43432589 Dusan Radovic Postovana Deco Izbor

7/27/2019 43432589 Dusan Radovic Postovana Deco Izbor

1/310

Duan Radovi

POTOVANA DECO(Izbor)

STRAAN LAV

Bio jednom jedan lav...Kakav lav? Straan lav,naroguen i ljut sav!

Strano, strano!

Ne pitajte ta je jeo.Taj je jeo ta je hteo tramvaj ceo i oblaka

jedan deo!

Strano, strano!

Iao je na tri noge,gledao je na tri oka,sluao je na tri uva...

Strano, strano!

Zubi otri, pogled zao,on za milost nije znao!

Strano, strano!

Dok ga Brana, jednog

dana, nije gumomizbrisao.


2/310


3/310

Stra


4/310


5/310

no, stra


6/310


7/310

no!


8/310

CAR JOVAN

Velika stvar, znaajna stvarJova je, deco, postao car!

Imao je brkove do uiju ibradu do pojasa; imao jehiljadu belih konja i hiljadu

brzih pasa.

Imao je jo bezbroj dvoraca u zlatu ijo vie prostranih imanja; imao je,deco, milion vojnika i sto zlatnihodlikovanja.

Imao je hiljadu sluga, i sedamdesetsamo poslastiara... Svi su onisvlaili i oblaili, uvali i hranili

Njegovo Velianstvo Cara.

I on je tako vladao ko zna kolikovekova i godina, najeo se kolaai sladoleda i napio se limunada imalina.

I jednog dana, kad Nj. V. Car,

od okolade i limunade nijemogao ni ii ni lei, probudio segladan i sanjiv u svom krevetu

pored pei.

ZATO DECA AKAJU NOS

Deca, izvinite, akaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka vanastvar.


9/310


10/310

Kao da im je neko,


11/310


12/310

im su se rodili,


13/310


14/310

apnuo na uvo:


15/310

Obratite panju na svoj nos, poklonite panju svom malom nosu!Trebae vam nos! Jednom je jedan mali deak iz daleke zemlje Ilindije izvukaoiz svog nosa kamilu. To je tano. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci iobratio se svom nosu. I nos se saalio na malog deaka i poklonio mu je kamilu.

Deak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobinu igrakustrpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svommalom nosu. Molio je novi poklon.

arobni nos jo jednom se saalio na deaka i poklonio mu jednu velikugazelu.

Gazele su lepe i mile ivotinje i sa njima se ba lepo moe igrati.A ovaj deak nije umeo da se igra sa gazelom vie od dva dana, pa je i nju

strpao pod krevet. I jo jednom mu je bilo dosadno.Imao je arobni nos i njemu je bilo lako.Ali nos je nos, pa makar bio i arobni. Svaki nos, pa i arobni, moe da se

pokvari. A kad se pokvari, onda vie nema arolija.I ovaj nos se pokvario. I vie nije bio aroban. I vie nije mogao svom

deaku da poklanja igrake.Eto tako je bilo ono to mi znamo.Taj deak je to sve sigurno ispriao ostaloj deci. I onda se to sigurno

proulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, im se rode i im im je dosadno,

akaju svoje male noseve.Mi ne znamo da li e jo koji nos postati aroban.Ali ko bude strpljiv, moe se nadati uspehu.Kamilu verovatno nee izvui iz nosa, jer su kamile danas retke.

Istrebljene su nemilosrdno.Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: klackalica, traktora, telefona,

ekia i kleta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos,da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.

POUKA

Htela je da vidi ta je dole,nagla se preko stola i pala.Ko? Jedna viljuka radoznala.


16/310


17/310

LOVAC I LA


18/310

V


19/310

Bilo je kasno leto,

dan se skratio bitno.Na leto i na sve tokia je kiila sitno.

To je bilo, da ne slaem, davno...Na praumu i ostalo voe spustilose predveerje tavno, san me vara,as nee as hoe.

San me vara na drvenoj grani,trai cvee a na mene slee.Uspavaj me, noi, ko ti brani,

prauma se uspavati nee.

I kad prvi san na oi sede, i kaddrugi doe sasvim blizu jaosetih da me neto jede, da meneki sekutii grizu.

Bacim pogled a pogled se vrati,zvekne hladno o neije oko.Traim nogu, mesto nje se klati

jedna glava, ve stigla visoko.

To je bila glava jednog lava,stranog lava, al' to nije bitno. Jamu rekoh: kakva je to slavakrasti noge i glockati sitno!?

Lav urliknu: zar sam pao s duda?Gloem nokte i arape trule! Vi ste avka, crv, buba, mrva, luda. Nita,manje od nita, nula, dve nule, tri nule!

Ja polako vratim noge goreoprostim mu arape i nokat.

Kaem: udno, nasrtljivi stvore vi ste glavat, rukat, okat.


20/310


21/310

Pogledajte, moja ruka pret


22/310

i


23/310

da prekrati mladosti vam


24/310


25/310

ar!..


26/310

.


27/310

U


28/310


29/310

ivotu nije te


30/310


31/310

ko mreti


32/310

,


33/310

al' iveti ve je tea stvar!

Lav ponovi: zar sam pao s duda?Gloem nokte i arape trule! Vi ste avka, crv, buba, mrva, luda, nita,manje od nita, nula, dve nule, tri nule!

