DR - Obim Finansijske Pomoci MMFa

Sadržaj

Sadržaj ..............................................................................................................................................3

I. Uvod.....................................................................................................................................4

1. Istorija i funkcionisanje MMF-a..........................................................................................6

a) Kvote i glasovi.................................................................................................8

b) Pozajmice Fonda.............................................................................................8

1. Vučenja u okviru kreditnih tranši....................................................................9

2. Stand by aranžmani......................................................................................10

II. Srbija i MMF.....................................................................................................................11

1. Međunarodni monetarni fond.........................................................................................11

a) Stand-by aranžman.......................................................................................12

b) Aranžman za produženo finansiranje...........................................................14

c) Stanje 2005. godine.....................................................................................22

2. Republika Srbija nastavlja članstvo državne zajednice Srbija i Crna Gora........................24

a) Završetak poslednje revizije Aranžmana za produženo finansiranje............26

b) Konsultacije po članu IV i postprogram monitoring.....................................27

c) Saopštenje Misije MMF za Republiku Srbiju 08/221, 24. .................................. .

septembar 2008...........................................................................................29

d) Saopštenje br. 09/12, 16. januar 2009.........................................................30

3. Period 2009. godina - 2010. godina.................................................................................31

a) Saopštenje br. 09/169, 15. maj 2009............................................................31

b) Saopštenje MMF-a – drugo razmatranje stand-by aranžmana, ........................ .

23. decembar 2009.......................................................................................33

c) Saopštenje MMF-a za Republiku Srbiju br. 10/131, 31. mart 2010..............34

Obim finansijske pomoći MMF-a Srbiji u poslednjih deset godina

d) Saopštenje misije MMF-a u Srbiji - 27.05.2010............................................35

e) Saopštenje MMF-a za Republiku Srbiju br. 10/265, 28. jun 2010.................36

f) Saopštenje misije MMF-a u Srbiji - 01.09.2010 br.10/323...........................37

III. Zaključak............................................................................................................................39

IV. Literatura............................................................................................................................43

2


I. Uvod

Međunarodni monetarni fond (IMF–International Monetary Fund - MMF) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Vašingtonu. Statut Međunarodnog mone-tarnog fonda formalno je usvojen 27.12.1945. godine, kada ga je prihvatila većina zemalja čiji su predstavnici prisustvovali konferenciji u Breton Vudsu jula 1944. godine. Fond je počeo sa radom 25. juna 1946. godine. Fond je sredinom 2007. godine imao 185 zemalja članica, među koje spada i Srbija1.

Članice MMF-a su dužne da Fondu redovno dostavljaju podatke o ekonomskim pokazate-ljima privrede (stanje platnog bilansa, izvoz i uvoz, devizne rezerve, cene, budžet, investicije i dr.).

Zemlje članice posluju sa MMF preko ministarstva finansija ili preko centralne banke. Dakle, tri su glavna područja aktivnosti Fonda: praćenje (nadzor), finansijska pomoć i tehnička pomoć. Nadzor se sastoji od procene propisa o novčanoj razmeni zemalja članica s obzirom na uverenje kako jaka i dosledna ekonomska politika vodi stabilnom deviznom kursu, te pogoduje rastu i razvoju svetske ekonomije. Finansijska pomoć uključuje kredite i zajmove članicama MMF-a s platnim bilansom koji podupire politiku prilagođavanja i reforme. (prema podacima Fonda, na dan 31. januara 2001. godine MMF je devedeset i jednoj zemlji odobrio oko 65,3 milijarde dolara kredita). Što se tiče tehničke pomoći, MMF pruža stručnu i drugu pomoć svojim članicama pri kreiranju i sprovođenju finansijske i monetarne politike, osnivanju institucija, dogovorima s MMF-om, kao i statističke podatke.

Polazeći od činjenice da je odlučivanje u Fondu proporcionalno visini osnivačkog uloga, najvažnije odluke donose 7 najbogatijih država: SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija. No, SAD vrše ubedljivo najveći uticaj u kontroli međunarodnih plaćanja. Ilustracije radi, američki dolar je postupno zauzimao svojstvo rezervne valute u Bretton Woodskom monetarnom sistemu zamenivši tako zlatnodevizni standard. Godine 1971. prestaje funkcionsati monetarni sistem zasnovan u Bretton Woodsu, a razlozi za to su odliv kratkoročnog dolarskog kapitala u inostranstvo te održavanje visoke stope inflacije u SAD. Stoga predsednik SAD 1971. ukida konvertibilnost dolara u zlato i uvodi dodatni porez na sav uvoz u SAD.

MMF je poznat svetskoj javnosti kao izvor za pozajmnjivanje velikih suma novca finansijski ugroženim regionima. Ogroman je mobilizator kapitala i svetska kreditna institucija koja daje zajmove zamljama članicama koje imaju obaveze prema drugim zemljama članicama (oko US $ 2.8 milijardi samo za period ’83.-‘84. godine). Kako od MMF-ove ocene tranzicionih procesa u Srbiji zavise strane investicije u našu zemlju, ovaj rad se bazira na saradnji Fonda sa Srbijom i posledicama koje ona sa sobom nosi. Investiciona politika,obim i struktura investicija i ekonomska efikasnost investicija determinisu materijalne delove drustvene reprodukcije. Investicionom politikom se stvaraju uslovi za pravilan izbor ekonomskih prioriteta i takvu kombinaciju proizvodnih faktora koja pruža najvece izglede za povećanje proizvodnje.Sto se tice obima i

1 Prof. dr Budimir Stakić, Prof. dr Slobodan Barać, “MEĐUNARODNE FINANSIJE”, Univerzitet

Singidunum, fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2007.

3

http://bs.wikipedia.org/wiki/Zlato

http://bs.wikipedia.org/wiki/Inflacija

http://bs.wikipedia.org/wiki/1971

http://bs.wikipedia.org/wiki/Italija

http://bs.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dka

http://bs.wikipedia.org/wiki/Francuska

http://bs.wikipedia.org/wiki/Velika_Britanija

http://bs.wikipedia.org/wiki/Japan

http://bs.wikipedia.org/wiki/Kanada

http://bs.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEave



strukture investicija , potrebno je vrlo precizno naznčiti da je pitanje obima akumulacije vrlo znčajno za privredni razvoj ali da vrlo često i veći značaj ima pitanje njene racionalne upotrebe.

MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim članovima koji imaju probleme sa finansijskim obavezama, ali samo pod uslovom da preduzmu mere za eliminisanje tih poteškoća. MMF nema nikakav autoritet nad domaćom ekonomskom politikom svojih članova. Do potrebe za organizacijom kao što je MMF došlo je posle velike ekonomske krize 30-ih godina ovog veka. Veliki broj država sa Velikom Britanijom na čelu moralo je da napušta zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na poteškoće u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Došlo je do opadanja životnog standarda. Neke države su težile skoro potpunom eliminisanju upotrebe novca a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos između novca i vrednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija.

Saradnja Srbije i MMF-a - od 2000. godine MMF pruža kontinuiranu podršku Srbiji u sprovođenju ekonomskih reformi koja je praćena i finansijskom podrškom. Obim i dinamika korišćenja sredstava MMF-a uslovljeni su pripremom i uspešnom realizacijom ekonomskog programa Vlade, dogovorenog sa MMFom.

Narodna banka Srbije zajedno sa Vladom učestvuje u pregovorima i sprovođenju programa u okviru zaključenih aranžmana. Pozitivne ocene MMF-a o sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa, koji se redovno prati u okviru razmatranja aranžmana, predstavljaju potvrdu da zemlja vodi kredibilnu ekonomsku politiku i jača poverenje investitora i međunarodnih finansijskih institucija u makroekonomsku stabilnost zemlje. Narodna banka Srbije obavlja i poslove fiskalnog agenta i depozitara i predstavlja Republiku Srbiju u MMF-u.

U diplomskom radu izvršeno je sublimiranje obima finansijske pomoći MMF-a u proteklih deset godina. Srbija, kao zemlja u tranziciji, deli sudbinu zemalja Zapadnog Balkana. Oslonjena u velikoj meri proteklih godina na privatizacione prihode i dotok inostranih sredstava u vidu stranih investicija i komercijalnih zajmova (datih pre svega privredi), srpska privreda počinje da oseća posledice smanjenog dotoka finansijskih resursa. Kako su privatizacioni prihodi neproduktivno utrošeni, a novih u znatnijem obimu nema, spas je nađen u obnavljanju kreditnih aranžmana sa MMF-om i Svetskom bankom.

4


1. Istorija i funkcionisanje MMF-a

Potreba za oranizacijom kao što je MMF postala je evidentna tokom velike ekonomske depresije 30-ih godina koja je dovela u pitanje svetsku ekonomiju. Sirenje nepoverenja u papirni novac vodilo je zahtevu da zlatna podloga bude garancija vrednosti nacionalnih valuta. Dakle, razlog zbog kojeg je nastao MMF je taj, što je odnos između vrednosti novca i robe kao i između nacionalnih valuta postao nejasan. Ono što je bilo potrebno jeste da sve nacije usvoje novi međunarodni monetarni sistem i instituciju koja će ga urediti i nadgledati. Taj sistem bi uspostavio jasnu i nedvosmislenu vrednost svake nacionalne valute u odnosu na ostale. Dogovor o uspostavljanju Međunarodnog Monetarnog Fonda desio se u gradu Bretton Woods, 22. jula 1944. god. u prisustvu delegata 44 zemlje. Danas MMF ima 182 članice. Članstvo je dobrovoljno i otvoreno za svaku zemlju koja je spremna da prihvati MMF-ov ugovor prava i obaveza. Ciljevi MMF-a su:

Unapređivanje međunarodne monetarne kooperacije;

Podsticanje ekspanzije i uravnotezenog rasta međunarodne trgovine;

Odrzavanje visokog nivoa zaposlenosti i realnog dohotka;

Unapređivanje stabilnosti deviznih kurseva, održavanje deviznih aranzmana između zemalja i obezbeđivanje uslova za regularno poslovanje;

Uspostavljanje multilateralnog sistema plaćanja za tekuće transakcije i eliminacija deviznih restrikcija koje ometaju razvoj svetske trgovine.

Pri uključivanju u MMF, zemlja članica se obavezuje da će informisati ostale članove o vrednosti svog novca u odnosu na novac drugih zemalja, da će izbegavati restrikciju zamene domaće valute u stranu, da će negovati takvu ekonomsku politiku koja će voditi ka povećanju nacionalnog bogatsva i bogatsva svih članica.

Što se tiče samog Fonda, on ima obavezu kontrolisanja kooperativnosti sistema u svrhu redovne i pravilne razmene nacionalnih valuta, pozajmljivanja novca članovima kako bi reorganizovale svoje ekonomije u cilju uspešnijeg uklapanja u sistem poslovanja.

Razvoj Fonda možemo pratiti kroz dva perioda:

Prvi period

U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledeći:

Omogućiti ekspanziju uravnoteženog rasta međunarodne trgovine i time doprinijeti povećanju i održavanju visokog nivoa zaposlenosti i visokog nivoa realnog dohotka;

Učvrstiti stabilnost deviznih kurseva;

Uspostaviti multilateralni sistem plaćanja tekućih transakcija;

Na osnovu mogućnosti korišenja sredstava Fonda za korekcije platnobilansnih neravnoteža, uspostaviti poverenje među zemljama članicama u pogledu dugoročne međunarodne monetarne stabilnosti.

5

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Dohodak&action=edit


Početna ili pristupna obaveza svake članice Fonda sastojala se uglavnom iz ustanovljavanja pariteta svoje valute i iz uplate odgovarajućeg iznosa finansijskih sredstava. Paritet se određivao u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar, pa se stoga ovaj sistem naziva Sistem zlatnodeviznog standarda. Eventualna promena pariteta mogla se dogoditi samo ako se zemlja nađe u tzv. fundamentalnoj neravnoteži i uz saglasnost Fonda. Određivanje iznosa finansijskih sredstava za uplatu kvote zemlje članice vršilo se proporcionalno parametrima koji reflektuju snagu nacionalne ekonomije. Kvota se uplaćivala 25% u zlatu i 75% u domaćoj valuti.

Uskoro se javlja problem likvidnosti Fonda koji je nastao iz jednostavnog razloga tj. zbog prihvatanja zlatno-deviznog standarda kao osnovne poluge međunarodnih monetarnih relacija. Naime, američki dolar, zbog najsnažnije pozicije i najčvršćeg položaja u svetskoj trgovini, postupno preuzima vodeću ulogu u brettonwoodskom monetarnom sistemu, te postaje glavnom rezervnom valutom zemalja članica. 60-ih godina 20. veka. Uprkos svom posebnom položaju dolar je sve više slabio. Opadanjem vrednosti dolara, narušavao se i mehanizam međunarodnih monetarnih odnosa, pa problem likvidnosti dolazi do punog izražaja. Zbog toga je 28. jula 1969. godine ustanovljena šema kreiranja novih rezervnih sredstava Specijalna prava vučenja (SPV). Ta nova sredstva zapravo se kreiraju samo knjigovodstveno među zemljama članicama.

Drugi period

Drugi period započinje i traje do danas kada MMF početkom 70-ih godina 20. veka zapada u najveću krizu do tada. Odliv kratkoročnog dolarskog kapitala u inostranstvo, dalje održavanje visoke stope inflacije u SAD-u izazvalo je brojne spekulacije na štetu američkog dolara. Predsednik SAD-a je 15. augusta 1971. godine objavio ukidanje konvertibilnosti dolara u zlato i uvođenje dodatnog poreza na sav uvoz u SAD. Tim činom je prestao funkcionisati međunarodni monetarni sistem na principima ustanovljenim u Bretton-Woodsu. Krajem 1971. godine postignut je sporazum, gde su SAD povećale cenu zlata za 8,57%, SR Nemačka i Japan su smanjile cenu marke za 5% i jena za 8,5% u odnosu na zlato, dok su Velika Britanija i Francuska zadržale cene zlata na istom nivou. Nakon toga došlo je do još nekoliko korekcija cena, sve do sastanka na Jamajci 1976. godine, gde se MMF preobrazio u sistem valutnih područja, kao što su sistem evropskog valutnog fluktuiranja ili evropske „zmije“, zatim dolarsko područje, područje francuskog franka, područje britanske funte i područje SPV-a.

Fond danas

Kao i u prošlosti MMF i dalje predstavlja međunarodnu i monetarnu finansijsku instituciju ali danas s gotovo univerzalnim članstvom. Njegova se aktivnosti i politika sprovodi na temelju Sporazuma (Articles of Agrement) a izvršava se putem organizovanog vođstva u formi Odbora guvernera (A Board of Governors), zatim izvršnog odbora (An Executive Board) i Upravljačkog direktora (A Managing Director) s timom od oko 2000 zaposlenih iz oko 140 zemalja članica.

Hijerarhija unutar MMF-a

Na vrhu hijerarhijske lestvice nalazi se Upravni odbor guvernera i njihovih zamenika. Oni su predstavnici svojih vlada i govore u njihovo ime. Upravni odbor guvernera se sastaje jednom godišnje , a u međuvremenu, guverneri svoje zahteve prenose Izvršnom odbru koji ih predstavlja. Izvršni odbor se nalazi u Vašingtonu, i sačinjen je od 24 direktora koji se sastaju tri puta nedeljno da bi nadgledali implementaciju i razvoj politike postavljene od strane Guvernera zemalja članica.

6


http://bs.wikipedia.org/wiki/Jamajka

http://bs.wikipedia.org/wiki/Francuska

http://bs.wikipedia.org/wiki/Japan

http://bs.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dka

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Uvoz&action=edit

http://bs.wikipedia.org/wiki/Porez


http://bs.wikipedia.org/wiki/15._august

http://bs.wikipedia.org/wiki/Predsjednik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Specijalna_prava_vu%C4%8Denja


http://bs.wikipedia.org/wiki/28._juli

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sistem_zlatnodeviznog_standarda&action=edit

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sistem_zlatnodeviznog_standarda&action=edit

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ameri%C4%8Dki_dolar

http://bs.wikipedia.org/wiki/Zlato


Izvršni odbor, najčesće, odluke donosi koncezusom. Danas osam zemalja ima svoje direktore u Izvršnom odboru : SAD,UK,Rusija,Kina,Francuska,Nemačka ,Japan i Saudijska Arabija. Ostalih 16 direktora predstavljaju zajedno ostale zemlje. MMF ima oko 2600 zaposlenih na čijem je čelu Managing Director koji je i presedavajući Izvrsnog odbora. Ova funkcija je tradicionalno vezana za evropljanina.

a) Kvote i glasovi2

Svaka zemlja članica ima utvrđenu nacionalnu kvotu, izraženu u specijalnim pravima vučenja SPV – ranije u SAD dolarima, koja su jednaka njenom upisu u MMF. Kvota je osnovni element u finansijskim i organizacionim odnosima članice sa Fondom. Do 25 % kvote se plaća u rezervnoj aktivi, a ostatak u nacionalnoj valuti. Kvota određuje glasačku snagu u MMF, koja se bazira na jednom glasu za svakih 250.000 SPV, plus 250 osnovnih glasova za svaku zemlju. Na osnovu visine kvote određuje se maksimalan pristup sredstvima MMF i učešće u alokacijama SPV.

Inicijalne kvote zemalja osnivača MMF određivale su se po bretonvudskoj formuli, koja je sadržavala promenljive kao što su: Prosečni tokovi uvoza i izvoza, monetarne rezerve i nacionalni dohodak. Tokom vremena se pokazalo da orginalna formula više ne odgovara pa je 1963.godine izvršena revizija metoda izračunavanja kvota. Osnovni smisao bio je davanje većeg značaja manjim zemljam članicama u Fondu, putem povećanja značaja faktora trgovine (izvoza i uvoza) i oscilacija u izvozu, a smanjenja značaja faktora nacionalnog dohodka i monetarnih rezervi. Na osnovu toga je bila utvrđena revidirana bretonvudska formula.

