DEVOJČICE I DEČACI U SVETU ZANIMANJA Rodna komponenta...

DEVOJČICE I DEČACI U SVETU ZANIMANJARodna komponenta u projektu„Profesionalna orijentacija u Srbiji“

SADRŽAJ

1. UVOD ..................................................................................................................................................................................................................................................................... 4

2. PROJEKAT „PROFESIONALNA ORIJENTACIJA U SRBIJI” .................................................................................................................................4

3. DRUŠTVENA POZICIJA ŽENA I MUŠKARACA U SRBIJI ...................................................................................................................................5

4. RODNA RAVNOPRAVNOST U PROJEKTU „PROFESIONALNA ORIJENTACIJA U SRBIJI” .....................................................8

5. KOJA ZANIMANJA BIRAJU DEVOJČICE I DEČACI - ISTRAŽIVANJE UTICAJA PROGRAMA ...........................................9

6. RODNA RAVNOPRAVNOST U RAZLIČITIM ASPEKTIMA PROGRAMA ...................................................................................................11

6.1. RODNA RAVNOPRAVNOST U PRIRUČNICIMA I PORTFOLIJU ZA PROFESIONALNU ORIJENTACIJU ......11

6.1.1. RADIONICE KOJE SE BAVE RODNOM RAVNOPRAVNOŠĆU .........................................................................................11

6.1.2. ASPEKAT RODNE RAVNOPRAVNOSTI U DRUGIM RADIONICAMA U PRIRUČNIKU.................................12

6.2. REALNI SUSRETI SA SVETOM RADA .................................................................................................................................................................... 13

6.3. DAN DEVOJČICA I DAN DEČAKA ............................................................................................................................................................................. 14

6.4. RODNO OSETLJIV JEZIK .................................................................................................................................................................................................... 15

6.5. PODIZANJE KOMPETENCIJA REALIZATORA I REALIZATORKI AKTIVNOSTI U PROGRAMU ............................16

7. REČNIK POJMOVA ................................................................................................................................................................................................................................ 17

8. PRILOZI ........................................................................................................................................................................................................................................................... 18

9. LITERATURA ............................................................................................................................................................................................................................................... 22

DEVOJČICE I DEČACI U SVETU ZANIMANJA

Rodna komponenta u projektu „Profesionalna orijentacija u Srbiji“ 3

Smatrajući da je pitanje jednakih prava i mogućnosti za žene i muškarce neizostavni deo razvoja i napretka društva, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pitanju rodne ravnopravnosti i politici jednakih mogućnosti za osobe svih rodnih identiteta posvećuje posebnu pažnju. Počevši od 1992. u svim GIZ-ovim projektima primenjuje se strategija u kojoj se navodi i sledeće: „Rodna ravnopravnost je ključ održivog razvoja i krucijalna za osiguravanje kvaliteta našeg rada. Efektivnost našeg delovanja postižemo uvažavajući različitih životne pozicije žena i muškaraca i smatrajući da je rodna ravnopravnost jedna od ključnih vrednosti na kojoj se bazira naš rad.“1

Rodna ravnopravnost uključuje se u GIZ-ove projekte u Srbiji2 kao sastavni deo planiranja i sprovođenja projekata u kojima se primenjuje koncept gender mainstreaming-a. To je koncept uvođenja rodne ravnopravnosti u sve procese koji se tiču donošenja odluka i kreiranja politika, kao i sprovođena konkretnih aktivnosti. Posebno je važno da se ide i korak dalje u odnosu na formalnu implementaciju zakona i strategija o rodnoj ravnopravnosti i da se u praksi primenjuje ovaj koncept.

Slika sa Dana devojčica u Kruševcu: Devojčice u poseti vatrogasnoj jedinici

1 Gender Strategy – Gender pays off. Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. 2012. 2 Gender network Booklet, Srbija. 2012.



1. UVOD

Ova brošura priređena je kako bi se na jednom mestu objedinila postignuća i iskustva uvođenja rodne komponente u projektu „Profesionalna orijentacija u Srbiji“ i dale smernice za buduće realizatore i realizatorke ovog programa. U njoj smo delimično predstavili i rezultate istraživanja o stavovima mladih osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta u vezi sa izborom budućeg karijernog puta, a sa posebnim zadovoljstvom ističemo i primere dobre prakse u primeni i sprovođenju rodno osetljive profesionalne orijentacije koje su nastavnici i nastavnice u školama i koordinatori i koordinatorke kancelarija za mlade realizovali u radu sa mladima. Želja nam je da time ukažemo na dosadašnje uspehe, ali i da inspirišemo sadašnje i buduće realizatore i realizatorke programa i podstaknemo ih da idu i korak dalje u sagledavanju i sprovođenju rodno osetljive profesionalne orijentacije.

2. PROJEKAT „PROFESIONALNA ORIJENTACIJA U SRBIJI”

Projekat „Profesionalna orijentacija u Srbiji“ sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), po nalogu Nemačke vlade i njenog Ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju, a u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije. Implementacioni partner je Centar

„Inventiva”, nacionalni centar za profesionalnu orijentaciju i udruženje stručnjaka i stručnjakinja za razvoj savremenog koncepta profesionalne orijentacije. Projektom je predviđeno da programom profesionalne orijentacije budu obuhvaćene sve osnovne škole i kancelarije za mlade u Srbiji u periodu od 2011. do 2015. godine.

Cilj projekta je uspostavljanje funkcionalnog i održivog sistema i programa profesionalne orijentacije za mlade na prelasku iz osnovne u srednju školu, kao i na prelasku iz srednje škole na visoko obrazovanje i/ili u svet rada. Projekat osnažuje mlade ljude da budu aktivni građani i građanke koji učestvuju u stvaranju bolje budućnosti za sebe, ali i za širu zajednicu. On se zasniva se na vrednostima i principima politike jednakih mogućnosti za sve ljude bez obzira na njihovu rodnu, versku, nacionalnu i rasnu pripadnost. Ciljna grupa projekta su učenici i učenice završnih razreda osnovne škole, srednjoškolci i srednjoškolke i mladi van školskog sistema.

Projekat se zasniva na dve komponente – školskoj i vanškolskoj. U osnovnim školama, školski timovi za profesionalnu orijentaciju realizuju program kroz radionice i različite aktivnosti iz oblasti profesionalne orijentacije. U kancelarijama za mlade, kroz radionice i realne susrete mladi srednjoškolskog uzrasta osnažuju se da uspešno i samostalno biraju zanimanje, planiraju karijeru i traže posao.

Projekat se realizuje putem saradnje različitih institucija i privrede: osnovnih škola, srednjih škola, kancelarija za mlade, privrede, regionalnih centara i centara za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, saveta za zapošljavanje, centara za razvoj karijere, Nacionalne službe za zapošljavanje, centara za socijalni rad, lokalnih samouprava, privrednih komora i dr. Oni su formirali 31 tim aktera na lokalu za stvaranje uslova za implementaciju petofaznog dinamičnog modela profesionalne orijentacije.



Program profesionalne orijentacije koji se realizuje u ovom projektu osmišljen je na osnovu interaktivnog dinamičnog procesnog petofaznog modela u kome je pažnja prvenstveno usmerena na osposobljavanje mladih za izbor zanimanja. Ovaj model sastoji se od pet faza: › samospoznaja, › informisanje o zanimanjima, › upoznavanje sa mogućnostima školovanja,› realni susreti sa svetom rada i › donošenje odluke.

