UNIVERZITET UNION – BEOGRAD

FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMET

DIPLOMSKI RAD

Mentor: Prof. dr Dragan Ćosić Student: Benbela Ašimi

Beograd

2012.

UNIVERZITET UNION – BEOGRAD

FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMET

DIPLOMSKI RAD

RAZVOJ KOMPJUTERSKE TEHNOLOGIJE I

NASTANAK GLOBALNE MREŽE - INTERNET

Komisija:

1. , predsednik(potpis)

2. , mentor(potpis)

3. , član(potpis)

Datum odbrane rada: ___________________ Student : Benbela Ašimi

Ocena: _______________________________ Broj dosijea: __________

2

SADRŽAJ :

UVOD…...............................................................................................................41. ISTORIJA KOMPJUTERA………………………………………………………….5 1.1. Prva generacija – generacija vakumskih cevi…………………………………..5 1.2. Druga generacija………………………………………………………………..6 1.3. Treća generacija………………………………………………………………...6 1.4. Četvrta generacija………………………………………………………………7 1.5. Peta generacija………………………………………………………………….8 1.6. Šesta generacija………………………………………………………………...82. OSNOVNI POJMOVI……………………………………………………………….9 2.1. Softver…………………………………………………………………………..9 2.2. Hardver………………………………………………………………………...10 2.3. Kućište kompjutera…………………………………………………………....10 2.4. Osnovna ploča ( motherboard ).…………………………………………...…..11 2.5. Osnovna ploča – memorijski čipovi…………………………………………...11 2.6. Jedinice za merenje količina informacija……………………………………...113. RAZVOJ VISOKE TEHNOLOGIJE……………………………………………….12 3.1. Fontovi………………………………………………………………………....12 3.2. Modulatori….…………………………………………………………………..12 3.3. Čipovi………………………………………………………………………….134. INTERNET – GLOBALNA MREŽA……………………………………………...15 4.1. Nastanak, razvoj i funkcionisanje mreže……………………………………...15 4.2. Protokoli i adrese……………………………………………………………...16 4.3. Struktura mreže………………………………………………………………..17 4.4. Aplikacije i korisnici…………………………………………………………..19 4.5. World Wide Web – WWW…………………………………………………....19 4.6. Web prezentacije……………………………………………………………....205. VIRUS ( CRV ) – KOMPJUTERSKA BOLEST DANAŠNJICE…………………23 5.1. Nastanak virusa………………………………………………………………..23 5.2. Šta su virusi ?.....................................................................................................23 5.3. Širenje virusa………………………………………………………………….24 5.4. Zaštita od virusa…………………………………………………………….....24 5.5. Šta ako već imate virus ?...................................................................................25 5.6. Najčešće vrste virusa………………………………………………………….256. ADSL………………………………………………………………………………27 6.1. Pristup internetu………………………………………………………………277. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………...308. INEGRALNI PROJEKTNIRAD-Internet savremeni medij za elektronsko komuniciranje i elektronsko posposlovanje….…319. LITERATURA……………………………………………………………………..43

3

UVOD

Verovatno se nikada niste zapitali ko su bili pioniri racunarstva ,gdje je i kada sve to pocelo Sada cemo se upoznati sa Charles Babbage-om,kojeg mozemo nazvati

 "Ocem kompjutera".

Charles Babbage se rodio 1791. godine u Engleskoj.Poput vecine naucnika nasledio je veliko bogatstvo (samo su se bogati mogli baviti naukom),koje je na kraju sasvim potrošio. Na ideju o stvaranju mašine za računanje došao je prilikom razmišljanja o dugotrajnom i veoma napornom poslu,izračunavanja logaritamskih tablica.Nije dugo razmišljao,pa je vec 1821. godine u glavi imao osnovnu šemu uredjaja,koji je i izneo pred Kraljevsko astronomsko društvo 1822. godine. Na osnovu demonstracije prvi je dobio "zlatnu medalju"-podstaknut tim uspehom krenuo je na izgradnju prve racunske mašine.

Čak i najpovršnija šema ovog uredjaja izgledala je zastrašujuće složeno,a sastojala se od mnogobrojnih zupčanika i osovina. Babbage je zamislio da diferencijalna mašina na kraju i odštampa matematicke tablice.Na svom imanju je sagradio veliku radionicu i zaposlio radnike od kojih je zahtevao stroge tolerancije u izradi, kako osnovnih zupčanika,osovina,toćkića... Već nakon nekog vremena počeli   su se javljati manji problemi,minijaturni uredjaj koji je prikazao Astronomskom društvu služio je samo za demonstraciju i kod njega se manje nepravilnosti nisu odrazavale na ukupan rad mašine.Ali,kod velike diferencijalne mašine stvari izgledaju potpuno drugacije: niz malih nepravilnosti se zbraja, pa sve završava blokiranjem celog uredjaja.

Nakon puno izgubljenih godina rada i ogromne količine izgubljenog novca, Babbage odustaje od projekta 1833. godine.  Da je Babbage samo malo zastao i razmislio, zakljucio bi da su njegove misli sto godina ispred svog vremena. Ali, njegov mozak nije mirovao, krenuo je u razvoj tzv. "analitičke mašine" , i u tom trenutku rodjen je princip rada kompjutera.

4

1. ISTORIJA KOMPJUTERA

Počeci razvoja kompjutera sežu daleko u prošlost. Prvi uspešni pokušaji pravljenja elektronskih kompjutera izvedeni su u Americi 40-tih godina. Poznat je elektronski kompjuter ENIAC, izrađen za potrebe američke armije i to za balističke proračune. To je bio kompjuter koji se, između ostalog, sastojao od skoro 20.000 elektronskih cevi i mnogo kilometara žice, ogromnih dimenzija i težine koje su predstavljale pravi problem. Kako je razvoj elektronskih komponenti napredovao, tako su kompjuteri dobijali na efikasnosti i upotrebljivosti, a gabariti su im se značajno smanjivali u fazama procesa proizvodnjePravi napredak počeo je 80-tih godina, proizvodnjom prvog IBM-ovog mikrokompjutera, koji je nazvan IBM PC (PC je skraćenica od personal computer, odnosno lični kompjuter). Od tada nastaje prava ekspanzija u razvoju, tako da su nam trenutno na raspolaganju veoma moćni personalni kompjuteri.

1.1. Pva generacija – generacija vakumskih cevi

Prvi pravi programirani kompjuter bio je ENIAC (elektronski numericki integrator i kompjuter),kojeg  su napravili J.Presper Eckert i John V. Mauchly na univerzitetu u Pensilvaniji.Radovi su poceli 1943. godine, i bio je predvidjen za kompjutersku balistiku u II svjetskom ratu.     Radovi su se zavrsili tek 1945. godine pa je Eniac bio koristen pri dizajniranju prve atomske bombe. Kasnije je koristen pri izradi generatora,vremenskim prognozama itd.Vazno je reci da je Eniac sadrzavao preko 18000 vakuumskih cijevi koje su mu omogucile brzi rad od svojih prethodnika.Eniac je bio kontrolisan pomocu spoljasnjih prekidaca,a mijenjanje programa zahtjevalo je fizicko namjestanje ovih prekidaca.To je uveliko usporavalo rad na ovom racunaru.Zbog toga je skupina naucnika koja je  izradila Eniac pocela rad na novom kompjuteru .Njima se u medjuvremenu pridruzio John von Neumann.

5

EDVAC je imao dovoljno veliku memoriju koja je mogla cuvati i programe i podatke, a koristeci podatke uskladistene u memoriji , Edvac je mogao da radi mnogo brze od Eniac-a.Ti prvi programi pisani su u obliku masinskih kodova ,a programeri su direktno upisivali brojeve koji  su odgovarali odredjenim instrukcijama koje su htjeli uskladistiti u memoriju.50-ih godina programeri pocinju koristiti simbole koji su kasnije prevodjeni u masinske kodove.To su omogucili programi    zvani asembleri (assemblers).

1.2. Druga generacija

Elektronski prekidaci u ovoj eri su bili bazirani na diodama i tranzistorima.Prva masina iz ove generacije bila je TRADIC ,proizvedena u Bell Laboratories 1954. godine.Memorija ove tehnologije bila je bazirana na magnetnim jezgrima kojim se moglo prici po zeljenom redosljedu.Vazno je naglasiti da se u ovoj generaciji javljaju programi kao sto su: Fortran (1956), Algol (1958) i Cobol (1959).  Tada su proizvedene i vazne komercijalne masine kao sto su IBM 704,709 i 7094.     Na kraju 50-ih godina pojavljuju se dva "Superkompjutera" : Larc i IBM 7030 (aka Streatch), koji su imali memoriju ali i procesore.

6

1.3. Treća generacija

Treca generacija je sa sobom donijela ogroman napredak u razvoju kompjuter. Naime,u ovoj eri dolazi do razvoja integrisanih kola koja su sadrzavala vise tranzistora   na jednoj fizickoj komponenti.Takodje nova memorija zamjenjuje prethodnu sa magnetnim jezgrom.Isprva su cipovi sadrzavali do 10 tranzistora ,a kasnije i po preko 100 po cipu. Pocinju se koristiti prednosti paralelnih funkcija koristenjem visefunkcionalnih jedinica. 1964 Seymor Cray je razvio CDC 6600 koji je bio prvi kompjuter koji je  koristio paralelne sisteme, a sastojao se od 32 nezavisne memorije i pri tom postizao brzinu od 1 MFlops/sec .pet godina kasnije Cray je razvio CDC 7600 koji je imao vektorske procesore i postizao brzinu od 10 MFlops/sec.U isto vrijeme IBM izdaje     nove kompjutere koji su bili duplo brzi od CDC kompjutera,zahvaljujuci veoma brzoj cache-memoriji.Solomon computers koje je napravila Westinghouse Corporation i Illial IV bili su prvi pravi paralelni kompjuteri.CDC je zajedno sa institutom u Teksasu nametnuo standarde za vektorske procesore.U ovoj eri se javljaju programi kao sto su: CPL,BCPL,B,UNIX itd.

1.4. Četvrta generacija

U ovoj generaciji koriste se cipovi koji sadrze po 1000 jedinica kao i veliki cipovi koji sadrze i po 100,000 jedinica po cipu.U ovoj generaciji cijeli procesor je mogao stati na jedan cip, kao i cijeli  kompjuter za neke jednostavnije sisteme.Pojavljuju se kompjuteri sa veoma brzim vektorskim procesorima kao sto su Cray 1,Cray x-mp,Cyber 205 itd.Tu je takodje i Cray 2,sa velikom glavnom memorijom.Mikroprocesori su nasli veliku primjenu kako u razvoju kompjuterske tehnologije tako i u drugim domenima.U ovom periodu dominiraju jezici kao sto su     Fortran,Pascal,C, kao i nova verzija Unix-a, koji je postavio standard za skoro svaki kompjuterski sistem.

7

1.5. Peta generacija

Peta generacija je donijela kompjutere koji su sadrzavali hiljade procesora koji su mogli raditi na razlicitim djelovima istog programa.Jedna od karakteristika ovog perioda je kompjuterska mreza.Prvi kompjuter u ovoj generaciji bio je Sequent Balance 8000 koji je sadrzavao 20 procesora koji su djelili jednu memoriju (ali je svaki procesor imao svoj cache).Intel se odlucio za drugaciji pristup.Oni su napravili PSC-1 koji je sadrzavao 128 procesora pri cemu je svaki procesor ima svoju memoriju, a upotrebljavali su kompjutersku mrezu da povezu procesore.Na kraju ovog perioda izlazi SIMD, kompjuter koji je imao jednostavne procesore koji su radili po direktivi glavne jedinice.

1.6. Šesta generacija

U sestoj generaciji (generaciji danasnjice) postignuta su velika dosignuca u polju hardvera.  Koriste se paralelni sistemi sa vektorskim procesorima koji su doveli do povecanja snage kompjutera. Posto je paralelno vektorska struktura na veoma visokom nivou,velike korporacije su zacrtale cilj da nadmase brzinu od 1 teraflops/sec, sto se moze ostvariti samo sa sistemima koji sadrzena 1000 procesora . Jedna od najvecih promjena desila se u   domenu Internet-a,koji se munjevito   prosirio proslih godina i nastavice da se siri u godinama koje dolaze.Danas skoro svi imamo Intel i njihove Pentium procesore, a znamo kako je sve to pocelo. Ova era jos traje tako da nastavak price mozemo ocekivati u godinama koje dolaze.

8

2. OSNOVNI POJMOVI

Osnovni pojmovi na koje nailazimo pri susretu sa kompjuterom su hardver (hardware) i softver (software). Reči su engleskog porekla, a koriste se i u našem jeziku.Možda je najlakše razumeti ta dva termina ako ih uporedimo sa čovekom: ljudsko telo., u ovom primeru predstavlja hardver, dok bi misao predstavljala softver koji je od vitalnog značaja.

