DŽEVAD JUZBAŠIĆ POLITIKA I PRIVREDA U BOSNI I …

AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTIBOSNE I HERCEGOVINE

POLITIKA I PRIVREDA UBOSNI I HERCEGOVINI POD

AUSTROUGARSKOM UPRAVOM

DŽEVAD JUZBAŠIĆ

SARAJEVO 2002

Embedded EPS

There is embedded EPS on this page. Adobe Acrobat does not support the display of this type of object but it will print intact to a PostScript device.

Odjeljenje društvenih naukaKnjiga 35

AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTIBOSNE I HERCEGOVINE

POSEBNA IZDANJAKNJIGA CXVI

POLITIKA I PRIVREDA UBOSNI I HERCEGOVINI POD

AUSTROUGARSKOM UPRAVOM

DŽEVAD JUZBAŠIĆ

Urednik

Avdo Sućeska

redovni član Akademije nauka i umjetnostiBosne i Hercegovine

SARAJEVO 2002

Embedded EPS


SARAJEVO 2002

Herausgeber

Avdo Sućeska

AKADEMIE DER WISSENSCHAFTEN UND KÜNSTE VON BOSNIEN-HERZEGOWINA

SONDERPUBLIKATIONENBAND CXVI

Klasse f r GesellschaftswissenschaftenBand 35

ü

POLITIK UND WIRTSCHAFT IN BOSNIEN-HERZEGOWINA

UNTER DER ÖSTERREICHISCH-UNGARISCHEN

VERWALTUNG

DŽEVAD JUZBAŠIĆ

ordentliches Mitglied der Akademie der Wissenschaftenund Künste von Bosnien-Herzegowina

Embedded EPS


SADRZAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Vorwort . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7C l a n c i i r a s p r a v e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom iHercegovinom iz 1880. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11O ukljucenju Bosne i Hercegovine u zajednicko austrougarsko carinsko po-drucje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Izvjestaj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhijeu svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Neke karakteristike privrednog razvitka Bosne i Hercegovine u periodu od1878. do 1914. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini i austro-ugarske ekonomske suprot-nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155Pokusaji stvaranja politickog saveza izmedu vodstva srpskog i muslimanskogautonomnog pokreta u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177Austrougarsko Zajednicko ministarstvo i upravljanje Bosnom i Hercegovinomnakon aneksije (Drzavnopravni aspekt) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih krugova prema upravljanju Bosnomi Hercegovinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265Radnicko pitanje u programima gradanske politike i djelatnosti Bosanskoher-cegovackog sabora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319Bosanskohercegovacki sabor i osnivanje postanske stedionice . . . . . . . . . . . 355Nekoliko napomena o Jevrejima u Bosni i Hercegovini u doba austrougarskeuprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371Jezicka politika austrougarske uprave i nacionalni odnosi u Bosni i Hercego-vini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednih odnosau Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913. godine . . . . . . . . . 423Uticaj balkanskih ratova 1912/13. na Bosnu i Hercegovinu i na tretman agrar-nog pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459P r i l o z i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475O nekim tumacenjima karaktera otpora okupaciji Bosne i Hercegovine 1878.godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477Ustanak 1882. godine i problem aneksije Bosne i Hercegovine . . . . . . . . . . 483O iseljavanju iz Bosne i Hercegovine poslije aneksije 1908. godine . . . . . . . . . 489O austrougarskoj kolonizacionoj politici u Bosni i Hercegovini poslije aneksi-je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495O nacionalnoj politici Petra Kocica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 503Kriticke napomene na tekstove koji se odnose na istoriju perioda austrougarskeuprave i nacionalne odnose u Bosni i Hercegovini u separatu SR BiH iz IIizdanja Enciklopedije Jugoslavije, (Zagreb 1983) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511I n d e k s i m e n a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 523

3

PREDGOVOR

U svom naucnom radu orijentisao sam se na izucavanje politicke,socijalne i kulturne istorije Bosne i Hercegovine u sklopu odnosa u Hab-sburskoj monarhiji i u vezi sa austrougarskom balkanskom politikom.Pri tome sam nastojao da, u prvom redu na osnovu izvorne grade iz ar-hiva u Becu i Sarajevu, prikazem i osvijetlim odredena zbivanja, procesei pojave od bitnog znacaja za istoriju Bosne i Hercegovine u perioduaustrougarske uprave. Rezultati ovog rada do sada su izlozeni u triposebne monografije i vecem broju rasprava, clanaka i drugih priloga.Ova knjiga sadrzi izbor od 20 radova koji su, sem jednog, vec objav-ljeni u raznim casopisima i zbornicima radova u zemlji i inozemstvu urazdoblju od 1967. godine do danas. Od toga broja 14 su rasprave iclanci, a 6 su autorizirani diskusioni prilozi sa naucnih skupova, dijelomkritickog i polemickog karaktera.

Knjiga obuhvata razlicite teme u vremenskom rasponu od Berlin-skog kongresa i okupacije Bosne i Hercegovine 1878. do kraja Prvogsvjetskog rata i raspada Austro-Ugarske 1918. godine. U nekoliko ra-dova tretirani su razni aspekti drzavnopravne problematike sa teznjomda se na osnovu primarnih izvora objasni politicka pozadina usvojenihrjesenja, kao i uloga austrijskih, ugarskih, vojnih i civilnih faktora uformulisanju i sprovodenju politike prema Bosni i Hercegovini. Knji-ga sadrzi i radove koji obraduju i problem ukljucenja Bosne i Her-cegovine u zajednicko austrougarsko carinsko podrucje, kao i pitanjenjenog privrednog polozaja i razvitka u kontekstu austro-ugarskih eko-nomskih suprotnosti. Pri tome je posebna paznja poklonjena izgradnjizeljeznica, te austrougarskoj zeljeznickoj politici u Bosni i Hercegovi-ni, a djelimicno i na Balkanu. Takoder, unutrasnjo-politicka kretanja inacionalni odnosi, kako u predustavno doba tako posebno u doba dje-latnosti Bosanskohercegovackog sabora, predmet su nekoliko rasprava,clanaka i priloga. To su, u prvom redu, radovi koji su posveceni jezickoji socijalnoj politici. U knjizi su nasli mjesto i neki aspekti austrougar-ske balkanske politike u doba krize 1912/1913. godine, kao i refleksi ovekrize na odnose u Bosni i Hercegovini i na tretman agrarnog pitanja.Tu su, pored ostalog, i kraci prilozi koji se odnose na iseljavanje iz Bos-ne i Hercegovine i austrougarsku kolonizacionu politiku nakon aneksije

5

1908. godine. Prezentirani radovi su u obliku u kojem su bili i ra-nije objavljeni, uz samo neke mjestimicno izvrsene manje intervencije,pretezno tehnickog karaktera.

Uspostavljanje austrougarske uprave znacilo je veliku istorijsku pre-kretnicu u razvitku Bosne i Hercegovine. Tek u skromnim naznakamazapoceti proces modernizacije u zadnjim decenijama otomanske upra-ve ulazi nakon 1878. godine u novu fazu, odvijajuci se u specificnimokolnostima. Mada se neki politicki, ekonomski i drustveni procesi izovog razdoblja mogu smatrati zavrsenim, mnogo toga iz ovog periodazadrzalo je u novim uvjetima i dalje svoju aktuelnost. Odredeni rezul-tati kriticke istoriografije mogu doprinijeti sagledavanju kontinuiteta,odnosno diskontinuiteta pojedinih fenomena.

Objavljivanjem ove knjige naucnicima, studentima i siroj citalackojpublici postace lakse pristupacan jedan tematski kompleks, do sadarasijan na raznim mjestima u brojnim publikacijama. Zato su zasluzneinstitucije koje su pomogle da se ovo djelo objavi. Ovom prilikomizrazavam im svoju zahvalnost, kao i svima onima koji su sudjelovali upripremi ove knjige za stampu.

Sarajevo, krajem januara 2002. Dzevad Juzbasic

6

VORWORT

In meiner wissenschaftlichen Tatigkeit war es mein besonderes An-liegen, die politische, staatsrechtliche, soziale und kulturelle GeschichteBosniens und der Herzegowina im Rahmen der Habsburger Monarchieund im Zusammenhang mit der osterreichisch-ungarischen Balkanpoli-tik zu erforschen. Dabei versuchte ich, in erster Linie auf Grundlagedes Quellenmaterials aus Archiven in Wien und Sarajevo, bestimm-te Geschehnisse, Prozesse und Erscheinungen, die fur die GeschichteBosniens und der Herzegowina wahrend der osterreichisch-ungarischenVerwaltung von wichtiger Bedeutung sind, darzustellen und zu beleu-chten. Die Ergebnisse dieser Tatigkeit sind bis jetzt in drei einzelnenMonografien und einer großeren Anzahl von Abhandlungen, Aufsatzenund sonstigen Beitragen vorgestellt worden. Dieses Buch enthalt eineAuswahl von 20 Arbeiten, die mit einer Ausnahme alle schon von 1967bis heute in verschiedenen Zeitschriften und Sammelbanden im In- undAusland veroffentlicht worden sind. Davon sind vierzehn Texte alsAbhandlungen und Aufsatze anzusehen, wahrend die restlichen sechsautorisierte Diskussionsbeitrage von wissenschaftlichen Tagungen dar-stellen, die zum Teil einen kritischen und polemischen Zug aufweisen.

Das Buch umfasst verschiedene Themen aus dem Zeitraum zwi-schen dem Berliner Kongress und der Okkupation Bosniens und derHerzegowina im Jahre 1878 bis zum Ende des Ersten Weltkrieges unddem Zusammenbruch Osterreich-Ungarns. In einigen Arbeiten wer-den verschiedene Aspekte der staatsrechtlichen Problematik behan-delt, mit dem Ziel, dass auf Grundlage der Primarquellen der poli-tische Hintergrund der auf dem Rechtsweg angenommenen Losungen,sowie die Rolle der osterreichischen militarischen und zivilen Fakto-ren in der Konzipierung und Umsetzung der Politik gegenuber Bosnienund der Herzegowina erklart werden. Das Buch beinhaltet auch Arbe-iten, die das Problem der Integration Bosniens und der Herzegowinains gemeinsame osterreichisch-ungarische Zollgebiet, wie auch die Fra-ge von deren wirtschaftlicher Lage und Entwicklung im Kontext derosterreichisch-ungarischen okonomischen Gegensatze bearbeiten. Ge-schenkt dabei wird besondere Aufmerksamkeit dem Ausbau der Eisen-bahnen und der osterreichisch-ungarischen Eisenbahnpolitik in Bosnien

7

und der Herzegowina und zum Teil auch auf dem Balkan. Außerdembilden innenpolitische Stromungen und nationale Verhaltnisse sowohlin der vorkonstitutionellen Phase als auch in der Zeit der Tatigkeit desbosnisch-herzegowinischen Landtages den Gegenstand einiger Abhand-lungen, Aufsatze und Beitrage. Das sind in erster Linie Arbeiten, dieder Sprach- und Sozialpolitik gewidmet sind. Ihren Platz im vorliegen-den Band haben auch einige Aspekte der osterreichisch-ungarischenBalkan-Politik zur Zeit der Krise 1912/1913, sowie die Auswirkungendieser Krise auf die politische Lage in Bosnien und der Herzegowina undder Behandlung der Agrarfrage. Des Weiteren finden sich auch kurzereBeitrage uber die Auswanderung aus Bosnien und der Herzegowina unddie osterreichisch-ungarische Kolonisierungspolitik nach der Annexion1908. Abgesehen von einigen kleinen, stellenweise vorgenommenen undhauptsachlich technischen Interventionen, werden die Arbeiten in derForm abgedruckt, in der sie schon fruher veroffentlicht worden sind.

Die Einrichtung der osterreichisch-ungarischen Verwaltung mar-kiert einen historischen Wendepunkt in der Entwicklung Bosniens undder Herzegowina. Der Modernisierungsprozess, der in letzten Jahr-zehnten der ottomanischen Herrschaft erst in bescheidenen Ansatzenbegonnen worden ist, tritt nach 1878 in eine neue Phase ein und ent-wickelt sich weiter unter besonderen Umstanden. Obwohl man einigepolitische, okonomische und gesellschaftliche Prozesse aus dieser Zeitals vollendet betrachten kann, hat vieles aus dieser Periode auch unterheutigen Voraussetzungen an seiner Aktualitat nicht eingebußt. EinigeErgebnisse der kritischen Geschichtsschreibung konnen dazu beitragen,die Kontinuitat oder Diskontinuitat einzelner Phanomene zu erkennen.

Mit der Veroffentlichung dieses Buches wird Wissenschaftlern, Stu-denten und einem breiteren Publikum ein thematischer Komplex leich-ter zuganglich, der bis jetzt in vielen Publikationen verstreut behandeltworden ist. Das Verdienst dafur gebuhrt den Institutionen, die dabeigeholfen haben, dass dieses Werk veroffentlicht wird. Ihnen und al-len anderen, die an der Vorbereitung des vorliegenden Buches fur denDruck beteiligt waren, danke ich bei dieser Gelegenheit sehr herzlich.

Sarajevo, Ende Januar 2002 Dzevad Juzbasic

8

C L A N C I I R A S P R A V E

9

O NASTANKU PARALELNOG AUSTRIJSKOG I UGARSKOG ZAKONA

O UPRAVLJANJU BOSNOM I HERCEGOVINOM IZ 1880. GODINE

Specificnost drzavnopravnog polozaja Bosne i Hercegovine poslijeokupacije 1878. godine i njen do kraja austrougarske vladavine defini-tivno neodreden status u Monarhiji privlacio je interesovanje brojnihautora. Uskoro poslije okupacije pravnici su i zbog velikog aktuelnogpolitickog znacaja problema poceli analizirati karakter pravnog odnosazaposjednutih pokrajina prema Austro-Ugarskoj, formulisuci pri tomerazlicita gledista, cesto ovisna od opsteg politickog stanovista pisaca.1)

U novije doba u istoriografiji je posvecena posebna paznja svestranijemizucavanju tretmana drzavnopravnog polozaja Bosne i Hercegovine usklopu austrougarske politike i unutrasnjih odnosa u Monarhiji, pa suna tom polju postignuti i znacajni naucni rezultati.2)

Polaznu osnovu za sva razmatranja o statusu Bosne i Hercegovi-ne u doba okupacije cine odredbe medunarodnih ugovora (XXV clanBerlinskog ugovora, austro-turski tajni sporazum od 13. VII 1878. i No-vopazarska konvencija od 21. IV 1879.) i uporedni austrijski i ugarski

1) Vidi osvrte na najznacajnija misljenja koja su u pravnoj literatu-ri izrazena o karakteru drzavnopravnog statusa BiH, H. S c h n e l l e r,Die staatsrechtliche Stellung von Bosnien und der Herzegowina, Leip-zig 1892, str. 157 i dalje, F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowinaunter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914. str. 15 i da-lje. Glavnu literaturu za ovaj problem navodi i N. W u r m b a r n d,Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Wien 1915.

2) Najznacajniji istoriografski radovi sa tog podrucja su: G. J a k s i ci V. J. V u c k o v i c, Pokusaj aneksije Bosne i Hercegovine (1882-1883), Glas SAN, CCXIV, Beograd 1954; H. K a p i d z i c, Austro-ugarska politika u Bosni i Hercegovini i jugoslovensko pitanje za vri-jeme Prvog svjetskog rata, Godisnjak istorijskog drustva BiH (u daljemtekstu Godisnjak) god. IX, Sarajevo 1958; i s t i, Previranja u austro-ugarskoj politici u Bosni i Hercegovini 1912. godine, Glasnik arhiva idrustva arhivista (u daljem tekstu Glasnik) god. I, Sarajevo 1961; i s t i,Diskusija o drzavnopravnom polozaju Bosne i Hercegovine za vrijemeaustrougarske vladavine (pokusaji aneksije), Glasnik god. IV-V, Sara-jevo 1965; F. H a u p t m a n n, Kombinacije oko drzavnopravnog po-lozaja Bosne i Hercegovine na pocetku Prvog svjetskog rata, Godisnjakgod. XI, Sarajevo 1961; i s t i, Djelokrug austrougarskog Zajednickogministarstva finansija, Glasnik god. III, Sarajevo 1963.

11

zakoni o ukljucenju Bosne i Hercegovine u zajednicko carinsko podrucjeMonarhije iz 1879. godine (RGBI.136 od 20. XII 1879. godine i ugar-ski zakonski clan LII: 1879) i o upravljanju Bosnom i Hercegovinomiz 1880. (RGBI No 18 od 22. II 1880. i ugarski zakonski clan VI:1880.). Predistorija postanka spomenutih medunarodnih akata dovolj-no je poznata, isto kao i reakcije u politickoj javnosti i predstavnickimtijelima obje polovine Monarhije na odluku o okupaciji Bosne i Herce-govine.3) Nasuprot tome, ostao je neistrazen tok dugotrajnih pregovoraizmedu vlada Monarhije o iznalazenju rjesenja kojim se, s obzirom nadualisticko ustrojstvo i postojeci raspored unutrasnjih politickih snaga,u vrlo komlikovanoj formi pretvarao medunarodno pravni akt okupa-cije u unutrasnji drzavnopravni odnos. Neki autori samo su opcenitoistakli da je u zakonu o bosanskohercegovackoj upravi ostvaren kom-promis izmedu gledista koje je bosansku upravu smatralo kao mjeru ucilju provodenja internacionalnog ugovora ipso iure zajednickim poslomi misljenja da je upravljanje Bosnom i Hercegovinom jedan novum kojinije u skladu sa nagodbenjackim zakonima o zajednickim poslovima zacijelu Monarhiju. Taj kompromis oni su vidjeli u tome sto, ne samoda je vladama ovih polovina zakonom priznato pravo da vrse uticaj napravac i principe bosanske uprave, nego je i propisano da je za sva-ku izmjenu postojeceg odnosa okupiranih pokrajina prema Monarhijipotrebno odobrenje oba parlamenta.4) Sto kontroverze o pitanju ozako-njenja principa bosanskohercegovacke uprave koje su, poslije okupacije,dosle osobito do izrazaja na sjednicama Zajednickog ministarskog vijecanisu do sada bile predmet naucnog interesovanja, moglo bi se donekleobjasniti okolnoscu da je zestoka politicka borba oko Berlinskog ugo-vora u austrijskoj i ugarskoj delegaciji i parlamentima u prvom reduapsorbovala paznju istoricara. Ona je ostavila u sjeni docnije usvajanjezakona o bosanskoj upravi u legislativama pocetkom 1880. godine, koje

3) Vidi o tome jos uvijek standardno djelo E.v. W e r t h e i m e r a,Graf Julijus Andrassy. Sein Leben und seine Zeit. 3 Bd. Stuttgart 1910--1913. Podatke o ostaloj literaturi vidi kod K.u.M. U h l i r z, Hand-buch der Geschichte Osterreichs und seiner Nachbarlander Bohmenund Ungarn, II Bd. 2. Teil, Graz-Wien-Leipzig 1941, str. 950 i dalje,str. 1001 i dalje.

4) H a u k e, Grundriss des (osterreichischen) Verfassungsrechtes,Leipzig 1905, str. 148, prema F.Schmidu op. cit. str. 20. Inace, pome-nute razlike u gledistima na prirodu bosanskohercegovacke uprave javnosu se ispoljile vec u odboru poslanicke kuce Carevinskog vijeca prili-kom pretresanja prijedloga zakona o bosanskoj upravi. Bericht des Aus-schusses uber die Regierungsvorlage betreffend die Verwaltung Bosniensund der Herzegowina, Wien 16. I 1880. 119 der Beilagen zu den ste-nographischen Protokollen des Abgeordnetenhauses. IX Session, Beila-genband 2. O misljenjima izrazenim u literaturi o ovom problemu vidi iN. W u r m b r a n d, op. cit. 36-38, napomena 9.

12

je uslijedilo u jednoj drukcijoj i smirenijoj politickoj atmosferi. Isto-ricari su takode pokazali veci interes za pitanje uredenja austro-turskihodnosa i zaposjedanje Sandzaka, kao i provodenje konkretnih mjera uetabliranju austrougarske administracije u Bosni i Hercegovini.5) Naszadatak sastojao bi se u tome da na osnovu raspolozive arhivske gradeosvijetlimo u glavnim crtama put koji je doveo do zakonskog formulisa-nja osnovnih nacela bosanskohercegovacke uprave, imajuci prije svegau vidu politicku stranu problema.

** *

Unutrasnjo-politicki obziri, pored zelje da se izbjegne eventualnisukob sa Turskom, bili su, kao sto je poznato, od bitnog uticaja dase Andrassy na Berlinskom kongresu opredijelio samo za okupaciju, ane i za aneksiju Bosne i Hercegovine.6) Strah od povecanja slovenskogelementa u Monarhiji izazvao je u Austriji zestoko protivljenje vecegdijela njemacke liberalne partije politici zadobijanja novih pokrajina,a jos zesci bio je otpor javnog mnijenja u Ugarskoj, gdje je postojalovrlo jako protursko raspolozenje.7) U Ugarskoj je i kod vladine stra-ne okupacija isto tako bila malo popularna kao i kod opozicije, jer jeizazvala ozbiljnu zabrinutost da ne uzdrma dualisticko uredenje, kojeje osiguravalo madarskim vladajucim krugovima gospodarsto u ugar-skoj polovini Monarhije. Sam grof K.Tisza nije tajio da u okupaciji,a osobito ako bi doslo do aneksije, vidi opasnost, ali je podrzavajuciAndrassy-jevu politiku smatrao okupaciju manjim zlom, nego kad biBosna i Hercegovina, zbog neodrzivosti turske vladavine, pripala Srbijii Crnoj Gori.8) U datim okolnostima bila je iskljucena mogucnost ra-dikalnijeg rjesenja odnosa Bosne i Hercegovine prema Monarhiji, kojane bi imala obiljezje jednog provizorija. S druge strane, i sama or-ganizacija vrhovnog vodstva bosanskohercegovacke provizorne upraveu okviru Zajednickog ministrastva, kao i regulisanje odnosa ustavnihorgana oba dijela Monarhije prema pitanju upravljanja Bosnom i Her-cegovinom javilo se kao vrlo tezak politicki i drzavnopravni problem.Teskoce drzavnopravne prirode nastale bi inace i za jednu unitarnu

5) Najpotpuniji prikaz procesa etabliranja austrougarske uprave daoje H. K a p i dz i c, Hercegovacki ustanak 1882. godine, Sarajevo 1958.str. 17-84.

6) E. v. W e r t h e i m e r, op. cit. III Bd. str. 126, 127; A. F o u r-n i e r, Wie wir zu Bosnien kamen, Wien 1909, str. 80- 81.

7) J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger Monarchie, Wien-Munchen 1959. str. 160, 161.

8) E.v. W e r t h e i m e r, op. cit. III Bd. str. 142-145, 199-201.

13

ustavnu drzavu, koja jedno okupirano podrucje ne bi jednostavno in-korporirala, nego bi njime apsolutisticki vladao monarh kao nekom vr-stom krunske kolonije. Daleko teze bilo je rjesenje ovog problema udualistickom sistemu Austro-Ugarske sa usko odredenim zajednickimposlovima i podijeljenim budzetskim pravom izmedu delegacija i objelegislative.

Jos dok su vojne operacije bile u toku, u Ministarstvu spoljnih pos-lova izraden je 2. septembra 1878. godine jedan memoar o provizornojupravi Bosne 9) u kome su bila izlozena nacela i odredbe za organizacijui vodenje bosanskohercegovacke uprave od strane Zajednicke vlade.10)

U memoaru se predvidalo da vladar, na osnovu Berlinskog ugovora, po-sebnom odlukom odobri da Zajednicka vlada preuzme upravljanje Bos-nom i Hercegovinom. Provizornu upravu trebalo je da vodi zajednickiministar spoljnih poslova u sporazumu sa ministrom rata i zajednickimministrom finansija, a u saradnji sa vladama obje polovine Monarhije.Za realizaciju ove vladareve odluke trebalo je da se odmah uspostavijedna komisija u Becu kao privremeno vrhovno upravno nadlestvo zaBosnu i Hercegovinu. Na celu komisije trebalo je da stoji predstav-nik ministra spoljnih poslova, a ostali zajednicki ministri, kao i vladeAustrije i Ugarske, bili bi u komisiji predstavljeni sa svojim posebnimdelegatima. Buduci da se nisu u prvo vrijeme predvidale bitnije izmje-ne u upravljanju Bosnom, vrhovnoj administrativnoj komisiji trebaloje da se prizna opcenito i do daljnjega djelokrug koji je u pogledu Bo-sne i Hercegovine pripadao odgovarajucim centralnim institucijama uCarigradu.11)

9) Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Zajednicko ministarstvo fi-nansija BH No 15/1878. Die prov. Verwaltung Bosniens betreffend, Wien2. IX 1878.10) Naziv vlada za Zajednicko ministarstvo upotrebljavacemo samo uuslovnom znacenju.11) ”Sr. Majestat genehmigt auf Grund des Art, XXV des Berliner Fri-edens vertrages von 13. Juli 1878. Ubernahme der Verwaltung Bosniensund der Herzegowina mit Ausschluss des Sandjaks von Novibazar durchk.u.k. Regierung. Die prov. Leitung dieser Verwaltung wird dem geme-insamen Minister des Aussern in Einvernehmen mit dem Kriegsministerund dem Reichsfinanzminister und unter Mitwirkung der Regierungender beiden Reichshalften ubertragen. Die gemeinsame Regierung ist furdiese Verwaltung verantwortlich. In Ausfuhrung dieser AllerhochstenEntschliessung wird als prov. oberste Verwaltungsbehorde fur die ge-nannten Lander eine Commission in Wien eingesetzt, in welcher die dreigemeinsamen Minister durch besondere Delegierte reprasentiert werden.In diese Commission entsendet auch jede der Regierungen der beiden Re-ichshalften je einen Vertreter. Der Delegierte des gemeinsamen Ministersdes Aussern steht an der Spitze dieser Commission, die sich unverzuglichconstruirt, sobald ihre Mitglieder uber Vorschlag der competenten Mi-nister von Sr. Majestat ernannt werden.

14

Do potpunog dovrsenja vojne okupacije trebalo je da komisija izvrsipripreme za obavljanje svoje upravne zadace. Ona je trebalo da budestalno obavjestavana o provizornim mjerama na podrucju civilne admi-nistracije, koje je armijski komandant, u okviru izvrsenja vojnog zadat-ka, bio opunomocen da izdaje na osnovu carevog ovlastenja. Predvidalose da se, odmah po pacifikaciji zemlje, buduca bosanskohercegovackaprovincijska vlada podredi komisiji unutar kompetencija koje je trebalotek utvrditi. Inace, komisija je imala da u tekucim poslovima odlucujekao posljednja instanca, smatrajuci postojece turske zakone u Bosnivazecim, ukoliko nisu u suprotnosti sa interesima Monarhije i opstimpravnim principima. Tako nije dolazilo u obzir aktiviranje odredabaturskog ustava koje su se odnosile na Bosnu i Hercegovinu i odustajalose do daljnjeg od saziva bosanskog Sabora. Jedino se razmatrala mo-gucnost da se bosanskom Upravom savjetu prizna konsultativni znacaj.Kasnija zadaca komisije bila bi da po nalogu Zajednicke vlade, prijed-logu vlada obje polovine ili iz vlastite inicijative, na osnovu stecenihiskustava, izradi nacrte za potrebne reforme u svim oblastima zako-nodavstva i uprave. Kao posebno vazan zadatak, komisiji se stavljalou duznost da, u sporazumu sa bosanskohercegovackom provincijskomvladom, izradi prijedlog budzeta, obracajuci pritom osobitu paznju dase troskovi uprave u Bosni i Hercegovini pokrivaju njenim vlastitim pri-hodima. Medutim, Zajednicka vlada trebalo je da odluci kako ce se douvodenja redovne administracije, putem pozajmice, naci sredstva kojimce se placati upravni troskovi i izdaci za repatriranje izbjeglica.12)

U pogledu nacina rada komisije memoar je predvidao da u tekucimpitanjima komisija samostalno odlucuje i da svoja rjesenja provodi pu-tem zemaljskih vlasti. Sva pitanja o kojima u komisiji dode do razmi-moilazenja ili za njihovo rjesavanje ne bude dovoljno osnove u vazecimnormama podnijela bi se Zajednickoj vladi da ih ona rijesi. Kako jeministar inostranih poslova trebalo da provizorno vodi upravu Bosnei Hercegovine, to bi njemu, odnosno u njegovo ime, predsjedniku ko-misije pripadalo i pravo da izdaje naredbe. U Ministarstvu inostranihposlova trebalo je da se osnuje poseban odjel za upravljanje Bosnom iHercegovinom sa predsjednikom komisije na celu. Njemu bi se podredioi prezidijalni biro komisije, ciji je nacelnik imao da fungira kao zamjenik

Nachdem in der Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina vorlaufigkeine wesentlichen Veranderungen, und die notwendigen Reformen erstnach reiflicher Prufung aller Verhaltnisse successive eingefuhrt werdensollen, wird der obersten Verwaltungskomission fur Bosnien im Allge-meinen bis auf Weiteres jener Wirkungskreis eingeraumt, der bisher mitBezug auf diese Lander den betreffenden Centralstellen in Constantino-pel zustand.” Kao napomena 9.12) Ibidem

15

predsjednika komisije. U bosanskohercegovackom odjelu Ministarstvainostranih poslova trebalo je da se osnuju tri odsjeka:a) odsjek za politicke, spoljne i unutrasnje poslove, vjerska pitanja i

nastavu, poljoprivredu, sumarstvo, policiju, stampu i dr.;b) odsjek za sudstvo i posljednja instanca u svim sudskim poslovima;c) odsjek za sve finansijske poslove, carine, trgovinu, komunikacije itd.

Sva vojna pitanja i pitanja sluzbi sigurnosti bila su rezervisanaiskljucivo za Ministarstvo rata, dok je kontrolu nad cjelokupnim finan-sijskim poslovanjem trebalo da preuzme vrhovni zajednicki racunarskidvor. Izdaci za centralnu instituciju koja bi upravljala Bosnom i Her-cegovinom trebalo je da se naknade Ministarstvu spoljnih poslova izprihoda okupiranih zemalja. Potrebno sadejstvo resornih ministarsta-va obiju drzavnih polovina Monarhije u radu komisije bilo bi osiguranoputem predstavnika austrijske i ugarske vlade.13)

U duhu naprijed izlozenih nacela, trebalo je da komisija odmah posvom konstituisanju izradi organizacioni statut za vrhovno bosanskoupravno nadlestvo i djelokrug njegovih organa i uputi ga Ministarskomvijecu. Iskljucivo vladaru pripadalo bi pravo da odobri taj statut iodlucuje o trajanju ove provizorne uprave, kao i pravo da uvodi bitnijeizmjene.14)

Prema ovoj, do sada nepoznatoj koncepciji o nacinu vodenja bosan-skohercegovacke uprave trebalo je da komisija i bosanski odjel Minis-tarstva inostranih poslova imaju otprilike onaj djelokrug koji ce docnijedobiti Biro za poslove Bosne i Hercegovine u sastavu Zajednickog minis-tarstva finansija. Bosanskohercegovacka vrhovna uprava u memoaru jetretirana kao specifican zajednicki posao sui generis pod vodstvom mi-nistra inostranih djela, u cijem je neposrednom vodenju trebalo takodeda ucestvuju i predstavnici ostalih zajednickih ministarstava i obijuvlada. Legislativama nije davana nikakva ingerencija u pitanjima ko-ja se ticu upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Nije se predvidalo ninjihovo ucesce pri utvrdivanju principa i djelokruga rada bosanskoher-cegovacke uprave, nego su sve odluke u tom pogledu imale da proizilazeiz apsolutne vlasti cara. Ovakvo stanoviste podudara se unekoliko sa

13) Ibidem14) ”Auf Grundlage der vorliegenden Bestimmungen und in Uberein-stimmung mit diesen Grundsatzen wird von Commission sofort nachihrer Constituirgung ein detallirtes Organisationsstatut fur diese prov.oberste Verwaltungsbehorde und den Wirkungskreis ihrer Organe ausge-arbeitet und dem Ministerrate und durch diesen Sr. Majestat zur Allh.Genehmigung unterbreitet werden. Die Entscheidung uber die Dauerdieser prov. Verwaltung wird abenso, wie jene uber die Einfuhrung we-sentlicher Modificationen in derselben, ausschlissliech Sr. Majestat vor-behalten.” Ibidem.

16

neuspjelom namjerom Andrassy-ja da parlamentima podnese na raz-matranje jedino cl. 29 Berlinskog ugovora, kojim se Spica prikljucujeMonarhiji, a ostali sadrzaj ugovora samo uzgred saopstava.15)

Formulisuci nacelo o samofinansiranju bosanskohercegovacke up-rave, koje ce postati najvisa maxima austrougarske politike, memoarje ostavljao otvorenim tada akutno pitanje iznalazenja sredstava zaadministraciju do uvodenja redovnog budzetskog poslovanja u Bosni iHercegovini, kao i problem pokrica eventualnog buduceg budzetskog de-ficita. Takode, nije se smatralo potrebnim da se odredi poseban nacinpribavljanja sredstava za vece investicije u okupiranim pokrajinama,niti se u memoaru predvidalo ukljucenje Bosne i Hercegovine u zajed-nicko carinsko podrucje Monarhije. Sadrzina memoara ostavlja utisakda se donekle vodilo racuna o medunarodnopravnom statusu Bosne iHercegovine utvrdenom na Berlinskom kongresu, ali ne i o madarskomustavnom gledistu na funkciju zajednickih organa Monarhije.

Medutim, na sjednici Zajednicke vlade od 12. septembra 1878. godi-ne pod predsjednistvom vladara obecana je ideja da se organizuje jednakomisija kao posebno vrhovno upravno nadlestvo za Bosnu i Hercego-vinu. Car je bio za takvu komisiju koja ce biti samo biro Zajednickogministarstva za bosanske poslove, koji je trebalo da se organski razvijuodozdo navise.16) Vladar je stoga smatrao da je potrebno najprije ut-vrditi djelokrug vojnog zapovjednika generala Filipovica na podrucjucivilne uprave i kao pogodan uzor uzimao je djelokrug namjesnika (Stat-thaltera) u zemljama austrijske polovine Monarhije ili bana. Inace svaorganizaciona pitanja trebalo je da ostanu u nadleznosti Zajednickogministarstva. U pitanjima finansija i finansijske politike bilo bi kompe-tentno Zajednicko ministarstvo finansija, dok je carinska i trgovinsko-politicka pitanja trebalo, prema misljenju cara, rjesavati sporazumnosa austrijskom i ugarskom vladom. Medutim, grof Andrassy je ipakinsistirao da se prije sastanka predstavnickih tijela organizuju komisi-je kao vrhovna upravna instanca sa cinovnicima koji ce iskljucivo njojpripadati. On je smatrao da ce samo tada imati izgleda da delegacijevotiraju novac za potrebe okupacije, ako se istupi sa jednim fiksnim fi-nansijskim programom i pokaze da se, mada provizorno, ipak vec nestoozbiljno ucinilo za vodenje poslova zemlje i kontrolu njene uprave pa

15) O gledistu Andrassy-ja na pitanje ozakonjenja Berlinskog ugovoravidi E.v. W e r t h e i m e r, op. cit. Bd. III str. 180 i dalje.16) ”Die Commission sollte jetzt nicht als eine administrative Instanzeingesetzt werden, sondern nur als Bureau des gemeinsamen Ministeri-ums fur die bosnische Anegelegenheiten, welche sich organisch von un-ten herauf entwickeln sollen.” Haus-Hof und Staatsarchiv Wien (u da-ljem tekstu HHStA), Politisches Archiv (u daljem tekstu PA), XL Inter-na, K.290, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 216 od 12. IX1878. godine.

17

se, na osnovu toga, moze kroz odredeno vrijeme ocekivati da bosanskauprava sama pokrije svoje rashode. Sa svoje strane car je ostao upornopri stavu da nije potrebno kreirati posebnu instancu za Bosnu i Her-cegovinu, isticuci da je to i ustavno neizvodljivo jer samo ministrimapripada egzekutiva. On je suprotno Andrassy-ju smatrao da komisijamoze jedino studirati probleme i eventualno u sitnim pitanjima donosi-ti odluke, ali nikada u vlastitom djelokrugu, nego samo sa ovlastenjemodredenog ministra. Odbacujuci misljenje zajednickog ministra finansi-ja Hofmanna da sredstva za cinovnike komisije treba da posebno odobredelegacije, car je tada zauzeo generalno stanoviste da se delegacijamamoze saopstiti sta kosta uprava Bosne, koliko zemlja moze sama da pla-ti, a koliko treba da se dotira iz zajednickih sredstava, ali je decidiranobio protiv toga da se bosanski budzet ili zakon o upravi podnesu delega-cijama da ih one votiraju.17) Tako je, i pored svih razlika u prvobitnimgledistima na pitanje organizacije vodstva bosanskohercegovacke upra-ve izmedu cara i Andrassy-ja, postojala opsta saglasnost u tome dapredstavnicka tijela ne treba da odlucuju o Bosni i Hercegovini.

U duhu stanovista koje je formulisao car u Becu je 16. septembra1878. godine osnovana Komisija za poslove Bosne i Hercegovine, pr-venstveno kao savjetodavni organ u svim vaznijim pitanjima uprave, akao organizacionu podlogu upravnog provizorija u okupiranim pokra-jinama vladar je, nakon prethodne saglasnosti zajednicke austrijske iugarske vlade, 29. X 1878. godine sankcionisao ”Provizorni djelokrugrada poglavara zemaljske vlade”.18)

Dalji tretman pitanja upravljanja Bosnom i Hercegovinom u vr-hovnim organima Monarhije postace u najvecoj mjeri ovisan o odno-su predstavnickih tijela prema Berlinskom ugovoru i pitanju pokricatroskova okupacije. U tom pogledu vlade obiju polovina i zajednickavlada dospjece u jednu vrlo tesku situaciju.

17) ”Eine besondere Instanz fur Bosnien zu kreiren ist also nicht notwen-dig und konstitutionell nicht ausfuhrbar, denn nur die Minister habeneine Executive.Die Commission kann die vorkommenden Fragen vorbera-ten, in geringeren Angelegenheiten vielleicht Entscheidungen fallen, dieseletztere niemals im eigenem Wirkungskreise, sondern nur mit Ermach-tigung des betreffenden Ministers ... Den Delegationen gegenuber konnewohl ausgewiesen werden, wieviel die Administration von Bosnien kos-te, wieviel das land selbst leisten konne und was daher noch aus ge-meinsamen Mitteln beizusteuern sei, allein ein bosnisches Budget oderAdministrationsgesetz durfe ihnen nicht vorgelegt und von ihnen votiertwerden”. Ibidem18) O radu komisije, Provizornom djelokrugu poglavara Zemaljske vladei mjerama koje su poduzete u zemlji na podrucju organizovanja novevlasti vidi H. K a p i d z i c, Hercegovacki ustanak 1882. godine, str.21-29.

18

** *

Kad su delegacije na zahtjev Zajednicke vlade odobrile kredit od60 miliona guldena za ”nepredvidene dogadaje”, vlada je osporavala daima namjeru da okupira ili anektira tude teritorije.19) Medutim, usko-ro zatim ta sredstva su upotrijebljena za vojnicko zaposjedanje Bosnei Hercegovine. Iz te sume podmirivani su, zbog nesredenih prilika uzemlji, i izdaci za bosanskohercegovacku administraciju, ali prema od-luci Zajednicke vlade njih je trebalo posebno knjiziti. Svojevremeno,trebalo je da se oni refundiraju Ministarstvu rata od strane zemaljskeuprave ili iz specijalnog kredita otvorenog za tu svrhu.20) Sredstva ko-jima je raspolagalo Ministarstvo rata mogla su biti dovoljna samo dokraja oktobra 1878. godine, pa je bilo nuzno da se osigura novi okupa-cioni kredit. Ali, nastojanja da se pribavi potreban novac naisla su navelike teskoce s obzirom na postojecu finansijsku situaciju i politickoraspolozenje. Posebno je Ugarska u godinama poslije nagodbe imalavelike finansijske teskoce. Inace, privreda i finansije Monarhije, koje suse uz velike napore i nova poreska opterecenja oporavljale od posljedicarata iz 1866. godine, dozivjele su ponovo tezak udar u privrednoj krizinakon berzanskog kraha 1873. godine. Kriza je dosegla svoj vrhunacu vrijeme od jeseni 1875. do jeseni 1876. godine i tek se 1877. godinezavrsio visegodisnji period opste stagnacije.21)

Ministarstvo rata postavilo je sredinom 1878. godine zahtjev za no-vih 30 miliona guldena do kraja 1878. godine i daljih 82 miliona za prvupolovinu 1879. godine za pokrice troskova okupacije Bosne i Hercegovi-ne, ne racunajuci tu izdatke za operacije u Novopazarskom sandzaku.Ispunjenje ovih zahtjeva, prema gledistu grofa K.Tisze izrazenom naZajednickom ministarskom vijecu, dovelo bi Monarhiju na rub ban-krotstva. On je, inace, podrzavajuci Andrassy-ja, smatrao da okupacijutreba izvrsiti na nacin koji je u skladu sa finansijskom snagom Monar-hije. Nasuprot tome, ugarski ministar finansija K.v. Szell zauzimaoje stanoviste da Ugarska uopste nije u stanju da izdrzi dalje povecanjetereta kamata a da se pritom ne ugrozi sprovodenje programa konsoli-dacije ugarskih finansija.22) Buduci da nije htio da snosi odgovornost

19) Adresa caru usvojena 5. XI 1878.g. u poslanickoj kuci Carevinskogvijeca. 880 der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordneten-hauses VIII Session.20) HHStA PA XL Interna K. 290 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 214 od 1. IX 1878. godine.21) K.u. M. U h l i r z, op. cit. str. 946-949; H. B e n e d i k t, Die wirt-schaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph-Zeit, Wien-Munchen 1958,str. 91,92.22) HHStA PA XL Interna K. 290 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 218 od 17. IX 1878. godine.

19

za jednu takvu politiku K. v. Szell je, krajem septembra 1878. godine,podnio ostavku koja je uticala na demisiju Tiszine vlade. Kabinetugrofa K.Tisze povjereno je dalje provizorno vodenje poslova, dok nijeponovo 7. decembra 1878. godine grof K.Tisza imenovan za ministrapredsjednika.23) Kako se Auerspergova vlada u Austriji vec od pocetka1878. godine nalazila u demisiji, to su u doba kad je u predstavnickimtijelima otpocela debata o orijentalnoj politici, u oba dijela Monarhijeposlove vodile vlade u ostavci. Boreci se da osigura sredstva za oku-paciju, grof Andrassy je na Zajednickom ministarskom vijecu plediraoda Monarhija mora pribaviti novac ako nece da Bosnu vrati Turskoj.On je drzao da Austro-Ugarska nece biti finansijski ruinirana, ako iz-da 120 do 150 miliona, koji ce joj se pravovremeno vratiti iz privredepokrajina.24)

Mada su prvobitni zahtjevi Ministarstva rata morali biti znatnoreducirani,25) trazenje da delegacije odobre novi okupacioni kredit do-velo je do ozbiljnih politickih komplikacija i stvorilo takvu situacijuda je Berlinski ugovor, i pored svih suprotnih nastojanja, morao bitipodnesen parlamentima da oni odluce o njegovom prihvatanju ili odba-civanju. Takav postupak je s druge strane ocjenjivan kao presizanje usuverena prava vladara na podrucju spoljne politike.26) Inace, to je bioprvi iznudeni presedan da legislative odlucuju o Bosni i Hercegovini.

** *

Za organizaciju i nacin vodenja bosanskohercegovacke uprave po-kazale su svoje interesovanje i vlade oba dijela Monarhije, a posebnougarska vlada. Sredinom oktobra 1878. godine ugarska vlada je na jed-noj sjednici razmatrala nacelno pitanje ko treba da vodi upravu Bosne

23) E.v. W e r t h e i m e r, op. cit., str. 170-173, 201.24) Kao napomene 16 i 22.25) Zajedno sa prethodno odobrenih 60 miliona florina, ukupni izdaci zaokupaciju koje su odobrile delegacije u 1878. godini i cijeloj 1879. godiniiznosili su 121,720.000 florina. Up. P. S u g a r, Industrialization ofBosnia-Herzegovina 1878-1918, University of Washington Press Seattle1963. str. 229.26) O razlicitom tumacenju § 11 austrijskog temeljnog drzavnog zakonaod 21.XII 1867. godine, RGBl No141 (po kome u djelokrug parlamentapripadaju i svi drzavni ugovori koji opterecuju drzavu ili njene dijeloveili obavezuju pojedine gradane) koje je zastupala austrijska vlada i opo-zicija vidi E. v. W e r t h e i m e r,op. cit. III Bd. str. 180, 194 i dalje.Ugarski zakon je predvidao samo da svaka vlada saopstava internacional-ne ugovore svojoj legislativi (§ 8 ugarskog zakona clana XII: 1867), ali jeugarska vlada udovoljavajuci zahtjevu Sabora i slijedeci princip paritetapodnijela Berlinski ugovor na odobrenje Saboru, nakon sto je on vec bioprihvacen u austrijskom parlamentu. Ibidem str. 201, 202.