Osnovni cilj programa je razvijanje sposobnosti mladih da samostalno donesu i sprovedu promišljenu, valjanu i samostalnu odluku o izboru škole i zanimanja, kao i planiraju karijeru i uključe se u svet rada. Odluka se donosi na osnovu poznavanja sebe i svojih sposobnosti, interesovanja, talenata, želja, na osnovu prikupljenih informacija o zanimanju, putevima školovanja i karijere i isprobavanjem budućeg zanimanja u preduzeću. Program omogućava mladima da kroz aktivno učešće u različitim aktivnostima steknu znanja, izgrade veštine, razviju sposobnosti i vrednosti potrebne za ostvarenje tog cilja. Mladi imaju različite prilike za samostalno i grupno učenje i istraživanje, kroz primenu različitih instrumenata i metoda – testovi, radionice, organizovanje realnih susreta sa svetom rada, savetovanje, praktične vežbe, a tu je i portfolio profesionalne orijentacije za praćenje plana karijere.

3. DRUŠTVENA POZICIJA ŽENA I MUŠKARACA U SRBIJI

Statistički podaci pokazuju postojanje izraženog rodnog jaza (engl. gender gap) i podele na tržištu rada u Srbiji (kao i u svetu) koja opstaje i pored povećane integracije žena u svet rada i političkih napora i težnji za jednake šanse svih građana i građanki. I pored sve većeg obrazovanja žena i njihovog uključivanja na tržište rada, rodna segregacija i rodni jaz kada su u pitanju obrazovanje, zaposlenost i visina zarada i dalje postoji na različitim nivoima i u različitim vidovima, uprkos političkim programima i politikama koje pokušavaju da ga smanje.

Grafikon br. 1 Ekonomska aktivnost stanovništva po polu (u %), 2011.

Izvor: Popis stanovništva, 2011, RZS, Beograd.

Aktivni zaposleni 26 %

8 %10 %

51 %

14 %2 %

66 %

38 %

Aktivni nezaposleni

Neaktivni

Žene

Muškarci



Obrazovanje: Razlike postoje i kada je u pitanju stepen obrazovanosti žena i muškaraca. Među ženama je veći broj nepismenih (3% prema 1%), mada se te razlike pre svega odnose na populaciju stariju od 60 godina. U ostalim, mlađim, grupama stanovništva stope nepismenosti su vrlo male i gotovo da nema razlika između muškaraca i žena. Obrazovna struktura stanovništva po polu pokazuje takođe određene razlike, koje su opet izraženije kod starije populacije. Za najveći procenat žena (43,9%) i muškaraca (54,3%) u Srbiji srednja škola je najviši stepen obrazovanja, dok je udeo žena sa završenom i nezavršenom osnovnom školom viši u odnosu na muškarce.

Danas se na fakultete i više škole upisuje gotovo isti broj mladića i devojaka, dok su se 2010. godine po prvi put izjednačio i broj devojaka i mladića koji upisuju doktorske studije. Takođe, podaci Republičkog Zavoda za statistiku (RZS) pokazuju izrazitu grupisanost muškaraca i žena kada su u pitanju oblasti obrazovanja u Srbiji. Analizira procenata devojaka i mladića u srednjim školama i na fakultetima pokazuje da se jasno izdvajaju smerovi i oblasti na kojima preovlađuju devojke, odnosno mladići. U srednjoškolskom obrazovanju udeo devojaka izrazito je veći u obrazovnim profilima u oblasti ekonomije, administracije, ličnih usluga, tekstilstva i kožarstva, hemije i obrade hrane, kao i jezičkih smerova gimnazija (RZS, 2011). Na drugoj strani, mladića ima mnogo više u obrazovnim profilima tehničkog, mašinskog i prirodno-matematičkog usmerenja.

Gotovo identična procentualni odnos mladića i devojaka vidljiv je i na studijama, što ukazuje na činjenicu da do relativno trajnog razdvajanja po oblastima obrazovanja i budućeg rada dolazi već na početku srednjeg obrazovanja.

Grafikon 2. Učenici i učenice koji su završili srednju školu, prema područjima obrazovanja i polu, 2010. (u %)

Izvor: Žene i muškarci u Srbiji, 2013.

Gimnazija

Devojčice: 37120

100

100

80

80

80

80

100

100

60

60

60

60

40

40

40

40

20

20

20

20

0

0

Dečaci: 37344

Lične usluge

Ekonomija, pravo, administracija

Hemija, nemetali, grafičarstvo

Šumarstvo i obrada drvetaGeodezija i građevinarstvo

Geologija, rudarstvo, metalurgija

Mašinstvo, obrada metala

Elektronika

Tekstilstvo i kožarstvo

Zdravstvo i socijalna zaštita

Kultura, umetnost i javno informisanje

Trgovina, ugostiteljstvo i turizam

Poljoprivreda i proizvodnja hrane

Saobraćaj

Hidrometeorologija



Ovako velika diferencijacija među polovima kada je u pitanju grupisanost po određenim oblastima rada svakako ukazuje na to da se odluke pri izboru budućeg zanimanja često donose i pod pritiscima koji se odnose na očekivane rodne uloge, odnosno očekivanja sredine o poželjnim karijerama muškaraca i žena, a ne pre svega na osnovu ličnih afiniteta i sklonosti. 3

Iako su se stavovi mladih ljudi prema rodnim ulogama u velikoj meri promenili, ove promene ipak se ne odražavaju i na njihove izbore u vezi sa obrazovanjem i poslom, odnosno karijerom. Visoka istrajnost obrazovne i poslovne polne segregacije ukazuje na to da mladi ljudi često nastavljaju da prate već postojeće rodne modele.

Polna segregacija posebno je izražena u nekim oblastima rada, kao što je na primer prosveta u kojoj danas među zaposlenima dominira ženska populacija. Opadanje udela muškaraca među prosvetnim radnicima često se uzima kao slikovit primer koji pokazuje da žene ulaze u ona područja koja napuštaju muškarci, tj. područja koja gube poželjan status, ekonomsku isplativost i mogućnost napredovanja (Popović, 2012; Blagojević, 2012).

Grafikon 3. - Zaposleni u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, po polu (u %), 2011.

Izvor: Žene i muškarci u Srbiji, 2013.

Zanimljivo je takođe obratiti pažnju na opadanje udela žena među zaposlenima kada posmatramo više nivoe obrazovanja (manji udeo žena u srednjim školama i fakultetima u odnosu na osnovne škole). Sve veći broj žena na doktorskim studijama i među zaposlenima na fakultetima rezultat je, dobrim delom, i pogoršanjem položaja nauke, napuštanjem naučnih karijera od strane muškaraca i njihovim prelaskom u profitabilnije oblasti rada (Blagojević, 2012).

Jasno je da su njihovi izbori refleksija celokupnog društvenog uređenja, a da do iskonskih promena može doći jedino korenitom promenom patrijarhalnog ustrojstva tržišta rada, jednakim vrednovanjem postignuća muškaraca i žena, kao i pružanjem podsticajnog okruženja mladima da se rukovode svojim istinskim sklonostima i sposobnostima pri izboru karijera a ne već utvrđenim rodno-sterotipnim formama.

3 Blagojević Hjuson, M. Žene i muškarci u Srbiji – šta nam govore brojevi? UN WOMEN, Beograd, 2011.

Osnovne škole

Srednje škole

Više škole i fakulteti

Žene

Muškarci71 %29 %

37 %63 %

46 %54 %



4. RODNA RAVNOPRAVNOST U PROJEKTU „PROFESIONALNA ORIJENTACIJA U SRBIJI”

„Koncept rodne ravnopravnosti podrazumeva postojanje jednakih mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu napretku društva, kao i jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka zajednice.“ (Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, 2006)

Za „Profesionalnu orijentaciju“ koncept rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za mlade oba pola je od posebne važnosti, budući da mladi ljudi kroz ovaj program i radionice uče o sebi, prepoznaju i osvešćuju svoja interesovanja, sposobnosti i sklonosti, da steknu samopouzdanje i uspešno donesu odluke o svojim budućih školama, odnosno fakultetima, zanimanjima i karijernom putu.