Revizijom kvota iz 1983. godine izvršene su značajne promene u načinu njihovog izračunavanja, tako što su izmenjeni podaci koji se upotrebljavaju u kvotnim formulama . Umesto nacionalnog dohotka uvršten je BNP, izvršena je i redefinicija holdinga rezervi, da bi se uključilo zlato i devize, SPV, evropska novčana jedinica, i rezervna pozicija zemlje u MMF. Takođe i broj formula koje se koriste je smanjena sa deset na pet.

Ukupan zbir nacionalnih kvota 1989. godine godine je iznosio $89.987 miliona, 1990.godine $135.000 miliona, a 2007. godine $327.000 miliona. Od ukupnog broja kvota 10 vodećih industrijskih zemalja raspolaže sa 55% svih kvota. Ta nesrazmera u korist najbogatijih zemalja limitira korišćenje sredstava Fonda u većem iznosu od strane zemalja u razvoju.

b) Pozajmice Fonda3

Iako kvote u MMF predstavljaju osnovni izvor njegove likvidnosti, pozajmice koje on vrši od raznih institucija i kreditora obezbeđuje značajnu privremenu dopunu njegovih redovnih sredstava. MMF ovlašćen je da s kreditorima dogovori iznos sredstava uslove i rokove otplate i tehniku pozajmljivanja, u skladu s tekućim smernicama pozajmice Fonda plus neiskorišćene

2 Prof. dr Budimir Stakić, Prof. dr Slobodan Barać, “MEĐUNARODNE FINANSIJE”, Univerzitet Singidunum, fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2007.

3 Prof. dr Budimir Stakić, Prof. dr Slobodan Barać, “MEĐUNARODNE FINANSIJE”, Univerzitet Singidunum, fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, B e o g r a d , 2007.

7


kreditne linije ne bi trebalo da pređu 50 - 60 % ukupnih kvota. Još 1962. godine MMF je zaključio sporazum sa deset najbogatijih zemalja članica (kasnije je pristupila Švajcarska) koji obezbeđuje Fondu sredstva da predupredi pogoršanje međunarodnog monetarnog sistema. Opšti sporazum o pozajmljivanju (GAB) korišćen je devet puta, i proširivan i revidiran nekoliko puta . U okviru tog revidiranog sporazuma, MMF može da uđe u zajedničke aranžmane pozajmica sa članicama koje nisu učesnici GAB. Tako je sa Sadudijskom Arabijom zaključen sporazum na 1.5 milijardi SPV.

1. Vučenja u okviru kreditnih tranši

Kreditiranje zemalja članica MMF vrši u okviru svog kreditnog potencijala. Njegova sredstva stoje na raspolaganju članicama kroz razne oblike kreditiranja, koji se razlikuju uglavnom zbog platnobilansnih problema i uslova pod kojima se mogu koristiti. Pristup sredstvima Fonda primarno je određena limitima u odnosima na nacionalne kvote, zatim platno-bilansnim potrebama i politikom prilagođavanja članicama, odnosno pravilima pristupa opštim sredstvima Fonda, koja su uniformna za sve zemlje članice.

Kreditne tranše predstavljaju osnovnu politiku kreditiranja MMF. Zemlja zajmotražilac može u svakom momentu automatski da vrši kupovine od Fonda u visini svoje rezervne tranše. Ova tranša ne predstavlja korišćenje kredita fonda zbog čega zemlja članica nije u obavezi da je kasnije otkupi.

Vučenja u okviru tranši pored izvesnih objektiviziranih merila, u velikoj meri sadrže diskreciono pravo Fonda. Fond vrši selekcioniranje uslova za dodelu kredita na osnovu podele kreditnih tranši na po četiri podjednake od po 25% kvote , pri čemu su lakši uslovi kreditiranja u okviru prve kreditne tranše u odnosu na sledeće. Korišćenje prve kreditne tranše podrazumeva da su platnobilansni problemi relativno mali. Ona može da se koristi u okviru direktnih kupovina sredstava od Fonda ili kao deo aranžmana u višim kreditnim tranšama. Vučenja u okviru tranši mogu biti u formi samo stand-by aranžmana, koja zemlja može koristiti u granicama unapred utvrđenog vremenskog perioda. Oni predstavljaju kreditnu liniju, tradicionalni instrument bankara. Zahtevi moraju da imaju čvrsto opravdanje i Fondu se mora podneti sveobuhvatni program mera.

Kupovine strane valute od MMF u okviru kreditnih aranžmana sa MMF raspoložive su u obrocima u određenim vremenskim intervalima. Pravo članice da vuče sredstva fonda zavisi od sprovođenja datih obaveza, odnosno od kriterijuma izvršenja koji dopuštaju zemlji članici Fondu da ocene progres u izvršenju politike u vremenskom okviru tih aranžmana. Neuspeh u tome automatski obustavlja dalje kupovine od MMF, sve dok se u konsultacijama s misijom Fonda ne postigne ponovni sporazum o daljim merama ekonomske politike neophodnim za postizanje ciljeva zacrtanih u programu. Izvršni odbor MMF razmatra sve zahteve za korišćenje opštih sredstava Fonda da bi utvrdio da li je predloženo korišćenje datih sredstava u skladu s politikom i Statutom MMF.

Prema Fondu, kriterijumi izvršenja obezbeđuju vezu između isplate sredstava u okviru finansijskog aranžmana i izvršenja programa.U najvećem broju slučajeva primenjivala su se četiri osnovna principa: limiti ukupnih kredita, budžetskog deficita, spoljnjeg duga i zabrana uvođenja novih ili pooštravanje postojeđih deviznih i spoljnotrgovinskih ograničenja. Međutim poslednjih

8


godina MMF je uveo povećan broj kriterijuma: Kamatna stopa, politiku deviznog kursa, fiskalne deficite, i liberalizaciju uvoza. Obuhvataju čak i mikroekonomske mere, što je u suprotnosti sa smernicam Fonda za korišćenje sredstava, koje nalažu makro pristup. Povećan broj kriterijuma izvršenja samo je otežao izvršenje programa Fonda, jer se preko njih, kako konstatuju zemlje u razvoju, MMF nepotrebno meša u nacionalni suverenitet.

2. Stand by aranžmani4

Institucija stand by aranžmana predstavlja instrument kojim se pojednostavljuje formalnost i skraćuje vreme za pribavljanje sredstava Fonda, i tehnička je pogodnost sa stanovišta vučenja potrbnih stranih sredstava plaćanja. Naime pošto odobravanje kreditnih zahteva u okviru kreditnih tranši zavise od ocene i odluke Fonda, za zemlju tražioca kredita uvek se pojavljuje momenat rizika i neizvesnosti. Zbog toga su i uvedeni stand-by krediti počev od 1952. godine.

Oni su ograničeni kako sa stanovišta vremena korišćenja tako i iznosa koji se mogu vući u periodu važenja tog kredita (stand-by period). Prvobitno su pokrivali samo period od šest meseci. Rok trajanja kredita je jedna godina, a najviše tri. Postoji mogućnost da ti krediti budu produženi pre njihovog isteka. Danas Fond odobrava kredit ulavnom u ovoj Formi. Oni mogu pokrivati poziciju rezervne i deo pozicije kreditnih traši, čime se često narušava orijentacioni uslov korišćenja sredstava Fonda u iznosu od 25% kvote u ma kojem dvanestomesečnom periodu.

Stand-by krediti predstavljaju instrument putem koga se odobravaju sredstva Fonda preko prve kreditne tranše, ako se zemlje pridržavaju sprovođenja mera monetarne politike, koje se podnose Fondu na odobrenje u posebnom dokumentu, na primer u Pismu o namerama. Dokument sadrži određene obaveze koje ugrožena zemlja treba da izvrši kako bi se kvalifikovala za dobijanje sredstava Fonda. Mere ekonomske politike zajmotražioca, predložene u ovom dokumentu moraju se uklopiti u standarde i klišee stabilizacionog programa Fonda, koji se razlikuju od slučaja do slučaja, ali sadrže jedinstvene kriterijume ekonomske politike. Stand-by aranžmani predstavljaju u stvari kreditnu liniju kojoj Fond unapred određuje modalitete na zahtev zemlje članice. Na taj način zemlja članica dobija od Fonda garancije da može da vuče njegova sredstva do određenog iznosa u određeno vreme, a da MMF neće više ispitivati opravdanost takvog vučenja sredstava. Prema tome, stand-by aranžmani predstavljaju kombinaciju automatizma kreditiranja s donošenjem kreditne ocene i odluke od strane Fonda, pošto donošenjem saglasnosti Fonda zemlja stiče pravo automatskog vučenja u granicama predviđenog limita i roka kreditiranja. Jedan od osnovnih uzroka uvođenja u praksu ove institucije jeste saznanje o nedovoljnom nivou nacionalnih kvota u pojedinim slučajevima, pa zato treba omogućiti zemljama članicama povlačenje stranih sredstava plaćanja u iznosima većih od predviđenih.

4 Prof. dr Budimir Stakić, Prof. dr Slobodan Barać, “MEĐUNARODNE FINANSIJE”, Univerzitet Singidunum, fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, B e o g r a d , 2007.

9


II. Srbija i MMF

Jugoslavija je jedna od osnivača MMF-a. U periodu od 1947. do 1990. godine, Jugoslavija je vukla oko 3.9 milijardi SPV( Specijalnih Prava Vučenja ), od čega je otplatila 3.5 milijardi SPV. SFRJ je koristila sredstva sa ciljem fiansiranja deficita platnog bilansa, kao i za akcije usmerene u pravcu promene privrednog sistema. Koristila je svoje mogućnosti i vraćala je dugove,ali nije bas dosledno sprovodila programe dogovorene sa Fondom . U grupi zemalja u razvoju Jugoslavija je u periodu od 1979. do 1990. godine najviše koristila stand-by aranžmane. Najintenzivnija saradnja s MMF-om ostvarena je između 1980. i 1991. godine, kada je SFRJ odobreno sedam stand-by aranžmana u ukupnoj vrednosti od 3,5 milijardi specijalnih prava vučenja (iskorišćeno 2,7 milijardi)5. Nakon raspada SFRJ, MMF je 14. decembra 1992. godine podelio postojeću kvotu SFRJ (613 miliona SPV = odgovara vrednosti od oko 900 miliona USD) na pet delova, odnosno na kvote zemalja nastalih raspadom bivse SFRJ. Novonastala SRJ je dobila 36.5% ukupne kvote SFRJ. Kvota Jugoslavije je trebala da bude veća (na osnovu privrednog potencijala i veličine teritorije), ali je Fond pri podeli dodao nove uslove i izmenio kriterijume stvarnog korisćenja kredita MMF-a.

Prvi finansijski aranžman s MMF-om, u iznosu od 9 miliona SAD dolara, Jugoslavija je zaključila 1949. godine, a poslednji, u iznosu od 460 miliona specijalnih prava vučenja, 16. marta 1990. godine.

Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a od 14. decembra 1992. godine konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, čime je prestalo i njeno članstvo u MMF-u. Istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i SR Jugoslavija) mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%.

1. Međunarodni monetarni fond6

Obnavljanje članstva u MMF-u u jesen 2000. godine bio je prvi korak na integraciji Srbije u međunarodne finansijske institucije. Obnova članstva i pripremanje prvog stand by aranžmana sa MMF-om bilo je od te institucije uslovljno određenim elementima ekonomske politike, pre svega uspostavljanjem jednog, manje-više tržišno određenog deviznog kursa i aktivnostima na eliminaciji kvazifiskalnog deficita.

Regulisanje članstva 20. decembra 2000. godine

Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20. decembra 2000. godine doneo odluku (Press Release No. 00/75 ), s retroaktivnim dejstvom od 14. decembra 1992. godine, da je SR Jugoslavija ispunila uslove za članstvo u toj instituciji.5 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/index.html

6 Centar za liberalno-demokratske studije CLDS, http://www.clds.org.rs/newsite/aktivnosti_konf15_okruglistoStrategicPolicyAdvice.html

10

http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2000/pr0075.htm


http://www.google.com/url?sa=t&source=web&cd=2&ved=0CBcQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.clds.org.rs%2Fnewsite%2Faktivnosti_konf15_okruglistoStrategicPolicyAdvice.html&ei=nu-2TK3LL9HtOcLDjLkJ&usg=AFQjCNHTIfslKxGtJdTUxRPvNNyGoVGShg


Istog dana Odbor je SR Jugoslaviji odobrio 116,9 miliona specijalnih prava vučenja (oko 185 miliona dolara) u okviru „Hitne postkonfliktne pomoći“, kao podršku programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije. Iz tih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vučenja, koji su joj Švajcarska i Norveška odobrile za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.

a) Stand-by aranžman

Kao dalju podršku ekonomskom programu Vlade, Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je 11. juna 2001. godine stand-by aranžman u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vučenja (oko 255 miliona dolara), (Press Release No. 01/31). Povlačenje sredstava bilo je uslovljeno uspešnim sprovođenjem dogovorenog programa stand-by aranžmana. Deo obaveza koje je Srbija prihvatila u sklopu ovog aranžmana odnosio se na održavanje predviđenih makroekonomskih proporcija, ali je MMF takođe snažno podsticao i strukturne reforme, pre svega u bankarskom sektoru. Tokom sprovođenja ovog aranžmana MMF je insistirao na potrebi likvidacije četiri velike banke čiji su celokupni plasmani bili kontaminirani. Likvidacija tih banaka, obavljena januara 2002. godine, imala je veoma pozitivno dejstvo na razvoj domaćeg bankarskog sektora. Odobrena sredstva iskorišćena su u četiri jednake tranše. Stand-by aranžman je predstavljao osnov za pregovore o olakšanju duga Srbije i Crne Gore s poveriocima Pariskog kluba. Iskorišćena sredstva su otplaćena u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine.

„Vlasti u SRJ uključile su se impresivno brzo i odgovorno u izuzetno težak zadatak obnove njene uništene privrede. Podrška tom zamahu biće ključna za građenje široke političke podrške reformama i osiguranje njihove opravdanosti.”7

Prvom tranšom SR Jugoslaviji je odmah stavljeno na raspolaganje 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 62 miliona SAD dolara). Prema odluci Izvršnog odbora MMF-a, Jugoslaviji će preostale tri tranše zajma biti odobravane posle sastavljanja kvartalnih pregleda izvršenja programa.

Rezultati sprovođenja programa stand-by aranžmana ocenjuju se na osnovu dogovorenih kvantitativnih kriterijuma izvršenja (neto deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije, neto domaće aktive, zaduženja konsolidovane javne uprave kod bankarskog sektora, zaključivanja novih nekoncesionalnih inostranih zajmova od strane javnog sektora, preuzimanja dugova privrede prema bankama od strane javnog sektora i sprečavanja akumuliranja novih docnji po osnovu servisiranja spoljnog duga), kao i strukturnih mera u fiskalnom, finansijskom i privatnom sektoru.

Druga tranša

Na sastanku Odbora izvršnih direktora MMF-a, održanom 19. septembra 2001. godine, Jugoslaviji je odobreno povlačenje druge tranše stand-by kredita u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja, tj. oko 65 miliona SAD dolara (Press Release No. 01/91). Tom prilikom je istaknuto da je Vlada SRJ postigla značajan uspeh u sprovođenju reformi makroekonomske

7 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_1/index.html, g. Stenli Fišer, prvi zamenik izvršnog direktora, International Monetary Fund 700 19th Street, NW Washington, D.C. 20431 USA

11

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_1/index.html



politike, u prvom redu na polju smirivanja inflatornih pritisaka, uz istovremeno povećanje deviznih rezervi i oživljavanje procesa proizvodnje.

Pod veoma teškim okolnostima vlast je postigla veliki napredak u stabilizaciji privredne situacije, kao i u sprovođenju reformi započetih prošle godine. Pred Jugoslaviju su bili veliki izazovi, koji zahtevaju istrajnost i doslednost u sprovođenju programa, kao i jaku podršku donatora i kreditora iz inostranstva.

Jugoslovenska vlada je pažljivo pripremala makroekonomsku politika što je dovelo do sniženja stope inflacije i povećanja deviznih rezervi zemlje, kao i povećanja industrijske proizvodnje. Na polju strukturnih reformi je uveden novi poreski sistem, a devizni sistem, trgovinski i sistem cena su početkom godine gotovo u potpunosti liberalizovani. Usvajanjem novog okvira procesa privatizacije i definisanjem strategije razvoja bankarskog sistema postavljen je odgovarajući zakonski okvir s ciljem transformacije privrede ka tržišnoj ekonomiji.

U ostvarivanju postavljenih fiskalnih ciljeva, obe republike su se suočavale sa brojnim teškoćama usled sve većih zahteva za povećanje budžetskih rashoda, kao i sa problemima vezanim za popunjavanje budžetskih prihoda i izvršenje budžetskih obaveza. Nametala se potreba za poštovanjem prioriteta pri izvršavanju budžeta i ograničavanjem troškova u skladu sa raspoloživim sredstvima, kako bi se izbegli neusklađenost u izvršavanju budžeta i mogućnost pojave inflatornog finansiranja.

Treća tranša

Na sastanku Odbora izvršnih direktora MMF-a, održanom 11. januara 2002. godine, SR Jugoslavije je odobreno povlačenje treće tranše stand-by kredita u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja, tj. oko 63 miliona SAD dolara (Press Release No. 02/2).

Tom prilikom je naglašeno da Međunarodni monetarni Fond odaje priznanje SR Jugoslaviji za impresivni napredak koji je ostvarila u stabilizaciji i reformama u 2001. godini, što potvrđuje znatno smanjenje inflacije, jačanje njene spoljne pozicije, oporavak proizvodnje i preduzimanje značajnih koraka u restrukturiranju banaka i privatizaciji preduzeća.