2.1. Softver

Softver je niz naredbi, instrukcija, koje govore kompjuteru šta će da radi. Kompjuter ih izvršava redom, jednu po jednu. U poređenju sa svakodnevnim životom taj proces bi se mogao uporediti sa procesom rada, a to je kada direktor prosledi informaciju šefu, a šef daljeradniku...U softver spadaju: operativni sistem vašeg kompjutera (informacije koje su potrebne kompjuteru za rad), programi (na primer za obradu teksta), Web pretraživači, igrice... Softver se obično čuva na CD-ima ili disketama kako di se podaci za pokretanj zaštitili

2.2. Hardver

Hardver je termin, naziv, za sve opipljive, sastavne delove kompjutera i dodatne uređaje. Jedna od specifičnosti PC kompjutera je da su sastavljeni od više komponenti koje se mogu menjati, pa u skladu sa tim ni svi kompjuteri nisu jednaki. To znači da su konfiguracije različite, (kao i vozila, postoje transportna, putnička, trkačka) odnosno, kompjuteri mogu biti sklopljeni od različitih delova

9

koji će omogućiti efikasniji rad na različitim poslovima (grafika, muzika, programiranje...). U nastavku ćemo nabrojati osnovne hardverske elemente.

2.3. Kućište kompjutera

U kućištu kompjutera, koje može biti različitog oblika (sada su najčešća takozvana tower kućišta) nalazi se najveći broj hardverskih elemenata. Napravljeno je od metala sa otvorima sa prednje i zadnje strane. Unutar kućišta postavljaju se komponente standardnih dimenzija. Sa prednje strane su otvori za disketne i CD-ROM uređaje, a sa zadnje strane nalaze se priključci za napajanje električnom energijom i priključci za ostale uređaje kao što su tastatura, miš i monitor. Postoje dve vrste kućišta AT i ATX. Noviji (Pentium II, III i IV) procesori se uključuju na ATX kućišta koja imaju poboljšano napajanje električnom energijom i mogućnost postavljanja dodatnog ventilatora za hlađenje koji može biti vrlo bitan faktor ako je u kompjuter smešteno dosta dodatnih komponenti. Kod njih je takođe moguće i softversko isključivanje kod koga se kompjuter sam isključi po izlasku iz Windows-a (nije potrebno isključivati ga na prekidač jer to radi sam automatski).

2.4. Osnovna ploča ( motherboard )

Osnovna (naziva se i matična) ploča smeštena je u kućištu. To je štampana ploča na kojoj se nalazi veliki broj elektronskih elemenata. Najvažniji od tih elemenata su čipovi koji zamenjuju hiljade klasičnih tranzistora, a od svih čipova izdvajam procesor - CPU (Central Processing Unit - centralna jedinica za obradu podataka) koji izvršava programe i upravlja ostalim delovima hardvera. Od tipa i brzine procesora najviše zavisi brzina rada kompjutera tj.bolji je jači procesor.

2.5. Osnovna ploča ( na kojoj se nalaze memorijski čipovi – dva tipa memorije )

RAM memorija (Random Access Memory) je radna memorija u kojoj se nalaze programi sa kojima se radi, podaci koji se obrađuju i međurezultati obrade. Jednostavnije rečeno, memorija je niz ćelija u koje se mogu upisati jedan od dva električna napona. Svaka ćelija čuva jedan bit informacija, što je i mera za najmanju moguću količinu informacija.RAM služi kao najbrže, privremeno, skladište informacija. CPU im na taj način može brzo i efikasno pristupati. Bitno je zapamtiti da isključivanjem kompjutera gubite informacije iz

10

RAM-a. Zato se za ovu memoriju kaže da je nepostojana. Za trajno čuvanje podataka služe magnetni mediji, kao što su diskete, rayni oblici memeorijskih diskova, hard disk.ROM (Read Only Memory) je memorija iz koje kompjuter može samo da preuzme podatke, ali ne može da ih menja ili dodaje neke druge. ROM čuva informacije i kada je kompjuter ugašen. On sadrži takozvani boot program koji, između ostalog, pomaže procesoru da nađe hard disk na kome je smešten Windows, kako bi mogao da ga učita. CPU, grafička karta, hard disk kontroleri i komunikacioni adapteri su neki od hardverskih elemenata koji koriste delove ove memorije i usmeravaju je na zadatu adresu korisnika..Na osnovnoj ploči nalaze se magistrale, odnosno, vodovi kojima se signali kreću među delovima ploče. Ima ih više, a nama su najzanimljivije magistrale koje omogućavaju komunikaciju sa karticama. Kartice su štampane ploče i uloga im je da kontrolišu rad kompjutera, monitora, mreže itd. Na osnovnoj ploči se nalaze slotovi (priključci) u koje se smeštaju kartice, raznih dimenzija i oblika te se na taj način priključuju na magistralu.

2.6 Jedinice za merenje količine informacija

Spomenuo sam da je jedan bit mera za najmanju moguću količinu informacija. On može da sadrži samo jednu od dve vrednosti: 0 ili 1. Da biste zapisali jedan karakter (znak ili slovo) u XP-u su potrebna dva bajta (byte) (1bajt=8bita). Veće jedinice za merenje količine informacija (kapaciteta memorije) od bajta su kilobajt (1024 bajta), megabajt (1024kilobajta)...Jedan kilobajt teksta, zauzima oko polovine kucane strane standardnog proreda. Jedna veća priča bi zauzela možda jedan megabajt, dok bi u jedan gigabajt stala dobra kućna biblioteka.

3. RAZVOJ VISOKE TEHNOLOGIJE

3.1. Fontovi

Fotoni su glavni naučni trend na početku ovog milenijuma, čini se.I istraživači sa Univerziteta u Ročesteru dali su svoj doprinos boljem skladištenju podataka, pohranivši i ponovo izvadivši sliku sa jednog jedinog fotona. Njihov izum znači novi prodor u šifrovanju podataka čitave jedne slike u jedan jedini foton, pri čemu se prenos slike usporava radi skladištenja, a zatim se ponovo izvlači iz "skladišta" ta ista slika.

11

3.2. Modulatori

Istraživači u Intelu uspeli su da naprave najbrži silikonski modulator. Taj izum mogao bi, nadaju se, drastično da smanji troškove "brodbanda" i omogući kompjuterima da rade brže i sa takvom naprednom tehnologijom uz pomoć silikona uz manje oslobađanjatoplote. Današnji kompjuterski procesori su čisto elektronski uređaji, koji prenose podatke preko bakarnih žica. Ali, ova tehnologija relativno je spora i proizvodi toplotu. Intelovi istraživači su, stoga, napravili uređaj koji bi mogao bitno da pomogne da se elektron i bakarne žice zamene fotonima i svetlosnim zracima. Takav silikonski modulator obara sve rekorde i u stanju je da enkodira 30 gigabita podataka za sekundu, dakle, skoro jednakom brzinom kao i nesilikonski, koji se danas koristi u hardveru s optičkim vlaknom.Silikonski modulator koji razvija ovoliku brzinu omogućava razvoj kompjutera sa fotoničkim čipovima. A oni bi, pak, mogli da budu i uključeni u potpuno silikonske čipove koji bi se koristili u mrežama optičkih vlakana. Pošto su silikonski elementi podesni za masovnu proizvodnju i relativno jeftini, mogli bi da zamene daleko skuplji netvork-hardver i smanje troškove širokopojasnog prenosa podataka putem mreže.Doskora su fotonski uređaji kao što su modulatori i laseri, pravljeni od skupih poluprovodnika, ali je 2004. Intel pokazao da je moguće napraviti silikonski modulator koji radi brzinom od jednog gigabita u sekundi. Već sledeće godine povećali su njegovu brzinu na 10 gigabita u sekundi i napravili iznenađujuće dobar silikonski laser, koji su prošle godine još više usavršili. Međutim, brzi modulator je ključni za uključivanje silikona kao optičkih materijala. Današnji modulatori rade brzinom od 40 gigabita u sekundi, Intelov najnoviji silikonski modulator od 30 gigabita u sekundi je bitan napredak, koji daje nadu da će u vrlo skoroj budućnosti i silikonski fotoni razviti optimalnu brzinu od 40 gigabita u sekundi sa tendencijom da se ta brzina u dogledno vreme čak i premaši. Već 2010. modulatori od silikonskih fotona mogli bi da uđu u komercijalnu upotrebu, u industriji optičkih vlakana, ali njihov cilj je integrisani fotonski čip. Vođa Intelovog istraživačkog tima podseća da je najuzbudljiviji deo celog istraživanja to da se, kad jednom budu napravljeni, silikonski fotoni mogu integrisati međusobno. "Ukoliko imate 25 silikonskih lasera i uperite ih u niz od 25 modulatora, dobićete terabit informacija, sve na jednom komadu silikona veličine palca."

12

Sve brži, sve jeftiniji: Intelov silikonski modulator

3.3. Čipovi

Industrija čipova pokušavala je da poveća brzinu elektronike i učini je jeftinijom smanjenjem tranzistora u čipu, kako bi se unutar njega stvorio dodatni prostor za nove tranzistore. Istraživači u laboratorijama Hjulit Pakarda sada su, međutim, napravili brži, mnogo efikasniji čip u koji su spakovali osam puta više čipova, a da ih uopšte ne smanjuju.Komponente čipova, još od vremena šezdesetih godina prošlog veka, iz dana u dan postaju sve manje, u skladu sa Murovim zakonom: Taj zakon predviđa da, otprilike, svake dve godine integrisana kola udvostručuju kapacitet i brzinu. Međutim, inženjeri su svesni toga da će veličina tranzistora dostići svoj fizički limit već u sledećoj dekadi. Istraživači HP tima tvrde da njihov novi način pravljenja čipova može i posle tog perioda da nastavi da se razvija u takvom pravcu visoke tehnologije i da bude u skladu s Murovim zakonom. Problem današnje izgradnje čipova jeste taj što dobar procenat silikona nije iskorišćen za tranzistore. Umesto toga najveći deo silikonske mase popunjavaju aluminijumske žičane veze koje obezbeđuju kolu struju i instrukcije. Da bi stvorili prostor za dodatne tranzistore, Vilijams i Snajder, istraživači HP laboratorija, napravili su čip kod kog su žice na vrhu, umesto između tranzistora. Nova tehnologija pravljenja čipova lako će moći da se primenjuje u masovnoj proizvodnji, negde od 2010 a možda čak i godinu ranije. Prva primena nove tenologije, najverovatnije, biće u pravljenju one vrste čipova koji se nazivaju FPGA (Field-programmable gate arrays), koji imaju fleksibilnost programiranja za različite zadatke. FPGA se obično koriste u projektnim fazama elektronike i komunikativnih sistema. Međutim, u kasnijim fazama oni se zamenjuju bržim, jeftinijim čipovima zvanim ASIC (application specific integrated circuits). Smanjenje veličine i troškova FPGA i povećanje njihove brzine može da dovede do promene ravnoteže između FPGA i ASIC čipova, piše Teknolodži rivju.

Maksimalna iskorišćenost ili tehnološka alhemija: Nova HP tehnologija pravljenja čipova

4. INTERNET - GLOBALNA MREŽA

13

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi — od dece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgranični izvor zabave; drugi se njime služe da bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama širom sveta. U novije vreme sve veći broj komercijalnih preduzeća nastoji da iskoristi neslućeni potencijal Interneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije. Moderne banke, takođe, stiču sve čvršće uporište u ovom novom, virtuelnom svetu, koristeći troškovnu efikasnost informacione infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativne firme, ali i čitavi konzorcijumi sastavljeni od najvećih proizvođača softvera, hardvera, kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulažu ogromna sredstva i napore u razvoj novih platnih sistema i transakcionih mehanizama na Internetu, poput onih baziranih na „inteligentnim“ karticama i digitalnom novcu. Internet se, gotovo „preko noći“ uvukao u sve sfere našega života.

Da bismo bolje shvatili značaj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamo sa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi njegovo funkcionisanje bilo nemoguće. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i sa aplikacijama i korisnicima Interneta.

4.1. Nastanak, razvoj i funkcionisanje mreže

Internet je infrastruktura koja povezuje računare putem telekomunikacija. Nastao je 1969. godine, kada je pseudo–nezavisna Agencija za napredne istraživačke projekte (Advanced Research Projects Agency — ARPA), koju je osnovala američka vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Država u cilju razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malu grupu računarskih programera i elektronskih inženjera da redizajniraju način na koji računari funkcionišu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva računarska mreža. ARPANET je zamišljen kao mreža koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Tokom sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivši ga u sadašnju DDN (Defense Data Network — DDN). Internet, naslednik ARPANET–a, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondacije za nauku (National Science Foundation — NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraživača i studenata, iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mrežu preko računarskih centara u svojim institucijama.

Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mrežom i tako je nastao NSFNET. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije širom Sjedinjenih Američkih Država, a priključile su joj se i NASA i druge državne agencije. Otprilike u isto vreme, 1978. i 1979. godine, širio se i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (u početku) studenti i profesori američkih univerziteta razmenjivali mišljenja o raznim stručnim i neformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mrežu na koju je priključio najpre univerzitetske računare iz Sjedinjenih Država, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i drugih krajeva sveta.

