost izraena na drugi nain (na odreeni dan ili na odreeno vreme od dana izdanja), s obzirom na preciznost roka, iznos kamate moe se uraunati u meninu svotu. U anglosaksonskom pravu odredba o kamati dozvoljena je kod svih vrsta menice, kako se njenim kasnijim dodavanjem ne bi oteao poloaj glavnog dunika koji je ve preuzeo meninu obavezu. Ako kamatna stopa nije oznaena u menici, onda ona u enevskom meninom pravu iznosi 6 odsto godinje.

4.2. Personalni menini elementi

Obaveznost tri lica. Trasirana menica po pravilu sadri tri lica u menici: izdavaoca menice (trasanta), lice kome se daje nalog za isplatu (trasata) i korisnika menice (remitenta). Ipak, u modernoj trasiranoj menici esto dolazi do konfuzije obaveznih lica u menici, to ni u sluaju konfuzije poverioca i dunika, za razliku od graanskog prava, ne vodi gaenju meninih obaveza, ve je menica sposobna i dalje za cirkulaciju. Na ovaj nain moe doi do konfuzije trasanta i trasata (trasirana sopstvena menica), konfuzije trasanta i remitenta (trasirana menica po sopstvenoj naredbi) ili do konfuzije trasanta, trasata i remitenta (trasirana menica po sopstvenoj naredbi na samoga sebe).

Svojeruni potpis trasanta. Stavljanjem svojerunog potpisa na menici trasant ulazi u menino-pravni odnos. Zahvaljujui naelu samostalnosti valjana je menica i ako je trasantov potpis nepunovaan iz bilo kog razloga. Iskljueno je mehaniko potpisivanje (faksimil i sl.) ili ispisivanje imena putem pisae maine i slino.

Naznaenje trasata. Trasirana menica redovno sadri naznaenje lica kome se upuuje nalog za isplatu menine svote trasat. Zahvaljujui naelu samostalnosti punovana je i menica koja vuena na lice koje ne postoji (fingirani trasat). Ipak, ne bi vaila menina isprava u kojoj bi trasat bio oznaen samo opisno. Kao i kod trasanta, blia identifikacija trasata (adresa i slino), korisna je iz praktinih razloga, ali sa stanovita meninog prava nije nuna (npr. opta poznatost sedita neke firme). U teoriji je opteprihvaeno stanovite da i vie lica moe biti oznaeno kao trasati (satrasati), ali samo kumulativno (sa solidarnom odgovornou satrasata koji akceptiraju menicu i to za ceo akceptirani iznos). Alternativno oznaavanje satrasata unesi u menicu elemente neizvesnosti, te je kao takvo neprihvatljivo.

Naznaenje remitenta. U enevskom meninom sistemu, budui da nije dozvoljeno izdavanje menice na donosioca, oznaenje imena remitenta predstavlja bitni element redovne trasirane menice. Mogue je postii isti efekat kao i kad se izda menica na donosioca, izdavanjem menice po sopstvenoj naredbi i njenim istovremenim indosiranjem od strane trasanta blanko indosamentom.Menica se moe izdati i na vie remitenata i to alternativno ili kumulativno, u kom sluaju je prenos menice punovaan ako ga potpiu svi remitenti. Ako je vie lica oznaeno kao kumulativni remitenti onda oni mogu vriti svoja prava iz menice samo kumulativno (zajedniki). U sluaju alternativnih remitenata, menini dunik se oslobaa obaveze ako meninu svotu plati bilo kom remitentu.

5. PRETPOSTAVLJENI MENINI ELEMENTI

To su elementi koji se sami po sebi smatraju bitnim i kada nisu uneti u meninu ispravu.

Rok dospelosti. Ako u trasiranoj menici nije oznaen rok dospelosti, menica je ipak punovana i ima tretman menice koja dospeva po vienju, to joj u znaajnoj meri umanjuje, ako i sasvim ne iskljuuje, kreditnu funkciju.