Rodna ravnopravnost značajna je za razvoj zajednice u celini, kao i za kvalitet života svakog pojedinca i svake pojedinke, koji/a može samostalno da donosi odluke o svom privatnom i poslovnom životu.

Jedan od zadataka u ovom projektu jeste i to da mladim ljudima predoči da je svaka osoba jedinstvena ličnost koja poseduje jedinstveni skup različitih osobina i interesovanja, te da rodni identitet ne treba da sprečava, ograničava i unapred određuje njihove karijere. Vrlo je bitno ohrabriti i obodriti mlade, devojčice i dečake, da sagledaju sve mogućnosti koje su pred njima i da ih pri tome ne ograničavaju široko prihvaćene podele na „muške“ i „ženske“ škole, zanimanja i profesije. Ova podele su vrlo jake, jer se društveno konstruisane rodne uloge, koje podrazumevaju niz karakteristika i atributa koje se osobama pripisuju na osnovu pola, a ne na osnovu individualnih veština i sposobnosti, nameću svakoj mladoj osobi u procesu socijalizacije, usmeravajući njena ponašanja, interesovanja i delovanja. Zato rodno osetljiva „Profesionalna orijentacija“ ima za cilj i da mladima oba pola ponudi što širi manevarski prostor u odnosu na izbor zanimanja i škola, odnosno fakulteta, kao i da im ponudi uspešne modele za identifikaciju koji prevazilaze tradicionalne okvire rodne podele zanimanja.



5. KOJA ZANIMANJA BIRAJU DEVOJČICE I DEČACI - ISTRAŽIVANJE UTICAJA PROGRAMA

Da bi se pratio uticaj i rezultati programa, uvedeni su u potpunosti rodno osetljivi monitoring i evaluacija. To je omogućilo praćenje rezultata i uticaj programa na devojčice i dečake, upoređivanje i analiziranje tog uticaja na stavove i izbore mladih oba pola. Na taj način mogle su biti identifikovane njihove specifične potrebe i usmeren dalji razvoj programa. Na početku programa urađena je početna procena stanja, a potom je kontinuirano praćena realizacija programa. Predstavljamo samo neke odabrane brojke iz istraživanja.

Oblasti interesovanja. Istraživanje je pokazalo da postoje značajne rodne razlike kada su u pitanju oblasti rada za koje su mladi zainteresovani. Te razlike su uočljive kod skoro svih oblasti rada od 22 koliko je u upitniku ponuđeno, te se jasno izdvajaju oblasti za koje se interesuju mladići i one za koje se interesuju devojke.

I devojčice i dečaci češće se odlučuju za zanimanja, odnosno škole i smerove koja se smatraju „tipičnim“ za njihov pol. Ipak, uočljivo je da se devojčice završnih razreda i osnovnih i srednjih škola, u znatno većoj meri od dečaka grupišu oko pojedinih oblasti rada, dok zanemaruju ostale.

› Devojčice daleko češće od dečaka biraju oblasti: lepota i nega tela, moda, tekstilna industrija i prerada kože, vaspitanje, obrazovanje i socijalna zaštita, kultura, društvo i jezici, dok su ostale oblasti znatno ređe njihov izbor.

› Dečaci se znatno češće od devojčica opredeljuju za tehnologiju, hemijski inženjering i mašinstvo, i znatno su ravnomernije raspoređeni po ostalim ponuđenim oblastima obrazovanja/rada.

Stavovi o postojanju „muških“ i „ženskih“ poslova› Devojčice su, na statistički značajnom nivou, manje od dečaka (3,0 u poređenju sa 3,7)4 verovale da postoje jasno izdvojena

„muška i ženska“ zanimanja, smatrajući u većoj meri (3,8 u poređenju sa 2,9) da i žene i muškarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva zanimanja. Takođe, bile su sklonije da izaberu zanimanje koje nije tipično za njihov pol ako ih to zanimanje interesuje (4,2 u poređenju sa 3,1).

› Dečaci su, nakon završetka programa, imali veliki pomak u svojim doživljajima „muških“ i „ženskih“ poslova. U mnogo većem stepenu nego ranije (sa 2,9 na 3,2) smatrali su da i žene i muškarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva zanimanja, i češće su iskazali spremnost da se bave zanimanjem koje nije tipično za svoj pol (sa 3,1 na 3,6). Kod devojčica je promena u stavovima manje izražena ili nije uopšte prisutna.

Rezultati istraživanja pokazali su da su devojčice svesnije značaja informisanja u odnosu na dečake, da su zrelije u procesu odlučivanja o budućem obrazovnom/profesionalnom putu, da su otvorenije za prevazilaženje rodnih stereotipa u oblasti zanimanja. Ipak, interesovanje za različite oblasti rada je kod devojčica manje raznovrsno nego kod dečaka, što sugeriše njihovu manju slobodu izbora i više društvenih ograničenja koja su im nametnuta u njihovim profesionalnim izborima. (Rezultati monitoringa i evaluacije, Hrnčić, J, 2012, 2013; Rezultati monitoringa i evaluacije, Damnjanović, S. 2013).

4 Na skali od 1 do5, gde 1 znači Ne slažem se u potpunosti, a 5 znači Slažem se u potpunosti



Zadovoljstvo sopstvenim životom Deo upitnika za srednjoškolce i srednjoškolke odnosio se i na zadovoljstvo sopstvenim životom i verovanje u budući razvoj karijere, ali i ostvarivanje na ličnom planu.

› Devojke u manjoj meri od mladića veruju da će uspeti da nađu dobro plaćen posao (4,0 prema 4,4 kod dečaka), da će uspeti da nađu posao koji ih ispunjava i da će uspeti da ostvare svoje životne ciljeve (4,3 prema 4,4 kod dečaka).

› Mladići u manjoj meri veruju da će uspeti da usklade svoj privatni i poslovni život (4,3 prema 4,5).

Na osnovu ovih odgovora zaključujemo da su devojke znatno nesigurnije kada su pitanju njihove profesionalne sposobnosti, kao i mogućnost pronalaženja odgovarajućeg posla i napredovanja u karijeri, dok su mladići nesigurniji u pogledu balansiranja između privatnih i poslovnih obaveza.

Nakon završetka programa ustanovljeno je da je program kod svih mladih doveo do značajnog povećanja zadovoljstva sopstvenim životom, kao i osnaživanja na profesionalnom i ličnom nivou. Kod devojaka se posebno ističu znatno više ocene kada se radi o veri da će naći dobro plaćen posao i posao koji ih ispunjava. Izrazitiji uticaj na devojčice može se tumačiti time da je devojčicama naročito bitno osnaživanje kroz ovakve programe, kako bi uvidele i osvestile svoje potencijale.



