DIMENZIJE I UZROCI NEUSPENE TRANZICIJE ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA, A POSEBNO SRBIJEMlaen KovaeviFont sizeShare on facebookShare on twitterShare on emailShare on printShare on favoritesMore Sharing Services6sreda, 08. jun 2011 14:34Sve zemlje Zapadnog Balkana (sem Albanije) su u 2010. godini imale nivo BDP oko ili ispod nivoa iz daleke 1989.Bez obzira koji se kriterijumi koriste, uvek sledi isti zakljuak zemlje Zapadnog Balkana su zabeleile veliki neuspeh u tranziciji svojih privreda. Ve i injenica da je nivo njihovog bruto domaeg proizvoda u 2008. g., dakle, godini pre eskalacije svetske ekonomske krize, po pravilu, jo uvek bio nii nego to je bio pre dve decenije, sama po sebi mnogo govori. Uz to, pozicija tih zemalja na rang-listama zemalja po konkurentnosti poslednjih godina, po pravilu, je vrlo nepovoljna, a neke od njih belee i dalji pad na tim listama. Veina tih zemalja postale su visoko zaduene. I pre, a naroito posle pojave svetske ekonomske krize stopa nezaposlenosti u veini njih je vrlo visoka. Izvoz robe i usluga je vrlo nizak kako u apsolutnim tako i relativnim veliinama, a pokrivenost uvoza izvozom je vrlo niska. Robna struktura izvoza je vrlo nepovoljna. Nacionalne stope tednje i stope investicija su, po pravilu, ekstremno niske. Poslednjih godina tzv. strane direktne investicije su vrlo skromne. Po mnogim bitnim faktorima konkurentnosti, kako iz sfere ekonomije, tako i iz sfera van ekonomije, veina zemalja Zapadnog Balkana ekstremno nepovoljno plasirane. Zbog svega navedenog, perspektiva ekonomskog rasta i razvoja zemalja Zapadnog Balkana je problematina, pa se mora postaviti pitanje zato je dolo do tog neuspeha.Ovaj rad ne pretenduje da svestrano obradi tu vrlo sloenu materiju, ve samo da prikae i ukratko analizira sve najvanije pokazatelje kretanja i stanja u privredama zemalja Zapadnog Balkana i ukae na osnovne uzroke neuspeha u tranziciji njihovih privreda.1. Osnovni ekonomski pokazatelji teke ekonomske krize zemalja Zapadnog BalkanaPostoji visok stepen saglasnosti ekonomista da je kretanje bruto domaeg proizvoda (BDP) dobar polazni pokazatelj uspenosti privrednog razvoja veine zemalja[1]. Na bazi podataka koje publikuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), proizilazi nedvosmislen zakljuak da je privredni rast svih zemalja Zapadnog Balkana u poslednjoj deceniji prolog i prvoj deceniji 21. veka bio neuspean.Sem Albanije koja je bila ekstremno siromana, pa je samim tim njena statistika osnova, kada je u pitanju bruto domai proizvod (BDP), bila vrlo niska, pa je posmatrano sa isto statistike osnove, ta injenica sama po sebi, omoguavala visok rast, sve ostale zemlje Zapadnog Balkana su u 2010. godini imale nivo BDP oko ili ispod nivoa iz daleke 1989. godine. Prema Izvetaju o tranziciji iz 2010. godine, Albanija je imala ak za oko 72% vii nivo BDP nego 1989.g., dok su Hrvatska i Makedonija imale priblino isti nivo BDP. I na kraju, tri zemlje Zapadnog Balkana Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora imale su u 2010.g. osetno nii nivo BDP nego 1989. godine. Tako je Crna Gora imala za 14%, BiH za 15%, a Srbija za ak 30% nii nivo BDP u 2010. nego pre 21 godinu[2]. U isto vreme, neke zemlje u tranziciji, kao to su zemlje Baltikog podruja (Letonija, Estonija i Litvanija), Poljska, eka Republika, Slovaka i Slovenija su u 2010.g. ostvarile znatno vii nivo BDP nego to je on iznosio 1989. godine. Ili, u istom periodu, neuporedivo vii rast BDP, su ostvarile neke, pre etvrt veka nerazvijene zemlje, kao to su, na primer, Turska, a posebno Kina.Neuspenu tranziciju zemalja Zapadnog Balkana pokazuju mesta na kojima se nalaze na rang-listi zemalja po konkurentnosti privrede, koju kreira Svetski ekonomski forum (SEF). Na najnovijoj rang-listi tog Foruma, iz septembra 2010. godine, od svih zemalja Zapadnog Balkana, samo je Crna Gora visoko (to je vrlo diskutabilno), dok su Makedonija, Albanija, Srbija i Bosna i Hercegovina vrlo nisko plasirane, tj. nalaze se u treoj ligi. Poredei te rang-liste za poslednje tri godine, uoava se da su Albanija, Makedonija, a posebno Crna Gora popravile svoje pozicije, dok su Srbija, a posebno Hrvatska zabeleile vei ili manji pad, to pokazuju podaci u tabeli broj 1.Tabela br. 1Mesta zemalja Zapadnog Balkana na rang-listama po konkurentnosti privreda u periodu 20082010. godineZemljaMesto na rang list

2008.2009.2010.

Albanija1089688

Bosna i Hercegovina107109102

Crna Gora656249

Hrvatska617277

Makedonija898479

Srbija859396

Izvor:www.weforum.org

Kao to se iz podataka tabele br.1 vidi, od eskalacije svetske ekonomske krize i pojaane krize zemalja Zapadnog Balkana, najvei pozitivan pomak U sferi konkurentnosti ostvarila je Crna Gora za 17 mesta, a izvestan pomak u pozitivnom smeru zabeleile su Albanija, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Istovremeno, Hrvatska je pala za 16, a Srbija za 11 mesta, s tim to bi trebalo imati u vidu da je broj zemalja na tim listama povean sa 134 na 139, pa je i to moglo imati neki manji uticaj na promenu mesta pojedinih zemalja Zapadnog Balkana. Pad Hrvatske i Srbije na tim listama ni najmanje se ne moe objanjavati svetskom ekonomskom krizom, jer su manje ili vie sve zemlje pogoene tom krizom, a posebno one koje imaju znatno vii kvantitativni odnos izvoza i BDP, a mnoge od njih nisu zabeleile pad na toj listi ve su neke ak napredovale. Kada se govori o tim rang-listama, trebalo bi istai da su mnoge zemlje koje imaju znatno skromniji ljudski kapital, znatno skromnije prirodne, pa i finansijske resurse ili su vrlo siromane, mnogo povoljnije plasirane, ak i od Crne Gore, a pogotovu od ostalih pet zemalja Zapadnog Balkana. Kao ilustraciju navedimo da su se na najnovijoj rang-listi zemalja po konkurentnosti privreda, znatno ispred Hrvatske, Srbije, Makedonije, Albanije i BiH nale i sledee zemlje: Malezija (ak 26. mesto), Kina (27), Tunis (32), Estonija (33), Barbados (43), Indonezija (44), Indija (51), Mauricijus (55), Vijetnam (59), ri Lanka (62), Kolumbija (68), Italija (70), Namibija (74), Maroko (75), Bocvana (76), Egipat (81), El Salvador (82), Trinidad i Tobago (84), Filipini (85), Gambija (90), Honduras (91), Loban (92), Moldavija (94), Jamajka (95), itd.Jedan od indikatora neuspene tranzicije zemalja Zapadnog Balkana jeste nepovoljan kvantitativni odnos izvoza robe i usluga i BDP. Istina je da je taj odnos u svim tim zemljama od sredine poslednje decenije 20. veka, pa i od 2008. god. znatno povean, ali je on u nizu drugih zemalja u tranziciji jo dinaminije povean i znatno je vii od svih est zemalja Zapadnog Balkana. Uz to, trebalo bi imati u vidu da je politika situacija u svim zemljama, a posebno u Srbiji i Crnoj Gori (zbog sankcija), Hrvatskoj i BiH (zbog ratnih sukoba), sredinom poslednje decenije 20. veka bila vrlo teka, to se nepovoljno odrazilo na izvoz, a time i na njegov kvantitativni odnos prema BDP. Zbog vazdune agresije NATO na SR Jugoslaviju, izvoz Srbije i Crne Gore je drastino smanjen u 1999.g., pa je u poslednje dve godine poslednje decenije prolog 20. veka bio vrlo nizak. Jeste da se i BDP Srbije i Crne Gore u toj deceniji i u te dve godine dramatino smanjio, ali je smanjenje izvoza bilo jo drastinije, pa su se izvozni koeficijenti Srbije i Crne Gore tada takoe drastino smanjili. Ali, zbog izuzetno niske statistike osnove, posmatrano isto obraunski, moglo se oekivati da e se izvozni koeficijenti svih est zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Srbije i Crne Gore, u prvoj deceniji novog 21. veka dinamino poveavati. To oekivanje se zasnivalo i na odavno utvrenim nalazima da je visina izvoznih i uvoznih koeficijenata pozitivno korelirana sa nivoom razvijenosti, a negativno sa veliinom zemlje. S obzirom na to, da se na podruje zemalja Zapadnog Balkana, po osnovu privatizacije, po osnovu novih kredita, tekuih transfera, tzv. grinfild, braunfild i portfolio investicija slio veliki iznos stranog kapitala, bilo je logino oekivati da e one ostvarivati visoke stope rasta BDP, da e taj rast biti izvozno usmeren i da e samim tim izvozni koeficijenti vrlo dinamino rasti i da e u svakoj od njih, a pogotovu najmanjim (kao to su Crna Gora, Albanija i Makedonija) relativno brzo prei 50%. Za razliku od niza manjih zemalja u tranziciji koje su zabeleile vrlo visok rast izvoznih koeficijenata, koji su iznad 60%, pa i 70%, to se u sluaju zemalja Zapadnog Balkana nije desilo, to pokazuju podaci u tabeli br. 2.Tabela br. 2Izvozni koeficijenti zemalja Zapadnog Balkana u 1995, 2000. i 2008. godini (u % prema BDP)Zemlja1995.2000.2008.