Mesto izdavanja. Ako u trasiranoj menici nije naznaeno mesto izdavanja menice, menica je ipak punovana. U ovom sluaju, naime, kao mesto izdavanja menice uzee se mesto koje je naznaeno pored trasantovog potpisa. Ako ni ovo mesto nije oznaeno, s obzirom na fakultativnost njegovog oznaavanja, menica e biti nepunovana.

Mesto plaanja. Ako u trasiranoj menici nije oznaeno mesto plaanja, menica je ipak punovana i kao mesto plaanja uzee se mesto koje je oznaeno pored trasatovog imena. I u ovom sluaju, razumljivo, ako i ovo mesto nije oznaeno, menica ne bi mogla biti punovana.

6. NEBITNI (FAKULTATIVNI) MENINI ELEMENTI

Fakultativni menini elementi, za razliku od meninih elemenata nametnutih zakonom, imaju za funkciju da kompletiraju informacije sadrane u menici, kao i da obogate primenu nekih pravila meninog prava. Ovi elementi mogu se unositi u menicu i prilikom njenog izdavanja i prilikom njene docnije cirkulacije. Nebitni elementi se odnose na menine klauzule.

Klauzule s meninopravnim znaenjem:

1. Klauzula o broju meninih primeraka2. Rekta-klauzula3. Prezentaciona klauzula4. Klauzula ,,bez obaveze''5. Klauzula ,,bez protesta''6. Klauzula adrese po potrebi7. Klauzula o domiciliranju i platitu8. Kasatorna klauzula9. Klauzula o moneti i efektivnosti10. Valutna klauzula11. Klauzula pokria12. Avizo klauzula

7. VRSTE MENICE

Zavisno od meninih radnji mogue je razlikovati: protestovane menice, akceptirane i neakceptirane menice, avalirane i neavalirane menice.

Zavisno od posla radi kog se izdaju: robne i finansijske menice.

Zavisno od naina izdavanja i svojstva izdavaoca: menice izdate u svoje ime i za svoj raun i menice izdate u tue ime i za tui raun, ili u svoje ime i za tui raun.

Zavisno od broja lica u menici, i otud proizalih pravila razlikujemo trasiranu i sopstvenu menicu.

Trasirana menica predstavlja takvu menicu gde njen izdavalac (trasant), da u vreme njene dospelosti isplati treem licu (remitentu) ili licu po naredbi tog treeg lica odreenu novanu svotu u menici. Naziv joj potie od latinske rei ''trahere'', to znai vui, pa se zato zove se i vuena menica. Ovo je tzv. redovna trasirana menica a postoji i trasirana menica po sopstvenoj naredbi.

Trasirana menica po sopstvenoj naredbi predstavlja takvu vrstu menice kod koje se pojavljuju samo dva lica: trasant, koji je ujedno i remitent i trasat. Ove menice imaju klauzulu ''platite po naredbi mojoj sopstvenoj''. Kada trasant prenese ovu menicu na tree lice nastaje ista pravna situacija kao i kad je prilikom samog izdavanja bio oznaen korisnik menice.Trasirana sopstvena menica je takva menica je takva menica u kojoj trasant (izdavalac) oznaava samog sebe kao trasata (i isplatioca menice). U ovoj menici dolazi do sjedinjavanja trasanta i trasata. Ove menice koriste se samo i internom pravnom prometu (jedino preduzee ili banka sa vie filijala, radi boljeg korienja ukupnih novanih sredstava iz jedne svoje jedinice moe vui menicu na drugu svoju jedinicu da isplati zakonitom imaocu menice meninu svotu.

Sopstvena menica ova menica predstavlja takvu menicu u kojoj se njen izdavalac obavezuje da e u vremenu dospelosti menice isplatiti remitentu ili po naredbi tog remitenta odreenom licu novanu svotu oznaenu u meninoj ispravi. Trasat ne postoji, kao kod nekih oblika trasirane menice ni kao funkcija ve postoji sopstveno obeanje izdavaoca.

Zavisno od forme menice, razlikujemo: potpunu i blanko.