„Sprovođenje makroekonomske politike od strane SR Jugoslavije bilo je odlično. Najnoviji pokazatelji ukazuju da su fiskalna i kreditna politika i politika nadnica i dalje u odgovarajućim okvirima. Okvir fiskalne politke za 2002. godinu u skladu je sa daljim napretkom u sprovođenju stabilizacije i reformi, obezbeđujući uslove za neophodno restrukturiranje i investicione potrebe privrede, dok se inflatorni pritisci obuzdavaju ograničenim zaduživanjem u zemlji. Reforma penzionog sistema uključuje značajne i hitne mere, kako bi se produžio radni vek zaposlenih i izmenio metod indeksacije penzija, što bi olakšalo i uravnotežilo način finansiranja penzionog fonda.”8

Nivo deviznog kursa je bio i dalje odgovarajući i MMF je tom prilikom pozdravio odluku Narodne banke Jugoslavije da nastavi sa praćenjem kretanja na deviznom tržištu, uz prilagođavanje devizne politike s ciljem zaštite svoje ekonomske pozicije prema inostranstvu.

8 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_1/treca_transa.html, Gđa Anne Krueger, prvi zamenik generalnog direktora i predsedavajući na tom sastanku.

12

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_1/treca_transa.html


Konstatovano je da je odluka o zatvaranju četiri velike nesolventne banke bila hrabra i da predstavlja ključni element strategije za uspostavljanje zdravog bankarskog sistema. Taj korak je praćen pojačanom kontrolom poslovnih banka kako bi se izbeglo ponavljanje problema u bankarskom sektoru. Uspešna prodaja tri velika preduzeća krajem 2001. godine nagoveštaj je takođe i uspehu procesa privatizacije. Privatizacija tih preduzeća obezbedila je i značajan priliv sredstava u republički budžet. Konačan uspeh reformskog procesa zahtevao je istrajnost vlasti u sprovođenju teških odluka u vezi s restruktuiranjem banaka i preduzeća, uz istovremenu primenu odgovarajućih mera za ublažavanje socijalnih problema koji prate proces restrukturiranja.

Pozicija SR Jugoslavije prema inostranstvu znatno je poboljšana zahvaljujući nedavnoj odluci poverilaca Pariskog kluba da otpišu značajan deo svojih potraživanja prema Jugoslaviji. Za dalji uspešan oporavak, bilo je neophodno da Jugoslavija slične uslove dobije i od strane komercijalnih poverilaca.

Četvrta tranša

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda prihvatio je, 13. maja 2002. godine, izveštaj o poslednjoj reviziji rezultata ekonomskog programa SR Jugoslavije, podržanog stand-by aranžmanom (Press Release No. 02/25). Time je ispunjen uslov da SR Jugoslavija može povući poslednju tranšu stand-by aranžmana u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 64 miliona dolara). Povlačenjem te tranše u potpunosti su iskorišćena sredstva od 200 miliona specijalnih prava vučenja (oko 255 miliona dolara), koja su odobrena SR Jugoslaviji 11. juna 2001. godine u okviru stand-by aranžmana.

Istog dana Odbor je SR Jugoslaviji odobrio trogodišnji finansijski aranžman, tzv. aranžman za produženo finansiranje, u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 829 miliona dolara), kao podršku ekonomskom programu stabilizacije i reformi za period 2002-2005. godine. Korišćenje prve tranše novog finansijskog aranžmana u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 64 miliona dolara) stavljeno je na raspolaganje Jugoslaviji odmah nakon aktiviranja novog aranžmana 14. maja 2002. godine.

b) Aranžman za produženo finansiranje

Finansijska sredstva MMF-a u okviru novog odobrenog aranžmana predviđena su za korišćenje u 13 tranši (rata) od po 50 miliona specijalnih prava vučenja i planirano je da budu uslovljena ostvarivanjem zadovoljavajućih rezultata utvrđenog ekonomskog programa i strukturnih reformi. Ocena sprovođenja predviđenih programa i ostvarenih rezultata vršena je polugodišnje.

Novi finansijski aranžman odobren je zahvaljujući dobrim rezultatima sprovođenja ekonomskog programa i strukturnih reformi utvrđenih stand-by aranžmanom od 11. juna 2001. godine, kao i zadovoljavajućim ekonomskim programom stabilizacije i reformi SR Jugoslavije za period 2002-2005. godine. Osnovu srednjoročnog ekonomskog programa čine postizanje održivog privrednog rasta, poboljšanje životnog standarda stanovništva, niska stopa inflacije i dalji rast deviznih rezervi zemlje. Ključne reforme izvršene su na planu liberalizacije deviznog tržišta, poboljšanja domaćeg sistema platnog prometa, jačanja kontrole poslovanja banaka, poboljšanja poreske administracije i ubrzavanja procesa privatizacije.

13



Zaključivanje novog finansijskog aranžmana sa Fondom omogućio je realizaciju prve faze smanjenja duga SR Jugoslavije prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51%, tj. za oko 2 milijarde dolara, u skladu sa Usaglašenim zapisnikom o konsolidaciji duga SR Jugoslavije, potpisanim 28. decembra 2001. godine.

Na Odboru izvršnih direktora Fonda, istaknuti su „impresivni rezultati koje su jugoslovenske vlasti ostvarile u procesu stabilizacije i sprovođenja reformi od kraja 2000. godine, od kada je SR Jugoslavija nasledila članstvo u Fondu“. Ocenjeno je da srednjoročni ekonomski program SR Jugoslavije, podržan aranžmanom za produženo finansiranje, predviđa dalji napredak u stabilizaciji, uz obezbeđenje uslova neophodnih za restrukturiranje i investicione potrebe zemlje. Jugoslovenskim vlastima je preporučeno dosledno sprovođenje programa, radi ostvarivanja trajnog privrednog rasta i održive spoljne pozicije zemlje. Istovremeno, pohvaljeno je sprovođenje makroekonomske, monetarne i fiskalne politike i istaknuta je „impresivna brzina kojom vlasti sprovode ključne strukturne reforme“. Ocenjeno je da je srednjoročni okvir fiskalne politike u skladu sa postizanjem niske stope inflacije i fiskalne održivosti, s tim da se poboljša poreska administracija usklađivanjem rashoda putem efikasnijeg vršenja usluga i boljim usmeravanjem beneficija.

MMF je jasno da se problemi makroekonornske neravnoteze sa svim efektima koje ona ima ne mogu rešavati na uniforman nacin koji je pokazao nezadovoljavajuće rezultate. MMF je u tom smislu pokusao da „omekša“ uslovnost, shvativši da njenim postavljanjem u rešavanju platnobilansnih kriza, nije dovoljno pažnje posvetio obezbeđenju održivog rasta.9

Međunarodni monetarni fond je svoju aktivnost naročito usmerio na tri segmenta, kako bi se realizovali aktuelni aranžmani:

(1) pomoć u proceni ranjivosti finansijskog sektora i potreba razvoja;

(2) povećanje monitoringa i analiza finansijskog sektora, određivanje razvojnih ciljeva i povećanje transparentnosti, i

(3) pomoć u izgradnji jasnih finansijskih institucija;

Pri tome je Međunarodni monetarni fond ocenio da je SR Jugoslavija, pod veoma teškim okolnostima ostvarila veliki napredak u stabilizaciji privredne situacije, kao i u sprovođenju reformi započetih u 2001 godini. Međutim, ocenjuje se da su pred SR Jugoslavijom veliki izazovi, koji zahtevaju istrajnost i doslednost u sprovođenju programa, kao i jaku podršku donatora i kreditora iz inostranstva.

MMF je takođe pozdravio dalju liberalizaciju deviznog sistema, koja omogućava SR Jugoslaviji prihvatanje obaveza po članu 8. Statuta Fonda,10 kao i namera Narodne banke

9 Ahmed, M., Lanc.T. and Schulze-Ghattas.M, Refocusing IMF Condiunality, Finance and development, dec. 2001, vol 38, number-s 4

10 Opšte obaveze zemalja članica (Član 8.): - Ograničenja za plaćanja i transfere po tekućim transakcijama mogu se zavoditi samo po odobrenju

Fonda.- Zemlje članice ne mogu zavoditi praksu višestrukih deviznih kurseva ili ulaziti u bilo kakve

diskriminatorne devizne aranžmane, osim ako ih Fond ne odobri.14


Jugoslavije da na adekvatan način prati kretanja na deviznom tržištu i vodi odgovarajuću politiku kursa.

Druga tranša

U skladu sa programom dogovorenim u okviru trogodišnjeg finansijskog aranžmana, tzv. aranžmana za produženo finansiranje, koji je Međunarodni monetarni fond SR Jugoslaviji odobrio 13. maja 2002. godine, obavljeni su razgovori jugoslovenske delegacije sa misijom Fonda u periodu od 3. do 15. jula 2002. godine.

Svrha tih razgovora bila je da se utvrdi da li se realizuju dogovoreni tromesečini ciljevi programa i predviđene strukturne mere, kao uslov za korišćenje druge tranše aranžmana za produženo finansiranje.

S tim u vezi, Odbor izvršnih direktora Fonda je 16. avgusta 2002. godine prihvatio Izveštaj o ostvarenim rezultatima dogovorenog programa i doneo odluku o odobrenju korišćenja druge tranše aranžmana za produženo finansiranje, na osnovu čega je SR Jugoslavija 21. avgusta povukla 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 66 miliona SAD dolara).

Prema podacima MMF spoljni dug SR Jugoslavije iz oktobra 2000 godine, od oko 12,2 milijarde dolara sveden je u septembru 2002 godine na oko 8,6 milijardi dolara, tako da se smatra da SRJ nije dospela u stanje „dužnickog ropstva“ (teret našeg spoljnog duga je znatno smanjen jer je on krajem 2000 godine bio 43 odsto veći od ostvarenog domačeg proizvoda, a u 2002 godini mogli bi svoj spoljni dug da otplatimo sa 67 odsto domaće proizvodnje. 11 Međutim, u ukupnim obavezama SRJ prema stranim poveriocima dugovi Kosmeta su oko 1,4 milijarde dolara. Naš stav je da Jugoslavija ne može da vraća taj dug sve dok joj se ne omogući da na teritoriji svoje južne pokrajine ubira državne prihode. Svetska banka je odložila vraćanje tih dugova na četiri godine, a u tom roku se i očekuje i rešenje ovog pitanja.

Treća i četvrta tranša

U okviru prve revizije aranžmana za produženo finansiranje, zaključenog 13. maja 2002. godine, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), na sednici održanoj 16. aprila 2003. godine, pozitivno je ocenio sprovođenje ekonomskog programa i odobrio Srbiji i Crnoj Gori povlačenje finansijskih sredstava u ukupnom iznosu od 100 miliona specijalnih prava vučenja po osnovu treće i četvrte tranše tog aranžmana (Press Release No. 03/51).

„MMF pohvaljuje vlasti Srbije i Crne Gore za impresivni napredak koji je postignut u procesu stabilizacije i sprovođenju reformi tokom prošle godine. Dosledno sprovođenje makroekonomske politike doprinelo je značajnom smanjenju inflacije, jačanju deviznih rezervi i kontinuiranom oporavku proizvodnje i izvoza. Značajan napredak ostvaren je i u sprovođenju strukturnih reformi.”12

- Zemlje članice dužne su da na zahtev Fonda daju obaveštenja potrebna za njegovo poslovanje, na primer o zvaničnim rezervama i proizvodnji zlata, izvozu i uvozu, nacionalnom dohotku, itd.

11 Dugalić, V., Lakši teret spoljnog duga, Beograd, 26.09.2002.

12http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_2/treca_cetvrta_transa.html , gđa Anne Krueger, prvi zamenik generalnog direktora MMF-a i vršilac dužnosti predsedavajućeg

15

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_2/treca_cetvrta_transa.html


Pozdravljeno je „ponovo iskazano reformsko opredeljenje nove Vlade Republike Srbije, formirane posle tragičnog ubistva premijera Zorana Đinđića”.

I nakon tragičnih događaja Jugoslavija mora nastaviti sa sprovođenjem ekonomske politike, kako bi se obezbedilo ostvarenje utvrđenih ciljevi koji se odnose na postizanje niske stope inflacije i na spoljnu poziciju zemlje, s obzirom na neizvesnost u pogledu budućih makroekonomskih kretanja i dalje prisutne izazove u sprovođenju strukturnih reformi. Na makroekonomskom planu, potrebno je pooštriti mere monetarne politike i nastaviti sa daljom konsolidacijom fiskalnog sektora. Na strukturnom planu, ostvarenje daljeg napretka zahteva odlučnost u rešavanju, s obzirom na sledeću težu fazu reformi. Preuzeta i iskazana obaveza vlasti da nastave sa sprovođenjem reformi omogućava ostvarenje utvrđenih ekonomskih ciljeva, stvara osnovu za postizanje trajnog privrednog rasta i zaslužuje kontinuiranu podršku međunarodne zajednice.

Fiskalna politika u 2003. godini imala je za cilj ne samo da ograniči spoljnu neravnotežu već i da nastavi da omogućava prestrukturiranje i odgovarajuću socijalnu sigurnost. S obzirom na moguće rizike u pogledu budućih makroekonomskih izgleda i naplate poreza, vlast je nameravala da diskrecione rashode limitira ispod nivoa predviđenog Programom, sve dok perspektive za ostvarenje prihoda ne budu izglednije. Napori koji se čine u pogledu priliva prihoda bili su usmereni ka unapređenju poreske administracije i širenju poreske osnovice. Upravljanje javnim rashodima i fiskalna transparentnost su poboljšani usmeravanjem prihoda ostvarenih u procesu privatizacije preko budžeta i planiranim korišćenjem viška prihoda od privatizacije za smanjenje neto duga javne uprave.

Vođenje čvršće monetarne politike, omogućila je dalje smanjenje stope inflacije i očuvanje nivoa deviznih rezervi. Politiku deviznog kursa trebalo je pažljivo pratiti u okviru kretanja trgovinske razmene, cena, zarada i uslova na Međubankarskom deviznom tržištu. S obzirom na povećano kreditiranje privrede od strane banaka, počev od sredine 2002. godine, bilo je neophodno dosledno sprovođenje prudencijalne regulative, s ciljem obezbeđenja uslova da novo kreditiranje ne postane rizično. MMF je tada pozdravio dalju liberalizaciju deviznog sistema zemlje i prihvatanje obaveza po članu VIII, odeljci 2, 3 i 4, od strane vlasti u 2002. godini.

U Jugoslaviji se nastavljaju ubrzano sprovođenje strukturnih reformi. Privlačenje strateških investitora kod predviđene privatizacije 16 nacionalizovanih banaka, uz obezbeđenje odgovarajućeg upravljanja bankama, bili su ključni elemenat za stvaranje zdravog bankarskog sistema. Usklađivanje procedure privatizacije preduzeća je podstaklo interes investitora za finansijski slabija preduzeća i održalo je tempo privatizacije.

Formiranjem državne zajednice Srbije i Crne Gore početkom 2003. godine poboljšana je politička stabilnost i obezbeđen jedinstveni okvir za nastavak reformskog procesa. Predviđena normalizacija ekonomskih odnosa između Srbije i Crne Gore u kontekstu novog ustavnog okvira – tj. harmonizacija trgovinskog, carinskog i indirektnog poreskog režima u skladu sa preporukama Evropske unije – trebala je da poboljša ekonomski razvoj obe države.

Peta i šesta tranša

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) okončao je 30. jula drugo razmatranje rezultata u sprovođenju ekonomskog programa i strukturnih mera u okviru

16


Aranžmana za produženo finansiranje, odobrenog Srbiji i Crnoj Gori 13. maja 2002. godine u ukupnom iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 911 miliona SAD dolara) (Press Release No. 03/133).

Pozitivna ocena Odbora o ostvarenim rezultatima i odlaganje ispunjenja kriterijuma izvršenja utvrđenih za kraj juna, koji se odnose na neto deviznu aktivu i povećanje cene električne energije, omogućili su Srbiji i Crnoj Gori da povuče sredstva pete i šeste tranše tog aranžmana u ukupnom iznosu od 100 miliona specijalnih prava vučenja (oko 140 miliona SAD dolara). Istovremeno, Srbiji i Crnoj Gori je odložena obaveza otplate korišćenih finansijskih sredstava u iznosu od 18,75 miliona specijalnih prava vučenja (oko 26 miliona SAD dolara), koja dospeva u periodu septembar-decembar 2002. godine.

Prvi zamenik generalnog direktora i predsedavajući na sastanku Odbora gđa Anne Krueger je tom prilikom izjavila da ekonomska situacija u Srbiji i Crnoj Gori nastavlja da se poboljšava, uz dalje smanjenje inflacije, jačanje spoljnotrgovinskog bilansa i umereno povećanje proizvodnje i izvoza. Sprovođenje strukturnih reformi, harmonizacija ekonomskih odnosa država članica zajednice, kao i restrukturiranje velikih državnih preduzeća u Srbiji doprineli su većoj efikasnosti privređivanja.

Ocenjeno je da su ciljevi ekonomske politike koje su utvrdili vlasti Srbije i Crne Gore za drugu polovinu godine pozitivni i usmereni ka postizanju niske stope inflacije, održivom privrednom rastu, jačanju spoljne pozicije zemlje i povećanju ekonomske konkurentnosti. Da bi se ti ciljevi ostvarili, bilo je neophodno dalje sprovođenje zdrave makroekonomske politike i ubrzanje tempa strukturnih reformi.

Vođenje monetarne politike i politike deviznog kursa, koje imaju za cilj jačanje spoljne pozicije zemlje, uz istovremeno dalje smanjenje stope inflacije, ocenjeno je kao odgovarajuće, posebno imajući u vidu ostvarenu fleksibilnost politike kursa dinara.