Albanija1217,631

BiH2031,137

Hrvatska3347,142

Crna Gora38,4

Makedonija3348,653

Srbija17*28,4*30

*(sa Crnom Gorom)

Koliko su izvozni koeficijenti zemalja Zapadnog Balkana niski, postaje jasnije, ako se zna da je Slovaka Republika poveala izvozni koeficijent sa 58% (1995.g.) na ak 83%, Maarska sa 45% na 81%, eka Republika sa 51% na 77%, a Slovenija sa 50% na 70%.Jedan od pokazatelja neuspene tranzicije zemalja Zapadnog Balkana, posebno njihovih realnih sektora privrede, jeste i vrlo nizak robni izvoz, bilo da se on posmatra u apsolutnim veliinama, bilo u odnosu na broj stanovnika, a oni su znatno nii nego u zemljama u tranziciji koje imaju vrlo visoke izvozne koeficijente.Od est zemalja Zapadnog Balkana najvei robni izvoz po stanovniku belei Hrvatska, a najnii Albanija, a sledi je Crna Gora. Ukljuujui i isporuke na Kosovo, Srbija je u 2010. godini imala samo neto preko 1.000 evra izvoz po jednom stanovniku. Kosovo ima simbolian robni izvoz u 2009. g. samo 75, a u 2010.god. 140 evra po stanovniku. Ukljuivanjem njegovog izvoza i istovremenog iskljuenja razmene robe izmeu Srbije i Kosova, robni izvozper capitaSrbije bi bio jo nii.Tabela br. 3Izvoz po stanovniku zemalja Zapadnog Balkana u 2009. i 2010.g. (u evrima)Zemlja2009.2010.

Albanija257417

Bosna i Hercegovina8541,037

Crna Gora447533

Hrvatska1,7072,002

Srbija (sa isporukama Kosovu)8341,031

Makedonija9411,183

Izvor:www.Trademap.org

Koliko su cifre oper capitaizvozu zemalja Zapadnog Balkana skromne postaje jo jasnije, ako se zna, da je robni izvoz po jednom stanovniku u 2009.g. iznosio u Maarskoj 5.760, Republici Slovakoj 7.177, ekoj Republici 7.572, a Sloveniji 7.794 hiljada evra.Da su cifre o izvozu robe i usluga po stanovniku zemalja Zapadnog Balkana vrlo niske, postaje jasnije, ako se one porede sa odgovarajuim veliinama malih visoko- razvijenih zemalja. Na primer, izvozper capitau 2009.g. iznosio je u Belgiji ak 24.349 evra.Zahvaljujui prirodnim uslovima i povoljnoj geografskoj lokaciji, izvoz usluga relativno popravlja sumornu sliku izvoza robe, pogotovu kada su u pitanju Hrvatska, Crna Gora, pa i Albanija, ali ta slika, u poreenju sa prethodno navedenim zemljama u tranziciji, i dalje je vrlo nepovoljna. I pored relativno visokog izvoza usluga, kao to se vidi iz podataka tabele br. 3, i Hrvatska, a posebno Crna Gora i Albanija, imaju znatno nie kvantitativne odnose izvoza robe i usluga od Slovake Republike, eke Republike, Maarske, Slovenije i Estonije.Uz sve navedeno, i kvalitet strukture izvoza etiri zemlje Zapadnog Balkana jeste vrlo nepovoljan. Neke od njih belee i pad na rang-listi zemalja po ovom pokazatelju.Jedan od pokazatelja neuspenosti tranzicije zemalja Zapadnog Balkana jeste i veoma izraen rast spoljnotrgovinskog deficita zakljuno sa 2008.g. Zbog drastinog pada cena energenata i niza sirovina na svetskom tritu i pada privredne aktivnosti u ovim zemljama, vrednost uvoza je vie smanjena nego vrednost izvoza, pa su, sem Albanije, u svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana, apsolutne i relativne veliine deficita u 2009. i 2010.g. osetno smanjene, ali su jo uvek vrlo visoke, to pokazuju podaci tabele br. 4.Tabela br. 4.Spoljnotrgovinski deficiti zemalja Zapadnog Balkana uvoza izvozom (u 000 evra)Zemlja2008.g.2009.2010.

Albanija- 2,647.639- 5,510.7225,713.000

BiH- 4,871.438- 4,473.404-3,336.000

Crna Gora- 2,114.000- 1.377.062-1,324.300

Hrvatska-11,284.508-7,692.986-5,983.300

Makedonija-1,967.146-1,542.077-1,907.000

Srbija- 8.840.000-5,332.499-4,989.700

Izvor:www.trademap.org

I relativne veliine spoljnotrgovinskog deficita, odnosno pokrivenost uvoza izvozom i odnos tog deficita prema robnom izvozu, drastino pogoravale u periodu 2000-2008 godine i sem Albanije, one su se od 2008 godine osetno smanjile, ali su jo uvek visoke, to pokazuju podaci tabele br. 5.Tabela br. 5.Pokrivenost uvoza izvozom i odnos spoljnotrgovinskog deficita i robnog izvoza u periodu 20082010.g. (u %)Pokrivenost uvoza izvozomOdnos spoljnotrgovinskog deficita i izvoza robe

Zemlja2008.2009.2010.2008.2009.2010.