6. RODNA RAVNOPRAVNOST U RAZLIČITIM ASPEKTIMA PROGRAMA

6.1. RODNA RAVNOPRAVNOST U PRIRUČNICIMA I PORTFOLIJU ZA PROFESIONALNU ORIJENTACIJUPriručnik i Portfolio namenjeni su realizatorima i realizatorkama programa i mladima koji učestvuju u programu, te je od izuzetne važnosti da kroz svoj sadržaj (tekst, grafičke priloge, jezik) promovišu princip jednakih mogućnosti za ljude svih rodnih (i drugih) identiteta. Analizirani su iz rodne perspektive i obogaćeni posebnim radionicama koje se bave promovisanjem rodne ravnopravnosti u izboru zanimanja, ali i u ostalim aspektima života. Takođe, date su smernice kako se rodni aspekt može uključiti i u ostale sadržaje i aktivnosti koje se sprovode. Preporuke su date na kraju priručnika, a konkretne smernice utkane su u celokupan materijal (u uvodnom delu, u objašnjenjima svih faza projekta, pojedinim radionicama i sl.). Celokupni tekst napisan je rodno osetljivim jezikom, a nazivi zanimanja navođeni su i u muškom i u ženskom rodu, kako bi se i time skrenula pažnja da je svet rada u istoj meri pristupačan za devojčice i dečake.

6.1.1. RADIONICE KOJE SE BAVE RODNOM RAVNOPRAVNOŠĆU Priručnik je obogaćen posebnim radionicama koje se bave promovisanjem rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za žene i muškarce. One se nadovezuju jedna na drugu i čine logičku celinu. Prva radionica prevashodno se odnosi na osobine, karakteristike i sposobnosti žena i muškaraca, promovišući rodnu ravnopravnost u ovom segmentu. Druga obrađuje privatnu i poslovnu sferu života i njihove međusobne veze i zavisnost, a treća se fokusira na zanimanja i jednake profesionalne mogućnosti za oba pola. Radionice su u celini date u prilogu na kraju brošure.

Zašto je to važno? Rodnim stereotipima potrebno je posvetiti posebno vreme, ali ih takođe treba razmatrati kad god se ukaže prilika. U toku sprovođenja programa pokazalo da su mladi vrlo zainteresovani za to i da im je potreban razgovor o nedoumicama u vezi sa rodnim ulogama i očekivanjima. Na ovaj način mladi uče da prepoznaju i razumeju stereotipe u vezi sa osobinama, sklonostima, obavezama i vrstama poslova „tipičnim“ za žene i muškarce, što je vrlo važan korak ka upoznavanju sebe i odabiru karijernog puta.

Preporuka. Preporučujemo da se obrađuju sve tri ponuđene radionice, jer se pokazalo da je ovu tema teško uspešno obraditi u samo jednoj radionici ili samo kao deo drugih radionica. Korist od većeg broja radionica za obradu ove teme jeste i to što se ovoj temi pristupa sa različitih strana i u raznim fazama programa, te poruke i zaključci imaju vremena da „odleže“ i da budu promišljeni i usvojeni, kao i da formiraju dobru osnovu za dalji rad na ovom i drugim pitanjima. Ohrabrujemo realizatore i realizatorke da idu i korak dalje i da obogate radionice dodatnim sadržajima i sopstvenim idejama. Takođe, preporučujemo da se radionice koje su planirane za 7. razred obrađuju i u 8. razredu, ukoliko učenici i učenice nisu pohađali ovaj program godinu dana ranije.



Primeri dobre prakse.› U OŠ „Veselin Masleša“ u opštini Voždovac u Beogradu, sa učenicima i učenicama 7. i 8. razreda obrađuju se sve tri

ponuđene radionice koje se tiču rodne ravnopravnosti u okviru izbornog predmeta Profesionalna orijentacija. Radionice su takođe obogaćene dodatnim sadržajima koji ih upotpunjuju i podstiču mlade na diskusiju (npr. insert iz filma Bil Eliot o dečaku koji želi da postane baletan). Iskustvo govori da su mladi zainteresovani da o ovoj temi govore i diskutuju i da pozitivno reaguju na sadržaje ponuđene u radionicama.

› U okviru studentska prakse u okviru projekta, inspirisane radionicama o rodnoj ravnopravnosti na treninzima, studentkinje su osmislile i sprovele dodatne aktivnosti (diskusije) u radionicama za mlade srednjoškolskog uzrasta na temu rodne ravnopravnosti pri izbora zanimanja.

6.1.2. ASPEKAT RODNE RAVNOPRAVNOSTI U DRUGIM RADIONICAMA U PRIRUČNIKUI veliki deo ostalih radionica u Priručniku ostavlja prostor da se u toku samog izvođenja promoviše politika jednakih mogućnosti za žene i muškarce, kao i vrednosti poput tolerancije i poštovanja različitosti.

Zašto je to važno? Tematika o jednakim mogućnostima za sve ljude ne sme se shvatati kao tema odvojena i izolovana od drugih. Ona prožima sve ostale teme i integralni je deo celog petofaznog modela, te je zato bitno povezati je sa ostalim sadržajima koje se obrađuju.

Preporuka. U radionicama koje pripadaju prvom delu Priručnika – fazi samospoznaje, podsticati učenike i učenice da pri otkrivanju svojih sklonosti, sposobnosti i želja, iskorače izvan utvrđenih rodno stereotipnih obrazaca, te da preispitaju i one osobine i interesovanja koji na prvi pogled nisu „tipični“ za njihov pol/rod (na primer, ohrabriti dečake da razmisle i o tome da li ih interesuje radu sa decom, modni dizajn, rad u prosveti; podstaći devojčice da sebe opišu i kao hrabre, odlučne, zainteresovane za sport, za rad sa alatom, informatiku i sl.). Podstaći mlade da osveste svoja prava interesovanja, da uočavaju i prihvataju razlike među svojim vršnjacima i vršnjakinjama.

U radionicama koje se odnose na istraživanje i korišćenje informacija o mogućnostima školovanja i različitim karijerama, važno je podsticati mlade oba pola da se interesuju, informišu i raspituju o što širem spektru škola i putevima karijere, imajući posebno u vidu i one u kojima ima manje muškaraca ili žena. Na taj način mladi imaju prilike da prošire svoje vidike.

Realizatori i realizatorke programa podstiču se i da idu korak dalje i sami unapređuju program, radionice i praksu. Jedna od mogućnosti unapređenja jeste i specijalizacija škole za rodno osetljivu profesionalnu orijentaciju, odnosno posvećivanje posebne pažnje upravo ovom pitanju u okviru programa.

Primer dobre prakse. U radionicama posvećenim prepoznavanju sopstvenih osobina i interesovanja i informisanja o školama i zanimanjima, realizatorka programa je u završnom delu radionice pitala: Da li su devojčice i dečaci pravili upadljivo drugačije izbore? Zašto je to tako? Da li su vas iznenadili izbori vaših drugova i drugarica? Da li društvo potencira određene osobine i interesovanja kod muškaraca i kod žena? Na taj način uvela je rodnu perspektivu i podstakla mlade da osveste svoje izbore u svetlu rodnih uloga, te da eventualno uoče ukoliko su neke od izbora doneli pod uticajem stereotipa.



6.2. REALNI SUSRETI SA SVETOM RADAKroz realne susrete sa svetom rada mladi svoje teorijski stečeno znanje o različitim zanimanjima i oblastima školovanja, dopunjuju kroz neposredno upoznavanje sa preduzećem/školom/fakultetom i njihovim predstavnicima i predstavnicama. Škole i kancelarije za mlade uspešno su organizovale niz manifestacija koje su donele nova iskustva i uvide mladima, upotpunila i obogatila saznanja o svetu zanimanja i pomogle u proveri njihove odluke o školi i zanimanju.