20

i Hercegovine. Tom prilikom je usvojeno glediste grofa K. Tisze da,dok god je rijec o okupaciji, uprava moze da bude samo zajednicka ida spada u kompetenciju delegacije. Medutim, istovremeno se kons-tatovalo da bi time delegacije prekoracile svoj djelokrug, koji se mozemodifikovati samo aktom legislativa. Iz toga je slijedio zakljucak dase, cim bude postojala jedna definitivna ugarska vlada, izdejstvuje odlegislative ovlastenje na osnovu koga ce vlada moci da u sporazumusa austrijskom vladom i Zajednickim ministrastvom utvrdi provizornuupravnu organizaciju Bosne i Hercegovine.27) To je bila polazna pozicijaugarske vlade koja ce docnije biti samo precizirana, osobito u odnosuna kompetenciju parlamenata i delegacija, u pitanjima iz djelokrugabosanskohercegovacke uprave.

Tek poslije rjesenja vladine krize u Ugarskoj i nakon okoncanja ori-jentalne debate u austrijskom parlamentu usvajanjem Berlinskog ugo-vora, grof K.Tisza je u vezi sa rjesavanjem problema finansiranja is-tupio na Zajednickom ministarskom vijecu 18. januara 1879. godinesa stanovistem da ugarska vlada mora pribaviti zakonsko ovlastenje zapreduzimanje potrebnih mjera u zemlji da bi se omogucila provizornauprava u Bosni i izbjegli unutrasnjo-politicki sukobi. On je posebnotrazio da se pritom zakonski utvrdi kako treba da se nabavlja novacza bosansku upravu i insistirao da se pitanje ubrzo regulise, isticucida se Zajednicka vlada i delegacije po zakonu mogu baviti samo izvjes-nim taksativno nabrojanim poslovima, pa ce delegacije uskoro odbiti daodobre sredstva za bosansku upravu. Insistirajuci na potrebi donosenjaposebnih zakonskih odredaba koje bi bile samo logicna posljedica na-godbenjackih principa iz 1867. godine, Tisza je podvlacio da mu nijenamjera da se putem delegacija donese zakon o bosanskoj upravi. Onje to pravo rezervisao samo za parlament.28)

27) HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, C. Z.XXXI od 16.X 1878. godine.28) ”Ministerprasident v. Tisza gibt der Uberzeugung Ausdruck, dassum eine provisorische Administrationsart in Bosnien zu ermoglichen undum allen Streitigkeiten auszuweichen, fur die Regierung die gesetzlic-he Ermachtigung eingeholt werden musse, im Lande die erforderlichenAnordnungen zu treffen, dass dabei festzustellen ware, wie die Beschaf-fung des Geldes zu geschehen ware. Es erscheint notwendig diese Fragezu regeln, weil nach den Gesetzen die gemeinsame Regierung und die De-legationen sich nur mit gewissen enumerativ aufgefuhrten Gegenstandenbeschaftigen durfen, und weil die Delegationen es bald ablehnen wurdenetwas fur die Administration Bosninens zu votieren. Deshalb musste einGestz in dieser Beziehung zu Stande kommen. Sprecher verkennt nic-ht die Schwierigkeiten, betont jedoch, dass er niemals die Absicht habeAdministrativgesetz fur Bosnien durch die Delagationen geben zu lassen.... Es musse also eine legislative Bestimmung getroffen werden, alleinnur als logische Folge der Prinzipien von 1867.” HHStA, PA XL Inter-na K.291 Gemeinsame Ministeratsprotokolle GMKPZ 226 od 18.I 1879.Ugarska vlada je vec i ovom prilikom podnijela jedan zakonski nacrt, cijitekst nije usao u zapisnik Zajednickog ministarskog vijeca, niti smo gauspijeli pronaci na drugom mjestu.

21

Tiszinom zahtjevu car je suprotstavio svoje glediste da se samo uodnosu na pitanje novca moze raditi o ingerenciji predstavnickih tijela iosporio je da je vladi potrebno posebno ovlastenje za vodenje bosanskeuprave, isticuci da je ono vec dato u Berlinskom traktatu. Franz JosephI je posebno skrenuo paznju da bi teorija da je za upravljanje Bosnompotrebno jedno dalje ovlastenje od strane legislative dovela do togada bi sve prijedloge u vezi sa organizacijom bosanske uprave moraliodobravati parlamenti.29)

Kao sto je prije toga osporavala pravo da odluci o Berlinskom ugo-voru, tako je i sada austrijska vlada podrzala misljenje cara. Razloziza to bili su kako nacelne, tako i neposredno takticko-politicke prirode.Austrijska vlada je polazila sa platforme da je kruna dobila mandati da samo ona ima pravo da nekome preda upravu zemlje. To pravoje vlada austrijske polovine odricala parlamentima uz motivaciju da selegislativa ne smije mijesati u poslove Bosne, koja je jos uvijek inos-transtvo.30) Od strane austrijske vlade smatralo se vrlo podozrivimnapustiti stanoviste da je pitanje vec ustavom regulisano. Strahovalose da bi zahtjev za prosirenje djelokruga delegacija u Cislajtaniji imaoza posljedicu izmjene u nacinu njihovog izbora s ciljem da se prosiri idjelokrug Carevinskog vijeca. Posmatrajuci problem iz ugla trenutnepoliticke situacije u Austriji, Auerspergova vlada bila je protivna da separlamentu podnese jedan zakonski prijedlog o bosanskoj upravi, jer sebojala novih komplikacija. Ona je pretpostavljala da bi takav zakon bioodbijen i toliko izmijenjen da bi za vladu postao neprihvatljiv. Po ocjeniAuerspergove vlade jedan dio poslanika ne bi htio da se uprava povjeriministru s kojim se nalaze u sukobu, dok bi drugi dio bio protiv zakonajer smatra da pitanje spada u djelokrug krune. Vlada je ocekivala dace ovo shvatanje doci jos jace do izrazaja, ukoliko predstojeci izbori do-vedu vise konzervativnih elemenata u parlament. Konacno, austrijskavlada nije ni u tadasnjem parlamentu zeljela da ponovo otpocne tekzakljucena dramaticna orijentalna debata.31) U tom pogledu ugarska

29) ”Seine Majestat erachten es fur notwendig vor Allem hervorzuheben,dass es sich nur bezuglich der Geldfrage um eine Ingerenz der Vertre-tungskorper handeln konne. Zur Fuhrung der Administration bedarf dieRegierung keiner Ermachtigung, denn diese liegt in Berliner Traktat. DieTheorie, dass zur Administration eine weitere Ermachtigung durch dieLegislativen notwendig sei, wurde dahin fuhren, dass alle Organisirungs-vorschlage durch die Legislativen zu genehmigen seien.” Ibidem30) ”Ministerprasident Furst Auersperg erinnert daran, dass er immerdavor gewarnt habe, an dieser Frage zu ruhren. Nach seiner und seinerKollegen Auffassung hat die Krone das Mandat erhalten und ubernom-men und hat allein das Recht die Administration jemandem zu ubertra-gen. Die Legislative hat dieses Recht gewiss nicht, weil sie sich in Ange-legenheiten des Auslandes nicht mischen darf.” Ibidem31) Ibidem

22

vlada nalazila se u drugacijem polozaju. Ona jos nije bila podnijelaBerlinski ugovor svom parlamentu, o cijem je posebnom raspolozenjumorala itekako voditi racuna.

Grof Andrassy, koji je do tada u odnosu na pitanje bosanskoherce-govacke uprave zauzimao stanoviste prije svega kao carski i kraljevskizajednicki ministar spoljnih poslova, a ne kao madarski politicar, po-kusao je sada da ponudi izvjesna kompromisna rjesenja. On je polaziood toga da je Bosna jedan zajednicki posao, i to kako politicki tako ivojnicki, te da u tom pogledu spada u djelokrug delegacija. Odbijaoje ideju da legislativa treba da ovu kompetenciju ponovo prenese nadelegacije, jer bi to po njegovom misljenju, vodilo novim pregovorimao nagodbi. Medutim, Andrassy je s druge strane smatrao da samabosanskohercegovacka uprava ne bi mogla pripadati po postojecim za-konima u djelokrug delegacija, ali je istovremeno drzao da je ne samonepozeljno, nego i neizvodivo da se donese jedan zakon kojim bi parla-menti prenosili upravu Bosne na delegacije. Po njegovom shvatanju, uMonarhiji nije bilo takvog tijela koje bi moglo nekome predati upravutude zemlje. Prinuden da vodi racuna o napadima opozicije, koja jetvrdila da je vlada sebi uzela pravo da u Bosni stvara fait accomplii da ima namjeru prinuditi parlamente putem delegacija na placanje,on je predlagao da Zajednicka vlada u delegacijama da o tome jednuposebnu izjavu. Vlada je trebala da izjavi da se drzi principa da Bosnamora sama placati svoju upravu, a da ce se ono sto ne bi sama uspjelapokriti iz vlastitih prihoda privremeno tretirati kao zajednicki izdatak;da je za to odgovoran zajednicki ministar, a ministri obje polovine Mo-narhije zajedno sa legislativama imaju pravo da vrse uticaj; da ce vladapodnijeti zakonski prijedlog kojim bi se utvrdila odgovornost ministaraza trosenje novca za bosansku upravu.32)

Andrassy-jev prijedlog, koji se donekle priblizio ugarskom stanovis-tu, odbacili su predstavnici austrijske vlade pozivajuci se na zakonskeodredbe koje u oba dijela Monarhije tretiraju izvrsenje medunarodnihugovora kao zajednicki posao. Gledajuci s tog stanovista i na bosansko-hercegovacku upravu, oni su smatrali da jedino kada se radi o odobrenjunovcanih sredstava za potrebe administracije dolazi u obzir votum de-legacija. Takvi izdaci mogli su po njihovom misljenju biti posmatranikao rashodi za spoljne poslove. Grof Tisza je, medutim, insistirao namadarskom stanovistu, isticuci da je u Ugarskoj vlada sporazumna samjerodavnim licnostima svih partija u tome da se pitanje mora posebnoregulisati. On je bio protiv da se jedna, u Ugarskoj tako nepopular-na stvar kao sto je upravljanje Bosnom, prepusti samo kruni, a da zato ministri ne preuzmu ustavnu odgovornost. Za ugarsku vladu, koja

32) Ibidem

23

je opcenito nerado gledala na prosirenje djelokruga zajednickih orga-na Monarhije, bilo je neprihvatljivo da jedno takvo prosirenje uslijediputem neadekvatne interpretacije postojecih zakona.33)

I Andrassy-jev novi pokusaj da se vec tada na sjednici Zajednickogministarskog vijeca postigne bar privremeni kompromis nije uspio. An-drassy je predlagao da obje vlade izjave u svojim legislativama da nemapotrebe za jednim novim zakonom, jer se u pitanju upravljanja Bosnomsmatraju odgovornim svojim parlamentima po vec postojecim zakoni-ma. Tek ako bi se ovo rjesenje pokazalo nemogucim trebalo je, poAndrassy-ju, pristupiti donosenju posebnog zakona koji bi bio samoexplikacija postojeceg prava. Medutim, buduci da su vlade obje polo-vine Monarhije ostale pri svojim gledistima, rjesenje problema moraloje biti odgodeno. Predsjednik austrijske vlade u ostavci, knez Auers-perg, ogranicio se inace na kraju da problem samo akademski razmatra,jer je smatrao da tek jedna definitivno formirana vlada moze donijetikonacan zakljucak.34)

Ovi divergentni pogledi na pitanje bosanskohercegovacke upraveimali su svoju osnovu u bitno razlicitim shvatanjima karaktera i po-rijekla zajednickih pragmaticnih poslova (spoljni poslovi i vojska, kaoi finansije za njihovo placanje) u Austriji i Ugarskoj. U Cislajtanijije centralisticki orijentisano njemacko-austrijsko liberalno gradanstvoi birokratija posmatralo ove zajednicke poslove i zajednicke drzavneorgane kao institucije koje slijede iz pravnog kontinuiteta jedinstve-ne drzave ”Reicha”, kao otjelovljenje jedinstva Monarhije podijeljenena dvije drzavne polovine. Nasuprot tome, Madari su u zajednickimministrima gledali opunomocenike dviju udruzenih drzava, a u zajed-nickim organima samo zajednicke institucije obje drzave. Odricuci nas-tavak dalje egzistencije nekadasnjeg Reicha poslije nagodbe 1868. godi-ne, ugarsko glediste je obje drzave tretiralo kao subjekte medunarodnog

33) ”Ministerprasident v. Tisza stellt dar, dass in Ungarn die Ministermit den massgebenden Personen aller Parteien derin ubereinstimmen,dass eine Regelung die Frage notwendig sei. Es ist nicht gut, etwasso unpopulares wie die Administration Bosnien’s der Krone allein auf-zuburden, ohne dass die Minister eine Verantwortung dafur ubernehmen.Es muss daher etwas geschehen, um Verantwortung auf die Schultern derMinister zu laden .... Der Wirkungskreis des gemeinsamen Ministeriumsund der Delegationen wird nicht gerne erweitert, am allerwenigsten aber,wenn dies durch eine nicht ganz stichhaltige Interpretation des Gesetzesgeschieht. Fur Ungarn ist eine Notwendigkeit, die Sache zu regeln.”Ibidem34) Ibidem

24

prava.35) Ako je samo priznanje zajednickih poslova i odrzanje jedinstvau spoljnoj politici i vojnim poslovima znacilo unekoliko pobjedu nje-macko-austrijskog centralizma u pogledu njihovog prakticnog tretmanaafirmisalo se ugarsko stanoviste, koje je polazilo od toga da organ ko-ji upravlja zajednickim poslovima (Zajednicko ministarstvo), odnosnoparlamentarno tijelo koje kontrolise taj organ (delegacije) ne smije bitinadredeno vladama, odnosno legislativama obje suverene drzave. TakoZajednicko ministarstvo, koje je fungiralo bez stvarne ustavne odgovor-nosti, nije moglo dobiti karakter i djelokrug jedne opstedrzavne vlade,a ni institucija delegacija, koju je J. Redlich duhovito nazvao kvadratu-rom drzavnopravnog kruga, svojstva jednog opstedrzavnog parlamen-ta.36) S druge strane, mada je zakon o nagodbi (§ 8 ugarski zakon, clanXII.1867) osiguravao uticaj obje vlade na vodenje spoljne politike, za-jednicki ministri bili su u svojim resorima u biti organi apsolutistickogvladara, od cije je volje jedino ovisilo njihovo imenovanje i otpustanje.Medutim, poslovnik i djelokrug Zajednickog ministarskog vijeca nijebio regulisan i ono je moglo svoje odluke, ukoliko su prelazile kompe-tencije zajednickih ministara, ustavno provesti samo uz saglasnost objevlade.37) Donosenje zakona koji se ticu i samih zajednickih institu-cija bilo je u skladu sa madarskim teznjama uskraceno delegacijamai drzavnopravnom praksom poslije nagodbe 1867. godine pripalo je u

35) L. E i s e n m a n, Le compromis austro-hongrois de 1867., Paris1904. str. 659-660; E. B e r n a t z i k, Die Osterreichischen Verfas-sungsgestze, Wien 1911. str. 451-452, I. Z o l g e r, Der staatsrechtlicheAusgleich zwischen Osterreich und Ungarn, Leipzig 1911. str. 45-48,59-77, 90-107. Za austrijsko glediste posebno J. U l b r i c h, Das Oster-reichische Staatsrecht, Tubingen 1904. str. 47-53; F. T e z n e r, DieWandlungen der osterreichisch-ungarischen Reichsidee, Wien 1905.str.14-20 i isti, Ausgleichsrecht und Ausgleichspolitik, Wien 1907. str. 52-104; R. S i e g h a r t, Die letzen Jahrzehnte einer Grossmacht. Berlin1932. str. 111-125; E. C. H e l l b l i n g, Osterreichische Verfassungs-und Verwaltungsgeschichte. Wien 1956. str. 397-398; Sazet prikazmadarskog stanovnistva daje J. A n d r a s s y, Ungarns Ausgleich mitOsterreich vom Jahre 1867. Leipzig 1897. U savremenoj madarskojistoriografiji o ovoj problematici pise P. H a n a k, Probleme der Krisedes Dualismus am Ende des 19 Jahrhunderts, (u: Studien zur Ges-chichte der osterreichisch-ungarichen Monarchie) Budapest 1961. str.347-350.36) J. Z o l g e r, op. cit. str. 319-323; E. B e r n a t z i k, op. cit. 439.452; J. R e d l i c h, Das Osterreichische Staats- und Reichsproblem.Leipzig 1920, II Bd. str. 491-495; P. H a n a k, op. cit. 349-350.37) P. H a n a k, op. cit. str. 350; M. K o m j a t h y, Die organisa-torischen Probleme des Gemeinsamen Ministerrates im Spiegel derMinisterratsprotokolle (u: Studien zur Geschichte der osterreichisch-ungarischen Monarchie) Budapest 1961. str. 409.

25

nadleznost parlamenta,38) jednako kako i ono paralelno zakonodavstvoza poslove od zajednickog interesa koji ne slijede iz pragmaticke sank-cije, nego su se po nagodbi vodili u Austriji i Ugarskoj posebno, ali natemelju istih, povremenim sporazumima utvrdenih nacela (carinsko-trgovacki poslovi, indirektno oporezivanje industrije, emisija banknota,zeljeznice od zajednickog interesa i dr.).

Razlicitost ekonomsko-drustvene strukture i osobenost politickihodnosa u oba dijela Monarhije uvjetovali su i razlicita gledista pred-stavnika vladajucih klasa vodecih nacija u Austriji i Ugarskoj na Mo-narhiju kao drzavnu zajednicu. U sjenci formalnog pariteta, koji jefiksirala nagodba, cesto je dolazilo do sukoba po snazi de facto nejed-nakih partnera, pri cemu se u stvarnosti nije radilo o pitanjima pravanego o pitanjima moci. Svoju privrednu i finansijsku inferiornost kao istvarnu politicku ovisnost o Austriji, Madari su nastojali da kompen-ziraju jacanjem svojih politickih pozicija i uticaja u Monarhiji.

Medutim, s druge strane u Austriji je i poslije nagodbe zivjela idejao apsolutistickoj drzavnoj cjelovitosti Monarhije medu vrlo uticajnimvladinim krugovima, u vodecem sloju birokratije i dijelu gradanstva.Oni nisu gledali na dualizam kao na konacno uredenje i pod imenomAustrije podrazumijevali su i dalje ne samo Cislajtaniju, nego i cijeluMonarhiju. Ovaj pravac, koji je do 1871. godine gajio nadu u resta-uraciju apsolutizma i povratak hegemonije u Njemackoj, razvijao jedocnije svoju aktivnost iza kulisa. Njegova pobjeda, koja bi znacilaugarske dualisticke ”samovlade”, mogla se sprijeciti samo osiguranjemugarskog i austrijskog paralelnog ustavnog sistema. Na ustavnost subile u prvom redu upucene ugarske vladajuce klase kao na bedem pro-tiv apsolutizma vladara i njemacke centralizacije. U tom pogledu onesu se mogle osloniti na stoljetnu tradiciju ugarskog staleskog sabora kaoi na velike tradicije madarskog liberalizma. Zajednicki poslovi i orga-ni, kao najefikasnija sredstva apsolutizma i centralizma, bili su tolikovezani principima ustavnosti i pariteta da nisu stvarno mogli neometa-no ispunjavati ni ”zajednicku” zadacu odrzanja Monarhije. Upravo urazlicitom shvatanju i tretmanu zajednickih poslova ogledala se proti-vrjecnost karaktera dualistickog sistema, koji je u sebi spajao ostatkeapsolutizma i elemente ustavnosti.39)

Odrzanje dualizma i na njemu zasnovanog madarskog gospodstvau Ugarskoj bilo je uvjetovano ocuvanjem hegemonije u Austriji i ustav-nog sistema iz 1867. godine u cijeloj Monarhiji, pa je madarski vodecisloj brizljivo pazio na bukvalno ”ustavno” pridrzavanje nagodbenjackog

38) F. T e z n e r, Die Volksvertretung. Wien 1912. str. 404, 405.39) P. H a n a k, op. cit. str. 347-350; up. R.A. K a n n, Das Nationa-litatenproblem der Habsburgermonarchie. I Bd. Graz-Koln 1964. str.34, 35.

26

zakona. Cuvajuci parlamentarizam kao fetis protiv potajne opasnostiod apsolutizma i centralizacije, on je prema vani zastupao princip us-tavne pravne drzave, dok je u samom parlamentu izgradio takav nacinjednopartijske vladavine da je K. Renner nazvao ugarski parlamentarnisistem vladanja ”nacionalnim parlamentarnim apsolutizmom”40) Nasu-prot tome, u Austriji je vise dolazila do izrazaja vladareva apsolutistickavlast sto je davalo povoda i takvim pretjeranim tvrdnjama, da je FranzJoseph I vladao u Ugarskoj na ustavan, a u Austriji na apsolutistickinacin.41)

Ove opste napomene nuzno je imati na umu da bi se objasnilagledista koja su se ispoljila oko pitanja upravljanja Bosnom i Herce-govinom na sjednicama Zajednickog ministarskog vijeca. Ona reljefnopokazuju zasto su se Madari od samog pocetka odnosili sa toliko predos-troznosti prema bosanskohercegovackoj upravi kao jednoj novoj funkcijiZajednickog ministarstva, koja je u sebi krila potencijalnu opasnost danarusi postojecu ravnotezu odnosa u dualistickom sistemu. Stoga segrof K.Tisza, pod cijim je vodstvom novoformirana madarska liberalnastranka tezila daljnjem razvitku dualizma u smislu ugarske privrednesamostalnosti, nije ustezao da se direktno suprotstavi stavovima Fran-za Josepha I i austrijske vlade. On je u pogledu upravljanja Bosnomtrazio takve zakonske garancije koje ce osigurati madarske interese isprijeciti eventualne nepozeljne promjene.

** *

Nastavak pregovora o pitanju donosenja zakona o bosanskoj upraviuslijedio je tek nakon sto je u februaru 1879. godine car usvojio ostavkuAuerspergova kabineta, cija je pozicija bila vec jako poljuljana otporomparlamentu protiv ustupaka ucinjenih Madarima prilikom obnavljanjaprivredne nagodbe, a postala je neodrziva poslije krize izazvane oku-pacijom Bosne i Hercegovine. Time je bio obiljezen konacan raspadkoalicije koju su u beckom parlamentu vodili predstavnici njemackog li-beralnog gradanstva, pa su se u Austriji pripremali uslovi za jednu novupoliticku orijentaciju na konzervativne i njemacke elemente. Do obra-zovanja definitivne vlade pod predsjednistvom grofa Taaffe-a (12.VIII1879. godine), u Cislajtaniji je djelovao prelazni kabinet pod vodstvomStremayr-a, u kome je Taaffe zauzimao polozaj ministra unutrasnjihposlova.42)

40) K. R e n n e r, Grundlagen und Entwicklungsziele der Osterrei-chisch-Ungarischen Monarchie. Wien-Leipzig 1906. str. 39; P. H a n a k,op. cit. str. 360-362.41) Uporedi: L. E i s e n m a n, op. cit. str. 520-522, 524-528.42) R. C h a r m a t z, Osterreichschs innere Geschichte von 1848 bis1895. Leipzig 1918. Bd. II str. 19-27; 32-40; K.u. M. U h l i r z, op. cit. str.947-949; E. Z o l l n e r, Geschichte Osterreichs. Wien 1961. str. 422.

27

Daljoj razmjeni gledista izmedu austrijske i ugarske vlade o pita-nju ozakonjenja osnovnih nacela za upravljanje Bosnom i Hercegovinomprethodio je i zakljucak Zajednickog ministarstva da se predlozi vlada-ru da vodstvo bosanske uprave povjeri jednom zajednickom ministru,koji ce biti za to odgovoran caru i Zajednickoj vladi.43) Car je 26.februara 1879. godine prenio upravu nad Bosnom i Hercegovinom nazajednickog ministra finansija, koji je potom u okviru svog ministarstvaosnovao poseban biro za poslove Bosne i Hercegovine.44) Bosanski biroZajednickog ministarstva finansija preuzeo je 11. marta 1879. godinevodenje svih egzekutivnih poslova kao organ nadreden Zemaljskoj vla-di, dok je bosanska komisija zadrzala iskljucivo savjetodavnu funkciju inastavila svoju djelatnost sve do iza okoncanja pregovora i utvrdivanjanacrta zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom.45)

Kao osnova za dalju diskusiju posluzili su zakljucci savjetovanjaodrzanog krajem februara 1879. godine u krugu Zajednickog ministar-stva, koji su u biti sadrzavali ideje posljednjeg Andrassy-jevog prijed-loga. Obje vlade trebalo je da daju u parlamentima identicne izjaveda je za upravljanje Bosnom dovoljna pravna baza koja je vec data upostojecim zakonima. A ako legislative budu zeljele jedan specijalnizakon za primjenu vec utvrdenih principa na slucaj Bosne i Hercego-vine, trebalo je da vlada izrazi spremnost da ce podnijeti jedan takavprijedlog, ali istovremeno i da izjavi da ce zakon moci stupiti na snagutek onda kad bude i u drugoj polovini primljen i sankcionisan. Kao ba-za za pregovore imao je posluziti zakonski nacrt koji je izradila ugarskavlada. Diskusija koja se potom vodila na sjednici Zajednickog ministar-skog vijeca 1. marta 1879. godine, istog dana kada je Berlinski ugovorpodnesen ugarskom parlamentu, kretala se prvenstveno oko problemautvrdivanja jednakog modusa procendi prema ugarskom i austrijskomparlamentu.46)

43) ”Die Administration Bosnien ist durch einen Minister zu leiten, wel-cher Sr. Majestat und der Regierung verantwortlich ist ... ... ... ... ....”HHStA, PA XI Interna K. 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GM-KPZ 228 od 19. II 1879. Dvadeset cetvrtog februara donesena je odlukada se obavijesti austrijska i ugarska vlada dass ”Das gemeinsame Minis-terium beschlossen habe, bei Sr. Majestat die Ubergabe der Executivean einen gemeinsamen Minister zu beantragen und es ihre Zustimmungvoraussehe.” Ibidem, GMKPZ 229 od 24. II 1879. godine.44) Vidi: H. K a p i d z i c, Hercegovacki ustanak 1882. godine, str. 23;F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajednickog ministar-stva finansija, str. 16.45) Zadnja sjednica bosanske komisije odrzana je 27. maja 1879. godine.H. K a p i d z i c, op. cit. str. 23.46) HHStA, PA XL Interna K. 291 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 230 od 1. III 1879.

28

Grof K. Tisza odbacio je predlozeni nacin postupaka i kategorickiodmah zahtijevao da moze parlamentu podnijeti nacrt zakona o bo-sanskoj upravi. On je time uslovljavao svoj daljnji opstanak na celuugarske vlade, jer je smatrao da bez takvog ovlastenja ne bi mogaozadugo biti gospodar situacije u zemlji.47) Tisza, medutim, nije pre-uzimao odgovornost ni garantovao da vecina u ugarskom parlamentunece zahtijevati vise nego sto pruza vladin nacrt, ali je bio spreman sveuciniti da zakon ”progura”.48)

Tiszino stanoviste naislo je na otpor austrijske vlade, ozbiljne pri-govore cara i rezervisanost grofa Andrassy-ja. Car je, ipak popustajucimadarskom pritisku, opcenito odobravao sadrzaj predlozenog nacrta,ocjenjujuci da on ne sadrzi nista sto ne bi vec bilo utvrdeno u pos-tojecim zakonima. Tada se on jedino suprotstavio odredbi koja jeimala smisla da osigura ucesce parlamenta pri odredivanju definitiv-nog drzavnopravnog polozaja Bosne i Hercegovine, smatrajuci inace daparlamenti nemaju pravo da donose organizacione propise za zemljukoja je za njih tuda.49)

Slicne rezerve izrazio je i Andrassy, koji je bio protiv da sama vladaizjavi da je za upravljenje Bosnom potreban jedan novi zakon i da s nje-ne strane dode inicijativa za njegovo podnosenje. On jos nije mogao sebida predoci na koji ce nacin moci obje legislative, u kojima predstavniciBosne nisu zastupljeni, donijeti zakone o upravljanju zemljom i vjerovaoje da bi se u slucaju ingerencije parlamenta u pitanjima bosanske upra-ve moralo priznati stanovnicima Bosne i Hercegovine da saucestvuju,50)

47) ”Ministerprasident von Tisza halt im Geiste der Verfassung nichtsanders fur moglich, als dass die intermistische Administration und Ok-kupation Bosniens und der Herzegowina, welche die Folge einer gemeinsa-men auswartigen und militerischen Aktion sind, nur als eine gemeinsameAngelegenheit betrachtet und behandelt werden, wie es fur gemeinsameAngelegenheiten bestimmt ist. Dagegen vermag es Sprecher nicht alsuberflussig zu erklaren, dass dies durch ein Gesetz ausgesprochen werde,ebensowie die Regierung jedes Staatsgebietes der Monarchie eigentlichauch einer Ermachtigung bedarf, um auf die fragliche Angelegenheit Ein-fluss zu nehmen .... Weil Sprecher den Wunsch nach der Gesetzvorlagefur einen berechtigten halten muss, konnte er ohne die Ermachtigungzur Einbringung des Entwurfes die Geschafte nicht fortfuren .... deshalbglaubt Sprecher auf die Dauer ohne die Ermachtigung zur Einbringungdes bezuglichen Geseztes nicht Herr der Situation bleiben zu konnen”.Ibidem48) Ibidem49) ”Nur bei dem § 4 des Entwurfes sollte die Erwahnung der ”Verwal-tung” entfallen, denn der Paragraff kann nur Sinn haben, dass die Parla-mente mitzusprechen haben, wenn es sich die definitive staatsrechtlic-he Stellung Bosniens handelt. Dagegen ware es nicht zu raten undes hatten die Parlamente auch keine Compatenz dazu, dass ihnen dieOrganisationsvorschriften fur das Land, welches fur sie fremdes ist, vor-gelegt werden.” Ibidem50) Ibidem

29

sto je opet tada bilo izvan svih kombinacija u austrougarskoj politici.Andrassy je stoga zagovarao svoj prijedlog, cije bi prihvatanje stvarnoznacilo samo jedan postupak koji bi odgodio rjesenje problema.

U pitanju tretmana bosanske uprave kao zajednickog posla u prin-cipu je vec postojala saglasnost izmedu austrijske i ugarske vlade. Raz-like su se odnosile samo na nacin postupka prema legislativama, jer jeaustrijska vlada i dalje bila protiv da se donosi poseban zakon, iakose u osnovi pridruzila carevoj ocjeni madarskog nacrta. Ali, dok jecar u toku daljeg razmatranja problema cak nabacio pitanje izdavanjajednog posebnog zakona samo za Ugarsku51) austrijski ministri ostalisu pri svom stanovistu. Oni su upozorili da, ako jedna vlada priznanedovoljnost pravne osnove, ni druga vlada ne bi vise mogla ostati napostavljenoj tezi, jer su nagodbenjacki zakoni u oba dijela Monarhijeu biti isti. Argumentirajuci austrijsko glediste grof Taaffe je istakao daako je stanoviste vlade da je sve vec regulisano, onda se legislativama nesmije jos jedanput priznati pravo da odlucuju da li je to stvarno slucajjer se tada moze desiti da se citavo pitanje oglasi za nezajednicko. On jeu tom vidio opasnost bilo da se zakonski nacrt podnese u oba ili samo ujednom parlamentu. Taaffe je sumnjao i u mogucnost da se u oba dije-la Monarhije mogu postici saglasni zakoni. Umjesto umirenja javnosti,tamo gdje je to inace bilo nuzno, nastale bi, po misljenju grofa Taaffe-a,samo nove komplikacije. Stoga je trebalo da obje vlade u parlamentimasaglasno izjave da je pitanje regulisano u granicama kompetencija povec postojecim zakonima. Po shvatanju austrijske vlade, jedan vazecizakon bilo bi nemoguce jos jedanput ponovo donijeti.52)

Medutim, car Franz Joseph I, zeleci da izbjegne krizu u Ugarskoj,bio je za to da se postigne kompromis izmedu vlada. On je sugerisaoda se ponovo razmotri pitanje jednog posebnog zakona o upravljanjuBosnom za Ugarsku, a takode i ispita mogucnost da se i u Cislajtanijidonese zakon.53) U takvoj situaciji ni austrijski ministri nisu moglibiti veci legitimisti od cara, ma koliko da su podozrijevali od politickihimplikacija koje bi moglo izazvati podnosenje jednog takvog zakonskognacrta u Austriji.

Mada je i dalje zadrzala misljenje da zakon nije potreban, austrijskavlada je iz obzira prema ugarskom stanovistu izradila jedan prijedlogzakona koji je imao formu konvencije o uredenju provizorne uprave u

51) ”Seine Majestat geruhen zu bemerken, dass es allerdings nicht erfre-ulich ware, wenn fur Ungarn allein ein Gesetz erlassen werden musste,allein der Vorgang konnte durch die abweichende Methode erklart wer-den, welche hier gebrauchlich ist.” Ibidem52) Ibidem53) Ibidem

30

Bosni i Hercegovini. Konvencija bi, prema rijecima Stremayra, imalasamo svrhu da stiti i precizira prava oba dijela Monarhije.54)

Medutim, ugarska vlada je odmah ocijenila austrijski prijedlog kaoneprihvatljiv vec i u formalnom pogledu. Preuzimajuci argumente, ko-jima su se doskora sluzili clanovi austrijske vlade prilikom suprotstavlja-nja ugarskom zahtjevu za podnosenje zakonskog nacrta, ugarska vladaje odbijanje austrijskog prijedloga motivisala time sto bi zakljucenjejedne formalne konvencije o upravljnju Bosnom i Hercegovinom vodi-lo shvatanju da je vec sada u tom pogledu nuzno da se sklopi novadrzavnopravna i privredna nagodba izmedu oba dijela Monarhije.55)

Ne mijenjajuci u biti svoje glediste ugarska vlada je smatrala daje potreban samo takav zakonski nacrt da bi se vec utvrdeni princip upogledu zajednickih poslova primijenio na jedan konkretan slucaj, kojise nije mogao predvidjeti prilikom donosenja nagodbenjackih zakona.Stoga je smatrala suvisnim formalno zakljucenje jedne konvencije. Onaje i dalje stajala na stanovistu da je nuzno da vlade obje drzave Monar-hije dobiju zakonom od svojih parlamenata ovlastenje da mogu vrsiti

54) ”Sie (die osterreichische Regierung primjedba Dz. J.) sei namlich derAnsicht, dass es eines Gesetzes eigentlich gar nicht bedurfe, sie habenur der ungarischen Auffassung zu Liebe in eine diesfallige Vorlage ein-gewilligt und es konne, nach ihrer Meinung, der Zweck der Vorlage nurder sein, die Rechte der beiderseitigen Regierungen zu wahren und zuprazisieren.Hiefur erscheine der osterreichischen Regierung der Weg einesUbereinkommens der richtigere zu sein.” Ibidem. GMKPZ 234 od 23. IV1879. I pored svih traganja u Haus-Hof und Staatsarhivu, Kriegsarchivui Verwaltungsarchivu u Becu kao i Arhivu Bosne i Hercegovine u Sa-rajevu nismo mogli pronaci nacrte zakona koje su predlagale austrijskai ugarska vlada, pa je njihov bitan sadrzaj moguce donekle rekonstru-isati samo iz diskusija na sjednicama Zajednickog ministarskog vijeca iugarske vlade. Zapisnici sjednica austrijske vlade iz ovog razdoblja supropali. Istrazivanjem u Budimpesti eventualno bi se mogli pronaci po-menuti zakonski nacrti.55) ”Nachdem der Entwurf vorgelesen wurde ...finde der Ministerrat den-selben schon auch in formeller Hinsicht fur unannehmbar. Der Minister-rat wurde es namlich nicht fur zweckmassig halten, dass hinsichtlich derprovisorischen Verwaltung der okkupierten Provinzen sowie in Betreff derRegelung der Ingerenz der beiden Legislativen auf die Angelegenheitenzwischen den Regierungen der beiden Staaten der Monarchie eine formel-le Convention abgeschlossen werde, wie es nach dem Osterr. Entwurfegeplant wird, da dies zu der Auffassung fuhren wurde, als ob in dieser An-gelegenheit schon dermalen die Notwendigkeit eines neuen staatsrecht-lichen und wirtschaftlichen Ausgleiches zwischen der beiden Teile derMonarchie vorhanden ware, wo doch die Unrichtigkeit dieser Auffassungbei Gelegenheit der in dieser Angelegenheit abgehaltenen Conferenz ammeisten von Seite der Mitgilder der osterr. Regierung betont wurde.”HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle.C.Z. XVIIIod 4. IV 1879; Stav ugarske vlade grof Tisza je ukratko rezimirao nasjednici Zajednickog ministarskog vijeca 23. IV 1879. HHStA, PA XLInterna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle, GMKPZ 234.

31

uticaj na uredenje bosanskohercegovacke uprave, kako bi u slucaju akoeventualno prihodi okupiranih provincija ne bi pokrivali troskove redov-ne administracije, takve izdatke za upravu mogle odobriti delegacije uzodgovornost obje vlade vlastitim legislativama.56) Ovakvo madarskostanoviste je razumljivo, ako se uzme u obzir da je zakon o nagodbiosiguravao puni paritet ugarskoj vladi u pogledu uticaja na vodenjezajednickih poslova, dok je u fiksiranju zajednickih izdataka ugarskaucestvovala tada sa 31,4%. Pretresajuci austrijski nacrt na sjednici od4. aprila 1879. godine ugarska vlada je konstatovala da je za nju osobitoneprihvatljiva ova odredba predlozene konvencije, koja je predvidjela dase odmah utvrde za oba dijela Monarhije prava i zahtjevi za materijalnunaknadu koji proizilaze iz upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Ovajprijedlog bio je za Ugarsku, kao privredno i finansijski slabijeg partnera,ocito nepovoljan, jer bi pored ostalog vodilo izmjeni kvotnog odnosa nanjenu stetu. Ugarska vlada je inace odbacivala ovaj austrijski prijedlogsa obrazlozenjem da njegovo prihvatanje ne bi znacilo samo priznanjeda je povodom Bosne i Hercegovine nuzna jedna nova nagodba, nego bito imalo i neizbjeznu posljedicu da vise ne bi moglo biti govora samo oizvrsenju Berlinskog mandata vec bi se radilo o necem drugom. Austrij-ski prijedlog je, prema misljenju ugarske vlade, implicirao glediste dase treba vec pobrinuti za podjelu Bosne i Hercegovine kao i troskova zanjeno zadobijanje.57) Da tako nesto i s obzirom na unutrasnju situacijunije moglo tada da ude u politicke kalkulacije Tiszine vlade, stoji vandiskusije.

Ugarska vlada je formirala svoje zakljucke tako sto je insistirala dase prihvati njen nacrt u koji bi se moglo unijeti jos odredaba iz austrij-skog prijedloga da se subvencije Monarhije za javne gradevine i drugeizdatke slicne prirode u Bosni i Hercegovini mogu dati samo na osno-vu saglasnosti obje legislative; dalje da se carine, gradnja zeljeznicai oni indirektni porezi koji se u obje drzave Monarhije upravljaju pozajednicki utvrdenim istovjetnim zakonima, na isti nacin regulisu i uBosni i Hercegovini. Nasuprot ovome, ugarska vlada je tada smatralada monetarna pitanja treba iz zakona posve izostaviti. Zanimljivo je daugarska vlada nije dala nuznim da se u oba parlamenta podnesu sasvimidenticni zakonski nacrti, nego je samo isticala potrebu da oni sadrzenacelno jednake odredbe,58) sto donekle podsjeca na nacin donosenjanagodbenjackih zakona. Ugarskoj vladi bilo je inace posebno stalo dase problem sto prije rijesi, kako bi mogla odmah poslije uskrsnjih ferija

56) Ibidem57) HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, C. Z.XVIII od 4. IV 1879.58) Ibidem

32

podnijeti parlamentu nacrt zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovi-nom, jer je grof K.Tisza u tom smislu dao i obecanje svojoj partiji.59)

Na sjednicama Zajednickog ministarskog vijeca 23. i 24. aprila 1879.godine nastavljena je diskusija o predlozenim nacrtima, ciji je rezultatbio da je kombinovanjem oba prijedloga izgradena prva verzija zakon-skog nacrta koju su prihvatale obje vlade. Usvojeni tekst sadrzavao jeodredbe da se vlada svake polovine Monarhije ovlascuje da u smislupostojecih zakona za zajednicke poslove vrsi uz ustavnu odgovornostuticaj na provizornu bosanskohercegovacku upravu (§ 1) i da ucestvujena svim vijecanjima koja se odrzavaju u Zajednickom ministarstvu opravcu i principima pomenute uprave (§ 2). Naglaseno je da upra-vu treba voditi tako da troskove pokriva vlastitim prihodima, a akoto ne bude odmah sasvim moguce, potrebne sume za pokrice redov-ne administracije utvrdice se u smislu zakona, a zajednicke poslove usporazumu sa vladama oba dijela Monarhije. Ukoliko bi se za inves-ticije u trajne objekte, kao za javne gradevine i slicne izdatke koji nespadaju u okvir tekuce uprave trazila posebna sredstva od Monarhije,ona se mogu odobriti samo na osnovu saglasnih zakona donesenih uoba dijela Monarhije (§ 3). Na isti nacin trebalo je utvrditi i nacelapo kojima ce se regulisati carinske institucije, indirektni porezi koji seu oba dijela Monarhije upravljaju po jednakim zakonima, monetarnapitanja i gradnja zeljeznica (§ 4). Takode se predvidalo da je za svakuizmjenu odnosa Bosne i Hercegovine prema Monarhiji potrebna saglas-nost zakonodavnih tijela u Austriji i Ugarskoj (§ 5).60) Ova posljednjaodredba na kojoj je toliko insistirala ugarska vlada da bi se osiguralaod eventualnih jednostranih rjesenja koja bi bila suprotna madarskiminteresima, okrenula se docnije i protiv istorijsko-pravnih revandikacijaMadara prema Bosni i Hercegovini. Inace, prihvatanje ovakvog nacrta,koji ce poslije biti nesto modificiran, znacilo je potpuno odstupanje ca-ra i austrijske vlade od svojih prvobitnih stanovista i punu afirmacijuosnovnih gledista ugarske vlade.

Prva izmjena ovog nacrta usvojena je uskoro na sjednici Zajednic-kog ministarskog vijeca koja je odrzana 1. maja 1879. godine pod pred-sjednistvom cara i uz prisustvo vlada obje polovine. Tada je definitivnoutvrden tekst nacrta uporednog austrijskog i ugarskog zakona o uprav-ljanju Bosnom i Hercegovinom, koje su austrijska i ugarska vlada doc-nije podijelile svojim parlamentima. Ova sjednica je takode obiljezilakraj prve faze pregovora o pitanju ukljucenja Bosne i Hercegovine u

59) Ibidem; HHStA, PA XL Interna K.291, Gemeinsame Ministerrats-protokolle GMKPZ 237 od 1. V 1879.60) HHStA, PA XL Interna K.291, Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 235 od 24. IV 1879.

33

zajednicko carinsko podrucje Monarhije, pa su tom prilikom formulisa-na i osnovna nacela i data uputstva carinskoj i trgovinskoj konferencijiza izradu odgovarajuceg zakonskog nacrta.61) Karakteristicno je da suove mjere, koje su de facto bile usmjerene na anuliranje sultanova su-vereniteta, koincidirale sa zakljucenjem konvencije sa Turskom od 21.aprila 1879. godine, kojom su od strane Austro-Ugarske ponovo formal-no priznata suverena prava sultana nad Bosnom i Hercegovinom.