Povezivanje računara u mrežu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijama koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne načine. Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i njihovih postojećih mreža, najpre na nacionalnom, a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se poveže EARN, koji je postojao u mnogim

14

državama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd. Na ovaj način nastao je Internet kakav danas poznajemo. On nije bez razloga prozvan „mrežom svih mreža“ — sastavni delovi pri izgradnji Interneta nisu bili pojedinačni računari već kompletne računarske mreže organizovane na najrazličitije moguće načine. Jedino zajedničko svim ovim mrežama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP.Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijedna državna ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom celinom. Pojedine države i firme, istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetu postoji samo jedno vlasništvo — svako je vlasnik svog računara koji je priključen na mrežu i ima neograničeno pravo da taj računar koristi kako želi i da na njemu drži sadržaje koje on smatra potrebnim. To, dalje, znači da svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu, koje će sadržaje primati sa mreže i šta će slati drugima.

Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host računara koji povezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mreža. Prema proceni firme Network Wizards sredinom 1997. godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih računara raspoređenih u 1.301.000 domena. Najviše računara nalazi se u komercijalnom (.com) domenu — njih oko 4,5 miliona. Sledeći domen po broju računara je domen američkih univerziteta (.edu) sa 2,94 miliona računara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net) sa 2,16 miliona računara. Na četvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) sa oko 995.000 računara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom domenu Jugoslavije (.yu) pripada 2.885 računara. Drugim rečima, mada Jugosloveni čine 0,2% svetske populacije, naši računari čine svega 0,015% Interneta. Prema podacima firme Open Market , januara 1997. godine 58% svih računara na Internetu nalazilo se u Sjedinjenim Državama. Najpopularniji servis za pretraživanje je Yahoo!, kome dnevno pristupi 38 miliona korisnika. Od ukupnog broja računara na Internetu 23% nalazi se u komercijalnom (.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo priključeno 14,8 miliona domaćinstava. Od ovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogućnost on–lajn trgovine, a procene firme Jupiter Communications govore da će 2002. godine preko 15 miliona domaćinstava trgovati preko Interneta.

4.2. Protokoli i adrese

Najvažniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mreža jesu Transmision Control Protocol i Internet Protocol (u nekim izvorima pominje se i kao Interface Protocol), skraćeno TCP/IP. Protokol za kontrolu prenosa (Transmision Control Protocol — TCP) i Internet protokol (Internet Protocol — IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenom–temeljcem Interneta.

TCP/IP protokoli kontrolišu komunikaciju između svih povezanih računara. Ovi protokoli su dizajnirani tako da uspostavljaju vezu između svih vrsta računara i mreža. Informacioni elementi (tzv. „paketi“) poslati preko mreže obično sadrže adrese pošiljaoca i primaoca. Jedan veliki skup podataka može se podeliti na više paketa, koji zatim slede različite komunikacione puteve preko Interneta, da bi se ponovo rekonstruisali na mestu prijema. TCP/IP je konačno definisan 1983. godine kao jedinstven protokol i, kao takav, predstavlja najefikasniji način za komuniciranje i razmenu informacija između raznovrsnih računara i mreža.

Svaki računar na Internetu ima jedinstvenu adresu. Adrese odobrava Uprava za dodelu internet brojeva (Internet Assigned Numbers Authority — IANA) na osnovu ugovora sa

15

Nacionalnom fondacijom za nauku. Trenutno funkcije IANA–e vrši Institut informacionih nauka pri Univerzitetu južne Kalifornije.

Kompozicija adresa koje se koriste na Internetu pokazuje vrstu domena. Poslednji deo adrese naziva se imenom najvišeg domena (Top Level Domain Name — TLD). TLD se sastoji od dva slova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu) ili od tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen, gov za vladu Sjedinjenih Država, edu za obrazovne institucije, net za Internet provajdere, itd.).

Prikaz porasta korisnika Interneta od nastanka ARPANET-a do 2005

4.3. Struktura mreže

Struktura mreže Interneta prikazana je na slici 1. Treba, međutim, imati u vidu da se ova struktura neprestano menja. Struktura mreže je predmet diskusije više grupa korisnika koji brinu o standardizaciji i arhitekturi Interneta. Ove grupe obuhvataju: Odbor za arhitekturu Interneta (Internet Architecture Board — IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledaju arhitekturu Interneta; Radnu grupu za Internet inžinjering (Internet Engineering Task Force — IETF), koja se sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizaciji obezbeđenja, aplikacija, puteva, integraciji mreže itd.; Upravljačku grupu za Internet inženjering (Internet Engineering Steering Group — IESG), koja se sastoji od predstavnika IETF–a i ima zadatak da koordinira sve IETF–ove napore u vezi sa standardizacijom; i Grupu za Internet inženjering i planiranje (Internet Engineering and Planning Group — IEPG), koja se sastoji prvenstveno od menadžera koji upravljaju mrežama internet–provajdera.

SLIKA 1. Mrežna struktura Interneta

16

 

IEPG se bavi obezbeđenjem odgovarajućeg dizajna, kao i tehničkim vezama između računara na Internetu. Internet društvo (Internet Society — ISOC) je više formalna organizacija, koja je osnovana 1992. godine radi stvaranja jednog međunarodnog foruma za države, privredu i pojedince u cilju utvrđivanja pravila i procedura o korišćenju Interneta.

Budući tehnički razvoj Interneta verovatno će zavisiti od kontinuiranog obezbeđivanja kapaciteta za skladištenje i prenos informacija zbog povećanja broja korisnika.

 

4.4. Aplikacije i korisnici

Osamdesetih godina Internet je imao na desetine hiljada korisnika koji su razmenjivali informacije putem elektronske pošte (e–mail), „goufera i protokola za prenos datoteka (File Transfer Protocol — FTP). Počev od 1990. godine broj korisnika i aplikacija

17

na Internetu naglo je porastao usled primene novih dostignuća, kao što je prelazak sa čisto tekstualnih informacija na multimedijalne informacije i pojava aplikacija za pretraživanje Internet sadržaja (tzv. veb čitači) , koje su lake za upotrebu. Ostali faktori koji su uticali na razvoj Interneta bili su: dalja stimulacija i sponzorstvo Interneta od strane vlada (pogotovo od strane vlade Sjedinjenih Država), pad cena potrebne opreme i telekomunikacionih usluga i sve veća eksploatacija Interneta od strane komercijalnih firmi.

Najpoznatije aplikacije na Internetu su: (1) elektronska pošta (e–mail) za razmenu elektronskih poruka i dokumenata između korisnika; (2) World Wide Web (WWW) koji obuhvata multimedijalne sadržaje i informacije; (3) protokol za prenos datoteka (FTP), koji se koristi za prenos datoteka sa/na određene računare; (4) grupe za prikazivanje novosti (newsgroups) i grupe za diskusiju (discussion groups); (5) Gopher, aplikacija koja se koristi za pretraživanje tekstulanih informacija; i (6) simulacija terminala (terminal emulation) koja se koristi da bi se omogućilo nekom računaru da se ponaša kao jedan od terminala nekog cenralnog računara ili servera.

Postoje i druge aplikacije (kao što su, na primer, telefonski razgovori) , ali one još uvek nisu u široj upotrebi. Tekuća istraživanja o upotrebi Interneta u Sjedinjenim Državama pokazuju da su tri najpopularnije aplikacije na Internetu elektronska pošta (87%), World Wide Web (79%) i prenos datoteka (42%).

4.5. World Wide Web - WWW

Stvar zbog koje ste se najverovatnije zainteresovali za Internet je Web ili World Wide Web (u slobodnom prevodu "svetski rasirena mreza"). Web je oblik prezentovanja sadrzaja na Internetu i nastao je 1990 godine u poznatom svajcarskom naucnom institutu CERN, da bi pravu ekspanziju doziveo nekih pet godina kasnije. Ako Internet ima neku formu, onda je ta forma Web. Pa, dobro, sta je to u stvari?

Stvar koja je omogucila nastanak Weba je hipertekst ili hajpertekst (hypertext). Hipertekst je oblik prezentovanja teksta na ekranu koji vam omogucuje da svaka napisana rec po potrebi sluzi kao ulaz u neki novi dokument u kome se, opet, nalazi sadrzaj povezan sa tom reci.

World Wide Web sastoji se od informacija koje su uskladištene u posebnom formatu (poznatom kao Hyper Text Markup Language — HTML). HTML informacije mogu se čitati posredstvom specijalnih aplikacija — tzv. veb čitača. Trenutno se u širokoj upotrebi nalaze veb čitači kao što su Netscape Navigator, Microsoft Internet Explorer i sl. Dopune i nove verzije ovih programa neprestano se distribuiraju preko Interneta. Informacije koje ostavlja neki korisnik ili organizacija na Internetu zovu se houm pejdž (home page). Lokacija houm pejdža (trenutna i jedina ) određena je njenom adresom. Na primer, adresa http://www.primer.com ukazuje na upotrebu protokola za prenos hiperteksta (HyperText Transfer Protocol — HTTP) i na lokaciju HTML datoteke. Veb čitač kome je naloženo da ode na ovu adresu koristiće informacije iz HTML datoteke na toj lokaciji da prikaže grafiku, zvuk i tekst na računaru korisnika. Važna karakteristika HTML–a je što on omogućava da reference na druge Internet adrese budu sadržane kao deo HTML datoteke. Kao rezultat toga, moguće je kreirati veze (linkove) ili pokazivače ka drugim računarima. Korišćenje ovakvih veza i pokazivača omogućava korisniku transparentni pregled informacija. Korisnik ne mora da zna gde su informacije uskladištene i može pristupiti informacijama širom sveta za nekoliko sekundi. Klijent/server arhitektura čini osnovnu

18

implementacionu platformu WWW–a. Podaci su smešteni na WWW serveru. Softver na serveru odgovara na upite WWW klijenata i šalje datoteke klijentima. Klijenti interpretiraju datoteke i predstavljaju informacije na ekranu. Savremeni veb čitači omogućavaju i izvršavanje aplikacionih modula na klijent–računarima. Moduli se pišu u savremenim programskim jezicima od kojih su trenutno najpopularniji Java, JavaScript,  i ActiveX. Komunikacija između klijenata i servera obavlja se putem HTTP protokola, koji je vrlo jednostavan. On omogućava kraće vreme odgovora i manje opterećenje servera. Sa druge strane, veza mora da se uspostavi za svaki upit. Svaki dokument adresiran je na jedinstven način. Jedinstveni lokator resursa (Uniform Resource Locator — URL) sastavljen je od adrese servera, putanje do direktorijuma ili datoteke, i naziva datoteke.

Činjenica da HTML aplikacije omogućavaju mnogim različitim korisnicima da međusobno komuniciraju navela je mnoge na očekivanje da će Internet, a posebno World Wide Web, pružiti nove šoping i poslovne mogućnosti potrošačima i trgovcima. Danas su trgovcima na malo na raspolaganju razne vrste pristupa World Wide Web–u: korišćenje isključivo u svrhu informisanja i reklamiranja; reklamiranje i pružanje mogućnosti naručivanja, pri čemu se kasnije plaćanje obavlja putem tradicionalnih kanala; kao i pružanje mogućnosti plaćanja, pored mehanizama za reklamiranje i naručivanje. Finansijskim institucijama na raspolaganju su četiri područja primene World Wide Web–a: (1) prezentacija informacija; (2) prezentacija informacija sa dvosmernom (asinhronom) komunikacijom; (3) interakcija sa korisnicima i 4) on–lajn bankarske transakcije. Što se tiče vršilaca usluga na Internetu, izveštaj o reklamiranju iz 1996. godine pokazuje da je njihov neto–prihod u 1995. godini bio 55 miliona dolara, obuhvatajući 43 miliona dolara prihoda od prodaje reklamnog prostora na World Wide Web–u i 12 miliona dolara od pružanja on–lajn usluga korisnicima.

Konačno, može se zapaziti da se Internet sajtovi naglo razvijaju. Eksperimentalni World Wide Web sajtovi dizajnirani su sa ciljem pronalaženja najuspešnije formule za poslovanje i plaćanje preko Interneta. Mali poslovni prihodi preko Interneta objašnjavaju se nedostatkom sigurnog i jeftinog mehanizma za plaćanje preko Interneta. Međutim, ulažu se ogromni napori i sredstva da se razviju bezbedni protokoli za naručivanje i plaćanje, uz upotrebu kriptografskih algoritama za šifriranje podataka.

4.6. Web prezentacije

Internet prezentacija sama po sebi ne mora znacajno da unapredi poslovanje vaseg preduzeca (ili vas mali privatni posao koji radite u slobodno vreme). Da bi se postigao uspeh na Internetu, a samim tim i u realnom svetu, neophodna vam je kvalitetna Internet prezentacija. To znaci dobro zamisljena, usmerena na odredjenu grupu korisnika, lepo dizajnirana i pametno postavljena na mrezi. Tek kada se svi ovi uslovi zadovolje mozete ocekivati da Internet pocne da radi u vasu korist.