Zašto je to važno? Realni susreti za promovisanje politike jednakih mogućnosti izuzetno su važni jer mladi imaju prilike da u neposrednom kontaktu i susretu sa stručnjacima i stručnjakinjama steknu uvid o konkretnim radnim mestima, poslovima, oblastima rada i radnim uslovima i zadacima. Zato je bitno izborom i pripremom predstavnika i predstavnica zanimanja, firmi i institucija učiniti realne susrete rodno osetljivim.

Preporuka. Prilikom organizovanja realnih susreta i neposrednog upoznavanja mladih sa određenim zanimanjima, vodite računa da u podjednakoj meri zanimanja predstavljaju i muškarci i žene iz različitih oblasti i sfera rada. Treba izbegavati predstavljanje isključivo rodno stereotipnih poslova i radnih mesta (na primer, direktor i sekretarica). Preporučuje se da budu zastupljene i osobe koje imaju karijere u oblastima u kojima nema dovoljno pripadnika ili pripadnica njihovog pola. Pozvati, na primer, kao ekspertkinje za intervju inspektorku za suzbijanje kriminala, programerku, profesionalnu fudbalerku; pozvati kao eksperta muškarca koji se bavi plesom, radi u oblasti kulture, dizajna i sl.).

Takođe, podstičite učenike i učenice da aktivno učestvuju u posetama i ostalim aktivnostima koje škole/firme/preduzeća nude. Na primer, ohrabriti i podstaći devojčice da pođu u posetu srednjoj elektrotehničkoj školi, odnosno fakultetu ili firmi koja se bavi informatikom, a dečake srednjoj medicinskoj ili dizajnerskoj školi ili obdaništu.

Primer dobre prakse. Kancelarija za mlade u Kruševcu je pri organizovanju realnih susreta uzimala u obzir želje mladih (prikupljene pomoću upitnika) i organizovala realne susrete po grupama zanimanja, npr. zanimanja u zdravstvu, policiji i kriminalistici, umetnosti, i sl. Vodili su računa o tome da se u svim grupama, kao stručna i profesionalna lica nađu i muškarci i žene. Organizovan je intervju sa inspektorom i inspektorkom za suzbijanje kriminala, a mladi su dobijali odgovore na pitanja o njihovom poslu i iskustvima, obrazovanju koje moraju da steknu da bi obavljali ovaj posao, o tome kako izgleda biti žena/muškarac u ovom poslu, koje su po njima mane, a koje prednosti njihovog posla.



6.3. DAN DEVOJČICA I DAN DEČAKADan devojčica i Dan dečaka (koji se održavaju poslednjeg četvrtka u aprilu) imaju za cilj upravo prevazilaženje predrasuda o podeli sveta rada na mušku i žensku sferu kroz promovisanje rodno netipičnih zanimanja. Mladi imaju mogućnost da se kroz posetu preduzeću upoznaju sa profesijama u kojima su žene, odnosno muškarci u manjoj meri profesionalno zastupljeni/e. Posebna pažnja je posvećena zanimanjima u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, prirodnih nauka i inženjerstva, koja danas nude velike poslovne mogućnosti. Pozitivna iskustva u njihovoj dosadašnjoj realizaciju i veliko interesovanje mladih, ali i preduzeća i ustanova da se u njih uključe, govore u prilog realnim potrebama za ovakvim susretima.

Zašto je važno? Mladi imaju priliku da se neposrednu susretnu sa predstavnicima i predstavnicama različitih zanimanja i da, kroz razgovor sa njima i isprobavanje određenog posla, uvide profesionalne mogućnosti, kao i da prevaziđu postojeće stereotipe u vezi sa pojedinim zanimanjima, odnosno školama. Inspirisani uspešnim karijerama, mladi stiču i takozvane modele na koje se mogu ugledati i osnažuju se da se prilikom izbora željenog zanimanja rukovode ličnim interesovanjima i talentima.

Preporuka. Kontaktirajte lokalna preduzeća, ustanove i institucije i obratite pažnju na to da u njima mladi mogu da upoznaju osobe koje se bave zanimanjima u kojima su žene, odnosno muškarci u manjoj meri profesionalno zastupljeni/e. Preporučujemo organizovanje i Dana devojčica i Dana dečaka, jer predrasude i stereotipi koji utiču na izbor buduće škole i karijere imaju uticaja na odluke koje donose mladi oba pola.

Primer dobre prakse. U 2012. godini Dan devojčica organizovan je uz učešće 58 firmi, a u saradnji sa Udruženjem poslovnih žena. Kako bi se izašlo u susret željama dečaka i kako bi se i kod mladića radilo na prevazilaženju stereotipa kada je u pitanju podela na „muške i ženske“ poslove, naredne godine je paralelno sa Danom devojčica organizovan i Dan dečaka. U 2013. Dan devojčica i Dan dečaka uspešno je organizovan u preko 20 gradova, i u njemu je učestvovalo preko 100 firmi i oko 1500 devojčica i dečaka osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta. Većina događaja sprovedena je uz saradnju školskih timova, kancelarija za mlade i lokalnih preduzeća. Događaj je izuzetno pozitivno ocenjen od strane mladih, a takođe i podržan u lokalnoj zajednici.



› Kruševac. Dan devojčica i Dan dečaka u Kruševcu je organizovan u saradnji Kancelarije za mlade i osnovnih škola, kao i Regionalne privredne komore i Udruženja poslovnih žena. Preko 150 mladih imalo je prilike da čuje i upozna predstavnike i predstavnice različitih zanimanja iz oblasti kulture, medija, javnog i privatnog sektora, u više od 10 firmi i institucija. Devojčice su u pošti mogle da čuju kako izgleda radni dan poštara i poštarki, a u preduzeću Jugoprevoz da se upoznaju sa vozačima autobusa i njihovim poslom. Vatrogasci su zainteresovanim devojčicama pokazali svoju radnu opremu i sa njima podelili iskustva sa svog radnog mesta. Tri medijske kuće (TV Jefimija, RTK i dopisništvo RTS-a), zatim Kulturno-prosvetna zajednica, kao i preduzeća Trajal, Fabrika maziva, Fam Farm, Minka i Dunipak predstavili su svoje radne pogone i zanimanja koja su kod njih zastupljena.

› Ruma. Zajednička akcija i saradnja Kancelarije za mlade i Tima za profesionalnu orijentaciju rezultirala je obeležavanjem Dan devojčica i Dana dečaka u kojem je učestvovalo oko 280 mladih. Devojčice su imale priliku da se u Javnom preduzeću Plan upoznaju sa ženama koje su završile tehničke fakultete (saobraćajni, arhitektonski, građevinski) i njihovim radnim mestima. Dečaci su u vrtiću i predškolskoj ustanovi proveli dan družeći se sa mališanima i upoznavajući vaspitački poziv.

› Leskovac. Sve osnovne škole iz Leskovca u okviru zajedničke manifestacije „Dečacima u susret“ vodile su dečake u obilazak kozmetičkog salona, porodilišta i vrtića gde su oni imali prilike da se upoznaju sa ovim profesijama, kao i da se sami oprobaju u ovim poslovima.

› Beograd. Kancelarije za mlade iz Beograda, u saradnji sa Centrom „Inventiva”, organizovale su Dan devojčica za preko 100 srednjoškolki. Devojčice su imale priliku da obiđu neke od najpoznatijih firmi koje se bave informacionim tehnologijama (Microsoft, Nordeus, Limunco, Webcom, Extreme) i upoznaju se sa stručnjakinjama iz različitih oblasti koje su im predstavile svoje poslove, radno okruženje i način rada.

6.4. RODNO OSETLJIV JEZIK

ŠTA JE RODNO OSETLJIV JEZIK?