Inicijativa za izmjenu nacrta zakona o upravljanju Bosnom i Her-cegovinom dosla je do samog cara. On je skrenuo paznju na odredbukoja je predvidjela da se za gradnju zeljeznica mora traziti saglasnostlegislativa cak i onda ako bi se jedna pruga gradila i bez ikakvog finan-sijskog opterecenja Monarhije (§ 4). Time bi se, prema misljenju cara,priznala veca prava zakonodavnim tijelima u pogledu Bosne i Hercego-vine nego sto ih imaju u vlastitoj zemlji. Osim toga, car je izrazavaobojazan da bi na taj nacin i oko jedne zeljeznicke pruge, koja ne bi nistakostala Monarhiju, mogle nastati takve razlike u stanovistima izmedudva parlamenta koje bi bilo tesko izgladiti.62)

Svrha pomenute odredbe bila je, medutim, prema rijecima austrij-skog ministra trgovine Chlumeckog da onemoguci da se u Bosni i Her-cegovini grade zeljeznicke pruge koje bi bile protivne interesima jedneili druge drzavne polovine.63) Grofu K.Tiszi bilo je i iz trenutnih poli-tickih razloga posebno stalo do jedne takve odredbe. On se nadao dace lakse suzbiti jos uvijek jaku opoziciju u donjem domu protiv, teknakon dugih pregovora, utanacene gradnje zeljeznice Sisak - Novi, akose ugarskom parlamentu pruzi sredstvo da moze sprijeciti dalju izgrad-nju bosanske pruge od Banja Luke u pravcu Orijenta.64) Car je ovomsuprotstavio svoje misljenje da bi interesi obje polovine Monarhije bi-li dovoljno zasticeni ako se samo vladama osigura uticaj na gradnjuzeljeznica u Bosni i Hercegovini. On je takode smatrao da upravo pos-tignuti sporazum izmedu vlada i date obaveze da se zeljeznica od BanjaLuke nece produziti prema Solunu i Carigradu prije izgradnje linije pre-ko Beograda dolinom Neretve, predstavlja dovoljnu garanciju da vezasa Orijentom preko Bosne nece biti uspostavljena prije prikljucenja pre-ko Srbije,65) na kome su u prvom redu insistirali Madari. Na kraju jeusvojeno kompromisno rjesenje koje je predlozio ugarski ministar finan-sija grof Szapary. Legislativama je uskracena ingerencija kod gradnjeonih pruga za koje se ne trazi da ih Monarhija plati iz svojih sredstava.

61) Ibidem; GMKPZ 237 od 1. V 1879.62) Ibidem63) Ibidem64) Ibidem65) Ibidem

34

U slucaju kada ne dolaze u obzir subvencije Monarhije, obezbjeduje sesamo uticaj obje vlade. U skladu sa ovim izvrsena je i modifikacija (§§2,3,4) zakonskog nacrta i konacno formulisan identican prijedlog za obaparlamenta.66)

Medutim, treba napomenuti da su u Bosni i Hercegovini u do-ba austrougarske uprave, izuzev pruge Bosanski Brod - Zenica kojaje izgradena iz okupacionog kredita, sve zemaljske zeljeznice gradeneiskljucivo na teret bosanskog erara. Jedino za realizaciju velikog pro-grama izgradnje zeljeznica u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski ratbile su predvidene subvencije od strane Monarhije.67) Kako razmatra-nje ovog problema, kao i uopste pitanje primjene zakonskih odredabaprelazi okvire zadatka ovog rada, mozemo samo konstatovati da se inge-rencija zakonodavnih tijela oba dijela Monarhije u pogledu odobravanjasredstava za gradnju bosanskohercegovackih zeljeznica nije ogranicilana slucajeve predvidene samo u zakonu iz 1880. godine. Ona je bilaprakticno prosirena i na davanje saglasnosti i za one finansijske opera-cije koje su iskljucivo teretile prihode Bosne i Hercegovine.

Na inicijativu predstavnika Ministarstva rata, Zajednicko minis-tarsko vijece konstatovalo je prilikom utvrdivanja zakonskog nacrta dace se odredbe zakona odnositi samo na civilnu upravu, a ne i na po-krice okupacionih troskova. Tako je trebalo da delegacije i dalje budukompetentne za izdatke za smjestaj trupa, za troskove transporta zapotrebe vojske, kao i za rashode lokalnih vojnih vlasti. Takode se ovoimalo odnositi i na sve gradnje koje su iz vojnih razloga bile neophodnopotrebne iskljucivo za odrzanje okupacije.68)

Medutim, ovakva interpretacija nije bila dugog vijeka. Grof Tiszaje vec koncem 1879. godine u ime ugarske vlade zahtijevao da se bosan-ska uprava ne samo sama izdrzava iz vlastitih sredstava nego da, ako neodmah, a ono u slijedecim godinama ucestvuje i u pokrivanju troskovavojne okupacije.69) Prema rijecima grofa Taaffe-a, austrijska i ugarskavlada imale su specijalnu zadacu da paze da Bosni i Hercegovini ne

66) Ibidem; HHStA, Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 23 Bosnien, Re-sume der Beschlusse der in der Zeit von 21 bis 25 April 1.3. (1879- napomena Dz. J.) stattgehabten gemeinsamen Minister-Conferenzenrektifiziert nach dem Ergebnisse des unter Allerhochsten Vorsitze am 1.Mai 1.J. abgehaltenen Ministerrates; 13 der Beilagen zu den stenogr.Protokollen des Abgeordnetenhauses -IX Session.67) Vidi: F. H a u p t m a n n,Financiranje bosanskohercegovackog ze-ljeznickog programa iz godine 1913, Radovi, izd. Filozofskog fakultetau Sarajevu, knj. I, Sarajevo 1963, str. 119-137.68) Kao napomene 60 i 61.69) HHStA, PA XL Interna K. 291, Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 234 od 16. XI 1879.

35

zatrebaju subvencije Monarhije.70) I dok se za 1879. godinu predvi-djelo da treba za potrebe bosanskohercegovacke uprave iz okupacionogkredita dati kao predujam iznos od oko 2 miliona forinti, racunajucitu i troskove za repatriranje izbjeglica,71) vec za 1880. godinu nije bi-la bosanskom budzetu predvidena nikakva dotacija ili pak pozajmicasa strane. U njega nisu bili uneseni samo rashodi za redovnu upra-vu (oni su u sumi od 5,740.000 fl.ucestvovali samo sa 3,100.000. fl.)nego i niz vanrednih izdataka od kojih su neki, kao za izgradnju bara-ka za smjestaj vojske (500.000 fl.)72) predstavljali sastavni dio vojnihokupacionih troskova. I za ceste, cija je gradnja odmah po okupacijifinansirana iz okupacionog kredita, bilo je za 1880. godinu preliminarnopredvideno iz zemaljskih sredstava 500.000 fl. Tako je i cisto strateskeceste od Visegrada i Cajnica prema granici Novopazarskog sandzaka,po jednoj posebnoj odluci Zajednickog ministarskog vijeca u proljece1880. godine, trebalo da se grade iz budzeta Bosne i Hercegovine. Jedi-ni motiv za gradenje pomenutih cesta, ciji su troskovi bili proracunatina 259.000 fl. bio je da se uspostavi sigurnija i laksa veza sa trupamana podrucju Lima.73) Cilj ovih mjera bilo je smanjenje troskova okupa-cije koje je trebalo da snosi Monarhija, a na cemu su osobito insistiraledelegacije.

70) HHStA, PA XL Interna K. 292 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 252 od 14. I 1880. Stoga su austrijska i ugarska vlada odbileda daju svoju saglasnost na bosanski budzet za 1880. godinu u iznosuod 7,255.645 Fl., koji je predlozio vojvoda od Wurtenberga kao poglavarzemlje, nego su obje vlade dale svoj pristanak na visinu budzeta od5,740.000 fl. Kao napomena 69.71) HHStA, PA XL Interna K. 291 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ od 17. I 1879, GMKPZ 226 od 18.I 1879.Inace ministar rata Bylandt izjavio je pocetkom 1880. da vec likvidiranapotrazivanja vojne uprave od Bosne i Hercegovine iznose 526.000 fl. Iakoobracun uzajamnih dugovanja i potrazivanja nije jos bio zavrsen, ipak jekonstatovano da i vojna uprava duguje zemaljskoj iznose za drvo i ugalj,jer je od pocetka okupacije vojska uzimala bez ikakve naknade iz bo-sanskih suma ogrijev, gradevinsko drvo za barake i zeljeznicke pragove.Bilo je malo izgleda da se ovo plati, ali je skrenuta paznja da se ubu-duce jasno odvoji imetak zemlje i vojnog erara. ”Fur die Zukunft wirdes jedoch notwendig sein, dass Seine Exzellenz der Reichskriegsministerersucht werden, solchen regellosen Zustanden durch energische Einwir-kung auf die ihm unterstehender Organe zu steuern, damit Soll und Ha-ben Militar-Aerars wie der Regierung klar gestellt und die Ressursen desfinanziell so gering dotierten Landes nicht geschmalert werden.” HHStA,PA Interna XL K. 292 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 257od 3. III 1880.72) HHStA, PA XL Interna K. 292 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 252 od 14. I 1880.73) Ibidem, GMK PZ 264 od 23. IV 1880.

36

Ovo su bili prvi koraci u jednoj praksi, ucinjeni pred ili neposrednoposlije usvajanja u parlamentima zakona o upravljanju Bosnom i Herce-govinom, koji vec sami za sebe govore kako o politici Monarhije premaokupiranim pokrajinama tako i o njenim finansijskim mogucnostimakao velesile. U kontekstu ostalih okolnosti oni bacaju posebno svjetlona pitanje zasto je nova uprava u Bosni i Hercegovini odmah zavelaonako rigoroznu fiskalnu politiku74) i u pogledu svih svojih potreba is-kljucivo se ubuduce orijentisala na sredstva Bosne i Hercegovine. Stoganije nikada u toku austrougarske vladavine doslo do primjene zakon-ske odredbe da delegacije iz zajednickih sredstava Monarhije pokrivajudeficit u bosanskohercegovackom zemaljskom budzetu.

** *

Mada je medu vladama Monarhije vec bila definitivno postignutasaglasnost koja nacela treba ozakoniti za upravljanje Bosnom i Her-cegovinom u praksi su se, medutim, i prije donosenja zakona pojaviliozbiljni problemi koji su potakli cara da sazove krajem 1879. godinesjednicu Zajednickog ministarstva s ciljem da se utvrdi kako treba ubu-duce Zajednicka vlada da tretira pitanje Bosne i Hercegovine da bi sesprijecila ”suvisna mijesanja drugih faktora”. Povod ovome bila je vecizrazena tendencija, osobito kod ugarske vlade, da obje vlade direktnoucestvuju u rjesavanju pojedinih konkretnih pitanja iz domena upra-ve, kao npr. kod imenovanja biskupa u Bosni, utvrdivanja zemaljskogbudzeta i dr. Konstatovano je da za takvu praksu nema osnova u pred-lozenom zakonu, cije su norme smatrane de facto vazecim za vlade i pri-je njegovog usvajanja i sankcionisanja. Car je tom prilikom preciziraosvoje stanoviste u pogledu primjene osnovnih nacela za vodenje bosan-skohercegovacke uprave. On je smatrao da je nuzno drzati se principa ida se izdaci pokrivaju prihodima, ali unutar tog okvira Zajednicka vla-da morala je zadrzati slobodu kretanja. Car je vjerovao da nista ne biotezalo konsolidaciju vladinog autoriteta kao ovisnost o vladama objepolovine Monarhije. Stoga, mada je smatrao da im se mora priznati upogledu Bosne onaj uticaj koji im pripada u svim zajednickim poslo-vima, stajao je na stanovistu da iz toga ne bi smjelo proizaci njihovostalno ucesce u pojedinacnim aktima Zajednicke vlade.75) Po carevom

74) O finansijskom sistemu i politici poslije okupacije vidi: H. K a p i -dz i c, Hercegovacki ustanak 1882 godine, str. 48-56.75) ”Seine Majestat halten es fur geboten an dem Grundsatze festzu-halten dass die Auslagen durch die Einahmen gedeckt werden mussen,dafur innerhalb dieses Rahmens die gemeinsame Regierung die Freihe-it der Bewegung behalten musse. Es unterliege keinem Anstande di-es auch nach Aussen hin und insbesondere dem Lande gegenuber dur-ch faits accomplis zu manifestieren, weil nichts die Konsolidierung der

37

misljenju i u iskljucivo internim poslovima Bosne i Hercegovine bio bidopustiv uticaj ovih vlada, pa cak i delegacija ili legislativa onda kad seod njih zahtijevaju subvencije ili kad se u zato predvidenim slucajevimamora apelovati na legislative. Prema carevoj interpretaciji, predstav-nicka tijela, medutim, nisu mogla imati nikakvo drugo zakonodavno ilibudzetsko pravo nad Bosnom i Hercegovinom. Njima je samo prije vo-tiranja kredita trebalo dati sva potrebna objasnjenja ali je ispunjenjezelja, koje bi predstavnicki organi mogli tom prilikom izraziti u pogledubosanske uprave, moglo biti samo stvar Zajednicke vlade.76)

Medutim, teznje koje su bile suprotne intencijama cara i Zajednic-kog ministarstva manifestovale su se vec prilikom pretresanja zakonskognacrta u parlamentima. Tada je najprije u donjem domu ugarskog par-lamenta izmijenjen vladin nacrt tako sto je sada u tekst (§1) jos unesenai izricita odredba da provizornu upravu Bosne i Hercegovine treba davodi Zajednicko ministarstvo. Istovremeno je preformulisan i § 2 u tomsmislu da je utvrdivanje principa i pravca pomenute uprave i izgradnjezeljeznica trebalo da se vrsi uz sporazum sa vladama oba dijela Monar-hije, za razliku od predlozenog nacrta, koji je predvidao samo ucesceobje vlade na vijecanjima u Zajednickom ministarstvu o navedenim pi-tanjima.77) Ovu izmjenu, kojom je jos jace izrazeno pravo ugarske iaustrijske vlade da vrse uticaj na upravljanje Bosnom i Hercegovinom,usvojio je i austrijski parlament, a ona je zatim bila sankcionisana iod strane vladara. U praksi su i parlamenti svoju kompetenciju u od-nosu na Bosnu i Hercegovinu prosirili i na takve poslove iz kojih jesamo potencijalno moglo proizici finansijsko opterecenje za Monarhiju(odobravanje podizanja zajmova na teret BiH za gradnju zeljeznica idruge investicije), iako u pogledu njih po odredbama zakona o upravii ukljucenju obje pokrajine u zajednicko carinsko podrucje Monarhijenije bila predvidena ingerencija legislativa.78)

Regierungsautoritat so sehr erschweren wurde, als eine Abhangigkeit vonden beiden Landesministerien ... Wenn auch den beiden Landesminis-terien bezuglich Bosniens jene Einflussnahme zugestanden werden muss,welche ihnen auf alle gemeinsame Angelegenheiten zukommt, so durfesich daraus jedoch keine fortgesetzte Teilnahme an den einzelnen Regie-rungsakten herausbilden.” HHStA, PA XL Interna K.291 GemeinsameMinisterratsprotokolle GMKPZ 244 od 26. XI 1879.76) Ibidem77) Bericht des Ausschusses uber die Regierungsvorlage, betreffend Bos-niens und der Herzegovina, Wien 16. I 1880. 119 der Beilagen zu denstenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses. IX Session Beilagenband2. Izvjestilac i autor izvjestaja bio je E.v. Plener, istaknuti predstavniknjemacke liberalne stranke.78) Uporedi: Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Herze-gowina 1906, Wien 1906, str. 23-25; F. S c h m i d, op. cit. str. 22-25.

38

Ovakva praksa bila je u prvom redu rezultat nastojanja Madara dadalje afirmisu svoja gledista koja su bila najpotpunije izrazena u jed-nom zakljucku ugarske vlade iz 1891. godine. Prema stanovistu ugarskevlade, Zajednicko ministarstvo, odnosno zajednicki ministar finansijakoji je vodio upravu BiH, nije u pitanjima upravljanja Bosnom donosionaredbe na osnovu svog vlastitog djelokruga, nego kao izabrani manda-tor legislativa, odnosno vlada obje drzave Monarhije. Stoga je ugarskavlada smatrala da od vlastite odluke legislativa, odnosno vlada objedrzave ovisi koliko ce oni sebi pridrzati neposrednog uticaja na upravuokupiranih provincija koju su oni sporazumno povjerili jednom trecemorganu.79)

Ovo je bila polazna osnova za madarsku interpretaciju zakona oupravljanju Bosnom i Hercegovinom, koja je bila u skladu sa opstimstavom Madara prema zajednickim poslovima i organima. Ona jos jas-nije pokazuje dublje motive zasto je ugarska vlada svojevremeno trazilada parlamenti ozakone nacela za upravljanje BiH. Intencije Madara bi-le su u prvom redu usmjerene protiv izgradnje jedne nove direktneopstedrzavne uprave u sklopu Zajednickog ministarstva finansija, kojaje mogla da ojaca zajednicke drzavne organe i time potencijalno ugrozidualizam i madarske teznje ka sve vecoj drzavnoj samostalnosti Ugar-ske. Ugarska vlada je uspjela da bude formalno ozakonjeno ucesce visefaktora sa raznim kompetencijama u vrhovnom vodenju bosanske poli-tike, pa je i politika Zajednickog ministarstva finansija trebala da buderezultat razlicitih, vrlo cesto divergentnih interesa. Ali, s obzirom nakomplikovani i nedovrseni ustavni okvir unutar kojeg je Zajednicko mi-nistarstvo finansija imalo da obavlja svoju funkciju vrhovnog organabosanskohercegovacke uprave, njegova stvarna djelatnost i njeni rezul-tati ovisili su ne toliko od ozakonjenih nacela, koliko od razvoja realnogodnosa snaga i umjesnosti da sa drugim faktorima nade sto bolji modusvivendi.80)

79) ” ... denn das gemeinsame Ministerium, respektive der gemeinsameFinanzminister, indem er die Verwaltung von Bosnien und der Herze-gowina leitet und in den daraufbezuglichen Angelegenheiten Verfugungentrifft, -verfugt nicht auf Grund seines eigenen Wirkungskreises, sondernals der zur Leitung dieser Angelegenheiten erwahlte Mandator der Geset-zgebungen, bzw. der Regierungen der beiden Entschliessung der Gestez-gebungen bzw. Regierungen der beiden Staaten der Monarchie abhangt,welches Mass unmittelbaren Einflusses und Einspruches sie fur sich vor-zubehalten wunschen und fur notwendig finden, indem sie im gemeinsa-men Einvernehmen mit der Verwaltung der okkupierten Provinzen eindrittes Organ betrauen.” HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Minister-ratsprotokolle C.Z.L. od 18. XII 1891.80) Vidi: F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajednickogministarstva finansija, str. 16 i dalje.

39

Samim odredbama zakona o upravljanju BiH opcenito je odredenodnos uprave okupiranih zemalja prema Monarhiji. Medutim, tezistezakona lezalo je prije svega na finansijskom pravu i onom dijelu mate-rijalnog zakonodavnog prava koje se odnosilo na najznacajnija privred-na pitanja. Podjela budzetskog prava izmedu delegacija i legislativau pogledu odobravanja subvencija BiH (§ 3) bila je u duhu ozakonje-nih opstih nacela o vodenju bosanskohercegovacke uprave (§§ 1 i 2).Kako je Zajednicka vlada imala da vodi bosansku upravu kao jedannovi zajednicki posao, to je iz njenog opsteg odnosa prema delegaci-jama proizilazilo i pravo delegacija da votiraju eventualne subvencijeza pokrice redovnih izdataka te uprave. Stoga im je, radi poznavanjasituacije, dostavljen na znanje izvjestaj o upravi i zemaljski budzet.Ali delegacije, usljed opadanja njihovog znacaja nisu mogle steci pravoda odobravaju bosanskohercegovacki budzet, niti su rezolucije koje suone usvajale u pitanjima iz djelokruga iz bosanskohercegovacke upraveobavezivale zajednicku vladu.81)

S druge strane, u skladu sa nacelom da vlade oba dijela Monar-hije vrse uticaj na vodenje bosanske uprave i da saodlucuju o pre-duzimanju vecih investicija, kao sto je gradnja zeljeznica, eventualnesubvencije Monarhije za takve investicije mogli su po zakonu odobritisamo parlamenti kojima su obje vlade bile odgovorne. Krupniji izdaciMonarhije, koje bi iziskivale takve subvencije, tangirale su finansijskeinterese obje polovine koje bi inace za njih morale pribaviti sredstva.Ovim budzetskim pravom legislativa nije stvoren samo jedan izuzetakod budzetskog prava delegacija nego i jedna druga pravna norma, koja

81) T. D a n t s c h e r v. K o l l e s b e r g, koji je medu austrijskimpravnicima bio najekstremniji predstavnik gledista da su drzavnopravniodnosi izmedu Austrije i Ugarske bili jos uzi od realne unije, nije sma-trao delegacije odborima parlamenta nego zakonodavnim tijelima za za-jednicke poslove za cijelu Monarhiju. U skladu sa svojim, inace nepri-hvatljivim stanovistem da je Austro-Ugarska savezna drzava, on je os-poravao organima pojedinih drzava kompetenciju i pravo odlucivanja uzajednickim poslovima, pa prema tome i u pitanjima Bosne i Hercego-vine. Prema njegovom misljenju u zakonodavnom regulisanju bosanskihposlova, ukoliko ono uopste treba da uslijedi na ustavan nacin, bile bikompetentne samo delegacije, Zajednicko ministarstvo i car. Stoga jeon drzao da su za zajednicke drzavne organe bili neobavezni i nevazecikako zakon o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880, tako i zakonikoji se ticu gradnje bosanskih zeljeznica doneseni u oba dijela Monarhije.Svoja gledista D a n t s c h e r je izlozio u radovima: Der monarchisti-sche Bundesstaat Oesterreich-Ungarn und der Berliner Vertrag nebstder bosnischen Vorlage. Wien 1880. i Oesterreich und die bosnischenbahnen. Eine staatsrechtliche Erorterung. Wien 1901. Dantscherovashvatanja koja su bila protivna drzavnopravnoj praksi odmah je podvr-gao kritici G. J e l l i n e k, zastupnik koncepcije o Monarhiji kao cistorealnoj uniji izmedu Austrije i Ugarske u djelu: Die Lehre von den Sta-atenverbindungen. Wien 1882, str. 226-251.

40

je slijedila iz polozaja obje vlade prema bosanskoj upravi, kako je onu zakonu bio koncipiran.82) E. v. Plener je ukazao na analognu diobubudzetskog prava po nagodbenjackom zakonu o zajednickim poslovi-ma. Tako su delegacije odobravale budzetske izdatke za vojsku i spolj-ne poslove, dok je za slucaj ako je trebalo ukljuciti trajnije finansijskeoperacije za zajednicke svrhe u obliku eventualnog zajednickog zajmao tome je odluka imala pripasti parlamentima, kao sto im je pripa-dalo i materijalno zakonodavstvo u pogledu carina koje su proglasenezajednickim prihodima.83)

Medutim, davanjem pomenutih kompetencija legislativama u od-nosu na BiH postavljao se odmah problem kakav ce se krajnji kljuc pri-mjenjivati za eventualno ucesce oba dijela Monarhije u subvencijama zainvesticije. Ukazivano je i na teskoce da se prakticno povuce preciznagranica izmedu izdataka za tekucu upravu i investicije. S obzirom na toda se smatralo da ce Austrija i Ugarska za pojedine investicione podu-hvate imati veci ili manji interes, u austrijskom parlamentu je prilikomusvajanja zakona izrazena pretpostavka da ce se uvijek od slucaja doslucaja odrediti poseban kvotni kljuc. Takode je bilo zauzeto stano-viste da treba gledati na sume koje bi bile odobrene Bosni od stranebilo delegacija bilo parlamenata kao na predujmove i o njima voditiposebnu evidenciju, da bi se time osigurala cvrsta osnova za buducemedunarodnopravno i drzavnopravno rjesenje polozaja okupiranih ze-malja.84) Ovo glediste je odgovaralo interesima austrijske polovine ibilo je u sustini slicno ranijem stanovistu austrijske vlade izrazenom utoku pregovora o nacrtu zakona, a koje su svojedobno odbili Madari uzmotivaciju da tendira aneksiji i podjeli Bosne i Hercegovine.

Legislative su prosirile na BiH i ono paralelno privredno zakono-davstvo koje je po analogiji carinskog i trgovinskog saveza slijedilo izpripadnosti jedinstvenom carinskom i trgovinskom podrucju Monarhi-je. Ovo zakonodavno pravo parlamenti su fakticki vec vrsili usvaja-njem zakona o ukljucenju BiH u zajednicko carinsko podrucje krajem1879. godine, koje je prethodilo votiranju zakona o bosanskohercego-vackoj upravi. U zakonu o carinskom ujedinjenju ovo pravo je bilosire formulisano nego u zakonu o upravi, koji je sadrzavao samo opcanacela (§ 4). Zakon o ukljucenju BiH u zajednicko carinsko podrucjejavljao se, s jedne strane, kao jedna vrsta carinskog i trgovinskog savezaizmedu oba dijela Monarhije i bosanske uprave dok je, s druge strane,

82) Kao napomena 77.83) Ibidem84) Ibidem; Stenographische Protokolle uber die Sitzungen des Hausesder Abgeordneten des osterreichischen Reichsrates. IX Session, II Band,42 Sitzung der 9 Session am 3 Februar 1880, str. 1159, 1160.

41

podvrgavao BiH najvecem dijelu postojeceg i buduceg privrednog i fi-nansijskog zakonodavstva obje drzave Monarhije i davao austrijskoji ugarskoj vladi posebna prava u pogledu ingerencije kod rjesavanjaodredenih konkretnih pitanja na ovom podrucju.85)

Zakon o upravljanju BiH nosio je opcenito izvjesna obiljezja spo-razuma izmedu austrijske i ugarske polovine o prosirenju kruga zajed-nickih poslova i istovremeno za neka pitanja utvrdivao jednaka nace-la tretmana u oba dijela Monarhije. Stoga je i njegovo stupanje nasnagu po analogiji zakona o kvotnim prinosima za zajednicke poslove,drzavnom dugu i carinsko-trgovinskom savezu bilo povezano sa pret-postavkom da njegove odredbe budu ozakonjenje kako u Austriji takoi u Ugarskoj (§ 6).86)

Ukljucenje upravljanja BiH u komplikovani mehanizam dualistickogsistema na nacin kako su to proponirale odredbe zakona, znacilo jeutvrdivanje odredenih ustavnih ogranicenja i odgovornost cinioca kojisu ucestvovali u vodenju bosanskohercegovacke uprave samo u odnosuna Monarhiju. Medutim, u odnosu na samu Bosnu i Hercegovinu upra-va je zadrzala apsolutisticki karakter. Okupirane pokrajine nisu imalesvoje predstavnistvo, niti je njihovo stanovnistvo bilo zastupljeno upredstavnickim organima Austro-Ugarske. Caru, kao nosiocu faktickogsuvereniteta nad BiH, pripadalo je do donosenja Zemaljskog ustava1910. godine iskljucivo zakonodavno pravo u svim zemaljskim poslovi-ma, osim kad je to u posebnim slucajevima, zbog finansijskih i privred-nih interesa obje drzave Monarhije dolazilo do ingerencije austrijskog iugarskog parlamenta. Ovakav drzavnopravni polozaj okupiranih zema-lja dao je povoda E. v. Pleneru da, obrazlazuci u ime parlamentarnogodbora predlozeni zakon, u poslanickoj kuci Carevinskog vijeca oznacistatus BiH kao najblizi polozaj jedne krunske kolonije.87)

Inace, u pogledu ocjene karaktera statusa okupiranih pokrajina pos-tojale su medu austrijskim pravnicima znatne razlike. Veliki dio gledaoje na Bosnu i Hercegovinu kao na ”Reichsland” ili ”Reichsprovinzen”ali su neki, kao npr. F.Tezner, drzali da se njen pravni odnos premaMonarhiji moze prije uporediti sa polozajem kolonije.88)

85) Kao napomena 77; F. S c h m i d, op. cit. str. 21; O neposrednimposljedicama ukljucenja Bosne i Hercegovine u zajednicke carinsko po-drucje Monarhije vidi P. S u g a r, op. cit. str. 45-48.86) Kao napomena 77.87) Ibidem; Stenographische Protokolle uber die Sitzungen das Hausesder Abgeordneten das osterreichischen Reichsrates, IX Session, II Band,42 Sitzung der 9 Sesion am 3 Februar 1880. str. 1178.88) F. T e z n e r, Der Kaiser, Wien 1909, str. 268. Uporedi N. W u r m -b r a n d, op. cit. str. 71-76.

42

Daleko vaznije od formalno-pravnih obiljezja statusa BiH bio je njenstvarni ekonomski i politicki tretman. U tom pogledu karakteristicna jeizjava zajednickog ministra finansija Bilinskog na sjednici Zajednickogministarskog vijeca pocetkom 1912. godine. Po njegovim rijecima, zem-lja je bez sumnje u izvjesnoj mjeri bila tretirana kao kolonija.89)

Na sjednici Zajednickog ministarskog vijeca 1. maja 1879. godi-ne, kada je postignuta definitivna saglasnost izmedu vlada Monarhijeo tekstu zakonskog nacrta, postignut je i sporazum u pogledu vremenanjegovog podnosenja parlamentima. Imajuci u vidu neprilike u kojimabi se nasla austrijska vlada u slucaju ako bi se zakonski nacrt podniosamo ugarskom saboru, grof Tisza je dao obecanje da ce privreme-no sistirati podnosenje nacrta u Ugarskoj. S druge strane, austrijskavlada se obavezala da ce odmah po sazivu parlamenta na jesen pod-nijeti zakonski nacrt. Do tada, trebalo je nacrt drzati u tajnosti dabi se sprijecila prijevremena diskusija. Tisza je radi umirenja javnostiu Ugarskoj mogao samo izjaviti, da je ovlasten za podnosenje zakonaali da to u sadasnjem momentu nije oportuno s obzirom na drugu po-lovinu drzave i da se uprkos odlaganja ne namjeravaju u finansijskimpitanjima praviti prejudicirajuca rjesenja.90) Ugarska vlada je pristalana ovo odlaganje jer je neposredno predstojalo raspustanje Carevinskogvijeca91) i raspisivanje novih izbora u Cislajtaniji.

Novi odnos snaga koji je proizisao iz izbora u Austriji u ljeto 1879.godine i omogucio obrazovanje Taaffe-ovog, pretezno konzervativnogkoalicionog kabineta, znacio je krupan zaokret u unutrasnjoj politici aline i takvu principijelnu politicku promjenu koja bi uzdrmala dualistickisistem. Taaffe je u pocetku imao u parlamentu neznatnu vecinu koju su,u prvom redu, sacinjavali predstavnici njemackog konzervativnog plem-stva i slovenskih nacionalnih grupa. Tako su Riegerovi konzervativniCesi napustili 16-togodisnju politiku apstinencije i uz cijenu ustupakana podrucju upotrebe ceskog jezika usli u vladinu koaliciju i priznalidualizam.92) Medutim, za votiranje zakona o upravljanju Bosnom vla-da je u Carevinskom vijecu morala obezbijediti dvotrecinsku vecinu,buduci da je zakon imao karakter ustavnog akta kojim se prosiruje

89) ”Das Land musse gehoben werden, denn abgesehen von der vielfacherspriesslichen Tatigkeit der Militarverwaltung sei das Land ohne Zweifelein wenig wie eine Kolonie behandelt worden.” HHStA, PA XL InternaK. 310 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 492 od 14. IV 1912.90) Kao napomena 61.91) Carevinsko vijece bilo je raspusteno 22.maja 1789.K.u.M.U h l i r z,op. cit. str. 949.92) R. C h a r m a t z, op. cit. str. 37-42; K.u.M. U h l i r z, op. cit. str.1005, 1006; P. H a n a k, op. cit. str. 363.H. H a n t s c h,Die GeschichteOsterreichs, II Bd. Graz-Wien-Koln 1962, str. 414-417.

43

krug zajednickih poslova. U tom pogledu, ona je bila upucena i na nje-macku liberalnu ljevicu, kao sto je to bio prethodno slucaj izglasavanjaregrutnog kontingenta za narednih 10 godina.

U ugarskom parlamentu nije se trazila dvotrecinska vecina za usva-janje zakona o upravljanju Bosnom pa bi i to mogao biti jedan odrazloga zasto je zakonski nacrt najprije 8. oktobra 1879. godine pod-nesen ugarskom saboru93) koji ga je, uz vec pomenute izmjene, prvi iusvojio. U donjem domu ugarskog parlamenta zakon je izglasan 28.novembra 1879. godine, a 8. februara 1880. godine primio ga je i gor-nji dom. Prethodno usvajanje zakona u Ugarskoj trebalo je vjerovatnoda izvrsi uticaj na austrijski parlament. Medutim, u ugarskom parla-mentu zakon je usvojen samo uz neznatnu vecinu od svega 19 glasova(188 prema 169 glasova). Protiv su glasali ne samo poslanici radikalnestranke, nego i neki vladini ljudi (Falk, Horvath, Pechy), kao i drugipojedinci (Marcus, Kantz) koji nisu pripadali radikalima, dok se vecinaHrvata uzdrzala od glasanja.94) Tako su se potvrdila strahovanja grofaTisze, izrazena svojevremeno u vezi sa pitanjem odlaganja podnosenjazakona, da ce opozicija, koja je u proljece 1879. godine bila prilicnorazvijena, do jeseni prikupiti snage i ponovo nastupiti.95)

U austrijskom parlamentu situacija je bila u tom pogledu sasvimdrugacija. Suprotno ranijim ocekivanjima kneza Auersperga i grofaTaaffe-a nijedna od stranaka nije bila protiv predlozenog zakona, iako uodnosu na njegov sadrzaj nisu izostale ozbiljne zamjerke. Samo je pos-lanik liberalne stranke, Skene, ustrajavajuci u svojoj opoziciji, pruziou ime nevelikog broja istomisljenika zestok otpor ne samo predlozenomzakonu, nego i cjelokupnoj politici okupacije.96) Ovakav stav bio jesamo ostatak proslogodisnjeg raspolozenja koje jos u javnosti nije biloposve iscezlo. Liberalna opozicija protiv Berlinskog ugovora napadala jezestoko u 1878. godini i pocetkom 1879. godine osobito Andrassy-jevoautoritativno vodenje spoljne politike koja je, tangirajuci budzetskopravo predstavnickih organa Monarhije, nametala nova finansijska op-terecenja. Vecina liberala je u okupaciji vidjela opasnost od povecanja

93) Nacrt zakona je podnesen 15. X 1879. i Carevinskom vijecu, ali ga jeono kasnije razmatralo. T. D a n t s c h e r, V. K o l l e s b e r g, Dermonarchistische Bundesstaat Oesterreich-Ungarn und der BerlinerVertrag nebst der bosnischen Vorlage. Wien 1880, str. 280,281.94) Stenographische Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abge-ordneten des osterreichischen Reichsrates. IX Session. II Band, 42 Sitzungder 9 Session am 3. Februar 1880, str. 1165.95) Kao napomena 61.96) Stenographische Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abge-ordneten des osterreichischen reichsrates. IX Session. II band, 42 Sitzungder 9 Session am 3 Februar 1880, str. 1153-1184.

44

uticaja vojnih krugova i porasta slovenskog elementa neprijateljski ras-polozenog prema centralizmu. Medutim, i tada jedan manji dio nje-mackih liberala, a osobito E. v. Plener podrzavao je vladu i svojim gla-sovima pomogao usvajanje Berlinskog ugovora prihvatajuci okupacijukao gotovu realnost. Oni nisu htjeli uskratiti podrsku jednoj aktivnojspoljnoj politici usmjerenoj na vracanje poljuljanog ugleda Monarhijeu Evropi, koja je u stvari bila spoljna politika samoga cara.97)

Situacija se sada, za nesto vise od godinu dana, utoliko izmijenilasto je vecina i onih liberalnih poslanika koji su bili protiv Berlinskogugovora glasala 3. februara 1880. godine u poslanickoj kuci Carevinskogvijeca za predlozeni nacrt zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovi-nom. Ne odricuci se principijelnih rezervi u pogledu cjelishodnosti sameokupacije, oni su nju sada priznavali kao svrsen cin i zauzeli stanovisteda njihov zadatak nije da povecaju postojece teskoce nego da pomog-nu da se one, koliko god je to moguce, otklone, kako bi Monarhija, sasto vise izgleda na uspjeh, mogla ispuniti preuzetu misiju. Oni su upredlozenom zakonu vidjeli prvi korak iz haosa provizorija koji vodi kaizvjesnom sredivanju odnosa.98) Ovakav stav njemacke liberalne ljeviceosigurao je dvotrecinsku vecinu za usvajanje zakona.

Karakteristicno je, medutim, da su iz redova parlamentarne desniceod strane ceskih predstavnika Braunera i Riegera istaknuti zahtjevi zaucesce stanovnistva okupiranih pokrajina u upravljanju zemljom i zarjesenje agrarnog pitanja. U svojoj kritici predlozenog zakona Riegerje posebno zamjerao sto zakon ne sadrzi ideju slobode, samoopredjelje-nja i samouprave za stanovnistvo BiH, isticuci da je svaki narod zreoza slobodu. Mada je Rieger, zajedno sa drugim ceskim poslanicima,izrazavao nacelno neslaganje sa sadrzajem zakona, oni su, nakon sto imje vec u parlamentarnom odboru postalo jasno da ga ne mogu izmijeniti,bili odlucili da glasaju ”za” isticuci da ne bi htjeli da im se prebaci dasu omeli usvajanje zakona. Rieger je takvo stanoviste objasnjavao kaozrtvu u interesu drzave,99) ali je bilo ocito da Starocesi nisu bili spremnida zbog nacina upravljanja BiH izazovu rascjep u vladinoj koaliciji idovedu u pitanje ustupke koje im je obecao grof Taaffe.

I austrijski Nijemac Kronawetter, pripadnik demokratskog krila li-beralne stranke, bio je jedan od rijetkih protivnika predlozenog zakonai u tom pogledu istomisljenik poslanika Skene. On je istupio sa zahtje-vom za uvodenje autonomne uprave u Bosni i Hercegovini. Pri tome

97) H. H a n t s c h, op. cit. str. 412.98) Kao napomena 96.99) Ibidem; u beckom parlamentu bilo je 54 Ceha koji su pripadali vla-dinoj koaliciji. H. H a n t s c h, op. cit. str. 414.

45

je ukazao na planove koje je u tom pogledu razmatrala evropska diplo-macija u doba istocne krize a koji su svojevremeno bili prihvaceni i odaustrijske vlade.100)

Medutim, drugi istaknuti predstavnici njemacke liberalne stranke(Plener, Suess, Dumba) isticali su potrebu da se u Bosni vlada apso-lutisticki, a neki od njih nabacivali su ideju da bi vojna uprava bilanajbolja. Pri tome su ukazivali na neuspjehe kod primjene evropskihparlamentarnih institucija u zaostalim balkanskim zemljama i podv-lacili nuznost jednog perioda apsolutne vlasti u njihovom razvoju. Tosu u pogledu Bosne smatrali utoliko potrebnijim s obzirom na vjer-ske i socijalne suprotnosti i okolnosti da je zemlja upravo bila izasla izjednog gradanskog rata. Oni su inace vidjeli veliku opasnost u tomeako bi se, opste, apstraktne postavke o pravu na samoopredjeljenje isamoupravu, nastale u sredinama na visem stepenu istorijskog razvit-ka, primijenile na znatno nerazvijenije odnose.101) Tako su njemackiliberali, ustavna stranka u Austriji, postali, osim rijetkih izuzetaka, us-tvari zagovornici apsolutizma u Bosni i Hercegovini. Oni su dodusesmatrali da se samoupravna tijela mogu angazovati pri nizim organi-ma, pa su u prvim koracima zemaljske administracije ucinjenim u tompravcu gledali klicu kasnijeg razvoja samouprave, koju su oni dovodiliu ovisnost od uzdizanja kulturnog nivoa stanovnistva.102) Ovakvo, usustini antidemokratsko stanoviste moglo je ici u prilog samo konzer-vativnoj politici bosanskohercegovacke uprave kojoj su, mada nacelnou opoziciji, njemacki liberali pruzali podrsku.

Ipak, vodeci racuna o gledistu ceskih predstavnika, u poslanickojkuci je, zajedno sa zakonskim nacrtom, usvojena, dvotrecinskom veci-nom, i rezolucija kojom se pozivala austrijska vlada da upotrijebi svojuticaj da se uprava u Bosni sto prije organizuje uz angazovanje domacihljudi tako da bude sto bliza narodu. Takode je rezolucijom pozvanaaustrijska vlada da se zauzme za rjesenje agrarnog pitanja, ali poduslovom da pri tom ne dode do opterecenja zajednickih ili austrijskihfinansija.103) Medutim, rezolucija nije obavezivala vladu i stoga njenousvajanje nije imalo nikakvog prakticnog znacaja.

Gornji dom Carevinskog vijeca saglasio se sa zakonskim nacrtom 16.februara 1880. godine. Austrijski zakonski nacrt vladar je sankcionisao22, a ugarski 28. februara 1880. godine, pa je zakon, po proglasenju u

100) Kao napomena 96, vidi osobito diskusiju Dumbe.101) Ibidem102) Ibidem103) Ibidem

46

Austriji i Ugarskoj, istovremeno stupio na snagu u oba dijela Monarhi-je.104) To je bio epilog politicke borbe koja je poslije okupacije vodenaoko ozakonjenja principa bosanskohercegovacke uprave.

Mada je od pocetka vladalo uvjerenje da se radi o jednom provizor-nom rjesenju nastalom takoreci ”iz nuzde”, zakon je ostao na snazi svedo propasti Monarhije. Iako su u pojedinim periodima odredbe zakonarazlicito interpretirane i primjenjivane, nacela koja su one sadrzavale upogledu odnosa Monarhije prema BiH ostala su neizmijenjena i poredpokusaja sa raznih strana da se ona modifikuju. U tom pogledu anek-sija i uvodenje zemaljskog ustava nisu znacili nikakvu bitnu promjenu.Impotencija dualistickog sistema dosla je u punoj mjeri do izrazaja uneuspjehu da Monarhija u svom okviru rijesi problem drzavnopravnogpolozaja Bosne i Hercegovine. To je bio neuspjeh politike koja je bilaprotivna interesima i teznjama Juznih Slovena i u suprotnosti sa duhommodernog doba.

(Radovi ANUBiH XXXII/11, 1967, str. 163-196)

104) Zakon je objavljen u Austriji u RGB1 Nr 18 od 28. II 1880. i uWiener Zeitung-u Nr 48 od 28. II 1880. U Ugarskoj je zakon proglasen28. II 1880. u oba parlamenta i kao zakonski clan VI: 1880 objavljen uzborniku zakona a publikovan je i u Budapesti-Kozlony Nr 49 od 29. II1880. (Kao napomena 93.) Zakon je takode objavljen i u: Sammlung derfur Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, Verordnungen undNormalweisungen, 1878-1880. I Band, Wien 1880, str. 8. Tekst zakonadonosi i E. B e r n a t z i k, op. cit. str. 1027, 1028.

47

O UKLJUCENJU BOSNE I HERCEGOVINE U ZAJEDNICKO

AUSTROUGARSKO CARINSKO PODRUCJE

Austro-Ugarska je prije okupacije 1878. godine imala glavni udiou spoljno-trgovinskom prometu Bosne i Hercegovine. Najveci dio ovogprometa bio je vezan za austrougarsko trziste, a Trst i Bec bili su centripreko kojih je islo sedam do osam desetina cjelokupnog bosanskoher-cegovackog eksporta i importa.1) Ovakav pravac preteznog dijela bo-sanske izvozno-uvozne trgovine pred okupaciju bio je uslovljen sticajemgeografskih okolnosti, specificnostima privrednog razvitka, postojecimpolitickim odnosima i carinskim sistemom. Na gotovo dvije trecinesvoje granice Bosna i Hercegovina je bila opkoljena teritorijem koji jepripadao Habzburskoj monarhiji. Tamo su se nalazile najblize morske irijecne luke kao i zeljeznicke veze. Najvazniji trgovacki putevi u Bosni iHercegovini, koji su isli dolinama rijeka, bili su okrenuti u tom smjeru,tj. prema Savi i Jadranskom moru. Stoga je najveci dio potreba Bos-ne i Hercegovine podmirivan u susjednoj Monarhiji ili tranzitom prekonjenih jadranskih luka ili zeljeznica.2)

1) Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera o odnosima Bo-sne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskihsuprotnosti, Godisnjak Drustva istoricara BiH XVIII, Sarajevo, 1970,str. 52-53. Podaci o obimu ovog prometa za pojedine godine neosjetnovariraju. Vidi tabelu koju je za razdoblje od 1857. do 1874. izradioI. T e p i c, Trgovina Bosne i Hercegovine od 1856. do 1875, Beograd1978. (Rukopis magistarskog rada) str. 116, 117 i nap. 24 na str. 166.Prema jednom izvjestaju v. Thommela datiranom 01.05.1878. bosan-skohercegovacki izvoz iznosio je 10 miliona a uvoz 8 miliona guldena, iliizrazeno u krunama 20, odnosno 16 miliona kruna. Prema tome, obimcjelokupne razmjene bio je oko 36 miliona kruna. Ovo se priblizno po-dudara sa drugim podacima koji vrijednost spoljnotrgovinske razmjeneBosne i Hercegovine prije okupacije procjenjuju na oko 34 miliona kruna(Dz. J u z b a s i c, op. cit. str. 52, 53). Podrobnije u pogledu kolicine ivrijednosti pojedinih vrsta robe koja je iz Austro-Ugarske ili preko nje iz-vozena i uvozena u Bosnu i Hercegovinu u 1874. vidi V. B o g i c e v i c,Grada za proucavanje ekonomskih odnosa u Bosni i Hercegovini predustanak 1875. (Prema podacima izvjestaja austrougarskog generalnogkonzula dr Svetozara Todorovica u Sarajevu iz 1875), Godisnjak I/1949,str. 222-227.