Na sastanku je pozdravljeno donošenje zakona kojim se štiti nezavisnost i kredibilitet Narodne banke Srbije i unapređuje sistem odgovornosti i interne kontrole. Takođe je pozdravljena rešenost novoizabranog guvernera da nastavi dosledno sprovođenje zdrave monetarne politike.

Istaknuto je da nastojanje vlasti da ubrza strukturne reforme imati ključnu ulogu u privlačenju stranih direktnih investicija, kao i da dalja finansijska podrška donatora i kreditora i efikasna upotreba tih sredstava ublažiti socijalna opterećenja reformi koje su u toku.

Vlastima Srbije i Crne Gore preporučeno je da nastave pregovore u cilju postizanja sporazuma sa poveriocima Londonskog kluba i drugim kreditorima o otpisu i reprogramiranju duga pod istim ili sličnim uslovima postignutim sa poveriocima Pariskog kluba.

Sedma i osma tranša

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), na sednici održanoj 7. juna 2004. godine, pozitivno je ocenio sprovođenje ekonomskog programa Srbije i Crne Gore u okviru trećeg razmatranja rezultata trogodišnjeg aranžmana za produženo finansiranje (Extended Fund Facility), zaključenog 13. maja 2002. u ukupnom iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 953 miliona dolara). Srbija i Crna Gora je do sada povukla šest tranši sredstava u ukupnom iznosu od 300 miliona specijalnih prava vučenja (oko 442 miliona dolara).

17


Završetak trećeg razmatranja rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa i odlaganje ispunjenja kriterijuma izvršenja utvrđenog za kraj decembra 2003, koji se odnosi na iznos neto bankarskih kredita državi, omogućili su Srbiji i Crnoj Gori korišćenje sredstava po osnovu sedme i osme tranše aranžmana u ukupnom iznosu od 100 miliona specijalnih prava vučenja (oko 147 miliona dolara).

Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a predviđeno je da se preostali iznos sredstava odobrenih u okviru ovog aranžmana povlači u četiri jednake tranše od po 62,5 miliona specijalnih prava vučenja do kraja trajanja aranžmana.

Prvi zamenik generalnog direktora i predsedavajući sastanka Odbora izvršnih direktora MMF-a gđa Kruger izjavila je da je ostvaren značajan napredak u Srbiji i Crnoj Gori u pogledu smanjenja stope inflacije, privlačenja stranih direktnih investicija i jačanja deviznih rezervi, a da je sprovođenje makroekonomske politike uglavnom u skladu sa planiranim okvirima. Radi postizanja održivog privrednog rasta i jačanja spoljne pozicije zemlje, sprovođenje makroekonomske politike u narednom periodu treba da bude usmereno na ograničavanje potrošnje, a strukturne reforme ubrzane kako bi privreda mogla da odgovori boljom ponudom.

Na Odboru izvršnih direktora MMF-a ocenjeno je da su ciljevi makroekonomske politike i plan sprovođenja strukturnih reformi koji su utvrđeni u ekonomskom programu za 2004. godinu odgovarajući i usmereni ka smanjenju deficita računa tekućih transakcija, jačanju izgleda za dalji privredni rast i otklanjanju postojeće fiskalne i platnobilansne neravnoteže.

Monetarne vlasti su nameravale da zadrže stroge uslove kreditiranja u cilju postizanja planirane stope inflacije i očuvanja nivoa deviznih rezervi zemlje. Uz zaustavljanje inflatornih pritisaka, ključni faktor u poboljšanju spoljne konkurentnosti je ograničenje rasta plata.

U okviru sprovođenja fiskalne politike tokom 2004. godine planirano je preusmeravanje potrošnje sa tekućih na investicione namene. Radi postizanja održive fiskalne pozicije, bilo je neophodno da se rashodi racionalizuju, naročito da se smanje subvencije i zadrži pod kontrolom rast plata i socijalnih transfera.

Gđa Kruger je istakla da u narednom periodu treba ubrzati sprovođenje strukturnih reformi. Ključni element za stvaranje zdravog bankarskog sistema je sprovođenje procesa privatizacije banaka. Restrukturiranje državnih preduzeća koja loše posluju i njihova privatizacija takođe predstavljaju prioritet. Pored toga, potrebno je doneti neophodne zakonske propise s ciljem uvođenja poreza na dodatu vrednost početkom 2005. godine, postavljanja osnove za efikasnije funkcionisanje stečajne procedure i uspostavljanja regulatornog okvira za restrukturiranje u sektoru energetike.

Istovremeno, vlastima je preporučeno da nastave pregovore sa poveriocima Londonskog kluba poverilaca i drugim kreditorima o restrukturiranju duga pod uslovima sličnim onima koji su dobijeni od Pariskog kluba. S tim u vezi, gđa Kruger je istakla da će uspeh u najvećoj meri zavisiti od kredibiliteta vlasti u odlučnom sprovođenju ekonomske politike.

Deveta tranša

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (Fond), na sednici održanoj 15. decembra 2004. godine, pozitivno je ocenio rezultate ostvarene u sprovođenju ekonomskog

18


programa u okviru četvrte revizije rezultata trogodišnjeg aranžmana za produženo finansiranje. Uspešno završena revizija omogućila je povlačenje sredstava devete tranše aranžmana u iznosu od 62,5 miliona specijalnih prava vučenja (SPV) (oko 95,6 miliona dolara).

Aranžman za produženo finansiranje zaključen je 13. maja 2002. godine u ukupnom iznosu od 650 miliona SPV (oko 994,6 miliona dolara) kao podrška ekonomskom programu Srbije i Crne Gore u periodu 2002 – 2005. godine. Srbija i Crna Gora je do devete tranše povukla sredstva u ukupnom iznosu od 400 miliona SPV (oko 612 miliona USD).

Nakon povlačenja devete tranše, preostala sredstva u ukupnom iznosu od 187,5 miliona SPV (oko 286 miliona dolara) moći će da se povuku do isteka aranžmana 13. maja 2005. godine.

Odbor izvršnih direktora Fonda odobrio je odlaganje ispunjenja strukturnog kriterijuma izvršenja utvrđenog za kraj juna 2004. koji se odnosi na usvajanje Zakona o stečaju, kao i dva kvantitativna kriterijuma izvršenja utvrđena za kraj septembra 2004. koji se odnose na ugovaranje ili izdavanje garancija za nova zaduženja u inostranstvu pod nekoncesionalnim uslovima i izdavanje novih garancija po osnovu duga koji domaća preduzeća imaju prema bankama. Odbor je takođe odobrio preraspodelu iznosa budućih tranši po ovom aranžmanu i utvrdio novi kvantitativni kriterijum izvršenja, koji se odnosi na zarade u javnim preduzećima koja se prate u okviru programa, tri nova strukturna kriterijuma izvršenja, kao i izmenu maksimalnih i minimalnih limita u pogledu pojedinih kvantitativnih kriterijuma izvršenja planiranih za kraj decembra 2004. godine.

Tokom zasedanja Odbora izvršnih direktora Fonda, gđa Anne Krueger, prvi zamenik generalnog direktora Fonda i vršilac dužnosti predsedavajućeg na tom sastanku, istakla je sledeće:

„Tokom prethodnog perioda u Srbiji i Crnoj Gori ostvaren je snažan privredni rast i zadovoljavajući nivo deviznih rezervi, ali su u porastu stopa inflacije i spoljnotrgovinski deficit. Ovakva kretanja rezultat su naglog rasta domaće tražnje kao posledice povećanja nivoa zarada, nagle kreditne ekspanzije, slabih izvoznih rezultata i visoke cene nafte na svetskom tržištu. Napredak u sprovođenju strukturnih reformi, posebno u procesu restrukturiranja preduzeća, bio je različit i imao je uticaj na slabe izvozne rezultate. Očekuje se da postignuti dogovor sa Londonskim klubom poverilaca povoljnije utiče na dinamiku servisiranja spoljnog duga zemlje.

U svetlu ovih činjenica, od sredine 2004. godine pooštreno je sprovođenje fiskalne i monetarne politike s ciljem smanjenja neravnoteže u razmeni sa inostranstvom i daljeg smanjenja stope inflacije. Državni organi su čvrsto opredeljeni za oživljavanje sprovođenja strukturnih reformi kako bi se stvorili uslovi za ostvarivanje snažnog i održivog privrednog rasta.

U oblasti fiskalne politike, programom je predviđeno smanjenje poreskog opterećenja, kao i prelazak na indirektno oporezivanje, kojim bi se dao podstrek povećanju stope zaposlenosti i investiranja. Na strani rashoda, racionalizacija budžetske potrošnje doprineće smanjenju državnog aparata i povećanju prostora za rast investicione potrošnje i servisiranje duga u srednjoročnom periodu.

Kreditna ekspanzija, naročito potrošačkih kredita, ubrzana je tokom 2004. godine, što je doprinelo porastu deficita u tekućim transakcijama sa inostranstvom. Pozitivno je ocenjena odluka monetarne vlasti u Republici Srbiji da se ograniči kreditna aktivnost i reše pitanja prudencijalnih rizika. Takođe je važna spremnost da se pooštre uslovi za odobravanje kredita od strane banaka, u

19


slučaju da najnovije mere ne uspore rast kreditne aktivnosti. Neophodno je dalje jačanje kontrole bankarskog sektora, kao i dosledno sprovođenje prudencijalne regulative.

Programom se predviđa ubrzanje sprovođenja strukturnih reformi i procesa privatizacije s ciljem održavanja snažnog privrednog rasta, kao i povećanja produktivnosti. Istrajnost u sprovođenju reformi, uključujući i primenu nove regulative o stečajnom postupku, biće osnova za preraspodelu sredstava u uspešna izvozno orijentisana preduzeća, čime bi se podstakao rast izvoza“.

Deseta i jedanaesta tranša

Pozitivna ocena Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, koja je doneta 29. juna 2005, potvrdila je uspešno okončanje pete polugodišnje revizije tekućeg trogodišnjeg aranžmana sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom i omogućila povlačenje desete i jedanaeste tranše ukupne vrednosti od 125 miliona specijalnih prava vučenja (SPV) (oko 180,3 miliona USD) za podršku platnom bilansu i deviznim rezervama zemlje.

Odbor izvršnih direktora odobrio je odlaganje ispunjenja kriterijuma izvršenja utvrđenih za kraj decembra 2004, kraj februara i marta 2005. godine koji se odnose na izmirivanje dospelih obaveza po osnovu zaduživanja u inostranstvu, reorganizaciju zaposlenih u Vojsci i administraciji državne zajednice, kao i na pravnu registraciju razdvojenih delova EPS-a.

Na Odboru izvršnih direktora Fonda takođe su okončane konsultacije po članu IV Statuta Fonda, u okviru kojih su razmotrena ukupna privredna kretanja, kao i pitanja koja se odnose na adekvatnost ekonomske politike i mera koje se preduzimaju radi održavanja stabilnih odnosa u privredi i uravnoteženja platnog bilansa zemlje.

Aranžman za produženo finansiranje zaključen je 13. maja 2002. u ukupnom iznosu od 650 miliona SPV (oko 937,7 miliona USD) kao podrška ekonomskom programu Srbije i Crne Gore u periodu 2002–2005. godine. Na osnovu dosadašnjih pozitivnih ocena Fonda iskorišćena su sredstva u ukupnom iznosu od 587,5 miliona SPV (oko 847,5 miliona USD). Trajanje trogodišnjeg finansijskog aranžmana sa Fondom produženo je do 31. decembra 2005.

Prema dogovoru sa Fondom o sprovođenju usaglašenih ciljeva ekonomske politike, Vlada Republike Srbije je preuzela obaveze čije ispunjenje treba da omogući da se do kraja 2005. uspešno završi aktuelni finansijski aranžman sa Fondom, što će omogućiti realizaciju preostalog otpisa od 15 odsto reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba.

Ostvarivanje usaglašenih ciljeva ekonomske politike podrazumeva da monetarna politika i dalje bude restriktivna kako bi se održala makroekonomska stabilnost i smanjila stopa inflacije, da centralna banka, s istim ciljem, dodatnim merama utiče na regulisanje likvidnosti bankarskog sektora i količine novca u opticaju.

Podršku smanjenju stope inflacije u ovoj godini u većoj meri treba da pruži fiskalna politika putem dodatnog smanjenja učešća javnih rashoda, tako što će se sprovoditi politika koja će od budžetskog deficita dovesti do suficita. Pri tom, smanjenje javne potrošnje ne bi trebalo da ide na teret investicija, kao što ni smanjeni javni rashodi ne bi smeli da se kompenzuju povećanjem cena u tim delatnostima, budući da to takođe utiče na porast inflacije.

20


Preuzete obaveze u narednom periodu odnose se i na sprovođenje struktrurnih reformi, posebno na planu privatizacije i restrukturiranja, kao i izdvajanja sporednih iz osnovnih delatnosti javnih preduzeća koja se prate u okviru programa dogovorenog sa Fondom.

Tokom narednog perioda neophodno je pooštravanje mera u oblasti fiskalne politike. Nakon kratkotrajnog oslanjanja na visoke prihode, neophodno je smanjenje stalnih rashoda (prvenstveno sprovođenjem reforme penzionog sistema) i subvencija, čime bi se uticalo na smanjenje obima, kao i na ukupne izdatke javnog sektora.

Predviđeno sprovođenje restriktivne monetarne politike pomoglo bi ograničenju tražnje i smanjenju inflatornih pritisaka. Snažan pritisak novoosnovanih banaka (sa većinskim učešćem inostranog kapitala u osnivačkom ulogu) na povećanje kreditne aktivnosti iziskuje viši stepen opreznosti i spremnost monetarnih vlasti da, ukoliko bude potrebno, preduzmu dalje mere monetarne politike pooštravanjem uslova.

Fond je pokazao razumevanje za politiku deviznog kursa koja se sprovodi, čiji je cilj da se utiče na smanjenje inflatornih pritisaka, i ukazao da je neophodno da bude podržana pooštravanjem makroekonomske politike i ubrzanim sprovođenjem strukturnih reformi.

Ubrzano sprovođenje strukturnih reformi u narednom periodu odnosi se na proces privatizacije i restrukturiranja javnih preduzeća koja se prate Programom, uz potrebu stimulisanja daljeg rasta sektora izvoza i poboljšanje srednjoročne «spoljne održivosti», tj. sposobnosti zemlje da servisira svoje obaveze. Striktno sprovođenje procedure stečajnog postupka takođe je neophodno u pogledu realokacije sveukupnih resursa domaće privrede.

Dosledno sprovođenje dogovorenih mera ekonomske politike biće osnov za očuvanje makroekonomske stabilnosti, prevazilaženje određenih rizika i povećanje stope rasta u srednjoročnom periodu, što će biti ključno za obezbeđenje dalje finansijske podrške međunarodne zajednice u ekonomskom prilagođavanju i reformskim naporima zemlje.

Zaključak perioda 2001. – 2002.

Uspešni rezultati ostvareni u sprovođenju prethodna dva finansijska aranžmana i dogovoreni ekonomski program stabilizacije i strukturnih reformi za period 2002–2005. godine omogućili su da se zaključi trogodišnji finansijski aranžman s MMF-om, pod nazivom Aranžman za produženo finansiranje. Ovaj aranžman odobren je 13. maja 2002. godine u ukupnom iznosu od 650 miliona SPV (oko 829 miliona dolara). Korišćenje odobrenih finansijskih sredstava uslovljeno je pridržavanjem dogovorenih kriterijuma izvršenja i sprovođenjem strukturnih mera. Na osnovu šest polugodišnjih revizija programa i pozitivnih ocena Odbora izvršnih direktora o ostvarenim rezultatima u sprovođenju ekonomske i finansijske politike, ukupno odobrena sredstva povučena su u 12 tranši. Poslednja tranša povučena je u februaru 2006. godine.

Procena Borda Izvršnih direktora u 2005. godini

Izvršni direktori su naložili nadležnima u SCG da pooštre fiskalnu politiku u ranijim godinama i da obore inflaciju sa trocifrenog broja na nivo na kojem je sada, da bi se stvorila baza za intenzivniji rast BDP. Direktori su ipak izrazili zabrinutost zbog skorašnjeg povećanja makroekonomskog disbalansa. Uprkos čvrstoj fiskalnoj politici, domaća potražnja je ostala jaka, gurajući inflaciju na sadašnji nivo, uz jako nizak tempo strukturnih reformi koje zadržavaju

21


kompetetivnu raspoloživu domaću proizvodnju i izvoz. Da bi se platio uvoz, povećan je strani dug, što je samo još više pojačalo spoljnju ranjivost.

Sporo napredovanje restrukturiranja je dovelo u loš položaj rast proizvodnje, obeshrabrilo investitiore, ukljčujući i strane direktne investicije, i povećalo troškove poslovanja. Navodi se da korišćenje politike kursa valute da bi se oborila inflcija mora pridružiti pooštrenoj fiskalnoj politici zajedno sa ubrzavanjem strukturnih reformi. Direktori su pozdravili redukovanje fiskalnog deficita, administriranje oporezivanja i ukazali na to da je vrlo bitno obezbediti finasijsku sposobnost penzionog fonda. Imajući na umu da je rastući indeks vrednosti evra umanjio efektivnost monetarne politike u Srbiji, Direktori su podvukli neophodnost korisćenja alata monetarne politike da bi se smanjio kreditni rast i da bi se sačuvao kvalitet bankarskih kreditnih portfolia.