Hm, hm! rekoh, s neto malo pretnje,Kako uh i ako dobro uh Pijani ste il'vam neke smetnje razaraju trbuh, njuh isluh?

Bilo je kasno leto, danse skratio bitno... Naleto i na sve to kia jekiila sitno.

Kao prvo vezah ga za drvo.

Kai: neu vie! Kao drugo zavrnuh mu uvo. Kai: neuvie! Kao tree pogledah gasuvo. Kai: neu vie!

Lav me utnu iznenada nogom! Jamu vratih vrgu sred elenke (Lele,Lenke, sred ute elenke!) On

promrsi neto kao: zbogom...

Bilo je kasno leto, danse skratio bitno... Naleto i na sve to kia jekiila sitno.


34/310


35/310

OTVORIO SAM PROZOR


36/310

Otvorio sam prozor, imrak je uao u sobu i

pojeo je stvari...

Samo nije pojeo, samo nijepojeo Gordanin palac uustima.

ZVEZDE

Kad neka zvezda nepaljivazaspi u toploj noi leta, zlatari jeukradu i od nje prave za decusjajna zlatna dugmeta.

Zvezde na nebu treba da stoje iniko ne srne da ih skine! Al kad seod njih dugmeta skroje to decitako lepo stoje

i onda su fine, i onda su fine...

TA JE UITELJICA SANJALA

Jedna uiteljica sanjala je najstraniji san na svetu: kao prozove ona oraNikolia da napie neto na tabli a to vie nije ore nego krokodil! Izlazi iz

tree klupe pravi pravcati krokodil!I uiteljica vidi da je krokodil, ali ne veruje.1 ta je to, ore, jesi li ti uenik ili krokodil? Kako to izgleda? Aore odgovara:2 Molim, uiteljice, ja sam krokodil, I tako krokodil poe pravo nakatedru. Uiteljica mu dovikuje:3 ore, budi dobar, sea se kako smo se vaspitavali?4 A ore mumla:5 Ne seam se.6 Kako da se ne sea!... Deco, seate li se vi kako smo se


37/310


38/310

vaspitavali?... Neka digne ruku ko se se


39/310


40/310

a! A deca gledaju u biv


41/310


42/310

eg


43/310


44/310

or


45/310


46/310

a, sada krokodila, i niko ne di


47/310


48/310

e ruku. A krokodil, kao mese


49/310


50/310

ar, trep


51/310


52/310

e sanjivim o


53/310


54/310

ima, ispru


55/310


56/310

io ruke i ide


57/310

prema katedri, sve blie i blie... I tu se uiteljica probudila. Kad je dola u

kolu, u klupama je ekaju njena deca. Svi lepi i

normalni. U treoj klupi sedi ore Nikoli. A ti, ore, tako, a? kae uiteljica oru. ore ne zna da je bio krokodil.On misli na neto drugo.

1 Molim, uiteljice, nisam ja, to je Vlada.2 Jedan od vas dvojice bio je noas krokodil u mom snu.3 Molim, ja nisam!4 Molim, nisam ni ja. Uiteljica ih onda sve lepo zamoli:5

Deco, ako je neko ljut na mene, neka mi to slobodno kae. Nemojte sepretvarati u krokodile, jer me jedne noi moete i pojesti!

RAT

Stambolskoj princezi

stigao je gost, princtakoe, al' prilino

prost: akao je nos!

Zbog toga je tratatata dolo ido rata. Osvojen je jedan minderluk; proboden je jedan

praziluk; obeen je jedan

iviluk.

KAD SEDAM VESELIH DEAKA...

Kad sedam veselih deaka

ugazi u sedam prolenih bara izae sedam pijanih izmara.


58/310


59/310

Kad sedam pijanih


60/310


61/310

izmara pro


62/310


63/310

eta kroz sedam pekara


64/310

izae sedam belih mlinara.

Kad sedam belih mlinara uekod sedam poslastiara

izae sedam brkatih kaplara.

Kad sedam brkatih kaplara posedam tavana protumara

izae sedam crnih odaara.

Kad sedam crnih odaaraumire sedam strpljivih baka

gle! zeva sedam sanjivih deaka!


65/310

ZATO POSTOJE MIEVI

Kad ne bude krave

nee biti mleka...Neka, neka, moe ibez mleka!

Kad ne bude mleka nee biti sira... I bezsira moe da se bira!

Kad ne bude sira nee biti mia!...Pae kia i kadnema mia!

Kad ne bude mia nee biti make...Nee biti, nee bitimake!...

Prvoj maki reeno je redom:


66/310


67/310

utorkom i sredo


68/310

m


69/310

spava


70/310


71/310

e


72/310


73/310

pod gredom


74/310

.


75/310


76/310

etvrtkom u


77/310


78/310

upi


79/310

;


80/310

nedeljom u rerni..


81/310

.


82/310

Ko bajagi spavaj, kobajagi hri... A kadmi protri, onajmii grao, i kad

bude sira krao

ti vikni: mrnjaooo!

To je prva maka rekladrugoj maki, kad su sredomspavale pod gredom. Tu jevest maka pet rekla makiest. To je maka osam reklamaki devet, kad su jednom

pobegle pod krevet.

I te su se take drale svemake: od makine makemake do dananje make.

Zbog toga je vrlo vano: danam krave budu zdrave, daod mleka sir naprave, da misivi sira krade

da i make rade, da imake neto vano, netovano rade!