2) D. P a v l i c e v i c, Odraz bosanskohercegovackog ustanka 1875-1878. na gospodarske prilike u Hrvatskoj, Casopis za suvremenu povi-jest, br. I, Zagreb 1971, str. 91-92.

49

U osnovi carinskog rezima u Bosni i Hercegovini bio je austro-turskitrgovacki ugovor od 22. maja 1862. (RGB1 Nr br. 42), odnosno njegovidodatani akti od istog datuma. Tim aktima nacinjen je izuzetak upogledu trgovine sa Bosnom i Hercegovinom tako sto je na robu uvezenuiz Habzburske monarhije placena uvozna carina od 6% od vrijednosti,a na izvezenu robu 1%, za razliku od opste turske carinske tarife kojaje bila utvrdjena u iznosu od 8% na uvezenu robu. Takodje je uzplacanje carine od 20% osiguran i uvoz austrougarske soli.3) U Bosnui Hercegovinu se, naime, osim turske i vlaske soli, smjela uvoziti samoso iz susjedne Monarhije.

Medutim, iako je prije okupacije uvoz robe austrougarske proveni-jencije bio u pogledu carinskog tretmana povlasten, u Bosnu i Herce-govinu su u prilicnim kolicinama uvozeni, takode, engleski, francuskii italijanski fabrikati, kao i roba iz drugih dijelova Otomanskog car-stva.4) Tako su iz Engleske uvozeni pamucna preda i pamucne tkanine,iz Njemacke, Engleske i Svajcarske vunena roba, marame, kratka ro-ba, krznena i svilena roba, iz Italije svila, coha i pirinac, iz njemackih,holandskih i francuskih fabrika dolazio je secer, bakar je uvozen iz Fran-cuske i Njemacke itd. Od sve robe koja je 1867. bila uvezena u Bosnui Hercegovinu preko savske i dalmatinske granice na robu porijeklom izHabzburske monarhije otpadalo je 26,22%, dok je ostalih 73,78% bilaroba iz ostalih evropskih zemalja koju su austrijski trgovci nabavljali iisporucivali bosanskim trgovcima. Ucesce austrijske robe u bosanskomimportu bilo je u stalnom porastu, pa je vec dvije godine kasnije, 1869,ono iznosilo 33,82%.5)

3) Motivenbericht zum Gesetzentwurfe betreffend die Herstellung einesgemeinsammen Zollverbandes mit Bosnien und der Herzegowina, 20. derBeilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses;I. T e p i c, op. cit. str. 151-152, 183-185. Prema austro-turskom trgo-vinskom ugovoru iz 1862. na svu robu uvezenu ili izvezenu iz Turskepo odbitku 10% od vrijednosti robe placala se carina u iznosu od 8%,s tim sto je bilo predvideno da se carina na robu izvezenu iz Turske izgodine u godinu smanjuje za 1%. Ugovor je sklopljen na sedam godi-na, ali je bio prolongiran. Odredbe austro-turskog ugovora iz 1862. upogledu carinske stope od 8% na uvezenu i izvezenu robu iz Turske ismanjenju izvozne carine za 1% godisnje bile su analogne odredbamanovih trgovinskih ugovora koje su Velika Britanija i Francuska sklopi-le 1861. sa Portom. I. T e p i c, Ibidem; Uporedi: J. R o s k i e w i cz,Studien uber Bosnien und die Herzegovina, Leipzig und Wien 1868, str.311 i V. B a j k i c, Istorija srpske trgovinske politike, Austrougarskatrgovinska politika na Balkanu do 1880., Beograd 1902, str. 8 i 9.

4) F. H a u p t m a n n, Memorandum sefa financijskog odjeljenja bo-sansko-hercegovacke Zemaljske vlade Plenkera o financijskoj problema-tici Bosne i Hercegovine u prvim godinama austrougarske okupacije,Glasnik Arhiva i drustva arhivista BiH 8-9, 1968-1969, str. 550.

5) I. T e p i c, op. cit. str. 143-155.

50

Austrija je bila glavni i najvazniji trgovacki partner i kad je rijeco bosanskohercegovackom eksportu. Proizvodi iz Bosne i Hercegovine(cerealije, stoka i stocarski proizvodi, sljive, drvo, duhan i dr.) nala-zili su prodaju na trzistu u Monarhiji ili su, posredstvom austrijskihtrgovaca, plasirani u drugim evropskim zemljama: Italiji, Njemackoj,Engleskoj, Francuskoj i dr. Izvoz proizvoda bosanskog zanatstva u bal-kanske zemlje, Srbiju, Crnu Goru, Vlasku i Albaniju bio je u opadanjuzbog konkurencije evropske industrije. Uvoz sa ovog podrucja bio jebez posebnog znacaja, jer je ekonomska struktura pomenutih zemalja iBosne bila slicna.6) Vecu vaznost imao je import orijentalne robe (svilaza izradu pozamanterije, gotova odijela, tepisi i ostala luksuzna roba)iz Carigrada i drugih dijelova Turske, kao i uvoz duhana.7) Sarajevoje bilo centar trgovine orijentalnom robom, koju su vodili Muslimani,Jevreji i Srbi. Inace, srpski i jevrejski trgovci bili su do 1878. godineglavni reprezentanti bosanskohercegovacke spoljne trgovine. Pretezandio ove trgovine, koja se odvijala sa Trstom i Becom bio je u rukamasrpskih trgovaca.

Medutim, najvece profite od prometa robom iz austrijskih fabrikai drugih zemalja, koja se uvozila u Bosnu i Hercegovinu, kao i od ve-likog dijela bosanskog izvoza imali su trgovci naveliko iz Trsta, Becai dr. Oni su se javljali i kao kreditori bosanskih trgovaca. Nemajucidovoljno potrebnog kapitala bosanski trgovci su se sve vise zaduzivalikod austrijskih firmi.8)

Uvoz engleske manufakturne i kolonijalne robe isao je velikim di-jelom preko Trsta i odatle opet preko Splita, Dubrovnika, a kasnijenarocito preko Metkovica u unutrasnjost zemlje. Stoga su Englezi sre-dinom 19. vijeka bili zivo zainteresovani za ostvarenje plana Porte, kojije inicirao Omer-pasa Latas, da se uspostavi neposredna veza Bosne iHercegovine sa Carigradom preko Sutorine i Kleka. Turski plan je imaou vidu uspostavljanje pogodnije komunikacije za transport vojske, alibi jednom uspostavljena ova veza sluzila i za prevoz inostrane robe.9)

U decenijama koje su prethodile okupaciji engleski uvoz u Bosnu i Her-cegovinu uzmicao je ispred uvoza austrijske i njemacke manufakture,10) pa je razumljivo nastojanje Engleza da se stvori takva komunikacija

6) Ibidem7) Vidi J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. 313-315.8) I. T e p i c, op. cit. str. 160.9) Vidi R. Z a p l a t a, Privredne prilike Bosne i Hercegovine polovi-

nom 19. vijeka (Iz povjerljive arhive austrijskog generalnog konzula uSarajevu), Glasnik Zemaljskog muzeja (GZM) XLV, Sarajevo 1933, str.87, 88.10) V. S k a r i c, Iz proslosti Bosne i Hercegovine 19. vijeka, Godis-njak I/1949, str. 20-21.

51

koja ce omoguciti direktan import u Bosnu i Hercegovinu. To je bilopozeljno i s obzirom na tezinu kopnenog puta koji je od Carigrada iSoluna vodio u Bosnu. Inace, lose komunikacije i transportne teskocebile su po ocjeni savremenika velika prepreka za trgovacki promet uzemlji. Njegov nivo je bio uslovljen niskim stepenom razvitka privredei drustva.11)

Za Topal Osman-pase cinjeni su pokusaji da se bosanskim trgovci-ma omoguci direktan kontakt sa zapadnoevropskim trzistem. Medutim,posrednicka uloga austrijskih trgovaca nije time mogla biti dovedena upitanje. Takode zahvaljujuci svojoj dominirajucoj ulozi na Jadranu,Austrija je sprijecila otvaranje slobodne luke u Kleku, koji je ostao sa-mo kao luka preko koje su u slucaju potrebe mogle doci nove tursketrupe.12)

Medutim, opcenito uzevsi, privredni polozaj Habzburske monarhijena Balkanu nije bio povoljan. Od sredine 19. vijeka dolazi na Balkanudo korjenitih promjena na stetu tradicionalne trgovine srednje Evropea u korist Engleske i Francuske, ciji brodovi sve intenzivnije posjecujuturske luke. I prve zeljeznicke pruge, koje su gradjene od obale Crnogmora prema Dunavu, s ciljem da se obide tada jos neregulisano usceDunava, bile su prvenstveno u interesu pomorskih trgovackih sila, kaoi ostale zeljeznice na Balkanu izgradene do Berlinskog kongresa. Upr-kos nastojanju da u vlastitom interesu realizuje niz planova izgradnjezeljeznica na istoku, Austrija je u stvarnosti morala do 1878. stalnouzmicati na Balkanu ispred strane konkurencije.13)

Ustanak u Bosni i Hercegovini 1875. prouzrokovao je opadanjerazmjene sa Austro-Ugarskom, posebno poremetivsi trgovacke veze sasusjednom Hrvatskom, Slovenijom i Dalmacijom. Na to su trgovackikrugovi u Monarhiji zustro reagovali i pokazali su po izbijanju ustankavecu revnost od politicara u zahtjevima da Austro-Ugarska odmah iz-vrsi aneksiju Bosne i Hercegovine.14) Inace, dogadaji na Balkanu 1875-78. uticali su na dalje opadanje austrijskog izvoza na ovo podrucje.

11) J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. 84-85.12) I. T e p i c, op. cit. str. 142-143, 160.13) R. M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalb-insel, Bamberg 1894, str. 5-13, 16, 40-41; F. H a u p t m a n n, Oster-reich-Ungarns Werben um Serbien 1978-1881. Miteilungen des oster-reichischen Staatsarchivs, 5. Bd, 143-144 V. R e c h b e r g e r, ZurGeschichte der Orientbahnen, Osterreishische Ostefte 5/1960, str. 348i dalje.14) Vidi: D. P a v l i c e v i c, op. cit. str. 92-94; M. D e s p o t, Prilogproucavanju trgovine Hrvatske s Bosnom i Hercegovinom 1873-1880,Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, br. 11-12/1975-1976, str. 237-244.

52

Prema podacima koje je u januaru 1879. iznio u Donjem domu aus-trijskog parlamenta poslanik Neuwirth, na Austriju je prije nepunih 20godina otpadalo dvije trecine cjelokupnog importa u Tursku, da bi seto ucesce u vrijeme okoncanja istocne krize svelo na svega jednu petna-estinu. U ovom importu, koji se vecinom sastojao iz gotovih fabrikata,Engleska je ucestvovala sa 240 miliona franaka, Francuska sa 45 mili-ona, a Austrija sa samo 34,2 miliona franaka, pa ju je Rusija bila skorostigla sa 32,4 miliona franaka. Karakteristicno je, kad je rijec specijalnoo pamucnoj robi da je ovu robu Engleska izvozila u Tursku u iznosuod 170,9 miliona franaka, dok je iz Austrije bilo izvezeno samo za 120hiljada franaka.15)

Jos ranije pod uticajem ekonomske krize (1873) i tendencija visokecarinske zastite, koje su sve vise dolazile do izrazaja u medunarodnojrazmjeni i austrijski poslovni krugovi postavljali su odlucne zahtjeve zaaktiviranje eksporta na evropskom jugoistoku i Bliskom istoku. Da bise to postiglo trazilo se u prvom redu uspostavljanje direktne zeljeznickeveze sa Carigradom i Solunom. Paralelno s tim, postavljen je, pored os-talih, i zahtjev za izgradnju neposredne zeljeznicke veze sa Svajcarskomi Francuskom (Arllbergbahn) kako bi se izvoz iz Monarhije na zapaducinio nezavisnim od njemackih zeljeznica i Bizmarkove tarifne i carin-ske politike.16)

U toku istocne krize austrijski privredni krugovi traze da se, poredsredivanja politickih prilika u Turskoj, uspostavi carinski savez bal-kanskih drzava pod vodstvom Austro-Ugraske i insistiraju na izgradnjizeljeznickih komunikacija koje treba da otvore Balkan austrijskim in-dustrijskim proizvodima.17) Zahtijevajuci da Monarhija odmah izvrsianeksiju Bosne i Hercegovine, oni su imali u vidu prosirenje trzistaza svoju robu i osiguranje izvora sirovina za industriju. I hrvatskaburzoazija bila je motivisana prvenstveno privrednim razlozima kadasu njeni eksponenti trazili da se Bosna i Hercegovina pripoji Austro-Ugarskoj, u uvjerenju da ce to biti i prikljucenje Hrvatskoj.18)

15) Stenographische Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abge-ordneten des osterreichischen Reichsrates, VIII Session, XII Band, 415Sitzung der 8 Session 18. I 1879, str. 13.300.16) Vidi: K.H. W e r n e r, Osterreichs Industrie - und Aussenhandels-politik 1848 bis 1948. (u: Hundert Jahre osterreichischer Wirtschafts-entwiklung 1848-1949, Wien 1949) str. 411- 412; I. G r a i l e r, Desosterreichische Verkehrswesen im Wandel eines Jahrhunderts, ibidemstr. 549.17) M. E k m e c i c, Istorijski znacaj ustanka u Bosni i Hercegovini1875-1878. u: Medunarodni naucni skup povodom 100-godisnjice us-tanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i istocnoj kri-zi 1875-1878. godine (Tom I), izd. ANUBiH, Posebna izdanja XXX/4,Sarajevo 1977, str. 74-75.18) D. P a v l i c e v i c, op. cit. str. 93-94.

53

U vrijeme zakljucenja Sanstefanskog mira Heinrich Haymerle, kojije tada bio austrougarski predstavnik u Rimu, sugerisao je Andrassy-ju da se neodlozno ispitaju tehnicke mogucnosti za ukljucenje Bosnei Hercegovine u austrougarsku carinsku uniju. Carinsko prikljucenjeBosne i Hercegovine bilo je, u stvari, stara ideja barona Karla vonBrucka, koju je on kao internuncij izlozio za vrijeme krimskog rata gro-fu Buol-Schauensteinu, nasljedniku kneza Schwarzenberga na polozajukancelara. Prema Haymerleu, ovu ideju je bilo moguce realizovati, iakobi Bosna i dalje ostala nominalno pod Turskom, kojoj bi trebalo datiodstetu za carinske prihode.19)

Haymerle je smatrao da bi carinsko pripojenje Bosne bilo korisnoza Monarhiju najprije zato jer bi doslo do znatnog smanjenja carinskegranice. Osim toga, Bosna i Hercegovina bi se otvorila za Dalmacijui Hrvatsku. Zajednicka carinska uprava imala bi kao posljedicu jedna-kost u indirektnom oporezivanju, pa bi Austro-Ugarska dobila dovoljnosredstava da u svoje ruke uzme citav privredni zivot zemlje. Haymerleje bio misljenja da bi se naizmjenicno pruzanjem privrednih pogodnostii privrednim pritiscima moglo djelovatai da Crna Gora, Srbija i mozdajos neke podunavske zemlje pristupe austrougarskoj carinskoj uniji. Pritome su mu pred ocima bili dalekosezni politicki ciljevi. Imao je u vi-du primjer Pruske, koji je pokazao kako su carinski savez, i ustanoves njim u vezi, doprinijeli da sazrije privredno apsorbovanje njemackih

19) Haymerle Andrassy-ju, 2. III 1878, B. G a v r a n o v i c, Bosna iHercegovina u doba austrougarske okupacije 1878. god., izd. ANUBiH,Grada XVII/14, Sarajevo 1973, str. 84-86.U svojoj prvoj varijanti ideja o carinskom povezivanju sa Bosnom i Her-cegovinom javila se u izvjestaju ministarskog savjetnika Karla Czornigaod 21. marta 1851, koji je po nalogu austrijskog ministarstva trgovinerazmatrao mjere za poboljsanje teskog privrednog i finansijskog polozajaDalmacije. On je predlagao da se ukine carinska granica i uvede slobodantrgovacki promet Dalmacije sa Bosnom, Hercegovinom i Crnom Gorom,a po mogucnosti i Srbijom, sto je bilo u datim okolnostima neostvari-vo. (Vidi: R. Z a p l a t a, Neostvareni projekat za slobodnu trgovinuDalmacije sa Bosnom, Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom polo-vinom XIX stoljeca (Iz povjerljive arhive austrijskog generalnog konzulau Sarajevu) GZM XLVI-1934, sv. 2, Sarajevo 1934, str. 195-207).Karl Czornig je bio jedan od najblizih saradnika Karla von Brucka, minis-tra trgovine u Schwarzenbergovom kabinetu, koji je pripremio ukidanjecarinske granice izmedu Austrije i Ugarske 1. jula 1951. Tako je stvorenozajednicko austrougarsko carinsko podrucje koje do 1879. nije obuhva-tilo Dalmaciju i jos neke manje carinske enklave. Orijentisan u veliko-njemackom smislu, Bruck je tezio stvaranju velikog privrednog prostorakoji bi dinamicno djelovao prema istoku. O tome kao i balkanskim pla-novima i politici grofa Buol-Schauensteina i austrijskih vodecih krugovaza vrijeme krimskog rata H. H a n t s c h, Die Geschichte Osterreichs,II Bd, Graz - Wien - Koln, 1962, str. 354, 357-358.

54

zemalja i politicka suprematija Pruske u Njemackoj, davno prije odlukena bojnom polju 1866.20)

Kao sto ideja barona Karla von Brucka u doba krimskog rata nijenaisla na odjek u austrijskim vodecim krugovima tako ni Haymerle-ovo misljenje u pogledu redoslijeda rjesavanja balkanskih problema nijemoglo biti usvojeno. Nije slucajno da su u aktivnosti austrougarske di-plomatije u doba istocne krize politicko-strateski momenti dosli u prviplan u odnosu na ekonomske probleme. Razlog tome lezi, pored ostalog,i u nepodudarnosti interesa austrijske industrije i ugarskog agrara, teu teskocama formulisanja jednog zajednickog privrednog programa.21)

Mada su austro-srpska konvencija od 8.jula 1878. godine, kao i odlukeBerlinskog kongresa, specijalno o izgradnji zeljeznica na Balkanu, u gru-bim crtama sadrzavali privredni program Monarije na istoku, probleminjegove realizacije, pa i eventualno sklapanje carinske unije sa Srbijomnije naislo samo na spoljnopoliticke, nego i na vrlo ozbiljne unutrasnjo-politicke teskoce.22)

Potrebno je takode u vezi s okupacijom ukazati i na cinjenicu daje Austro-Ugarska svoju politiku prema Bosni i Hercegovini kao i usamoj okupiranoj zemlji izgradivala postepeno i u teskim unutrasnjimraspravama.23) Prije okupacije nije uopste postojala formulisana kon-cepcija o tome sta uciniti sa Bosnom i Hercegovinom kada ona budevojnicki zaposjednuta. Tek pri kraju okupacionog rata, 2. septembra1878. godine, Ministarstvo inostranih poslova dalo je prvi prijedlog oustrojstvu provizorne uprave i o tome na kojim bi nacelima trebalo daZajednicko austrougarsko ministarstvo (tj. vlada) upravlja Bosnom i

20) B. G a v r a n o v i c, Ibidem. O trgovinskoj politici Pruske i aus-tro-pruskim ekonomskim suprotnostima 60-tih godina 19-tog vijeka vi-di: H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Jo-seph-Zeit, Wien-Munchen 1958, str. 57-69.21) Treba se samo podsjetiti na austro-ugarske suprotnosti u periodu pri-je Berlinskog kongresa oko toga da li glavna zeljeznicka veza sa Orijentomtreba da vodi preko Bosne ili preko Srbije. Vidi: Dz. J u z b a s i c, Iz-gradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politi-ke od okupacije do kraja Kallayeve ere, izd. ANUBiH, Djela XLVIII/28,Sarajevo 1974, str.22) Vidi: F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbi-en... str. 146 i dalje; i s t i, Austrougarska politika, Trojecarski savez iTajna konvencija sa Srbijom 1881., Godisnjak IX/1958, str. 58 i dalje.23) F. H a u p t m a n n, Andrassyjeva politicka bastina i bosanska po-litika Austro-Ugarske nakon okupacije, Radovi Filozofskog fakulteta uSarajevu, Sarajevo 1971, str. 448 i dalje; Vidi H. K a p i d z i c, Herce-govacki ustanak 1882. godine, Sarajevo 1958, str. 21 i dalje; Dz. J u z -b a s i c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o uprav-ljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine, Radovi XXXII/11 izd.ANUBiH, Sarajevo 1967, str. 163 i dalje.

55

Hercegovinom. Potom su povedeni dugotrajni pregovori izmedju vladMonarhije o modalitetima ukljucenja upravljanja Bosnom i Hercego-vinom u komplikovani sistem daulisticke vladavine.Stoga je zakon oupravljanju Bosnom i Hercegovinom mogao biti sankcionisan tek u fe-bruaru 1880. godine.24)

Interesantno je napomenuti da u prijedlogu ministarstva inostranihposlova od 2. septembra 1878. nije uopste bilo ni rijeci o ukljucenjuBosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko podrucje,25) sto u prvimah navodi na pomisao da je to ucinjeno iz obzira prema meduna-rodnopravnom statusu Bosne i Hercegovine. Medutim, najveci znacajimala je okolnost sto izmedu austrijske i ugarske vlade jos nije bilorascisceno u kakvom ce odnosu biti okupirana zemlja prema carinskompodrucju Monarhije, pa su vec u toku izvodenja okupacije dosli doizrazaja njihovi divergentni pogledi na ovaj problem.

Kako je u vezi sa okupacijom u industrijskim i trgovackim krugovi-ma Cisleithanie vise puta bila izrazena zelja da se Bosna i Hercegovinaukljuci u austrougarsko carinsko podrucje,26) austrijska vlada bila je takoja je jos sredinom avgusta 1878. godine insistirala da se, kao minimal-na kompenzacija za teske zrtve koje je nametnula vojnicka okupacija,Bosna odmah i u komercijalnom pogledu okupira. U ime svoje vladeaustrijski ministar financija je zahtijevao da se trziste okupirane zemlje,bez obzira na to koliko ce u prvo vrijeme biti malena njegova apsorbci-ona moc odmah otvori i osigura za Monarhiju. Inace, glavnu privrednukorist od carinskog prikljucenja austrijska vlada je vidjela u jacanjuindustrije usljed prosirenja trzista. Zalazuci se na sjednici zajednickogministarskog vijeca 21. aprila 1879. da se u Bosni i Hercegovini uvedumonopoli i indirektni porezi koji su bili na snazi u Austro-Ugarskoj,austrijski ministar trgovine Chlumecky je to obrazlagao u prvom redupotrebom da se tamo sprijeci podizanje velikih fabrika u drugim po-voljnijim uslovima oporezivanja. Cilj je bio da se unaprijed onemoguci

24) Dz. J u z b a s i c, Ibidem25) Jos u oktobru 1878. austrijsko ministarstvo trgovine kao ni Zajed-nicko austrougarsko ministarstvo finansija nije znalo odgovoriti na mno-gobrojna pitanja trgovaca u pogledu carinskog rezima u Bosni i Hercego-vini, a narocito da li ce roba uvezena iz Monarhije podlijegati placanjucarina. Arhiv Bosne i Hercegovine (dalje: ABiH) Zajednicko ministar-stvo finansija (dalje: ZMF) BH Nr 109/1878, austrijski ministar finansijaAndrassyju 19.10.1878, Hofmann Andrassyju 23/X 1878.26) ABH ZMF BH Nr 702/1879, S c h w e g e l:Zur Frage der Einbezie-hung Bosniens und der Herzegowina in das allgemeine osterreichisch-ungarische Zollgebiet, Wien 5. Marz 1879, koncept u Haus-Hof - undStaatsarchivu, Wien (dalje: HHStA) Adm. Reg. Kart 253, F 34 SR 103/12-14.

56

izgradnja takvih industrijskih postrojenja u Bosni i Hercegovini koja bikonkurisala industriji u Monarhiji.27)

Po prvobitnom prijedlogu austrijske vlade carinsku granicu s Bos-nom i Hercegovinom trebalo je ukinuti uz primjenu § 14 austrijskogtemeljnog drzavnog zakona i naknadno izdejstvovati legislativno odo-brenje. Sugerisano je da se u krilu ministarstva inostranih poslovaobrazuje komisija, koja ce pod predsjednistvom jednog visokog funk-cionera, koga odredi Andrassy, uz sadejstvo ministarstava trgovine ifinansija Austrije i Ugarske izraditi nacrte potrebnih mjera,28) sto jeu izvjesnom smislu anticipacija nacela na kojima je u septembru istegodine formirana komisija za poslove Bosne i Hercegovine.

S austrijske strane izrazena je u avgustu 1878. i nada da ce nakoncarinskog pripojenja Bosne uslijediti druge mjere koje ce dovesti doukljucenja Crne Gore, a moguce i Srbije u carinski savez Monarhije.Osim toga, austrijska vlada je smatrala da ce okupacijom i carinskimprikljucenjem Bosne biti stvoreni uslovi za ukidanje posebnog carinskogpolozaja Dalmacije i pripojenje ove pokrajine kao i drugih carinskihizuzetaka glavnom carinskom podrucju. Ona je racunala da bi hitnoukidanje carinske granice prema novom okupiranom podrucju i njegovo”trgovinsko-politicko zaposjedanje” imalo pozitivan politicki efekat dajavnost i parlament povoljno prihvate okupaciju.29)

Medutim, glediste ugarske vlade o ovom pitanju bilo je sasvim su-protno. Ugarska vlada je ne samo bila protiv iz nacelnih razloga dase Bosna i Hercegovina naredbodavnim putem ukljuci u zajednicko ca-rinsko podrucje, nego je ona u avgustu 1878. polazila sa stanovista dato prikljucenje nece donijeti nikakve koristi i da bi u mnogom pogledumoglo biti stetno. Inace, jos prije odluke Berlinskog kongresa vlada seu noti od 30.juna 1878. izjasnila protiv stvaranja carinskog saveza Mo-narhije sa Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom, ili samosa Dalmacijom.30) Ovaj stav je bio podudaran sa stanovistem ugarskevlade zauzetim pocetkom 1878. godine da se prilikom osiguranja pri-vrednih interesa Monarhije pri regulisanju istocnog pitanja ne sklapajucarinski savezi sa balkanskim zemljama, nego da se austrougarskoj tr-govini osiguraju one privilegije koje je ona ranije uzivala u Turskoj,

27) Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera ..., str. 53-54.28) ABH ZMF BH Nr 9/1878, austrijski ministar finansija Pretis An-drassy-ju 14.VIII 1878.29) Ibidem30) ABH ZMF BH Nr 16/1878, Ugarsko ministarstvo poljoprivrede, in-dustrije i trgovine Andrassy-ju 10. IX 1878.

57

imajuci u vidu, u prvom redu, odrzavanje povlastica u pogledu izvozaduhana i soli.31)

Mada nije poricala da je Berlinskim ugovorom i u meduvremenufakticki zapocetom okupacijom Bosne i Hercegovine situacija postaladrukcija i nije osporavala da ce biti potrebno regulisati i carinsku ad-ministraciju zemlje, ugarska vlada je bila odlucno protiv austrijskogprijedloga o carinskom prikljucenju Bosne. Pri tome je otvoreno doslodo izrazaja i madarsko glediste da se sada radi o okupaciji a ne o anek-siji. Ugarska vlada se samo utoliko slagala sa austrijskom sto je, kao iaustrijska, bila protiv da se Bosna i Hercegovina sjedini u posebno ca-rinsko podrucje s Dalmacijom. Njen stav je u septembru 1878. bio daobje teritorije ostanu u carinskom pogledu odvojene dok se ne donesedefinitivna odluka o njihovoj sudbini.32) Prema madarskoj koncepcijitrebalo je odmah po okoncanju vojnicke okupacije pristupiti organi-zovanju okupirane zemlje kao samostalnog carinskog podrucja. Stogaje s ugarske strane dat prijedlog da se pod predsjednistvom zastupni-ka ministarstva inostranih poslova sazove konferencija koja ce izraditii podnijeti objema vladama prijedlog u pogledu samostalne carinskeadministracije i carinske uprave u Bosni i Hercegovni.33)

Ovakvi stavovi ugarske vlade bili su uvjetovani, prije svega, unu-trasnjopolitickim obzirima. Okupacija je naisla na zesci otpor javnogmnijenja u Ugarskoj nego u Austriji. Ona je i kod vladine stranke bilaisto tako malo popularna kao i kod opozicije, jer je izazivala ozbiljnu za-brinutost da ne uzdrma postojece dualisticko uredjenje.34) Osim toga,agrarna Ugarska, koja se tada nalazila tek na pragu svog intenzivnijegindustrijskog razvitka, daleko je manje od Austrije bila zainteresovanaza jedno takvo zaostalo agrarno podrucje kao sto je bila Bosna i Her-cegovina. U to doba madarski veleposjednici su, s obzirom na carinskezapreke u Njemackoj, sve vise forsirali zastitu vlastite poljoprivrede istocarstva od uvoza iz balkanskih zemalja i Rusije, obracajuci punupaznju odrzanju unutrasnjeg austrijskog trzista.35)

31) HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, K.Z.VIII, od 25. III 1878; Dz. J u z b a s i c, Izgradnja zeljeznica ..., str.28.32) Kao napomena 27 i 30.33) Ibidem34) Vidi: E.v. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andrassy, Sein Lebenund seine Zeit, III Bd, Stuttgart 1913, str. 126, 127, 142-145, 199-201; A. F o u r n i e r, Wie wir zu Bosnien kamen, Wien 1909, str. 80,81; J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger Monarchie, Wien-Munchen 1959, str. 160-161.35) Uporedi: F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben umSerbien ..., str. 132-134.

58

** *

Okupacijom Bosne i Hercegovine ponovo je aktualizirano i pitanjecarinskog statusa Dalmacije. Trgovacke komore u Dalmaciji zauzele sutim povodom stav koji je bio suprotan koncepcijama kako austrijsketako i ugarske vlade. One su se izjasnile protiv ukljucenja Dalmaci-je u austrougarsko carinsko podrucje i obratile se austrijskoj vladi sazeljom da se Bosna i Hercegovina i Dalmacija ujedine u posebno carin-sko podrucje u kojem bi bila zadrzana, nesto modificirana, postojecaniza dalmatinska carinska tarifa.36)

Teznje koje su povodom okupacije Bosne i Hercegovine dosle doizrazaja u Dalmaciji imale su svoju duzu predistoriju. Poznato je dase na jacanje privrednih veza sa zaledem u Dalmaciji gledalo kao nanajvaznije sredstvo u borbi protiv ekonomske stagnacije i da su u tompogledu planovi izgradnje zeljeznickih veza sa Bosnom dolazili na prvomjesto. Na to su se nadovezivali i politicki projekti o sjedinjenju Dal-macije sa sjevernom Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Trgovackeveze Dalmacije sa Bosnom i Hercegovinom bile su daleko znacajnije odonih sa Hrvatskom, pa se ocekivalo da ce te veze biti jos vise pojacaneposlije uspostavljanja austrijske vlasti nad njima. Zato se u privred-nim krugovima Dalmacije od 1848. godine s nestrpljenjem ocekivalorjesenje istocnog pitanja.37) Teznja da se Dalmacija spoji s Bosnom bi-la je zajednicka narodnjacima i autonomasima. Pri tome su narodnjaciu svojoj propagandi tvrdili da ce ostvarenjem ujedinjenja Dalmacije sasjevernom Hrvatskom doci lakse i brze do sjedinjenja sa Bosnom. Sjedi-njenju s Hrvatskom autonomasi su pruzali otpor koji nije bio motivisannacionalnim pobudama vec zeljom za ekonomskom ekspanzijom u Bos-ni i strahom cinovnickog sloja da sjedinjenjem sa sjevernom Hrvatskomne izgubi svoj drustveni i ekonomski polozaj.38)

I u odnosu na carinsku politiku interesi pojedinih drustvenih slojevau Dalmaciji bili su razliciti. Predstavnici dalmatinskih trgovaca izjasni-li su se jos 1851. protiv ukljucenja Dalmacije u opste carinsko podrucje

36) Bericht des volkswirtschaftlichen Ausschusses uber die Regierungs-vorlage, betreffend das Gesetz uber die Einbeziehung des ZollausschussesIstrien und Dalmatien in das allgemeine osterreich-ungarische Zollgebiet,Wien 23. XI 1879, 73. der Beilagen zu den stenogr. Protokollen desAbgeordnetenhauses-IX Session.37) R. P e t r o v i c, Nacionalno pitanje u Dalmaciji u XIX stoljecu,Sarajevo 1968, str. 37-39.38) Vidi: B. Z e l i c - B u c a n, Ekonomska osnova politickog progra-ma narodne stranke u Dalmaciji, u zborniku: ”Dalmacija 1870”, Zadar1972, str. 37-54.

59

Monarhije. Oni su zauzeli takvo stanoviste na zasjedanju komisije ko-ju je sazvala vlada u Zadru povodom reforme carinskog zakonodavstvaCarstva. Ukidanjem carinske linije izmedju zapadnog dijela drzave iUgarske 1. jula 1851. znacilo je ostvarenje starog jozefinskog plana ibilo je popraceno uvodjenjem umjerenih zastitnih carina. Predstavnicidalmatinske poljoprivrede u Komisiji 1851. izjasnili su se, medjutim,da se Dalmacija ukljuci u zajedinicko carinsko podrucje jer su se na-dali da ce u njemu osigurati zastitu svojih interesa i prosiriti trzisteza glavne dalmatinske poljoprivredne proizvode. Nasuprot tome, dele-gati Trgovacke komore isticali su da u Dalmaciji nema industrije ko-ju treba stititi visokim carinama i da bi sloboda trgovackog prometapovlastena nizim carinama u najvecoj mjeri pridonijela privrednom ra-zvoju zemlje. Medutim, Dalmacija je zbog fiskalnih interesa drzaveostala poslije 1851. odvojena od glavnog austrougarskog carinskog po-drucja. Uvodenje carinskog sistema sa visim tarifama bilo je povezanosa znatnim izdacima i pogodovalo bi krijumcarenju s obzirom na duzinucarinske granice i vrlo razudenu obalu. Problem carinskog statusa Dal-macije ostao je, pak, i dalje otvoren, a u pogledu njegovog rjesenja is-poljile su se razlicite teznje. Tako je Zemaljski odbor 1863, izrazavajucigledista trgovackih krugova, podnio Dalmatinskom saboru projekt ukome se trazilo uspostavljanje potpuno slobodnog trgovackog prometau Dalmaciji, kao sto je bio slucaj sa Istrom i Kvarnerskim otocima. Zauzvrat trebalo je da se Dalmacija odrekne ovlastenih carina za izvozsvojih proizvoda. Od realizacije ove zamisli Odbor je ocekivao velikiprivredni polet u Dalmaciji, nadajuci se da ce brojna obalna mjestarazviti zivu trgovinu sa susjednim podrucjima u Turskoj. Sabor je,medjutim, odbacio pomenuti projekt ocjenjujuci da bi njegovo ostva-renje znacilo punu izolaciju i privrednu propast zemlje. Docnije, 70-tihgodina, jacaju glasovi iz Dalmacije koji traze ukljucenje u zajednickoaustrougarsko carinsko podrucje. Ni Zemaljski odbor nije to poslije1871. u principu odbacivao, ali je smatrao da od toga ne moze bitikoristi ako bi Trst i dalje ostao slobodna luka. Inace, Dalmacija je pri-vredno zaostajala, sto se ogledalo i u razvitku trgovackog prometa. Urazdoblju od 1869. do 1878. uvoz i izvoz je porastao samo za 31%, dokje taj porast u istom periodu u glavnom carinskom podrucju Monarhijeiznosio 75%.39)

I pored evolucije carinske politike u zajednickom austrougarskomcarinskom podrucju u razdoblju od 1851. do 1878, Dalmacija je za-drzavala svoj posebni carinski status. Pomenutu evoluciju karakterisepocevsi od 1852. opste snizenje carinskih tarifa. U zapadnoj i cen-tralnoj Evropi je 60-tih godina XIX vijeka zavladao skoro slobodan tr-govacki promet, ciji je ugaoni kamen bio englesko-francuski trgovinski

39) Kao napomena 36.

60

sporazum iz 1860. godine. Medutim, upravo tada, 1862, becka vladaje dozivjela poraz svojih velikonjemackih pretenzija na ekonomskompolju sklapanjem francusko-pruskog trgovackog ugovora sa klauzulomnajveceg povlastenja, koja je onemogucila svako proteziranje Austrije.Medutim, trgovinski ugovor koji je iste, 1862. godine sklopila Austrijasa Turskom bio je odredena kompenzacija za gubitak zapadnog trzista.Poraz Austrije u borbi za prevlast u Njemackoj vodio je s druge stra-ne pobjedi politike carinske zastite austrijske industrije nad velikonje-mackim programom slobodne trgovine.40)

U Austriji, kao i u vecini drugih evropskih drzava 70-tih godina XIXvijeka dosla je do izrazaja tendencija za carinskom zastitom. Na to jeuticala pobjeda sjevernih industrijskih drzava nad juznim u secesionis-tickom ratu u SAD kao i francusko-pruski rat. Za postepeni zaokret upravcu protekcionizma bile su, medutim, prije svega mjerodavne pro-mjene u svjetskoj privredi: izgradnja nove industrije u vecini evropskihzemalja i velika ponuda jeftinog zita iz Amerike i Rusije. Posebno Bi-smarkova orijentacija na carinsku zastitu industrije pod uticajem krizeiz 1873, kao i preduzimanje mjera u cilju agrarne zastite imala je da-lekosezne posljedice za Austro-Ugarsku, kojoj je Njemacka bila glavnitrgovacki partner. Potreba industrije za spoljnom zastitom poremeti-la je odnose izmedu industrijski razvijenije Austrije i izrazito agrarneUgarske. Madari, koji su bili za slobodnu trgovinu i niske carine zasvu robu koja se ne proizvodi u Ugarskoj, otkazali su krajem 1875, pri-je njegovog isteka, carinski trgovinski savez sa Austrijom. Neposrednipovod za to bilo je odbijanje Austrije da produzi naknadnu konvencijusa Velikom Britanijom, koja je veoma pogodovala uvozu engleskih tek-stilnih proizvoda, pa je postojala opasnost da trziste bude preplavljenojeftinom engleskom robom. Umjesto toga, sa Engleskom je zakljucenobican ugovor na osnovu najveceg ovlastenja. Iz istog razloga raskinutje i ugovor sa Francuskom.41)

Privredni pregovori izmedu austrijske i ugarske vlade, koji su ot-poceli 1876, zavrsili su se 1878. godine obnavljanjem carinskog i trgo-vinskog saveza izmedju Austrije i Ugarske. Pri tome je u pregovorimapitanje carinskih tarifa bilo najkomplikovanije. Po austrougarskoj auto-nomnoj carinskoj tarifi od 27. jula 1878, koja je stupila na snagu 1.janura 1879, izvoz robe, osim u jednom slucaju, bio je slobodan. Priuvozu, gotovo sve industrijske sirovine kao i vazniji prehrambeni artiklitakode su bili oslobodeni od placanja carine. Na polufabrikate placalase umjerena uvozna carina (vecinom manja od 6, odnosno 8%), dok su

40) H. B e n e d i k t, op. cit. str. 30-72.41) Ibidem, str. 72, 104-107; K.H. W e r n e r, op. cit. str. 404-442;J. M i s k o l c z y, op. cit. str. 154-155.

61

mnogi finalni industrijski proizvodi i roba pogodna za indirektno opore-zivanje bili srazmjerno vise carinjeni.42) Ipak, princip carinske zastiteovom prilikom je dosao do izrazaja samo u vrlo umjerenom opsegu.Osjetnije povecanje carina izvrseno je jedino kod koncane i tekstilnerobe. Kod ostalih industrijskih proizvoda doslo je samo do manjegpovecanja carina, jer je uticaj ugarske vlade odnio prevagu.43)

U isto vrijeme u Dalmaciji, koja je bila carinski izuzetak u blizemdiferencijalnom odnosu prema glavnom carinskom podrucju, svi pred-meti potrosnje, gotovo bez iznimke, podlijegali su umjerenim finansij-skim carinama. Ove carine na uvezenu robu iz inostranstva bile su,osim u izuzetnim slucajevima, znatno manje od carina u glavnom ca-rinskom podrucju. Na najvaznije artikle pri importu iz Austro-Ugarskeu Dalmaciju placena je carina u upola manjem iznosu od onoga koji seplacao na robu uvezenu iz inostranstva.44)

Nisu samo predstavnici dalmatinskih trgovaca bili protiv da se Dal-macija zajedno sa Bosnom i Hercegovinom ukljuci u glavno austrougar-sko carinsko podrucje. Takvo stanoviste imale su i neke uticajne aus-trijske licnosti do cijeg su misljenja drzali mjerodavni politicki faktori.Zanimljive podatke o motivima takvog jednog gledista pruza nam me-moar nepoznatog autora koji je bio pozvan od nadleznih da izlozi svojpogled na buducu trgovinsko-politicku i finansijsku organizaciju Bosnei Hercegovine.45)

Pisac memoara polazi sa stanovista da ce biti moguce trajno zadr-zati Bosnu i Hercegovinu i da ce okupacija donijeti koristi Monarhijisamo ako ova uspije moralno i materijalno zadobiti Juzne Slavene. Mis-lio je da se to moze postici ustavnim putem, postepeno, tako da se naisti nacin tretiraju Slaveni sa Nijemcima i Madarima, sto bi Austrijuucinilo privlacnom tackom za Juzne Slavene. Stoga, umjesto pretenzijana nacionalnu hegemoniju i vjestacko madariziranje, odnosno germani-ziranje trebalo bi dati ”puno zadovoljenje” Hrvatima i ugarskim Srbimaunutar drzavnopravnih okvira postojeceg ugarskog ustava. Stvaranjemduhovnih sredista za Juzne Slavene unutar Austrije, u obliku dobrihslavenskih univerziteta, trebalo bi da Austrija ovlada jugoslavenskim

42) Motivenbericht zum Gesetzentwurfe betreffend die Herstellung einesgemeinsamen Zollverbandes mit Bosnien und der Herzegowina.43) Kao napomena 41.44) HHStA, Kabinettsarchive, Geheimacten K. 23 (alt 21). Memoar ne-poznatog autora o trgovinsko-politickoj i finansijskoj organizaciji Bosnei Hercegovine. Prepis bez oznake datuma. Memoar je nastao povo-dom okupacije 1878, prije nego je donesena odluka o ukljucenju Bosne iHercegovine i Dalmacije u zajednicko austrougarsko carinsko podrucje.Prema istom izvoru 95% od vrijednosti cjelokupnog importa u Dalmacijuobavljalo se morskim putem.45) Kao prethodna napomena.

62

pokretom. U protivnom, Bosna i Hercegovina ce biti ugrozena od mla-dih slavenskih drzava, narocito od Srbije, s obzirom na vecinu pravos-lavnog stanovnistva.