Establišment treba da nastavi sa privatizacijom i likvidacijom društveno-kontrolisanih preduzeća i sa restruktuiranjem državnih preduzeća. Ovde je posebno naznačeno da treba uspostaviti legalne okvire i obezbediti primenu odgovarajućih „sigurnosnih mreža”, tj. niza mera koje bi dovele do zaštite interesa svih zainteresovanih strana. Idući jos dalje, Direktori su izrazili stav da će buduća integracija u Evropsku Uniju u mnogome odrediti dalji put i proces reformi.

c) Stanje 2005. godine

U maju 2005. godine, MMF je produžio rok za vraćanje duga SCG (835 miliona evra) do kraja 2005. godine, dajući vremena Srbiji da resi problem svog budžetskog deficita i rastuće inflacije. Da MMF nije odobrio poslednje produzenje termina, Srbija bi morala da vrati 2.2 milijarde evra Pariskom klubu do marta 2006. godine. Uspešni pregovori sa MMF-om bi doveli do smanjenja duga na 1.6 milijardi dolara. MMF je planirao da otpočne pregovore jos 5. oktobra, ali je odložio razgovore dok pregovarački tim Republike Srbije nije obezbedio odgovarajuće uslove za nastavak razgovora.

Moguće produženje termina za vraćenje duga dolazi sa skupom uslova pod kojima će Fond nastaviti da podržava Srbiju u daljim reformama (uključujući i privatizaciju NIS-a, smanjenje javne potrosnje i nov zakon o penzionom fondu). Što se tiče zakona o penzijama, trenutno stanje je takvo da uključuje povećanje penzija dva puta godšnje kako bi se uskladile sa državnim prosekom rasta zarada, umesto jednom godišnje, kako MMF od Srbije očekuje.

Budžetski deficit u Srbiji je bio 431 milion evra, ili 2.2 procenta BDP, uprkos niskim platama u javnom sektoru koje iznose prosečno 250 evra mesečno.

Tabela br. 1 .

Ekonomski indikatori za SCG 2001-2005 (u milijardama US dolara)

2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

Rast BDP 5.5 3.8 2.7 7.2 4.6

Cene (u %, proseci za period) 91.1 21.1 11.3 9.5 15.4

Dobit 38.9 42.8 42.7 45.2 44.8

22


Troskovi 40.3 47.3 46.0 45.5 43.7

Razlika -1.4 -4.5 -3.3 -0.3 1.2

Ukupan dug 123.2 85.4 79.2 60.2 53.1

Kamatne stope u %:

Na Pozajmice 32.5 19.2 14.8 14.6 ...

Na Depozite 4.1 2.6 2.7 3.6 ...

Uvoz -4.8 -6.3 -7.9 - 11.7 -12.6

Izvoz 2 2.4 3.1 4.2 5.5

Spoljni dug 11.9 11.8 14.3 14.9 15.2

Kurs (din/euro, prosek za period) 23.8 17.1 5.5 -3.5 ...

Izvori : NBS i http://www.imf.org

Bez obzira na to što nam više nisu potrebna dodatna sredstva za podršku platnom bilansu i deviznim rezervama, za reformsku legitimaciju Srbije neophodna je pozitivna ocena MMF-a, iskazana kroz uspešno okončanje poslednje, šeste revizije tekućeg programa i, eventualno, novi program sa tom institucijom, koji, takođe, neće podrazumevati povlačenje novih finansijskih sredstava, ali će značiti nužno priznanje da srpska ekonomija ima stabilan razvoj i da u nju vredi ulagati.

„Makroekonomski disbalansi u Srbiji i Crnoj Gori su porasli u 2004. godini, dovodeći u pitanje neke od impresivnih ranijih dostignuća. Rast, od oko 5 procenata u ne-poljoprivrednom sektoru od 2002. god bio je stimulisan skokom domaće potraznje. Manjak kompetativne domaće proizvodnje je doveo do porasta uvoza i produbljivanja deficita. Godisnja inflacija se vratila na dvocifreni nivo . Deficit je dostigao 15 % BDP u 2004. godini. U Crnoj Gori, uvođenje evra je stabilizovalo inflaciju na 3-4 %. Međutim, veliki deficit i spoljni dug su alarmantni pokazatelji.

Pokušaj da se iskoristi politika valutnog kursa da se smanji rizik od inflacije nije uspeo zbog nefleksibilnosti institucionalnih rešenja na prvom mestu. Šta više, to je dovelo da visoke euro-valorizacije vrednosti i pogoršalo spoljni bilans.

Fiskalna politika je bila pooštrena. Deficit koji je dostizao 5% BDP, smanjio se na projektovanu vrednost u 2005.godini. Ipak, veliki deo strukturne neusklađenosti odnosi se na naplatu fiskalnih obaveza, priliv novca, dok se društvena potrošnja sve više ogranicava. Kao rezultat nedovoljnog priliva novca u državnu kasu, sa troškovima koji dostižu čak 45% BDP-a , i dalje imamo ozbiljne probleme.

Sporo restruktuiranje je krucijalni razlog makroekonomske neravnoteže. Sa privatnim sektorom koji jedva da obuhvata polovinu BDP, slabom finanskijskom disciplinom u mnogim

23

http://www.imf.org/


državnm preduzećima, javna štednja je redukovana i nisu ispunjeni svi ciljevi čvrste fiskalne politike.

Osnovni zadatak politike je da zadrži makroekonomsku stabilnost za vreme trajanja strukturnih reformi. Čvrsća monetarna politika je neophodna, uprkos visokoj indeksaciji evra, da bi se usporio kreditni bum. Restruktuiranje preduzeća bi trebalo da se produbi i intezivira u drzavnim kompanijama , kao i da se pojača finansijska disciplina u istim.

Uspešna privatizacija banaka treba da se nastavi, sa dolaskom novih banaka koje bi pojačale konkurenciju.”13

U cilju sprečavanja enormnog rasta potrošnje, pa samim tim, i nivoa inflacije, guvrener Narodne banke Srbije, Radovan Jelasić, je objavio mere koje će NBS, kao vrhovna monetarna vlast, preduzeti. To su pre svega povećanje obavezne reserve banaka (povlačenje procenjene mase viška novca iz opticaja), kao i uvođenje obaveznog polaganja depozita od 20% . Do sada se depozit polagao za kredite koji su uzeti na rok do tri godine, a sada je ovaj rok prosiren na duži period. Posledice ovih mera će biti da banke moraju da povećaju cenu svog kapitala i pooštre uslove zaduživanja stanovništva. To će rezultovati manjim obimom odobrenih kredita, manjom potrošnjom i konačno, nižom stopom inflacije.

Guverner je, ispred Narodne banke, rekao da ne bi voleo ponovo da gleda scene iz Frankfurta, gde je radio za Deutsche banku, i gde se svake subote na licitaciji prodavalo minimum deset stanova ljudi koji nisu mogli da vrate kredite. Kreditni bum, koji je Srbiju pogodio u poslednje dve godine ozbiljno remeti stabilnost finansijskog sistema. Kada banke daju kredit, devize pretvore u dinare pa se povecava masa domaćeg novca u opticaju što vrši pritisak na inflaciju. Inflacija cena vodi ka većim platama koje rastu brže od produktivnosti,što čini zatvoreni krug.

Slične mere NBS je primenila početkom godine, ali su davale rezultate u samo prva četiri meseca. Prosečan rast potrošačkih kredita u prvih devet meseci ove godine bio je 4,2 milijarde dinara. To je gotovo dvostruko više nego u isto vreme prošle godine (2,6 milijardi). Tačno je da kreditni rast nije zaustavljen, ali je pitanje koliko bi iznosio da NBS nije reagovala.

2. Republika Srbija nastavlja članstvo državne zajednice Srbija i Crna Gora

Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila međunarodno - pravni subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama.

MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio (Press Release No. 06/161 ) kontinuitet Republike Srbije u odnosu na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, kao i da Republika Srbija nastavlja članstvo s postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i obavezama koje proističu iz tog članstva.

U periodu od 2000. do 2006. godine, MMF je odobravanjem sredstava (tabela 2) u okviru tri aranžmana: Hitne postkonfliktne pomoći, Stand-by aranžmana i Aranžmana za produženo 13 Preuzeto iz zvaničnog izveštaja Borda Direktora MMF-a

24



finansiranje, u ukupnom iznosu od 969,6 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.269 miliona dolara), značajno pomogao sprovođenju ekonomskih reformi u Republici Srbiji i uspostavljanju makroekonomske ravnoteže i stabilnih stopa rasta. Sredstva prva dva aranžmana otplaćena su u redovnim rokovima.

Tabela 2 .

ODOBRENA SREDSTVA MMF-a IZNOS u milionima

( $ )

DATUMspecijalnih

prava vučenja

20. decembra 2000. 119,60 185,00

11. juna 2001. 200,00 255,00

13. maja 2002. 650,00 829,00

UKUPNO ODOBRENO 969,60 1.269,00

U uslovima stabilizovanja finansijske pozicije zemlje i kontinuiranog rasta deviznih rezervi, Narodna banka Srbije je, u dogovoru s MMF-om, u junu 2006. godine započela prevremenu otplatu sredstava odobrenih u okviru trogodišnjeg Aranžmana za produženo finansiranje. Poslednja rata sredstava prevremeno je otplaćena 15. marta 2007. godine, čime su otplaćena ukupno odobrena sredstva ovog aranžmana, u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 829 miliona dolara)14, i u potpunosti izmirene finansijske obaveze prema ovoj međunarodnoj instituciji.

14 h ttp://www.imf.org/external/np/sec/pr/2002/pr0225.htm , Press Release No. 02/25 May 13, 200225



Saradnja Republike Srbije s MMF-om odvija se u okviru redovnih konsultacija po članu IV Statuta MMF-a15, na osnovu kojih ova institucija donosi ocenu o privrednoj situaciji zemlje i adekvatnosti mera ekonomske politike koja se primenjuje.

Za tranziciju u Srbijije su od najvećeg značaja dva elementa politike MMF-a.

Prvi je odbijanje da se prihvati budžet Srbije za 2004. godini sa deficitom od preko 600 miliona EUR.

Drugi element je politika MMF-a u prvoj polovini 2005. godine: uslovaljavanja MMF-a su u ovom periodu usmerena na restrukturiranje realnog sektora u Srbiji koji se posmatra kao izvor budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita.

Vlada je u oba slučaja bila prinuđena da prihvati uslove i da redefiniše svoju ekonosmku politiku.

Uloga MMF-u donošenju strateških odluka i savetodavna aktivnost nikako ne mogu da budu potcenjene. MMF se javljao kao glavni promoter protržišnih reformi u Srbiji. U izvesnom smislu, svaka velika odluka Vlade morala je da prođe saglasnost fonda.

Uloga Fonda se može bolje shvatiti navođenjem nekoliko primerareformi koje su izvršene pre svega zbog pritiska Fonda, kao što su:

veoma izraženo povećanje cene struje od 2001. godine;

zatvaranje 4 velike i nekoliko manjih banaka;

prodaja državnih udela u bankama;

reforma penzionog sistema;

15 Paritet valuta (Član 4)- Paritet valuta zemalja članica izražava se u zlatu kao zajedničkom imenitelju ili u dolarima SAD, težine i finoće zlata važećim na dan 1. jula 1944.godine.- Zlato se ne može kupovati ni prodavati po cenama višim odnosno nižim od pariteta korigovanog za maržu koju propisuje Fond.- Najviši i najniži kursevi ne smeju odstupati od pariteta više od 1%, odnosno od marže koju propisuje Fond.- Radi stabilnosti deviznih kurseva, svaka zemlja članica obavezna je da sarađuje sa Fondom, zatim da izvršava devizne sporazume sa drugim zemljama članicama, kao i da izbegava konkurenciju na inostranom tržištu menjanjem deviznih kurseva.- Samo u slučaju postojanja fundamentalne neravnoteže zemlja članica predlagaće Fondu izmenu pariteta svoje valute. Ta promena može se izvršiti samo na predlog odnosne zemlje članice i u konsultaciji sa Fondom. Fond neće stavljati prigovor ako promena ne prelazi 10%, a ako izmena ne prelazi 20% Fond može da se saglasi ili da stavi prigovor, ali u roku od 72 časa, a ako se vrši veća izmena pariteta Fond se može saglasiti ili izjasniti u dužem roku.- Ako zemlja članica izvrši izmenu pariteta protivno navedenim odredbama gubi pravo korišćenja sredstava Fonda, sem ukoliko MMF ne odluči drugačije.- Na osnovu većine od 85% ukupnog broja glasova Fond može da izvrši jednoobraznu proporcionalnu izmenu pariteta svih zemalja članica.- Zemlja članica dužna je da dopuni u odgovarajućoj meri deo svoje kvote u nacionalnoj valuti kada se smanji njen paritet ili kada devizni kurs po mišljenju Fonda padne u znatnoj meri na njenom području.

26


ukidanje Zavoda za obračun i plaćanja;

restrukturiranje i početak privatizacije delova javnih preduzeća;

ubrzavanje procesa privatizacije društvenih preduzeća.

a) Završetak poslednje revizije Aranžmana za produženo finansiranje

Pozitivnom ocenom Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), na sednici održanoj 7. februara 2006. godine, okončana je šesta, poslednja revizija ekonomskog programa, čime je uspešno završen trogodišnji finansijski aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Završetak poslednje revizije omogućio je povlačenje sredstava u iznosu od 62,5 miliona specijalnih prava vučenja (oko 90,1 milion USD), čime su u potpunosti iskorisćena sredstva odobrena u okviru ovog aranžmana. Pored toga, završetak finansijskog aranžmana sa MMF-om omogućio je realizaciju preostalog otpisa od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona USD.

Aranžman za produženo finansiranje (Extended Fund Facility) odobren je Srbiji i Crnoj Gori u maju 2002. godine u ukupnom iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 937,2 miliona USD) kao podrška ekonomskom programu stabilizacije i reformi za period 2002–2005. godine. Trajanje trogodišnjeg finansijskog aranžmana sa MMF-om produženo je do 28. februara 2006. godine.

Usvajajući izveštaj, Odbor izvršnih direktora odobrio je odlaganje ispunjenja dva kvantitativna kriterijuma izvršenja za kraj septembra 2005. godine koji se odnose na kreditiranje javne uprave i zarade u posmatranim javnim preduzećima, kao i ispunjenje pet strukturnih kriterijuma izvršenja u vezi sa izdvajanjem radnih jedinica iz javnih preduzeća koje ne obavljaju osnovne funkcije i naknadnim usvajanjem zakona u Skupštini.

Tokom zasedanja Odbora izvršnih direktora istaknuto je da su ostvareni snažan privredni rast i visoka stopa rasta izvoza, podržani ubrzanim sprovođenjem strukturnih reformi. Restrukturiranje i privatizacija banaka, kao i poboljšana poslovna klima, povećali su investicije, dok su restriktivnom fiskalnom politikom smanjene makroekonomske neravnoteže. Usvajanje novog zakona o bankama predstavlja važan korak u pravcu približavanja međunarodnim standardima. Visoka inflacija i deficit tekućeg platnog bilansa i dalje izazivaju zabrinutost i povećavaju rizik na promene koje se dešavaju u međunarodnom okruženju.

Ocenjeno je da bi nakon završetka trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om trebalo da bude nastavljeno dosledno sprovođenje čvrste makroekonomske politike i ubrzan proces strukturnih reformi kako bi se smanjila inflacija i deficit tekućeg platnog bilansa, ograničila tražnja i ostvario održiv privredni rast. U narednom periodu očekuje se sprovođenje restriktivne monetarne politike s ciljem zaustavljanja ubrzanog rasta kreditne aktivnosti i dalji razvoj tržišno orijentisanih monetarnih instrumenata od strane Narodne banke Srbije. Izražen rast odobravanja kredita indeksiranih u devizama i rast nenaplaćenih potraživanja zahtevaće jačanje kontrole poslovnih banaka. Politika deviznog kursa u Srbiji trebalo bi, s jedne strane, da utiče na smanjenje inflatornih očekivanja, a, s druge, da ne ugrozi spoljnu konkurentnost zemlje.

27


Predviđeno je da fiskalna politika u Srbiji u 2006. godini bude i dalje restriktivna kako bi doprinela smanjenju deficita tekućeg platnog bilansa i inflacije. Smanjenje javnih rashoda biće rezultat sveobuhvatne reforme u sektoru zdravstva, racionalizacije broja zaposlenih u vojsci, kao i smanjenja subvencija. Ekonomske vlasti u zemlji nameravaju da na strani javnih prihoda ostvare uštedu veću od očekivane, što bi trebalo da poveća fleksibilnost fiskalne politike i njenu srednjoročnu održivost.

b) Konsultacije po članu IV i postprogram monitoring

Održavanje konsultacija po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) statutarna je obaveza zemalja članica. Konsultacije se obavljaju jedanput godišnje. Za to vreme misija MMF-a se upoznaje s celokupnim privrednim kretanjima u odnosnoj zemlji, ekonomskom politikom i merama koje ona preduzima radi održavanja stabilnih odnosa u privredi, uravnoteženja platnog bilansa i dalje liberalizacije u spoljnotrgovinskoj razmeni. Nakon toga, misija MMF-a sačinjava izveštaj o privrednoj i finansijskoj situaciji zemlje članice. Izveštaj razmatra Odbor izvršnih direktora MMF-a i, na osnovu sveobuhvatne analize opšte privredne situacije i šire strategije ekonomske politike, donosi ocenu o privrednoj situaciji i adekvatnosti mera ekonomske politike članice.

Konsultacije po članu IV u 2006. godini i postprogram monitoring

Postprogramsko praćenje (postprogram monitoring) MMF sprovodi u dogovoru sa zemljom članicom nakon isteka redovnog finansijskog aranžmana. Tokom trajanja ovog programa obavljaju se česte konsultacije i prati dalje sprovođenje ekonomskog programa s ciljem pravovremenog ukazivanja na moguću pojavu platnobilansnih neravnoteža.