Albanija25,8012,4017,97287,5318,1456,3

BiH41,1944,7852,10142,7158,892,0

Crna Gora16,4416,7419,96508,2497,7400,9

Hrvatska45,9549,3959,55117,5102,467,9

Makedonija57,8955,5855,9872,579,978,6

Srbija46,3553,6460,47115,786,465,4

Izvor: Obraun autora na bazi podatakawww.Trademap.org.

Kao to se iz podataka tabele br. 5. vidi, daleko najnepovoljnije odnose robnog izvoza i robnog uvoza i odnosa spoljnotrgovinskog deficita i izvoza robe imaju Crna Gora i Albanija, a najpovoljnije, ali ipak vrlo nepovoljne, te odnose imaju ostale etiri zemlje.Jedan od pokazatelja neuspene tranzicije zemalja Zapadnog Balkana jeste dramatian rast deficita tekueg rauna platnog bilansa, zakljuno sa 2008.g., a u nekim sluajevima i 2009. godinom, pa je njegova relativna veliina, tj. njegov kvantitativni odnos prema BDP, sem Hrvatske, u svih ostalih pet zemalja znatno preao tolerantnu granicu. Zahvaljujui svetskoj ekonomskoj krizi, koja je imala za posledicu drastian pad cena niza najvanijih uvoznih sirovina i reprodukcionih materijala, apsolutne veliine njihovog uvoza, apsolutne i relativne veliine tekueg rauna platnog bilansa, su, sem Albanije, u svih ostalih pet zemalja Zapadnog Balkana u 2009.g. osetno smanjene, ali su i dalje ostale na vrlo visokom nivou.Tabela br. 6.Odnos deficita tekueg rauna platnog bilansa i BDP zemalja Zapadnog Balkana u periodu 20002010.g. (u %)Zemlja2000.2008.2009.2010.

(projekcije)

Albanija- 7,4-15,4- 15,4- 9,2

BiH- 13,1-13,3- 6,6- 5,5

Crna Gora-50,7- 30,1-17,0

Hrvatska- 2,5- 1,4- 3,3- 4,7

Makedonija- 2,0-12,8- 6,9- 3,9

Srbija- 4,7*-17,9- 7,0- 6,9

*sa Crnom GoromIzvori podataka: EBRDTransition Report2005. iTransition Report2010.

Kada se govori o veliinama kvantitativnih odnosa, kako spoljnotrgovinskog tako i deficita tekueg rauna platnog bilansa i BDP, trebalo bi istai da su one, sem Crne Gore, zbog precenjene vrednosti BDP (koji se izraavaju u tekuim cenama) i precenjene vrednosti nacionalnih valuta manje ili vie potcenjene.Ogromne deficite tekueg rauna platnog bilansa zemlje Zapadnog Balkana su privremeno reavale prodajom imovine stranim licima, grinfild, braunfild i portfolio investicijama, a esto i vrlo visokim novim zaduivanjima u inostranstvu, pa je veina njih postala visoko zaduena i narkomanski zavisna od stranog kapitala.Tri zemlje Zapadnog Balkana Hrvatska, Crna Gora i Srbija su postale i ostale visokozaduene zemlje, to umanjuje znaaj njihovih inae vrlo skromnih privrednih performansi, a znatno e nepovoljno uticati na rast u buduim godinama. Prema podacima EBRD, Crna Gora je u 2008. god. imala odnos spoljnog duga i BDP od ak 95,6%, a u 2009.g. ak 96,9%[3]. Po tom pokazatelju, Hrvatska je u jo teoj situaciji u 2007.g. taj odnos je bio 83,4%, u 2008.g. 81,9%, a u 2009.g. ak 101,9%[4]. Po istom izvoru, odnos spoljnog duga prema BDP iznosio je za Srbiju u 2007.g. 64,9%, u 2008.g. 65,5% a u 2009.god. 73,6%[5].to se tie odnosa spoljnog duga i BDP u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji, trebalo bi istai da su onide factovii nego to statistika pokazuje, jer je BDP, zbog inflacije, odnosno precenjene vrednosti nacionalnih valuta, vetaki, virtuelno povean i zbog toga su dobijeni navedeni odnosi osetno smanjeni. Iako je dinar znatno izgubio na vrednosti u treem kvartalu 2008.g. kao i tokom 2009. i 2010. godine, on je jo uvek precenjen, pa je sigurno da bi korektnijim obraunom BDP, odnos spoljnog duga i BDP Srbije sigurno preao kritinih 80%, pa bi ona i po ovom pokazatelju bila u grupi visokozaduenih zemalja. Za mene je najvaniji kriterijum zaduenosti jedne zemlje odnos iznosa ukupne godinje otplate spoljnih dugova prema iznosu BDP. Meutim, zbog inflacije u zemljama Zapadnog Balkana s jedne, i precenjene vrednosti nacionalnih valuta, u pet zemalja (sem Crne Gore koja koristi evro) s druge strane, iznos BDP je, po pravilu, vie ili manje, vetaki naduvan, pa je time statistiki dobijen znatno nii odnos otplata spoljnih dugova i BDP od realnih veliina. I pored toga, u sluaju Crne Gore, Hrvatske i Srbije taj odnos je vrlo visok. Na primer, prema proraunu strune slube Narodne banke Srbije taj odnos je dramatino pogoran od 2001. god. kada je iznosio samo 0,8%, u proloj godini iznosio je ak 11%. Ako se ima u vidu da je prirast BDP u Srbiji u 2010. godini iznosio samo 1,8%, proizilazi da je apsolutna veliina tog prirasta bila oko est puta manja od iznosa dospelih otplata po osnovu spoljnih dugova. I samo zahvaljujui injenici da se Srbija dodatno osetno zaduila i da je po osnovu tzv. tekuih transfera (pre svega doznaka), prodaje imovine ,dola znatna suma deviza, teka dunika kriza je kamuflirana.Kada se govori o stepenu spoljne zaduenosti (pa i o veliinama BDP) u zemljama Zapadnog Balkana, trebalo bi naglasiti da su u veini njih nosioci izvoza postale firme, koje su privatizacijom postale filijale stranih kompanija. Ako su one zaduene u inostranstvu, one e svoje dugove servisirati svojim izvozom. Meutim, ako one ni sada uopte nisu, ili su malo zaduene, drava u kojoj posluju neznatno moe raunati na devize koje one svojim izvozom ostvaruju. One mogu viak deviza koje ostvaruju poslovanjem sa inostranstvom ulagati u zemlji gde se nalaze, ali e najee devize iznositi u inostranstvo, pogotovu u kriznim vremenima, to je lepo pokazao primer Maarske, ali i nekih drugih zemalja u tranziciji. To vai i za filijale stranih banaka i osiguravajuih drutava lociranih u zemljama Zapadnog Balkana (to u velikoj meri vai i za ostale zemlje). Istina, u savremenim uslovima otvorenosti prema inostranstvu, to vai i za domae privredne subjekte, ali ja jo uvek verujem u ekonomski patriotizam i znatno veu mo drave da utie na ponaanje domaih preduzea, domaih banaka i domaih osiguravajuih i drugih kompanija. U prilog tome, govori injenica, da je odliv deviza iz brojnih zemalja u tranziciji preko privrednih subjekata koji su po osnovu privatizacije, grinfild i braunfild investicija doli u veinsko vlasnitvo stranaca, poslednjih godina znatno vei, nego to je devizni priliv po osnovu njihovog poslovanja. Zbog svega toga, javni spoljni dug, i spoljni dug dravnih preduzea i banaka gde je drava garant, a u sluaju Hrvatske, Srbije i Crne Gore, on je vrlo visok, vrlo je neprijatan ograniavajui faktor rasta i razvoja privrede.Pored izraenog rasta spoljnog duga i stepena spoljne zaduenosti veine zemalja Zapadnog Balkana, neke od njih se poslednjih godina susreu sa sve veim problemom javnog duga, a meu njima je i Srbija.Zvaninici Narodne banke Srbije, ali i masa akademika ekonomista istie da, i pored vrlo dinaminog rasta odnosa javnog duga i BDP, on jo uvek nije preao tolerantnih 45%, ve je krajem 2010.g. dostigao 41,5%. Meutim, problem je to je taj obraun sutinski potpuno neupotrebljiv i stvara lanu, mnogo bolju sliku nego to je onade facto. Prvo, pri tom obraunu nisu ukljuena dugovanja lokalnih samouprava, kao ni dospele, a neizmirene finansijske obaveze drave po osnovu nabavke robe i usluga. Uz to, dravade factoima ogromne finansijske obaveze koje e po usvajanju zakona o denacionalizaciji brzo postatide jureobaveze, jer se u mnogim sluajevima naslednicima nacionalizovane imovine, umesto povraaja u naturi, mora izvriti nadoknada nacionalizovane imovine u dinarima ili devizama (ako ive u inostranstvu). Prema mom miljenju, najvaniji razlog vetakog prikazivanja relativno niskog kvantitativnog odnosa javnog duga i BDP (kako u Srbiji tako i u etiri zemlje Zapadnog Balkana koje imaju nacionalnu valutu), jeste precenjena vrednost BDP izraena u tekuim cenama (pa se zbog inflacije on naduva) i potcenjena vrednost veeg dela javnog duga nominiranog u stranim valutama, koji se mnoi sa precenjenom vrednou nacionalnih valuta, pa se tako dobije njegova vrednost koja je vetaki smanjena u odnosu na realnu. Dakle, u toj raunici, u matematikoj formi razlomka, visina potcenjenog javnog duga stavlja se iznad razlomake crte, a precenjena vrednost BDP ispod razlomake crte, pa se po oba osnova dobija potcenjena veliina kvantitativnog odnosa javnog duga i BDP.I u veini ostalih zemalja Zapadnog Balkana javni dug i njegov kvantitativni odnos prema BDP su vrlo visoki i sem Crne Gore (koja je uvela evro) i u ostale etiri zemlje se, zbog istih razloga, kao u sluaju Srbije, oni prikazuju u manjim veliinama nego tode factojesu.Vrlo vaan, a za mene i najvaniji pokazatelj neuspenosti tranzicije u zemljama Zapadnog Balkana jeste broj nezaposlenih lica, odnosno stopa nezaposlenosti, a ona je u Makedoniji, BiH, i Srbiji vrlo visoka. Iako znatno nie, one su visoke i u ostale tri zemlje ovog podruja, to pokazuju podaci u tabeli br. 7.Tabela br.7Stopa nezaposlenosti u zemljama Zapadnog Balkana (u % radnosposobnog stanovnitva)Zemlja2008.2009.2010.

