VOARSTVOUBRENJE VONJAKAU redovnom ubrenju vonjaka razlikujemo ubrenje mladih zasada i ubrenje zasada u rodu. Za osiguranje dobre ishrane u zemljite treba uneti sva neophodna esencijalna hraniva posebno azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor, gvoe, bor, cink, mangan, bakar, molibden i jo neke korisne elemente iz zemljita.Usvajanje i potreba za biljnim hranivima zavisi od vie faktora poput vone vrste, starosti, rodnosti, vrste zemljita, snabdevenosti zemljita biljnim hranivima, klimatskim uslovima, koliini i kvalitetu planiranog prinosa, te o intenzivnosti gajenja. Utvrivanje pojedinih koliina biljnih hraniva u redovnom ubrenju obavlja se pomou hemijske analize zemljita.Redovno ubrenje mineralnim ubrivima dugogodinjih zasada obavlja se dva ili tri puta godinje. Sastoji se od osnovnog ubrenja i prihrane. U osnovnom ubrenju primenjuje se ubrivo sa manje azota, a vie fosfora i kalijuma, dok prihrana stavlja naglasak na azot. Za osnovno i meliorativno (pre podizanja zasada) ubrenje koriste se NPK mineralna ubriva kao to su: NPK 8-26-26 NPK 10-30-20 NPK 5-20-30 S (Florin 1) NPK 7-20-30 NPK 8-16-24.Izbor formulacije zavisi od srazmere i koncentraciji hraniva u zemljitu. Na zemljitima sa vie od 40 mg K2O /100 g zemljita moe se primeniti MAP (NPK 12-52-0 ili NPK 13 -53 -0).Osim azota tokom vegetacije dodaju se i sva ostala hraniva, a naroito mikroelementi neophodni u pojedinim periodima vegetacijskog ciklusa. Osnovno ubrenje vezano je uz jesenju obradu zemljita i slui prvenstveno unoenju fosfora i kalijuma u dublje slojeve zemljita, gde nije mogue duboko unoenje u zemljite mineralna ubriva razbacuju se pred kiu.Uz to se dodaje i deo azota, koji slui za ishranu korena tokom zime i njegovo nakupljanje u tkivu drveta. U osnovno ubrenje spada i ubrenje organskim ubrivima, a ono se obavlja u jesen, svake tree ili etvrte godine, zajedno sa mineralnim ubrenjem.Proletnje ubrenje ili prvo prihranjivanje azotom, obino je to UREA (Florin 7), obavlja se pre kretanja vegetacije i pre plitke obrade zemljita. Na zatravljenim ili kamenim zemljitima razbacuje se po povrini najbolje pre kie. Drugo je prihranjivanje KAN (Florin 6) najee posle zametanja plodova.U posebnim uslovima pojedinih vrsta voaka ubrenje se obavlja prema potrebama pojedine vrste.Tokom sunih uslova ili usled znakova pomanjkanja hraniva neophodno je prihranjivanje putem lista.Prihranjivanje putem lista obavlja se s Fertinama, ili ako samo dajemo azot, sa UREOM. (Florin 7) Navedenu prihranu lista moemo kombinovati sa zatitom pa tako obavljamo dva agrotehnika zahvata istovremeno.Koncentracija rastvora UREE (Florin 7) za vonjake iznosi 0,5-2%, osim masline koja moe da podnese i 10%-tni rastvor UREE (Florin 7). Meutim, maslina se prihranjuje s 35% koncentracijom UREE (Florin 7) to znai otopiti 35 kg UREE na 100 litara vode.UBRENJE MLADIH VOAKAMladi vonjaci su zasadi u periodu intenzivnog rasta i razvoja voaka. To period je od saenja vonih sadnica pa sve dok one ne razviju osnovne skeletne grane, s obelejem predvienog oblika gajenja. Navedeni period krai je kod intenzivnih nego ekstenzivnih zasada. Mlade voke treba redovno ubriti kako bi se ubrzao rast i razvoj. Od pravilnog ubrenja najvie zavisi brzina rasta i razvoja voaka. U prvoj i drugoj godini voke se ubre pojedinano. Zona ubrenja oko voaka treba biti neto ira od kronje.Prve godine, poetkom vegetacije obavlja se prihranjivanje sa 0,1 kg uree ili 0,2 kg KAN-a (Florin 6) ili 0,3 kg NPK 15-15-15 (Florin 2) po stablu. Krajem maja ili poetkom juna obavlja se jo jedno prihranjivanje s istim vrstama i istom koliinom ubriva kao kod prvog prihranjivanja.Prve godine gajenja, u osnovnom ubrenju voaka s gustim sklopom, ubri se po jednoj voki s 0,15-0,20 kg s jednim od kompleksnih ubriva NPK 7-20-30, NPK 6-18-36, NPK 7-14-21S (Florin 1) ili 0,1 kg NPK 8-26-26 , NPK 10-30-20.U drugoj godini gajenja ubrenje se obavlja u isto vreme i s istim vrstama ubriva, s tim da se koliina povea za 30 -50%.U treoj godini gajenja pa nadalje, ubrenje se obavlja po celoj povrini vonjaka osim kod posebnih stabala, kada se dodaje 0,2 (NPK 10-30-20)0,45 (NPK 5-20-30 S, Florin 1) kg/stablo, dok se etvrte godine posebna stabla ubre od 0,3 (NPK 10-30-20)0,6 (5-20-30 S, Florin 1) kg/stablo.Vreme ubrenja i vrste ubriva iste su kao i kod ubrenja voaka u rodu. Kod prihranjivanja mladih voaka azotom treba nastojati da se doda vea koliina ubriva vokama koje se slabije razvijaju kako bi se voke ujednaeno razvijale.UBRENJE VOAKA U