Po uspešno završenom trogodišnjem finansijskom aranžmanu s MMF-om u februaru 2006. godine, saradnja Republike Srbije sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom odvija se u okviru postprogramskog praćenja ekonomskog programa, dogovorenog za period do oktobra 2007. godine. S tim u vezi, misija MMF-a je u Beogradu boravila krajem juna 2006. godine i tom prilikom detaljno su razmatrana makroekonomska kretanja, kao i sprovođenje dogovorenih politika i mera. Obavljeni su takođe razgovori u okviru redovnih konsultacija po članu 4. Statuta MMF-a.

Odbor Izvršnih direktora MMF-a je, na osnovu izveštaja misije o obavljenim razgovorima, konsultacije po članu IV s našom zemljom zaključio 18. oktobra 2006. godine (Press Release No. 06/120). U izveštaju se konstatuje da je Republika Srbija poslednjih godina ostvarila značajan privredni rast i napredak na planu makroekonomske stabilizacije, restrukturiranja bankarskog sektora i privatizacije. Ipak, kreatori ekonomske politike se suočavaju sa izazovima koji se odnose na visok deficit tekućeg platnog bilansa, rast spoljnog duga zemlje i nedovoljan nivo fiksnih investicija.

U borbi protiv inflacije, uz pozitivnu ocenu dosadašnje monetarne politike i mera koje sprovodi Narodna banka Srbije, misija je podržala uvođenje targetiranja inflacije. Radi uspostavljanja stabilnih finansijskih uslova, misija je preporučila, između ostalog, dalje sprovođenje procesa privatizacije i stečajnih postupaka, jačanje kontrole banaka, kao i nastavak

28

http://www.imf.org/external/np/sec/pn/2006/pn06120.htm


http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/konsultacije.html


restriktivne fiskalne politike. Imajući u vidu planirani nastavak restrukturiranja privrede, politika zapošljavanja treba da bude usmerena na otvaranje novih radnih mesta.

Konsultacije po članu IV u 2007. godini

U periodu od 26. oktobra do 7. novembra 2007. godine, u Beogradu je boravila misija MMF-a i obavila konsultacije po članu IV Statuta Fonda. Cilj razgovora koje su predstavnici MMF-a vodili s predstavnicima Republike Srbije bio je da se upoznaju s makroekonomskom situacijom, sprovođenjem mera i ekonomskom politikom planiranom za narednu godinu.

Odbor izvršnih direktora Fonda je 28. januara 2008. godine (PIN No. 08/11) okončao konsultacije po članu IV Statuta Fonda s Republikom Srbijom16. Tom prilikom pozitivno je ocenjen snažan privredni rast i umerena inflacija tokom 2007. godine. Takvi rezultati ostvareni su u velikoj meri zahvaljujući čvrstoj monetarnoj politici i napretku u oblasti strukturnih reformi i privatizacije tokom poslednjih sedam godina tranzicije.

Ipak, kao posledica snažnog rasta domaće tražnje zbog velikog povećanja zarada i kredita, ali i ekspanzivne fiskalne politike, došlo je do rasta deficita tekućeg platnog bilansa i privatnog spoljnog duga, kao i veće osetljivosti privrede na promene u okruženju. Zbog toga je Odbor izvršnih direktora preporučio vođenje čvršće fiskalne politike i veći napredak u oblasti strukturnih reformi.

Visok priliv kapitala iz inostranstva, iako doprinosi rastu deviznih rezervi, predstavlja izazov za vođenje makroekonomske politike jer utiče na rast domaće tražnje. Odbor izvršnih direktora smatra da su turbulencije na međunarodnim finansijskim tržištima podstakle nestabilnost na domaćim tržištima, na koju utiče i politička neizvesnost, i zbog toga podvlači značaj vođenja ekonomske politike koja će obezbediti makroekonomsku stabilnost.

Vođenje čvršće fiskalne politike vrlo je bitno radi smanjenja spoljnih neravnoteža i pritiska na strani tražnje, kao i povećanja verovatnoće da se deficit tekućeg platnog bilansa smanji. Fiskalna konsolidacija treba da bude usmerena na smanjenje rashoda, pre svega diskrecionih rashoda i subvencija, kontrolu zarada u javnom sektoru i penzija, uz davanje prioriteta kapitalnim rashodima.

Odbor izvršnih direktora je pozitivno ocenio vođenje monetarne politike, zahvaljujući čemu su uspešno obuzdavani inflatorni pritisci uprkos rastu cena hrane i naftnih derivata. Odbor podržava ekonomske vlasti u zadržavanju bazne inflacije u sredini projektovanog intervala od 3 do 6 odsto za 2008. godinu, uz formalno usvajanje režima targetiranja inflacije čim budu ispunjeni neophodni uslovi.

Pozitivno su ocenjeni napori da se ubrza privatizacija i stečaj društvenih preduzeća, kao i stvaranje mogućnosti za ulaganja privatnog kapitala u javna preduzeća. Reforme korporativnog sektora i druge mere koje imaju za cilj poboljšanje poslovne klime od ključnog su značaja da bi se povećao privredni rast i zaposlenost.

16 http://www.imf.org/External/country/SCG/rr/sr/2008/pn0811s.pdf29



Odbor izvršnih direktora je podržao dalje jačanje regulative u cilju smanjenja rizika u finansijskom sektoru. Razvoj domaćeg tržišta kapitala takođe doprinosi privrednom rastu i finansijskoj stabilnosti u srednjeročnom periodu.

c) Saopštenje Misije MMF za Republiku Srbiju 08/221, 24. septembar 2008

Misija MMF-a, sa g. Albertom Jegerom na čelu, koja je posetila Srbiju od 17. do 24. septembra, analizirala je ekonomsku situaciju i buduća kretanja. Na kraju boravka misije, g. Jeger je izdao sledeće saopštenje u Beogradu:

„Ekonomija i dalje beleži snažan rast, a inflacija se smanjuje; s druge strane, spoljni deficiti znatno rastu, a globalna finansijska situacija se pogoršava. Za obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti i upravljanje rastućim rizicima potrebni su znatan rebalans budžeta za 2008. i mnogo restriktivniji budžet za 2009. godinu. Težak izbor se mora napraviti.

Impresivni ekonomski rast Srbije i dalje je neuravnotežen. Inflacija se smanjuje i očekuje se da 2008–09. godine ekonomski rast ostane na nivou od 6 do 7%, ali ekonomija nastavlja prekomerno da troši, izvozna baza je i dalje mala, spoljni privatni dug je u porastu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa premašiće 18% BDP-a u 2008. godini. Srbija u celini godišnje troši 500 milijardi dinara više nego što zaradi i zbog toga se zadužuje u inostranstvu. Prekomerni izdaci uglavnom se odnose na potrošnju umesto na investicije, a rast podstiču kupovina, bankarstvo i telekomunikacione usluge.

Ekonomski ciljevi Vlade ukazuju na njenu odlučnost da postigne snažan rast, nisku inflaciju i istovremeno spoljnu stabilnost. Međutim, da bi se to postiglo, potrebno je da Vlada sprovede sveobuhvatnu strategiju ekonomske reforme i mnogo čvršću fiskalnu politiku. Privatizacija, restrukturiranje preduzeća i snižavanje troškova poslovanja i dalje su ključni za jačanje ponude srpske ekonomije. Snažnija EU i regionalna integracija, kao i razvoj javne infrastrukture, treba da pomognu razvoju trgovine i privuku priliv investicija.

Rebalans budžeta za 2008. godinu predstavlja prvu priliku za izgradnju fiskalnog kredibiliteta, posle povećanja fiskalnih deficita u poslednje dve godine, te je ne treba propustiti. Međutim, značajno povećanje penzija stvoriće još veći budžetski deficit, koji će se, nažalost, odraziti na smanjenje kapitalne potrošnje.

Ostale razmatrane inicijative mogle bi znatno da podstaknu fiskalni deficit u 2009, uključujući (i) povećanje prosečne penzije na nivo od 70% prosečne zarade; (ii) povećanje javnih ulaganja na odabranim drumskim i železničkim projektima; i (iii) razna smanjenja poreza. Pun efekat tih obećanja mogao bi fiskalnom deficitu dodati do 5% BDP-a.

Jasno je da se mora napraviti težak izbor, jer ove inicijative – ma koliko bile poželjne – ne mogu sve da stanu u odgovoran ukupan iznos budžeta. U cilju rebalansiranja budžetske politike i stvaranja prostora za neophodna javna ulaganja, mora se strogo ograničiti tekuća potrošnja. Fiskalna politika treba da ima za cilj stabilizovanje ekonomije, smanjenje spoljnih debalansa i povećanje efikasnosti potrošnje u javnom sektoru radi boljeg zadovoljavanja socijalnih i infrastrukturnih potreba stanovništva.

30

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/septembar_2008.html


Monetarna politika treba da se i dalje koncentriše na smanjivanje inflacije. Suočena s velikim poskupljenjem hrane i energije koje je pogodilo i mnoge druge zemlje, NBS je ove godine počela odlučno da pooštrava monetarnu politiku. Nedavno smanjenje cena poljoprivrednih i energetskih proizvoda ukazuje na popuštanje neposrednih inflatornih pritisaka, čiji su izvori uglavnom na strani ponude. Međutim, sve su veći rizici u vezi sa ostvarivanjem ciljane inflacije za 2009. godinu, naročito ako fiskalna politika i politika prihoda ostanu nedovoljno čvrste. Pored toga, u kontekstu tekućih globalnih kretanja na finansijskom tržištu, rizici po finansijsku stabilnost se povećavaju, a čvrsta prudencijalna politika NBS i dalje je odgovarajuća“.

d) Saopštenje br. 09/12, 16. januar 2009.

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda je 16. januara 2009. godine odobrio petnaestomesečni stend-baj aranžman u vrednosti od 350.8 miliona specijalnih prava vučenja (oko 402,5 miliona evra, ili 530,3 miliona američkih dolara) kao podršku programu srpskih vlasti za održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje. Prema dogovoru, 233,9 miliona specijalnih prava vučenja (oko 268,4 miliona evra, ili 353,3 miliona američkih dolara) može da bude povučeno istog trenutka. Srpske vlasti, međutim, zaključeni aranžman posmatraju kao aranžman iz predostrožnosti i nemaju nameru da povlače sredstva ukoliko to ne bude potrebno.

Cilj programa srpskih vlasti je bio da se održi makroekonomska i finansijska stabilnost u uslovima svetske finansijske krize. Program je obuhvatao mere za očuvanje poverenja na tržištu koje služe kao dopuna merama za ublažavanje efekata svetske krize u domaćem finansijskom sistemu. Program je podrazumevao restriktivnu fiskalnu politiku i budžetski deficit manji od 1,75% bruto domaćeg proizvoda u tekućoj godini; obuzdavanje inflacije, uz istovremeno sprovođenje politike rukovođeno plivajućeg deviznog kursa s ciljem olakšavanja spoljnog prilagođavanja; jačanje spremnosti za suočavanje s krizom; i reforme za podsticanje na strani ponude.

„U prethodnom periodu Srbija je beležila snažan ekonomski rast i veliki priliv kapitala uz umeren rast inflacije, što je dovelo do stvaranja visoke spoljne neravnoteže i ranjivosti. Pošto su efekti potresa na svetskim finansijskim tržištima počeli da se prelivaju u Srbiju, uravnoteženje privrede na novom nivou kroz osetno usporavanje kreditne aktivnosti i domaće tražnje čini se neizbežnim.

Cilj programa srpskih vlasti jeste da se, uz podršku stend-baj aranžmana, adekvatno odgovori na tekuće izazove, te da se sačuva makroekonomska i finansijska stabilnost primenom sveobuhvatnog paketa mera. Dosledna primena ovog programa treba da pripremi srpsku privredu za nastavak rasta realnog dohotka koji bi trebalo da bude uravnoteženiji i održiviji.

Preduzimaju se značajne fiskalne mere kako bi se smanjio deficit u 2009. godini. Zbog procikličnosti fiskalne politike od 2006. pa nadalje, ograničenih mogućnosti u pogledu finansiranja budžetskog deficita, kao i potrebe da se obezbedi kredibilitet programa, u ovom trenutku nema prostora za relaksaciju fiskalne politike. Usporavanje rasta zarada u javnom sektoru i rasta penzija, kao i druge mere štednje, stvaraju prostor za preko potrebne investicije u infrastrukturu.

Monetarna politika će i dalje biti usmerena na snižavanje inflacije, i to u jednom ojačanom okviru, uz politiku rukovođeno plivajućeg deviznog kursa i sprovođenje intervencija samo s ciljem

31

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/memorandum_saopstenje16012009.pdf%20


obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja deviznog tržišta. U neizvesnim ekonomskim uslovima, monetarna politika će morati da se prilagođava.

Prudencijalna politika vođena u prethodnom periodu se isplatila i pokazala kao snažna prva linija odbrane pred naletom efekata svetske finansijske krize. Zahvaljujući prudencijalnim merama, u bankarskom sistemu su stvorene velike rezerve likvidnosti i kapitala. S druge strane, te mere su možda i doprinele rizičnom zaduživanju u inostranstvu. Nadležni organi moraju da ojačaju finansijsku stabilnost, i to prvenstveno boljim praćenjem rizika i sačinjavanjem detaljnih rezervnih planova za nepredviđene situacije.

Strukturna politika treba da bude usmerena na slabu stranu ekonomije – stranu ponude, kako bi se postigao uravnotežen i održiv rast i dostigao nivo dohotka EU. Program podrazumeva privatizaciju, restrukturiranje, ili likvidaciju velikog broja preduzeća u državnom ili društvenom vlasništvu, kao i sniženje troškova poslovanja radi podsticanja nedovoljno razvijenog privatnog sektora.

Nadležni organi su počeli sa odlučnim sprovođenjem programa, što uliva poverenje da će srpska privreda, uz podršku međunarodne zajednice, uspeti da prevaziđe trenutne poteškoće“17.

3. Period 2009. godina - 2010. godina

a) Saopštenje br. 09/169, 15. maj 2009.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda je 15. maja 2009. godine okončao prvo razmatranje rezultata Srbije po osnovu stand-by aranžmana i tom prilikom je odobrio povećanje finansijske podrške MMF-a na 2,62 milijarde specijalnih prava vučenja (oko 2,942 milijarde evra, ili oko 4 milijarde američkih dolara), što predstavlja 560% kvote Srbije, odnosno skoro 10% njenog BDP-a. Istim saopštenjem Odbor je produžio stand-by aranžman za godinu dana, do polovine aprila 2011. godine. Usvojene odluke omogućavaju da se odmah povuče 70 1,55 miliona specijalnih prava vučenja (oko 788 miliona evra). Odbor MMF-a je takođe odobrio odlaganje ispunjenja fiskalnog kriterijuma izvršenja predviđenog za kraj marta 2009. godine.

U uslovima značajnijeg uticaja globalne finansijske krize od očekivanog, revidirani aranžman obezbediće podršku ekonomskom programu Vlade. Inicijalni petnaestomesečni stand-by aranžman u iznosu od 350,8 miliona specijalnih prava vučenja (oko 394 miliona evra) odobren je 16. januara 2009. godine18.

Od kada je inicijalni stand-by aranžman dogovaran krajem 2008. godine, spoljno i finansijsko okruženje Srbije — kao i u velikom delu istočne Evrope — naglo i znatno se pogoršalo: trgovinski tokovi, proizvodnja, domaća tražnja, a naročito fiskalni prihodi sada znatno zaostaju u odnosu na početne projekcije. Štaviše, iznenadno usporavanje neto priliva kapitala verovatno će dovesti do povećanja jaza u spoljnom finansiranju u periodu 2009–11,

17 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/memorandum_saopstenje16012009.pdf, g. Murilo Portugal, zamenik izvršnog direktora i vršilac dužnosti predsedavajućeg

18 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf , Saopštenje broj 09/1232

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf%20

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf%20

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/memorandum_saopstenje16012009.pdf


projektovanog u iznosu od oko 3,5 milijarde evra (11,5% BDP-a), uprkos projektovanom brzom smanjenju velikog deficita tekućeg računa.

U cilju zaštite ekonomske stabilnosti u značajno pogoršanom okruženju, vlasti su revidirale svoju strategiju u tri ključna pogleda:

povećan je ciljani fiskalni deficit za period 2009–10, ali preduzimaju se i dodatne mere fiskalnog prilagođavanja —uglavnom u vezi sa tekućom potrošnjom;

glavne matične strane banke dobrovoljno su se obavezale da održavaju kreditnu izloženost prema Srbiji i obezbede adekvatnu kapitalizaciju svojih supsidijara;

vlasti su zatražile dodatnu finansijsku podršku od međunarodnih finansijskih institucija i Evropske unije radi pokrića projektovanog jaza u spoljnom finansiranju u periodu 2009–11 godine.

„Negativni rizici koji su naglašeni pre nekoliko meseci na početku sprovođenja ekonomskog programa podržanog zaključenjem stand-by aranžmana sa MMF-om iz

predostrožnosti, sada postaju stvarnost. Svetska ekonomija je u recesiji, te su izvoz i uvoz Srbije naglo opali, a tokovi kapitala značajnije presušili. Budući izgledi su značajno pogoršani, a i dalje su izloženi negativnim rizicima. Privredna aktivnost će verovatno usporiti ove godine, sa ograničenim izgledima za oporavak tokom 2010. godine.

Pozitivno se ocenjuje pojačana strategija vlasti za suočavanje sa ovim novim izazovima, koja zaslužuje dalju podršku međunarodne zajednice. Što se MMF-a tiče, značajno se pojačava finansijska pomoć u okviru stand-by aranžmana da bi se ublažile posledice negativnih kretanja privrede. Snažno sprovođenje dogovorenog programa od strane vlasti, pruža uverenje da će Srbija prevazići trenutne poteškoće.