Web prezentacije se mogu podeliti u nekoliko kategorija, a najopstija podela je na licne prezentacije korisnika i prezentacije preduzeca, institucija, obrazovnih ustanova, organizacija, medija gde mozemo da ubrojimo i sve one projekte koji postoje samo na Internetu i nigde vise (Internet casopisi, Internet reklame i slicno). S obzirom da je Internet jedno veliko marketing gradiliste, sve prezentacije koje nisu licne nazivaju se prezentacijama kompanija, iako mnoge od njih nisu zamisljene da donose profit vec da, na primer, informisu o aktivnostima neke nevladine organizacije. Razlog za to je krajnje trivijalan. Vecina provajdera svojim korisnicima omogucava postavljanje licne prezentacije i to je uracunato u cenu usluge, dok se ostale Web prezentacije dodatno naplacuju. Velicina prostora koji se daje za licnu prezentaciju varira od 300Kb do 5 Mb, ali

19

i nekih 500 Kb sasvim je dovoljno da celom svetu stavite na uvid ono sto biste voleli da se zna o vama. Kako dakle treba da izgleda dobra licna prezentacija?

Web prezentacije se mogu podeliti u nekoliko kategorija, a najopstija podela je na licne prezentacije korisnika i prezentacije preduzeca, institucija, obrazovnih ustanova, organizacija, medija gde mozemo da ubrojimo i sve one projekte koji postoje samo na Internetu i nigde vise (Internet casopisi, Internet reklame i slicno). S obzirom da je Internet jedno veliko marketing gradiliste, sve prezentacije koje nisu licne nazivaju se prezentacijama kompanija, iako mnoge od njih nisu zamisljene da donose profit vec da, na primer, informisu o aktivnostima neke nevladine organizacije. Razlog za to je krajnje trivijalan. Vecina provajdera svojim korisnicima omogucava postavljanje licne prezentacije i to je uracunato u cenu usluge, dok se ostale Web prezentacije dodatno naplacuju. Velicina prostora koji se daje za licnu prezentaciju varira od 300Kb do 5 Mb, ali i nekih 500 Kb sasvim je dovoljno da celom svetu stavite na uvid ono sto biste voleli da se zna o vama. Kako dakle treba da izgleda dobra licna prezentacija?

Iako ne postoje neka pravila kod pravljenja licnih prezentacija (za razliku od prezentacija kompanija) najcesci savet je da vasa licna prezentacija treba da bude duhovita. Razlog je taj sto je veca verovatnoca da ce se korisnici Interneta duze zadrzavati na prezentaciji ukoliko ih sadrzaj zabavlja, nego ako je suvoparan. Ipak, trudite se da prezentacija sadrzi i vasu kracu biografiju sa poslovnim referencama; nikad se ne zna ko tu moze da "zaluta". U okviru biografije ubacite nekoliko kljucnih reci vezanih za ono cime se bavite. Licna prezentacija, naime, ima potpuno isti tretman na mrezi kao i bilo koja druga, tako da se ona ravnopravno prijavljuje Internet pretrazivacima (ili je oni sami pronadju). Internet se pretrazuje pomocu kljucnih reci, prema tome ako ste, na primer, prevodilac, nastojete da se pojmovi kao "translator" ili "interpreter" (prevodilac, odnosno tumac na engleskom) nadju na vasoj prezentaciju. Ukoliko neko trazi prevodioca, on ce, sva je prilika, neku od tih reci ukucati kao osnov za pretragu, a vasa licna prezentacija pojavice se kao jedan od rezultata. Licna prezentacija ne mora obavezno da sadrzi vasu sliku, pa cak ni vase pravo ime, mada je ovo drugo pozeljno.

Prezentacija kompanije (odnosno organizacije, institucije, skole itd.) mora da ispostuje neka nepisana pravila. Pre svega, mora biti dobro organizovana. To znaci da kretanje kroz nju mora biti logicno, sve sto korisnika zanima mora mu se nalaziti na dohvat ruke, a dizajn mora da bude u funkciji sadrzaja. Na "home page"-u, odnosno naslovnoj strani prezentacije moraju biti svi relevantni podaci o preduzecu (ime, logo, adresa, telefon, faks, elektronska adresa) i njegovim aktivnostima. Dalje, neophodno je napraviti mali profil firme, ukljucujuci i kraci istorijat i predstavljanje uzeg rukovodstva, a ostalo je relativno slobodno.Ono gde vecina firmi u Srbijii gresi je stav da je dovoljno postaviti prezentaciju na Internet (bilo kakvu) i problem Interneta je resen, barem sto se njih tice. Odnosno, posto vecina rukovodecih ljudi u nasim preduzecima nema nikakvu predstavu o tome kakve su mogucnosti ove mreze, oni su sasvim zadovoljni ako je taj posao nekako obavljen i ako ih to nije mnogo kostalo. Nakon toga se pravi koktel za zaposlene i novinare kojima je podatak da je neka firma napravila Web prezentaciju jos uvek vest. Ovakav pristup mnogi ce u skorijoj buducnosti skupo platiti. Jer, ukoliko prezentacija nekog preduzeca nema dovoljno aktuelnih informacija i ukoliko nije redovno azurirana, ona govori lose o samom preduzecu. U nekim slucajevima mnogo je bolje nemati Web prezentaciju nego je imati losu i neurednu.

Da bi se od Interneta maksimalno dobilo, mora mu se posvetiti dovoljno paznje. Zbog toga Internet prezentacije treba da prave agencije koje su se potpuno posvetile tom poslu, ili ljudi specijalno obuceni za taj posao unutar preduzeca, a ne entuzijasti koji su

20

vesti oko racunara i znaju da sloze boje. Cak i kada prezentacija koju je neko napravio izgleda sasvim pristojno, veliko je pitanje da li je funkcionalna. Takodje, sama prezentacija postavljena negde na mrezi ne obecava veliku posetu. Linkovi do nje moraju biti rasireni do sto je moguce vise srodnih strana na Internetu, kao i do strana koje posecuje veliki broj korisnika. Na takva mesta postavljaju se "banner"-i, specificne Internet reklame koje sluze da sto vise posetilaca neke prezentacije skrenu ka nekom drugom (recimo vasem) sadrzaju. Ove reklame obicno nisu previse skupe, a cena varira od broja korisnika koji posecuju mesto na kome se reklama nalazi.Pored reklame na Internetu, adresa Web prezentacije mora se naci i na svim materijalima firme, memorandumima, prospektima, vizit-kartama. U svetu se sve vise adrese prezentacija reklamiraju na televiziji, zbog ekonomicnosti. Da bi neko zapisao adresu Web prezentacije dovoljno je da se ona pojavi na deset sekundi (ukoliko ste odabrali zgodan URL, moze i krace), a sva detaljna objasnjenja o onome sto se nudi, potencijalni klijent ce naci na Internetu.

Konacno, kada se svi ovi uslovi zadovolje treba se naoruzati strpljenjem. Poslovanje na Internetu je kao uzgajanje sljive. Potrebno je raditi dve-tri godine pre nego sto se dobiju prvi plodovi. Ali, ukoliko smo pametni, od njih onda moze da zivi cela Srbija.

5. VIRUS ( CRV ) – KOMPJUTERSKA BOLEST DANAŠNJICE

5.1. Nastanak virusa

Istorija kompjuterskih virusa datira od početka druge polovine prošlog veka. U to vreme ozbiljniji kompjuteri bili su divovski uređaji čiji gabariti su iskazivani u metrima i tonama, smešteni u zasebne klimatizovane prostorije u blizini kojih se obično nalazilo energetsko postrojenje koje je osiguravalo potrebno napajanje.

Korisnici su im pristupali putem terminala, a kompjuterski resursi bili su stalno oskudni te bi ih sistemi po određenim kriterijima raspodeljivali među korisnicima, odnosno njihovim aplikacijama. U ta sa kompjuterskog stanovišta davna vremena nastali su preci današnjih virusa. Bili su to programi koje su dovitljiviji korisnici pisali obično kako bi neovlašteno pribavljali sistemske resurse svojim aplikacijama, a neretko i da bi se našalili s kolegama.

21

Korisnici 

NAP

NAP

NAP

NAP

Regionalni Provajder 

POP 

Nacionalni Provajder

Nacionalni Provajder POP

 

Korisnici 

Pravi procvat i masovnu pojavu virusi doživljavaju širenjem PC-a po uredima i domaćinstvima, a potom razvojem Interneta, čime je stvorena ogromna baza korisnika - kako potencijalnih žrtava, tako i onih zlonamernih.

5.2. Šta su virusi ?

Kompjuterski virusi u osnovi su programi koji, za razliku od ostalog softvera, poseduju neka svojstva slična zloglasnim pandanima iz (polu)živog sveta na kojima temelje svoje maliciozno delovanje. Jedno od njih je svojstvo samoumnožavanja. Jednom pokrenut kompjuterski virus će potražiti druge datoteke na računaru koje će nastojati inficirati, s krajnjim ciljem da se na neki način proširi na druge računare – naprimer slanjem inficirane datoteke u skladište e-mail poruke. Pod inficiranjem datoteka podrazumeva se proces u kojem virus nastoji uklopiti vlastiti kod unutar neke legitimne datoteke na disku. Inficirana datoteka postaje poput netom inficiranog organizma u živom svetu: s datotekom je naoko sve u redu, ali programski kod virusa skriven je unutar nje i čeka svoju priliku. Ista se javlja učitavanjem inficirane datoteke u memoriju računara, npr. prilikom pokretanja programa ili otvaranja dokumenta. Osim legitimnog sadržaja, neprimetno korisniku pokrenuće se i sam virus. Pored umnožavanja i širenja, gotovo svaki virus u nekom trenutku uzrokovaće događaj s više ili manje štetnim posledicama na inficiranom računaru. Taj takozvani payload ili, u slobodnom prevodu, razorna moć virusa može sezati od bezazlenog ispisivanja poruke na zaklonu računara, preko brisanja datoteka i kompromitovanja podataka na računaru, pa sve do npr. generisanja masovnog mrežnog prometa i onesposobljavanja računarske mreže.

5.3. Širenje virusa

Prvo su se virusi širili preko disketa. Ljudi su se koristili disketama da bi izmenjivali datoteke (programe, tekstove, tablice, slike...). Ubacite nečiju disketu sa njegovim programima u svoj računar, pokrenete igricu (npr. Tetris) koji je zaražen virusom i taj virus uđe u Vaš računar, te nakon toga taj virus presnimi sebe na sve diskete koje Vi iza toga ubacite u svoj računar... Diskete iz Vašeg računara bi kasnije nekako dospele u tuđe kompjutere i to je to... Eto zaraze... Kasnije su CD-i preuzeli uloge disketa kao prenosnika... Nekako paralelno sa CD-ima je postao popularan jedan drugi medij za izmenu informacija (datoteka) - Internet. Kako je popularnost Interneta rapidno rasla, tako su se i preko interneta širili virusi... Kada bi neko ko ima virus poslao nekome e-mail poruku, neretko bi se virus (bez korisnikovog znanja) "naselio" u tu poruku i zajedno sa njom otišao primaocu... Primaoc bi morao samo otvoriti poruku da je pročita da bi se virus sam aktivirao i prešao u njegov računar... Naravno, sa primateljevog računara se virus širio i na druge računare. Virusi su toliko "napredovali" i toliko postali "pametniji" da sada sami mogu sastaviti neku poruku i sami sebe poslati nekome iz korisnikovog imenika (ili je koristio e-mail adrese od raznih pošiljaoca i primatelja sa kojima se korisnik pre dopisivao, te njima slao privatne dokumente.

5.4. Zaštita od virusa

Da bi se zaštitili od virusa potrebno je u Vaš računar instalirati Program za

22

sprečavanje zarazom virusa, kraće (popularno) nazvani anti-virusni program. Ima veliki broj firmi koje proizvode antiviruse, i uglavnom svi ti programi koštaju, ali, na sreću, postoje i besplatna rešenja kao što je npr. AVG (barem za privatnu uporabu)... Ako mislite da je priča ovdje gotova, varate se... Kada Vi u nekom trenutku instalirate AntiVirus program, on (valjda) prepoznaje sve viruse koji postoje u tom trenutku "na tržištu". Međutim sutradan neka budala može napisati novi virus... Taj virus možda Vaš antivirusni program neće prepoznati i Vaš računar se može (ponovo) zaraziti - bez obzira što imate antivirus u Vašem računaru... Svake nedelje ili dve je potrebno obnoviti Vaš antivirusni program. To ne znači da opet morate sve ponovo instalirati, nego treba "samo" obnoviti bazu virusa... Taj proces obično ne traje dugo, a većina antivirusnih programa čak taj proces obavlja automatski. Znači, kad antivirus otkrije da ste se spojili na internet, on automatski obnovi bazu virusa. Međutim, ako antivirus to ne obavlja automatski, Vi sami morate to uraditi.

5.5. Šta ako već imate virus ?

Nabavili ste i instalirali antivirusni program, i on je detektovao virus(e) na Vašem računaru? Možda i nije - neki virusi se mogu vešto skrivati ili čak onesposobiti antivirusni program... Ako sami ne znate maknuti virus (ručno), postoje (besplatni) "alati" (programi) za uklanjanje najrasprostranjenijih virusa i možete ih "skinuti" sa internet stranica proizvođača antivirusnih programa (najpopularnija je možda Symantec-ova stranica), a ako ih ni tako ne uspete skinuti - pozovite nekog profesionalca (ili, što je manje popularno, napravite backup podataka, preformatirajte hard disk i krenite sa instalacijom računara "od nule" - iako ni tako niste 100% sigurni) - nema druge.