PRIA O NEZAHVALNOM MIU

Jednog dana, jedan mii naao je na tavanu veliki okrugli sir. Ovoliki i jo

vei... Mii je bio gladan i morao je odmah jesti. unuo je na svoje zadnjeape ovako i poeo je dorukovati, ruati i veerati,


83/310


84/310

jer celoga dana nije ni


85/310


86/310

ta okusio.


87/310

I tako je jeo, jeo i jeo, dok se nije najeo i dok nije napravio jednu velikurupu u tom siru.

Mi je bio sit i umoran, i jo mu se spavalo. I tako je reio da se ne vraa u

jednu staru cipelu koja je pre bila njegova kua, nego da ostane u toj rupi odsira.

I tako je on ostao u toj rupi od sira. Da mu to bude nova kua. U tom siruon je imao lep stan, lepu veliku rupu, ali je taj stan stalno mirisao na sir. Jer je

bio od sira. A mii je bio glup i lenj i nije hteo da trai druge stvari koje lepomiriu i koje se mogu pojesti. Ne, on je bio lenj i glup.

On je samo jeo svoju rupu. Svoj stan u kome je iveo i u kome je spavao.

Svakoga dana sve vie i vie. On je dorukovao, ruao i veerao svojurupu od sira. Rupa je onda postala velika, ali je sir postao mali.

I tako je na kraju mi sasvim pojeo svoju rupu. Sasvim.I to je bilo ovako: mii je jeo i jeo i odjednom je rupa postala velika kao

tavan, a sira nigde nije bilo!......Nije vie bilo sira, ali je tu bila jedna maka! Skoi maka na debelog

mia, a debeli i glupi mi be, be, pa ponovo u onu cipelu...I eno ga i sada tamo. Tu kuu valjda nee pojesti.

PLAVI ZEC

Tri sam zemlje prelazio,i tri gore pregazio,i tri mora preplivao dok ga nisam ulovio,Plavog zeca,udnog zeca,

jedinog na svetu.

Ovaj zeczna da svira,ovaj zeczna da plete,ovaj zecruak kuva,ovaj zec

kuu mete.Ovaj zec


88/310


89/310

plesti ume, ovaj zec


90/310


91/310

eti ume, ovaj zec


92/310


93/310

iti, piti i francuskigovoriti


94/310

sve razume! Plavi zec,udni zec, jedini nasvetu! Ja ga htedohvama dati da vas mije,da vam ije, da vamkroji, da vam broji, davam plete, da vam mete,da vam kuva, da vas

uva, da vam peva, slikeara i francuskirazgovara.

Plavi zec, udnizec, jedini nasvetu!

Stavih zeca u torbak, papourim svojoj kui. Al' kadbismo ispred kue, stadezei da apue:

Pusti me, love,

hrabri love, daoeljam kosu, daumijem lice, daiseem nokte, daispravim stas, daudesim glas. Nekvide deca plavogzeca, udnog zeca,

jedinog na svetu!


95/310


96/310

Pustih zeca iz torbaka


97/310


98/310


99/310

al' se zec ne o


100/310


101/310

e


102/310


103/310

lja


104/310

,


105/310

al' se zec ne umi


106/310

,


107/310

nit ise


108/310


109/310

e nokte


110/310

,


111/310

nit ispravi stas


112/310

,


113/310

nit dotera glas


114/310

.


115/310

Ve


116/310


117/310

pobe


118/310


119/310

e, oj nesre


120/310


121/310

o


122/310

,


123/310

na kraj sveta, oj nevoljo


124/310

!


125/310

Plavi zec


126/310

,


127/310


128/310

udni zec


129/310


130/310

jedini na svetu


131/310

!


132/310

VENANJE

TUIBABA se najzad udala zaTUIDEDU. Venala ih jerazredna, u prvoj klupi u srednjemredu. Tek to su se uzeli i tek tosu seli, sretni mladenci, dva srodnatipa, TUIBABA skoi:

Molim, drugarice,TUIDEDA se tipa!

BRKOVI

Sran ivkovi pustio je brkove iako ima tek sedam godina.1 ujem, ivkoviu, da ste pustili brkove? kae mu direktor kole.2 Izgleda... odgovara ivkovi skromno.3 Mogu li znati sa kakvim namerama?4 Ne moete.5 A ako pozovem vaeg oca?6 Ni onda. Nigde ne pie da se ne smeju putati brkovi.

Tako je, ne pie. Ali ako vi, kao uenik prvog razreda, putate brkove

kakve bi brkove trebalo da ima direktor kole?!Ne znam.


133/310


134/310


135/310

Ne znam.Dobro. Pokazau vam.I direktor kole pusti da mu izrastu ogromni crni brci, kao u narodnoj

pesmi. Od uveta do uveta. U svakom sluaju, za ivkovia nedostini.

Uvrne direktor brkove pa pravo pred ivkovia.1 Vidite li, mladiu ta su brkovi?2 Vidim.3 Pa zar vas nije sramota!?

I tu se mali ivkovi pokoleba. Obrie suze, obrie i brkove i poe dasanja kako e jednom, kad poraste, imati brkove velike kao krila, kako emahati brkovima i leteti iznad kole i iznad direktora i vikati iz sveg glasa: Azar vas nije sramota? A zar vas nije sramota?