Albanija12,513,113,5

Bosna i Hercegovina23,424,127,2

Crna Gora10,711,212,2

Hrvatska8,69,312,7

Makedonija34,032,332,3

Srbija14,416,920,0

Izvori: EBRD, MMF iKvartalni monitor, br.23, oktobar decembar 2010, str.13.

Slika nezaposlenosti u zemljama Zapadnog Balkana bi bila jo nepovoljnija da mnogi, pre svega, mladi ljudi nisu napustili svoje zemlje i zaposlili se u inostranstvu. Sama injenica da je na najnovijoj rang-listi Svetskog ekonomskog foruma po intenzitetu, odlivu mozgova, Albanija bila na 32, Hrvatska na 17, Makedonija na 13, Srbija na 4, a Bosna i Hercegovina ak na drugom mestu (od 139 zemalja), daje dovoljno razloga da se zakljui da je veliki broj graana iz ovih zemalja poslednjih godina naao posao u inostranstvu i da se vie ne javlja na listama nezaposlenih[6]. Kada se govori o stopi nezaposlenosti u Srbiji, trebalo bi naglasiti da je pri tom obraunu iskljueno Kosovo u kome je stopa nezaposlenosti enormno visoka, pa bi stopa nezaposlenosti u Srbiji sa Kosovom bila jo nepovoljnija.Prie koje su dominirale poetkom poslednje decenije prolog veka da e tzv. tranziciona recesija, a time problem i nezaposlenosti kratko trajati pokazala se potpuno lanom. Vrlo ozbiljan problem u svakoj zemlji gde je stopa nezaposlenosti vrlo visoka, kao to je sluaj sa veinom zemalja Zapadnog Balkana, pa i Srbije jeste injenica da je vrlo visok udeo mladih ljudi dugo bez posla, pa mnogi od njih trajno odlaze u inostranstvo, a oni koji ostaju, vremenom gube steeno znanje, ali i samopouzdanje i samopotovanje, pa se zbog svega toga znatno smanjuje njihov radni kapacitet.U skladu sa podacima iz tabele 6, su i nalazi najvanije studije:Razvoj efikasnih pristupa za aktiviranje nezaposlenih i identifikovanje elemenata za regionalnu saradnju, koju su pripremili Generalni direktorat za zapoljavanje i socijalno staranje Evropske komisije i Beki institut za ekonomske studije. U njoj se istie da, izuzev Hrvatske i Crne Gore, ostale etiri zemlje Zapadnog Balkana karakterie niska stopa zaposlenosti i veliki udeo mladih bez posla koji su dugotrajno nezaposleni (Privredni pregled, 20.04.2011, str.6).U svim zemljama Zapadnog Balkana vrlo su izraeni problemi prezaduenosti preduzea i gubitaka u privredi u celini, a u nekim su dostigli dramatine razmere.To pogotovu vai za Srbiju u kojoj su kumulirani gubici u privredi krajem 2010 god. dostigle ak 2000 milijardi dinara, odnosno obraunato u evrima oko 20-milijardi.Za svaku od zemalja Zapadnog Balkana moe se navesti niz drugih pokazatelja, koji svedoe o vrlo ozbiljnoj, a u nekim sluajevima i dramatinoj ekonomskoj krizi. Na primer, u Srbiji je problem nelikvidnosti dostigao enormne razmere, broj nelikvidnih preduzea, radnji i preduzetnika stalno raste i dostigao je alarmantne razmere. I apsolutni broj preduzea, radnji i preduzetnika se stalno smanjuje. Samim tim broj nezaposlenih lica se poveava, a broj zaposlenih i dalje smanjujeMinistar rada i socijalne politike R. Ljaji nedavno je saoptio najvanije nalaze dokumenta Baza podataka o socijalno ugroenim kategorijama stanovnitva svih gradova i optina u Srbiji. U tom dokumentu se istie, da je u Srbiji 760.000 lica bez posla, a oko 700.000 ispod linije siromatva. Uz to, trebalo bi imati u vidu, da vrlo veliki broj lica radi, ali ne prima platu ili je ona vrlo niska, pa kao posledica svega toga vie od 185.000 lica dobija socijalnu pomo, a oko 40.000, tj. duplo vie nego 2009.g. hrani se u narodnim kuhinjama.2. Osnovni uzroci neuspene tranzicije zemalja Zapadnog BalkanaU zemljama Zapadnog Balkana, a posebno u Srbiji , mnogo se polemie o uzrocima ekonomske krize, kako meu zvaninicima, tako i meu akademskim ekonomistima. S obzirom na ogranien prostor, ukazau samo na najee tvrdnje vezane za uzroke te krize, a posebno u jo jednom istai moje tumaenje uzroka ekonomske krize u Srbiji, a oni manje ili vie vae i za ostale zemlje Zapadnog Balkana.U svim zemljama Zapadnog Balkana, a posebno u Srbiji, zvaninici, ali i masa akademskih ekonomista, pogotovu onih koji su na neki nain povezani sa dravnim institucijama ili vanijim zvaninicima, istiu da su sve ogromne ekonomske nedae posledica svetske ekonomske krize.Za razliku od tadanjih vrlih ministara M. Dinkia i B. elia koji su poetkom oktobra 2008. godine isticali da nas svetska finansijska kriza (kako se ona tada kvalifikovala) nee pogoditii i da emo od nje imati i koristi jer e se, navodno, strani investitori preorjentisati iz zemalja koje su zahvaene tom krizom, verovali ili ne na Srbiju (Privredni pregled, 35.X 2008,str.5).U mom uvodnom referatu na Savetovanju u Novom Sadu sam dokazivao da ta kriza nee brzo proi i da e ona Srbiju, posebno preko izvoza i doznaka, svakako pogoditi[7]. U poslednje dve godine dokazujem da je svetska ekonomska kriza, samo sticajem srenih okolnosti, znatno manje pogodila Srbiju nego mnoge razvijene zemlje, pa i najuspenije zemlje u tranziciji. Sada tvrdim da to manje ili vie vai i za sve zemlje Zapadnog Balkana. Naime, kao to smo videli, sve te zemlje su u 2008. imale niske izvozne koeficijente. Uz to, njihov izvoz, po pravilu, ima visok sadraj uvoznog reprodukcionog materijala a nizak sadraj novododate vrednosti, pa smanjenje izvoza koje je nastalo po osnovu pada svetskog uvoza imalo je znatno manji negativan efekat na BDP nego u zemljama sa vrlo visokim izvoznim koeficijentima, pogotovo onih u ijem izvozu je vei udeo novostvorene vrednosti.Kada se govori o efektima svetske ekonomske krize, trebalo bi istai da su zemlje Zapadnog Balkana imale srenu okolnost da su klimatski uslovi za poljoprivredu u 2007, 2008. i 2009. bili vrlo povoljni a u 2010. neto nepovoljniji, ali ipak vrlo solidni, to je omoguilo rast njenog fizikog obima u 2007, 2008. i 2009. i blagi pad u 2010. godini. Ta injenica je posebno pogodovala onim zemljama u kojima je uee ovog sektora u ukupnom BDP visoko ato su Albanija (kod koje poljoprivreda kreira oko 2122% ukupnog BDP), Makedonija i Srbija (kod kojih poljoprivreda uestvuje sa 1011% u kreiranju ukupnog BDP) i vrlo verovatno BiH (za koje Svetska banka ne daje podatke). U tom pogledu, u nepovoljnijem poloaju bile su Hrvatska (sa ueem poljoprivrede od samo 6%), a pogotovu Maarska i Slovaka (sa ueem poljoprivrede od po 4%) i Slovenija (sa ueem od samo 2%)[8].I pored svetske ekonomske krize, koja je morala pogoditi radnike koji potiu iz zemalja Zapadnog Balkana a zaposleni su u inostranstvu, priliv doznaka nije bitnije smanjen, to je posebno bilo znaajno za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Albaniju. U sluaju Srbije, po statistici NBS, priliv doznaka u 2009. iznosio je 3,2 milijardi evra (a obraunato u dolarima oko 4,6 milijardi). Po istom izvoru, njihov iznos je u 2010. godini iznosio 3,1 milijardu evra. U jednom novijem radu Svetske banke procenjuje se da je iznos doznaka koji je doao u Srbiju u 2009. godini dostigao ak 5,406 milijardi dolara, pa je njihov odnos prema BDP dostigao ak 12,6%[9]. Po istom izvoru, doznake koje su u toj godini dole u BiH iznosile su neto preko 2,2 milijarde dolara i dostigle su ak 12,7% BDP. Doznake koje su dole na podruje Albanije u toj godini iznosile su oko 10,9% BDP. Kvantitativni odnos doznaka i BDP u Makedoniji u istoj godini iznosio je 4,5%, a u Hrvatskoj samo 2,4%, dok za Crnu Goru iznos doznaka nije naveden.Tabela br. 8.Apsolutni iznosi i odnos doznaka i BDP u zemljama Zapadnog Balkana u periodu 20082010.g. (u milionima dolara i u procentima)Zemlja2008.2009.2010.Odnos doznaka i BDP u 2009.g. (u %)