Potpuna menica. Potpuna menica je takva menica kad trasant, u trenutku izdavanja menice, unese u menicu sve bitne elemente predviene propisima meninog prava. Poto se ovde radi o potpunoj menici, mogue je naknadno unositi samo nebitne elemente.

Blanko menica. Blanko menica je takva menica kod koje u asu njenog izdanja nedostaje jedan ili vie meninih elemenata. Prilikom stavljanja blanko menice u cirkulaciju njen izdavalac (trasant) ima nameru da ovlasti remitenta ili lice po njegovoj naredbi da naknadno popuni bitne elemente menice.Prema jednom gleditu, koje se zastupa u pravnoj teoriji, blanko menica pretpostavlja nepostojanje jednog ili vie bitnih elemenata u trenutki izdavanja menice kao i postojanje ovlaenja remitentu (korisniku) da te elemente naknadno unese u meninu ispravu. Ovlaenje daje izdavalac menice (trasant). Postoji, meutim, i shvatanje da je blanko menica izdata kad su u nju uneti bitni elementi, ali je njen izdavalac (trasant) ovlastio remitenta da naknadno unese neke njene nebitne elemente. Prvo gledite je preovlaujue u pravnoj teoriji a podrku mu daje i sudska praksa veine evropskih zemalja.Blanko menica je prvobitno bila institut obiajnog prava. enevski uniformni zakon o menici predvideo je ovakav oblik menice, ali je dopustio zemljama potpisnicama da odredbe o njoj ne unose u svoje nacionalno zakonodavstvo. Neke zemlje su se koristile ovim pravom, ali su, ipak docnije blanko menicu unele u svoje nacionalno menino pravo (vedska, Norveka, Danska i dr.).

8. MENINE RADNJE

Izdavanje menice. Izdavalac menice svojom izjavom volje uz upuivanje naloga trasatu da u vreme dospelosti plati remitentu ili licu po njegovoj naredbi oznaeni menini iznos samostalno preuzima meninu obavezu stavljanjem svog potpisa na menici. Dok je menica bila trgovaka hartija od vrednosti, menicu su mogli izdavati iskljuivo trgovci. Danas je menica univerzalna hartija od vrednosti i moe je izdavati svako pravno sposobno lice.Menini poverilac moe biti svako lice sa pravnom sposobnou. Trasant moe izdati menicu ne samo u svoje ime i za raun, kada postaje menini dunik, ve i u ime i za raun svog vlastodavca. U ovom sluaju trasant sam potpisuje menicu, ali sa naglaskom da istupa u svojstvu opunomoenika. Trasant moe izdati menicu i kao komisionar kada se za razliku od pozicije punomostva pojavljuje i formalno-pravno kao izdavalac. Budui da trasant-komisionar izdaje menicu u svoje ime on je menino- pravno odgovoran.Izdavanje menice ne zahteva postojanje pokria trasanta jer trasat moe i tada, spaavajui poslovni ugled trasanta, akceptirati i isplatiti menicu bez postojanja meninog pokria. Moe se desiti i da postoji menino pokrie, a da trasat ne akceptira i isplati menicu. U svakom sluaju, za menine odnose pitanje meninog pokria nema znaaja.

Umnoavanje menice. Izdavanje umnoenih primeraka i prepisa menice ima viestruki znaaj:

vea je cirkulacija menice i potpunije ostvarivanje meninih funkcija; radi vee sigurnosti, budui da se original moe izgubiti tada se na akceptiranje moe uputiti drugi umnoeni primerak; umnoavanjem menice iskljuuje se potreba za amortizacionim postupkom koji je po pravilu dug.