DA LI MI VERUJETE

Umivao se jedan dekosvakoga dana, bez prestanka,

pa su mu ui rasle, porasle, pamu je koa postala tanka.

Da li mi verujete?

Majka je stalno vikala "dosta"!, alon je hteo, on je hteo... Umivaose svakog dana pa se odjednomrazboleo.

Da li mi verujete?

Doao jedan lekar strog

pa kae: Tako mi prsluka mog, voda je kriva!Zabranjujem mu da se umiva!

Da li mi verujete?

O STIDU I SRAMOTI

Jedan se stideo da pita gde je klozet. Ita je bilo?


136/310


137/310


138/310


139/310

ta. Upi


140/310


141/310

kio se u ga


142/310


143/310


144/310

Jedan se stideo da kae gde ga boli. Ita je bilo? Nita. Nisu ga izleili.

Jedan se stideo da kupi u radnji gae. Ita je bilo? Nita. Iao je bez gaa.

Jedan se stideo da kae devojci da je voli Ita je bilo? Nita. Udala se za drugog.

PRIA O MALOM PRSTU

Maloj deci je dosadno. Protiv deje dosade izmiljene su igrake. Jednaigraka su makaze. Makazama se mogu sei: knjige, haljine i

prsti. Druga igraka je eki. ekiem se mogu kucati: ekseri, zidovi i takoe

prsti. Trea igraka su ibice. ibicama se mogu izgoreti: haljine, prostirke

i opet prsti. Deca su mala, a prsti su najmanji. Bio je tako jednom jedan prst izvao se ura. Imao je mnogo brae. Jednom su braa povela uru u fioku. ura

je iao poslednji i

prikletio je nokat. Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vrue. I urase

ispekao. Trei put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a ura se izbo. uro,uro, nisi ti valjda najgori prst? Jeste! Kad treba da se aka nos hajde ti,uro. Kad treba u hladnu vodu guraj uru. A kad treba zamoiti dva prsta u

pekmez, onda su to neki drugi prsti

a ne ura. Tog uru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.


145/310


146/310

DECA VOL


147/310

E


148/310


149/310


150/310

PRI


151/310


152/310

A O MAJMUNIMA


153/310

Jedanput pre majmuni uopte nisu imali repove. Imali su repove, ali tonisu bili repovi nego pravi pravcati kiobrani. areni, lepi, to se zatvaraju iotvaraju.

Kad pada kia, sve ivotinje kisnu, samo majmuni otvore svoje kiobrane iue pod njima. Kad je jako sunce, majmuni dremaju u hladu, sklone se opet

pod te

iste kiobrane. Bilo im je lepo. Svaki majmun po jedan mali kiobran. Ali potomajmuni ive po umama, i poto po umama ima mnogo

drvea, i poto je drvee sastavljeno od grana i poto majmuni stalno skau pogranama kiobrani su se stalno cepali. Nikada nisu mogli da budu lepi i novi.

Cepali su se i cepali dok se nisu sasvim iscepali.

TUNA PESMA

ivela jedna gospoa Klara,

udna i stara, vrlo stara... I nijeimala ni mamu, ni tetu, nikoga,nikog svog na svetu.

Gospoa Klara je est maakauvala na jastucima od ute svile.Mane im je krojila, mleko kuvala

pa su site i srene bile belihmaaka est.

A kad je umrla gospoa Klara,udna i stara, vrlo stara

jastuk od ute svile niko nije prao, nadoruak niko nije zvao, a loviti mieveniko nije znao!

Tune su, tune i gladne bile, zaspalesu na jastucima od ute svile i nikada

se, ah, nikad se vie nisu probudile


154/310


155/310


156/310


157/310


158/310


159/310

aka


160/310


161/310

est


162/310


163/310

KAKO JE KIT POSTAODOMAA IVOTINJA

Kit je velika ivotinja koja ivi u nekim velikim morima. Kit moe dabude veliki kao mala kua. Ili mali kao velika soba. Uglavnom su svi kitoviveoma veliki i poznati su po toj svojoj veliini.

Neki kit BILI iveo je u Severnom moru i poto se hranio ribama i ribljimzejtinom, porastao je kao kua. Ili kao brod.

I taj BILI morao je mnogo da jede da nahrani svoje veliko telo. A kako jejeo sve vie, telo mu je bilo sve vee. A kako mu je telo postajalo sve vee,morao je da jede sve vie.

Kada je taj BILI, posle izvesnog vremena, pojeo skoro sve ribe Severnogmora, poeo je da guta i ljude.

Prevrtao je repom ribarske amce i gutao ribare. Morao je jer je biogladan.

Za est meseci progutao je tako 49 ljudi. U prizemlje velikog kitovog telanaselile su se tri porodice. U gornje spratove 20 samaca. A to je dosta.

Bilo ih je puno i prepuno. Kit izgleda spolja veliki, ali mu je iznutraprilina teskoba; ljudi su se muili kao psi u toj mranoj utrobi.

A poto je kit bio redovno gladan, jer i njemu glad dolazi redovno dnevnosvakog dana, moglo se oekivati da e on za sledeih est meseci progutati jo49 ljudi.