5.6. Najčešće vrste virusa

Trojanski konj, Backdoor...

Trojanci i Backdoor-ovi [bekdor] su, recimo, jedne (pod)vrste virusa... Ako pretpostavimo da klasični virus najrađe uništava podatke (nije uvek tako, ali recimo...), Backdoor će se uvuči u Vaš računar i npr. omogučiti nekome da se "služi" Vašim računarom kada se spojite na internet... Kao daljinski upravljač... Vi se spojite na internet, radite što inače radite (e-mail, vijesti, portali, pornografija, ICQ, vremenska prognoza...), a za to vreme neko kopira podatke iz Vašeg računara na svoje... ili briše neke podatke... Može raditi sa Vašim računarom šta hoće; pomerati strelicu na ekranu (iako Vaš miš stoji na mestu), ukucavati poruke umesto Vas i slično... "Trojanski konj" je program koji se krivo "predstavi"... Npr, Na nekom CD-u (ili u e-mail-u) nađete program za koji piše da on služi za gledanje DVD filmova. Vi pokrenete taj program, a on Vam izbriše neke Vaše dokumente... Možda ne baš tako drastično, ali neretko se Trojanac i Backdoor koriste u duetu... Vi pokrenete program za koji mislite da je igrica, a dok se Vi igrate on Vam ubaci nekakav "backdoor" u Vaš računar... Nakon igranja se vi spojite na internet, a onda počinje žurka... Jedan od najpopularnijih Backdoor-a je (bio) ICQ - "mali" program koji je prebrzo stekao popularnost, a razvojni tim to valjda nije mogao pratiti, tako da je bio prepun "rupa".

Zaštita Instalirajte Vatrozid. To je jedan od popularnijih prevoda engleskog izraza

23

"Firewall" [Fajervol]. Nakon što instalirate vatrozid (Preporučujem besplatni Outpost Firewall) i ponovo pokrenete računar (restart), kada god neki program želi pristupiti internetu Vi ćete biti pitani za dozvolu. Ja lično sam tako primetio da imam instalirane neke "krtice" u svom računaru... Problem kod Firewall-a je u tome što svojim pitanjima zna zbuniti početnika. Prvo vreme bude dosta upita, dok ne odredite koji programi smeju (npr. Internet Explorer, ICQ i sl.) pristupati internetu, a koji ne smeju (bi će zanimljivo kad otkrijete da neki program koji niste nikada instalirali stoji u Vašoj memoriji i želi pristupiti internetu!!!).

Dialer...

Dialeri [Dajleri] možda ne bi trebali imati posebni pasus, ali su tako cool da ih moram spomenuti... To su programi koji se najčešće instaliraju preko interneta, sa stranica na kojima se nalazi nekakva pornografija... Kliknete na sliku nekog golog komada ispod koje piše "Kliknite ovdje ako želite videti celi film"... Vi (razmišljajući krivom glavom) kliknete, ali se na ekranu pojavi upozorenje "Da bi videli ovaj ultrasuperzanimljiv film morate instalirati program za gledanje filmova" uz pitanje "Da li ste sigurni?". Naravno, Vi kliknete na "Yes" i pustite instalaciju tog programa, odgledate 10 sekundi filma (za ostatak trebati platiti) i to je to... Pored programa za gledanje filma ste instalirali i "Dialer"... Naime, kada sledeći put pokušate uspostaviti vezu na internet, bez Vašeg znanja kompjuter neće zvati broj Vašeg internet provider-a (Iskon-a, VIPonline-a), nego neki broj u inostranstvu, čiji čitav prihod ide na račun nekog šaljivđije... Vama će internet i dalje verovatno raditi normalno, ali će Vas iznenaditi "sponzorski" račun za telefonske usluge na kraju meseca!!!

Hoax ...

Još coolerskiji od Dialera... Hoaxi su klasične e-mail poruke u kojima Vi sami preuzimate ulogu virusa. Ne pomaže nikakav antivirus (čak ni onaj protiv gripa), i po meni su to najjači oblici virusa na svetu (Albert Einstein: Beskonačni su svemir i ljudska glupost - za ovo prvo nisam siguran). Primer: neko Vam pošalje poruku u kojoj kaže: "Uzbuna!!! Pojavio se novi virus. Niti jedan antivirusni program ga ne može otkriti, a aktiviraće se za koji dan i izbrisati sve datoteke na zaraženom kompjuteru... Proveri da li imaš datoteku ABC.EXE u svom WINDOWS direktorijumu. Ukoliko imaš tu datoteku to znaći da je tvoj kompjuter već zaražen. Odmah je izbriši kako se virus ne bi dalje širio i obavesti sve svoje poznanike o tome."... Katastrofa... Neko poveruje u tu priču, izbriše navedenu datoteku, i nakon toga mu ne radi pola programa... Najpoznatiji primer Hoax-a u Srbiji je priča o "uzgoju mačaka u boci", koja je dospela i u najtiražniji dnevni list. Dakle, Hoax-i su, u stvari, lažne priče/obaveštenja. Ključno za njihovo delovanje je to što takvu poruku dobijete od poznate osobe (tako i piše u gornjem primeru), ali su to "tuđe reči koje neko drugi govori"....

Spyware…

Spyware-i (Spajver) su programi koji prate Vaš rad na računaru i o tome obaveštavaju nekog drugog (u pravilu, nepoznatu osobu). Postoje programi koji se namerno instaliraju po (većim) firmama kako bi direktor(i) imali uvida u to što se radi na (njihovim) računarima. Oni spyware-i o kojima ja ovdje pišem su programi koji prate gde Vi surfujete po internetu i o tome izveštavaju razne marketinške agencije... Ako primete da surfujete npr. po stranicama proizvođača štampača, svako čas će Vam na ekranu iskočiti stranica sa "najpovoljnijom" ponudom štampača... Nekada može biti korisno, ali je Vaša privatnost debelo narušena. Inače, čim instalirate Microsoft-ove Windows-e na Vaš

24

računar, sa njima na poklon dobijete "Alexu" - Microsoft-ov spyware. Tako da gotovo sigurno u ovom trenutku imate barem jedan spyware na svom računaru...

6. ADSL

6.1. Pristup internetu

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) je asimetrična digitalna pretplatnička linija.  Ova usluga bazirana je na stalnom i brzom pristupu Internetu po već postojećoj telefonskoj liniji (parici), a bez njenog zauzeća ili promene telefonskog broja. Tradicionalan pristup Internetu putem klasičnog dial-up modema (28.8,33.6 ili 56K) zauzima Vam telefonsku liniju, tako da dok ste na Internetu niste u mogućnosti da primate i upućujete pozive.

Sa ADSL-om Vaš računar je stalno povezan na Internet a telefonska linija je slobodna za primanje i upućivanje poziva ili slanje faksa. Pristup Internetu preko  ADSL-a ne utiče na Vaš telefonski račun, i odvojeno se plaćuju. Oba servisa funkcionišu potpuno nezavisno jedan od drugog iako su realizovani preko iste parice (par žica). ADSL servis podržava sve već postojeće protokole ICQ, SMTP, HTTP, FTP,TFTP,Telnet,RealAudio,...

U odnosu na klasičan HDSL gde su download i upload simetrični sa maksimalnom brzinom do 2.3 Mbps, kod ADSLa downstream i upstream su asimetrični i propusna moć downstreama je mnogo veća u odnosu na upstream.

Propusni opseg ADSLa zavisi od kvaliteta same parice i od udaljenosti pretplatnika od njegove matične telefonske centrale. Maksimalna udaljenost na kojoj je moguće realizovati ovaj servis je od 5.5 do 6 km (slična udaljenost kao kod ISDNa).

Za uvodjenje ADSL priključka potrebno je da posedujete direktnu telefonsku liniju (paricu-par žica) ili ISDN liniju, tj. da Vaša postojeća telefonska linija nije realizovana preko dvojničke kutije, PCM ili FM uređaja. Da telefonskim kablom niste udaljeni više od 5,5 do 6 km od najbližeg DSLAMa (ili telefonske centrale).

Razdelnik (spliter) je uređaj koji se veže na izlazu telefonske linije i služi za razdvajanje DSL signala od signala koji je kod inače klasične telefonije ili ISDN-a.Spliteri (delitelji) omogućavaju da bakarna parica bude istovremeno upotrebljena i za prenos podataka velikim brzinama i za razgovor putem telefonske linije.

25

DSL terminalni uređaj (DSL Modem / DSL Router) koji se spaja na računar i na DSL liniju, odnosno spliter, služi za prenos podataka. Postoje dve vrste modema/rutera:- ona koja se na računar spaja preko USB-a,- ona koja se na računar spaja preko mrežne kartice.

Druga varijanta je praktičnija ako preko DSL-a na Internet želite da povežete više računara, i za to je potrebno obezbediti DSL router.

DSL router-i postoje u različitim varijantama – pored osnovne funkcionalnosti, mnogi od njih imaju ugrađen switch, tako da se računari iz lokalne mreže mogu spojiti direktno na njih.

Korištenjem ADSL tehnologije moguće je ostvariti brzinu do 8 Mbit/s u download-u i 1,5 Mbit/s u upload-u. Međutim, ovo je teorijska brzina – stvarna brzina prenosa će ovisiti o raznim faktorima (dužina bakarne linije, prečnik provodnika, preslušavanja, itd).

Brzina protoka podataka od mreže ka korisniku, preko standardne bakrene parice (promjera od 0,4 do 0,6 mm) u ovisnosti o udaljenosti, postiže sledeće vrednosti:

- 1,544 Mbit/s na udaljenosti do 5400 m (18000 ft) (T1) - 2,048 Mbit/s na udaljenosti do 4800 m (15000 ft) (E1) - 6,312 Mbit/s na udaljenosti do 3600 m (12000 ft) (DS2) - 8,448 Mbit/s na udaljenosti do 2700 m (9000 ft)

26

Korisnici koji se nalaze izvan ovih udaljenosti, mogu postići željenu ADSL vezu pomoću sistema digitalnog nosioca petlje (DLC-Digital Loop Carrier) baziranog na optičkoj tehnici. Dakle, gornja (teoretska) granica propusnosti za download na ADSU-u je oko 8 Mbit/s, a granica za upload je znatno manja i iznosi 1,5 Mbit/s.

Uvođenjem ADSL-a, broj korisnika dosegao je 20 miliona 2000. godine. Predviđa se da će do 2009. godine biti 400 miliona korisnika širokopojasnog pristupa, a ta predviđanja obuhvataju i fiksne i mobilne tehnologije čija je primena sveobuhvatnija i tehnološki jača. Širokopojasni pristup je dosta raširen u Evropi (20% kućanstava), ali ima još dosta prostora za daljnji porast broja korisnika. Tako se u 2004. broj korisnika u Evropi povećao za 65% u odnosu na prošlu godinu, a zemlje sa najvećim rastom su bile Velika Britanija, Francuska, Švajcarska i Italija. Vodeća zemlja u Evropi po procentu korisnika je Belgija (gotovo 40%), a vrlo blizu su i Holandija, Švajcarska kao i Danska (sve s preko 35%). Vezano za brzinu prenosa, u budućnosti se predviđa veliko povećanje download brzine kod evropskih korisnika širokopojasnog pristupa.

7. ZAKLJUČAK

Pocetno uzbudjenje je proslo, danas su računari kao i internet vec sasvim obicna stvar. Interesovanje poslednje decenije bilo je vise nego dobro. O prihvacenosti novog medija, najpre kod pojedinacnih korisnika, govori i cinjenica da su veze, prakticno kod svih provajdera (preduzeca koja obezbedjuju pristup Mrezi - u Srbiji ih ima vec nekoliko, sto omogucava postojanje zdrave konkurencije), pa i kod onih sa najboljim i najkomfornijim telefonskim linijama, u manjoj ili vecoj meri zagusene, pa se stoga mora ozbiljno razmisljati o njihovom prosirenju. Kada je pak rec o institucionalizovanom povezivanju, od koga ce u mnogome zavisiti i buducnost Mreze na ovim prostorima, kako se sada stvari odvijaju, cini se da je strateska orjentacija vlasti da se ide ka umrezenju svih akademskih ustanova. Odziv domacih korisnika, dakle, odlican je, pojavljuje se sve vise licnih i komercijalnih prezentacija na Mrezi, pa se vec sada moze govoriti o punoj i ravnopravnoj ukljucenosti u svetske informacione i informaticke tokove.

27

Nakon sto je savladana pocetna stepenica pridruzenja i istrazivanja mogucnosti računara koje su pruzene tim pridruzenjem, neminovno dolazi vreme udaljavanja od neposrednog odusevljenog i nekritickog koriscenja, te nuznosti razmisljanja o prirodi ove pojave

Ne postoje pouzdani statistički podaci o broju računara u Srbiji. Oslanjajući se napodatke iz istraživanja na uzorcima, procenjuje se da su domaćinstva početkom 2004. godine raspolagala sa 735.000 računara. Skoro svako treće domaćinstvo u Srbiji imalo je računar,u Vojvodini skoro svako drugo, Od ukupnog broja računara u vlasništvu domaćinstava, u Srbiji se nalazi 96% (proporcije populacije su 92% prema 8%). Unutar Srbije vlasnici računara koncentrisani su u gradovima (25% prema 6% u seoskim naseljima), dok je u Vojvodini ova razlika manje izražena (12% prema 8%), no prevashodno zbog pretvaranja seoskih naselja u predgrađa. Odnos broja stanovnika i domaćinstava 4 na jedan.