Veći predviđeni fiskalni deficit za period 2009–10 godine uravnotežiće cilj da se izbegne preterano prociklična fiskalna politika sa potrebom za prilagođavanjem nižim prihodima, kako se privreda bude oporavljala u srednjem roku. Ubuduće će mnoge kratkoročne mere prilagođavanja morati da budu zamenjene trajnim fiskalnim reformama kako bi se poboljšala efikasnost javnog sektora. Od ključnog značaja će biti sprovođenje dogovorenih mera fiskalnog prilagođavanja. Podstičemo vlasti da strogo vode računa o planiranju rashoda i gotovine kako bi se izbeglo nagomilavanje dugova kod potrošnje, a istovremeno zaštila socijalna davanja.

Prelaz srpske ekonomije iz faze ekonomske ekspanzije u fazu negativnih tendencija je otkrio osetljivu fiskalnu poziciju. Tokom faze ekspanzije prihodi su bili rezultat neodrživog rasta koji se u velikoj meri oslanjao na potrošnju, što se vidi kroz visoke eksterne deficite bilansa tekućih transakcija.19

Razvoj zdrave i kredibilne fiskalne strategije predstavlja ključni izazov politike. Ove reforme će morati da se osmisle tako da obezbede uštede koje će nadoknaditi pad učešća poreza u BDP-u u srednjoročnom periodu, veća plaćanja po kamatama i povećanu kapitalnu potrošnju

19 Misija procenjuje da će, uz pretpostavku da se eksterni deficit bilansa tekućih transacija Srbije stabilizuje na srednjoročni nivo od oko 6 procenata BDP-a, učešće poreza u BDP-u opasti trajno za oko 4 procenta BDP-a u odnosu na nivo iz 2008. godine. Ova procena je uglavnom odraz trajno nižih naplata PDV-a (pošto se očekuje da će potrošnja opasti u odnosu na BDP) i nižih prihoda od carina (s obzirom na SSP sa EU).

33


da bi se unapredila javna infrastruktura, koja je u Srbiji u lošem stanju. Osnovna tema fiskalne reforme će stoga morati da bude „Postići više sa manje,”20 uz obezbeđivanje delotvorno targetiranih mera socijalne zaštite. Međutim, mnoge reforme javne potrošnje će doneti značajnija smanjenja potrošnje tek kroz nekoliko godina, te će stoga zahtevati kredibilno političko opredeljenje za reforme i njihovu nepokolebljivu implementaciju.

Državni program podrške finansijskom sektoru treba da doprinese jačanju finansijske stabilnosti. Posle uspešnog koordinacionog sastanka za finansijski sektor, sve matične strane banke koje su prisustvovale tom sastanku dobrovoljno su prihvatile obavezu da će zadržati svoju izloženost prema Srbiji i obezbediti da njihovi subsidijari budu dobro kapitalizovani i likvidni, kao i da će učestvovati u planiranom „stres testu“. Slično obavezivanje očekuje se i od drugih banaka, dok se od domaćih banaka očekuje da se obavežu na olakšavanje restrukturiranja kredita privredi i stanovništvu. Ovaj plan istovremeno nudi podsticaje bankama koje u njemu učestvuju.

„Monetarna politika i dalje treba da bude usredsređena na inflaciju. Imajući u vidu još uvek visoku stopu inflacije, vlasti moraju da nastave sa opreznošću kako bi se obuzdala inflatorna očekivanja.

Neophodno je preduzeti dugo odlagane strukturne reforme. Iako svetska finansijska kriza nije povoljan trenutak za privatizaciju, posebnu pažnju treba posvetiti pripremi javnih preduzeća za učešće privatnog kapitala i pojednostavljivanju propisa u vezi sa poslovanjem“21.

b) Saopštenje MMF-a – drugo razmatranje stand-by aranžmana, 23. decembar 2009

Odbor izvršnih direktora MMF-a je završio 23. decembra 2009. godine drugo razmatranje rezultata u sprovođenju ekonomskog programa podržanog stand-by aranžmanom. Uspešno okončanje drugog razmatranja, Srbiji će omogućiti da odmah koristi sredstva od 319,6 miliona specijalnih prava vučenja (oko 349,6 miliona evra ili 499,7 miliona dolara), čime će ukupno iskorišćena sredstva u okviru aranžmana dostići 1,02 milijarde specijalnih prava vučenja (oko 1,12 milijardi evra ili 1,6 milijardi dolara).

Na kraju razmatranja, Odbor izvršnih direktora odobrio je izuzeće od ispunjenja dogovorenog kriterijuma izvršenja u pogledu konsolidovanog fiskalnog deficita predviđenog za kraj septembra, kao i izmenu kvantitativnih kriterijuma izvršenja za kraj decembra u odnosu na konsolidovani fiskalni deficit i ciljanu stopu inflacije za 2009. godinu.

Petnaestomesečni stand-by aranžman u vrednosti od 350,8 miliona specijalnih prava vučenja (oko 384,1 milion evra ili 548,4 miliona dolara) odobren je Srbiji 16. januara 2009. godine22. Aranžman je 15. maja 2009. produžen za godinu dana, a njegov iznos povećan na 2,62

20 World Bank (June 2009), Serbia: Doing More with Less: Addressing the Fiscal Crisis by Increasing Public Sector Productivity

21 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf , gospodin Murilo Portugal, zamenik generalnog direktora i vršilac dužnosti predsedavajućeg

22 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20091223.pdf , Saopštenje br.09/1234

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20091223.pdf%20

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20091223.pdf%20


milijarde specijalnih prava vučenja (oko 2,87 milijardi evra ili 4,01 milijardi dolara), u cilju podrške ekonomskom programu Vlade u uslovima snažnijeg uticaja svetske finansijske krize nego što je to prvobitno očekivano23.

„Uticaj svetske finansijske i ekonomske krize na Srbiju je do sada uspešno suzbijan. Program Vlade podržan stand-by aranžmanom, kao i mere koje je Vlada sprovela sa ciljem stabilizacije tržišta, doprineli su povećanju deviznih rezervi, ublažavanju pritisaka na deviznom tržištu i mobilisanju znatne međunarodne finansijske pomoći radi podrške budžetu Srbije i oporavku njene privrede. Uprkos znatnom smanjenju domaće tražnje, pad proizvodnje je bio umeren.

Cilj programa Vlade je prevazilaženje izazova izazvanih ekonomskom krizom i postizanje srednjoročne održivosti javnih finansija. To je neophodno radi daljeg očuvanja finansijske stabilnosti i stvaranja uslova za obnavljanje dinamičnog i održivog privrednog rasta.

U tom cilju, Vlada je započela sprovođenje ambiciozne strategije fiskalnog prilagođavanja, koja je usmerena na strukturne reforme u oblasti potrošnje javne administracije, obrazovanja, zdravstva i penzijskog sistema. Iako se očekuje da će se reformama, verovatno, postići značajni i održivi rezultati, uštede će biti ostvarene tek na srednji rok, dok će stroža budžetska pravila biti neophodna za predupređivanje rizika u sprovođenju reformi.

Oprezna monetarna politika i politika deviznog kursa centralne banke odražava se u stalnom padu stope inflacije. Iako možda postoji prostor za dalju postepenu relaksaciju monetarne politike, pod uslovom da kretanja inflacije i dalje budu povoljna, trebalo bi pažljivo pratiti rizike koji proističu iz visokih inflatornih očekivanja.

Implementacija programa podrške finansijskom sektoru uspešno je očuvala finansijsku stabilnost zemlje u uslovima krize. Vlasti su se obavezale da će i dalje pažljivo pratiti povećanje nenaplativih potraživanja po kreditima, kao i da će poboljšati pravni okvir za restrukturiranje dugova.

Neophodno je da se u oblasti strukturnih reformi postigne dalji napredak, naročito kada je reč o privatizaciji i poslovnom ambijentu, kako bi se u narednom periodu ostvario visok i održiv rast srpske privrede.“24

c) Saopštenje MMF-a za Republiku Srbiju br. 10/131, 31. mart 2010.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog Fonda je okončao 31. marta 2010. godine treće razmatranje rezultata sprovođenja ekonomskog programa podržanog stand-by aranžmanom (SBA). Uspešno okončano razmatranje omogućava da se odmah povuče 319,6 miliona specijalnih prava vučenja (oko 360 miliona evra ili 485,23 miliona dolara). Vlasti Srbije su tom prilikom nagovestile da će koristiti 50% sredstava koja su raspoloživa na osnovu ovog razmatranja. Time će ukupna iskorišćena sredstva u okviru aranžmana dostići 1,2 milijarde

23 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf, Saopštenje br.09/169

24http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20091223.pdf , g. Takatoši Kato, zamenik generalnog direktora MMF-a i v.d. predsedavajućeg Odbora

35

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20100628.html

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf


specijalnih prava vučenja (oko 1,3 milijardi evra ili 1,8 milijardi dolara). Istovremeno, na Odboru izvršnih direktora završeno je razmatranje finansiranja programa.

Prvobitni petnaestomesečni stand-by aranžman u iznosu od 350,8 miliona specijalnih prava vučenja (oko 395,13 miliona evra ili 532,6 miliona dolara) odobren je Srbiji 16. januara 2009. godine. Ovaj aranžman je 15. maja 2009. godine produžen za godinu dana, a iznos sredstava povećan na 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 2,9 milijardi evra ili 4 milijarde dolara (Saopštenje br. 09/169) s ciljem pružanja podrške ekonomskom programu Vlade u uslovima snažnijeg uticaja svetske ekonomske krize od očekivanog.

Odbor izvršnih direktora okončao je i konsultacije po članu IV Statuta MMF-a sa Srbijom za 2010. godinu.

Na sastanku je istaknuto da Republika Srbija nastavlja da postiže dobre rezultate u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa, kao i da su mere koje je preduzela kao odgovor na globalnu finansijsku krizu doprinele ublažavanju nepovoljnih efekata na ekonomska kretanja u zemlji.

Takođe je ukazano da su fiskalna prilagođavanja tokom 2009. godine bila u skladu s programom, mada uglavnom zasnovana na ad hoc merama, koje bi trebalo zameniti trajnim reformama u pogledu potrošnje, a u okviru planirane reforme penzijskog sistema i strukturne reforme u obrazovanju, zdravstvu i administraciji, uz zadržavanje socijalnih davanja.

Strategija prilagođavanja zasnovana na smanjenju potrošnje trebalo bi da smanji visok strukturni fiskalni deficit uglavnom zadržavanjem rasta zarada u javnom sektoru i penzija, dok će javne investicije biti povećane. Usvajanje regulative o fiskalnoj odgovornosti doprineće održavanju fiskalne discipline. Radi povećanja potencijala privrednog rasta Srbije, trebalo bi sprovesti strukturne reforme, posebno u oblasti javnih preduzeća, kao i proces privatizacije.

Ocenjeno je da je bankarski sektor dobro kapitalizovan i visoko likvidan, kao i da je uspešno odoleo globalnoj finansijskoj krizi. Pozdravljen je postignuti dogovor s potpisnicima „Bečke inicijative“ o postepenom smanjenju izloženosti matičnih stranih banaka prema Srbiji.

„Radi povećanja potencijala privrednog rasta Srbije, trebalo bi sprovesti strukturne reforme, posebno kroz reformu javnih preduzeća i proces privatizacije. Nedavni napori koji su imali za cilj unapređenje zakona i propisa u oblasti poslovanja su dobrodošli.“25

d) Saopštenje misije MMF-a u Srbiji - 27.05.2010

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Albert Jeger, posetila je Srbiju u periodu od 12. do 26. maja i vodila razgovore o četvrtoj reviziji ekonomskog programa Srbije koji je podržan stand-by aranžmanom sa MMF-om. Završavajući misiju, g. Jeger je u Beogradu izdao sledeće saopštenje:

„Misija MMF-a i srpske vlasti su postigli dogovor, koji treba da odobre Upravni i Izvršni odbor MMF-a, o završetku četvrte revizije stand-by aranžmana. Očekujemo da će Odbor MMF-a razmatrati ovaj zahtev krajem juna. Završetak revizije će omogućiti Srbiji da povuče 380 miliona EUR koji su namenjeni podršci deviznim rezervama zemlje.25 g. Murilo Portugal, zamenik generalnog direktora MMF-a i v.d. predsedavajućeg Odbora

36


Program beleži zadovoljavajuće rezultate: svi ključni kvantitativni ciljevi za kraj marta su realizovani, izuzev cilja koji se odnosi na fiskalni deficit, koji je neznatno premašen zbog nižih prihoda. Napredak je ostvaren u vezi sa strukturalnim reperima, a upućivanje novog zakona o penzijama u skupštinsku proceduru je preduslov za završetak četvrte revizije. Izrada zakona o fiskalnoj odgovornosti je u poodmakloj fazi, ali je upućivanje predloga zakona u skupštinsku proceduru moralo da bude odloženo za septembar. Takođe kao preduslov za završetak četvrte revizije, Vlada se obavezala da će usvojiti odluku kojom će pospešiti okasnelu realizaciju smanjenja broja zaposlenih u državnoj upravi.”

Oporavak Srbije teče sporije nego što se očekivalo. Potražnja stanovništva je i dalje niska. Međutim, izvoz beleži porast i trgovinski bilans se i dalje popravlja. Očekujemo da će se realni BDP uvećati za 1½ procenat u 2010. i 3 procenta u 2011. godini, iako postoje rizici da će ostavareni rast biti niži zbog potencijalnih posledica nedavnih dešavanja u regionu. Očekujemo da će eksterni deficit bilansa tekućih transakcija ostati pod kontrolom.

U razgovorima su razmotreni najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja, ispunjenje utvrđenih kriterijuma izvršenja za mart 2010, kao i realizacija obaveza preuzetih sporazumom s MMF-om, s posebnim osvrtom na pitanja koja se odnose na indeksaciju penzija i usvajanje regulative o fiskalnoj odgovornosti.

Nakon uspešnog okončanja trećeg razmatranja i pozitivne ocene Odbora izvršnih direktora MMF-a od 31. marta 2010, Republika Srbija je do sada iskoristila 1,3 milijarde evra za jačanje deviznih rezervi zemlje od ukupno odobrenog iznosa stend-baj aranžmanom od 2,9 milijardi evra.

e) Saopštenje MMF-a za Republiku Srbiju br. 10/265, 28. jun 2010.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) okončao je 28. juna 2010. godine četvrto razmatranje rezultata sprovođenja ekonomskog programa u okviru stend-baj aranžmana. Uspešno okončano razmatranje omogućava da se odmah povuče 319,595 miliona specijalnih prava vučenja (oko 383,2 miliona evra ili 472,9 miliona dolara). Time će ukupna sredstva koja su iz ovog aranžmana do sada iskorišćena iznositi 1,50 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 1,80 milijardi evra ili 2,22 milijarde dolara).

NBS ima mogućnost da u svakom trenutku povuče preostala sredstva četvrte tranše, ukoliko se oceni da je to potrebno radi sprovođenja Programa sa Fondom i dogovorene ekonomske politike.

U okončanju razmatranja, Odbor je takođe odobrio Srbiji izuzimanje iz obaveze ispunjenja maksimalnog iznosa deficita konsolidovanog sektora države koji predstavlja kvantitativni kriterijum izvršenja za kraj marta. Odbor je okončao i razmatranje finansiranja programa.

Prvobitni petnaestomesečni stend-baj aranžman u iznosu od 350,8 miliona specijalih prava vučenja (oko 420,6 miliona evra ili 519,0 miliona dolara) odobren je Srbiji 16. januara 2009. godine. Taj aranžman je 15. maja 2009. produžen za godinu dana, a iznos sredstava povećan na 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 3,14 milijardi evra ili 3,88 milijardi dolara) s ciljem

37

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20100628.html


pružanja podrške ekonomskom programu Vlade u uslovima snažnijeg uticaja svetske finansijske krize od očekivanog26.

„Srbija nastavlja da postiže dobre rezultate u okviru ekonomskog programa uprkos slabijem makroekonomskom okruženju u prvoj polovini 2010. godine. Pozicija Srbije u pogledu eksternog finansiranja je znatno poboljšana, stanje deviznih rezervi je stabilno, a inflacija je i dalje pod kontrolom. Bez obzira na ta pozitivna kretanja, Srbija je i dalje podložna nepovoljnim finansijskim uticajima iz regiona.

Strategija fiskalnog prilagođavanja srpskih vlasti je i dalje usmerena na srednjoročnu konsolidaciju. Biće omogućeno aktiviranje automatskih stabilizatora na kratak rok u slučaju manjih poreskih prihoda od predviđenih. Planirana regulativa vezana za fiskalnu odgovornost će dodatno unaprediti kredibilitet politike.

Postepeno relaksiranje monetarne politike omogućeno je kontinuiranim smanjenjem stope inflacije. Međutim, imajući u vidu još uvek neizvesna inflatorna očekivanja i mogućnost jačeg prenosnog efekta nedavne depresijacije kursa neophodna je obazrivost u pogledu vođenja monetarne politike. Vlasti su izradile strategiju smanjenja rizika od visokog nivoa evroizacije.

Srpski finansijski sektor se pokazao otpornim, a izloženost stranih matičnih banaka prema Srbiji je bila stabilna uprkos nedavnom snižavanju gornje granice izloženosti u okviru Inicijative za koordinaciju banaka.

Vlasti ostaju snažno privržene strukturnim reformama s ciljem poboljšanja poslovnog okruženja, unapređenja privatnog investiranja i jačanja izvoznih kapaciteta zemlje, uključujući i putem privatizacije i unapređenja infrastrukture.“27

f) Saopštenje misije MMF-a u Srbiji - 01.09.2010 br.10/323

Monetarnog fonda, koju predvodi Albert Jeger, posetila je Srbiju u periodu od 19. do 31. avgusta i vodila razgovore o petoj reviziji ekonomskog programa Srbije koji je podržan stand-by aranžmanom sa MMF-om.