Za one koji su ve bili u utrobi kita to bi bilo gore nego i sama smrt.Kit je, meutim, morao da jede tri puta dnevno. Tako ga je uila njegova

majka, koja je takoe bila kit.I onda su ovi ljudi, koji su ve bili u kitovoj utrobi, i koji su kakotako

udesili svoj ivot, onda su oni reili da sami hrane kita. Da mu, kako znaju,svakog dana spreme po jedan doruak, jedan ruak i jednu veeru, samo da imvie nikoga ne utrpava.

I od toga dana, kit je za doruak dobijao hleb namazan mau i slaneajeve, od vode koja je i u Severnom moru samo slana.

Za ruak su mu vredne ene spremale slane supe od algi i uvek neko testo.Ili knedle, ili palainke, ili krofne.

Za veeru je kit jeo ono to je ostalo od ruka i jo poneto: malo slanine ikuvanih jaja, od galebova koji su se takoe smestili u utrobi, u jednom kavezu.

Ili kompot od smokava, koje su takoe rasle tu u utrobi, u jednoj saksiji.


164/310


165/310

Tako je kod toga kita osnovana jedna mala kuhinja u njegovom stomaku. I bilomu je bolje tu, nego da se potuca po


166/310


167/310

irokom i dubokom i Severnom moru, i da nikada ne zna da li


168/310


169/310

e ru


170/310


171/310

ati i ve


172/310


173/310

erati.


174/310

I tako onda vie nije morao gutati ribare, nego samo alge i samo konzerve,

i samo dakove i sanduke sa potopljenih brodova i jo ponekad sitna drva zapotpalu.

Jednom rei, bilo mu je vrlo dobro.Plivao je morem lenjo. Spavao je posle ruka. Divio se kako su lepe

planine oko mora.Zaboravili smo da vam kaemo. On je, kao i svi drugi kitovi, imao na

glavi vodoskok. Kroz njegove nozdrve ikljao je visoki mlaz slane morske vodei prosipao se na njegove male oi. Od toga su mu oi stalno bile crvene.

MALI IVOT

Dok neko pije1 ja PIJUCKAM. Dok neko grize2 ja samo GRICKAM. Dok nekogloe3 ja samo GLOCKAM. Dok neko

bode4 ja samo BOCKAM. Dok neko

peva5 ja PEVUCKAM. Dok nekodrema6 ja DREMUCKAM. Dok nekoradi7 ja RADUCKAM... I tako malo,sitno IVUCKAM.

SVET

Cvet je ekao pelu,pela je traila cvet. I

ispalo je: veliki jesvet,


175/310


176/310


177/310


178/310

ko je do


179/310


180/310

ekati p


181/310


182/310

elu


183/310


184/310


185/310


186/310

te


187/310


188/310

e na


189/310


190/310

i cvet


191/310


192/310

A svud po svet


193/310

u


194/310


195/310


196/310


197/310

,


198/310

a sav svet u cvetu


199/310

!


200/310

JESEN

Kad pone lie da pada,obino pada i mrak,uz mrak i kia pada

slika jeseni jadne. I nakraju, uvek se jo nekooklizne i padne!

KROKODIL

Bili su, deco, jednom jedan mu Krokodil i njegova ena Krokodilka. I onisu imali jednog sina Krokodokodila.

I taj Krokodokodil nita nije hteo da slua i bio je vrlo nevaljao.I njegov otac Krokodil naljuti se jednog dana na Krokodokodila i odvede

ga u umu da ga pojedu neke druge ivotinje.I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu.I tako je, jednoga dana, mali Krokodokodil ostao sam u umi kod tog

jednog drveta.I ekao je da ga neko pojede. Zato to nije bio dobar.

I, jednoga dana, doe kod tog drveta, jedan mi i Krokodokodil kae tommiu:

1 Pojedi me, pojedi me! Ja nisam bio dobar! A mi se uplai togkrokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list. A Krokodokodil mu

ponovo ree:2 Pojedi me, pojedi me! A mi kae ispod onog lista:3 Ne mogu da te pojedem.4 A zato ne moe da me pojede?

Zato to ne mogu... jedan put sam u jednoj upi jeo jednog krokodila, alito nije bio pravi krokodil, pa sam se ubo na jednu icu.


201/310


202/310


203/310


204/310


205/310

A onda doe u tu umu, drugoga dana, jedna zmija. A mali Krokodokodilkae zmiji:

1 Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi! A zmija se uplai tog

krokodokodilskog glasa i pobegne ak na drvo. A Krokodokodil jojponovo kae:2 Zmijo, pojedi me! A zmija kae sa grane:3 Neu da te pojedeni! I zmija ode. I onda, treeg dana, doe kod togdrveta jedan mrav i popne se

Krokodokodilu na jednu nogu. Jer je mislio da je to zemlja. A Krokodokodilkae:

Mrave, pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da mepojede. A mravkae:

1 Gladan sam i hou da te pojedem, samo mi kai gde si?A Krokodokodil kae:2 Tu sam, ispod tebe.Ti stoji na mojoj nozi. A mrav kae:3 Dobro, onda u te pojesti od noge. A Krokodokodil kae:4 Hvala ti, pojedi me celog. Kad nisam bio dobar...

I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan, a kada je bilo vee,Krokodokodil pita mrava:

1 Mrave, jesi li me pojeo?2 Nisam, sad u. A kad je prola no i jo jedan dan,Krokodokodil pita mrava:3 Mrave, jesi li me pojeo? A mravu dosadno da jede tolikogKrokodokodila pa kae:

Jesam, pojeo sam te, sada moe da ide kui! I Krokodokodil onda odesvojoj kui. I kae da ga je mrav pojeo i da e sada stalno biti dobar.