U kontekstu ovakvih razmisljanja pisac memoara je smatrao da bipotpuno ukljucenje Bosne i Hercegovine u glavno austrougarsko carin-sko podrucje bilo preuranjeno i pogresno. Kao razlog naveo je da semoze ocekivati negativno medunarodno reagovanje, jer Bosna i Herce-govina jos nije formalno anektirana. Ukazao je i na opasnost od davanjapodsticaja novim sukobima unutar dualizma. Ukljucenje zemlje u sis-tem visih i za njenu privredu nesnosljivih indirektnih poreza gurnulo biBosnu i Hercegovinu u narucje Srbije. Na kraju je smatrao da finan-sijsko individualiziranje i izolaciju Bosne i Hercegovine zahtijeva njencjelokupni medunarodni i drzavnopravni status. Pledirao je za takvorjesenje koje djelimicno ostvaruje privredno srascivanje Bosne i Herce-govine sa Monarhijom, a dijelom ga pripravlja, te s druge strane cuvamedunarodni, administrativni i politicki individualitet zemlje, rezerviseje samo za krunu i izuzima iz dualistickih i nacionalnih sukoba. Cilj muje bio da se omoguci politicko-ekonomska asimilacija Bosne i Hercego-vine nezavisno od postojeceg drzavnopravnog okvira Monarhije. Zatoje predlagao da se Bosna i Hercegovina, bilo sama ili eventualno za-jedno sa Dalmacijom, organizuje kao samostalno carinsko i trgovinskopodrucje sa visom tarifom prema inostranstvu a nizom medutarifomprema Austro-Ugarskoj.

Na visoj vanjskoj tarifi od one na Savi trebalo je da se zasnivaekonomsko udaljavanje Bosne i Hercegovine od Srbije i Turske i njenopriblizavanje Monarhiji. Vanjsku tarifu trebalo je inace nize fiksiratiod opste austrougarske tarife zbog osobenosti i nizeg privrednog nivoazemlje. Kao uzor imala je biti dalmatinska tarifa koja se u vecoj mje-ri zasnivala na nacelima slobodne trgovine. Medjutarifa bi, uz pomocnizih diferencijalnih stavki, osigurala bosansko trziste za industriju itrgovinu Austro-Ugarske, dok bi Bosna i Hercegovina za svoje proizvo-de dobila sto slobodnije trziste u Monarhiji. Pri tome bi se za svakiartikal posebno normirala sto niza stavka, ukoliko nisu u pitanju finan-sijske carine ili opasnost zaobilaznog uvoza iz inostranstva. Da je ovuzamisao moguce ostvariti navodio je slucaj Dalmacije, zatim postojanjeu razdoblju od 1853. do 1866. meducarinske linije izmedju Njemackei Austrije, kao i tri meducarinske linije kojima je poslije Napoleonovogdoba pripremljeno carinsko ujedinjenje zapadne Austrije.

Mada nije na tome do kraja insistirao, autor memoara je toplopreporucivao spajanje Bosne i Hercegovine i Dalmacije u jedno carinskopodrucje. Pri tome je u prvi plan stavio politicke motive - stvaranjena zapadu protuteze privlacnoj snazi knezevine Srbije. Smatrao je dabi se poslije mogao na Srbiju izvrsiti pritisak carinskim i zeljeznickim

63

tarifama istovremeno iz Bosne i Ugarske, s ciljem da se ona uze carinskipoveze sa Austro-Ugarskom.

Bez obzira na njihovu politicku pozadinu i krajnje ciljeve, prijedlo-zi izneseni u memoaru u uslovima okupacije bili su u izvjesnom smislupovoljnije rjesenje za bosansku privredu od onoga koje je uskoro reali-zovano. Prihodi od carina ostali bi u tom slucaju u zemlji, a postojalabi i mogucnost da se vodi politika indirektnih poreza i monopolskih tak-si koja bi vise odgovarala privrednim prilikama u Bosni i Hercegovini.Bilo bi moguce ublaziti, ako ne i posve izbjeci, i one teske udarce kojesu domaci trgovci i zanatlije pretrpjeli u godinama poslije okupacije.Da ce nametanje institucija iz Monarhije okupiranoj zemlji, a narocitoporeskog sistema, imati teske posljedice upozoravali su i oni poslaniciaustrijskog parlamenta koji su bili u nacelu protivnici okupacije Bosnei Hercegovine. Ovi stavovi dosli su do izrazaja u jesen 1878. u austrij-skom parlamentu, prilikom debate o Berlinskom ugovoru.46) I ministarJ.Andrassy je, diskutujuci docnije na sjednici Zajednickog ministarskogvijeca 21. aprila 1879, smatrao da se ne moze izbjeci nezadovoljstvostanovnistva zbog povecanja poreskih tereta. Izjasnjavajuci se tadaza ukljucenje Bosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko podrucje,predlagao je da se potrebne promjene sto prije izvedu dok u zemlji imana raspolaganju dovoljno vojske.47)

Austrijska vlada se odlucno suprotstavila zahtjevima iz Dalmaci-je i odbacivala je sva druga misljenja koja su isla za tim da Bosna iHercegovina, bilo sa Dalmacijom zajedno ili sama bez nje, cini poseb-no carinsko podrucje. Smatrala je da takvo podrucje nema nikakvihuslova za opstanak kao posebno privredno podrucje. Ocjenjivala je dabi tom podrucju prijetila opasnost od privrednog otudenja i izolacije.Za austrijsku vladu bilo je neprihvatljivo da se meducarinskom linijomucini iluzornim uvodenje u Bosnu i Hercegovinu monopola i indirektnihporeza koji bi se regulisali na istim principima kao i u drugim dijelo-vima Monarhije. Ovo je bilo motivisano usko shvacenim fiskalnim ikomercijalnim interesima i tada suvisnim strahom da se u Bosni i Her-cegovini ne razvije industrija u povoljnijim uslovima oporezivanja kojabi konkurisala industriji u Monarhiji.48)

46) Tako je poslanik dr Wolski govorio: ” ... Ako mi tamo uvedemo nassudski sistem, nas vojni zakon, nase stecajne zakone, nase poreze i pore-ske dodatke, nas monopol soli i duhana, vidjecete moja gospodo kako ceto sve postati sjeme mrznje koje ce strasno buknuti protiv nas.” Steno-graphische Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abgeordnetendes osterreichischen Reichsrates, VIII, Session, XII Bd, 404 Sitzung der8. Session am 4. November 1878, str. 13011.47) HHStA, Politisches Archiv (PA) XL Interna, K. 191. GemeinsameMinisterratsprotokolle GMKPZ 232. od 21. IV 1879.48) Kao napomena 42 i 47.

64

Austrijska vlada je insistirala da se zajedno sa carinskim priklju-cenjem Bosne i Hercegovine ukine posebni carinski status Dalmacije,Istre kao i slobodnih luka Bakra, Karlobaga, Kraljevice i Senja, te gra-da Brody-ja u Galiciji. Jedino je ostavljala da se u buducnosti rijesipitanje Trsta i Rijeke. Pri tome, ona se pozivala na carinski i trgovinskisavez sa Ugarskom sankcionisan od cara 27.juna 1878,49) kojim je bilopredvideno da postojeci carinski izuzeci treba da se ukinu. Medutim,o trenutku i modalitetima tog ukidanja i ukljucenja pomenutih carin-skih enklava u zajednicko carinsko podrucje trebalo je da se austrijska iugarska vlada sporazumiju i upute odgovarajuce prijedloge svojim par-lamentima. Austrijska vlada polazila je sa stanovista da je postojecicarinski polozaj Dalmacije neodrziv, ali da bi njeno prikljucenje glav-nom carinskom podrucju Monarhije bilo prakticno vrlo tesko izvodivobez istovremenog ukljucenja bosanskohercegovackog zaleda. To je bioi najvazniji razlog sto je povodom okupacije Bosne i Hercegovine onatezila da se istovremeno izvrsi privredna asimilacija obiju zemalja. Pritome je nastojanje da se skrati carinska granica i pojeftini carinskarezija igralo vrlo znacajnu ulogu.50)

Medutim, kako je ugarska vlada prvobitno zauzela suprotno stano-viste, Bosna i Hercegovina je poslije izvrsene vojne okupacije do pos-tizanja sporazuma izmedu Austrije i Ugarske i njegovog ozakonjenjacinila privremeno posebno carinsko podrucje. Carinska uprava u Bosnii Hercegovini bila je provizorno uradena. Na granicama, kako premaAustro-Ugarskoj, tako i prema Srbiji i Crnoj Gori, a kasnije i premaTurskoj, ubirana je na svu robu carina po dotadasnjoj turskoj tarifi ikoristena je za potrebe zemaljske uprave. Od 1. januara 1879. pris-tupilo se utjerivanju svih poreza koji su postojali za turske uprave,izuzev poreza za oslobodenje od vojne sluzbe. Trebalo je, takode, dase placaju monopolske takse i pristojbe kao i pod ranijim rezimom.51)

U ovom prelaznom periodu utvrdivanje vrste, visine i nacina ubiranjaporeza i carina, svi monopolski i trgovacko-politicki poslovi, regulisanjenovcanog sistema, sistema mjera i utega i sl. pripalo je u nadleznostzajednicke austrougarske vlade. Ovo je bilo utvrdeno clanom 14. Pro-vizornog djelokruga sefa Zemaljske vlade koji je sankcionisao car 29.

49) RGB1 Nr. 62 od 27. juna 1878.50) Kao napomena 42 i 47.Bosna i Hercegovina je imala povrsinu od 52089 km2, a ukupna duzinanjenih granica prema susjednim zemljama iznosila je 1375 km. Od togaje 905 km bila granica prema zemljama u sastavu Habsburske Monar-hije, a 300 km samo prema Dalmaciji. Ukupna duzina granice premaSrbiji, Turskoj (Novopazarski sandzak) i Crnoj Gori bila je 470 km. Kaonapomena 42.51) Kriegsarchiv Wien, Kriegsministerium Pras. 91-21/1/1879, SchwegelBylandt-Rheydtu 29.XII 1878. Kao napomena 42.

65

oktobra 1878. Istovremeno su, prije zakonskog perfektuiranja, pocelepripreme za ukljucenje Bosne i Hercegovine u carinsko podrucje Mo-narhije. Uz saglasnost austrijske i ugarske vlade provedene su nekemjere koje su se odnosile na zabranu uvoza soli iz drugih zemalja osimAustro-Ugarske, postepeno uvodenje metarskog sistema, osnivanje no-vih carinskih ureda, povlacenje iz opticaja nekih vrsta turskog novcai dr.52) Kada su austrijska i ugarska vlada u proljece 1879. postigleprincipijelnu saglasnost da se Bosna i Hercegovina ukljuci u austro-ugarsko carinsko podrucje, intenzivirane su pripreme da se u zemljuuvedu monopoli i indirektni porezi koji su bili na snazi u Monarhiji.

** *

Poslije Berlinskog kongresa nastala je prilicno neizvjesna situacijada li ce njegove odluke i odredbe austro-srpske konvencije od 8. jula1878. u pogledu izgradnje zeljeznica biti realizovane. Bilo je otvorenopitanje sklapanja kako zeljeznickog tako i trgovackog ugovora sa Srbi-jom, koja je zatezala da ispuni obaveze preuzete u Berlinu iz bojaznida u uskoj privrednoj vezi sa Monarhijom ne izgubi svoju samostal-nost. S druge strane, unutrasnjopoliticke teskoce i nepovoljna reakcijana okupaciju Bosne i Hercegovine, neregulisani medunarodni komerci-jalni odnosi, prije svega sa Njemackom, potencirali su probleme okouskladivanja austrijskih i madarskih interesa na Balkanu. To je djelo-valo paralizirajuce i na preduzimanje odgovarajucih spoljnopolitickihkoraka od strane austrougarske diplomatije.53)

Posebnu epizodu u balkanskoj politici Dvojne monarhije i odnosi-ma izmedu Austrije i Ugarske predstavlja rjesavanje citavog komplek-sa pitanja kojem je pripadao i problem utvrdivanja osnovnih principaupravljanja Bosnom i Hercegovinom, te njeno ukljucenje u austrougar-sko carinsko podrucje. Ovo se u izvjesnom smislu preplitalo sa pita-njem ekonomskih odnosa sa Srbijom i problemom izgradnje prikljucnihzeljeznickih linija u pravcu Bosne, te s pitanjem realizacije zeljeznickeveze sa Solunom i Carigradom. Rasciscavanju ovih problema u poli-tickim vrhovima Monarhije moglo se ponovo pristupiti u proljece 1879,po okoncanju dramaticne orijentalne debate i usvajanju Berlinskog ugo-vora u austrijskom i ugarskom parlamentu. U vremenu od 21. aprilado 1. maja 1879. odrzano je niz uzastopnih sjednica Zajednickog mi-nistarskog vijeca ciji je rezultat bio da su postignuti nacelni sporazumio mnogim pitanjima. Zadnjoj sjednici predsjedavao je licno car, stosamo po sebi govori o znacaju koji je ovim problemima pridavan.

52) Vidi: H. K a p i d z i c, Hercegovacki ustanak, str. 24-25, 49-50.53) Kao napomena 22.

66

Ugarska vlada je tada pro foro interno u nacelu pristala da se Bosnai Hercegovina ukljuci u austrougarsko carinsko podrucje i da se to izvedetako sto ce se u jesen iste, 1879. godine podnijeti parlamentima odgova-rajuci zakonski nacrt. Ona je takode prihvatila da se Dalmacija, Istra iostale carinske enklave, osim Trsta i Rijeke, posebnim zakonom istovre-meno prikljuce austrougarskom carinskom savezu. Medutim, ugarskavlada dala je svoju saglasnost u pogledu Bosne i Hercegovine uz rezer-vu da ce se definitivno izjasniti tek na jesen, po okoncanju detaljnijihstudija i priprema. Grof K. Tisza, predsjednik ugarske vlade, izrazavaoje odredene sumnje u pogledu finansijske koristi od toga sto ce se uBosnu i Hercegovinu uvesti monopoli i indirektni porezi kao u Monar-hiji. Vjerovao je da ce nezadovoljstvo naroda, osobito zbog ogranicenjasadnje duhana i pecenja rakije, zahtijevati duze zadrzavanje veceg bro-ja trupa, cije ce izdrzavanje vise kostati od novih prihoda. Tisza je biotakode skeptican u pogledu ocekivanja da ce prikljucenje Dalmacije iIstre dovesti do usteda izdataka za granicnu strazu, jer ce se moratipojacati nadzor nad ostrvima da bi se sprijecilo krijumcarenje.54)

Mada problem komercijalnih odnosa Monarhije sa Njemackom nijeimao neposredne veze sa carinskim prikljucenjem Bosne i Hercegovine,grof Tisza je strahovao da bi to moglo uticati na sudbinu vladinog pri-jedloga u ugarskom parlamentu. Ocekivao je eventualne prigovore da seAustro-Ugarska otvara za bosanske sirovine u vrijeme kad knez Bismarksvojim zakonskim prijedlozima zatvara granicu Monarhije. Predsjed-nik ugarske vlade je zelio da Andrassy intervenise kako bi iz Berlinastigao umirujuci odgovor. Pa i u slucaju da uspjeh izostane, to bi ugar-skoj vladi dobro doslo da onemoguci prigovore kako nije ucinila sve usvojoj moci da sprijeci negativne posljedice njemacke carinske politike.Medutim, austrijski ministar trgovine Chlumecky nije smatrao pogod-nim da se u datom trenutku intervenise, ocekujuci da ce Bismarkovprijedlog naici na protivljenje u samoj Njemackoj. Isticao je da carinekoje je njemacka vlada podnijela parlamentu na odobrenje ne tangirajusamo ugarske agrarne interese, nego i interese austrijske industrije, jertesko pogadaju neke industrijske artikle. Imajuci upravo u vidu aus-trijske interese Chlumecky je bio odlucno protiv da se u bilo kakvu vezudovode trgovinski odnosi sa Njemackom i carinski status Bosne i Her-cegovine. Medutim, Tisza je uporno insistirao na svojim argumentimai uspio je izdejstvovati obecanje Andrassyja da ce udovoljiti njegovomzahtjevu.55) Nije nam poznato da li je austrougarska diplomatija utom pogledu ista ucinila, ali znamo da su njemacka autonomna tarifa

54) HHStA PA XL Interna K. 291, Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 232, 235, 236, 237 od 21, 24. i 25. IV 1879.55) HHStA PA XL Interna K. 291, Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 235. od 24. IV 1879.

67

iz 1879. kao i francuske agrarne mjere imale za posljedicu da je ugarskiagrar izgubio znatan dio svog spoljnog trzista.56)

Svoju preliminarnu saglasnost za carinsko prikljucenje Bosne i Her-cegovine ugarska vlada dala je tek onda kada je postignut sporazumu pogledu zakonskog nacrta o principima na kojima ce se zasnivatiupravljanje Bosnom i Hercegovinom. Usvojeni nacrt oznacio je pu-nu afirmaciju gledista ugarske vlade o uklapanju uprave nad Bosnom iHercegovinom u komplikovani sistem dualisticke vladavine u Monarhiji.Njegove odredbe, koje su sa manjim izmjenama ozakonjene pocetkom1880, osiguravale su ugarskoj kao i austrijskoj vladi paritetan uticajna politiku bosanskohercegovacke uprave i predvidale su ustavna ogra-nicenja i odgovornost faktora koji su ucestvovali u vodenju te uprave,ali samo u odnosu na Monarhiju. Prema istom zakonskom nacrtu, aus-trijski i ugarski parlament trebalo je da na Bosnu i Hercegovinu prosirei ono paralelno zakonodavstvo koje je po analogiji carinskog i trgovin-skog saveza slijedilo iz pripadnosti carinskom i trgovinskom podrucjuMonarhije. Pomenuti nacrt je, pak, sadrzavao samo opsta nacela kojace biti docnije sire formulisana u Zakonu o carinskom ujedinjenju.57)

Koncepcije ugarske vlade odnijele su, takode, prevagu i kad je ri-jec o politici izgradnje zeljeznickih veza prema Istoku. Austrijska vla-da je pokusala da svoju saglasnost za pregovore o srpskoj zeljeznickojkonvenciji ucini zavisnom od pristanka ugarske vlade da se izda kon-cesija Sudbahnu za prugu Sisak-Dobrljin. Na taj nacin trebalo je dase austrijska polovina Monarhije najkracim putem poveze sa Bosnom.Videci u tom i opasnost da Ugarska bude zaobidena pri uspostavljanjuzeljeznicke veze sa Orijentom, ugarska vlada je prihvatila zahtjev da segradi zeljeznicka pruga Sisak-Dobrljin tek nakon sto je austrijska vla-da izricito priznala da srpski prikljucak na turske zeljeznice treba daprethodi bosanskom.58)

Izlazeci u susret zeljama ugarske vlade sada je bilo priznato da jepitanje zeljeznickog prikljucka vaznije nego pitanje trgovackog ugovo-ra sa Srbijom i da treba energicno nastojati da Srbija izvrsi preuzeteobaveze u pogledu izgradnje zeljeznica. Medutim, najbitnije je biloto sto su se obje vlade u proljece 1879. sporazumjele da se skine sdnevnog reda pitanje carinske unije sa Srbijom, a umjesto toga tezipoboljsanju statusa qvo u postojecim odnosima. Ugarska vlada je vecranije u vise navrata odbacivala ideju o carinskoj uniji sa balkanskimzemljama. Ona je svojevremeno odbila i nacrt trgovinskog ugovora sa

56) Kao napomena 35.57) Dz. J u z b a s i c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskogzakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, str. 181 i dalje.58) Dz. J u z b a s i c, Izgradnja zeljeznica ..., str. 35-37.

68

Srbijom, ocjenjujuci ga kao suprotan ugarskim interesima, jer bi samokoristio izvozu industrijskih artikala i bescarinskom uvozu sirovina. Za-kljucci Zajednickog ministarskog vijeca u pogledu ekonomske politikeprema Srbiji,59) koji su u velikoj mjeri bili uslovljeni stanjem trgovin-skih odnosa sa inostranstvom, u prvom redu su odgovarali ugarskimagrarnim interesima.

S druge strane, nacelni pristanak ugarske vlade da se u austrougar-sko carinsko podrucje ukljuci Bosna i Hercegovina, Dalmacija, Istra i dr.predstavljao je tada objektivno ustupak interesima austrijske industrije,iako nema dokaza da je to bila direktna kompenzacija prilikom pregovo-ra o cijelom kompleksu balkanskih problema. Pri tome je ugarska vladanastojala da svojim uticajem na zeljeznicku politiku unaprijed osigu-ra madarske komercijalne interese. Madari ce vremenom posvecivatisve vecu paznju bosanskom trzistu, sto je bilo uslovljeno rastom indus-trijske proizvodnje u Ugarskoj, postepenim porastom apsorpcione mocibosanskog trzista, kretanjima u evropskoj privredi i njihovim uticajimana ekonomske odnose unutar Monarhije.60)

** *

Sjednicama Zajednickog ministarskog vijeca od 21. aprila do 1. ma-ja 1879. obiljezen je kraj prve faze pregovora o ukljucenju Bosne iHercegovine u zajednicko carinsko podrucje Monarhije. Tom prilikomformulisani su samo neki osnovni principi i data su uputstva Carinskoji trgovinskoj konferenciji za izradu odgovarajucih zakonskih nacrta idrugih popratnih akata, kako u odnosu na carinsko prikljucenje Bosnei Hercegovine, tako i prikljucenje Dalmacije i ostalih carinskih enklava,izuzev Trsta i Rijeke. Planirano je da se ova prikljucenja istovremenosprovedu 1. januara 1880,61) sto je i ostvareno. Trst i Rijeka izgubilisu svoj posebni carinski status tek 1891, kada su i oni postali sastavnidio opsteg carinskog podrucja.

Medutim, kada je rijec o Bosni i Hercegovini, jos je na sjednicamaZajednickog ministarskog vijeca u proljece 1879. kao poseban problemiskrslo odredivanje finansijske naknade za gubitak carinskih prihoda

59) HHStA Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 23 (21) Bosnien ”Resumeder Beschlusse der in der Zeit vom 21 bis 25 april 1. J. (1879 - napomenaDz. J.) stattgehabten gemeinsame Ministerkonferenz, rektifiziert nachdem Ergebnisse des unter Allerhochsten Vorsitze vom 1. Mai d. J.abgehaltenen Ministerrates”.60) Vidi: Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera ..., str.54 i dalje.61) HHStA PA XL Interna K 291. Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 237 od 1. V 1879. Beschlusse der Ministerkonferenz die alsInstruktion der Zoll-und Handelskonferenz dienen sollen.

69

zemlje. Takode, na pitanju organizacije carinske sluzbe u Bosni i Her-cegovini doslo je do razmimoilazenja izmedu austrijskog i madarskoggledista, koje je bilo produbljeno na sastancima Carinske i trgovinskekonferencije. Ovi problemi, koji su imali krupan finansijsko-politickii drzavnopravni znacaj, morali su se na koncu rjesavati krajem sep-tembra 1879, na posebnoj sjednici Zajednickog ministarskog vijeca i uzlicno posredovanje cara.

Kada je na sjednici Zajednickog ministarskog vijeca 22. aprila 1879.nabacen problem organizacije carinske sluzbe u Bosni i Hercegovini, is-krsla je alternativa da li da se ta sluzba na granici podijeli izmedjuaustrijske i ugarske finansijske uprave, ili da se ona u cjelini potcini bo-sanskohercegovackoj upravi. Za posljednju soluciju odmah se izjasnioaustrijski ministar trgovine Chlumecky. To je bilo u skladu sa pri-jedlogom koji je u martu 1879. dao predsjednik Komisije za posloveBosne i Hercegovine baron Schwegel. Isti je predlagao da se u Sarajevuosnuje poseban ured koji bi, kao i u doba turske uprave, bio vrhov-ni organ za upravljanje carinama, drzavnim monopolima i indirektnimporezima, te bi kao takav bio samo u izvjesnoj mjeri potcinjen zemalj-skom poglavaru. Medutim, problem je tada ostao otvoren, s tim stoje odluceno da se u detaljnim pregovorima nade odgovarajuce rjesenje.Jedino je u instrukciji za Carinsku i trgovinsku konferenciju naglasenoda se pri uvodenju monopola i indirektnih poreza, kao i organizacijicarinske sluzbe i finansijske straze, mora pruziti puna garancija da seobezbijede finansijski interesi Monarhije.62)

U toku rada Carinske i trgovinske konferencije njeni ugarski clanovinisu se slozili s tim da carinsku sluzbu na granici u Bosni i Hercegovinivrse lica koje imenuje Zemaljska vlada, vec su zahtijevali da tu sluzbuobavljaju dijelom austrijski a dijelom ugarski carinski organi. Ovaj,kao i drugi njihovi stavovi naisli su na puno odobravanje ugarske vlade.Ona je tim povodom u zakljucku svoje sjednice od 22. septembra 1879.posebno naglasila da upravljanje Bosnom i Hercegovinom ne smije dapruzi priliku za narusavanje dualizma i za nehoticni nastanak trecegdrzavnog tijela u Monarhiji. Zato bosanska vlada ni u kojem pogledunije mogla pretendovati na kompetencije koje pripadaju iskljucivo udjelokrug ugarske i austrijske vlade.63)

Grof K. Tisza je u ime ugarske vlade predlozio na sjednici Zajed-nickog ministarskog vijeca 26. septembra 1878, kojoj je predsjedavaocar, da se postojeci ugarski carinski uredi sa Save pomjere na Drinu,

62) HHStA PA XL Interna K 291. Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 233 od 22. IV 1879; kao napomena 26 i 61.63) HHStA, Kabinettsarchiv, Kabinettskanzleiakten Nr 3753/1879, Vor-trag des Reichsfinanzministers Freicher v. Hofmann 14. IX 1879; Unga-rische Ministerratsprotokolle KZ XLIII od 22. IX 1879.

70

na granicu prema Srbiji, a austrijski carinski uredi sa dalmatinsko-bosanske granice premjeste na crnogorsku i tursku granicu. Pri tomebi svi carinski uredi ostali i dalje pod onom finansijskom upravom podkojom su i ranije bili.64)

Zajednicki ministar finansija Hofmann smatrao je da bi ugarskiprijedlog bio tesko ostvariv. U zemlji bi bile stvorene tri finansijskeustanove sto bi moglo izazvati samo zabunu kod stanovnistva. Zatoje pledirao da se bar odustane od podjele carinske uprave. Za uzvratje izrazavao spremnost da se bosanska Zemaljska vlada, kojoj bi bilopovjereno vodenje carinskih poslova, povinuje u potpunosti svim mje-rama kontrole austrijske i ugarske vlade i da u bosanske carinske uredenamjesti sve one cinovnike koje mu oznace njihovi ministri finansija.65)

Hofmannov stav dobio je punu podrsku predstavnika austrijske vla-de. Pri tome je u kritici ugarskog gledista jos istaknuto da bi njegovarealizacija podrazumijevala i postojanje dvostrukih propisa i duplih vr-hovnih carinskih instanci za jednu zemlju. Osim toga, bosanski carinskiuredi mogli bi obavljati i druge poslove za finansijsku upravu zemlje,sto austrijski i ugarski ne bi mogli, pa bi usvajanje ugarskog prijedlogabilo povezano i sa povecanjem administrativnih troskova.66)

Ugarski ministri ostali su, medutim, nepristupacni za sve ove argu-mente. Ugarski ministar trgovine baron Kemeny primijetio je da kodugarskog prijedloga prakticna strana i nije tako vazna kao politicka.Ako se imaju u vidu sve stete koje mogu nastati za dualisticki sistemod samostalne carinske uprave u Bosni i Hercegovini, onda za njega”male prakticne nepodobstine” gube svoj znacaj. Tada je car izloziosvoj stav da podjela carinske administracije ne bi bila u skladu sa os-talim nacelima upravljanja u zemlji koja je potcinjena Zajednickomministarstvu. Kako cjelokupna uprava nije bila dualisticki organizova-na, car je smatrao da to ne treba ciniti ni kada su u pitanju carine. Icar je sa svoje strane upozorio da se komplikacijama i eksperimentimane zbunjuje stanovnistvo.67) Iz stava ugarske vlade o podjeli carinskesluzbe mogla se razviti ideja o podjeli Bosne i Hercegovine izmedu Aus-trije i Ugarske. Ovu ideju je, kao sto je poznato, grof K. Tisza docnijezastupao u vezi sa planovima o aneksiji Bosne i Hercegovine.

Tek poslije careve intervencije s ugarske strane je ispoljena sprem-nost na popustanje i odustajanje od postavljenog zahtjeva, ali je pritome ugarski ministar trgovine grof Szapary postavio odredene uslove.

64) HHStA PA CL Interna k 291 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 241 od 26. IX 1879.65) Ibidem66) Ibidem67) Ibidem

71

Trazio je u biti ono sto je zajednicki ministar finansija Hofmann vec bioponudio. Naime, Szapary je zahtijevao da se carinska sluzba u Bosnii Hercegovini organizuje tako da obje vlade budu u mogucnosti da seuvjere da su carinski prihodi osigurani i da se postuju postojeci zakoni;da odluke o svim carinskim pitanjima donosi postojeci organ, tj. zas-tupnici ugarskog i austrijskog ministra trgovine i finansija; da se istimagarantuje uticaj na personalna pitanja, narocito na imenovanje direkto-ra finansijske uprave i njegovog zamjenika, te da isti organ u carinskimpitanjima bude treca instanca. Ovi uslovi bili su od svih faktora nasjednici bez daljnjega prihvaceni, s tim sto je priznat takode odredeniuticaj i zajednickom ministru finansija.68) Sve je to bilo zatim od stra-ne austrijske vlade preciznije formulisano i ponesto blago modificiranoi u skladu sa zeljom grofa K. Tisze pretoceno u odredbe Nacrta zakonao uspostavljanju zajednickog carinskog saveza sa Bosnom i Hercegovi-nom, s kojim se ugarska vlada konacno saglasila na svojoj sjednici od16. oktobra 1879.69)

Nesto lakse doslo je do sporazuma o buducoj naknadi carinskihprihoda Bosni i Hercegovini, koju je trebalo odrediti s obzirom nautvrdeni princip samofinansiranja zemaljske uprave. Najprije se na Za-jednickom ministarskom vijecu 22. aprila 1879. samo nacelno rasprav-ljalo o nacinu pomenutog obestecenja iz zajednickih carinskih prihodaMonarhije. Austrijski ministar trgovine Chlumecky izjasnio se da se toucini u obliku jedne brutto pausalne sume, koja bi se na osnovu dota-dasnjih carinskih prihoda i potrosacke sposobnosti zemlje privremenoodredila za period od 5 godina, a potom revidirala. Ovo je podrzao izajednicki ministar finansija Hofmann, smatrajuci da u datim okolnos-tima nista drugo ne preostaje. S obzirom na losu organizaciju ubiranjacarina pod turskom upravom i na nenormalne okolnosti u Turskoj po-sljednjih godina, koje ne pruzaju mogucnost za pouzdan obracun, onje samo predlozio da se umjesto petogodisnjeg probnog termina uzmejedan kraci rok.70) Ovi stavovi bili su u duhu prijedloga predsjednika

68) Ibidem69) HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle KZXLIX od 16.X 1879. Narocito je u §§ 3, 4 i 12 naglasena ingerencija aus-trijske i ugarske vlade u odnosu na organizaciju i funkcionisanje carinskesluzbe koja je bila potcinjena zemaljskoj upravi. Tako su po § 12 mi-nistri finansija obje vlade dobili pravo da salju posebne inspektore kakobi se uvjerili da se ubiranje carina i upravljanje carinama, monopolima iindirektnim porezima na proizvodnju piva, rakije i secera, kao i nadzoru pogledu sprovodenja odredaba o cistoci zlatne i srebrne robe vrsi naodgovarajuci nacin prema dogovorenim normama.70) HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 233 od 22. IV 1879.

72

Komisije za poslove Bosne i Hercegovine barona Schwegela iz marta1879. godine.71)

I grof K. Tisza se izjasnio za pausal. Karakteristicno je, medutim,da je on tom prilikom naglasio da bi se pri ustanovljenju cifre trebalopostupiti pravedno, ali da ni iz kakvih obzira ne treba biti siroke ruke.To je obrazlozio time da se vlada ne potakne da organizuje skupu upra-vu i da predstavnicka tijela ne dobijaju utisak kako se hoce uljepsatistanje i prikriti deficit zemaljskih prihoda. Tisza je bio protiv da sevrsi periodicna revizija carinskog pausala, jer je smatrao da je to nes-pojivo sa stanovistem o provizornom karakteru okupacije, na kome sejos stoji u odnosu prema inostranstvu. Bio je radije za to da austrij-ska i ugarska vlada po svom slobodnom nahodenju, u slucaju potrebe,izvrse reviziju visine pausala. Zato je na sjednicama Zajednickog mi-nistarskog vijeca od 22. aprila i 1. maja 1879. usvojen samo zakljucakda ce Bosna i Hercegovina iz zajednickih carinskih prihoda Monarhijedobijati godisnje jednu pausalnu sumu kao brutto prihod iz kojeg ce sepokrivati i troskovi carinske uprave u zemlji. Pomenuta pausalna sumatrebalo je da se naknadno odredi po ispitivanju carinskih prihoda zem-lje na osnovu turske i austrougarske carinske tarife i ocjene potrosackesposobnosti stanovnistva.72)

Medutim, novoj austrougarskoj administraciji nisu stajali na ras-polaganju nikakvi sluzbeni detaljni iskazi ranije uprave o carinskim pri-hodima zemlje. Zateceni sumarni iskazi, cija se autenticnost nije moglaprovjeriti, datirali su iz zadnjih godina otomanske vladavine i znatnosu se medusobno razlikovali. Slicna odstupanja pokazivali su i podaci uliteraturi o Bosni i Hercegovini koja je tada bila na raspolaganju novimupravljacima.73) Nova uprava nije zatekla ni detaljne sluzbene iskaze oobimu bosanskohercegovackog robnog prometa, niti o tome koliko po-jedini artikli ucestvuju u carinskim prihodima. Sve cifre o importu i

71) Kao napomena 26.72) Kao napomena 61 i 70.73) Kao napomena 42.Otto Blau navodi da su carinski prihodi Bosne iznosili 1866. godine 4 mi-liona pjastera, a Johan Roskiewicz 1868. godine objavljuje da oni iznose 31/2 do 4 miliona pjastera. Medutim, krajem 1869. godine ruski konzul uSarajevu Kudrjavcev pisao je da su prihodi od carine 7,875.337 a rashodi1 milion pjastera. Cifru od 8 miliona pjastera prihoda i 1 miliona pjas-tera rashoda navodi za 1874. godinu Svetozar Teodorovic, austrougarskigeneralni konzul u Sarajevu. U odnosu na 73,768.371 pjastera, kolikosu iznosili te godine ukupni prihodi bosanskog vilajeta, udio carina unjima iznosio je, kako je to izracunao I. Tepic, gotovo 11%. (I. T e p i c,op. cit. str. 189; O. B l a u, Handel und Verkehr von Bosnien in 1866,str. 161, citirano po I. Tepicu, ibidem; J. R o s k i e w i cz, op. cit. str.315; V. B o g i c e v i c, Grada ..., str. 230, 231).

73

eksportu Bosne i Hercegovine u austrougarskim i drugim konzularnimizvjestajima navodene su bez ukazivanja na izvore podataka.

Baron Schwegel je jos pocetkom 1879. proracunao na osnovu raspo-lozivih turskih podataka da su u normalnim prilikama carine donosile,izrazeno u austrougarskoj valuti, oko 800.000 forinti. Ako se od togaoduzme 100.000 forinti za carinsku reziju, cisti prihod je bio 700.000 fo-rinti. Smatrao je da je to znatno ispod stvarnih mogucnosti i da ce se zanove uredne administracije carinski prihodi zemlje povisiti na 1 milionforinti racunajuci po stavkama turske carinske tarife. Stoga je Schwegelpredlagao da se odredi pausal u visini od 800.000 forinti koji bi Bosna iHercegovina u svim okolnostima i pod rezimom austrougarske carinsketarife mogla reklamirati u carinskim prihodima Monarhije. Primajuci,ipak, turske podatke cum grano salis, on je predvidao i mogucnost dase visina naknade za carine odreduje svake godine na osnovu faktickiostvarenih prihoda.74)

Austrijska vlada je prvobitno pristala da iznos carinskog pausalabude 800.000 forinti godisnje. Medutim, ugarski predstavnici u Ca-rinskoj i trgovinskoj konferenciji, na kojoj su sudjelovali i predstavniciZajednickog ministarstva finansija, nisu se s tim saglasili. Oni su insisti-rali na cifri od samo 500.000 forinti godisnje. Ugarska vlada je potpunoodobrila njihov stav i pristajala je da se cifri od 500.000 forinti dodajos oko 60-70.000 forinti godisnje kao naknada za troskove osnivanja iizdrzavanja carinskih ureda. Potom je i austrijska vlada izmijenila svojstav i priklonila se gledistu ugarske vlade, koja je sa svoje strane ucinilaustupak u pitanju organizacije carinske sluzbe u Bosni i Hercegovini. Utakvoj situaciji zajednicki ministar finansija Hofmann, kao sef bosan-skohercegovacke uprave, predocavao je na Zajednickom ministarskomvijecu 26. septembra 1879. kako je na osnovu statistickih podataka izvremena prije ustanka proracunato da je carinski prihod zemlje iznosio900.000 forinti i istovremeno je molio da se suma carinskog pausala za-okruzi bar na 600.000 forinti. Smatrao je da bi politicki bilo vrlo opasno

74) Inace, po Schwegelovim proracunima, u normalnim uslovima Bosnai Hercegovina mogla bi ocekivati cist prihod od monopola soli 660.000forinti, od monopola duhana 1,000.000 fr, od monopola baruta i indirek-tnih poreza na pivo, rakiju i secer 40.000 fr, pa bi to, zajedno sa 800.000fr od carina, iznosilo ukupno oko dva i po miliona forinti. Pri tome jeimao u vidu da se monopoli i indirektni porezi uvedu kao i u Moharhiji.(Kao napomena 26). Zajednicki ministar finansija Hofmann izjavio jena sjednici Zajednickog ministarskog vijeca 13. X 1879. kako prihodi odcarine u Bosni i Hercegovini u istoj godini obecavaju da ce doseci cifruod 800.000 forinti, isticuci da je to vise od onoga sto se ranije ocekivalo.(Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 242 od 13. X 1879). Orealizaciji prihoda od monopola i indirektnih poreza u prvim godinamaaustrougarske okupacije vidi F. H a u p t m a n n, Memorandum sefafinancijskog odjeljenja ..., str. 550 i dalje.

74

da se okupiranoj zemlji ne da dovoljna odsteta za gubitak carinskih pri-hoda i time stvori opasnost da se u zemaljskom budzetu pojavi deficit.Kada ga je iz istih motiva u njegovom zahtjevu podrzao car, svi faktorina Zajednickom ministarskom vijecu saglasili su se da suma carinskogpausala iznosi 600.000 forinti,75) sto je zatim i ozakonjeno.

Izmjenu stanovista austrijske vlade obrazlozio je austrijski ministartrgovine von Korb. Kao prvi razlog naveo je da se ”bespotrebno” neotvara novi problem, a drugo, jer u Monarhiji otpada po glavi stanov-nika oko 70 xr carinskih dazbina, dok bi u Bosni i Hercegovini taj iznospo njegovom misljenju mogao biti najvise 50 xr. To je na 1 milionstanovnika, koliko se procjenjivalo da tada ima u Bosni i Hercegovini,davalo sumu od 500.000 forinti.76)

Ocito da su ocjene o visini bosanskohercegovackih carinskih priho-da varirale u zavisnosti od politickih potreba. Sto se tice posebno stavaugarske vlade prema pitanju carinskog pausala, on je bio u duhu njenogopsteg odnosa prema bosanskim finansijama. Sa madarske strane, kojaje bila ekonomski i finansijski slabiji partner vis a vis Austrije, pote-kao je krajem 1879. godine zahtjev da u narednim godinama okupiranazemlja svojim sredstvima ucestvuje u pokrivanju troskova vojne oku-pacije kako bi se rasteretila Monarhija.77) S druge strane, eventualnideficit u bosanskom budzetu zahtijevao bi da se zajednicka vlada obratidelegacijama radi njegovog pokrica. Ovo je bilo povezano sa politickimteskocama, narocito s obzirom na neraspolozenje zbog velikih izdatakas kojima je bilo povezano zaposjedanje Bosne i Hercegovine. Delega-cije su insistirale na smanjenju troskova okupacije i pravile su teskocei kad je bio u pitanju novac za potrebe okupacionih trupa u Bosni iHercegovini. Zato se na pocetku okupacije, kada se ostali budzetski

75) Kao napomena 63, 64 i 70.76) Kao napomena 64.Austrijska vlada je u austrijskom parlamentu izasla sa drugcijim obraz-lozenjem sume carinskog pausala od 600.000 forinti. Polazeci od toga daje potrosacka sposobnost po glavi stanovnika u Bosni i Hercegovini, kadsu u pitanju kafa, zacini, juzno voce i riza, jednaka kao i u Monarhiji,ona je izracunala da ce carinski prihodi od tih artikala, racunajuci 28xr po stanovniku, iznositi 280.000 forinti godisnje. Daljih 80.000 forintibilo bi dato kao obestecenje zemaljskim finansijama za bescarinski uvoziz Monarhije secera, piva i rakije. Do ove cifre se doslo uzimajuci u obziruvoz pomenutih artikala u zadnjih deset godina uz placanje dotadasnjihvrlo umjerenih carina. Suma od 240.000 forinti odnosila se na carinskiprihod od ostalih artikala, u prvom redu od tekstila. Pri tome je aproksi-mativno uzeto da je njihova potrosnja u Bosni i Hercegovini za polovinuniza po glavi stanovnika (24 xr) od potrosnje u Austro-Ugarskoj (42 xr).Sve je to bilo popraceno komentarom da se svota od 600.000 forinti zaprvo vrijeme moze mirne duse dati. Kao napomena 42.77) Vidi: Dz. J u z b a s i c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugar-skog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, str. 183, 184.

75

prihodi zemlje jos nisu bili stabilizovali, bosanskohercegovacka upravanije smjela ostaviti bez prihoda od carina, niti su se oni smjeli drasticnosmanjiti. U prvim godinama poslije okupacije carinski pausal (tzv. ca-rinski aversum) cinio je vrlo znacajnu stavku u zemaljskim prihodima,kada se njihov ukupan iznos kretao oko 7 miliona forinti.

Medutim, ni tada naknada od 600.000 forinti u zlatu nije bila adek-vatna. Ona nije bila u stanju da pokrije finansijske gubitke nastalezbog carinskog prikljucenja Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj. Toje 1883. konstatovao sef finansijskog odjeljenja Zemaljske vlade Plenkeri pri tome naglasio kako je potpuno nepravedno sto bosanske finansijemoraju uplacivati svoju quotu na ime poreskih restitucija za pivo i ra-kiju, iako se ni kap piva ni rakije proizvedene u Bosni i Hercegovini neizvozi izvan zemlje.78)

Zakon o carinskom prikljucenju Bosne i Hercegovine javljao se pre-ma svojim spoljnim obiljezjima kao jedna vrsta carinskog saveza izmeduoba dijela Monarhije i bosanske uprave dok je, s druge strane, podvr-gavao Bosnu i Hercegovinu najvecem dijelu postojeceg i buduceg pri-vrednog i finansijskog zakonodavstva obiju drzava Monarhije i davaoaustrijskoj i ugarskoj vladi posebna prava u pogledu ingerencija kodrjesavanja odredenih konkretnih pitanja na ovome podrucju. Ukolikoje trebalo da se, s obzirom na posebne prilike u Bosni i Hercegovini,donesu propisi koji bi odstupali od postojecih normi u obje drzave Mo-narhije, i to kako u oblasti carina, tako i u pogledu monopola soli iduhana, te indirektnih poreza na pivo, rakiju i secer, bilo je potrebnodobiti saglasnost nadleznih resornih ministara Austrije i Ugarske (§§ 3i 5).

Promjene koje su bile izvrsene u pogledu placanja indirektnih po-reza bile su, po priznanju funkcionera Zemaljske vlade nadleznog zafinansije, vise u interesu Monarhije nego okupirane zemlje.79) Ovakonstatacija se odnosi i na monopole. Narocito je uvodenje monopoladuhana naislo na otpore i teskoce, jer je bilo suprotno tradicijama i na-vikama stanovnistva. Posebnom zakonskom odredbom bilo je utvrdenoda bosanskohercegovacka uprava smije samo od uprava monopola uAustriji i Ugarskoj nabavljati, po unaprijed utvrdenim cijenama, onepotrebne kolicine duhana i soli koje se ne bi mogle obezbijediti u Bosnii Hercegovini vlastitom sadnjom duhana ili iz sopstvenih izvora soli (§5). Ovaj propis, koji je stitio fiskalne interese obiju drzava Monarhi-je, pokazace se docnije kao smetnja u radu duhanske industrije, jer jesprecavao direktan uvoz duhana koji je bio potreban za izradu cigareta.