Podataka, makar i samo naucnih, nezanimljivih za širu javnost, ima toliko da je bez sadašnje tehnologije jednostavno nemoguce cak i obavestiti se o njma a kamoli prouciti ih.Mreza i razvoj računara pak omogucava brzo pretrazivanje i obavestavanje o svemu i svacemu, najpre preko specijalizovanih „sajtova", potom i od svih aktivnih ucesnika. Ukoliko je moguce doci do odredjenog podatka, Mreza ce ga, na ovaj ili onaj nacin, i pruziti. I u sadasnjem civilizacijskom trenutku, kao i toliko puta ranije, dolazi do prožimanja poruke i novog medija - lepo je kraj kamina na svom radnom stolu od hrastovine listati Enciklopediju Britaniku. No, ako desetine njenih tomova zauzimaju kubni metar prostora i teze kao dzak cemeta (a pritom i kostaju), medij ove poruke ne omogucava da se njome lako manipulise. Kompakt disk sa celokupnim sadrzajem enciklopedije, pak, staje u dzep, lako se pregleda, umnozava, itd. Ako cena diska i ovde ostaje ogranicavajuci cinilac, na Mrezi vise to nije slucaj - nedelju dana besplatnog probnog koriscenja Britanike omogucice dovoljnu kolicinu podataka za svakoga, a ni godisnja pretplata na koriscenje nije preterano skupa.

28

Da bi se ostvarila globalna povezanost kakvoj smo danas svedoci, svet je morao da prodje kroz poslednju naucno-tehnicku, tj informatcku revoluciju kojom je zapocet vrtoglavi razvoj racunara, satelitske i modemske komunikacije. Danasnje komunikacione tehnologije omogucavaju da poruke - slika i zvuk, tekst ili program - u delicu sekunde otputuju sa kraja na kraj planete, i to po ceni koja je pristupacna svakom coveku sa iole normalnim prihodima.

Uporedo sa današnjim sredstvima komunikacije napredovali su i racunari: pre oko dve decenije odusevljavali smo se kada bi ondasnje cudo tehnike, kompjuter koji je pre licio na igracku, uspeo da nakon viseminutnih muka iscrta krug ili kocku na televizijskom ekranu. Danas procesor u prosecnom kucnom racunaru izvrsava komplikovana naređenja, radnje i realno krajnje slozene trodimenzionalne proracune u trenutku, a kraj napretka ove tehnologije, cak ni teorijski, nije na vidiku.

Mreza, dakle, nije pasivna, ogranicena na puko primanje sadrzaja i biranje unapred odredjenih programa poput televizije ili radija, vec otvorena, dostupna svakom misljenju i komentaru koji se na njoj pojavi. Ne trba zaboraviti da su za svaki razvoj i napredak bilo koje tehnologije, pa čak i inerneta, najzaslužniji pioniri u stvaranju kompjutera i razvoju njegove tehnologije Izmenjena priroda Mreze cini je stoga neprocenjivo dragocenom: trenutna povezanost svakog coveka sa svakim covekom odnosno sa mnostvom drugih ljudi obezbedjuje do sada nezabelezen protok ideja i tehnicki krajnje otezava svaku nameru o cenzuri. Barem za sada - na osnovu nekih sadasnjih činjenica i dešavanja u informatičkoj ekspanziji nije sasvim izvesno sta može sve doneti sutrasnjica.

29

Korišcenje racunara i Interneta prema obrazovanju

30

UVOD

Razvoj društvenih odnosa i privrednih potreba, kao i modernizacija tržišnog poslovanja, uslovljavaju potrebu prilagođavanja informacionog sistema tendencijama tih pojava. Informacioni sistem je po svojoj funkcionalnosti jedan od preduslova za savremeni razvoj društva, koji treba da obezbedi odgovarajuće protoke poslovnih i drugih informacija. Razvojem informacione tehnologije i strukturnom reformom , poslovanje se našlo na izboru:

put negovanja dosadašnjeg imidža (koji sigurno vodi do gubljenja sadašnjih korisnika).

osposobljavanje za brzo reagovanje na događaje u okruženju, što podrazumeva, između ostalog, uvođenje novih usluga i fleksibilniji odnos prema zahtevima tržišta.

Pojava sve veće konkurencije na nekim segmentima tržišta, podstakla je da se razmišlja o uvođenju novih usluga potrebne su nove usluge i nova tržišta sa novim tehničko-tehnološkim dostignućima.“Jedino je promena stalna” je čuveni zaključak,do koga je došao starogrčki filozof Heraklit još pre skoro 2500 godina, i on se u potpunosti može primeniti na današnje globalno poslovanje. Svet se menja brzo i fundamentalno. Globalna tržišta su već realnost. Razvoj tehnologije i svetska dešavanja stavljaju vlade I čitave industrije pred sudbonosni izbor: da se redefinišu ili da odu u istoriju. Simboli starog poretka ruše se svakodnevno, a ono što ostane čeka nesigurna budućnost. Jedna od glavnih karakteristika okruženja u kom živimo su stalne promene, i to promene koje se stalno ubrzavaju. Jedino u šta se sigurno možemo pouzdati je da ništa neće biti kao što je bilo.Globalno tržište je relativno novo svojstvo našeg sveta. Ono postoji zahvaljujući modernim komunikacionim sistemima, koji omogućavaju brzo i efikasno premeštanje robe, ljudi i informacija širom sveta. Globalno tržište i dobri komunikacioni sistemi formiraju začarani krug. Bolji komunikacioni sistemi olakšavaju međunarodnoj trgovini da se razvija, a ona sa svoje strane povećava zahteve za boljim komunikacionim sistemima. Tehnologija omogućava da se ovaj fenomen rasprostre kroz celo društvo, izazivajući važne promene u radnoj praksi sa odgovarajućim posledicama i na način života pojedinaca. Ovi efekti sa svoje strane stimulišu promene u društvenim institucijama kao što je, vlada, obrazovni sistem, socijalna i poreska politika, struktura porodice i dr.Rastući značaj globalnog tržišta i međunarodne konkurencije stvara imperativan zahtev za mnoge organizacije da naprave fundamentalne promene u svojoj organizacionoj strukturi i radnoj praksi, u nameri da prežive u sve žešćoj konkurenciji. Neke od organizacija biraju radije da odmah pristupe neophodnim promenama, da se ne bi našle pred ultimatumom: ”Promeni se ili umri”. Brojne promene u savremenom svetu inicirane burnim tehnološkim razvojem (posebno u oblasti komunikacija) – izmene karakteristika tražnje i promene u proizvodnim i troškovnim funkcijama – stvorile su pritisak na tradicionalnu ekonomsku strukturu.

U dvadeset prvom veku komparativne prednosti preduzeća će se sve višezasnivati na tehnologiji, jer preduzeća ako žele da plediraju na konkurentnosttreba da idu u korak sa brzim tehničkim razvojem. Tehnologija sadrži znanje,stručnost, kao i načine za korišćenje faktora proizvodnje u cilju stvaranjaproizvoda i usluga, za kojima postoji ekonomska tražnja. Tehnologija je znati praviti stvari pomoću kojih društvo zadovoljava svoje potrebe. Ona je simbol ekonomskog rasta i kreacije rada, kao osnova za bolji kvalitet života. Tehnologija se mora posmatrati kao deo poslovne strategije za ostvarivanje konkurentske

31

prednosti, odnosno, na osnovu nje se može održati - poboljšati strategijska pozicija preduzeća. Tehnologija je pokretač ekonomskog rasta i ona doprinosi rastu povećanjem produktivnosti.Nova tehnologija čini osnovu tehnološkog napretka, a tehnološki napredak je najvažnija osnova održivog ekonomskog razvoja. Nova tehnologija određuje smer, brzinu i frekvenciju tehnološkog napretka, a rezultat je inovativnost procesa. Inovativnost u strateškom značenju kao strategijski način ostvarivanja konkurentske prednosti sveobuhvatno predstavlja stepen uvođenja ne samo novih tehnologija već i novih proizvoda - usluga, novih procesa, pristup marketingu, novom načinu obuke ili organizacije. Pretpostavke - osobine nove - visoke tehnologije su ekonomija obima, visoka akumulativnost, segmentacija tržišta, nepredvidivi kraći životni ciklus proizvoda, fleksibilnost i sl., dok implementacija visoke tehnologije ima za rezultat sledeće efekte:

veći prinos preduzećima sklonim promenama; podizanje kvaliteta; efikasnost sistema; visoka dodatna vrednost u proizvodima; smanjenje troškova i dr.

Dakle, za ekonomski rast preduzeća, inovativne-informativne tehnologije imaju izuzetan značaj, jer omogućavaju stvaranje novih proizvoda i usluga, a time se postiže brzina, fleksibilnost i povezanost sa korisnicima.

32

1. POJAM I ZNAČAJ INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA

Današnje društvo evoluira u informaciono društvo. Tine tehnologija postaje alat u službi informacije, a informacija – znanje, moć i novac. Brzina i uspešnost primene informacione tehnologije će postati osnovni faktor snage i upotrebne vrednosti današnjih menadžera.Razvoj telekomunikacija i informatike (komunikaciono informatičke tehnologije), kao osnova nove tehnološko-ekonomske paradigme označava prekretnicu i u razvoju pošte. To je možda i jedini uslov kako bi sadašnji javni operator mogao uspešno da se nosi sa konkurencijom posebno u uslovima globalizacije tržišta.Ako se proučava uticaj tehnologije na privredu i društvo može se videti da postoje tzv. generičke tehnologije koje im menjaju strukturu. To su takozvane visoke tehnologije, a pre svih informacione tehnologije. 1Pod informacionim tehnologijama podrazumevamo sistem koji obuhvata računarske i komunikacione uređaje, i sva znanja i metode koje su potrebne za njihovu primenu. Sistem informacionih tehnologija obuhvata:

mikroelektroniku; računarstvo i telekomunikacije.

Zadatak im je obrada, prenos i kontrola informacija.Informaciona tehnologija čini osnovu novog tehno - ekonomskog razvoja. Ona utiče na razvoj privrede i društva više nego bilo koji tip tehnologije do sada. Kvalitetna i brza obrada informacija neophodna je svim delatnostima kako privrede tako i društva. Informaciono društvo je novi kvalitativni korak u razvoju društvenog života. Ono je okarakterisano eksplozivnim rastom korišćenja novih kapaciteta koje omogućavaju informacione tehnologije. Informaciono društvo je postindustrijski privredni i društveni oblik u kome korišćenje informacija i znanja ima centralnu ulogu i čini stalno rastući udeo u društvenom proizvodu. Struktura promena sa industrijskog na informaciono društvo je, osim toga, praćena enormnim ubrzanjem tehnoloških promena: smanjenje prostorno vremenskih ograničenja, internacionalizacija tržišta (globalizacija) i zaoštravanje globalne utekmice, ostavljaju posledice na sve privredne grane i vode novoj preraspodeli na privrednom planu.

Tranzicijom iz industrijskog u informaciono društvo dramatično su izmenjeni uloga i funkcija informacije. Danas informacija predstavlja jedno od najvrednijih ekonomskih dobara, a razvoj informacionog društva proizveo je - zajedno sa novom ekonomijom – kako jednu novu, globalnu tehničku infrastrukturu, tako I industrijski jedinstvenu strukturu moći.Informaciono društvo, čije domete i pogodnosti, su već u veoma poodmakloj fazi uspele da realizuju i koriste zemlje razvijenog dela sveta, preti da za mnoge postane neuhvatljiv cilj. Dosad u istoriji civilizacije nezabeležena brzina razvoja novih, ali i brzina zastarevanja aktuelnih resursa informaciono komunikacionih tehnologija, sve više, na prvi pogled, povećava teškoće zemalja u razvoju da dostignu stepen primene informaciono komunikacionih tehnologija u razvijenim zemljama. Ali, jedna karakteristika informaciono komunikacionih tehnologija daje veliku i realnu šansu nerazvijenim zemljama, a to je osobina da ne zahtevaju dosledni i postepeni kontinuitet u primeni, već diskretnošću svojih hardversko- softverskih rešenja omogućavaju iznenadni priključak na bilo kom nivou primene, čak i na samom vrhu. Koristeći ovu osobinu skokovitosti u karakteru informaciono komunikacionih tehnologija, nerazvijene zemlje imaju šansu da se u

1 Mladen Radivojević, Osnove informatike, Banja Luka, 2002.god.

33

relativno kratkom vremenu, priključe, prvenstveno na svetsko tržište koje je već sada dominantno elektronski upravljano.Potpisivanjem Sporazuma o planu razvoja informacionog društva Jugoistočne Evrope u okviru inicijative za Jugoistočnu Evropu - Pakt za stabilnost, naše zemlje se čvrsto opredeljuju, pojedinačno i kao region, za put ispravnog smera i tendencija, za put kojim idu zemlje Evropske unije i zemlje kandidati za Evropsku uniju, što će omogućiti da transformacija društva u našim zemljama u informaciono društvo bude praćena minimalnim rizicima od devijacija na tom putu.1.1 Informaciono-komunikacione tehnologijeInformacione tehnologije su donele mnoge promene u svim oblastima života I rada. One su otvorile nove mogućnosti da ljudi međusobno komuniciraju i da se poslovanje preduzeća vodi na drugačiji način. Tržište usluga je postalo podeljeno i obogaćeno novim atraktivnijim uslugama.