I bio je dobar i vie ga niko nije pojeo.

ZAMISLITE

Zamislite deco, jedno veliko more, i utom moru jednu veliku lau, i na lai

okrugle prozore, i na jednom prozoru princezu Nau.


206/310


207/310


208/310


209/310

i u tom moru istu veliku la


210/310


211/310

u


212/310

,


213/310

i na la


214/310


215/310

i iste okrugle prozore


216/310

,


217/310


218/310


219/310

razbojnika Ka


220/310


221/310

u


222/310


223/310

Zamislite onda, bura ide,vetrova fijuk i talasi, i jedantalas princezu skine i poemladi ivot da gasi.

Zamislite, deco, sto talasa, veihsto puta od svake princeze, moe iajkula svakoga asa na modrom

talasu da se doveze.

Strahom i bolom obuzet,pojavi se otac princezin iree:

Onaj bie mi zet, ko spasemladi ivot njezin!

Zamislite, deco, puna laa, sve

oficiri, prinevi, admirali... I sviute, svi drhte, samo Kaa skoi

i more ga zali.

Kada izvali stranu psovku na raun vetra, naadresu ivota, na ime mora, izbee smrtimiolovku i spase princezu iz valova.

Zamislite sad otac taj, kraljsigurno, a car verovatno, podieKau u zagrljaj i poljubi ganonalantno.

1 Ovo je ker moja, a ena vaa princeza mila Naa!2 A ja sam, s doputenjem, izvinite na smetnji,razbojnik Kaa! Umiri se more, zataji vetar, stade laa...

Puni straha, puni stida, prepuni jeze


224/310


225/310


226/310

.


227/310


228/310

Hrabri Ka


229/310


230/310


231/310


232/310

re


233/310


234/310

e bleda princeza


235/310


236/310


237/310

ja sam va


238/310


239/310

a


240/310

Na


241/310


242/310

a..


243/310

.


244/310

Izvinite, tata, na ovom svetu sva


245/310


246/310

ta se doga


247/310


248/310

a


249/310

!


250/310

ZDRAVICA

Sve to raste htelobi da raste...1 Neka raste, itreba da raste! Sve tocveta htelo bi da cveta...2 Neka cveta, itreba da cveta!

Neka gleda sve to ima oko,svako krilo nek leti visoko!Leteti, leteti, lepo je leteti!iveti, iveti, lepo je iveti!

Sve to leti htelobi da leti...1 Neka leti, i trebada leti! Sve to pevahtelo bi da peva...2 Neka peva, i

treba da peva!

Neka skae sve to ima nogu, nekatre svi koji to mogu! Skakati,skakati, lepo je skakatil iveti,iveti, lepo je iveti!

Sve to tri


251/310


252/310

htelo bi da tr


253/310


254/310

i...


255/310

1 Neka tri, i trebada tri! Sve to kljucahtelo bi da kljuca...2 Neka kljuca, itreba da kljuca!

Neka peva sve to ima glas,niko lepe, vedrije od nas.Pevati, pevati, lepo je pevati!iveti, iveti, lepo je iveti!

IVELI!

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

Najbolja mama na svetu?Moja mama! Najbolja

mama na svetu? Mojamama!

Odakle nam oi, oi? Rodila ihmajka? Odakle nam ui, ui?Rodila ih majka! Odakle namruke, ruke? Rodila ih majka!Sve na svetu rodila je majka!

Leti pesma oko sveta,lepa nego bajka: nemadeteta ni cveta dok nerodi majka!

U ivotu ja sam srelamnoge dobre ene, al'

je samo jedna htela darodi ba mene!


256/310


257/310

Dobra mama


258/310

,


259/310

lepa mama


260/310

,


261/310

samo jedn


262/310

a


263/310

na


264/310


265/310

a mama


266/310

!


267/310

Blago vama


268/310

,


269/310

blago nama


270/310

,


271/310

blago svim


272/310

a


273/310

sa mamama


274/310

!


275/310

JESENJA PESMA

Sve je polo naopake, Zavrapce i make, Kad je jesenokaila Svoje ute znake,Kad je vetar zapevao

Novembarske take... Panja!Panja! Velika jesenjakupoprodaja!

Prodajemo suncobrane1 kupujemo kiobrane!Prodajemo staro lie2 kupujemo pahuljice.Prodajemo trotinete3 kupujemo sanke!Kupujemo ubare4 prodajemo mane!Prodaemo sokne5 kupiemo rukavice.Prodaemo sejalice,6 kupiemo grejalice.Prodaemo sladoled7 popiemo aj! Jer! Sve

je polo strmoglavce Za ptice icvee, Kad je sunce odustalo

Na krov da nam slee. Kao daje uto ljuto Kao da nas nee!


276/310


277/310

DRVO SPAV


278/310

A


279/310

Na granici sveta drvo spava,tralo za suncem preko trava.Gde je sunce prestalo i palo

tu je drvo stalo i zaspalo.Zaspalo crno, zaspalo...

Po kronji mu jo trag sunca luta.Jabuka ga ulovila uta.Zaspao cvet, i drvo i trava

na jabuci malo sunce spava.Zaspalo uto, zaspalo...