78) F. H a u p t m a n n,Memorandum sefa financijskog odjeljenja Ze-maljske vlade ..., str. 554.79) Ibidem, str. 550.

76

Koliko se vodilo racuna o fiskalnim i privrednim interesima Mo-narhije pokazuju i prelazne odredbe Zakona po kojima je privremenoi poslije njegovog stupanja na snagu ostala do daljnjega meducarinskalinija izmedu Bosne i Hercegovine i starog austrougarskog carinskogpodrucja. Dok je robni promet u pravcu Bosne od 1. januara 1880.postao slobodan, na uvoz iz Bosne i Hercegovine placana je carina postavkama koje su vazile za uvoz iz najpovlascenijih zemalja, ukoliko nijebila u pitanju roba proizvedena u samoj Bosni i Hercegovini, sto se mo-ralo dokazati valjanim certifikatima. Takode, od placanja carine bile suizuzete manje kolicine robe u granicnom prometu za kucnu upotrebu,kao i roba koja se nisko tarifirala i za koju se nije moglo pretpostavitida se preko Bosne i Hercegovine uvozi u Monarhiju zaobilazeci placanjecarine po austrougarskoj carinskoj tarifi (§ 15). Ove odredbe donesenesu stoga da se ne bi roba (kao npr. kafa), koja je uvezena u Bosnu iHercegovinu od 1. januara 1880. i bila ocarinjena nize, po odredbamaturske tarife, slobodno uvezla u Austro-Ugarsku.

Meducarinska linija trebalo je da privremeno postoji izmedu sta-rog austrougarskog carinskog podrucja, s jedne strane, i Dalmacije iBosne i Hercegovine kao cjeline, s druge strane. Ukidanje pomenutihprivremenih ogranicenja slobodnog prometa trebalo je da uslijedi na-redbodavnim putem, nakon prethodnog sporazuma izmedu austrijskei ugarske vlade (§ 16). Njihovo trajanje u biti je zavisilo od zalihauvezene robe koje su bile stvorene do 1. januara 1880. godine.80)

Jedan od malobrojnih protivnika carinskog prikljucenja Bosne, kaoi nacina na koji je trebalo da se njome upravlja pod austrougarskomvlascu bio je u austrijskom parlamentu poslanik Kronawetter, pripadnikdemokratskog krila njemacke liberalne stranke. Po njegovim rijecimaoktroirati tako teske poreske terete stanovnistvu, koje nema mogucnostida se izjasni da li oni odgovaraju ili ne odgovaraju zemlji, mogu cinitisamo apsolutni monarsi. On je izrazio zaljenje sto to cini jedan parla-ment podsjetivsi prisutne na princip ”nihil de nobis sine nobis”, koji su1848. na svojoj zastavi istakle sve liberalne snage.81) Ovo je nacelo bilou odnosu na stanovnistvo okupirane zemlje grubo pogazeno od straneaustrijskog i ugarskog parlamenta. Ovi parlamenti su u poznu jesen1879. usvojili paralelne zakone o uspostavljanju zajednickog carinskogsaveza sa Bosnom i Hercegovinom, koje je uskoro potom sankcionisaoi vladar.82)

80) Kao napomena 42.81) Sten. Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten..15. Sitzung der 9. Session am 21. XI 1879, str. 317-336.82) RGB1 Nr 136 od 20. XII 1879. i ugarski zakonski clan LII: 1879;Sammlung der fur Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, Ver-ordnungen und Normalweissungen, 1878-1880, I Bd, Wien 1880, str. 50-54.

77

Kako prema zakonskim odredbama nije bilo predvideno da Bosna iHercegovina placa za zajednicke izdatke Monarhije, za izdrzavanje dvo-ra i diplomatije, za zajednicku austrougarsku vojsku i mornaricu, nitida ucestvuje u otplati drzavnih dugova, u austrijskom parlamentu culisu se glasovi da je ona cak i privilegovana.83) Pri tome se iz vida gu-bio medunarodnopravni polozaj Bosne i Hercegovine. Nije se uzimalou obzir da se bosanskohercegovackim stanovnistvom vladalo apsolutis-ticki i da ono nije imalo svoje predstavnike u parlamentima Austrije iUgarske i njihovim delegacijama, koje su odobravale budzetske izdatkeza zajednicke poslove. Osim toga, Bosna i Hercegovina je bila toli-ko nerazvijena i siromasna da je jedva podmirivala osnovne troskoveaustrougarske administracije, pod ciju vlast nije dosla voljom svogastanovnistva. Da se i u samom tekstu Zakona u izvjesnoj mjeri vodiloracuna o medunarodnom aspektu problema, pokazuju odredbe njego-vog § 6. Njime je propisano da valuta koja je zakonsko sredstvo placanjau Austro-Ugarskoj isto tako vrijedi i u Bosni i Hercegovini, ali je uz tododano ”bez stete po slobodan opticaj efektivnog otomanskog novca”.Time je, iako samo formalno iz spoljnopolitickih obzira, izrazena sprem-nost Austro-Ugarske da postuje obavezu preuzetu u konvenciji koja jesklopljena sa Turskom 21. aprila 1879.

** *

Do sada je bilo nepoznato da je ukljucenje Bosne i Hercegovine uzajednicko austrougarsko carinsko podrucje imalo i izvjestan spoljno-politicki odjek, koji je neprijatno iznenadio austrougarsku diplomacijui u jednom trenutku zaprijetio da ovo pitanje postane medunarodniproblem.

Austrijski funkcioneri koji su bili glavni protagonisti carinskog pri-kljucenja, predsjednik bosanske komisije baron Schwegel i austrijskiministar trgovine J. Chlumecky, isticali su da je ukljucenje Bosne iHercegovine u carinski rezim Monarhije nedvojbeno dopustivo po Ber-linskom ugovoru, jer je istim ugovorom na Austro-Ugarsku prenesenopravo da upravlja Bosnom i Hercegovinom, bez ogranicenja i bilo kakverezerve sila potpisnica u korist statusa quo, nasuprot onim odredbamaBerlinskog ugovora koje su se ticale Bugarske i Srbije. Ovo glediste pri-hvatio je u proljece 1879. i predsjednik ugarske vlade grof K. Tisza,84)

nakon sto je ugarska vlada odustala od svog prvobitnog stanovista pokojem je Bosna i Hercegovina trebalo da ostane samostalno carinsko

83) Kao napomena 81.84) HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 232 od 21. IV 1879, i kao napomena 26.

78

podrucje sve dotle dok se ne donese definitivan zakljucak o njenoj sud-bini.85) Ministar inostranih poslova grof J. Andrassy takode je doka-zivao da pravo Austro-Ugarske da samostalno regulise pitanje carinau Bosni i Hercegovini proizilazi iz ovlastenja koja su na nju prenesenau pogledu uprave. Andrassy je na sjednici Zajednickog ministarskogvijeca 21. aprila 1879. podrzao zahtjev za carinsko prikljucenje Bosnei s obzirom na to da su bili privedeni kraju pregovori sa Turskom,86)

koji su istog dana rezultirali potpisivanjem austro-turske konvencije.Za Austro-Ugarsku je bilo od posebnog znacaja da je time konacno re-gulisano pitanje zaposjedanja Novopazarskog sandzaka i utvrden brojaustrougarskih trupa i garnizona u njemu. Konvencijom je ponovo bioformalno priznat sultanov suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom, aliza razliku od tajnog sporazuma izmedu Austro-Ugarske i Turske od13. jula 1878, u njoj nije bio spomenut privremeni karakter okupaci-je, koja je u novom bilateralnom aktu, analogno Berlinskom ugovoru,pretvorena u zaposjedanje na neodredeno vrijeme.

Ipak, unutar austrougarskog Zajednickog ministarstva finansija biloje jos ranije izrazeno podozrenje da li ce sile potpisnice trgovackih ugo-vora sa Turskom bez pogovora prihvatiti izmjenu statusa qvo u BosniHercegovini.87) Ispoljena je rezerva u pogledu pristanka Rusije i Turskei ukazano je na mogucnost da Engleska, Francuska i Italija protestvuju,potaknute od svojih podanika koji se bave trgovinom. Medutim, overezerve nisu se pojavile prilikom pregovora izmedu mjerodavnih faktoraDvojne monarhije, kada se u aprilu 1879. rjesavalo pitanje carinskogprikljucenja Bosne i Hercegovine. Sta vise, Andrassy je jedan upit En-gleske, koji se odnosio na carine, protumacio tako da se ocekuje daAustro-Ugarska regulise ovaj problem.88)

Nakon sto su u jesen 1879. zakonski prijedlozi o carinskom pri-kljucenju Bosne i Hercegovine podneseni parlamentima obiju polovinaMonarhije, ministarstvo inostranih poslova uputilo je 1. novembra po-vjerljivu instrukciju austrougarskom ambasadoru u Carigradu o tomekako bi trebalo tretirati ovo pitanje ukoliko bi sa turske strane bila onjemu pokrenuta diskusija. U instrukciji su bili opcenito argumenti zaspoljnu upotrebu, pa su sa njenim sadrzajem bile upoznate austrougar-ske diplomatske misije u Berlinu, Parizu, Londonu, Rimu i Petrogradu,predsjednici vlada Austrije i Ugarske, kao i Zajednicko ministarstvofinansija.89)

85) Kao napomene 27 i 30.86) HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 232 od 21. IV 1879.87) Glosa na elaboratu barona Schwegela. Kao napomena 26.88) Kao napomena 86.89) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9, Ministarstvoinostranih poslova Kosjeku, Bec 1.11.1879, povjerljivi telegram.

79

Pozivajuci se na vlastitu interpretaciju odredaba Berlinskog ugo-vora, u instrukciji se naglasavalo da se pravo Monarhije na carinskoprikljucenje Bosne i Hercegovine ne bi moglo ni sa koje strane dovestiu pitanje. Izrazeno je uvjerenje da specijalno Turska ne bi mogla imatiza to povoda, jer nije protestvovala ni protiv postavljanja engleskih ca-rinskih ureda na Kipru,90) koji je do izvjesnog stepena imao analoganpolozaj sa Bosnom i Hercegovinom.

Kao razlog za carinsko prikljucenje Bosne i Hercegovine trebalo je,prema instrukciji, u prvom redu istaci potrebu da se osiguraju finansij-ska sredstva za upravu okupirane zemlje i za njene vlastite privredneinterese. Trebalo je ukazati kako je neodrzivo da Bosna i Hercegovinabude samostalno carinsko podrucje, s obzirom na velike teskoce i viso-ke troskove koji bi iz toga proizasli. Naglaseno je da ce Bosna dobijatipausalni iznos koji ce odgovarati visini dotadanjih carinskih netto pri-hoda i da ce potpuno otvaranje trzista Monarhije za bosanskohercego-vacke sirovine i poljoprivredne proizvode djelovati pozitivno na razvojprivrede u Bosni i Hercegovini. Posebno znacajno za vanjsko-politickuupotrebu, narocito vis a vis Turske, bilo je objasnjenje da carinsko pri-kljucenje nema samo po sebi politicki karakter i ne zadire u pitanjesuvereniteta. Pri tome se ukazivalo na cinjenicu da su u proslosti i pot-puno suverene drzave cesto stupale jedne s drugima u carinsku uniju,kao i na savremeni primjer knezevine Lichtensteina, koja se nalazila ucarinskoj uniji sa Austro-Ugarskom i velikog vojvodstva Luxemburg,koje je pripadalo holandskoj kruni, a bilo je u carinskom savezu sanjemackim Reichom.

Medutim, negativna reakcija na ovaj plan dosla je sa strane odakleje za Austro-Ugarsku bilo nejneprijatnije, od sile koja je na Berlinskomkongresu bila njen glavni pomagac. Kada je u oktobru 1879. saznaoza namjeru da se Bosna i Hercegovina ukljuci u austrougarsko carin-sko podrucje, ministar vanjskih poslova Velike Birtanije lord Salisbury

90) Na Kipru su do kraja februara 1879. ostale na snazi ranije turskecarine od 8% na uvoznu i 1% na izvoznu robu. Od marta 1879. izvozje bio osloboden placanja carine, a na uvoznu robu ostala je ista carin-ska stopa koja je bila utvrdena ugovorima izmedu Porte i drugih drzava.(HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9, konzul Schulz mi-nistarstvu inostranih poslova, Bejrut 20.8.1880.) Vec je F. Hauptmannukazao kako je Haymerle dovodio u vezu postupak Velike Britanije naKipru sa austrougarskim planom za ukljucenje Bosne i Hercegovine ucarinsko podrucje Monarhije (F. H a u p t m a n n, Andrassyjeva poli-tika i bosanska politika Austro-Ugarske nakon okupacije, Radovi VI,izd. Filozofski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1971, str. 454). Medutim,postojala je sustinska razlika u carinskoj politici jedne i druge drzave.Dok se Velika Britanija i dalje drzala nacela slobodne trgovine, Austro-Ugarska je pocela, mada u ogranicenom opsegu, primjenjivati izvjesnemjere carinske zastite.

80

dao je nalog da se vladi Austro-Ugarske poruci da kapitulacije i os-tali madunarodni ugovori Turske treba da ostanu na snazi u Bosni iHercegovini kao i postojece carine koje su regulisane tim ugovorima.On je smatrao da Austro-Ugarska nema pravo da stavi van snage ovesporazume bez saglasnosti drugih sila. U protivnom slucaju Salisburyje nagovjestio da ce Velika Britanija protestvovati.91) Svoje stanovistemotivisao je time da ce planirane promjene imati kao posljedicu po-vecanje carina na britanski import. To bi bilo protiv interesa britanskihgradana i, po njegovoj ocjeni, ne bi bilo u skladu sa britanskim pravima.Isticao je da Austro-Ugarska po Berlinskom ugovoru ima pravo da oku-pira Bosnu i Hercegovinu i njome upravlja, ali u ugovoru nema ni rijecida sultan nije vise suveren zemlje niti postoje u njemu odredbe protivpostojecih ugovora izmedu Porte i drugih sila. Medutim, za razlikuod svog prvobitnog stava, Salisbury je docnije, pocetkom 1880. godi-ne, promijenio glediste u odnosu na pitanje kapitulacija, priznavsi daaustrougarska uprava u Bosni i Hercegovini implicira neke promjene uodredbama medunarodnih ugovora, ali je i dalje insistirao na tome dau Berlinskom ugovoru nema nista u pogledu prava Austro-Ugarske dajednostrano izmijeni carinski rezim.92)

Ovom britanskom gledistu suprotstavilo je austrougarsko minis-tarstvo inostranih poslova svoje tumacenje Berlinskog ugovora, na-glasavajuci da u njemu nema obaveza da se u Bosni i Hercegovini res-pektuju odredbe trgovinskih ugovora koje je zakljucila Porta. Ospore-no je Salisbury-jevo misljenje da postoji fundamentalna razlika izmedukapitulacija i trgovinskih ugovora. Pri tome je istaknuto da je turskacarinska tarifa isto tako nespojiva sa austrougarskom upravom kao stoje nespojiva i turska jurisdikcija. Izrazena je rezerva u to da bi bri-tanska vlada, koja je vis a vis Francuske zauzela odlucno stanoviste upogledu vaznosti ugovora s Portom u vezi sa izmjenom jurisdikcije naKipru, mogla u pitanju bosanskih carina zastupati drugo misljenje.93)

S austrougarske strane pridavan je veliki znacaj ostvarenju punesaglasnosti izmedu Austro-Ugarske i Engleske u odnosu na promjenena Kipru i u Bosni i Hercegovini. Austrougarski diplomati ukazivalisu svojim engleskim kolegama na potrebu da se i pri tretmanu pita-nja bosanskih carina u prvom redu moraju imati u vidu politicki ob-ziri. Andrassy-jev nasljednik na polozaju ministra vanjskih poslova,

91) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9-6, SalisburyEgertonu, London 27.10.1879, kopija telegrama.92) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/14-4-9-9, SalisburyElliotu, London 4.2.1880, kopija telegrama.93) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 3/12-14-9-2, Schwegel Ka-rolyju novembar 1879. i 3/12-14-9-3, Schwegel Elliotu 16.2.1880. (kon-cepti pisama)

81

Haymerle, porucivao je lordu Salisbury-ju da bi mu bilo vrlo neprijatnoako bi ovaj dalje insistirao na svom stanovistu, te mu se u tome pri-kljucile i druge vlade, koje su bile manje prijateljski raspolozene premaMonarhiji od britanske. Pozivajuci se na zajednicu interesa Austro-Ugarske i Velike Britanije u orijentalnoj politici, Haymerle je u febru-aru 1880. apelovao na Salisbury-ja da odustane od svog gledista, ili barjavno ne reaguje na prikljucenje Bosne i Hercegovine u zajednicko aus-trougarsko carinsko podrucje, koje je bilo vec zakonski perfektuirano iizvrseno. Za uzvrat on je obecao da ce Austro-Ugarska gdje god bu-de mogla podrzavati britanske interese. U datom momentu Haymerleje nagovijestio podrsku stavovima britanske vlade i u pogledu djelat-nosti internacionalne komisije za likvidaciju egipatskog drzavnog duga.Smatrao je da na koncu treba podsjetiti lorda Salisbury-ja kako su sveprijateljske sile odredbe Britanskog ugovora u pogledu Bosne i Herce-govine shvatale kao konacno rjesenje i da su pomenute odredbe dobilepostojecu formu samo stoga da bi se pribavila saglasnost Porte.94)

Za austrougarske drzavnike imalo je veliku vaznost da poslije Ber-linskog kongresa ne bude nicim poremecena saradnja sa Velikom Brita-nijom u orijentalnoj politici. Mada je 1878. likvidirana istocna kriza,na Balkanskom poluostrvu nije uspostavljena stabilna situacija. Osta-lo je niz otvorenih pitanja u vezi sa razgranicenjima i sprovodenjem uzivot drugih odredaba Berlinskog ugovora. Pri tome se austro-ruskosuparnistvo nije smanjivalo, nego se, naprotiv, povecavalo. U okvirutog politickog rivaliteta vrlo veliku ulogu igrala je borba za izgradnjuzeljeznicke mreze na Balkanu, koja je trebalo da osigura kapitalistickeinterese suparnickih sila. Ostvarenjem odredaba Berlinskog ugovora upogledu zeljeznica i konvencije sa Srbijom od 8. jula 1878, kojom seova obavezala da uspostavi vezu sa postojecim prugama koje su vodileprema Solunu i Carigradu, Austro-Ugarska bi ugrozila ozbiljno ruskepozicije na Balkanu, posebno Bugarskoj. Upravo 1879/80. generalCernjajev, kao eksponent panslavistickog krila ruske politike, koje jebilo u uskim vezama sa ruskim industrijskim krugovima, pokusao jesvojom misijom u Beogradu sprijeciti realizaciju austro-srpskog zeljez-nickog programa i nadomjestiti ga transbalkanskim projektom, za kojise interesovala i Italija. U isto vrijeme culi su se glasovi o balkanskomsavezu pod rusko-italijanskim patronatom koji bi bio uperen protivAustro-Ugarske.95) Mada su saobracajni, kao i komunikacioni interesi

94) Ibidem95) F. H a u p t m a n n, Osterreich - UngarnsWerben umSerbien 1879-1881, Mitteilungen des osterreichischen Staatsarchivs Bd.5, Wien 1952,str. 143, 151, 157, 165 i dalje, i s t i, Politika Austro-Ugarske, Troje-carski savez i Tajna konvencija sa Srbijom godine 1881., GodisnjakIX, 1958, str. 58, 59.

82

Austro-Ugarske i Velike Britanije u balkanskim zemljama u mnogomebili divergentni, njihovi politicki interesi, narocito u odnosu na ruskupolitiku, bili su dosta bliski.

Dvojna monarhija nastojala je ne samo da ostvari neosporan uticajna zapadnom dijelu Balkanskog poluostrva, nego i da sto je mogucevise smanji ruski upliv u Rumuniji i Bugarskoj.Rusi su otezali sa pov-lacenjem svojih trupa iz knezevine Bugarske i istocne Rumelije i poslijeroka (maj 1879) koji je za to bio odreden. Konacno, 1880. Rusija jepovukla vojsku sa pomenutih teritorija, pod pritiskom koji je na njuvrsila Velika Britanija uz pomoc Austro-Ugarske i Francuske. I poslijeBerlinskog kongresa, Britanci su igrali vodecu ulogu u suzbijanju Ru-sije, kontrolisuci komisije koje su se starale o pridrzavanju dogovorenihtermina.96)

Austro-Ugarska je zeljela da austro-njemacki defanzivni savez pro-tiv Rusije, sklopljen 7.oktobra 1879, prosiri ugovorom o savezu sa Ve-likom Britanijom, koji bi pojacao njenu poziciju prema Rusiji. Inace,Andrassy-ju je, kao i predsjedniku britanske vlade Disraeliju, bila bliskaideja o stvaranju fronta evropskih sila protiv ruske orijentalne politi-ke. Sa svoje strane, britanski drzavnici su pozdravili stvaranje savezaizmedu Austro-Ugarske i Njemacke. Lord Salisbury je tih dana dao uLondonu izjavu kako vjeruje da stabilnost i mir u Evropi pocivaju nasnazi i nezavisnosti Austrije.97)

Po globalne interese Austro-Ugarske bio bi veoma stetan javni pro-test Velike Britanije protiv ukljucenja Bosne i Hercegovine u zajednickoaustrougarsko carinsko podrucje, koji bi bio obrazlozen restriktivnimtumacenjem odredaba XXV clana Berlinskog ugovora u pogledu pravaMonarhije na izmjenu carinskog rezima u okupiranoj zemlji. Odjek tak-vog protesta bio bi za Austro-Ugarsku tim nepovoljniji sto njen polozaju Bosni i Hercegovini nije jos bio dovoljno konsolidovan. Medutim,lord Salisbury nije ostvario svoju prijetnju, pa je izostao javni protestbritanske vlade. Prema tome, izgleda da su austrougarski argumentipostigli odgovarajuci efekat i da su opsti interesi britanske spoljne poli-tike, koja je u doba Disraelijevog konzervativnog kabineta bila izrazitoproaustrijska, odnijeli prevagu nad perifernim interesima britanske tr-govine u Bosni i Hercegovini. Za liberalnu britansku vladu obrazovanuu aprilu 1880. na celu sa Gladstone-om, koja je unekoliko izmijenilaodnos prema Austro-Ugarskoj, ukljucenje Bosne i Hercegovine u carin-sko podrucje Dvojne monarhije predstavljalo je vec blizu pola godinesvrsen cin.

96) Vidi A.Dz.P. T e j l o r, Borba za prevlast u Evropi 1848-1918, Sa-rajevo 1968, str. 250; J.R. von S a l i s, Weltgeschichte der neustenZeit, Bd, I, Zurich 1951, str. 108, 121.97) J.R. von S a l i s, op. cit. Bd. I. str. 116, 117.

83

Velikoj Britaniji mogla je, inace, samo dobro doci austrougarskapodrska pri obnavljanju medunarodne kontrole nad egipatskim finansi-jama, koje su uslijedile 1880. godine, nakon sto je svrgnut kediv Ismail,a za kediva postavljen njegov sin Teufik.98) Nakon Berlinskog kongresai zadobijanja Kipra, Egipat je dobijao centralno mjesto u imperijalnojpolitici Velike Britanije i njenim trgovackim, finansijskim i stratesko-politickim interesima. Pri tome se ona u Egiptu ostro sukobljavalasa Francuskom. U ovakvom kontekstu, britanski komercijalni intere-si Austro-Ugarske, bili su od sasvim sporednog znacaja za britanskuvladu.

Prema podacima kojima raspolazemo, ukljucenje Bosne i Herce-govine u austrougarsko carinsko podrucje naislo je na izvjestan odjektakode u Srbiji i Italiji. U Srbiji je u jesen 1879. izdata proklamacijauperena protiv namjere Austro-Ugarske da izvrsi carinsko prikljucenjeokupirane zemlje. Ona je tajno prenosena u Bosnu i Hercegovinu itamo sirena.99) U italijanskom parlamentu je 17. novembra, prilikomdebate o trgovinskom ugovoru sa Srbijom, poslanik Cavalletto ukazaoda su austrijskim carinskim zakonodavstvom ugrozeni italijanski trgo-vacki interesi u Bosni i Hercegovini i da Austrija nema pravo tako dapostupa u zemlji koja se ne nalazi pod njenim suverenitetom. 100)

Medutim, na ovom se sve i zavrsilo. Privredna aneksija Bosne iHercegovine od strane Austro-Ugarske, koja je i prije okupacije imaladominirajuci polozaj na bosanskom trzistu, nije izazvala nikakve jav-ne proteste od strane drugih drzava niti poremecaje u medunarodnimodnosima, zahvaljujuci opstoj politickoj konstelaciji stvorenoj u prvimgodinama poslije Berlinskog kongresa. To je bio slucaj i sa drugimaktima kojima je de facto negiran sultanov suverenitet (uvodenje voj-nog zakona 1881, propisi o izdavanju pasosa, konzularnoj zastiti i dr.).Takvom politickom praksom bile su anulirane pojedine odredbe april-ske konvencije iz 1879. izmedu Austro-Ugarske i Turske. Uskoro pos-lije okupacije, medunarodno pravni odnos Bosne i Hercegovine prema

98) Austro-Ugarska je zajedno sa Velikom Britanijom, Francuskom i Ita-lijom ucestvovala u upravi egipatskog drzavnog duga - Caisse de la Detteegyptienne, koja je osnovana 1876. i djelovala do oficirske pobune 1879.Pri tome je Francuskoj i Velikoj Britaniji, kao glavnim povjeriocima,bilo povjereno vrsenje finansijske kontrole nad egipatskim finansijama.J.R. von S a l i s op. cit. Bd.I, str. 190-192; V.P. P o t e m k i n, Istori-ja diplomacije, tom II, Zagreb 1951, str. 58-61.99) HHStA, Interna XL, Kart. 137, Korresp. mit Militar. und Zivil-behorden 1879, Haymerle Wurtenbergu 11.11.1879, koncept.

100) HHStA, Adm. Reg. Kart. 237, F 34 SR 1 2/19-1-218, WimpffenHaymerleu 18.11.1880.

84

Austro-Ugarskoj sve vise se pretvarao u drzavno pravni odnos.101) Pritome je relativnoj stabilizaciji austrougarskog polozaja u Bosni i Herce-govini i uopste ucvrscivanju pozicija Monarhije na Balkanu doprinijeloobnavljanje trocarskog saveza izmedu Njemacke, Austro-Ugarske i Ru-sije, kao i sklapanje tajne konvencije izmedu Austro-Ugarske i Srbije1881. godine. Ugovorom o trocarskom savezu, kojim su bile ublazeneaustrougarske suprotnosti, Rusija je, ponovo kao i 1878, dala svoj pris-tanak da Austro-Ugarska moze kad nade za shodno anektirati Bosnu iHercegovinu i okupirati Novopazarski sandzak. Zakljucenjem tajne ko-nvencije, kojom je spoljna politika Srbije dospjela pod austrougarskukontrolu, Srbija se odrekla aspiracija na Bosnu i Hercegovinu i Sandzak,obavezavsi se da ce na svom teritoriju sprijeciti svaku agitaciju usmje-renu u tom pravcu.102) Medutim, prvenstveno iz unutrasnjopolitickihrazloga Austro-Ugarska je propustila da tih godina izvrsi aneksiju Bo-sne i Hercegovine.

Ukljucivanje Bosne i Hercegovine u zajednicko austrougarsko ca-rinsko podrucje, kao i cjelokupna carinska i saobracajna politika kojase odvijala u pocetnoj fazi izgradnje sistema carinske zastite u Evropi,imali su za posljedicu da je Monarhija u potpunosti zagospodarila bo-sanskim trzistem, potisnuvsi gotovo sasvim proizvode iz drugih drzava.Nasuprot tvrdnjama austrougarske diplomacije, bosanskohercegovackiprivredni interesi nisu bili mjerodavni za carinsko prikljucenje Bosne,nego prije svega interesi ekonomski vodecih krugova u Monarhiji i njenaglobalna balkanska politika. Ti interesi bili su tokom okupacije, naro-cito sa madarske strane, u tolikoj mjeri usko shvatani da su postajalicak prepreka djelovanju austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini naprivrednom polju i ostvarenju sirih interesa i politike Monarhije.103)

101) F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der VerwaltungOsterreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 15-25; H. K a p i d z i c, Herce-govacki ustanak 1882., Sarajevo 1958, str. 17-21.

102) Vidi F. H a u p t m a n n, Politika Austro-Ugarske ... str. 65, 66,70. Rusija, inace, nije imala ekonomskih interesa u Bosni i Hercegovini injeno ukljucenje u carinsko podrucje Monarhije nije je ekonomski tangi-ralo. Prije okupacije, samo je sarajevski trgovac Filipovic vodio trgovinusa Rusijom (I. Tepic, op. cit. str. 160).

103) Vidi: Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera ... str.53, 54, i s t i, Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu aus-trougarske politike od okupacije do kraja Kallayeve ere, ANUBiH, DjelaXLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 35-37.O neposrednim posljedicama carinskog prikljucenja Bosne i HercegovineMonarhiji:A. M a l b a s a, Hrvatski i srpski nacionalni problem u Bos-ni i Hercegovini u vrijeme rezima Benjamina Kallaya, Osijek 1940, str.10-14; P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Hercegovina 1878-1918, University of Washington Press, Seattle 1963, str. 45-48; F. H a -u p t m a n n, Memorandum sefa financijskog odjeljenja bosanskoher-cegovacke Zemaljske vlade Plenkera o financijskoj problematici Bosnei Hercegovine u prvim godinama austrougarske okupacije, Glasnik Ar-hiva i Drustva arhivista BiH VIII-IX, 1968-1969, str. 550-551.

85

Tako je i naknada Bosni i Hercegovini na ime carinskih prihoda (carin-ski averzum), koja ni u pocetku nije bila odmjerena u odgovarajucemiznosu, vremenom postala potpuno neadekvatna. To je bilo protivnoodredbi austro-turske konvencije od 21. aprila 1879, kojom se predvi-djelo da se prihodi okupirane zemlje koriste iskljucivo za njene potrebe.Medutim, ekonomski i finansijski tretman Bosne i Hercegovine postaoje iskljucivo unutrasnji problem Monarhije, koji su tek u prvoj deceni-ji XX vijeka aktuelizirale narasle politicke snage gradanstva u Bosni iHercegovini boreci se za ekonomsku i politicku emancipaciju.

(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 19, 1982, str. 125-161, i kraca verzija nanjemackom u Osterreichische Osthefte 2, 1986, str. 196-211)

86

IZVJESTAJ HERMANNA VON SAUTERA O ODNOSIMA

BOSNE I HERCEGOVINE I MONARHIJE U SVJETLU

AUSTROUGARSKIH EKONOMSKIH SUPROTNOSTI

Pravni savjetnik Becke trgovacke i obrtnicke komore dr Hermannv. Sauter boravio je 1910. oko pola godine u Sarajevu, gdje je bioupucen sa zadatkom da vodi poslovanje i organizuje administraciju no-voosnovane Trgovacke i obrtnicke komore za Bosnu i Hercegovinu.1)

Buduci da se nalazio na mjestu gdje se na najneposredniji nacin mo-gao upoznati sa privrednim prilikama u Bosni i Hercegovini, on je popovratku iz Sarajeva podnio izvjestaj Predsjednistvu becke trgovackei obrtnicke komore o svojim zapazanjima. Taj izvjestaj pod naslovom”Bosna-Hercegovina i Monarhija” (”Bosnien-Herzegovina und die Mo-narchie”)2) dostavljen je i predsjedniku austrijske vlade, a sa njegovimsadrzajem bili su upoznati i zainteresovani vladini resori.

Sauter je, inace, bio dobar poznavalac ne samo bosanskih nego iuopste balkanskih privrednih problema. Njega je docnije Becka trgo-vacka i obrtnicka komora slala kao svog eksperta u Sofiju, Beograd,

1) Izbori za Trgovacku i obrtnicku komoru provedeni su 20.I 1909,a prva konstituirajuca skupstina bila je odrzana 14.IX 1909. godine.Medutim, pravi rad Komore zapoceo je 1.I 1910. godine. Sumarni iz-vjestaj Trgovacke i obrtnicke komore za Bosnu i Hercegovinu o stanjuobrta, trgovine i prometa njezinog podrucja u godinama 1910. i 1912.Sarajevo 1913. (u daljem tekstu Sumarni izvjestaj) str. 128-130. PremaSumarnom izvjestaju Sauter je vodio poslove Komore prvih sest mjeseci,a zatim ga je naslijedio podtajnik budimpestanske komore Josip Vago.Iza njih su komorske poslove preuzeli komorski tajnici dr. Vojislav Besa-rovic i dr. Mehmed Spaho, koji su u to vrijeme proucavali funkcionisanjei uredenje komora u Monarhiji.Prema drugom izvoru Sauter je na pomenutoj duznosti u Sarajevu proveosedam mjeseci. Allgemeines Verwaltungsarchiv Wien (u daljem tekstuAVW) Pr.Nr 1512/MP ex 1911. Predsjednistvo austrijske vlade Minis-tarstvu zeljeznica 7.IV 1911.

2) AVW, Pr. Nr. 4702/MP ex 1911. Prepis izvjestaja koji sam prona-sao nije datiran. Sa sigurnoscu se moze ustanoviti da je izvjestaj nastaou drugoj polovini 1910. Terminus post quem je 15. juni 1910, kadaje otvoren Bosanskohercegovacki sabor, buduci da se kazivanja autorao Saboru odnose na sam pocetak njegove djelatnosti. Terminus antequem je 31.XII 1910. jer se u izvjestaju govori o posjeti cara Bosni iHercegovini, koja je inace obavljena od 30.V do 4.VI 1910, kao o posjeti”im heurigen Fruhjahre”.

87

Carigrad i ponovo u Bosnu u cilju studiranja ekonomskih i finansijskihprilika.3)

U svom izvjestaju Sauter se osvrce opcenito na prilike u Bosni iHercegovini, ali je teziste njegova izlaganja na aktuelnim problemimaprivrednih odnosa i ekonomske politike obiju drzava Monarhije premaanektiranim pokrajinama. U centru njegove paznje nalazi se austro-ugarsko suparnistvo u borbi za ekonomske pozicije i uticaj u Bosni iHercegovini. Posmatrajuci ovaj fenomen sa stanovista privrednih i poli-tickih interesa Austrije, Sauter mu pridaje veliki znacaj imajuci u vidunjegove reperkusije na polozaj Monarhije u cjelini, a posebno njenubalkansku politiku.

Sauterov izvjestaj je vrijedan istorijski izvor za izucavanje rivalite-ta izmedu Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini. Medutim, njegovipodaci dobijaju svoj pravi znacaj tek kad se podvrgnu kritici i interpre-tiraju u sirim istorijskim okvirima, u kontekstu razvoja opstih privred-nih i politickih prilika u Monarhiji. Privredni odnosi Austrije i Ugarskesa Bosnom i Hercegovinom zavisili su u svakom razdoblju od stepe-na vlastitog ekonomskog razvitka svake od njih posebno, medusobnihaustro-ugarskih ekonomskih i politickih odnosa kao i od razvoja prili-ka na medunarodnom planu, koje su u tom pogledu igrale izvanrednoznacajnu ulogu. Takode, politicki i drzavnopravni status Bosne i Her-cegovine bio je od prvorazredne vaznosti za njen ekonomski tretman odstrane obiju drzava Monarhije.

Postavivsi sebi zadatak da interpretiramo Sauterov izvjestaj u svje-tlu ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske, zelimo najprijeda ukazemo na najbitnije momente koji su determinirali medusobneprivredne odnose Austrije i Ugarske, iz kojih je proizilazila i njihovakonkurentska borba na tlu Bosne i Hercegovine.

Najznacajniji faktori koji su u drugoj polovini XIX stoljeca omogu-cili nastanak i postojanje dualizma bili su zajednicki ekonomski i po-liticki interesi austrijskih i madarskih vladajucih klasa, trajnija osjekademokratskih i nacionalnih pokreta, kao i razvoj medunarodnih prili-ka koje su mu pogodovale. Ovakva koincidencija istorijskih okolnostibila je posljedica privremene ravnoteze snaga u Evropi i Monarhiji uperiodu razvoja kapitalizma na bazi slobodne trgovine.4) U zapad-noj i centralnoj Evropi vladao je od pocetka 60-tih godina XIX vije-ka skoro slobodan trgovacki promet sa niskim carinama i odsustvom

3) J.M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebu-ches. Berlin 1928, str. 170.

4) P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus am Ende des 19.Jahrhunderts (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-UngarischenMonarchie. Budapest 1961) str. 365; vidi i s t i, Der osterreichisch -ungarische Ausgleich 1867, aussen, innen - und wirtschaftspolitischgesehen (u: Donauraum - gestern, heute, morgen. Europa Verlag. Wien-Frankfurt-Zurich. 1967) str. 113-127.

88

prohibitivnih spoljnotrgovinskih mjera. U takvoj situaciji evropskatrgovina zabiljezila je procvat, koji je trajao oko dvije decenije. Ta-da su poljoprivredni proizvodi ugarskih veleposjednika, u prvom reduzito, nalazili produ ne samo na austrijskom trzistu, na koje su otpa-dale tri cetvrtine ugarskog trgovackog prometa,5) nego i u Njemackoj,Svajcarskoj, Francuskoj, a djelimicno i u Holandiji i Belgiji.6) S drugestrane austrijska industrija nalazila je svoje trziste u agrarnoj Ugarskoji bila je zivotno zainteresovana za odrzanje postojece carinske zajed-nice izmedu obiju drzava Monarhije. Po misljenju P. Hanaka osnovnudeterminantu privrednog sadrzaja nagodbe cinilo je prosirenje robnerazmjene izmedu agrarnog trzista industrijski jace razvijenije Austrijei industrijskog trzista agrarne Ugarske.7)

Medutim, razvoj austrijske industrije i sve veca opasnost od indus-trijske konkurencije inostranstva inicirali su i u Austriji tendenciju zacarinskom zastitom, koja je inace 70-tih godina XIX vijeka dosla doizrazaja u Evropi. Vecina evropskih drzava poslije francusko-pruskograta nastoji, polazeci od Francuske, da vec i iz fiskalnih razloga po-digne carine, ali za postepeni zaokret u pravcu protekcionizma bile sumjerodavne prije svega promjene u svjetskoj privredi: izgradnja no-ve industrije u vecini evropskih zemalja i velika ponuda jeftinog zitaiz Amerike i Rusije.8) Kriza iz 1873. bitno je uticala na Bismarkovuorijentaciju ka carinskoj zastiti industrije, koja ce u Njemackoj ostatiosnov za obrazovanje industrijskih kartela. Takva orijentacija, i mjere ucilju agrarne zastite imale su dalekosezne privredno-politicke posljediceza odnose Njemacke sa drugim drzavama,9) osobito agrarnim izvozni-cama kao sto je bila Austro-Ugarska. Nalazeci se u polozaju agrarnogizvoznika prema zapadu i to u prvom redu prema Njemackoj, a in-dustrijskog prema Balkanu, Monarhija je u najvecoj mjeri zavisila odekonomske politike svog najvaznijeg trgovackog partnera - Njemacke.Ona je bila prinudena da se od 1879. postepeno odrice slobodne trgo-vine i prihvata nacelo zastite. Potreba industrije za spoljnom zastitom

5) H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph-Zeit. Wien - Munchen 1958, str. 78, 79.

6) P. S a n d o r, Die Agrarkrise am Ende des 19. Jahrhunderts undder Grossgrundbesitz in Ungarn (u: Studien zur Geschichte der Osterrei-chisch-Ungarischen Monarchie, Budapest 1961) str. 178.

7) P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus ... str. 368.8) K.H. W e r n e r, Osterreichs Industrie und Aussenhandelspolitik

1848 bis 1948 (u H. Mayer, Hundert Jahre osterreichischer Wirtschafts-entwicklung 1848-1948, Wien 1949) str. 404-406, 415; J.R. von S a l i s,Weltgeschichte der neusten Zeit, Bd. I Zurich 1961, str. 48.

9) G.W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914. Bd I. Munchen1963, str. 179-181, 186-191, 206-209.

89

snazno izrazena pod uticajem dejstva finansijske i s njom povezanetrgovinske krize, poremetila je unutrasnje odnose izmedu industrijskirazvijenije Austrije i izrazito agrarne Ugarske.10) U Ugarskoj, ciji supoljoprivredni proizvodi sada nailazili na carinske zapreke u Njemackoji koja je morala u novoj situaciji da skuplje placa austrijske industrij-ske proizvode, ojacala je tendencija da se razvije sopstvena industrija.Istovremeno, madarski veleposjednici sve vise forsiraju zastitu vlasti-te poljoprivrede i stocarstva od uvoza iz balkanskih zemalja i Rusijeobracajuci punu paznju odrzanju unutrasnjeg austrijskog trzista.11)

Dok je medutim, ugarski agrar bio za slobodan promet sa Austri-jom, dotle je mlada ugarska industrija trazila zastitu od konkurencijerazvijenije austrijske industrije, koja je imala hegemoniju nad Ugar-skom. S druge strane, interes i austrijske i ugarske industrije bio jedrzanje otvorenih vrata prema Balkanu, sto je opet bilo suprotno inte-resima austrijskog i ugarskog agrara i agrarnoj zastiti, koja je sve jacedolazila do izrazaja u spoljno-trgovinskoj politici Monarhije. To je bilaposljedica kako razvoja privrednih odnosa s Njemackom tako i snageuticaja agrarnih interesenata,zahvaljujuci u prvom redu dualistickomuredenju drzave i porastu znacaja Ugarske u Monarhiji. Ovakva iz-ukrstanost privrednih interesa vladajucih klasa vodecih nacija vodila jezaostravanju unutrasnjih sukoba i pogorsanju spoljnih odnosa Monar-hije sa balkanskim susjedima.12)

Brzi razvitak kapitalizma i pojava monopolizma izmijenili su me-dusobne odnose onih vladajucih klasa na kojima je pocivalo dualistickouredenje. Medutim, oni su istovremeno uz zaostravanje mnogobrojnihsuprotnosti, koje su proizilazile najvecim dijelom iz svojevrsne ekonom-ske baze dualizma, a prije svega iz zavisnog polozaja Ugarske,13) djelo-vali donekle i u obrnutom smjeru, u pravcu uzeg povezivanja vladajucihklasa na bazi odredenih zajednickih interesa.

10) Uporedi D. D o r d e v i c, Raspad Habsburske Monarhije 1918 -Slucajnost ili neizbeznost. Jugoslovenski istorijski casopis (JIC)1-2/1968, str. 26-27.11) F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien1878-1881. Mitteilungen des osterreichischen Staatsarhivs. 5 Band. Wien1952, str. 132-134.12) Vidi, D. D o r d e v i c, Carinski rat Austro-Ugarske i Srbije 1906-1911. Beograd 1962, str. 23-24; i s t i, Raspad Habsburske Monarhije1918- Slucajnost ili neizbeznost, str. 26-28.13) Ugarska je bila tako opkoljena austrijskom teritorijom da je 3

4 njenegranice bilo prema Austriji. Ona je bila u velikoj mjeri zavisna od Austri-je na podrucju prometa stokom i mesom, zeljeznickih prikljucaka i tarifa,transporta robe i saobracaja na Dunavu, a prije svega na podrucju finan-sija. R. S i e g h a r t, Die letzten Jahrzente einer Grossmacht, Berlin1932. str. 121.