„Rodno senzitivan jezik je pre svega pitanje moći i podrazumeva veću vidljivost žena u jeziku i odbacivanje isključivog korišćenja generičkog muškog roda u kome se žene podrazumevaju. Jezik je ogledalo društva i reflektuje sve društvene, zakonske i političke promene i odnose koji vladaju u društvu. Naš jezik je takav da dozvoljava upotrebu raznih nastavaka i podrazumeva slaganje subjekta i predikata, te je upotreba ženskih gramatičkih oblika u našem jeziku sasvim opravdana. Važno je imati u vidu da korišćenje odgovarajućih ženskih oblika zvanja nije pitanje sufiksa, već moći u društvu.“ (Savić, S.)

U sve materijale u ovom program (štampane i digitalne) uveden je rodno osetljiv jezik kako bi se i na taj način – upotrebom odgovarajućih jezičkih formi, poslala poruka o jednakim mogućnostima za sve mlade ljude. Posebno pažnja posvećena je upotrebi odgovarajućih naziva različitih zanimanja u muškom i ženskom obliku, što je u programu od velike važnosti (npr: novinar–novinarka, fizičar–fizičarka, stjuart– stjuardesa). Materijali koji su namenjeni mladima obraćaju im se dosledno u oblicima i muškog i ženskog roda.

„Jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i pokazatelj odnosa moći i kontrole u jednom društvu, te upotreba jezika i jezičkih formi značajno doprinosi odražavanju, ali i stvaranju vrednosnog sistema i kulturnih modela. Zato treba upotrebljavati



imenice ženskog roda za uloge zvanja, funkcije, zanimanja i poslove koje obavljaju žene, jer to doprinosi vidljivosti žena u javnom životu.“ (Preporuka za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnom govoru, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo socijalnog rada i socijalne politike, Vlada Republike Srbije, 2012.)

Zašto je to važno? Upotreba rodno osetljivog jezika je od posebno velikog značaja u našem programu jer je korišćenje odgovarajućih formi naziva zanimanja u muškom i ženskom gramatičkom rodu jedan od način da mladima predstavimo politiku jednakih mogućnosti za žene i muškarce u svetu rada.

Preporuka. Prilikom obraćanja mladima, a posebno prilikom imenovanja profesionalnih položaja i zvanja, koristite odgovarajuće oblike za ženski i muški rod, jer time mladim ljudima šaljemo poruku da svi, bez obzira na svoj pol, imaju jednake mogućnosti kada je izbor buduće karijere i obrazovanja u pitanju. Imajte u vidu da se jezik menja kako se menja društvo, uloge i zanimanja muškaraca i žena.

Primer dobre prakse. Pozvati na početku radionice sve prisutne da se predstave i da uz svoje ime kažu i jedno zanimanje koje počinje istim slovom kao i njihovo ime. Podsticati mlade da nazive zanimanja govore u odgovarajućem rodu. Objasniti zašto je to bitno.

Takođe, kad govorite o određenom zanimanju, možete ga spominjati i u muškom i u ženskom rodu. Na primer, posao programera odnosno programerke danas je vrlo tražen. Time naglašavate da je taj posao dostupan i muškarcima i ženama, što je od velike važnosti u profesionalnoj orijentaciji.

6.5. PODIZANJE KOMPETENCIJA REALIZATORA I REALIZATORKI AKTIVNOSTI U PROGRAMU Treninzi i radionice. U cilju podizanja internih kapaciteta i kompetencija tima, u okviru obuke za „Profesionalnu orijentaciju”, sastavni deo treninga bile su i radionice posvećene rodnom aspektu profesionalne orijentacije. U dvosatnim radionicama, prilagođenim potrebama grupe, polaznici i polaznice upoznaju se sa osnovama koncepta rodne ravnopravnosti, kao i sa značajem i važnošću ovog koncepta u programu. Poseban akcenat stavljen je na načine na koje bi realizatorke i realizatori programa mogu da uključe ovaj aspekt u svoj rad, bilo da se radi u integraciji u već postojeće aktivnosti ili o osmišljavanju i sprovođenju posebnih aktivnosti posvećenih rodnoj ravnopravnosti.

Forum posvećen rodnoj komponenti/aspektu u projektu. Forum posvećen rodnoj komponenti u projektu imao je za cilj da okupi, podstakne i dodatno edukuje realizatore i realizatorke posebno zainteresovane za ovu oblast. Forum je okupio osobe angažovane u školskom i vanškolskom dela projekta, omogućivši da se kroz zajednički rad i diskusiju, razmene iskustava iz prakse, identifikuju glavni izazovi kao i načini i pravci delovanja u cilju njihovog prevazilaženja i unapređenja rodnog aspekta programa. Forum je održan 4 puta u toku 2013. godine i bio je izvorište ideja koju se kasnije nalazile svoje mesto u projektu. Takođe, na forumima su gostovali/e stručnjaci i stručnjakinje iz oblasti rodne ravnopravnosti sa drugih projekata i iz različitih institucija, te je forum bio značajan za unapređenje i podizanje kompetencija članova i članica tima kada je u pitanju tematika rodne ravnopravnosti. Učesnici i učesnice foruma postali su nosioci unapređenja rodno osetljive profesionalne orijentacije i primera dobrih praksi.



7. REČNIK POJMOVA

› POL se odnosi na biološke razlike između žena i muškaraca. One su uglavnom trajne i univerzalne.

› ROD se odnosi na društveno konstruisane uloge žena i muškaraca. Na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje (društvena očekivanja u vezi sa rodnim ulogama) zavisi od niza faktora: kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih podjednako utiču i običaji, pravo, klasna i etnička pripadnost, kao i predrasude raširene u datom društvu. Stavovi i ponašanja prema rodu su naučeni i mogu se menjati. 5

› RODNE ULOGE podrazumevaju skup normi ponašanja, stavova, interesa i osobina ličnosti koje određeno društvo smatra adekvatnim za muškarce i žene. Shodno tome, rodne uloge se razlikuju od društva do društva, i podložne su promeni u toku vremena. Često se izdvajaju tri grupe rodnih uloga: produktivne, reproduktivne i uloge u vezi sa javnim životom (angažman u zajednici).

› RODNA RAVNOPRAVNOST pretpostavlja da jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice (prema Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou).

› GENDER MAINSTREAMING (URODNJAVANJE)Rodna ravnopravnost je cilj, a gender mainstreaming je sredstvo za ostvarivanje ovog cilja. Ustanovljen je kao glavna globalna strategija za uvođenje rodne ravnopravnosti u Pekinškoj platformi za akciju na 4. svetskoj konferenciju UN o ženama (1995) i predstavlja integrisanje rodne ravnopravnosti u sve razvojne politike i strategije.6 „Vlade i ostali akteri treba da unapređuju aktivnu i vidljivu politiku uvođenja rodne perspektive (gender mainstreaming) u sve politike i programe da bi se, pre donošenja odluke, sprovela analiza o njenim posledicama na žene i muškarce .“ (Pekinška platforma za akciju)

› RODNI STEREOTIPI predstavljaju generalizovana uverenja o tipičnim karakteristikama žena i muškaraca, poput verovanja o fizičkim karakteristikama, osobinama ličnosti, poslovnim preferencijama ili emocionalnim predispozicijama.

› RODNO OSETLJIV JEZIK podrazumeva veću vidljivost žena u jeziku i odbacivanje isključivog korišćenja generičkog muškog roda u kome se žene podrazumevaju. Važno je imati u vidu da korišćenje odgovarajućih ženskih oblika zvanja nije pitanje sufiksa, već moći u društvu. (Savić, S)

5 Putevi ostvarivanja rodne ravnpravnosti I jednakih mogućnosti. Savet za ravnopravnost polova. Vlada Republike Srbije. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija OEBS-a u Srbiji, 2007.