Albanija1,4951,3171,28510,9

Bosna i Hercegovina2,7352,1672,22812,7

Hrvatska1,6021,4761,5452,4

Makedonija4074014144,5

Srbija5,5385,4065,58012,6

Izvor: JMF,Balance of Payments Statistics Yearbook 2010, a za 2010. procene strunih slubi Svetske banke.

Iz podataka tabele br. 8, jasno se vidi da svetska ekonomska kriza nije bitnije pogodila devizni priliv po osnovu doznaka u 2009. godini a u 2010. je, izgleda, sem Albanije, u ostale etiri zemlje dolo do rasta tog priliva, pa se tim faktorom ne moe objanjavati teka ekonomska kriza, pogotovu u BiH i Srbiji.Kod veine zemalja Zapadnog Balkana, posle eskalacije svetske ekonomske krize, povean je neto spoljni dug, pre svega novim zaduivanjem koje je u zbiru prevazilazilo iznos otplate glavnica i kamata. Na primer, spoljni dug Srbije, i pored promene metodologije obrauna kojom je iznos spoljnog duga smanjen za 320 miliona evra, na kraju 2010. godine bio je za 2,8 milijardi vei nego krajem 2008. godine, pa je i to po nizu osnova uticalo na ublaavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, ali je tim rastom zaotren problem njene visoke spoljne zaduenosti koji je ve i sada, a u budunosti e tek biti, vrlo ozbiljan ograniavajui faktor rasta i razvoja privrede. Sve to jo vie vai i za Hrvatsku i Crnu Goru, kod kojih je odnos spoljnog duga i BDP u periodu 20072010. znatno povean.Zbog svega navedenog, smanjenje bruto domaeg proizvoda u zemljama Zapadnog Balkana (sem Albanije) u 2009, a u Hrvatskoj i u 2010.g[10], samo je delom posledica smanjenja izvoza robe i usluga nastalog zbog smanjenja vrednosti svetske trgovine u 2009. godini, po proceni Svetske trgovinske organizacije, za 23%.Zvaninici i neki akademski ekonomisti istiu da je Srbija u vreme svetske ekonomske krize ostvarila relativno visok nivo ekonomske stabilizacije. Prosto je neverovatno da neko ozbiljan moe tako govoriti, ako se zna da je Srbija po stepenu ekonomske stabilizacije na rang-listi Svetskog ekonomskog foruma u 2009. godini bila tek na 111 mestu. Ili, na najnovijoj rang-listi tog Foruma, ona se po visini inflacije nalazila na neslavnom 115. mestu, dok je Crna Gora bila na 83, Hrvatska 60, Albanija 57, Bosna i Hercegovina na 14, a Makedonija ak na 9. mestu. S obzirom na veoma visoku inflaciju u 2010. nema dileme Srbija e u 2011. biti jo nepovoljnije rangirana.Kada se govori o ekonomskoj stabilnosti u Srbiji, trebalo bi naglasiti da je ona, iako vrlo problematina, postignuta i preko prodaje od strane Narodne banke Srbije od poetka septembra 2008. pa do kraja 2010. oko 3,5 milijardi evra (u cilju suzbijanja preteranih dnevnih oscilacija valutnog kursa). I to je tragino, ogroman deo tih prodatih deviza slio se u depove neto uvoznika i raznih tajkuna a od tih prodaja privreda nije imala koristi,dok suneto izvoznici imali samo dodatne tete, jer je tim prodajama odravana precenjena vrednost dinara, odnosno potcenjena vrednost stranih valuta. Uz to, precenjena vrednost dinara imala je veliki niz dodatnih negativnih ekonomskih i socijalnih posledica.Vlada Srbije, kao i predsednik Srbije, istiu da je svetska ekonomska kriza manje pogodila Srbiju nego neke zemlje u susedstvu zahvaljujui preduzetim merama, ali pri tome ne navode koje su to mere. Jedna od njih je svakako imala trenutne pozitivne efekte, ali je sa stanovita dugog roka ona vrlo problematina. U pitanju je odluka Vlade da drava garantuje za svaki tedni ulog u svakoj banci u Srbiji, umesto dotadanjih 3.000 evra ak do 50.000 evra. To je imalo za rezultat delimian povratak podignutih deviza sa tednih uloga stanovnitva (do ega je dolo krajem 2008.godine), tokom 2009. i 2010. i blagi rast doznaka u 2010. Meutim, ta odluka jede factoznatno poveala devizni dug drave, jer bi ona u sluaju propasti neke od banaka (kao to je bio sluaj na Islandu) morala da servisira devizne obaveze te (ili tih banaka) prema stanovnitvu.U poslednjih nekoliko godina u svim zemljama Zapadnog Balkana kao uzrok teke ekonomske krize istiu se dugoroni negativan uticaj krvavog raspada zemlje, ratnih sukoba na podruju etiri zemlje, kidanje meusobnih ekonomskih veza, sankcija prema SRJ, odnosno Srbiji i Crnoj Gori, vazduna agresija NATO-a i teki politiki problemi u svim zemljama Zapadnog Balkana koji su postojali u poslednjoj deceniji prolog veka.Tano je da je stanje u privredi svih zemalja Zapadnog Balkana u poslednjoj deceniji prolog veka, zbog svega navedenog, ali i mnogo ega drugog, bilo vrlo teko. Ali, stanje u privredi Japana i Nemake po zavretku Drugog svetskog rata bilo je jo tee, ali su te zemlje, po zavretku tog rata ostvarile zaista impresivan rast i razvoj. I stanje privrede Republike Koreje, po zavretku graanskog rata, bilo je zaista katastrofalno a po zavretku tog rata pa gotovo do kraja 20. veka ona je ostvarila zaista fantastian rast BDP. Poznati profesor Kembrida Ha-Dun ang, to ilustruje na sledei nain: Osam godina po zavretku bratoubilakog rata (1961.g.) dohodak po stanovniku u Republici Koreji iznosio je samo 82 dolara, a prosean stanovnik R. Koreje je zaraivao dva puta manje od prosenog stanovnika Gane samo 179 dolara. Polovina junokorejske industrije i preko 75% njene eleznike mree bilo je uniteno u tom ratu. Tada je USAID R. Koreju proglasio za rupu bez dna. U to vreme, glavni izvozni artikli bili su tungsten, riba i ostali primarni proizvodi. R. Koreja je bila jedno od najsiromanijih mesta na svetu i bila je alosna zemlja. Tokom mog ivota, tj. od 1963. godineper capitadohodak, meren kupovnom moi domae valute, povean je ak 14 puta. Za takav porast Velikoj Britaniji je trebalo vie od dva veka, a SAD oko vek i po[11].Sklon sam da tvrdim da su sve zemlje Zapadnog Balkana raspadom SFRJ i svim onim to jetaj proces pratilo bile vei ili manji ekonomski gubitnici i zbog svega toga njihove privrede su u poslednjoj deceniji prolog veka bile u vrlo tekom stanju, ali ipak znatno boljem u odnosu na privrede Nemake i Japana posle zavretka Drugog svetskog rata ili privredu R. Koreje po zavretku graanskog rata.Profesor dr Blagoje Babi je napisao nekoliko vrlo kvalitetnih radova posveenih fantastinim uspesima u privrednom rastu i razvoju prethodno navedenih zemalja[12]. On istie da je na prvom mestu doprinos tim uspesima bila kolektivna svest o nacionalnom interesu i kolektivna spremnost za njegovo ostvarivanje. Ukazao je, takodje, da je poziv na rtvovanje bio praen obavezom drave da obezbedi uee svih u plodovima obnove, pa je pravednost raspodele dohotka bila znatno via nego u zemljama pobednicama a realizacija tog opredeljenja je obezbeivala pristajanje stanovnitva na rtve. Uz to, on istie da su realizacijom tog opredeljenja, kao i sporazumom poslodavaca i radnika da plate rastu u srazmeri sa rastom