Pod informacionim tehnologijama podrazumevaju se različiti elementi i veštine za stvaranje, čuvanje i prenošenje informacija. Njihov najvažniji elemt su računari. One značajno utiču na moderno društvo pa se kaže da živimo u informatičkom dobu. Poslovne organizacije ih koriste za:

poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga; povećanje produktivnosti; uštedu novca i energije i povećanje profita.

Razvijene zemlje sveta u sadašnjem periodu, prevazišle su tzv. industrijsko I postindustrijsko društvo i sada su ušle u informaciono društvo. U takvom društvu informacione tehnologije učestvuju sa 90% u ukupnim visokim tehnologijama. U sredstva informacione tehnologije koja predstavljaju osnovu informacionih sistema ubrajaju se:

računarski sistem (od ličnih do super računara), kompletan sistemski i aplikativni softver, periferni uređaji (optički čitači, skeneri, digitalne kamere, multimedije i sl.) komunikacioni sistemi (oprema, uređaji i mreže).

Upotrebom najsavremenije opreme, ljudskog znanja i iskustva, razvijen je niz uređaja i programskih paketa koji nalaze primenu u :

projektovanju, vođenju i upravljanju proizvodnim procesima (CAD/CAM), automatizaciji softverskog inžinjeringa (CASE), automatizaciji kancelarijskog poslovanja (e-Uprava), softverskim i komunikacionim sistemima za potrebe elektronske razmene podataka

(EDI – INTERNET), podršćci odlučivanju (DSS, GDSS).

Najnovije informacione tehnologije kao deo visoke tehnologije dovode do preorijentacije proizvodne moći sa neobnovljivih resursa na obnovljive resurse. Informacione tehnologije imaju sledeća obeležja:

visoku naučno – istraživačku i obrazovnu intenzivnost, malu potrošnju sirovina i repromaterijala po jedinici proizvoda, mali utrošak energije u proizvodnji i eksploataciji, zanemarljiv (veoma mali) stepen zagađenja životne sredine.

34

Povratni uticaj i posledice primene informacionih tehnologija su suštinske. Utiču na razvoj svakog pojedinog subjekta, privredne grane, regije pa i čitavih zemalja i kontinenata. Razvoj informacionih tehnologija dovodi do svog daljeg ubrzanja u razvoju. Najznačajnije posledice takvog razvoja su:- Na mikro planu:

povećanje produktivnosti i ekonomičnosti rada, povećanje kvaliteta proizvoda i konkurentnosti proizvođača, smanjenje troškova i povećanje kvaliteta proizvodnje, smanjenje broja proizvodnih faza, izmena strukture troškova proizvodnje, razvoj novih pristupa upravljanju procesom proizvodnje, oslobađanje čoveka od manuelnog rada.

- Na makro planu: razvoj novih industrijskih grana baziranih na informacionim tehnologijama, regionalno prestruktuiranje svetske privrede, višenacionalno okupljanje oko kompletnih programa tehnološkog razvoja, velika ulaganja u naučno istraživački rad.

2. E – Poslovanje

Elektronsko poslovanje predstavlja kombinaciju postojećih i novih tehnologija na način koji omogućava poslovnim subjektima da međusobne transakcije razmenjuju na odgovarajući opšte prihvatljiv i razumljiv način.4 Elektronska pošta (e-mail), World Wide Web (WWW) i elektronska razmena podataka (EDI) su najznačajnije tehnologije elektronskog poslovanja. EDI predstavlja nužnu podlogu za automatsku razmenu podataka velikog obima i uvođenje tehnika modernog menadžmenta.Termin elektronsko poslovanje uveden je poslednjih godina da bi obuhvatio moderne poslovne tehnologije koje se odnose na potrebu da proizvođači, trgovci i potrošači smanje troškove poslovanja prilikom poboljšanja kvaliteta dobara I usluga i povećanja brzine isporuke. Ovakav vid poslovanja je promenio način na koji poslovni subjekti obavljaju svoje aktivnosti. Elektronsko poslovanje daje mnoge prednosti javnom i privatnom sektoru da na najbolji mogući način iskoristi tehnologiju elektronske razmene podataka.Elektronsko poslovanje, zasnovano na principu računar – računar (mašina – mašina) stvara ogromnu količinu informacija koje je neophodno prenositi između učesnika u lancu od sklapanja ugovora do konačne isplate. Prodavci, kupci, carinski organi, banke, špediteri, i drugi stvaraju prenos, primaju, procesiraju, proveravaju, ispravljaju i skladište ogroman broj informacija o robi, uslugama I novcu u prometu. Menadžeri su vrlo svesni značaja primene međunarodnih standarda čime potvrđuju svoju sposobnost za učešće u razmeni roba i uslugana globalnom tržištu.Korisnik može biti svako: državni organi, firme, različite vrste i nivoi obrazovnih institucija, instituti ali i pojedinci. Svi oni imaju mogućnost da se na osnovu razvijene informacione infrastrukture uključe u razmenu poslovnih informacija korišćenjem elektronske pošte, faksa, preko računara ili EDI-a. EDI koji je deo elektronskog poslovanja, „predstavlja elektronsko kretanje podataka između poslovnih subjekata u obliku strukturiranih, računski procesiranih i formatizovanih podataka koji se mogu transformisati bez ponovne dodele ključa iz računara koji podržava poslovnu aplikaciju na jednoj strani u računar koji podržava poslovnu aplikaciju na drugoj strani.2

2 SAOBRAĆAJ, Stručni časopis zajednice PTT, Beograd 4/1998. god.

35

Postoje četiri različite kategorije elektronskog poslovanja koje definišu vezu između poslovanja korisnika i javnog sektora. Te kategorije uključuju:

posao-posao, posao – korisnik, javni sektor – posao i javni sektor – građanin.

E – Poslovanje je pojmovno mnogo šire i sem fokusiranja na transakciju ono potencira korištenje mreže u kombinaciji sa ostalim mrežnim tehnologijama I formama elektronske komunikacije sa ciljem da omogući bilo koji oblik poslovanja.Umesto klasičnih kanala marketinga i distribucije, danas se koristi termin mreža. Mreža se sastoji od entiteta, koji su čvorovi mreže i njihovih međusobnih veza. E – Poslovanje omogućava da se poveže znatno veći broj entiteta i da se između njih uspostave različite konekcije koje pre nije bilo moguće ostvariti.WWW-u - World Wide Web, ili jednostavno WWW najnoviji je informacioni servis na Internetu. On se tek pojavio 1993. godine da bi danas sa više desetina miliona WWW stranica predstavljao sinonim za Internet. Prve dve reci "World Wide" označavaju svetsku mrežu kompjutera, odnosno da obuhvata čitavu planetu, to jest da je globalni sistem, a poslednja reč "Web" označava mrežu (u orginalnom prevodu paukovu mrežu), odnosno elktronsku prezentaciju. Slobodnim prevodom mogli bi reći da je World Wide Web grupa elektronskih prezentacija dostupnih na svetskoj kompjuterskoj mreži - Internetu.Web - elektronska prezentacija bazirana je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst omogućuje da dokument linkovima bude povezan sa neograničenim brojem drugih dokumenata koji mogu sadržati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo šta drugo na bilo kom drugom kompjuteru širom Interneta. Ova tehnologija praktično vam omogućuje da kliknuvši mišem na link u jednom dokumentu dođemo do nekog drugog dokumenta, i tako redom, bez obzira na kom se, od više miliona kompjutera povezanih u svetsku kompjutersku mrežu, taj dokument nalazi. Ulaskom u prvu WEB prezentaciju vi ste se našli u cyberspace-u među više desetina miliona stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadržaja, bez obzira na kom se mestu na zemaljskoj kugli oni nalaze. Worl Wide Web je danas najmoćniji i najfleksibilniji Internet navigacioni sistem koji postoji.Primer praćenja pošiljke sa bar kodom putem Interneta:Kao primer može poslužiti Fec kompanija, koja koristi bar kod i Кosmos-informacioni sistem za praćenje pošiljaka, tzv. Fedeh-ov informacioni system omogućavajući da informacioni tokovi prate fizički tok robe i usluga u svim fazama transportno transakcionog lanca duž celog puta. To omogućava upravljanje i kontrolu (uvid) praćenja podataka, koji se odnose na obim saobraćaja, kvalitet servisa kao i unapređenje kontrolnog postupka u celokupnom toku kretanja pošiljaka, praćenje on-line (tracking and tracing). Time se povećava stepen sigurnosti prenosa a i pruža mogućnost preusmeravanja pošiljke u pravcu drugog odredišta. Znači, podaci koje nose bar kodovi na pošiljkama koriste se ne samo za njihovo razvrstavanje i praćenje već kao i izvori informacija za optimalno korišćenje transportnih sredstava, formiranje baze podataka i dr. Interesantan je, takođe, primer Federal express-a (као и PGV Expresa), koji zahvaljujući ogromnom Intranetu, omogućava da preko Interneta prati tok kretanja pošiljaka. Informacije o svim pošiljkama se unose u računare stanica - kroz koje prolaze, te se podaci koncentrišu u centralni informacioni sistem preko Intraneta, a onda se posredstvom Interneta pristupa informacijama-WWW, odnosno FedEx-ovom Web saitu. Na osnovu jedinstvenog identifikacionog broja koji se dobija prilikom predaje pošiljke omogućava se trenutno praćenje toka-pozicije pošiljaka i kada će stići u odredišne destinacije, odnosno u svakom trenutku se može saznati njen status i lokacija, nudeći usluge kroz mrežu.Takoђe, i DHL koristi sistem za automatizaciju i informatizaciju. Korisnik telefonom može dobiti informaciju o pošiljci ili preko elektronskog medija. Korisnik svoju pošiljku može

36

da prati preko Interneta jer je DHL vezan za Internet preko WWW. Na Internetu informacije se mogu dobiti na HTEP: // WWW. DHL. Comp/, odnosno korisnik može pristupiti informacijama DHL uslugama ili pristupiti vizuelnom razgledanju praćenjа pošiljaka kroz DHL mrežu. Mogućnosti na Internetu su: praćenje pošiljaka, DHL informacije, DHL vesti, komentar korisnika i dr.Tako, integratori zahvaljujući efikasnosti rada automatizovanih sistema na principu bar koda, kao i korišćenju informatizacije sistema tj. prаćеnje pošiljaka "od vrata do vrata" omogućavaju brzinu usluge, dostupnost, pouzdanost, obaveštenje o prisustvu pošiljke, mogućnost praćenja pošiljke i dr.

3. Info – kiosk

Info kiosk je uređaj za pristup komunikacijskim i multimedijalnim sadržajima. Osnovna namena ovog uređaja je da širokom krugu korisnika, na jednostavan I razumljiv način, pruži najrazličitije besplatne i naplative usluge i da, zahvaljujući multimedijalnim mogućnostima, plasira sadržaje reklamnog i propagandnog karaktera.Info kiosk je uređaj koji mora imati čvrstu građu i neophodnu robusnost koja dozvoljava smeštanje i upotrebu u javnim prostorima gde može biti izložen oštećenjima izazvanim grubim rukovanjem ili huliganskim napadima. Platforma za smeštanje aplikativne podrške za rad info kioska je klasični PC računar, smešten u pogodnom delu tela kioska. Info kiosk može biti opremljen TFT ekranom osetljivim na dodir, čime se u izvesnoj meri može nadomestiti upotreba tastature. Pored tastature koja je specijalno prilagođena i ojačana, mogući periferici su još i track ball, flopi, CD rom, zvučnici, mikrofon, webkamera, čitač magnetnih i smart kartica, štampač, USB port, MT kombinacija td.

4. VoIP (Voice over Internet Protocol)

Tehnologija koja je omogućila prenos glasa nosi naziv VoIP (Voice over Internet Protocol), IP IP– telefonija ili (najjednostavnije) Internet telefonija. Njome je otvorena jedna potpuno nova dimenzija komunikacije u kojoj je omogućena računar-računar, računar-telefon, telefon-računar, telefon-telefon komunikacija putem Internet protokola.Zbog česte potrebe za telefonskim razgovorima između radnih jedinica veliki su izdaci za plaćanje telefonskih računa. Kompanije koje imaju svoju računarsku mrežu rasprostranjenu na širem geografskom području imaju mogućnost uvezivanja svojih telefonskih linija preko iste računarske mreže koju koriste i za prenos podataka. Prednost korištenja VoIP-a je u tome što se smanjuje cena telefonskog razgovora u odnosu na razgovore koji se obavljaju klasičnim putem preko javne telefonske mreže PSTN (Public SWitched Telephone Network).