Duplikat. Svaki imalac menice moe zahtevati da se o njegovom troku izda umnoeni primerak menice. Budui da se ovaj zahtev moe postaviti u svakom momentu to se menica moe umnoiti kako u momentu izdavanja, tako i posle njenog izdavanja na zahtev ostalih meninih poverilaca. Pod umnoavanjem menice podrazumeva se izdavanje vie primeraka iste menice. Umnoeni primerci menice mogu biti u svemu identini sa prvim primerkom, a na svakom umnoenom primerku moraju biti originalni potpisi sa prvog originalnog primerka menice. Ako je menica bila indosirana, onda se sa zahtevom za umnoavanje menice imalac obraa indosantu, a ovaj svom i tako redom, sve do trasanta, koji izdaje umnoene menice. Na isti nain, ali obrnuto, originalna menica sa umnoenim primercima se vraa imaocu menice pri emu je svaki indosant duan da na umnoenim primercima menice ponovi svoj indosament. Svaki umnoeni primerak nosi razliit redni broj i po tome se razlikuju od originala. Isplatom jednog primerka menice prestaju da vae svi ostali.Kopije menice (prepis). Prepis menice moe da napravi svaki imalac menice, s tim to mora sadravati sve klauzule koje su sadrane u originalna menice, kao i naznaenje svih njenih potpisa. Osim toga prepis mora sadrati oznaku da se radi o prepisu. Na prepisu menice mora biti naznaeno ime lica kod koga se nalazi originalna menica, u protivnom prepis gubi menino-pravnu snagu te njegov imalac ne moe ostvariti regresna prava prema svojim prethodnicima na kopiji.

Prenos menice.

Cesija. Prenos menice putem graansko-pravne cesije se izuzetno vri jer je ovakav nain prenosa suprotan sutini i funkciji koju menica ima u pravnom prometu. Do cesionog naina prenosa menice dolazi kada trasant unese u menicu klauzulu ''je po naredbi''. U ovom sluaju poloaj dunika iz menice prema ovom novom poveriocu ostaje nepromenjen- prema novom poveriocuu mogu se isticati svi prigovori koje je dunik imao prema ranijem poveriocu. Indosament. Idosament predstavlja izjavu prenosioca menice, uneti na propisano mestu u menino pismenom kojom ustupa menina prava novom imaocu menice. Lice koje prenosi menicu naziva se indosant- prenosilac, a od meninog poverioca postaje menini dunik. Prvi prenosilac menice je remitent jer je on prvi korisnik menice. Lice na koje se prenosi menica je novi menini poverilac i naziva se indosatar. Indosament se upisuje na poleini menice. Indosament se upisuje na poleini menice ili u produetku menice koji se lepi uz menicu ako je poleina popunjena. Indosament posle dospelosti proizvodi isto pravno dejstvo kao i indosament pre dospelosti. Postoje razni oblici indosamenta: puni, blanko i rekta indosament, svojinski, zaloni i punomoniki indosament.

Akcept menice. Akcept u meninom pravu je izjava koju jedno lice stavlja u meninu ispravu potvrujui svojom izjavom da prihvata meninu obavezu. Akceptiranje menice znai da je neko lice prihvatilo nalog za isplatu menine sume koji je dao izdavalac menice. Stavljanjem izjave o akceptu trasat postaje glavni dunik dok su obaveze ostalih dunika supsidijarne to jest oni se obavezuju da e isplatiti meninu sumu samo ako obavezu plaanja ne izmiri akceptant. Pun akcept imamo onda kada se u meninu ispravu unese izjava kojom akceptant prihvata akceptni nalog i kada stavi svoj potpis. Kod blanko akcepta stavlja se samo svojeruni potpis akceptanta. Potpuni akcept postoji onda kada je akceptant u celini prihvatio nalog za isplatu menine sume. Kod deliminog akcepta akceptant prihvata obavezu koja je manja od iznosa naznaenog u menici.

Prezentacija menice na akcept. Predstavlja poziv trasatu da prihvati meninu ispravu. Prezentacija menice na akcept mora se izvriti u odreenom roku tj. do roka dospea menice. Trasat ne mora da zna da je menica izdata pa mu se to daje do znanja da menica postoji i kakav je sadraj naloga za plaanje. Za to vreme trasat moe proveriti da li je trasant poloio odgovarajue novano pokrie iz kog bi se menica isplatila.