PRIA O JEDNOJNEPOSLUNOJ NOZI

Te zime je u Padajevcu bilo naroito klizavo. Na ulicama bi svakoga asa

neko pao u sneg. Ljudi su se na to ve toliko bili navikli, da esto nisu niustajali odmah, nego bi onako na snegu posedali da porazgovaraju malo osvojim poslovima ili o zdravlju svoje dece.

Jedino obuar Klin te zime nije pao jo nijedanput. On se zbog togaoseao vrlo neprijatno, jer se po komiluku poelo govoriti kako on namerno neeli da padne, samo da bi bio bolji od ostalih ljudi.

I uvek kad bi iao ulicom, bilo je ljudi koji su, sedei komotno na snegu,aputali za njim:

Vidi, kako se taj ukrutio! Vidi kako taj pazi na sebe!

I, znate kako je, Klinu se to ve popelo, to kau, na vrh glave. Reio je dapadne na glavnoj ulici, pred svim ljudima. Da posle moe kao ovek da ustane,da se oisti od snega i ode kui mirno da spava.

I toga jutra, kada je sve to trebalo da bude, Klin se rano probudio, kao daide na voz.

Kada je bilo vreme izaao je na ulicu i uputio se prema odreenommestu, to jest tamo gde je hteo da padne.

A kada je bio na odreenom mestu zaleteo se i okliznuo!Leva noga poletela je radosno u vis, i obuar je samo ekao da se i

desna odvoji od zaleenog snega, pa da se kao ovek prui, da i on ve jednomove zime padne.


280/310


281/310

Samo jo


282/310


283/310

desna! Samo jo


284/310


285/310

desna da poleti!


286/310

Ali je desna neto oklevala. Stajala je sigurno na klizavom snegu i ponelaKlina nekoliko metara.

Dobro, nekoliko metara... Dobro jo i pet metara... Ali onda da sedne, da

padne, da se prevrne u taj lepi beli sneg.A ta posluna noga, deco, nije htela da pusti sirotog oveka da padne.

Ona je htela da se kliza!I estiti obuar nije vie koraao, nije sedeo sa prijateljima u snegu, ve je

pojurio, klizajui se na jednoj nozi. Pojurio je izmeu ljudi kao sin vetra.

Na svojoj desnoj nozi, koju on ve godinama uva i odeva, a koja sada nijehtela da ga slua.

A to ba nije obina stvar kad neko tako na jednoj nozi pone da letiulicama.

Ljudi su hteli to da gledaju. Izali su na ulice i otvorili prozore.Prvo su mislili da e on ipak tu negde da padne, da lupi, da se razbije. A

onda se svima uinilo kao da obuar bira gde e se prevaliti u sneg.

A kada je siroti ovek iz ulice Ratnih drugova skrenuo prema pozoritu,svi su lepo videli da on ne misli skoro da pada i da e ga njegova luda noga kozna kud odneti.

Ve je bilo vrlo mnogo sveta na ulicama i svi su mogli da vide kako on

tuna lica juri na toj nozi i kako, kao za poslednji pozdrav, mae krajevimasvoga kaputa.

Nije mogao da se zaustavi.Klizao se na jednoj nozi iz ulice u ulicu.

A u glavi mu je bila samo jedna jedina elja: da se spusti, da legne, dasedne, da se prevrne u taj lepi sneg oko sebe.

Ceo grad je ve izaao na ulice i u poetku niko nije mislio da taj ovektreba da sedne i da se odmori, ve su se svi plaili da se to brzo ne svri. Nekatraje to due, mislili su oni, i tako se ne deava svakog dana.

Onda je iz optine dolo nareenje da se taj ovek zaustavi. Poslati suvatrogasci i elezniari da se uhvate za ruke i zatvore nekoliko ulica.

Morali su malo da ekaju jer je obuareva noga birala najudnije ulice iputeve. A onda su ga videli kako juri od gimnazije prema parku. Sedam najjaihvatrogasaca i sedam najjaih elezniara uhvatili su se za ruke i stali na ulazu u

park. A obuar je naleteo na taj lanac i raskinuo ga. Oborio je sve vatrogasce iskoro sve eleniare i produio klizanje.

Vatrogasci i elezniari su se svaali oko toga ko je kriv, a krajeviobuarevog kaputa plazili su se iz daleka kao jezici.

Njegova luda i nezahvalna noga nosila ga je ko zna kuda, moda upropast.


287/310


288/310

Iz parka se opet vra


289/310


290/310

ao ka glavnoj ulici. Za njim su sada na velikom rastojanju jurili automobili safotografima. Hteli su da ga slikaju za novine.


291/310

Onda je iz optine stiglo drugo nareenje. Kod pijace da se postavi

vatrogasna muzika a kod muzeja hor osnovne kole. Neka sviraju i pevaju nekelepe pesmice i neka hrabre ovog udnog oveka, da ne misli da je sam.

Obuar je dva puta proleteo pored duvakog orkestra i dva puta poredsirote deice koja su se mrzla na snegu zbog njega.