Prosto rečeno, poziv će da putuje kroz računarsku mrežu (tj. na VoIP), sve do pozvanog korisnika. Ako je i pozivajući korisnik povezan na istu računarsku mrežu (tj. na VoIP) obavljeni razgovor je potpuno besplatan. Ovo se dešava zbog toga što poziv putuje samo kroz računarsku mrežu i uopšte ne izlazi na javnu telefonsku mrežu tako da se ne tarifira.

37

U slučaju da pozvani korisnik nije povezan na računarsku mrežu (nego samo na javnu), poziv će tada da putuje kroz računarsku mrežu, a na javnu telefonsku mrežu će da izađe tamo gde je najbliže povezanom korisniku (npr. ako se razgovor obavlja između KraljevA i Beograda, preko VoIP-a, poziv bi iz Kraljeva putovao kroz računarsku mrežu sve do Beograda, gde bi izašao na javnu telefonsku mrežu, te bi se tako plaćala cena lokalnog poziva. Ovakav prenos govora može značajno da smanji troškove telefonskog razgovora. Cilj je da se iskoriste prednosti integracije Interneta i govornog aobraćaja da bi se stvorila jedinstveno upravljana mreža. VoIP je, u svakom slučaju, revolucionarna tehnologija koja bi mogla u značajnoj meri da ugrozi poslovanje standardnih Telekom – operatora i u potpunosti izmeni način na koji funkcioniše svetski telefonski sistem. Pozive preko VoIP-a moguće je obavljati na dva načina. Prvi je kad je korisnik stalno spojen na Internet i komunicira preko računara, a drugi je kada koristi standardnu telefonsku liniju.

5. Call (Halo) Centar

Operaterski ili CALL centar je zajednički naziv za informacione „help desk“ centre, rezervacione centre ili „customer service“, bez obzira kako su oni organizovani ili koji tip transakcije vrše. Call centri služe za automatizovanje različitih vrsta korisničkih usluga, kao i prodaju i marketing proizvoda i usluga.Oni, najčešće, predstavljaju integraciju računara i telefonije (CTI – Computer telephony integration) uz uključenje novih tehnologija, kao što su : Internet, video i telekonferencije, u kojim se susreću ogroman broj poziva i velike količine podataka.Call (Halo) centar je multimedijalan i multidimenzionalan (objedinjuje zvuk, sliku i tekst). Pored toga usluge se daju u realnom vremenu (komunikacija sa agentima), preko Interneta ili na tzv. off-time način (izvan vremena), odnosno preko faksa, SMS-a...U Call centru operateri obrađuju pozive klijenata u vezi servisa, proizvodnih upita, promena, transakcija, proizvodnih i tehničkih podrđki i svih ostalih potreba I želja. Call centar nije samo tehnologija, operater ili klijent već sve troje i više. On predstavlja strateški instrument odnosa prema korisniku.Funkcionalne celine Call centra:

PBX/ACD – Private Branch Exchange / Automatic Call Distribution, IVR-Interactive Voice Responce i CTI-Computer telephony Integration, radna mesta agenata, supervizorska radna mesta, administratorska radna mesta, SMS server, Faks server, Računarsko telefonska mreža, CCM sistem, CRM sistem.

38

5.1 Usluge Call centra

Usluge koje daje Call centar možemo podeliti u tri osnovne grupe: Usluge davanja informacija Usluge telemarketinga Usluge iznajmljivanja resursa

Usluge davanja informacijaPozivom na broj 1369 klijent može da da određene sugestije za rad Call (Halo) centra, kao i informacije o sebi koje želi da budu dostupne drugim klijentima. Pozivom na broj 1370 klijent može da dobije određene informacije o brojevima telefona za fizička i pravna lica kao i adrese stanovanja. Za pravna lica klijent može da dobije i neke dodatne i opširnije informacije.Pozivom na broj daju se tzv. građanske informacije a to su: obaveštenje o avionskom, autobuskom i voznom saobraćaju, informacije o ličnim dokumentima (MUP), informacije o pozorištu, bioskopima, hotelima, restoranima, bankarskim uslugama, benzinskim pumpama i niz drugih informacija.Usluge telemarketingaZa usluge telemarketinga takođe su rezervisana tri broja: na broj klijent može da da svoj glas za neke kulturne manifestacije (npr. glasanje za pesmu evrovizije), dok je broj rezervisan za glasanje u nekim kontekt emisijama. Broj je rezervisan za humanitarne svrhe, gde klijent može da da svoj prilog tome.Usluge iznajmljivanja resursaUsluge iznajmljivanja resursa se odnose na iznajmljivanje resursa Call centra određenom klijentu, radi dobijanja određenih informacija koje klijent potražuje. Rad na tim iznajmljenim resursima ne obavlja osoblje Call centra nego sam klijent.

5.2 Prednosti Call centra

Stvaranje novog medija za sprovođenje informacija cilju povezivanja tradicionalnih poštanskih usluga sa novim servisima u skladu sa novim potrebama klijenata;

Ušteda vremena pri dobijanju informacija, potrebnih za određene aktivnosti; Poboljšanje toka informacija u kompaniji; Mogućnost brzog reagovanja na promene i zahteve tržišta; Perfektan telefonski servis;

39

Smanjivanje troškova; Zadržavanje postojećih i zadobijanje novih klijenata; Izdaje statistike i kataloge najčešćih problema što znači (optimalna priprema

operatera za buduće slične akcije i perfektan servis).

Call centar daje podršku 24 sata, pomoć u rešavanju problema, odgovornost prema klijentu, pristup operateru kroz razne medijske kanale, lični kontekt sa kompanijom, nema beskrajnog čekanja, problem se samo jednom iznosi, kompletna i ispravna informacija, neposredan kontakt sa agentom, perfektan telefonski servis i dr.Call centar se nameće kao nova strategija unapređenja korisničkih usluga, kroz svoju sposobnost da učini svaku organizaciju pristupačnom i prilagodljivom za korisnika. Dokazano je da promene na globalnom tržištu utiču da poslovne strukture sve više zavise od smanjenja troškova i unapređenja njihove efikasnosti.

6. Inis

Inis je deo informacionog sistema koji obuhvata aplikacije i rešenja za: marketing i planiranje, nabavku i upravljanje zalihama materijala, prodaju i distribuciju,organizaciju, računovodstvo i finansije,investicije, upravljanje ljudskim resursima i sl.

Osnovna karakteristika ovog sistema su potpuna integralnost: jedno skladište podataka (zajednički resurs kojeg dele sve aplikacije), aplikacije su povezane sa međusobno uslovljenim procesima, odnosno svi procesi su više manje automatizovani i u aplikativna softverska rešenja su uvrštene mnoge metode, tehnike i znanja koja menađzeri, eksperti i tehničko osoblje koriste kao efikasno sredstvo za uređenje i realizaciju procesa, aktivnosti, poslova i radnih zadataka.Segmenti INIS-a koji se koriste u Poštama su:

finansijsje, blagajna, kadrovski, plate, statistika, razvoj i investicije, depo, fakture, materijalni, plan i analiza,marketing, kontrola prihoda, trgovinsko - robno poslovanje, razrada poreza.

Zaključak

40

Inovativne tehnologije predstavljaju novu eru tehnološke industrije, i njeno korišćenje je od presudnog značaja za primenu novih pristupa u organizaciji, radi stvaranja novih tržišta, biznisa i sticanja konkurentske prednosti. Informaciona tehnologija je nešto bez čega bi reinžinjering poslovnih procesa bio nezamisliv.Efekti primene inovativne - informacione tehnologije su povećanje produktivnosti, poboljšanje kvaliteta usluga, nove usluge, povezanost sa potrošačima, smanjenje troškova, visoke dodatne vrednosti proizvodima i dr.Nove tehnologije omogućavaju strategiju razvoja odnosa pošta-korisnik, približavanjem servisa i poboljšanjem kvaliteta, što omogućava pošti da se suprotstavi narasloj konkurenciji. Sadašnji model tehnološkog razvoja pošta mora da prevaziđe uključivanjem u nove načine poslovanja u globalnom, informatizovanom okruženju. Bitno je da pošta stvori mogućnost da uspešno prihvati promene, odnosno strategijske pristupe zasnovane na sinergetskom delovanju određenih atributa.Komunikacijski medij zasnovan na internet-intranetu omogućava interaktivni (intergrisani) marketing, kao sredstvo zadovoljenja visoko sofisticiranih želja i potreba potrošača. Primena inovativne - informacione tehnologije omogućava pristup globalnoj mreži, stvaranje virtuelnih alijansi, strateških partnerstava i drugih oblika zajedničkog povezivanja na opštem, globalnom, međunarodnom svetskom planu. Nove tehnologije obezbeđuju i nove proizvode-usluge, nove procese, novi pristup marketingu i dr. sa svrhom postizanja ekonomskih efekata i poboljšanje performansi preduzeća.Uvođenjem nove tehnologije u pošti omogućava se i reafirmacija postojećeg modela tehnološkog razvoja tako što i tradicionalne poštanske usluge uz inoviranje mogu da budu vrlo atraktivne. Prema tome, uvođenje inovativne tehnologije je neminovnost i osnov strategijskog pristupa budućnosti pošte.Osnovni pokretač nove tehno-ekonomske paradigme globalne ekonomije su privredni sektori zasnovani na znanju, koji proizvode i koriste informacione tehnologije. Dakle, informacione i telekomunikacione tehnologije su postale tehnološka osnova nove tehno-ekonomske paradigme u savremenom društvu.Opredeljenje za internacionalizaciju poslovanja kao moguć pravac rasta i razvoja, obavezuje potrebu uvažavanja postojećih tendencija, procesa i promena inovativne tehnologije na razvijenom svetskom tržištu, kao i prihvatanje važećih standarda i pravila međunarodnog konkurentnog ponašanja.

Brze tehnološke promene, pojava novih servisa kao i sve veće prisustvo konkurencije, čini tržište sve dinamičnijim. Korisnici postavljaju sve strožije kriterijume koji se izražavaju kroz četiri ključna parametra:

cena, kvalitet, obim usluga i rokovi prenosa.

Specifičnosti svake zemlje i njenog okruženja zahtevaju sveobuhvatno istraživanje tržišta koje treba da prethodi uvođenju nove usluge.Rastući zahtevi klijenata za dostupnošću kvalitetom usluga, zajedno sa konkurencijom iz privatnog sektora neopterećenom regulativom, primoravaju organizacije da se okrenu kombinaciji svojih prirodnih tržišnih prednosti i elektronskog prenosa.Ukoliko želimo izlazak na svetsko tržište, neophodno je da se uvede u potpunosti sistem za elektronsko poslovanje. Korišćenjem ove tehnologije povećava se brzina i tačnost unosa podataka pri čemu se verovatnoća za pravljenje grešaka svodi na nulu. Sistem omogućuje veliki izbor izveštaja koji su dokaz uspešnosti.

41

Nema sumnje da tehnologija može da omogući velike promene u načinu na koji se usluge pružaju. Ona će igrati presudnu ulogu u efikasnijem izvođenju tekućih operacija sa smanjenim troškovima uz istovremeno istraživanje novih mogućnosti. Organizacije su došle ili će doći u položaj da moraju da prihvate i, ujedno, da zarađuju na tehnološkim inovacijama u oblasti elektronskih mreža, ako žele da budu u poziciji da iskoriste svoje postojeće mogućnosti.Prihvatanjem savremenih načina poslovanja, ne smemo zaboraviti svoje tradicionalne usluge, ali bazirajući svoju pažnju na elektronsko poslovanje, otvoriti mogućnosti da sa jedne strane, proširenje mogućnosti pružanja klasičnih usluga, a sa druge strane će uvesti u svoje poslovanje nove mogućnosti koje će je približiti svojim korisnicima kojih će biti više i više.I na kraju, cilj svakog preduzeća koje prodaje proizvode ili usluge je ZADOVOLJAN KORISNIK, a to se može postići ako primenjujemo i pratimo razvoj informacionih tehnologija u svetu.

9. LITERATURA

42

Office XP Biblija – Edward C. Willett, Steve Cummings, “Mikro knjiga”, 2002, Beograd

Microsoft 2002 Bez po muke – Curtis Frye, CET Computer,2002, Beograd, “Svetlost”, Čačak

Microsoft XP Korak po korak – Karen Toast Conger, CET Computer, 2000, Mr Mladen Radivojević, Osnove informatike, Banja Luka 2002.god. PTT SAOBRAĆAJ, Stručni časopis zajednice PTT, Beograd 4/1998. god. Nikola V. Gulan, Organizacija i eksploatacija poštanskog saobraćaja 1, Beograd 1982. god. STATUT Preduzeća za poštanski saobraćaj RS A.D. Banja Luka, Banja Luka, decembar 2004.g. Službeni glasnik RS broj 75/04 Poštonoša, Glasilo Preduzeća za poštanski saobraćaj RS a.d. BL, broj 48 i 49/04.Beograd, “Svetlost”; Čačak

Časopisi :

1. PC Magazin – NID Color Media Inernational d.o.o, jul 2006, Novi Sad

Sajtovi :

www.emagazin.rs, www.blog.com, www.sezampro.rs, www.telekom.rs, www.informator.com, www.google.rs

43