Prezentacija menice na isplate. Ona je redovna i mora se izvravati u vreme njene dospelosti ili u naredna dva radna dana. Menica se moe prezentirati i banci kod koje trasant ima svoj raun.

Isplata menice. U asu dospea menice za isplatu menini dunik je obavezan da isplati novani iznos na koji menica glasi. Isplatu meninog iznosa moe da vri: glavni dunik i regresni dunik. Glavni dunik moe da vri i deliminu isplatu poveriocu budui da tim olakava poloaj regresnog dunika. Ako glavni dunik izvri isplatu menine svote u celosti od menine obaveze se oslobaaju svi menini dunici i gasi se menino-pravni posao. Ako menini iznos ne ispati glavni dunik tada dospeva obaveza regresnih meninih dunika. Regresni menini dunici mogu menicu isplatiti u celosti. Menini dunik nije obavezan izvriti isplatu pre dospelosti, a menini poverilac nije obavezan primiti isplatu pre dospelosti. Ako bi menini dunik izvrio isplatu pre dospelosti mogao bi naneti tetu imaocu menice. Ako se menini iznos isplati u celosti to treba naznaiti u meninoj ispravi a menicu predati meninom duniku koji je isplatio menicu. Ako bi menica posle isplate ostala kod meninog poverioca postojala bi opasnost njenog ponovnog stavljanja u promet. Delimina isplata menice mora se obavezno konstatovati u meninoj ispravi.

Menini aval. To je izjava kojom neko lice svojim potpisom na menici garantuje da e menini dunik ispuniti svoju obavezu iz menice. Aval je sporedna menina radnja i nije nuna za postojanje menino-pravnog posla. On se daje samo za isplatu menine svote, a ne i za akcept. Aval se razlikuje od graansko-pravnog jemstva jer se ne odlikuje akcesornou obaveze avaliste u odnosu na obavezu svog honorata ve se njime uspostavlja samostalni pravni odnos izmeu imaoca menice i avaliste. U ulozi avaliste za svoje prethodnika po menici mogao bi se pojaviti indosant. Izjava o avalu sa potpisom avaliste daje se na licu menice ili alonu menice. Postoji: puni i blanko aval, potpuni, delimini i akreditivni aval.

Domiciliranje menice. Domicilirana menica je menica u kojoj je oznaeno da e se isplata vriti u nekom drugom mestu, a ne u trasatovom seditu tj. isplatu e vriti tree lice, a ne trasat. U domiciliranoj menici treba razlikovati lice koje je u ovoj menici oznaeno da e izvriti isplatu menice- dimicilijant i mesto plaanja koje je razliito od trasatovog sedita- domicil. Menicu moe domicilirati samo trasant klauzulom o domiciliranju. To se radi tako to se u menici upisuje klauzula ''plaanje u...''. Trasat moe domicilirati menicu tako to e samo odrediti domicil. Lice koje je oznaeno da e izvriti isplatu umesto trasata zove se domicilijat. Domicilijata moe odrediti ili trasat ili trasant. Domicilijat je lice razliito od trasata. Zato domicilijat ne potpisuje menicu i nije menini dunik, ve samo plaa menicu kao trasatov punomonik. Oznaavanje domicilijata treba razlikovati od odreenog mesta plaanja.

Protest menice. Imalac menice duan je da podigne menini protest kako bi na taj nain zatitio svoja menina prava prema regresnim dunicima i to onda kada glavni dunik nije ispunio svoju meninu obavezu. U sluaju da protest nije podignut imalac menice gubi pravo da ostvaruje svoje potraivanje po pravilima meninog prava. Protest moe biti podignut zbog neakceptiranja, neisplate, nedatiranja ili neizdavanja duplikata ili kopije menice. Protest moe da bude preduzet i zbog neisplate protesnih trokova, zatim intervecijski protest i amortizacioni protest. Protest se najee podie preko suda ili preko pote.