6 Dokmanović, M. Rodna ravnopravnost i javna politika. Ženski centar za demokratiju i ljudska prava – Subotica. 2012.



8. PRILOZI

Radionica 7: Osobine i interesovanja u svetlu rodne ravnopravnosti (VII razred)

CILJEVI:

› razvijanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u svetlu ličnih osobina i karakteristika;

› razvijanje svesti o sopstvenim osobinama i karakteristikama u svetlu rodne ravnopravnosti;

› razvijanje svesti o poštovanju drugih ljudi sa svim njihovim specifičnostima i odlikama.

Metode: prezentacija

Sekvence obuke

1. Uvodna igrica Svako kaže svoje ime i pridev koji počinje prvim slovom imena (npr. snažna Sofija, neumorni Nikola). Svi učenici i učenice stanu u krug a voditelj/ka čita razne osobine. Nakon svake pročitane karakteristike, oni koji smatraju da je za njih taj iskaz tačan, iskorače u sredinu kruga.

2. Podela u grup

3. Nabrajanje karakteristika muškaraca i ženaU okviru grupe učenici navode što više karakteristika muškaraca i žena. Pitanje je: kakve su žene, kakvi su muškarci? Osobine upisuju na kartončiće. Usaglašavaju se oko argumentacije zašto su te osobine prevashodno muške/ženske.

4. Prezentacija rada grupaPredstavnik/ca grupe prezentuje rad grupe: lepi kartončiće sa karakteristikama muškaraca u jednu a žena u drugu kolonu na flip-čartu, i iznosi argumentaciju zašto su takve izbore napravili.

5. Refleksija na prezentacijePitanja za refleksiju na velikoj grupi. Da li postoje razlike u listama, šta je ono što se najviše ponavljalo? Kako to objašnjavate? Da li je bilo teško ili lako dogovoriti se u grupi koje karakteristike gde svrstati?

6. Zamena naslova listi i diskusijaVoditelj/ka zameni naslove na vrhu lista, i poziva na diskusiju i argumentaciju ZA i PROTIV novih listi/naslova. Da li svi muškarci i sve žene imaju iste osobine? Diskusija o stereotipima i o posledicama mišljenja i ponašanja rukovodeći se njima, značaj prevazilaženja stereotipa za prepoznavanje svojih osobina i karakteristika, kao i za poštovanje tuđih.

Mini predavanje: Stereotipi podrazumevaju generalizaciju, odnosno pretpostavku o tome da svi pripadnici ili pripadnice određene grupe imaju iste osobine. Na primer: sve žene su brižne a svi muškarci su snažni. Društvo potencira neke osobine kod muškaraca a neke kod žena, smatrajućii ih poželjnim. Ipak svako od nas je jedinstvena osoba sa jedinstvenom kombinacijom različitih odlika, sposobnosti i interesovanja.

Vreme: 45 minuta

Socijalna forma: rad u grupi

Moderacijski materijal: kartončići/cedulje za ispisivanje odlika, flomasteri, markeri, flip-čart.



Radionica 18: Poštujemo rodnu ravnopravnost u profesionalnom i privatnom životu (VII razred)

CILJEVI:

› razvijanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u profesionalnom i privatnom životu;

› razvijanje svesti o poštovanju drugih ljudi i njihovih izbora;

› unapređivanje komunikacijskih sposobnosti;

› unapređivanje veštine izražavanja sopstvenog mišljenja;

› prepoznavanje razlike između predrasuda i činjenica.

Metode: diskusija, klaster – ispitivanje pomoću kartica, argumentacija, refleksija, pregovaranje.

Sekvence obuke

1. Predrasude o nekom zanimanju Nabrajanje najčešćih predrasuda o nekim zanimanjima. Mogu biti vezane i za pol, npr.: Muškarci su loši/najbolji kuvari, žene su bolje kozmetičarke...

2. Mini predavanje o predrasudama – osvrt na rodno pitanje Predrasuda je uvreženo mišljenje koje se prenosi, a koje nema osnovu u realnosti. Često postaje uzrok i izvor nesporazuma. Važno je umeće da se predrasude prepoznaju kako bi se prevazišle. Stereotipi su generalizacija o određenoj grupi ljudi, sa pretpostavkom da svi članovi/članice te grupe imaju određene karakteristike. Često prate određena zanimanja i profesije.

3. Podela na grupe i rad na materijalu Instrukcija za rad sa listom tvrdnji Domaćinstvo ili karijera. Zadatak je da grupa postigne dogovor da li su saglasni, ili su protivni datoj tvrdnji. Usaglašavanje unutar grupe glasanjem tako da svako iznese svoj argument.

4. Podela zelenih i crvenih kartona Svaka grupa dobija zelenu i crvenu karticu, zelenom izražava saglasnost, a crvenom neslaganje u diskusiji.

5. „Tvrdnja na ispitu“ – izjašnjavanje grupa „za“ i „protiv”Voditelj/ka izlaže na diskusiju svaku tvrdnju redom, sa radnog lista Domaćinstvo ili karijera. Grupa koja je saglasna sa tvrdnjom podiže zelenu karticu, a grupa koja nije saglasna crvenu. Reč za argumentaciju prvo dobijaju oni koji su saglasni sa tvrdnjom i navode svoje argumente, a zatim oni koji nisu saglasni tvrdnjom i argumentuju.

6. Završnica i refleksija Voditelj/ka koristi radni list: pitanja za ličnu refleksiju.

Sumiranje: važnost prepoznavanja predrasuda u sopstvenom mišljenju; pronalaženje načina za prevazilaženje predrasuda; test za predrasudu: kad se pojavi u rečenici svi/e, uvek – preispitati činjenice. Sve navedene tvrdnje su stereotipne. Svaka osoba bez obzira na polnu pripadnost i druge identitete, ima jednake mogućnosti; jedinstvena je, a polna pripadnost ne određuje unapred njene sposobnosti i interesovanja, razvojni put, profesionalni ili privatni život.

Vreme: 45 minuta


Moderacijski materijal: crvene i zelene kartice (stikeri); Radni list Rodni stereotipi: Domaćinstvo ili karijera; Pitanja za ličnu refleksiju.



Radni list: Rodni stereotipi: Domaćinstvo ili karijera; Pitanja za ličnu refleksiju

Tvrdnje:› Za ženu je najbitnije da se uda, vodi domaćinstvo i vaspitava decu. › Žene kuvaju bolje od muškaraca jer su za to talentovanije.› Dečaci su zanatski spretniji od devojčica. › Majka prve tri godine nakon rođenja deteta treba da ostane kod kuće.› Nije prihvatljivo da se muškarci bave kućnim poslovima.› Žena koja ima decu ne može da se u dovoljnoj meri posveti poslu i bude uspešna. › U porodicama gde oba roditelja rade, deca su uglavnom problematična. › Muškarci treba da zarađuju više kako bi izdržavali porodicu.› Uspešne poslovne žene su hladne i nepristupačne. › Prirodno je da se muškarci manje posvećuju deci, a više poslu.› Deca zaposlenih žena jedu samo nezdravu kupljenu hranu. › Muškarci su po prirodi manje skloni brižnom ponašanju od žena.