90

Ti zajednicki interesi proizilazili su kako iz potrebe politiziranjaunutrasnjeg trzista Monarhije za vlastitu produkciju, tako i iz izvjesneisprepletenosti austrijskog i ugarskog finansijskog kapitala, koji se nalaziu razvitku.14) Obrazovanje zajednickih austrougarskih kartela, poslijeogorcene konkurentske borbe, u pojedinim industrijskim granama bi-lo je najjaca spona koja je privredno vezivala obje drzave Monarhijei osiguravala postojanje zajednickog carinskog podrucja.15) U smislusolidarnosti vladajucih klasa djelovala je i potreba efikasnije odbranepolitickog sistema austrijske i madarske hegemonije u Monarhiji protivojacalih nacionalnih pokreta.16)

Medutim, u ekonomskom, drustvenom i politickom razvitku Aus-tro-Ugarske sve vise su dominirali nacionalni i klasni antagonizmi. Na-kon sto je 90-tih godina zavrsen period relativnog unutrasnjeg mira,nacionalne suprotnosti se izrazavaju u ostrijoj formi. U unutrasnjojpolitici pojavili su se prvi znaci krize i konflikti, kojim je ustvari bioobiljezen pocetni stadij krize dualizma. I suprotnosti izmedu i unu-tar austrijskih i ugarskih vladajucih klasa, koje su se snazno ispoljilekrajem XIX vijeka, jos vise su se produbile pocetkom XX stoljeca, pa-ralelno sa narastanjem nacionalnih pokreta podredenih naroda. To jebio period razvoja i produbljivanja krize dualizma, koja je nakon kracekonsolidacije pred Prvi svjetski rat i revolucionarnih potresa u zadnjojgodini rata rjesena raspadom dvojne Monarhije.17)

Bitno obiljezje ekonomske strane ovog slozenog istorijskog procesabilo je stalno intenziviranje posebnih teznji gradanstva pojedinih na-roda na planu izgradnje vlastite nacionalne industrije, s ciljem da sepotkopa i na kraju odstrani dominirajuci privredni polozaj sredisnjeAustrije. Tako su se uporedo sa madarskim teznjama za ekonomskomsamostalnoscu Ugarske javljale slicne tendencije i kod ostalih narodaaustrougarske Monarhije. Prelaz Austro-Ugarske od agrikulturne ka in-dustrijskoj drzavi odvijao se ne samo pod uticajem snazne konkurencijespolja, nego takode i pod rastucim pritiskom unutrasnjih rivaliteta.18)

Zahvaljujuci dualizmu i stalnom jacanju svog uticaja u Monarhi-ji, Madari su uprkos postojanja jedinstvenog carinskog podrucja biliu stanju da vode sopstvenu protekcionisticku politiku i donekle kom-penziraju nepostojanje carinskih barijera izmedu Austrije i Ugarske. U

14) P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus ... str. 368-372.15) H. B e n e d i k t, op. cit. str. 159.16) Kao napomena 14.17) Uporedi ibidem.18) Uporedi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 435-436; Vidi E. M a r z, So-me economic aspects of the nationality conflict in the Habsburger em-pire. Journal of central European Affairs, University of Colorado Press,August 1953.

91

tu svrhu oni su izgradili citav jedan sistem dobro proracunatih i siste-matski primjenjivanih drzavnih mjera. Povlastice utvrdene u ugarskimzakonima o unapredenju industrije iz 1881. i 1890, koje je Becka trgo-vacka komora oznacila kao sjajan primjer jedne energicne industrijskepolitike, odnosile su se na besplatnu dodjelu zemljista, oslobodenje oddrzavnih municipalnih i komunalnih poreza i daca, na davanje sirokihpogodnosti na podrucju zeljeznickih tarifa i komunikacija i dr.19) Aus-trijska industrija vise je bila ugrozena od ugarske konkurencije negood inostrane. Tome je osobito doprinosila ugarska drzavna zeljeznickamreza sa centrom u Budimpesti i tarifna politika koja je bila jednakaizvoznim premijama, drzavne subvencije madarskim fabrikama i cari-ne sa trecim drzavama skrojene pod madarskim uticajem, kao i manjeopterecenje ugarske proizvodnje socijalnim dacama.20) U poredenju saprilikama u Austriji, u Ugarskoj je bio daleko snaznije izrazen patronatdrzave nad privredom kao i direktna aktivna podrska drzavnih organavlastitoj industriji i trgovini. Ovo je na poseban nacin doslo do izrazajai u borbi za bosanskohercegovacko trziste, o cemu nam je i Hermannv. Sauter u svom izvjestaju pruzio vrijedne informacije.

Medutim, na pocetku XX vijeka Ugarska je jos uvijek bila industrij-ski zaostala, pretezno agrarna zemlja, nasuprot relativno razvijenijimaustrijskim i ceskim industrijskim oblastima. Uzevsi pak u cjelini icitava austrougarska Monarhija mogla se prije ubrojati u agrarne i in-dustrijske slabije razvijene drzave Evrope, mada je bila relativno gustonaseljena (oko 50 miliona stanovnika) i spadala u red velesila. Velikiindustrijski centri nalazili su se uglavnom u krajevima koje je naselja-valo njemacko stanovnistvo, u Stajerskoj, donjoj Austriji, Voralbergu,a prije svega u sjevernim i zapadnim dijelovima Ceske. Stanovnistvoindustrijalizovanih predjela Monarhije iznosilo je manje od cetvrtinenjenog cjelokupnog stanovnistva.21)

Pred Prvi svjetski rat Austro-Ugarska je ucestvovala sa svega 6,3%u evropskoj industrijskoj proizvodnji, dok je na nju otpadalo 15,6%stanovnistva Evrope (procenti se odnose na Evropu bez Rusije). Onaje daleko zaostajala za vodecim industrijskim zemljama Njemackom,Engleskom i Francuskom, koje su u 1913. godini davale 72% evropskeindustrijske proizvodnje (bez Rusije). Ako se uzme u obzir industrij-ska proizvodnja po glavi stanovnika onda su ispred Monarhije bile josi Belgija, Holandija, Danska, Svedska, a donekle i Norveska. Finska

19) K.H. W e r n e r, op. cit. str. 435-336.20) H. B e n e d i k t, op. cit. str. 79, 154, 157, 172.21) E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik in der ZeitFranz Josephs I. Europa Verlag. Wien-Frankfurt-Zurich 1968. str. 273.

92

se nalazila na otprilike istom nivou kao i Austro-Ugarska. U industrij-skom razvitku u Evropi stajali su iza Monarhije samo Italija, Spanija,Portugal, balkanske zemlje i Rusija.22)

Od ukupne industrijske proizvodnje u Monarhiji pred Prvi svjetskirat na Ugarsku je otpadalo od prilike 25% odnosno oko 1,5% evropskeproizvodnje, a stanovnistvo Translajtanije (21 milion) iznosilo je 6,5%stanovnistva Evrope (bez Rusije). Mada je postojala znatna razlika univou razvitka izmedu Austrije i Ugarske, ona ipak nije bila tako veli-ka kao izmedu industrijalizovanih zapadnih i zaostalih poljoprivrednih,istocnoevropskih i balkanskih zemalja.23)

Za strukturu ugarske industrijske proizvodnje krajem XIX vijekabila je karakteristicna vodeca uloga prehranbene i jako izrazeno zaos-tajanje lake industrije. Istovremeno bile su prilicno razvijene pojedinegrane teske, osobito ekstraktivne industrije i grane vezane za poljopri-vredu i gradnju zeljeznica. Ovakva struktura proizilazila je znatnimdijelom i iz zavisnosti Ugarske i postojanja jakih feudalnih ostataka.Ona je vukla svoje porijeklo iz dualizma i zajednickih interesa austrij-ske burzoazije i madarske veleposjednicke klase, sto je doslo do izrazajau razvoju industrijskih grana koje nisu pogadale interese austrijskogkrupnog kapitala (prehrambena industrija), a koje su bile korisne zamadarski veleposjed. Austrijska tekstilna industrija vladala je ugar-skim trzistem, a na pojedinim podrucjima prehranbene (mlinarska in-dustrija) stanje je bilo obrnuto. Mada je pocetkom XX vijeka doslo doodredenih promjena u industriji Ugarske i izvjesnog opadanja ucescaprehranbene i porasta znacaja lake industrije, bitnijih promjena u nje-noj strukturi nije bilo. Tekstilna i druge grane lake industrije bile su uUgarskoj zaostale ne samo u poredenju sa zapadnoevropskim zemlja-ma, nego i sa Rusijom i balkanskim zemljama. S druge strane, stepenrazvoja madarske teske industrije bio je veci nego opsti industrijski ni-vo Ugarske. Na podrucju proizvodnje zeljeza i celika pored velesila uEvropi su bili ispred Ugarske jos Belgija, Austrija i Svedska. Medutim,teska industrija austrijskih provincija producirala je dva i po puta viseod Ugarske a proizvodnja po glavi stanovnika bila je u Austriji vecaza 75%. Takode mora se uzeti u obzir da je u Ugarskoj postojala dis-proporcija izmedu ekstraktivne industrije i onih grana teske industrijekoje se bave daljnjim fazama obrade. Dok je u Austriji odnos zeljeznei metalne industrije prema masinogradnji iznosio 54:46 u Ugarskoj je

22) T.J. B e r e n d u. Gy. R a n k y, Das Niveau der Industrie Un-garns zu Beginn des 20. Jahrhunderts im Vergleich zu dem Europas(u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie,Budapest 1961) str. 263-270.23) Ibidem, str. 275-277.

93

taj odnos bio 63:37.24) sto pruza jasnu sliku njenog nepovoljnijeg eko-nomskog polozaja i na ovom podrucju.

Pocetkom XX vijeka madarska industrija je zabiljezila snazan po-rast proizvodnje. U razdoblju od 1898. - 1913. industrijska proizvodnjau Ugarskoj bila je porasla za 120% sto odgovara godisnjoj prosjecnojstopi rasta od 5,4%, dok je prosjecni tempo u zapadnoj Evropi u istovrijeme iznosio 4,6% godisnje. Narocito brz bio je razvoj tekstilne ikozne industrije kao i industrije odjece, koji je iznosio godisnje 14,6%,prema stopi od 3,5% u zapadnoj Evropi.25) Razumljivo je, da je uovom razvitku Ugarske prvenstveno participirala madarska industrijai madarski kapital. To je paralelno sa poletom, koji je zabiljezila aus-trijska ekonomika, a osobito industrija u peridu konjukture od 1904 -1913.26) djelovalo i na oblikovanje privrednih odnosa Austrije i Ugarskesa Bosnom i Hercegovinom, i to tim vise sto je u Evropi pocetkom XXvijeka nastupio novi period zaostravanja carinske zastite.

U pocetnoj fazi izgradnje sistema carinske zastite Monarhija je mo-gla donekle kompenzirati opadanje eksporta, sto je bilo karakteristicnoza sve evropske zemlje, jer je gotovo neograniceno raspolagala unu-trasnjim trzistem i u izvjesnom obimu i novootvorenim trzistima svojihjugoistocnih susjeda. U ovom razdoblju, koje karakterise privrednakonjunktura, znatno je porasla industrijska proizvodnja i potrosnja uMonarhiji, cemu je doprinijelo i ukljucenje 1880. godine u jedinstvenoaustrougarsko carinsko podrucje Istre, Dalmacije, Brody i okupiraneBosne i Hercegovine, a 1891. i do tada slobodnih luka Trsta i Rijeke.27)

U Bosni i Hercegovini Monarhija je dobila jedno novo trziste, madaje njegova apsorpciona moc, zbog opste zaostalosti zemlje, bila znat-no ogranicena. Nivo razvitka Austrije i Ugarske bio je takav da jeaustrijska industrija od samog pocetka zauzela dominantnu pozicijuna bosanskom trzistu, koje se sirilo jacanjem robno-novcanih i kapi-talistickih odnosa. I prije okupacije Monarhija je imala glavni udio ubosanskoj trgovini, ali su za trgovacki promet bile velika prepreka losekomunikacije i transportne teskoce. Bosansko-hercegovacki uvoz premapodacima jednog austrijskog izvjestaja iz prve polovine 1878. godine iz-nosio je oko 10 miliona, a uvoz oko 8 miliona guldena,28) ili izrazeno

24) Vidi, ibidem, str. 277-286.25) Ibidem, str. 275.26) Vidi E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik ... str.325-335.27) Uporedi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 428.28) Haus-Hof und Staatsarchiv Wien (HH StA) Politisches Archiv (PA)XL Interna 208 Liasse IX A. Organisation Bosnien und der Herzegovina1878-1882, V. T h o m m e l: Charakteristik der topographisch-sta-tistischen, administrativen und okonomischen, ethnographischen undpolitischen, dann kirchlichen, endlich der materiellen und sonst ma-ssgebendsten Verhaltnisse der bosnischen Landergebiete. Wien 1 Mai1878.

94

u krunama 20 odnosno 16 miliona kruna, pa je prema tome obim cje-lokupne spoljne trgovine bio oko 36 miliona kruna. Ovo se pribliznopodudara sa drugim podacima, prema kojima je vrijednost spoljnotr-govinske razmjene Bosne i Hercegovine iznosila prije okupacije oko 34miliona kruna.29) Glavni predmeti izvoza bili su poljoprivredni pro-izvodi (cerealije, sljive, rakija i dr.) stoka i proizvodi stocarstva, a uizvjesnoj mjeri i rudarsko-zanatski proizvodi, dok su glavni uvozni ar-tikli bili u prvom redu pamuk, vuna, svila, pamucni, vuneni i svilenifabrikati, secer, kafa, riza, duhan i cerealije. Sedam do osam desetinaove trgovine islo je preko Trsta i Beca,30) i ona se nalazila pretezno urukama srpskih trgovaca.

Nije slucajno da je upravo austrijska vlada bila ta koja je vec u lje-to 1878. godine insistirala da se kao minimalna kompenzacija za zrtvekoje Monarhiji namece dvojna okupacija odmah i u komercijalnom po-gledu okupira Bosna i Hercegovina.31) Medutim, ugarska vlada se su-protstavila ovom austrijskom zahtjevu, da se po kratkom postupku,naredbodavnim putem, Bosna i Hercegovina ukljuci u zajednicko ca-rinsko podrucje, izrazavajuci inace duboke rezerve i prema samoj idejicarinskog ujedinjenja sa Bosnom. Ugarska vlada je polazila tada sastanovista da ono nece donijeti nikakve koristi, nego bi u mnogom po-gledu moglo da bude stetno. Pri tome otvoreno je doslo do izrazaja imadarsko glediste da se u datom momentu radi samo o okupaciji a neaneksiji, pa se sa madarske strane smatralo jos u septembru 1878. dabi Bosna i Hercegovina trebalo da bude samostalno carinsko podrucjesve dotle dok se ne donese definitivan zakljucak o njenoj sudbini.32)

29) Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (ABH) Zajednicko Ministar-stvo finansija (ZMF) BH Nr. 11647/1910; O izvozno uvoznoj trgovi-ni Bosne i Hercegovine prema izvjestaju italijanskog konzula u Sara-jevu C a v a l i e r e d i D u r a n d a, objavljenom u aprilu 1865 vidiJ. R o s k i e w i e z, Studien uber Bosnien und die Herzegovina, Leip-zig und Wien 1868. str. 311-315.30) Kao napomena 28.31) ”Wenn wir auf der eine Seite die schweren Opfer zu tragen haben,welche die militarische Occupaction mit sich bringt, so scheint mir an-dererseits die geringste Compensation, welche wir uns sichern mussen,darin gelegen zu sein, dass wir sofort auch die handelspolitische Occupa-tion der Lander vollziehen. Ich glaube, die Bevolkerung der Monarchiehat einen Anspruch darauf, dass der Markt der occupierten Lander, sogering auch die Consumption derseleben namentlich in der ersten Zeitmag, ihr sofort eroffnet und gesichert bleibe”. ABH ZMF BH Nr. 9/1878austrijski ministar finansija, Andrassyju 14/8 1878.32) ABH ZMF BH Nr 16/1878. Ugarsko ministarstvo poljoprivrede, in-dustrije i trgovine Andrassyju 10.IX 1878.

95

Ovakvi stavovi ugarske vlade mogu se objasniti kako unutrasnjopo-litickim razlozima i opcenito njenim odnosom prema okupaciji,33) tako imanjom ekonomskom zainteresovanoscu Ugarske, koja se tada nalazilatek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog razvitka, za jedno takozaostalo agrarno podrucje kao sto je bila Bosna i Hercegovina. Ali,ugarska vlada nije propustila da od samog pocetka okupacije povedebrigu o madarskim privrednim interesima sluzeci se prvenstveno svojimuticajem na zeljeznicku politiku i koristeci prednosti svog geografskogpolozaja.

Austrijska vlada forsirala je carinsko prikljucenje Bosne i Hercego-vine motivirajuci ga politickim, finansijskim i ekonomskim razlozima.Ona je naglasavala da vojnicka vladavina nad Bosnom i Hercegovi-nom nuzno uslovljava ovladavanje njenom trgovinom. Pri tome glavnuprivrednu korist od carinskog ujedinjenja austrijska vlada je vidjela ujacanju industrije usljed prosirenja trzista. Austrijski ministar trgovineChlumecky, zalazuci se za sto skorije sprovodenje carinskog pripojenjaokupiranih pokrajina, izjavio je na sjednici Zajednickog ministarskogvijeca 21.IV 1879. u ime austrijske vlade, da se u datom momentu radiprije svega da se sprijeci podizanje velikih fabrika u Bosni i Hercego-vini u drugim uslovima oporezivanja nego u Austro-Ugarskoj, koje bikonkurisale industriji Monarhije.34)

Mada o nekoj neposrednoj i akutnoj opasnosti od podizanja velikihfabrika u Bosni tada nije moglo biti govora, vec s obzirom na prilikeu toj zemlji i dugo vremena veliku uzdrzanost privatnih krugova da seinvestira, ipak stanoviste Chlumeckog vrlo je zanimljivo. U njemu jebila vec donekle anticipirana jedna politika i buduci odnos vlada obijudrzava Monarhije prema privrednom razvitku Bosne i Hercegovine. Onje polazio od toga da se ne podizu takva industrijska postrojenja koja bikonkurisala austrijskoj i madarskoj industriji. Saglasivsi se ipak na kra-ju sa ukljucenjem Bosne i Hercegovine u zajednicko carinsko podrucjeMonarhije, Madari ce joj vremenom posvecivati sve vecu paznju. To jebilo uslovljeno kako rastom madarske industrijske proizvodnje i poste-penim porastom apsorpcione moci bosanskog trzista, tako i kretanjimau evropskoj privredi i njihovim uticajima na ekonomske odnose unutarMonarhije.

33) O raspolozenju u Madarskoj i stanovistu ugarske vlade prema okupa-ciji Bosne i Hercegovine vidi E.v. W e r t h e i m e r,Graf Julius Andra-ssy. Sein Leben und seine Zeit. Stuttgart 1913. Bd. III str. 142-145, 199-201; J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger-Monarchie. Wien -Munchen 1959, str. 160, 161.34) ”Es handelt sich jetz vor Allem darum zu verhindern, dass dort grossFabriken mit anderen Besteuerungsverhaltnissen, als die unsrigen errich-tet werden und uns Concurrenz machen”. HH StA PA XL Interna K.291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232, od 21. IV 1879.

96

Sauter nam je u nekoliko poteza skicirao najbitnije promjene kojesu nastupile u trgovini Bosne i Hercegovine poslije njenog ukljucenja uaustrougarsko zajednicko carinsko podrucje i nakon izgradnje glavnihzeljeznickih pruga. Na isti nacin on je sazeto ukazao na glavne karak-teristike privrednog razvoja u doba okupacije, kao i na pojavu novihtendencija u XX vijeku. Po okupaciji, koja je po rijecima Sautera u po-gledu prosirenja trzista za Monarhiju znacila potpuni uspjeh, u Bosni iHercegovini skoro je sasvim iscezla roba iz Engleske Francuske i Italije.Tek kasnije u XX vijeku na bosanskohercegovackom trzistu pojavljujese Njemacka sa svojim industrijskim proizvodima kao najjaci konkurentAustriji i Ugarskoj.35)

Ukazujuci na razvojne mogucnosti u privrednim odnosima izmeduAustrije i Bosne i u tom pogledu prednosti Austrije nad Ugarskom, Sa-uter istice komplementarnost austrijske i bosanske privrede i srazmjer-no male medusobne suprotnosti koje su proizilazile iz industrijalizacijeBosne i Hercegovine. Nasuprot tome on podvlaci konkurentni odnosugarske i bosanske ekonomike, koji je rezultirao iz pretezno agrarnogkaraktera obiju zemalja i koji je ekonomskim razvitkom Bosne sve visedolazio do izrazaja. Pri tome Sauter navodi konkretne primjere kakosu se mjerama madarske privredne politike pravile smetnje bosanskomeksportu u Ugarsku (izvozu zeljeznickih pragova, uglja, zivih svinjai dr.), i pricinjavale teskoce bosanskim mlinovima u interesu ugarskemlinske industrije koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercego-vackim trzistem brasna.36)

Bez sumnje ove Sauterove ocjene nisu lisene osnove ako se ima uvidu karakter bosanskohercegovacke privrede i osnovni smjer njenog ra-zvitka za vrijeme austrougarske vladavine. Takode ima donekle smislai Sauterovo isticanje slicnosti odnosa Austrije prema Bosni na podrucjurazmjene dobara, sa odnosom Austrije prema Ugarskoj, mada je nivorazvitka Ugarske i Bosne i struktura njihove privrede pored nekih zajed-nickih crta pokazivala i bitne razlike. To isto vazi i za analogiju izmedurazvitka trgovackih veza Njemacke i Srbije na racun Monarhije, zbognjene trgovinske politike uslovljene agrarnim interesima i mogucnosti

35) Vidi Sumarni izvjestaj str. 33-34.36) Uporedi ibidem, str. 45, 51, 54, 75-76, 82-85; Zapisnik redovite IXplenarne sjednice trgovacke i obrtnicke komore za Bosnu i Hercegovinudrzane 6 i 7 (19 i 20) juna 1911 u dvorani komore u Sarajevu, Sara-jevo 1911, str. 15-16. Inace u literaturi je bilo izrazeno glediste da jeu privrednim odnosima izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije bilomalo razloga za trvenja i da su se osobito privrede Bosne i zapadnogdijela Monarhije medusobno dopunjavale na ” izvanredno sretan nacin”.F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der VerwaltungOsterreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 554.

97

koje se u tom pogledu pruzaju Austriji u odnosu na Ugarsku na bo-sanskom trzistu. Medutim, kod svih tih poredenja i ocjena ne smije seispustati iz vida sustinska razlika izmedu politickog i drzavnopravnogstatusa Bosne i Hercegovine, te odnosa u njenoj ekonomici i polozajaUgarske ili Srbije. Upravo iz postojeceg politickog i drzavnopravnogstatusa Bosne i Hercegovine rezultirao je u velikoj mjeri i njen privrednipolozaj u Monarhiji. Stoga i nastojanja za politickom emancipacijom,koja su i u Bosni i Hercegovini u raznim oblicima dolazila do izrazajapa i u rastucoj teznji ka autonomiji, o kojoj sa velikim podozrenjemgovori Sauter, imala su svoju osnovu u zelji domaceg gradanstva zaafirmacijom i ekonomskom emancipacijom. U tom pogledu od poseb-nog znacaja je tendencija za stvaranje domace ”nacionalne” industrije,koja se javlja u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat.

Drzavno-pravni, politicki, ekonomski i finansijski polozaj Bosne iHercegovine, koja je bila tesko opterecena izdacima za izgradnju cistostrateskih komunikacija u interesu Monarhije, kao i prilike na podrucjuskolstva bile su, kako pise Sauter, uzrok sto se kod bosanskohercego-vacke inteligencije uvrijezio osjecaj da je zemlja tretirana kao kolonija.Medutim, nije tu rijec samo o nekom subjektivnom osjecaju, jer sui najvisi funkcioneri austrougarske uprave izrazavali pro foro internoslicna misljenja.

Tako je sam zajednicki ministar finansija Bilinski izjavio na sjedniciZajednickog ministarskog vijeca pocetkom 1912. godine, da je Bosna iHercegovina bila u izvjesnoj mjeri tretirana kao kolonija.37)

I komplementarnost austrijske i bosanske privrede, o kojoj govo-ri Sauter, pocivala je na takvoj strukturi bosanske ekonomike koja jeuslovljavala da su i u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sacinjavale pro-sjecno godisnje 83% cjelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije trecinetog izvoza bili su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru i stranimkapitalistima. Nasuprot tome oko 2/3 bosanskog uvoza cinili su gotovifabrikati.38) Kolicinski izvoz je bio pretezno tri puta veci od uvoza, dokje po novcanoj vrijednosti import bio jaci od eksporta.39)

Cjelokupni obim bosanskohercegovacke spoljne trgovine iznosio jeu vrijeme aneksije 1908. godine oko 230 miliona kruna, sto je bilo blizu7 puta vise u odnosu na doba koje je neposredno prethodilo okupaci-ji.40) Ako se izuzme drvo kao najznacajniji eksportni artikal bosanske

37) Vidi Dz. J u z b a s i c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugar-skog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1886 godine,Radovi XXXII izd. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine,Odjelj. drustvenih nauka knj. 11, Sarajevo 1967, str. 189.38) Stenografski izvjestaji o sjednicama bosansko-hercegovackog Saboragodine 1910. I. zasjedanje, svezak I, Sarajevo, 1910, str. 276,277.39) F. S c h m i d, op. cit. str. 550-551.40) ABH ZMF BH Nr. 11647/1910.

98

privrede (1908. godine drvo i proizvodi drvne industrije predstavljalisu 63% tezine izvezenih produkata iz Bosne i Hercegovine)41) od kogaje samo 1/4 izvozena u Austro-Ugarsku, oko 97% ostalog trgovackogprometa odvijalo se sa Monarhijom. Samo mali broj proizvoda uvozenje direktno iz inostranstva, a i indirektni import bio je minimalan. Doaneksije inostranstvo uopste nije ni obracalo paznju bosanskom trzistua ni poslije strani import nije postigao veci uspjeh.42)

U bosanskohercegovackom izvozu na kraju prve decenije XX vijeka,pored drveta i uglja, vaznu ulogu igrale su rude, proizvodi zemljoradnje istocarstva (osobito stoka za klanje i tegleca, voce i povrce, zitarice i dr.),a od industrijskih proizvoda zeljezo, zeljezna roba i pomocne hemijskematerije. U uvozu su najvaznije mjesto zauzimale zivotne namirnice(zito, socivo, pirinac, brasno, pice i dr.) i proizvodi tekstilne industrije,a zatim produkti drugih industrijskih grana.43)

U ovakvoj fizionomiji bosanskohercegovacke vanjske trgovine od-razavala se kako zaostalost poljoprivrede, tako i svojevrsna strukturaindustrije, koja se sastojala iz daleko jaceg dijela ekstraktivne i preradi-vacke eksportne industrije i nekoliko desetina sitnih preduzeca lokalnogkaraktera.44)

Zadatak je kompleksnih istrazivanja da detaljnije osvjetle odnosAustrije i Ugarske prema bosanskohercegovackoj privredi u cjelini i nje-nom razvitku, kao i nastojanjima bosanskohercegovacke uprave na tompodrucju. Dosadasnje studije iz ove problematike plasticno prikazujukako su sa madarske strane pred Prvi svjetski rat pravljene preprekedaljem razvitku vec postojecih industrijskih grana (npr. crne metalur-gije), jacanju bosanskohercegovackog erara i ekonomskog osamostalje-nja Bosne i Hercegovine.45) Bosansko-ugarske ekonomske suprotnostirezultirale su ne samo iz pretezno agrarnog karaktera obiju zemalja,nego i iz strukture ugarske industrije u kojoj je npr. zeljezna indus-trija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno veliku ulogu.

41) Kao napomena 38.42) F. S c h m i d, op. cit. str. 552-553; up. G. K r u lj, Gradska privre-da, (u Napor Bosne i Hercegovine za oslobodenje i ujedinjenje, Sarajevo1929), str. 328.329.43) Sumarni izvjestaj str. 26-31; F. S c h m i d, op. cit. str. 222, 551.44) K. H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja I svjetskograta. Beograd 1961, str. 175. Up. G. K r u l j: op. cit. str. 325-326.45) Vidi F. H a u p t m a n n, Borba za bosansko zeljezo pred prvi svje-tski rat, godisnjak istorijskog drustva Bosne i Hercegovine (u daljem tek-stu samo Godisnjak) X, Sarajevo, 1959, str. 167-195; H. K a p i d z i c,Bilinski i Stajnbajsovo preduzece u zapadnoj Bosni. Glasnik Arhiva iDrustva arhivista BiH (u daljem tekstu Glasnik) II. Sarajevo 1962, str.213-224

99

Stoga su pred Prvi svjetski rat Madari, za razliku od Austrijanaca bilitoliko uporni i bezobzirni u nastojanju da sprijece podizanje zeljezneindustrije u Prijedoru i dodu u posjed ljubijske rude.

Medutim, i stavovi koje su austrijski poslovni krugovi zauzimaliprema Bosni nosili su obiljezje kolonijalnog odnosa. Austrijski kapi-tal pokazivao je na primjer u ovom periodu takode veliko interesovanjeza bosansko rudno blago, a posebno za nalazista zeljezne rude na po-drucju rijeke Sane.46) Mnoga austrijska drustva reflektirala su da doduu posjed ovih nalazista, ali je bosanska uprava to uslovljavala kupovi-nom ili uzimanjem u zakup ostalih rudnika i zahtjevom da se zeljeznaruda preraduje u Bosni. Austrijski interesenti smatrali su posljednjizahtjev neodrzivim, isticuci da nova bosanska zeljezna industrija kodPrijedora ne bi imala perspektive zbog visokih troskova nabavke koksa,nepostojanja trzista u Bosni koje bi konzumiralo proizvodnju i viso-kih troskova prevoza na trziste u Monarhiji, koje snabdijevaju jeftinijiproizvodaci.47)

Nova faza u razvoju ekonomskih odnosa u Evropi nastupila je po-cetkom XX vijeka, kad je gotovo realizovana ideja evropskog privrednogsaveza pod vodstvom Njemacke morala da bude ponovo napustena. Is-hodiste srednjoevropskog ugovornog sistema uspostavljenog tzv. ”Ca-privi ugovorima” iz 1891. godine bio je ugovor izmedu Njemacke iAustro-Ugarske, koje su onda zajednicki pregovarale i sklopile trgo-vinske ugovore sa Italijom, Svajcarskom i Belgijom. Njemacka je kaonajznacajniji spoljno-trgovinski partner Austro-Ugarske ucestvovala unjenom uvozu sa 56,1% a u izvozu sa cijelih 60,2%.48) Najveca korist zaAustro-Ugarsku iz ugovora sa Njemackom bilo je smanjenje carina naagrarne proizvode, sto je prije svega koristilo madarskom eksportu ali jeujedno pogodovalo sklapanju trgovinskih ugovora i razvoju privrednihodnosa Monarhije sa balkanskim zemljama.49)

Nakon isteka ”Caprivi ugovora” pocetkom 1904. godine doslo je,poslije ponovljenih provizorija, 1906. godine do obnavljanja srednjo-evropskog ugovornog sistema za daljih 10 godina, ali je pri tom predu-zeto povisenje nivoa carinskih tarifa nagovjestilo ponovno otpocinjanje

46) Na pr. interesova k.k. Priv. osterr. Landerbank, ABH Priv. Reg.Nr. 538/1912 Kuh-Chrobak Lohnstein-u 11.VII 1912, Nr 537/1912, istiistom 13.VII 1912.47) ABH Priv. Reg. Nr 569/1912 Eisenvorkommen, Notiz v. Sieghart.O pregovorima izmedu zajednickog ministra finansija Bilinskog sa aus-trijskom i ugarskom vladom o ovom problemu, kao i o postignutom kom-promisu o osnivanju prijedorskog konzorcija od strane austrijske i ugarskefinansijske grupe uz ucesce bosanske Zemaljske vlade, vidi u napomeni45, citirani rad F. Hauptmana.48) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. I Bd. str. 312-315.49) Vidi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 430-435; H. B e n e d i k t, op. cit.str. 127-141.

100

politike visoke carinske zastite. Period koji je iza toga uslijedio znacioje ponovnu izgradnju nacionalnog carinskog zastitnog sistema i dale-kosezno izolovanje pojedinih nacionalnih privreda. Ovaj proces bio jeiniciran povecanjem agrarnih carina, sto je imalo za posljedicu skok cije-na zivotnih namirnica, povecanje najamnine i poskupljenje industrijskeproizvodnje. Stoga je u evropskim zemljama industrija bila prinudenada nastoji na efikasnoj zastiti unutrasnjeg trzista, kako bi mogla vecimunutrasnjim cijenama odrzati rentabilnost proizvodnje. Dalja poslje-dica povecanja agrarnih carina bilo je podizanje industrijskih carina iorijentacija na industrijalizaciju i u onim drzavama, koje do tada nisuimale razvijenu vlastitu industriju, jer su ranije mogle odobravanjempovoljnih carina za uvoz industrijskih proizvoda izdejstvovati nize ca-rine za izvoz svojih poljoprivrednih produkata.50)

Uticaj ovih kretanja na Austro-Ugarsku bili su od prvorazrednogznacaja kako u pogledu razvoja unutrasnjih odnosa, tako i na spoljno-politickom planu. Pod pritiskom mjera uvedenih od strane Njemacke,koja je ustvari diktirala trgovinsku politiku srednje Evrope, Monarhi-ja je takode revidirala svoju carinsku politiku odredujuci prohibitivneuvozne carine na zito i drasticno ogranicavajuci uvoz stoke.51) To jeucinjeno u cilju zastite interesa ugarskog i austrijskog agrara, dok jeindustrija njima bila osjetno pogodena. Industrija Monarhije, prijesvega austrijska, morala je platiti otezanje uvoza zivotnih namirnica izbalkanskih drzava, narocito Srbije, gubitkom velikog dijela svog tradi-cionalnog trzista u korist Njemacke i zapadnoevropskih zemalja. Tomesu najvise doprinijeli carinski rat sa Srbijom (1906-1911) i turski bojkotaustrijske robe za vrijeme aneksione krize, a osobito balkanski ratovi.I dok je Njemacka pocetkom XX vijeka sve vise industrijski osvajalaBalkan, Francuska je zavladala njegovom novcanom pijacom.52) Pa i uBugarskoj, gdje je Monarhija uspjela da gotovo do kraja Prvog svjet-skog rata zadrzi polozaj najznacajnijeg uvoznika, relativno je opadaloaustrougarsko ucesce u cjelokupnom bugarskom importu. Ono je urazdoblju od 1904. do 1908. godine iznosilo 33,8%, da bi pred izbijanjebalkanskog rata spalo na 24,19%.53)

Odredbe o granicnom saobracaju u trgovackom ugovoru izmeduAustro-Ugarske i Srbije iz 1910. godine, sklopljenom na osnovu najveceg

50) K.H. W e r n e r, op. cit. str. 438.439.51) Vidi, D. D o r d e v i c, Carinski rat ....str. 95-96; 134-135.52) D. D o r d e v i c, Raspad Habsburske monarhije 1918 - Slucajnostili neizbeznost, JIC 1-2/1968, str. 27; Lj. A l e k s i c-P e j k o v i c,Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914, Beograd 1965.53) V. P a s k a l e v a, Uber den wirtschaftlichen Einfluss Osterreich-Ungarns in Bulgarien 1878 bis 1918 (u: Osterreich-Ungarn in der Welt-politik 1900 bis 1918. Akademie - Verlag. Berlin 1965) str. 188-189.

101

povlascenja,54) koje sada dolazi u srediste cjelokupne ugovorne politike,prosirene su i na ostale balkanske zemlje.55) Ali ugovori na bazi naj-veceg povlascenja nisu pruzali industriji Monarhije, s obzirom na cjenui kvalitet austrougarske robe, nikakvu zastitu nasuprot nadmocnoj kon-kurenciji velikih industrijskih drzava. Izlaz iz ove situacije ona je bilaprinudena da trazi u ozivljavanju unutrasnjeg trzista. Medutim, poraststanovnistva i povecanje kupovne moci pojedinih socijalnih grupacijamoglo je samo u malom broju industrijskih grana kompenzirati gubitakizvoza, jer je poskupljenje najneophodnijih artikala apsorbovalo porastinace stalno rastuceg ukupnog prihoda.56)

Poskupljenje koje je bilo znatnim dijelom rezultat superprotekci-onisticke agrarne politike i zatvaranja prema Balkanu, praceno stalnimpovecanjem poreza, izazvalo je u Austriji u prvoj deceniji XX vijekaporast zivotnih troskova za 1/3 i snazne erupcije radnickog nezadovolj-stva u Monarhiji u godinama pred Prvi svjetski rat. Iznudena izvjesnapovecanja nadnica i u vezi s tim skok cijena industrijskih proizvoda do-vodio je u pitanje konkurentnu sposobnost austrijske industrijske pro-izvodnje.57)

Medutim, i u novostvorenoj situaciji Monarhija je i dalje sve viseuvozila industrijske proizvode, iako je bila sve manje sposobna da svojindustrijski uvoz kompenzira poljoprivrednim izvozom.58) Uvoz gotoverobe i polufabrikata u Austro-Ugarsku popeo se je u periodu od 1903.do 1913. pri neizmijenjenim cijenama za 50%, a njen izvoz za samo30%.59) I sama poljoprivredna produkcija Monarhije zaostajala je izaporasta unutrasnjeg trzista, sto je uticalo na stalno povecanje cijena

54) Vidi. D. D o r d e v i c, Carinski rat ..., str. 626-630.55) K.H. W e r n e r, op. cit. str. 439; Vidi: V. P a s k a l e v a, op. cit.196-197.56) ABH ZMF Pr BH Nr. 1762/1912 Der standige Ausschuss der dreiZentralen industriellen Verbande grofu Berchtoldu. Kopija memorandu-ma upucena Bilinskom u novembru 1912.57) Vidi: H. B e n e d i k t, op. cit. str. 158-159, 179; Vidi: E. M a r z,Osterreichische Industrie-und Bankpolitik ..., str. 327-328; K.B. W i -n o g r a d o v, J.A. P i s s a r e v, Die internationale Lage der oster-reichisch-ungarischen Monarchie (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpo-litik1900 bis 1918 Akademie-Verlag. Berlin 1965) str. 9-10.58) V. S a n d o r, Der Charakter der Abhangigkeit Ungarns im Zeit-alter des Dualismus (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Unga-rischen Monarchie Budapest 1961, str. 320).59) F. H e r t z, Die Produktionsgrundlagen der osterreichischen In-dustrie vor und nach dem Kriege, Wien 1917, str. 9. prema V. S a n -d o r, op. cit. str. 320, napomena 48.

102

poljoprivrednih proizvoda.60) Porast potraznje sirovina i zivotnih na-mirnica bio je posljedica procesa industrijalizacije. Njihov uvoz Austro-Ugarska nije opet bila u stanju da izravna odgovarajucim povecanjemizvoza industrijske robe.61)

Rezultat ovih promjena u privrednoj politici bilo je skokovito po-gorsanje trgovackog i platnog bilansa Austro-Ugarske. U razdoblju od1882. do 1906. godine Monarhija je imala aktivan trgovacki bilans, kojije pokazivao izvozni suficit od prosjecno 1/4 milijarde kruna godisnje.On je 1900. godine dosegao cifru od 312 miliona kruna, ali je 1906.iznosio samo 186 miliona. Medutim, u sljedecim godinama trgovackibilans Austro-Ugarske pokazivao je pasivu, koja je 1909. skocila na346 miliona kruna. Ona je 1910. iznosila 42 miliona, 1911. godine 692miliona, a 1912. popela se na rekordnu cifru od 743 miliona kruna.62)

I dok su stare industrijske drzave nalazile prodajne mogucnostisvom industrijskom eksportu u prekomorskim zemljama, dotle se Mo-narhija morala u biti ograniciti na sopstveno unutrasnje trziste. To jedoprinijelo zaostravanju konkurentske borbe izmedu austrijske i ugar-ske industrije, a u vezi s tim i porastu znacaja bosanskohercegovackogtrzista, sto se vremenski podudara sa izvodenjem aneksije. I znatnopovecano opste interesovanje Ugarske za Bosnu i Hercegovinu (o komegovori Sauter) nije rezultat samo izvrsene aneksije, nego prije svega na-prijed navedenih okolnosti, te postignutog nivoa kako u razvoju ugarskeindustrije, tako i bosanskog trzista.

Spoljna trgovina Ugarske imala je od 1906. do 1910. godine pasivuod 60 miliona kruna, a 1910. vise od 200 miliona. Kako sama poljopri-vreda nije mogla izdrzavati stanovnistvo niti podmirivati terete stalnorastucih drzavnih izdataka,63) ugarska vlada je pomazuci svoju indus-triju morala ulagati posebne napore da u datim okolnostima obezbjediplasman industrijskih proizvoda.

U pogledu odnosa izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije aneksijaje znacila prekretnicu i to ne samo zbog regulisanja medunarodnoprav-nog statusa okupiranih pokrajina. Od posebnog znacaja bile su promje-ne na podrucju ekonomskih odnosa. Pojacano interesovanje austrijskihi ugarskih privrednih krugova i kapitala za Bosnu i Hercegovinu biloje praceno narastanjem i sve intenzivnijim angazovanjem domaceg ka-pitala. Neki savremenici vidjeli su u ovim pojavama nastupanje noveetape u privrednom razvoju Bosne i Hercegovine.

60) Kao napomena 56.61) E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik ..., str. 328.62) H.K. W e r n e r, op. cit. str. 439; up. K. R e n n e r, Die Ara Hohen-blum, - der Ruin unserer Staats-und Volkswirtschaft!, Wien 1913, str.7.63) J. M i s k o l c z y, op. cit. str. 191.

103

Mada je aneksija neosporno uticala da se poslovni ljudi iz Austro-Ugarske sve lakse odlucuju na plasman svog kapitala, cini nam se ipakda se precjenjuje znacaj regulisanja medunarodnog statusa Bosne i Her-cegovine za razvoj privrednih odnosa sa Monarhijom. Opste okolnos-ti koje su u prvoj deceniji XX vijeka odredivale spoljne i unutrasnjeekonomske odnose Austro-Ugarske bitno su uticale na pojacano intere-sovanje u obim drzavama Monarhije za Bosnu i Hercegovinu. One sudjelovale na dalje zaostravanje ekonomskih suprotnosti izmedu Austrijei Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao i na jacanje rivaliteta izmeduobiju vlada oko uticaja na bosanskohercegovacku upravu.

Ne upustajuci se ovde podrobnije u istorijat tih antagonizama, ko-ji pouzdano seze od samog pocetka okupacije, evidentno je da se onpri kraju XIX vijeka pocinje snaznije ispoljavati. Odgovorni madarskifaktori pridaju od tada sve veci znacaj plasmanu ugarskih zanatskihi industrijskih proizvoda na bosanskohercegovacko trziste, na kome je,iako jos dovoljno nerazvijenom vladala ostra konkurencija. Uocavajucinjegov buduci znacaj i mogucnosti Madari su nastojali da na njemupoboljsaju svoje pozicije i suprotstave se nadmocnoj austrijskoj kon-kurenciji.64) Ovo je koincidiralo sa izbijanjem privrednih problema uprvi plan u odnosima izmedu Austrije i Ugarske prilikom pregovora onagodbi 1896-98 i stajalo je u direktnoj vezi sa razvojem madarske in-dustrije i teznjom za osiguranjem njenih interesa. Zanimljivo je, da je1890. godine Bosna i Hercegovina u komercijalnom pogledu imala istiznacaj za Ugarsku kao i Italija i Srbija.65)

Koristeci svoj povoljan geografski polozaj prema Bosni Ugarska seu toj konkurentskoj borbi od pocetka okupacije sluzila prvenstveno svo-jim uticajem na zeljeznicku saobracajnu i tarifnu politiku, koja ce svedo kraja ostati njeno najefikasnije i poslije aneksije sve intenzivnijeupotrebljavano oruzje.

Porast ekonomskog znacaja Bosne i Hercegovine za Madare nesum-njivo je na odreden nacin imao uticaja da je Wekerleova ugarska vladaprilikom diskusija o aneksiji 1908. godine postavila historijsko-pravnezahtjeve na ove pokrajine. Time je ona odstupila od stanovista kojeje 1896. godine zauzeo tadanji ugarski premijer Banfy izjasnjavajucise protiv eventualnih aspiracija za prikljucenje Bosne i HercegovineUgarskoj.66) Ali zalazuci se da se prizna ugarsko pravo na Bosnu iHercegovinu, Wekerle je u svom zakonskom nacrtu o aneksiji predlagao

64) ABH ZMF Pr BH Nr 310/1897.65) R.M. D i m t s c h a f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalb-insel, Bamberg 1894, str. 222.66) Vidi. H. K a p i d z i c, Diskusije o drzavnopravnom polozaju Bo-sne i Hercegovine za vrijeme austrougarske vladavine, (Pokusaji anek-sije) Glasnik IV-V, Sarajevo, 1965, str. 147-148, 161-162.