Notifikacija menice. Pod meninom notifikacijom podrazumeva se obavetenje meninog poverioca upueno regresnim meninim dunicima o podizanju protesta. Menino-pravnu notifikaciju kao posebnu meninu radnju, treba razlikovati od nekih notifikacija zbog neakceptiranja i notifikaciju zbog neisplate menica. Imalac menice obavetava o izvrenom protestu svog neposrednog indosanta i trasanta u roku od etiri radna dana ili nakon prezentacije menice, ako u njoj postoji klauzula ,,bez protesta''. Istovremeno obavetenje trasanta ima prvenstveno za cilj da ovom omogui da odmah iskupi menicu kako bi na taj nain smanjio trokove regresnog postupka i rast kamatnog iznosa. Notifikacija se redovno vri preporuenim pismom, teleksom... Notifikacija nije obavezna nego fakulrativna menina radnja.

Regres menice. Predstavlja takvu meninu radnju kojom imalac menice i kasniji iskupilac menice zahtevaju od nekog meninog dunika da isplati menicu, ako je trasat odbio da akceptira menicu, odnosno ako je akceptant odbio da isplati meninu svotu. Prvi regresant u regresnom postupku je imalac menice, a kasniji regresanti su dunici koji treba da u kasnijem postupku iskupe menicu. Regresni postupak se moe pokrenuti ako je pokrenut steajni postupak nad imovinom trasata ili pak postupak redovne likvidacije.

Amortizacija menice. To je vanparnini sudski postupak proglaenja nestale ili oteene menice nevaeom, u cilju ouvanja meninih prava prema odreenim linim dunicima. Takoe se mogu amortizovati i kopije menica kao i nestale prejudicirane menice. Dosta je diskutabilno pitanje mogunosti amortizacije blanko menice s obzirom da visina menine svote nije popunjena. Predlaga amortizacije menice moe biti imalac menice, tj. lice koje je iskupilo menicu u regresnom postupku. Predlog za amortizaciju mora da sadri glavnu sadrinu menice uz dokaze o verovatnosti meninih prava. Ako sud oceni da su podneseni dokazi dovoljni, izdae oglas kojim poziva lica kod kojih se ta menica nalazi da je u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa predaju sudu. Ako se menica na ovakav nain pronae, ali ne preda sudu, sud e reenjem tu menicu proglasiti nevaeom. Zavretkom amortizacionog postupka proglaenjem menice povodom koje je voen postupak nevaeom i liavanjem njenog eventualnog imaoca materijalnog legitimiteta, zadravaju se istovremeno menina prava akceptanta i trasanta neakceptirane menice i menice ije je akceptiranje trasant zabranio. Ostali potpisnici menice oslobaaju se u potpunosti svoje menine obaveze.

9. MENINE TUBE I PRIGOVORI

U meninom pravu mogu se koristiti kako meninopravne tako i graanskopravne tube. Menine tube mogu biti: redovne i regresne.Redovnu meninu tubu moe imalac menice podii samo protiv glavnog meninog dunika: trasanta vuene menice dok menica ne bude akceptirana, akceptanta, izdavaoca sopstvene menice i akceptanta na ast, kao i avaliste za neko od navedenih lica.Regresna tuba moe biti podeljena protiv ostalih potpisnika menice (regresnih dunika). Ovom tubom, kao tuenike, regredijent moe obuhvatiti samo jednog dunika, nekolicinu od njih ili, pak, sve regresne dunike u isto vreme.Kao tuilaka strana najee se javlja imalac menice ili njegov punomonik.Prem odredbama Zakona o menicama regresna tuba se moe podneti sudu mesta prebivalita ili sedita (kao optem forumu) i sudu mesta plaanja.Meutim, ako ni jedan od meninih dunika nema prebivalite ili sedite u naoj zemlji na sud moe biti nadlean i za krug tuenih lica. na primer, ako trasant koji je u menici naznaio mesto plaanja u naoj zemlji a njegovo prebivalite (domicil) se nalazi u inostranstvu, ne imenuje lice kod koga treba da se izvri plaanje (domicilijanta), niti je to lice imenovao trasat, u tom sluaju e se smatratida se akceptant obavezao da sam plati u mestu plaanja, pa je zbog toga potrebno podneti tubu protiv njega. Takvo reenje je prihvaeno u naem Zakonu o menici.Isto tako, nadlenost stranog suda se moe priznati po istim kriterijumima ili, tanije, prema mestu prebivalita ili sedita dunika (tuenog) ili prema mestu plaanja ili, prema drugim kriterijumima.