Pitanja za ličnu refleksiju› Da li si često bio/bila u nedoumici koji stav da zauzmeš?› Kako si se osećao/la kada si morao/la da napraviš izbor? › Da li si se često drugačije opredeljivao/la od većine iz odeljenja? › Koje odluke učenika i učenica iz odeljenja nisi očekivao/la? › Da li su devojčice i dečaci često drugačije glasali?› Da li si neke tvrdnje mogao/la da opovrgneš na osnovu svog iskustva?› Da li bi drugačije glasao/la, da si imao/la više vremena za razmišljanje? › Da li si promenio/la mišljenje o nekoj od iznetih tvrdnji nakon diskusije? › Da li su uz diskusiju uspele da se prevaziđu predrasude?› Da li je neophodno da se plenarno detaljnije diskutuje o nekim tvrdnjama?



Radionica 17: Poštujemo rodnu ravnopravnost prilikom izbora zanimanja (VIII razred)

CILJEVI:

› razvijanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u svetu interesovanja i zanimanja;

› razvijanje svesti o sopstvenim interesovanjima u svetlu rodne ravnopravnosti;

› povezanost interesovanja i potreba pojedinaca kroz građanska i ljudska prava;

› razvijanje svesti o poštovanju politike jednakih mogućnosti i prava za sve. .

Metode: rad na materijalu.

Sekvence obuke

1. Podela na 4 grupe

2. Igra asocijacija: kviz asocijacija na zagonetno zanimanje atipično za muškarce.Voditelj/ka pripremi na flip-čartu ispisane cedulje sa pojmovima koji otkrivanjem dovode do centralnog pojma: stjuart. U koloni A su pojmovi: prva pomoć, disanje; pojas; Rešenje: spasavanje. U koloni B su pojmovi: kafa ; čaj, kolica. Rešenje : posluživanje. U koloni V su pojmovi: Ronald Regan; Nikola Tesla; Car Konstantin. Rešenje: Aerodrom. U koloni G su pojmovi: mlaz; kabina; rep; Rešenje: avion. Konačno rešenje: stjuart.

Učenici i učenice su podeljeni u 4 grupe. Svaka grupa počinje igru otvaranjem jednog polja i pravom da pogodi rešenje za kolonu ili konačno rešenje. Igra se završava kada se pogodi rešenje STJUART.

3. Kartice zanimanja – rad u grupama Na osnovu kartica sa ispisanim zanimanjima, grupe razvrstavaju zanimanja u dve kolone: tipična zanimanja za muškarce i tipična zanimanja za žene a zatim daju naslov kolonama: Tipično muška interesovanja; Tipično ženska zanimanja. Dopisuju zanimanja ukoliko nisu na karticama.

4. Prezentacija rada grupa

5. Refleksija na prezentaciju listi interesovanja/ zanimanjaPitanja za refleksiju na velikoj grupi: Da li postoje razlike u listama, ili su liste identične i zašto? Da li je bilo teško ili lako dogovoriti se u grupi gde će koje interesovanja/ zanimanje da navedu i zašto?

Voditelj/ka predloži zamenu naslova listi zanimanja i poziva na diskusiju i argumentaciju ZA i PROTIV tako sačinjenih listi. Pokreće diskusiju o primerima iz života/iskustva kada se neka žena bavi tipično „muškim“ a neki muškarac tipično „ženskim“ zanimanjem. Zaključuje: iako smo navikli da u nekim zanimanjima dominiraju žene, a u drugima muškarci, to ne znači da se i žene i muškarci ne mogu baviti uspešno svim ostalim profesijama.

6. Diskusija, refleksija i sumiranje Diskusija o rodnim stereotipima, o posledicama mišljenja i ponašanja opterećenih stereotipima; značaj prevazilaženja stereotipa za razvoj srećne, mentalno zdrave osobe, zadovoljne sobom i svojim poslom; ukazivanje na pravo svih ljudi na jednake mogućnosti i slobodu sopstvenih izbora.

Vreme: 45 minuta


Moderacijski materijal:

› cedulje za igru asocijacije: stjuart; prva pomoć; disanje; pojas; spasavanje; kafa; čaj; kolica; posluživanje; Ronald Regan; Nikola Tesla; Car Konstantin; aerodrom; mlaz; kabina; rep; avion;

› kartice zanimanja/interesovanja: rad sa decom; rad sa starim osobama; poslovi čišćenje i pranja odeće; poslovi farbanja stolarije; poslovi krečenja zidova i fasada; poslovi u vezi sa menadžmentom u sportu; javno informisanje i mediji; carinski poslovi; knjigovodstveni poslovi; dirigovanje horom; koreografija baletske predstave; kulinarski poslovi; održavanje voznog parka; tehnička zanimanja; zanatska zanimanja; pedagoška zanimanja; zanimanja vezana za obezbeđenje (policija, žandarmerija); vojska; civilna bezbednost; zanimanja u spoljnoj trgovini; umetnička zanimanja; zanimanja u javnoj službi; zanimanja u vezi sa biljkama i životinjama; zanimanja u oblasti zdravstva; zanimanja vezana za visokogradnju i niskogradnju; stari zanati; savremeni zanati.



9. LITERATURA

› Blagojević Hjuson, M. (2011). Žene i muškarci u Srbiji – šta nam govore brojevi? UN WOMEN, Beograd. › Damnjanović, S. (2013). Monitoring i evaluacija projekta „Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školu”. GIZ.

Beograd.› Filipović, J. (2011). Rod i jezik, u: Uvod u rodne teorije, Milojević, I. & Markov, S. Centar za rodne studije, Novi Sad. › Gender network Booklet. (2012). GIZ, Srbija. › GIZ Gender Strategy – Gender pays off. (2012). GIZ. Eschborn.› Hrnčić, J. (2012). Monitoring i evaluacija projekta “Profesinalna orijentacija na prelasku u srednju školu“ – godišnji izveštaj

za 2011/2012. školsku godinu. GIZ, Beograd. › Hrnčić, J. (2013). Monitoring i evaluacija projekta “Profesinalna orijentacija u Srbiji“ – godišnji izveštaj za 2012/2013.

školsku godinu. GIZ, Beograd. › Pekinška platforma za akciju (1995). Dostupna na http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/centri/gendercentarrs/PAO/

Documents/Pekinska_deklaracija.pdf› Popović, D. (2012). Žene u nauci – Od Arhimeda do Ajnštajna. Službeni glasnik, Beograd.› Putevi ostvarivanja rodne ravnpravnosti I jednakih mogućnosti (2007.)Savet za ravnopravnost polova. Vlada Republike

Srbije. i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju,Misija OEBS-a u Srbiji.› Savić, S. Uputstva za standardizaciju rodno osetljivog jezika.› Žene i muškarci u Srbiji. (2011). Republički zavod za statistiku, Beograd.› Popis stanovništva 2011, Republički zavod za statistiku, Beograd.

IZDAVAČ:

Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHSedište organizacijeBon i Ešborn Projekat „Profesionalna orijentacija u Srbiji“,Kursulina 33, 11000 Beograd

ODGOVORNA:

Marija Radovanović

TEKST:

Marija Ivković

RECENZIJA:

Saša GlamočakAnn-Kathrin HentschelAlexis Brakhan

LEKTURA I KOREKTURA:

Mileva Radosavljević

DIZAJN:

InDesigner, Beograd

http://indesigner.org

Deutsche Gesellschaft fürInternationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

GIZ BOSS ProjekatKursulina 3311000 BeogradSrbija

T +381 11 24 33 362F +381 11 24 15 928E [email protected] www.profesionalnaorijentacija.orgI www.mojaposla.rsI www.giz.de

DEVOJČICE I DEČACI U SVETU ZANIMANJA Rodna komponenta...

Documents

Transcript of DEVOJČICE I DEČACI U SVETU ZANIMANJA Rodna komponenta...