Pesmice su zaista bile lepe i poletne ali se on nije mogao zaustaviti.Ljudi ga nisu razumeli. Vikali su sa trotoara: "Pa stanite, ovee! Lepo

stanite!" A on nije mogao da zaustavi svoju ludu nogu.Drugi su vikali: "Klin, samo se spustite! Sedite samo!" I pokazivali su mu

kako, i valjali se po snegu, ali on to nije mogao.Klizao se na jednoj nozi iz ulice Sedam lipa u Pinterski sokak, iz

Pinterskog sokaka pravo na Trg brae i sestara; pa opet u park, poredelezniara i vatrogasaca koji su se jo uvek svaali.

Onda su poslali po predsednika svih obuara u Padajevcu, da mu ononako, kobajagi, kae strogim glasom neto moda e se ovek trgnuti. Ali, nito nije pomoglo.

Predsednik je stvarno najstroim glasom vikao: "Halo, Kline! Stanite,zaboga!", ali je Klin samo proleteo na svojoj desnoj nozi, sa tunim izrazom nalicu.

Jurio je, deco, kroz ulice, preko mostova, gledao poznata lica u masi kojaga je svuda pratila i doekivala.

Vi sad ve sigurno pitate: "Pa nije se, valjda, klizao celog ivota na tojjednoj nozi?!" Nije se klizao celog ivota.

Oko pola dvanaest, neto pred podne, nastavnik gimnastike iz Velikegimnazije otiao je u optinu i zamolio da on neto pokua. U optini mu jeodobreno, najvie zbog dece koja su ve dva sata plakala i pevala ispredmuzeja.

Nastavnik gimnastike je sve to izveo vrlo prosto, ali sa snagom i vrstinom

kakvu imaju svi nastavnici gimnastike. Stajao je na Starom mostu i kobajagi gasve to nije interesovalo. I kad je obuar naiao iznenada se okrenuo ipodmetnuo mu nogu.

Luda Klinova desna noga poletela je u vis i on je kao najsreniji ovek nasvetu pao u sneg.

Svet se okupljao da ga vidi, da ga dodirne, da ga pita, da ga slikaju za naenovine i za sve novine na svetu.

Posle je postao lan sportskog drutva, poasni, sa diplomom. Slika mu jesedam meseci stajala u izlogu.

Iste godine, dva Francuza, braa Kurije, pokuala su da ponove njegovpodvig ali bezuspeno. Klizali su se samo 9 metara i 15


292/310


293/310

santimetara, i jo


294/310


295/310

su se pridr


296/310


297/310

avali rukom


298/310

!


299/310

KRAKATO SLOVO

"K"krakato spremilo se zaskok. Kopitom kopa, kaokouta skakue kroz rei. Kaskroz kukuruza klas, velikoskakanje kroz kokoke ikokodakanje.

SLOVO ZA SVE TO JE LEPO ISLATKO

"D" se kao dugme priilo za nepce,kao medenjak, pa samo sladi:dudinjo, dinjo, drenjino, dunjo, draga

duo moja... "D" kao dobar dan, "D"kao slatki nadev jezika.

"R" SE KOTRLJA

RRRRRR kad se neto o neto trlja,RRRRRR kad se neto neim drlja,RRRRRR kad neto kroz neto srlja,RRRRRR kad se neto niz neto kotrlja.Oblak o oblak pa grrrrrrmi i celo nebo usrebrnoj srrrrrrmi.


300/310


301/310

CUCLA JE CICIJ


302/310

A


303/310

"C" kijuca

kao alac,"C" svetlucakao svitac,"C" peckakao vic, "C"

bocka kaopric, "C"zvecka kaocekin, "C"cicijai kao

cucla.

PRIA O SAVALORALINOVAKOM

Ako hoete, deco, danas bismo vam mogli ispriati priu o Lazarovu. Kadbi tog Lazarova zaboleo zub, on bi se tako uplaio da ni sam sebi nije smeo reikoji ga zub boli.

I nije, valjda, niko toliko hrabar, bar to se tie zubobolje, da Lazarova nebi mogao razumeti. A inae, ima hrabrih ljudi. Jednom jedan Francuz umalo nijeskoio u Nil da spase druga koji je bio u krokodilskoj opasnosti. I ta sada, satim Lazarovom i tim Francuzom, kad smo ih ve uzeli

u priu. Nita naroito, i ja se ve kajem to sam ih spomenuo. Jer sve to nijenita prema jednom Savaloralinovakom, koji je imao

tako dugako i nespretno ime da je celog ivota imao neprilike zbog toga.

Pre svega, kad su ga upisivali u kolu. Upisali ga u prvi razred, upisali udrugi. U trei nisu hteli da ga upiu. "Savaloralinovaki" ko e to jo pamtiti iunositi u spiskove?! Kau: dosta je ve raznih trkljia i Pribaburovia,neemo sada jo i Savalava... kako li bee, uostalom, zbog toga je i nepoeljanza kolu.

Vae ime ne moe se lepo ni izgovoriti... Evo, recite ga vi!Savaloralinovaki lepo ree "Savaloralinovaki", ali se to ne primeti.Prosto hajde iz kole, dugako ti ime! I tako taj, da ga ponekad prostoskratimo na "S", napusti kolu i nae

se na ulici. Sad vie ne smeta koli, ali smeta celomsvetu.


304/310


305/310

Niko ne voli duga


306/310


307/310

ka imena. Ni da govori ni da pi


308/310


309/310

e.


310/310

43432589 Dusan Radovic Postovana Deco Izbor

Documents

Transcript of 43432589 Dusan Radovic Postovana Deco Izbor