10. PRESTANAK MENINIH PRAVA I OBAVEZA

Do prestanka meninih prava i obaveza moe doi iz vie razloga kao to su: ispunjenje menine obaveze, zastarelosti prenosa (novacija) menine obaveze, ponitenje menice, oprotaj duga, kompenzacija, nestanak menice, konfuzija i proputanje obaveznih meninih radnji.Poznato je da se svaki graanskopravni odnos zasniva da bi bio ispunjen. To isto pravilo vai i kad su u pitanju menine obaveze. Drugim reima, kad menina obaveza bude isplaena u celini od strane glavnog meninog dunika dolazi do gaenja meninih prava i obaveza.Zastarelost, kao nain za gaenje meninih prava i obaveza, nije jednaka za sve menine dunike. Tako, na primer, svi menini zahtevi protiv akceptanta zastarevaju u roku od tri godine, raunajui od dana dospelosti menine obaveze za isplatu. Zahtevi imaoca menice protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za godinu dana, raunajui od dana kada je prvobitno podignut protest, a ako se u menici nalazi klauzula ,,bez trokova'' tada rok poinje da tee od dana njene dospelosti. Menini zahtevi indosanata jednih prema drugim, kao i protiv trasanta zastarevaju u roku od est meseci, raunajui od dana kada je indosant isplatio menicu. Isti ili priblini rokovi zastarelosti prihvaeni su i u zakonodavstvima zemalja koje su prihvatile enevsku konvenciju.

ZAKLJUAK

Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku isprave (remitentu) isplati odreenu svotu novca ili sam izdavalac obeava da e izvriti tu isplatu.

Svaku menicu karakteriu:

Pismenost, Formalnost, Inkorporiranost, Strogost, Samostalnost, Solidarnost.

U savremenom prometu moe da se pojavi vie tipova menica :

blanko, cirkulaciona, domicilirana, komisiona, kreditna, operativna.

Ipak razlikujemo dva osnovna tipa menica :

1. trasirana i2. sopstvena.

Sutinska razlika izmeu trasirane i sopstvene menice je u tome to kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o neopozivoj isplati.Karakteristike trasirane (vuene) menice: Trasant (onaj koji izdaje menicu). Trasat (preduzee koje vri plaanje u roku menice). Remitent (preduzee kom plaanje treba da se izvri). Dan, mesec, godina i mesto izdavanja menice. Dan, mesec, godina i mesto dospea menice. Mesto gde treba izvriti plaanje. Oznaka da je menica. Bezuslovan uput za plaanje odreene svote.

Sopstvena menica postoji u onom sluaju kada njen izdavalac nije izdao nalog trasatu nego se sam obavezao (unoenjem klauzule platiu") na plaanje svote na koju menica glasi.[footnoteRef:1] [1: http://sr.wikipedia.org/wiki/ ]

Literatura

[1] Dr Dragutin Mirovi, ,,POSLOVNO PRAVO'', BIJELJINA 2004.;

[2] Dr Dejan B. oki, ,,HARTIJE OD VREDNOSTI'', Beograd 2006.;

[3] Dr Stojan Dabi, ,,HARTIJE OD VREDNOSTI I NJIHOVO TRITE'', BEOGRAD 1990.;

[4] http://sr.wikipedia.org;

[5] http://www.google.rs;

Datum predaje:______________

Komisija:

Predsednik_______________Ispitiva _______________lan _______________

Komentar:

Datum odbrane: _____________Ocena__________ (___)

17