proizvodnosti rada i sve veim poverenjem u upravljae, partnerstvom drave i privatnih preduzea, a naroito visokim stopama tednje i investicija i iznad svega industrijalizacijom omoguena privredna uda u te tri zemlje. Na kraju, naglasimo da je prof. Babi dao niz vrlo korisnih predloga o tome ta je Srbija trebalo i ta treba da koristi iz iskustava navedene tri zemlje.Manje-vie u svim zemljama Zapadnog Balkana na najviim funkcijama su se nali vrlo problematini ljudi, a neki od njih su bili kriminalci i zloinci. Oni nisu znali ili nisu hteli ili, zbog diktata meunarodnih finanskijskih institucija ili monih drava, nisu oko sebe okupili vrhunske strunjake iz ekonomske, pravne i nekih drugih struka. Zbog svega toga i na najviim mestima gde se kreirala privredna reforma i mere ekonomske politike, nali su se struno, a u mnogim sluajevima i moralno vrlo problematine osobe. Pokazalo se da je na nobelovac Ivo Andri bio potpuno u pravu kada je napisao, da kada dou isaena vremena, onda na povrinu izbijaju pogreni ljudi. Trebalo bi mnogo prostora da se navedu imena raznih, najblae reeno, uasno problematinih linosti koje su se, sticajem neobinih istorijskih okolnosti, nale na vrlo vanim mestima gde se koncipiraju tranzicione mere. Na primer, u Hrvatskoj, radovi najobrazovanijeg i najuglednijeg ekonomiste SFRJ prof. dr Branka Horvata bili su zabranjeni, pa je bio potpuno iskljuen iz koncipiranja privrednih reformi a tim koji je to radio bio je sastavljen uglavnom od politiki podobnih ekonomista koji Horvatu nisu bili ni do kolena. Oni, kao i predsednici i premijeri, potpuno suignorisali njegovesasvim opravdane, estoke kritike[13]. Duboko sam ubeen da bi on, poput profesora V. Kolodka, koji je bio glavni autorStrategije za Poljskua od 1994. i glavni realizator, okupio tim vrhunskih stranih i domaih ekonomista i da bi oni formulisali neuporedivo boljii Hrvatskoj prilagoeniji model tranzicije, nego to joj je bio nametnuti model u skladu sa tzv. Vaingtonskim sporazumom koji je zagovarao brzu, sveobuhvatnu privatizaciju, stabilizaciju, deregulaciju i naglu i preteranu liberalizaciju uvoza i suzbijanje inflacije po svaku cenu, to je imalo za posledicu precenjenu vrednost kune i tzv. holandsku bolest privrede Hrvatske.Sluaj modela tranzicije Srbije i linosti koje su ga (zvanino) predloile, gotovo jetragikomian. Koliko verujem toliko i ne verujem u priu jednog ranijeg vanog zvaninika SAD koji je tvrdio da sankcije SRJ, pa i bombardovanje od strane NATO-a, nisu preduzeti zbog zatite Albanaca na Kosovu, ve da bi se silom nametnuo neoliberalizam[14]. Verujem da su Meunarodni monetarni fond i Svetska banka SR Jugoslaviji nametnuli koncept reformi i tranzicije koji je bio u punom skladu sa deset boijih zapovesti tada uvenog tzv. Vaingtonskog sporazuma, a da su samozvani vizionari to prikazali kao svoje delo. Nije bitno da li su oni, kao uostalom i druge zemlje Zapadnog Balkana, taj model prihvatili silom ili milom. Bitno je da on u brojnim elementima nije bio adekvatan i, kao to sam od 2001.g. dokazivao, imao je ozbiljnu konstrukcionu greku ili kako nobelovac J. tiglic pre dve godine ree imao je ozbiljnu sistemsku greku i zbog toga je njegova dosledna primena morala imati vrlo nepovoljne ekonomske i socijalne posledice (o emu e kasnije biti vie rei).Sve vie sam ubeen da su, pri izboru lica koja e voditi privredne resore, Narodnu banku i sl., ogromnu ulogu imale meunarodne finansijske institucije, pa i neke mone zemlje. I, naalost, pri tom izboru, politika podobnost je bila dominantna, a strunost u dubokoj senci. Pri izboru tih funkcionera, vanu ulogu imala je njihova revolucionarna aktivnost u devedesetim godinama prolog veka. Neki od njih, kao to je prof. dr M. Labus, samozvani vizionar reformi u SRJ, bolje rei u Srbiji, imali su, kada su u pitanju tranzicione refome, i kompleks nie vrednosti u odnosu na strane strunjake. Podseam da je prof. dr M. Labus na jednom savetovanju 1992. godine izjavio: Poto ekonomisti socijalistikih zemalja malo znaju o tome kako funkcioniu trine privrede, taj posao treba prepustiti zapadnim ekonomistima[15].Primena "deset boijih zapovesti" tzv. Vaingtonskog sporazuma u tranzicionim reformama u zemljama Zapadnog Balkana morala je dovesti do niza deformacija i ogromnih problema (o emu sam u brojnim radovima pisao od 2001. godine). Uz to, u nizu tih zemalja reformatori su se pravili " veim katolicima od pape".Ogroman debalans u spoljnotrgovinskoj razmeni svih zemalja Zapadnog Balkana nastao je pre svega zbog sve precenjenijeg kursa nacionalnih valuta i preterane liberalizacije uvoza. U uslovima gotovo fiksnog valutnog kursa domaih valuta u nekim od tih zemalja i istovetne manje ili vee inflacije, domaa roba je postojala sve manje, a uvozna sve vie cenovno konkurentna. Prof. dr Branko Horvat je sa puno prava isticao da je valutni kurs bitan element trine ekonomije, jer odraava cijene po kojima se vri alokacija resursa. Kod nas je teaj precjenjen za oko 60%. Taj stupanj precjenjenosti valute znai da smo za toliko manje konkurentni na svjetskom tritu. Zato izvoz stagnira, uvoz buja, a vanjskotrgovinski deficit je neizdriv. Kod nas cjene rastu dva puta bre nego u EU, a tjeaj ostaje stabilan. Treba rei da za 60% precjenjeni teaj valute dovodi do nekonkurentnog izvoza i jeftinog uvoza uslijed ega se razara domaa proizvodnja i poveava vanjskotrgovinski deficit[16]. Uz to, on estoko kritikuje naglo smanjenje carina a posebno proglaavanjem za veliki uspeh planirano ukidanje carina od sjenja 2002[17]. I, naravno, to je dodatno stimulisalo uvoz koji je sve vie guio domau proizvodnju. Vrlo slino se deavalo i u drugim zemljama Zapadnog Balkana tokom devedesetih godina prolog i u prvoj deceniji novog veka. To se desilo i sa SR Jugoslavijom u periodu 20012003. godine ali i u kasnijim godinama. Liberalizacija uvoza je nametnuta preko MMF koji je bio jedan od glavnih aktera i veliki pobornik tzv. Vaingtonskog sporazuma, a jedna od zapovesti tog Sporazuma bila je liberalizacija spoljne trgovine, bolje rei uvoza, jer je izvoz ranije bio liberalizovan. Meutim, kada se radi o snienju carina, nije se samo Hrvatska pravila veim katolikom od pape, ve manje-vie i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana. To vai i za samozvane "vizionare" ekonomskih reformi u Srbiji. I kao posledica toga, u 2009. godini svih est zemalja ima znatno nie ponderisane carinske stope od niza znatno razvijenih zemalja, to pokazuju podaci u tabeli br. 9.Tabela br.9.Prosene ponderisane carinske stope u zemljama Zapadnog Balkana i u grupi drugih zemalja i njihovo mesto na rang-listi konkurentnosti privredeZemljaProsena carinska stopa u 2009Mesto na rang listi po konkurentnosti