Završavajući misiju, g. Jeger je u Beogradu izdao sledeće saopštenje:

„Misija MMF-a i srpske vlasti su postigli dogovor, koji treba da odobre Upravni i Izvršni odbor MMF-a, o završetku pete revizije stand-by aranžmana. Očekujemo da će Odbor MMFa razmatrati ovaj zahtev krajem septembra.”

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), na sastanku održanom 27. septembra 2010. godine, pozitivno je ocenio sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa Republike Srbije u okviru aktuelnog stend-baj aranžmana, čime je uspešno okončano njegovo peto razmatranje.

Prema oceni MMF-a, Republika Srbija je ispunila sve kriterijume izvršenja utvrđene programom za kraj juna i do sada beleži umeren privredni rast. Oporavak privrede je stabilan, a

26 Saopštenje br. 09/169

27 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20100628.html , g. Murilo Portugal, zamenik generalnog direktora MMF-a i v.d. predsedavajućeg Odbora

38


MMF ukazuje da će se izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu uvesti veći stepen stabilnosti u oblasti fiskalne politike na srednji i duži rok.

Preporučeno je dalje sprovođenje strukturnih reformi i unapređenje poslovnog ambijenta radi privlačenja stranih direktnih investicija, što će doprineti jačanju privrednog rasta u srednjem roku i povećanju zaposlenosti.

Pozitivna ocena MMF-a omogućuje Republici Srbiji povlačenje 319,6 miliona specijalnih prava vučenja za jačanje deviznih rezervi, što iznosi oko 366,5 miliona evra. Međutim, tekuća platnobilansna kretanja dozvoljavaju Srbiji da 29. septembra povuče manje sredstava od odobrenih – oko 46,7 miliona specijalnih prava vučenja, ili oko 53,5 miliona evra, što je približno 15% raspoloživih sredstava pete tranše. Time će ukupna sredstva koja su iz ovog aranžmana do sada iskorišćena iznositi oko 1,27 milijardi specijalnih prava vučenja, ili oko 1,46 milijardi evra, a to predstavlja 273% kvote Republike Srbije u MMF-u i u granicama je povoljnijih uslova finansiranja naše zemlje.

39


III. Zaključak

Međunarodni monetarni fond je partner Svetske banke, takođe osnovan 1944. godine na konferenciji u Breton Vudsu. Njegove tri glavne oblasti delovanja su: kontrola politike deviznog kursa, finansijska pomoć članicama koje imaju problema sa platnim bilansom, kao i tehnička pomoć u pogledu politike poslovanja, institucija i statistike. MMF formuliše ekonomsku politiku baziranu na frazi “stegni kaiš”, a formirano je i pravno telo međunarodnog monetarnog prava.

Međunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi današnja ekonomija izgledala nezamislivo. MMF postoji da predvidi i reši sve probleme i poteškoće na kojem međunarodni monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu između zemalja nikada nisu ništa dobro donela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne organizacije pokazali kao dobro rešenje u savladavanju svih finansijskih poteškoća. Dakle, za MMF se može reći da je najvažnija i najveća međunarodna monetarna institucija i treba joj pridavati najveći značaj. Moglo bi se reći da članstvo neke zemlje u MMF-u znači da će ta zemlja pomagati drugim članicama, ali i da će njoj biti pomognuto u slučaju nekih njenih i unutrašnjih i vanjskih finansijskih poteškoća.

Ubrzanim procesima globalizacije pravila ponašanja u međunarodnim ekonomskim, a posebno finansijskim odnosima, ubrzano se menjaju. Pri tome se globalizacija, najprostije definiše kao stalni rast inostranih finansijskih i ekonomskih aktivnosti koje vode ka većoj ekonomskoj međuzavisnosti, a nastaje samointegrisanjem privrede uobličene razgranatom korporacijskom mrežom i njihovim finansijskim odnosima.

Nakon više od deset godina potpune izolacije ostvaren je povratak u sve međunarodne finansijske organizacije. U rekordnom roku obnovili smo članstvo u Svetskoj banci, MMF-u, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Evropskoj investicionoj banci. Ekspertski tim Savezne vlade zaključio je, za godinu i po dana, tri aranžmana sa MMF-om, što nije uspelo ni jednoj zemlji u tranziciji.

Imajući u vidu obeležja aktuelnih aranžmana SRJ - Srbije sa međunarodnim finansijskim institucijama, u radu se ukazuje na dosadašnja otvorena pitanja ali i na perspektive u narednom periodu. Povratak u međunarodne finansijske institucije obeležen je sporazumom sa Pariskim klubom po kojemu se SRJ otpisuje 66 odsto duga. Pri tome treba imati u vidu da su se, u globalnom svetu finansija (pa prema tome i u odnosima drugih država prema međunarodnim finansijskim institucijama) poslednjih desetak godina dogodile burne i nagle promene, ali za sve zemlje poseban značaj ima međunarodno kretanje odnosno investiranje kapitala.

Treba imati u vidu da se ekonomske odluke donose i sprovode u većoj meri od strane globalne ekonomije nego od nacionalnih država. I pored svega neophodan je aktivan odnos prema međunarodnim finansijskim institucijama. Za razvoj i prestrukturiranje naših preduzeća i banaka neophodan je priliv stranog kapitala, a u ovoj fazi tranzicionih procesa on, uglavnom može dolaziti od međunarodnih finansijskih institucija, s tim da je to putokaz i za pristizanje privatnog kapitala. U tome se može sagledati rešavanje otvorenih pitanja i ukazivati na perspektive saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama. Dakle, perspektive su u efikasnijoj saradnji, jer za

40


efikasno poslovanje preduzeća i banaka potreban je „zdrav kapital“ i to u većem obimu, a za realizaciju osnovnih ciljeva:

dalju uspešnu integraciju srpske privrede u međunarodne finansijske i trgovinske tokove;

vođenje makroekonomske politike koja obezbeđuje stabilnost cena i deviznog kursa;

visok stepen spoljnotrgovinske razmene (stopa izvoza prema društvenom proizvodu od 50%) da bi se koristili postojeći i budući kapaciteti;

rast proizvodnje i društvenog proizvoda u narednom periodu uz povećanje društvenog standarda;

Problem odnosa i otvorena pitanja sa međunarodnim finansijskim organizacijama vezuje se ne samo za tekuću spoljnotrgovinsku razmenu nego i za izvore preko potrebnog kapitala, i to ne samo kad je reč o direktnim investicijama i zajedničkim ulaganjima već i o koncesijama, koje bi mogle da budu najizdašniji faktor ulaska kapitala, ali i one traže određeni ambijent, pogotovu sistemski, i odgovarajuću ocenu validnosti privrede i prihvatljiv nivo rizika ulaganja u zemlju.

Uopšteno, perspektive budućih aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama zavisiće od stanja finansijskog sistema, odnosno institucija i tržišta u Srbiji, koji još uvek, u poređenju sa sličnim, kao i sa trendovima u svetu ukazuje na bitnu asimetriju u razvoju. Dakle, i pored radikalnih rezova celokupni sistem je u embrionalnoj fazi razvoja.

Promena finansijske strukture predstavlja proces s jedne strane, a sa druge strane podrazumeva ispunjenje čitavog niza uslova među kojima su najznačajniji određeni nivo privrednog razvoja, kredibilitet države, vladavina prava, zaštita privatnog vlasništva, postovanje ugovomih obaveza i kao i druge zemlje treba učestvovati u program procene finansijskog sektora (FSAP-Financial Sector Assessment Program) MMF. Međutim, prevashodno, celokupno zakonodavstvo u oblasti finansija treba kontinuirano usaglasavati sa pravilima EU, u kojoj su dinamizirane aktivnosti u stvaranju jedinstvenog finansijskog tržišta.

Uvođenje u sistem novih pravila koja se usvajaju u EU, izgradnja institucija, obuka kadrova i podizanje nivoa efikasnosti u poslovanju predstavljalo bi prelaz na pravo poslovanje u finansijama, kakvo postoji u svetu. Sadašnja naša realnost je da zavisimo od inostrane finansijske pomoći, a da su pri tome izvesne inicijative privrede neopravdano gurnute u stranu.

Posle niza godina osnovno obeležje aktuelnih aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama može se okarakterisati kao uspešna saradnja. Međutim, u ovoj fazi prisutna su i brojna otvorena pitanja koja zahtevaju brze i efikasne odgovore.

Uspešan reformski kurs celokupne privrede otvara perspektive u toj neizbežnoj saradnji koja treba da omogućava ubrzani privredni razvoj zemlje. To se, pre svega odnosi na podsticanje otvaranja novih radnih mesta, formiranje novih preduzeća, oživljavanje stanogradnje i modemizaciju celokupne infrastrukture.

Reformskim merama u privredi i efikasnim aranžmanima sa međunarodnim finansijskim institucijama moguće je, u relativno kratkom roku, obezbediti otvaranje pola miliona novih radnih mesta u sektoru malih i srednjih preduzeča. Preduslov za to je da Vlada ukloni sve administrativne

41


prepreke za investiranje kako bi Srbija postala finansijski centar jugoistocne Evrope. Ključni uslov za odobravanje novih finansijskih aranžmana je dalje struktumo prilagođavanje privrede.

Perspektive saradnje Srbije sa međunarodnim finansijskim institucijama ogleda se i u otvaranju mogučnosti za uspešan rad i razvoj srpskog finansijskog trzišta, na kompatibilnim principima EU finansijskih tržišta, ocenjuje se da su ogromne, a treba ih najracionalnije iskoristiti. Krajnji cilj je da Srpsko finansijsko tržiste bude28:

regulisano, a ne anarhićno;

regulamo, a ne sivo i crno;

disciplinovano, a ne korumpirano;

lako kontrolisano, a ne paušalno oporezovano;

standardizovano, a ne improvizovano;

stabilno i razvijeno;

perspektivno, uspešno i jeftino;

obimom malo, a kvalitetom veliko;

Međunarodni monetami fond je odao priznanje SR Jugoslaviji za impresivni napredak koji je ostvarila u stabilizaciji i reformama tokom 200l. godine. To pokazuje znatno smanjenje inflacije, jačanje njene spoljne pozicije, oporavak proizvodnje i preduzimanje značajnih koraka u restrukturiranju banaka i privatizaciji preduzeća. Ocenjeno je da je sprovođenje makroekonomske politike od strane SRJ bilo odlično, i ukazuje se da su fiskalna i kreditna politika i politika nadnica i dalje u odgovarajućim okvirima. Okvir fiskalne politike za 2002. godinu u skladu je sa daljim napretkom u sprovodenju stabilizacije i reformi, obezbeđujući uslove za neophodno restrukturiranje i investicione potrebe privrede, dok se inflatorni pritisci obuzdavaju ograničenim zaduživanjem u zemlji.

Na primer, reforma penzionog sistema uključuje značajne i hitne mere, kako bi se produžio radni vek zaposlenih i izmenio metod indeksacije penzija, a to bi olakšalo i uravnotežio način finansiranja penzionog fonda.

Međunarodni monetami fond pozdravlja odluku Narodne banke Srbije da nastavi sa pračenjem kretanja na deviznom tržistu, uz prilagođavanje devizne politike s ciljem zaštite svoje ekonomske pozicije prema inostranstvu. Isto tako Fond pozdravlja odluku vlasti da zatvori četiri velike nesolventne banke kao ključni elemenat strategije za uspostavljanje zdravog bankarskog sistema. Međutim, nužno je da taj korak bude praćen pojačanom kontrolom poslovnih banaka kako bi se izbeglo ponavljanje dosadašnjih problema u bankarskom sektoru.

Srbija nastoji da se kreira tržišna privreda, održivi ekonomski oporavak i strukturne reforme, kao i mere da se stabilizuje zemlja razvijanjem vladinih institucija i zakona čiji je cilj jačanje demokratije i vladavine zakona, zaštite ljudskih prava, građanskog društva i medija. Ekonomisti procenjuju da će nekoliko hiljada ljudi morati da se pridruži postojećoj armiji ove

28 Ristić Života, Yu i Eu Finansijska tržišta-globalni osvrt, Ekonomist . Beograd. 1/2002. str.11 v.

42


zemlje od 900.000 nezaposlenih da bi se ispunili zahtevi MMF-a. Eksperti se slažu da, da bi se izbegla masovna otpuštanja i socijalni nemiri, bruto domaći proizvod ove zemlje mora da se udvosruči. S obzirom na sadašnje stanje privrede, ovakav rast se realno ne može postići.

U tranzicionim zemljama postdiktatorske vlade najviše vole da za neminovne i bolne rezove odgovornost svale na MMF. MMF možda nudi gorku pilulu za ozdravljenje, ali lek je lek. Pažljivo birana makroekonomska strategija već je dovela da kakvog-takvog obaranja inflacije.

I kada se na prvi pogled učini da MMF traži nemoguće, pokaže se brzo da nije tako. Recimo, mnogi su bili skloni da zahtev Fonda za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita - koji je pretočen u konkretne „cifre“ o povećanju izvoza za 25, a uvoza za najviše devet odsto proglase „nemogućom misijom“. Sada se pokazuje da taj zadatak i nije tako neostvariv. Naime, uvoz Srbije već nekoliko godina raste po vrlo visokim stopama (2004. godine je bio oko 60 odsto veći nego 2003. godine - kada je zabeležen rast od 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu) i prirodno je, tj. ekonomski je neodrživ tako visok rast u više uzastopnih godina. S druge strane, pak, izvoz je 2004. godine bio za oko 50 odsto veći nego godinu dana ranije, pa je logično pretpostaviti da polovina tog rasta u 2005. godini nije sasvim nedostižna. Naravno, kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, ne treba očekivati da će se rezultati s početka 2005. godine održati do njenog kraja, ali to nije ni najvažnije. Ono što MMF pre svega želi da vidi jesu tendencije i ozbiljne namere. U našem slučaju to znači da Vlada Srbije mora da pokaže i dokaže da zaista otpočinje sa restrukturiranjem javnog sektora.

Do kraja juna 2005. godine Vlada Srbije je preuzela obavezu da broj zaposlenih u javnom sektoru smanji za 10 odsto. Tako glasi informacija koju nije moguće zvanično proveriti, ali će je činovnici po ministarstvima, doduše u pola glasa, odmah potvrditi.

Javni sektor, razume se, ne obuhvata samo administraciju, tj. državnu upravu, u šta su, u širem smislu, uključeni i policija i vojska, nego i javna preduzeća, obrazovanje, zdravstvo... Sve u svemu, 500-600 hiljada ljudi. Recept kome Vlada namerava da pribegne jeste odvajanje sporednih delatnosti od glavnih. U bolnicama bi, na primer, bez posla prvo trebalo da ostanu čistačice, majstori i slično „non kor“, osoblje29.

29 Izvor: „Ekonomist” magazin43


IV. Literatura

1. Prof. dr Budimir Stakić, Prof. dr Slobodan Barać, „MEĐUNARODNE FINANSIJE”, Univerzitet Singidunum, fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2007.

2. Dugalić, V., Lakši teret spoljnog duga, Beograd, 26.09.2002.3. Ristić Života, Yu i Eu Finansijska tržišta-globalni osvrt, Ekonomist . Beograd. 1/2002. 4. World Bank (June 2009), Serbia: Doing More with Less: Addressing the Fiscal Crisis by

Increasing Public Sector Productivity 5. http://www.clds.org.rs/newsite/aktivnosti_konf15_okruglistoStrategicPolicyAdvice.html ,

Centar za liberalno-demokratske studije CLDS, 6. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_1/index.html , g. Stenli Fišer,

prvi zamenik izvršnog direktora, International Monetary Fund 700 19th Street, NW Washington, D.C. 20431 USA

7. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_1/treca_transa.html , Gđa Anne Krueger, prvi zamenik generalnog direktora i predsedavajući na tom sastanku.

8. Ahmed, M., Lanc.T. and Schulze-Ghattas.M, Refocusing IMF Condiunality, Finance and development, dec. 2001, vol 38, number-s 4

9. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_2/treca_cetvrta_transa.html , gđa Anne Krueger, prvi zamenik generalnog direktora MMF-a i vršilac dužnosti predsedavajućeg

10. http://www.imf.org/external/index.htm 11. http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/ 12. http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2002/pr0225.htm , Press Release No. 02/25 May

13, 200213. http://www.imf.org/External/country/SCG/rr/sr/2008/pn0811s.pdf14. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/

memorandum_saopstenje16012009.pdf, g. Murilo Portugal, zamenik izvršnog direktora i vršilac dužnosti predsedavajućeg

15. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf, Saopštenje broj 09/12

16. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf, gospodin Murilo Portugal, zamenik generalnog direktora i vršilac dužnosti predsedavajućeg

17. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20091223.pdf, Saopštenje br.09/12

18. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf , Saopštenje br.09/169

19. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20091223.pdf,g. Takatoši Kato, zamenik generalnog direktora MMF-a i v.d. predsedavajućeg Odbora

20. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20100628.html,g. Murilo Portugal, zamenik generalnog direktora MMF-a i v.d. predsedavajućeg Odbora

21. Izvor: „Ekonomist” magazin

44

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_20091223.pdf

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje20090515.pdf




http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/

http://www.imf.org/external/index.htm

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_2/treca_cetvrta_transa.html

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/40_1_1/treca_transa.html


http://www.google.com/url?sa=t&source=web&cd=2&ved=0CBcQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.clds.org.rs%2Fnewsite%2Faktivnosti_konf15_okruglistoStrategicPolicyAdvice.html&ei=nu-2TK3LL9HtOcLDjLkJ&usg=AFQjCNHTIfslKxGtJdTUxRPvNNyGoVGShg

http://www.clds.org.rs/newsite/aktivnosti_konf15_okruglistoStrategicPolicyAdvice.html

DR - Obim Finansijske Pomoci MMFa

Documents

Transcript of DR - Obim Finansijske Pomoci MMFa