RODURedovno godinje ubrenje vonjaka u rodu predstavlja jednu od osnovnih agrotehnikih mera u savremenoj voarskoj proizvodnji. ubrenjem voaka osigurava se redovan i visok prinos, dobar kvalitet plodova, te ravnotea razvoja vegetativnih i generativnih organa.U redovnom godinjem ubrenju kod veine vrsta voaka razlikuje se osnovno ubrenje, rano proleno ubrenje i prihrana.Osnovno ubrenje koja se obavlja u jesen posle berbe predstavlja unoenje kompleksnih NPK ubriva sa malo azota u odnosu na fosfor i kalijum. U osnovno ubrenje spada i ubrenje stajskim ubrivom.U ranom prolenom ubrenju unosi se azot, najee 1/3 do 1/2 ukupne potrebe godinje kolii sa jednim od azotnih ubriva (UREA, Florin 7, KAN, Florin 6) ili kompleksnim NPK sa naglaenim sadrajem azota (NPK 20-10-10, NPK 15-15-15, Florin 2). ubrenje se obavlja prilikom prve prolene obrade zemljita. Tamo gde to nije mogue razbacuje se po travi ili pred kiu.Prihrana se obavlja posle zametanja plodova krajem aprila azotnim ili NPK ubrivima sa naglaenim azotom. U sluaju da se iz bilo kog razloga osnovno ubrenje ne obavi u jesen, tada se koliina biljnih hraniva predviena za osnovno ubrenje u jesen i ona za prvo proleno ubrenje unese u zemljite zajedno, prilikom prve prolene obrade zemljita (ili razbaca po povrini).ubriva se primenjuju po celoj povrini zasada. Izuzetno, u zasadima retkog sklopa ili gde se radi o pojedinanim stablima, dodaju se u zonu oko stabala, neto iru od kronje.Za visok prinos jezgriavog i kotiavog voa potrebno je dodati 90-200 kg/ha azota (N), 70-120 kg/ha fosfora (P2O5), 130-250 kg/ha kalijuma (K2O). To znai da se u osnovnom ubrenju posle berbe poubri sa 300 - 500 kg/ha (3050 g/m2) NPK 6-18-36 ili 400 - 600 kg/ha (40 - 60 g/m2) NPK 8-26-26 ili NPK 5-20-30 S (Florin 1) ili NPK 7-20-30. Najvea koliina azota dodaje se u prolee Ureom (Florin 7) 150 -200 kg/ha (15 - 20 g/m2). Druga prihrana azotom obavlja se u aprilu KAN- om (Florin 6) u koliini 150 kg/ha (15 g/m2).Prihrana putem lista od vanosti je u odreenim fenofazama voke. Tako pre cvetanja prska se Fertinom B kao 0,5 - rastvor (1/2 litre na 100 litara vode), po potrebi (nedostatak bora) i kasnije kao 1% rastvor. Dodavanje veine mikro i makro hraniva ostvarujemo putem Fertine V koju primenjujemo kao 2% rastvor, a primenjujemo je u razmacima 1015 dana, tokom ekstremnih sua i u kraim vremenskim periodima. Na karbonatnim zemljitima potrebno je tokom cele godine tretirati sa rastvorom gvoa Fertinom Fe u koncentraciji 0,3% (0,3 litre Fertine Fe na 100 litara vode). Voe koje je osetljivo na nedostatak kalcijuma, potrebno je bar 46 puta prskati s rastvorom kalcijuma putem Fertine Ca u koncentraciji 2% rastvora.MELIORATIVNO UBRENJE VONJAKAPod meliorativnim ubrenjem podrazumevamo unoenje osnovnih hraniva u zemljite zbog podizaja nivoa hraniva na optimum. Time se vonjacima omoguuje dovoljno snabdevanje biljnim hranivima dugi niz godina. Od osnovnih hraniva to su fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum sumpor. Uz makrohraniva unose se i mikrohraniva . Potrebna hraniva i njihove koliine utvruju se hemijskom analizom uzoraka zemljita. Osim hemijskog poboljanja zemljita u vidu hraniva (mineralnih ubriva) potrebno je voditi rauna o biolokim svojstvima i mehanikoj grai zemljita (mehaniki sastav, struktura, specifina teina, poroznost, konzistencija zemljita).U svrhu poboljanja strukture, vodnovazdunog reima, poveane propustljivosti za vodu, vazduh i toplotu u zemljite se unosi organska materija. Kao organsku supstancu moemo koristiti stajsko ubrivo (20 - 40 t ha) ili treset 30 - 60 m3/ha. Supstrati na bazi treseta imaju brojne prednosti nad stajskim ubrivom jer lake se doziraju obzirom na poznati sadraj hraniva, nema tetnog ispiranja amonijaka, manja je opasnost od bolesti i tetoina.Ukoliko je zemljite kiselo potrebno je izvesti kalcifikaciju (unoenje kalcijuma) Fertdolomitom u koliini 46 t/ha, koju je poeljno obaviti godinu dana pre meliorativnog ubrenja zajedno sa setvom leguminoznih biljaka (zelena ubrenje).Organska i mineralna ubriva u jesen rasipaju se po povrini, a zatim rigolovanjem zaoravaju na dubinu rasta korena (do 60 cm).Za meliorativnu i osnovno ubrenje moemo koristiti visoko koncentrovane formulacije kompleksnih ubriva sa naglaenim sadrajem fosfora i kalijuma: NPK 5-20-30 S NPK 8-16-24 NPK 8-26-26 NPK 7-20-30 NPK 10-30-20 NPK 8-24-24+2%MgOSadraj potrebnih hraniva odreujemo na osnovu hemijske analize zemljita pa se koliine NPK ubriva mogu kretati u vrednosti od 10002500 kg po hektaru.