Hrvatska2,977

Albanija*3,388

Australija4,316

Crna Gora4,449

Turska4,461

Bosna i Hercegovina5,1102

Srbija5,396

Makedonija5,479

Tajland5,738

Malezija6,026

Tajvan6,113

R.Koreja6,622

Meksiko8,366

Argentina11,287

Rusija11,663

Brazil11,958

Alir13,386

Kina13,327

Indija14,451

Tunis14,732

Izvor: The World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 20102011, str. 15, 437.[18]Nagla i preterana liberalizacija uvoza u zemljama Zapadnog Balkana bila je -s obzirom na injenicu da su one bile na niskom nivou razvijenosti (sem eventualno Hrvatske) i da je ekonomska situacija u poslednjoj deceniji prolog veka bila vrlo teka ekonomski neracionalna. uveni Korejanac, profesor prestinog Kembrida u svojoj vrlo zapaenoj knjizi "Loi Samariani: Mit o slobodnoj meunarodnoj trgovini i tajna istorija kapitalizma[19], vrlo je ubedljivo pokazao dvolinost i sebinost razvijenih zemalja, kao to su V. Britanija, SAD, Nemaka, Japan itd., koje su u prvim fazama svog razvoja praktikovale estoku carinsku i vancarinsku zatitu a kada su dostigle visok nivo razvijenosti, pa i sada, zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji nameu koncept to vee otvorenosti privrede. On, uz to, istie da vlade SAD i Evropske unije u uslovima najnovije svetske ekonomske krize poseu za merama zatite svoje privrede i merama smanjenja vrednosti svojih valuta koje su do skora bile nespojive sa konceptom neoliberalizma. I, naravno, sve to rade jer je to u njihovom interesu. S druge strane, to nisu dozvoljavale svojim kolonijama a i sada ne dozvoljavaju polukolonijama, kakve su zemlje Zapadnog Balkana.Zemljama Zapadnog Balkana jo vee tete donela je precenjenost nacionalnih valuta koja je ponekad direktno ili indirektno forsirana preko MMF, navodno u cilju stabilizacije i suzbijanja inflacije, a to je jedna od deset boijih zapovesti Vaingtonskog sporazuma.Pored estokog guenja domae proizvodnje i po tom osnovu destimulisanja izvoza, ogromnog rasta spoljnotrgovinskog deficita, kod nekih zemalja i potpunog topljenja suficita u razmeni usluga sa inostranstvom, enormnog rasta deficita u razmeni robe i usluga sa inostranstvom, enormnog rasta deficita tekueg rauna platnog bilansa, ekstremno precenjena vrednost domae valute ostvarena tokom perioda tranzicije imala je i niz drugih, vrlo tekih ekonomskih posledica. Naveu, po mom miljenju, najvanije negativne ekonomsko-finansijske posledice ekstremno precenjenog dinara [20]: Deformacija sistema cena; Deformacija ponude i tranje deviza; Drastian pad vrednosti preduzea koja su znatnije pogoena ekstremnim rastom uvoza i njihova prodaja po vrlo niskim cenama; Destanak vrlo velikog broja preduzea, posebno tzv. neto izvoznika; Destimulisanje proizvodnje izvozno-orijentisanih poljoprivrednih proizvoda (na primer, goveeg mesa, vina i sl.); Destimulisanje izvozno-orijentisanih, a stimulisanje uvozno-orijentisanih stranih direktnih investicija; Ekonomski sunovrat istonog i zapadnog dela Srbije i tzv. Sandaka, kod kojih je uee sektora koje je uguila sve precenjenija vrednost dinara, bilo je vrlo visoko. Rast nezaposlenosti koji je dostigao ogroman broj, naroito u prethodnim navedenim regionima. Stimulisanje potronje uvoznih proizvoda i usluga, a destimulisanje ednje; Olako zaduivanje preduzea u inostranstvu; Olako zaduivanje stanovnitva koje nije ozbiljno shvatilo deviznu klauzulu; Enorman rast stepena spoljne zaduenosti; Neracionalno investiranje u kapacitete koji se zasnivaju na uvoznim sirovinama i reprodukcionim materijalima, a ija se proizvodnja realizuje na domaem tritu; Znatno smanjenje tzv. neto deviznog ostvarenog izvozom; Neracionalna upotreba resursa ljudskih, materijalnih i finansijskog kapitala; Olako kupovanje i korienje nekih uvoznih proizvoda iroke potronje kao to su automobili i po tom osnovu tranje deviza za uvoz sirovina i reprodukcionih materijala bez kojih se oni ne mogu koristiti; Bitno poveanje gubitaka u privredi, i sl.Ubeen sam da su se sline posledice ispoljile i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana koje imaju svoje vrlo precenjene valute.Polukolonijalno ropstvoTrei bitan razlog neuspene tranzicije i teke ekonomske krize zemalja Zapadnog Balkana jeste defektna privatizacija koja je nametnuta, pre svega, od strane MMF i uz maksimalno angaovanje stranih konsultanata. Izvesni problematini politiari, vrlo uskih vidika, a esto isforsirani preko meunarodnih finansijskih institucija ili monih drava a neki u sutini zastupnici interesa stranog kapitala, nametnuli su ovim zemljama model tzv. tvrdog kapitalizma ili kako bi uveni Soro rekao trini fundamentalizam ili neoliberalizam koji je sadran u odredbama Vaingtonskog konsenzusa. Prof. B. Horvat taj kapitalizam koji je uveden u Hrvatskoj, s pravom naziva grabenim kapitalizmom i istie da je uveden uz ogromne prevare graana. On naglaava da u cilju privatizacije u dravnim ustanovama sjede, kao to su 1945.g. sjedili sovjetski, strani strunjaci[21]. I to je tragikomino, prodaja i prihod od prodaje najprofitabilnih preduzea, kao to su naftna, telekomunikaciona ili energetska, zvanino se karakterie kaostrane direktne investicije. To su investicije za kupce tih preduzea a poto se prihodi od privatizacije, kako Horvat navodi za Hrvatsku, upotrebi za pokrivanje rasipnikog dravnog budeta neodgovornih i nesposobnih vlada[22] to je za zemlju koja, bez saglasnosti veine stanovnitva, prodaje ta preduzea dezinvesticija. Verovatno se slino deavalo i sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, a za Srbiju je to nesporno, (posebno se ispoljilo pri prodaji Mobtela). I kao posledicu svega toga, B. Horvat vidi perspektivu i sve vee zaduivanje Hrvatske u inostranstvu, pri emu e se stari dugovi otplaivati novim zaduivanjem a sav porast proizvodnje odlazie na otplatu duga, ivotni standard se nee poveavati, siromatvo se nee smanjivati, dvocifrena nezaposlenost e ostati[23]. I njegova poenta je glasila: Tako su vlastiti politiari na vlasti, prevarama graana, nekada nezavisnu zemlju stavili u polukolonijalno ropstvo[24]. Naalost, to vai i za druge zemlje Zapadnog Balkana, pa i za Srbiju.Na kraju, trebalo bi istai da je neuspena tranzicija imala za posledicu i sve teu drutvenu krizu, koja, s druge strane, pojaava ekonomsku krizu. Dakle, u svim zemljama Zapadnog Balkana ekonomska i drutvena kriza se meusobno pospeuju. U manje-vie svim zemljama Zapadnog Balkana postoji kriza vrednosnog sistema, kriza morala, kriza poverenja, kriza pravnog sistema, kriza ljudskog kapitala, kriza demokratije, itd.Moda nije najbolji ali je svakako jedan od pokazatelja drutvene krize u zemljama Zapadnog Balkana indeks korupcije referentnog Transparency International. Njegova maksimalna vrednost jeste deset i tada znai da u zemlji nema korupcije (to je, naravno, teorijski sluaj). Najvii indeks korupcije u 2010. imale su Danska, Novi Zeland i Singapur po 9,3. Sve zemlje Zapadnog Balkana su vrlo slabo plasirane, to znai da je u njima nivo korupcije vrlo visok. Od est zemalja ovog podruja najbolje su plasirane Hrvatska, Makedonija i Crna Gora, dok su u donjem delu Srbija, Albanija i Bosna i Hercegovina.Tabela br. 10.Indeks korupcije u zemljama Zapadnog Balkana u periodu 20082010.g.Zemlja2008.2009.2010.

Hrvatska4,44,14,1

Makedonija3,63,84,1

Crna Gora3,43,93,7

Srbija3,43,53,5

Albanija3,43,23,3

BiH3,23,03,2

Izvor: Srbija u promenama, NIN, br. 1, 24. mart 2011,str.5,(originalan izvor Transparency International).

Kada se govori o korupciji, kao velikom zlu u zemljama Zapadnog Balkana, navedimo i nalaze Svetskog ekonomskog foruma po kojima je ona u Srbiji bitan ograniavajui faktor za razvoj biznisa, u Albaniji je na drugom mestu, u Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini na etvrtom, a u Crnoj Gori na petom mestu[25].3. ZakljuciZemlje Zapadnog Balkana zabeleile su velike neuspehe u tranziciji svojih privreda. Brojni su uzroci tih njihovih neuspeha.Vrlo skromne privredne performanse zemalja Zapadnog Balkana politiari i brojni akademski ekonomisti, koji su bili zagovornici nametnutog ili prihvaenog modela tranzicije, objanjavaju dejstvom specifinih faktora, a posebno ratnih sukoba u tri drave (BiH, Hrvatskoj i Makedoniji), sankcijama i vazdunom agresijom NATO-a (prema Srbiji i Crnoj gori ) i velikim graanskim nemirima (posebno u Albaniji). Neosporno je da su ti faktori znatno unazadili privrede tih zemalja. Meutim, sama injenica da se zbog svega toga znatno smanjila statistika osnova, omoguavala je u sluaju uspenih tranzicija, dinamian rast privrednih aktivnosti a do toga nije dolo.Glavni uzrok velikog neuspeha u tranziciji privreda zemalja Zapadnog Balkana jeste nametnuti i prihvaeni model tranzicije koji je podrazumevao brzu i sveobuhvatnu privatizaciju koja je bila praena ogromnim defektima, pljakom pa i kriminalom. Uz to, taj model je podrazumevao naglu i preteranu liberalizaciju uvoza, stabilizaciju i borbu protiv inflacije po svaku cenu i deregulaciju privrednih tokova, a sve to je imalo za posledicu precenjenu vrednost nacionalnih valuta, to je sve skupa dovelo od ogromnih ekonomskih i socijalnih problema i sve tee ekonomske i drutvene krize. Vremenom, te dve krize se meusobno sve vie pospeuju i time pojaavaju.U svim zemljama Zapadnog Balkana na mnogim vanim politikim funkicjama pa i onim gde su se kreirale tranzicione reforme, nale su se struno, a esto i moralno vrlo problematine osobe i one su forsirale negativnu selekciju kadrova, pri emu je politika podobnost bila daleko ispred strune i to se moralo vrlo nepovoljno odraavati na tradicionalne i privrede performanse.U takvim uslovima svetska ekonomska kriza je samo manje ili vie pojaala i inae vrlo teke ekonomske probleme zemalja Zapadnog Balkana, pa su, zbog svega navedenog, njihove ekonomske perspektive vrlo nepovoljne