104

takav nacin drzavnopravnog prikljucenja anektiranih zemalja Ugarskoj,pri kome bi nacin uprave kao i stvarni odnos obiju drzava Monarhijeprema Bosni i Hercegovini ustvari na neodredeno vrijeme ostao ne-izmijenjen.67) Ovakav postupak Madari su predlagali prvenstveno izobzira prema austrijskom partneru, ali formalno priznanje madarskihhistorijsko-pravnih revandikacija na Bosnu i Hercegovinu imalo je dabude prvi korak u ostvarenju njihovih daljih pretenzija. Medutim, We-kerleov prijedlog je odrazavao i nikada sasvim neprevazidenu dilemumadarske politike o svrsishodnosti prikljucenja Bosne Ugarskoj.

Iako je madarsko drzavnopravno stanoviste austrijska vlada odmahodbacila, Wekerle je pokusao da prilikom diskusije o nacrtu bosansko-hercegovackog zemaljskog ustava sredinom 1909. godine ponovo indirek-tno afirmise glediste da ”Bosnu i Hercegovinu kao nekadasnje provincijeSvete ugarske krune zbog aneksije treba ponovo smatrati kao ugarskeprovincije.”68)

Medutim, kao sto je 1908. godine predsjednik austrijske vlade Beckzauzeo stav da ugarsko drzavnopravno glediste ne moze kao pravnonacelo biti u okviru dualizma priznato ni realizovano, isticuci da re-vandikacione ideje sadrzane u inauguralnoj diplomi iz 1867. nisu odstrane Austrije priznate,69) tako isto su u Ministarstvu inostranih pos-lova 1909. godine gledali na pretenzije Ugarske na Bosnu i Hercegovinusamo kao na politicke zelje lisene pravnog osnova.70)

67) ”Redner bemerkt hiezu erlauternd, dass, ungeachtet der im § 1 diesesEntwurfes ausgesprochenen Inkorporierung Bosniens und der Herzegovi-na in die Lander der ungarischen Krone, die beiden Provinzen gemass §3des Entwurfes Osterreich gegenuber ein im gegenseitigen Einvernehmenzu verwaltendes Gebiet bilden dessen Umgestalltung an keinen Termingebunden und woselbst zu jeder administrativen Anderung im Sinne desauf unbestimmte Zeit aufrecht zu erhaltenden Gesetzastikels VI von Ja-hre 1880 auch die Zustimmung der osterreichischen Gesetzgebung not-wendig sei. Es sei ausgeschlosen, dass der Monarch einseitig mit Ungarnetwas an dem bestehenden Zustande in Bosnia und Herzegovina andern....Redner betont in dieser Beziehung ausdruckhich, dass er keineswegs eineAnderung des tatsachlichen Verhaltnisses zu den beiden Staaten der Mo-narchie verlange, sondern nur dass der rechtshistorische Anspruch Un-garns auf dieselben (d.h. Bosnien und die Herzegovina - primjedba Dz.J.)im Gesetze zum Ausdruck komme und vom Auslande wie von Osterreichanerkannt werde”. HHStA PA, XL Interna K, 307. Gemeinsame Minister-ratsprotokolle GMKPZ 468 od 10.IX 1908.68) HHStA PA I rot. 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1 Z. 422 Prepisnote Wekerlea Burianu od 12.7.1909.69) HHStA PA XL Interna k. 307 Gemeinsame MinisterratsprotokolleGMKPZ 468 od 10.IX 1908.70) HHStA PA I rot. 636 Cabinett des Ministers VIIIc/7 Ueber die An-spruche Ungarns auf Bosnien und die Herzegovina (Studie Baron Holds).

105

Ove drzavnopravne kontraverze bile su ne samo uzrok da aneksijaBosne i Hercegovine nije mogla biti ozakonjena ustavnim putem, negoi da je Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Hercegovinu bio oktroisanvladarevom odlukom. Upravo zbog toga da se nebi prejudiciralo pitanjepripadnosti Bosne i Hercegovine, bilo je sporazumno zauzeto stanovisteda se ustavne institucije ne odobravaju putem legislativa, nego da stupena snagu vladarevom naredbom.71)

Medutim, ugarska vlada je izvrsila veoma snazan uticaj na formuli-sanje niza odredaba bosanskog ustava u smislu koji je odgovarao njeniminteresima. Tako npr. prvobitnim nacrtom ustava (§ 36) predvidalo sepribavljanje saglasnosti austrijske i ugarske vlade za vec u Saboru usvo-jene zakonske nacrte, prije nego sto se oni podnesu na sankcionisanjevladaru,72) ali je ugarska vlada zahtjevala da se uz to ozakoni jos iobaveza da se za sve zakonske nacrte, koji spadaju u djelokrug Bo-sanskohercegovackog sabora, i prije podnosenja na pretresanje Saboru,mora imati pristanak vlada obiju drzava Monarhije.73)

Ovaj ugarski zahtjev ocijenjen je u Ministarstvu inostranih poslovakao suprotan svrsi samog ustava, jer bi ucinio potpuno iluzornim auto-nomiju koju je obecao car. Prema istom misljenju on je daleko preva-zilazio pravo na uticaj na upravljanje Bosnom i Hercegovinom, koje jepripadalo objema drzavama Monarhije po zakonima iz 1880. godine.74)

Ipak, u konacnom tekstu Zemaljskog ustava (§§ 37-38) akceptirano jeugarsko stanoviste, ali je odredba o potrebi prethodne saglasnosti aus-trijske i ugarske vlade bila ogranicena na vladine zakonske prijedlo-ge prije njihovog podnosenja Saboru. Opsta intencija, u prvom reduMadara, bila je da se sto vise ogranici kompetencija Bosanskohercego-vackog sabora i ojaca sopstveni uticaj na poslove Bosne i Hercegovine.

Vec je istaknuti austrijski parlamentarac J.M. Baernreither konsta-tovao 1910. godine, da je s obzirom na gore pomenutu ustavnu odredbu

71) HHStA Kabinettsarchiv Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z.XXII od 4.X 1909.72) HHStA PA I rot. 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1, Nr 337 Lan-desstatut fur Bosnien und die Herzegovina Entwurf. Burian - Aehrent-halu 30. IV 1909.73) Kao napomena 68.74) ”Der ungarische Antrag (Alle in die Kompetenz des Landtages fal-lende Gesetzentwurfe bedurfen vor Einbringung im Landtage und vorEinholung der Allerhochsten Sanktion der Zustimmung der k.k. und derkonigl. ungarischen Regierung) widerspricht dem Zwecke der Verfassungselbst, da er von Seiner Majestat dem bosnisch - herzegowinischen Volkeversprochene Autonomie vollstandig illusorisch machen wurde.Er geht weit uber den beiden Staaten der Monarchie nach den 1880 Ge-setzen zustehenden Rechte der Einflussnahme weit hinaus”. HHStA PAI rot 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1 ff. 490.

106

novi ustav ojacao uticaj obiju vlada na upravu Bosne i Hercegovine. Onje ukazao da ce se to negativno osjetiti u Bosni kao zapostavljanje vlas-titih interesa, te da ce jako skuciti upravu i otezati polozaj Zemaljskevlade.75)

Dvije godine docnije jedan drugi, isto tako poznati austrijski po-liticar, Joseph Redlich, zabijezio je u svoj dnevnik prilikom posjeteSarajevu u jesen 1912. godine da od aneksije sve zakonske nacrte i mje-re Zemaljske vlade, koje ranije narocito pod Kallyem nisu ni u Becuniti u Budimpesti pobudivale poseban interes, sada obje vlade revnosnostudiraju i one postaju predmet dugotrajne borbe.76)

Mada su Madari jacanjem svog politickog uticaja nastojali otklonitiopasnosti za dualizam koje su mogle nastati aneksijom i uvodenjem us-tava, ipak je nemoguce samo politickim razlozima objasniti zaostravanjesuparnistva izmedu Austrije i Ugarske u odnosu na Bosnu i Hercegovi-nu. Upravo privredni problemi kao npr. pitanje izgradnje zeljeznickemreze ili podizanja zeljezne industrije u Bosni i Hercegovini i dr. bilisu posebno predmet dugotrajnih natezanja, i to u vrijeme kad je posli-je okoncanja akutne politicke krize (1903-1906) i zakljucenja privrednenagodbe 1907. doslo inace do relativne stabilizacije politickih odnosaizmedu Austrije i Ugarske.77) Ali, iako je sa stanovista sirih intere-sa vladajucih klasa u Austriji i Ugarskoj shvatljiv, bio je ipak iluzoranzahtjev Sautera da se njihova konkurentska borba u Bosni i Hercegoviniogranici na kulturno i privredno podrucje, dok bi u politickim pitanjimaobje drzave Monarhije morale nastupati sporazumno i slozno. Rastuceaustrougarske privredne suprotnosti dobijale su, medutim, nuzno i svo-ju politicku dimenziju i morale su se cesto s mukom razrjesavati napolitickom polju. To je djelovalo paralizirajuce na aktivnost bosansko-hercegovacke uprave, sto je 1913. godine dalo povoda J.M. Baernreit-heru da postojece stanje oznaci kao neodrzivo.78)

Takva situacija uticala je i na aktualiziranje kombinacija o izmjenidrzavnopravnog polozaja Bosne i Hercegovine, ali zbog nepomirljivostiaustrijskih i madarskih gledista zadrzan je status quo sve do propasti

75) A. M a l b a s a, Bosansko pitanje i Austro-Ugarska u svjetlu po-litickog dnevnika J.M. Baernreithera, Sarajevo 1933, str. 54.76) Joseph Redlichs das politische Tagebuch - Schicksaljahre Osterreichs1908-1919. (Bearbeitet von Fritz Fellner) Bd.I Wien 1953, str. 159.77) Up. T.M. I s l a m o v, Aus der Geschichte der Beziehungen zwi-schen Osterreich und Ungarn am Anfang des 20. Jahrhunderts (u: Os-terreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918.) Akademie-Verlag.Berlin 1965. str. 146-147.78) J.M. Baernreither, op. cit. str. 245.

107

monarhije.79) Problem podjele interesnih sfera, koji je poslije aneksijenabacen u toku pregovora o gradnji zeljeznicke mreze u Bosni i Her-cegovini, odnosio se iskljucivo na gradenje pruga za koje je Austrijaodnosno Ugarska imala svoj specijalni interes.

Pitanje izgradnje zeljeznicke mreze u Bosni i Hercegovini pred Prvisvjetski rat predstavljalo je posebno poglavlje u austrougarskoj supar-nickoj borbi. S njim su bili najuze povezani i ostali problemi zeljeznicke,saobracajne i tarifne politike od kojih neke spominje i Sauter. Austrijai njeni privrednici bili su posebno zainteresovani za korekciju odnosana ovom podrucju. Oni su u prvom redu insistirali na izgradnji novihzeljeznica, koje bi bolje i neposrednije povezale Cislajtaniju sa Bosnomi Hercegovinom, kao i na otklanjanju teskoca koje su Madari svojomtarifnom i saobracajnom politikom pravili austrijskom robnom i put-nickom prometu sa Bosnom. Prednosti koje je inace Austrija imalau pogledu opstih mogucnosti razvoja privrednih odnosa sa Bosnom iHercegovinom, mogle su se po rijecima Sautera povecati odgovarajucomsaobracajnom politikom.

Ne upustajuci se ovdje u razmatranje ove slozene i veoma znacajneproblematike, ilustrovacemo samo na jednom primjeru kako se ona uk-lapala u citav kompleks ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugar-ske.

Na trazenje ministra Kallaya, uskoro po izgradnji pruge Zenica -Sarajevo uspostavljena je 1883. g. direktna brzovozna veza u put-nickom saobracaju izmedu Sarajeva i Beca preko Budimpeste. Tome jepogodovalo pustanje u promet ugarske drzavne zeljeznice Budimpesta- Subotica.

Na prvobitnoj ruti preko Pecuja i Kanjize, koja je tada bila podije-ljena na pet zeljeznickih drustava, bilo je mnogo teze postici odvijanjebrzeg saobracaja sa Bosnom. Uspostavljanjem direktnog prikljucka uBrodu bilo je predvideno skracenje voznje od Beca do Sarajeva od 51ili 52 sata na 38 ili 39 casova. Brzina kojom su se tada mogli kretati

79) O kombinacijama za izmjenu drzavnopravnog polozaja Bosne i Her-cegovine poslije aneksije i u toku Prvog svjetskog rata vidi: Ibidem, str.243-245; H. K a p i d z i c, Austrougarska politika u Bosni i Hercegovi-ni i jugoslovensko pitanje za vrijeme prvog svjetskog rata, Godisnjak IXSarajevo 1958; i s t i, Polozaj Bosne i Hercegovine za vrijeme austro-ugarske uprave (drzavnopravni odnosi) Prilozi izd. Institut za istorijuradnickog pokreta Sarajevo br.4. Sarajevo 1968 str. 70-80;F. H a u p t m a n n, Kombinacije oko drzavnopravnog polozaja Bosnei Hercegovine na pocetku prvog svjetskog rata, godisnjak XI Sarajevo1961; V. D e d i j e r, Sarajevo 1914, Beograd 1966, str. 215;Dz. J u z b a s i c, Pitanje regulisanja upotrebe zvanicnog jezika u aus-trougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Godis-njak XVII Sarajevo 1969, str. 96-98.

108

putnicki vozovi na uskotracnoj pruzi od Bosanskog Broda do Sarajevaiznosila je samo 22 kilometra na sat.80)

Iako su docnije izgradene zeljeznicke pruge omogucavale kracu vezuSarajeva sa Becom preko Zagreba, sve do pred Prvi svjetski rat jedinadirektna dobra veza Sarajeva sa Austrijom i Becom vodila je preko Bu-dimpeste (1911. godine putovanje je trajalo oko 25 sati, a na bosanskojteritoriji brzi vozovi su se kretali 30 kilometara na sat), uprkos cestimaustrijskim zahtjevima da se takvo stanje izmijeni. Sauter, takoder,skrece paznju na ovaj problem i ukazuje kako se bosanski trgovci svevise navikavaju da putuju u Budimpestu radi nabavke robe, jer se po-red tako velikog i razvijenog grada ne moze neosvrcuci se proputovatidalje.

Austrijsko ministarstvo zeljeznica, a ne manje Sudbahngesellschaftzbog svog posebnog interesa, uporno su nastojali osobito poslije aneksi-je da se uspostavi bolja i udobnija putnicka veza izmedu Beca i Bosne.Motivi takvih nastojanja nalazili su se vec i u tome sto je postojecaveza preko Budimpeste samo 42 kilometra vodila kroz austrijski teri-torij. Njihov cilj je bio uspostavljanje veze izmedu Beca i BosanskogBroda preko Graza, Zidanog Mosta, Zagreba i Siska brzim prikljucnimvozovima na dnevne brzovozne linije izmedu Beca i Trsta u ZidanomMostu. Takva veza lezala bi 382 tarifna kilometra u austrijskoj poloviniMonarhije.

Medutim, uspostavljanje ove direktne veze u putnickom saobracajusa Bosnom uprava ugarskih drzavnih zeljeznica cinila je ovisnim ne sa-mo od ispunjenja svojih dalekoseznih tarifnih zahtjeva, nego i od ostva-renja brzovozne veze izmedu Lawova, odnosno Podwoloczyska na ru-skoj granici i Budimpeste preko Lawoczne. Uprava austrijskih drzavnihzeljeznica nije se mogla odluciti na ispunjenje ovog ugarskog trazenjazbog strahovanja od skretanja putnickog saobracaja, koji je isao iz juzneRusije preko Lawova i Krakova za Bec i Svajcarsku, na rutu prekoLawoczne - Budimpesta. Osim toga, udovoljenje ugarskom zahtjevu iz-iskivalo bi od austrijskih drzavnih zeljeznica izdatak 2,6 miliona krunaza opremanje pruge Lawov - Lawoczne za brzovozni saobracaj, kao igubitak brutto prihoda od oko 500.000 kruna godisnje zbog povecanjatroskova eksploatacije.81)

80) Kriegsarchiv Wien, Kriegsministerium allg. 5 a b- 1648 Zajednicko mi-

nistarstvo finansija Ministarstvu rata 24.IV 1883. Ministarstvo rata,Zajednickom ministarstvu finansija. 3.V 1883.81) AVW Pr Nr 4702/MP ex 1911.Wirtschaftliche Beziehungen Bosniensund der Herzegovina zur diesseitigen Reichshalfte. Austrijsko ministar-stvo zeljeznica, austrijskom predsjedniku vlade 27.IX 1911; k.k. Eisen-bahnministerium: Schaffung beguemer Reiseverbindungen zwischen Wi-en und Bosnien.

109

Kada je 1911. godine austrijska vlada zatrazila od ugarske vladesaglasnost za uvoz argentinskog mesa i tim povodom povedeni prego-vori, medu kompenzacionim zahtjevima Madara nalazilo se i trazenje dase uspostavi brzovozna veza na pruzi Lawov - Lawoczne - Budimpesta.Austrijsko ministarstvo zeljeznica bilo je krajem septembra 1911.godinespremno da prilikom eventualnog nastavka pregovora prihvati pomenutimadarski zahtjev, pod uslovom da uprava ugarskih drzavnih zeljeznicaistovremeno omoguci stvaranje brze i udobnije brzovozne veze izmeduCislantanije i Bosne.82)

Medutim, problem uredenja putnickog saobracaja izmedu Austrijei Bosne ostao je otvoren sve do kraja 1912. godine, kada je i on rijesenu vezi sa postignutim sporazumom o programu gradnje zeljeznickihpruga u Bosni i Hercegovini. Inace, kakav su otpor pruzali Madariuspostavljanju svake pogodne veze Bosne sa Austrijom u putnickomzeljeznickom saobracaju, koja ne bi vodila preko Budimpeste, pokazu-je i cinjenica da je na evropskoj konferenciji o voznom redu odrzanoj1910. godine u Strassburgu, uprava ugarskih drzavnih zeljeznica odbila iprijedlog Sudbahn-a za uspostavljanje direktne brzovozne veze izmeduBeca i Bosanskog Broda preko Wiener Neustadta, Szombathely-ja iGyekenyes-a, mada je ona bila kraca za vise od 100 kilometara u od-nosu na rutu preko Budimpeste i vodila skoro iskljucivo preko Ugarskea znatnim dijelom i preko ugarskih zeljeznica. Na ovakvu madarskupolitiku austrijsko Ministarstvo zeljeznica odgovaralo je niz godina od-bijanjem zahtjeva, koji su se odnosili na brzovozne veze Ugarske sa za-padom, kako bi prinudilo Madare da revidiraju svoj stav prema austro-bosanskom putnickom saobracaju.83)

Teskoce u plasmanu austrougarske robe na inostrana trzista imalesu tim veci ekonomski i politicki znacaj, jer se izvoz austrougarskogkapitala javljao najvise u obliku izvoza robe i kreditiranja trgovine.84)

Kako je Monarhija bila jos manje sposobna za eksport kapitala, negosto je bila u stanju da osigura izvoz industrijske robe pokazuju podaciprema kojima je cjelokupan iznos austrougarskih investicija u inostrans-tvu 1913. godine bio samo 0,5 milijardi kruna, dok je istovremeno stranikapital investiran u Austro-Ugarsku iznosio oko 10 milijardi. Od togaje otpadalo na Njemacku 6, a na Francusku 3,3 milijarde kruna.85)

Politicki savez Austro-Ugarske sa Njemackom bio je pracen snaznimulaganjima kapitala iz Reich-a, koji je zauzeo najznacajnije ekonom-ske pozicije u Monarhiji. Njemacka se javljala kao najznacajniji strani

82) Ibidem83) Ibidem84) Lj. A l e k s i c-P e j k o v i c, op. cit. str. 44.85) V. S a n d o r, Der Charakter der Abhangigkeit Ungarns im Zeital-ter des Dualismus ..., 322.

110

investitor u industriji i zeljeznicama Austro-Ugarske. Stvoreni su tako-de bili najuzi odnosi izmedu vodecih njemackih i austrijskih novcanihzavoda kao na pr. der Deutschen Bank i Wiener Bankvereina,86) koji jeinace bio i maticna investicija Zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinui kontrolisao veliki dio bosanske industrije.

Zbog nedostatka potrebne privredne snage za ekspanziju monopo-listickog kapitala izvan drzavnih granica, u Austro-Ugarskoj se je razvioposeban tim monopolizma ovisnog o njemackom imperijalizmu. Njego-va karakteristika je bila da se finansijski kapital vladajucih i privrednorazvijenih nacija sirio na racun zaostalijih nacija unutar Monarhije. Iz-vori akumulacije kapitala razvijenijih nacija bili su u znatnoj mjeri ueksploataciji nerazvijenijih nacija, mada je i kapital razvijenijih nacijaMonarhije bio prinuden da dijeli profit sa stranim finansijskim kapita-lom.87) Pa i iskoriscavanje prirodnih bogatstava Bosne i Hercegovinemorala je Austro-Ugarska znacajnim dijelom direktno prepustiti nje-mackom kapitalu. U takvim okolnostima madarski kapital mogao je uBosni da igra samo podredenu ulogu. Zbog isprepletenosti odnosa i raz-licitih interesa postojalo je i na ovom podrucju plodno tlo za izbijanjesukoba.

Pokrenuto vec 1908. godine, a realizovano uskoro poslije aneksije,osnivanje madarske Privilegovane agrarne i komercijalne banke za Bos-nu i Hercegovinu i sukob izmedu austrijskih i madarskih interesa koji jetim povodom sa dotada neuobicajenom zestinom izbio i u javnost, une-koliko je oznacio pocetak nove etape ekonomskih antagonizama izmeduAustrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini. Nezadovoljavajuci se svojimdotadanjim polozajem i ulogom, Madarski kapital je nastavio sa nas-tojanjima da se vis a vis dominirajuceg austrijskog kapitala ucvrsti nesamo u Bosni nego i u susjednoj Dalmaciji, koja je pripadala Austriji.Ako se imaju u vidu opste prilike u Monarhiji, onda je shvatljivo da suove pojave izazivale podozrenje Sautera, koji upucuje poziv austrijskomkapitalu da osigura svoje postojece pozicije.

Sauter ukazuje kako Ugarska sve vise tezi da Bosnu uvuce u svo-ju interesnu sferu. On istice da je rastuca ugarska industrija moglasa izgledom na uspjeh traziti trziste samo na istoku, u privredno ne-razvijenim zemljama. Smatra potpuno shvatljivim sto je ona pritomposegla za Bosnom da bi unutar carinske zastite osigurala sebi trzistecija se konzumna moc nalazila u porastu. Sistematski organizovana i izjednog centra u okviru ugarskog ministarstva trgovine koordinirana dje-latnost za prosirenje ekonomskog uticaja u Bosni i Hercegovini uzivala

86) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit.Bd I str. 205, 248, 573,napomena 1,Bd II str. 86-87; Vidi: M. G r o s s: Vladavina Hrvatsko-srpske koalicije1906-1907., IDN Odjeljenje za istorijske nauke. Beograd 1960, str. 8.87) V. S a n d o r, op. cit. 322-323.

111

je snaznu podrsku svih madarskih politickih partija kao i javnog mije-nja. Svoju ekonomsku inferiornost prema Austriji nastojali su Madarida nadoknade organizovanijim istupanjem na bosanskom trzistu, kao idrugim mjerama ekonomske politike koje su im stajale na raspolaganju.Paralelno s tim oni su preduzimali korake za jacanje svog politickog ikulturnog uticaja. Najveca vrijednost Sauterovog izvjestaja upravo sesastoji u tome sto nam je prikazao neke metode madarske ekonomskeinfiltracije u Bosni i Hercegovini.

Analizirajuci odnose na bosanskohercegovackom trzistu, Sauter do-lazi do zakljucka da Ugarska na skoro svim podrucjima vrsi pritisak naaustrijske pozicije. On istice potrebu odgovarajuce austrijske protu-teze madarskim nastojanjima za prosirenje uticaja u Bosni i Herce-govini. Smatrajuci da bi slabost i popustljivost mogla biti kobna poaustrijske interese, Sauter je upozoravao da ako Austrija hoce da zadrzijednom zauzetu poziciju i paralise madarski udar voden sa energijomi umjesnosti, onda ona mora primiti borbu i voditi je konsekventno.On podvrgava kritici pasivnost austrijskog javnog mnijenja i pomanj-kanje odgovarajuceg interesa za Bosnu i Hercegovinu a takode i slabostiu djelatnosti Drustva koje je u Bosni trebalo da vodi brigu o austrij-skim trgovackim interesima. (Handels-und Transport A.G.) Nasuprottome Sauter istice nacin poslovanja zastupnika Ugarskog trgovackogmuzeja - glavne filijale Ugarske banke i Trgovackog d.d. u Sarajevu, ipreporucuje ga kao primjer koji bi trebalo da slijedi i Austrija. Radiucvrscenja austrijskih ekonomskih pozicija on zagovara i povezivanjeaustrijskog sa domacim kapitalom, kako prilikom podizanja pojedinihindustrijskih objekata, tako i kod osnivanja novih domacih banaka.

U cilju aktiviranja interesovanja austrijskog javnog mnijenja za Bos-nu i Hercegovinu, Sauter je predlagao intenziviranje raznih oblika pro-pagande i angazovanje austrijskih strucnjaka pri rjesavanju bosansko-hercegovackih problema. On je preporucivao uze povezivanje austrij-skih vladinih organa sa vrhovnom bosanskohercegovackom upravom,dajuci prednost neoficijelnom uticaju u odnosu na zakonom predvide-no ucesce u upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Smatrao je da punupaznju treba posvetiti stampi u Bosni i Hercegovini i politickom i kul-turnom uticaju na domacu inteligenciju i skolsku omladinu, nemajucinikakvih iluzija u pogledu njenog raspolozenja i politicke orijentacije,kao ni u uspjesima koje je Monarhija postigla do tada na kulturnompolju. Medutim, ipak je vjerovao u pozitivan efekat austrijskih nastoja-nja i mjera koje je predlagao. On je isticao prednosti koje je austrijskapolovina imala u odnosu na ”madarsko-imperijalisticku” Ugarsku, nesamo na ekonomskom nego i na kulturnom i politickom podrucju, poredostalog i s obzirom na pretezno slavensku strukturu Cislajtanije.

Mada su Madari otvarajuci svoju trgovinsku ofanzivu po rijecimaSautera, blagodareci svom intenzivnom angazovanju i nizim cijenama

112

zabiljezili znacajne rezultate i postigli da apsolutno poraste industrij-ski uvoz iz Ugarske, ipak oni nisu bili u stanju da ozbiljnije ugrozepolozaj koji su austrijski proizvodi zauzimali na bosanskom trzistu.Svoje pocetne uspjehe Madari nisu mogli da na odgovarajuci nacin is-koriste i prosire, kako zbog losijeg kvaliteta i izgleda madarske robe, uodnosu na proizvode austrijske industrije, tako i zbog svoje poslovnenesolidarnosti, jer se desavalo da su isporucivali losiju robu i u vecimkolicinama nego sto je bilo ugovoreno. Ali Sauter je strahovao da biuspjesi madarske industrije i trgovine mogli imati trajan karakter akose poboljsa kvalitet njihovih artikala.

Medutim, ipak se dobija utisak da je Sauter u izvjesnoj mjeri pre-uvelicao opasnost za austrijsku privredu od pojacanog uvoza madarskihindustrijskih proizvoda u Bosni i Hercegovini, kako bi potakao jace aus-trijsko angazovanje. Mada nam statistika ne moze pruziti preciznijepodatke o ucescu oba dijela Monarhije u trgovini sa Bosnom i Herce-govinom i provenijenciju importirane robe, prema F. Schmidu izlazi daje, uprkos madarskim nastojanjima, import iz Ugarske, koji je 1906. iz-nosio 32,04% cjelokupnog bosanskohercegovackog uvoza opao 1910. na28,5% t.j. za gotovo 4% u korist uvoza iz austrijske polovine Monarhijei inostranstva. U istom razdoblju opalo je u skoro jednakom procentui ucesce Ugarske u bosanskohercegovackom izvozu (1906-22,31%, 1910-18,60%). Tako se u odnosu na Ugarsku Austrija ne samo ucvrstila nabosanskom trzistu nego je bila i u nastupanju.88)

Bosanskohercegovacko trziste na pocetku XX vijeka bilo je u zna-cajnoj mjeri prosireno. Dok je 1903. uvoz u Bosnu i Hercegovinuiznosio 90,6 miliona kruna, on se 1912. popeo na 174,7 miliona kruna.Istovremeno je izvoz porastao od 80,4 u 1903. na 130,2 miliona krunau 1912. godini. Karakteristican je skokovit porast spoljnotrgovinskogprometa Bosne i Hercegovine od 1906. godine pa dalje (uvoz 1905. god.iznosio je 93 mil.kruna, 1906.g. - 100,2 miliona kruna; izvoz 1905.g. -96,7 miliona kruna, 1906.g. - 117,7 miliona kruna).89) To je bilo do-brim dijelom rezultat kako ranije pomenutih promjena u medunarodnimekonomskim odnosima i prilikama u Monarhiji, tako i unutrasnjeg pri-vrednog razvoja. Spoljnotrgovinski deficit, koji je izuzev u periodu od1904. do 1906.g., bio stalan pratilac ovog razvitka a osobito se povecaood 1911. godine (1911 g. - 32,3, 1912 g. - 44,5 miliona kruna) ipak nijebio istovjetan s platnim deficitom, buduci da su u vezi sa povecanjem

88) Vidi: F. S c h m i d, op. cit. str. 553-554, 597; Up. podatke o bo-sanskohercegovackoj spoljnoj trgovini prema kolicini uvezene odnosnoizvezene robe. Ibidem, str. 222, Sumarni izvjestaj, str. 33.89) Vidi: Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Herzego-vina 1910, Wien 1914 (u daljem tekstu Bericht 1913), str. 76-79; up.F. S c h m i d, op. cit. str. 550-552.

113

medunarodne zategnutosti znatne kolicine uvezene robe bile namijenje-ne vojnim potrebama i bile su placene od strane Austro-Ugarske. Aliznacajnu ulogu u porastu trgovinskog deficita, igrao je, pored kolebanjau izvozu poljoprivrednih proizvoda i stoke, zbog slabih zetvi i stocnezaraze, i uvoz strojeva i industrijske opreme, a osobito stalan porast ci-jena koji je u mnogo vecoj mjeri zahvatio gotove industrijske proizvodenego sirovine sto ih je Bosna izvozila.90) Tako se opste povecanje cijenapred Prvi svjetski rat negativno odrazavalo na bosanskohercegovackuprivredu i njene ekonomske odnose sa Monarhijom.

Posebno su interesantna zapazanja Sautera kako, u okviru pojaca-nih opstih nastojanja domaceg gradanstva da se afirmise u privrednomzivotu zemlje, dolazi do obrazovanja brojnih kreditnih institucija na na-cionalnoj osnovi. On ukazuje na odredenu korelaciju izmedu tog proce-sa i politickog razvitka i organizovanja u Bosni i Hercegovini, kao i naaktivnost gradanskih stranaka za stvaranje vlastitih nacionalnih cen-tralnih kreditnih zavoda. Do sada je, medutim, u literaturi obracenapaznja samo na nacionalnu komponentu u razvitku domaceg bankar-stva,91) dok je problem odnosa izmedu tzv. nacionalnih banaka i poli-tickih stranaka ostao potpuno neispitan i samo indirektno dotican.92)

Odredeni nivo ekonomskog i drustvenog razvitka, uz promjene kojeje unio zajednicki ministar finansija Burian u austrougarsku politikuu Bosni i Hercegovini, bili su svakako nuzan preduslov za konstitu-isanje i djelatnost politickih partija i grupa, ali je takode stvaranjepolitickih organizacija domaceg gradanstva sa svoje strane posluzilo injegovoj ekonomskoj afirmaciji. Ostvarujuci integraciju domaceg ban-karstva pod svojim patronatom, gradanske stranke su time stvarale ipotreban finansijski oslonac za svoje politicko djelovanje. Evidentnakarakteristika tog procesa je najuza personalna povezanost vodecih na-cionalnih banaka i stranackih vodstava. Vodece partijske licnosti bile supo pravilu direktori ili clanovi upravnih odbora centralnih nacionalnihbanaka.

Opcenito je uocljiva tendencija da skoro svaka politicka partija, pacak i manja grupa nastoji da ima svoju banku. Od politickih odnosamedu pojedinim strankama i grupama iste nacionalnosti, te njihovogstava prema rezimu zavisili su i medusobni odnosi njihovih kreditnihustanova. Tako na primjer fuzija Samostalne muslimanske stranke sa

90) Vidi, Ibidem; Sumarni izvjestaj, str. 25, 26.91) Lj.St. K o s i e r, V. R i s t i c, Vodece institucije u nacionalnombankarstvu Bosne i Hercegovine, Zagreb 1924: M. M a r k o v i c, Ban-karstvo Bosne i Hercegovine (u: Bosna i Hercegovina kao privredno po-drucje) Sarajevo 1938, str. 396-402. T. K r u s e v a c, Sarajevo podaustrougarskom upravom, Sarajevo 1960, str. 217-224.92) Vidi: Ibidem, str. 222-223, napomena 5.

114

Muslimanskom narodnom organizacijom i stvaranje Ujedinjene musli-manske organizacije 1911. godine podudara se vremenski sa osnivanjemMuslimanske centralne banke, u cijem su se upravnim organima naslevodece licnosti iz obje ranije stranke (Adem-aga Mesic i Serif Arnauto-vic). Dalje, pojava provladine grupe dr Danila Dimovica na politickojsceni u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini 1913. godine i formiranjeSrpske narodne stranke bila je pracena i osnivanjem Srpske privrednebanke u martu 1914. godine. Istovremeno, odbijanje Gligorija Jefta-novica i grupe oko ”Srpske rijeci” da ucestvuje u vladinoj koaliciji inemogucnost da Jeftanoviceva Srpska narodna banka i Srpska central-na banka uzmu ucesce u vecim zemaljskim poslovima uticalo je da suove dvije banke pokrenule u maju 1914. godine pitanje fuzije srpskihnovcanih zavoda.93)

Potreba izucavanja odnosa izmedu gradanskih politickih stranaka inacionalnog bankarstva postaje tim znacajnija, ako se jos ima u viduda su brojni nacionalni kreditni instituti obicno raspolagali sa malimsopstvenim sredstvima, pa su s toga obilno poslovali sa tudim ulozimai reeskontnim kreditima dobivenim od vecih novcanih zavoda iz Bosnei Hercegovine ili Monarhije. Ti krediti su cesto zbog postojece konku-rencije davani u takvom obimu, koji je bio u nesrazmjeri sa vlatitimsredstvima lokalnih banaka.94)

Pojedine vodece nacionalne banke bile su usko povezane sa stranimkapitalom, koji je u tom povezivanju vidio znacajnu sansu za svoju daljuekspanziju. U tom pogledu kao ozbiljan konkurent austro-njemackomi madarskom kapitalu pojavljuje se u Bosni i Hercegovini kao i na cije-lom juznoslovenskom podrucju ceski kapital. Ovo povezivanje imalo jeeminentan politicki znacaj i bilo je cesto inspirisano konkretnim poli-tickim motivima, koje je potrebno podrobnije istraziti i osvijetliti. Tose pojavljuje kao neophodan preduslov u izucavanju politickih kretanjau Bosni i Hercegovini u ovom razdoblju.

Dok je na primjer Sauter, imajuci prvenstveno u vidu poslovneintrese austrijskih banaka, preporucivao austrijskom kapitalu da obratipaznju osobito kreditnoj organizaciji Muslimana, vodece licnosti bo-sansko-hercegovacke uprave gledale su na taj problem i sa stanovistarazvoja unutrasnjih drustveno-politickih odnosa u Bosni i Hercegovini.

Tako su zemaljski poglavar Potiorek i zajednicki ministar finansi-ja Bilinski svojevremeno smatrali da je potrebno da se Muslimanskacentralna banka poveze sa austrijskim kapitalom. Cilj im je bio da se

93) Ibidem94) ABH, Priv. Reg. Nr 441/1912 Promemoria des gew. Viceburgermei-sters Dr Niec.

115

ova mlada kreditna institucija ucvrsti i time pomognu interesi mus-limanskih zemljoposjednika. Kako je Osterr. Landerbank pocetkom1912. pokazivala interesovanje za Bosnu, to su uz posredovanje Bi-linskog uspostavljene veze izmedu pomenutih banaka. Teznja musli-manskog politickog vodstva bila je da se novac, koje posjednici dobijuotkupom kmetova, koncentrise u Muslimansku centralnu banku i upo-trijebi za finansiranje prosirenja begluckih posjeda. Medutim, uprkososlonca na Landerbank, Muslimanska centralna banka nije mogla joszadugo racunati da ostvari svoju namjeru i stvori poseban hipotekarniinstitut koji bi davao kredite za kupovinu zemlje, a bez hipotekarnihkredita u mnogim slucajevima muslimanski zemljoposjednici nisu moglipomisljati na prosirenje begluka.

S toga su predstavnici muslimanskog politickog kluba u drugoj po-lovini 1912. godine zahtjevali od predstavnika bosanskohercegovackeuprave, uz olaksice pri kupovini begluka, da se i jedan austrijski novcanizavod angazuje u pruzanju hipotekarnih kredita muslimanskim velepo-sjednicima. Uslovi koje su im u tom pogledu vec nudile madarske bankenisu za njih bili prihvatljivi. Kako je ispunjenje ovog i jos nekih drugihzahtjeva moglo djelovati i na drzanje muslimanskih poslanika u pretsto-jecoj sesiji Sabora, Bilinski je na trazenje Potioreka pokusao da prekoLohnsteina, generalnog direktora Landerbank, utice da bi se na ovomposlu angazovala Osterr. Zentralbodenkreditbank iz Beca, koja je us-tvari bila tvorevina Landerbank. Pokusaj nije uspio, ne samo zbognedostatka sredstava, nego i zbog pomanjkanja interesa banke da umedunarodnoj situaciji nastaloj pod uticajem balkanskih ratova ulazenovac u Bosnu i Hercegovinu.95)

Ekonomsko propadanje veleposjednika bilo je pred Prvi svjetski ratvec poodmaklo, ali je u zadnjim godinama usporeno povecanjem cijenazemlje. Sasvim bez poslovnog smisla i nepripremljena ni za kakav rad,osobito je mlada generacija sve vise gubila zemlju i bila bi, po ocjeni sa-vremenih austrijskih posmatraca, u slucaju obligatnog otkupa kmetovabrzo zahvacena proletarizacijom, dok je fakultativni otkup uticao samoda se ovaj proces otegne. O drustvenim i politickim konsekvencamaovog procesa za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini pisao jebivsi podgradonacelnik Sarajeva dr Vladislav Niec. On je smatrao dace propascu muslimanskih veleposjednika nestati onaj mirni i konzer-vativni element koji je bitno pomagao i olaksavao vodenje politike, teda bi bila zahvalna ”drzavnicka zadaca” ako bi se omogucilo stvaranje

95) ABH Priv.Reg. Nr 111/1912, Potiorek Bilinskom 28.III 1912, Bilin-ski Potioreku 1.IV 1912; Nr 925/1912 Bilinski Potioreku 21.X 1912, Nr1164/1912 Potiorek Bilinskom 26.XI 1912, Kuh. Chrobak baronu Ruditu9.XII 1912.

116

jedne takve drustvene klase, koja bi se sastojala od pripadnika svihkonfesija i takode obuhvatala ekonomski snazniji dio Muslimana.96)

Ta ”nova klasa”, koja bi naslijedila begovat, trebalo je, po misljenjudr V. Nieca, da, kao i muslimanski elemenat uopste, postane oslonac ”zaujednacavanje separatistickih tendencija srpstva i hrvatstva i protutezasrpskim centrifugalnim aspiracijama. Ova klasa, ako bude lisena svihprivilegija i strateskih razlika, postala bi po svom uvjerenju demokratskisocijalni sloj, koji usljed toga saosjeca sa ostalim slojevima stanovnistvai u realnoj drzavnoj politici zauzima konstruktivno stanoviste.”97)

Mada ovakva razmatranja prelaze na teren politicke fantazije, onapokazuju u kakvom se corsokaku kretala austrougarska politika u Bosnii Hercegovini. Sauterov izvjestaj ostaje uglavnom na tlu realnih odnosa,mada i on sadrzi mjestimicno neispunjive i nerealne zelje autora.

Ekonomski znacaj Bosne i Hercegovine za obje drzave Monarhijebio je pred Prvi svjetski rat u stalnom porastu. I austrijski kao i ugarskikapital pokazivao je sve vece interesovanje za ucesce u bosanskoherce-govackoj privredi. Taj pojacani interes austrijskog kapitala dosao je doizrazaja i u formiranju Austrobosanske banke, koju su 1912. osnovalibecka Unionbanka i Bodenkreditanstalt. Od znacaja za kreditne prilikeu Bosni i Hercegovini bilo je i osnivanje filijala Austrougarske banke uSarajevu (1910), Banja Luci (1911) i Mostaru (1912).98)

S ciljem da zastupa interese industrije i sl. u Sarajevu je 1912. godi-ne pokrenuta ”Sudslavische Revue”, tjednik na njemackom jeziku. Zanjegovo osnivanje dali su priloge Bodenkreditanstalt, firma Steinbeis idr. Casopis je trebalo da bude otvoren raznim nazorima, da angazujedomace saradnike i da u podrucje svoga rada uvuce Srbiju, Crnu Go-ru i Bugarsku. Ova akcija u nizu drugih dala je povoda zemaljskom

96) ”Mit ihnen wurde das ruhige, raschen Umwalzungen abgeneigte, con-servative Element, welches die Fuhrung der Politik wesentlich unterstuztund erleichtert, verschwinden und es ware eine dankbare, staatsmanni-sche Aufgabe die Schaffung einer solchen socialen Klasse, welche sich ausAngehorigen aller Confessionen zusammensetzen und auch den kraftigereTeil der Moslims umfassen wurde anzubahnen und zu ermoglichen”. Kaonapomena 94.97) ”Wie das moslemische Element uberhaupt, so wurde insbesondereeine solche Bevolkerungsklasse ein Stutzpunkt werden, fur den Ausgleichder separatistischen Tendenzen des Serbentums und Kroatentums undein Gegengewicht gegen centrifugale serbische Aspirationen. Sie wurdelosgelost von allen Privilegien und Standesunterschieden, eine in der Ge-sinnung demokratische, daher mit den ubrigen Bevolkerungsschichtengleichfuhlende in der Realpolitik staatserhaltende sociale Schichte wer-den”. Ibidem98) Vidi: Bericht 1913, str. 82, F. S c h m i d, op. cit. str. 639-640.

117

poglavaru generalu Oskaru Potioreku da zakljuci, kako je interesovanjeaustrijskog kapitala za Bosnu i Hercegovinu postalo zivlje.99)

Odredeni doprinos pojacanom interesovanju austrijskih poslovnihkrugova za Bosnu i Hercegovinu dalo je i Udruzenje austro-bosanskoher-cegovackih interesenata (Osterreichisch-bosnisch-herzegowinischer In-teressentenverband) osnovano 1911 godine. Njegovo formiranje bilo jemotivirano time da je Bosna i Hercegovina vise nego ikada ranije doslau prvi plan opsteg interesovanja i sto svojim razvitkom dobiva sve veceznacenje za austrijsku privredu. Zadatak Udruzenja je bio briga o za-jednickim problemima austrijskih preduzeca koja imaju privredne in-terese u Bosni i Hercegovini, kao i produbljivanje i razvoj privrednih ikulturnih odnosa izmedu Bosne i Hercegovine i Cislajtanije.100) Stalnaposlovnica udruzenja trebalo je da kao centralno informativno mjestostoji na raspolozenju privrednim korporacijama i interesentima.101)

Udruzenje je prema Statutu (§ 3) ostvarivalo svoje ciljeve putemzajednickih savjetovanja i skupova, predavanja i publikacija, organizo-vanjem i pomaganjem putovanja i ostalim zakonskim sredstvima.102)

Ono je izdavalo svoju publikaciju ”Mitteilungen” i osobito se aktivnoangazovalo oko problema izgradnje novih zeljeznickih pruga u Bosni iHercegovini i tarifne politike u saobracaju sa anektiranim pokrajina-ma.103)

Poslove Udruzenja vodio je Hermann v. Sauter,104) koji je razviozapazenu publicisticku djelatnost. Docnija aktivnost Sautera i mjesto

99) ”Jedenfalls ist aber auch diese Aktion ein Beweis dafur dass dasInteresse des osterreichischen Kapitals fur Bosnien und die Herzegovinalebhafter geworden ist”. ABH Priv. Reg. 111/1912 Potiorek Bilinskom28.III 1912.

100) ”Bosnien und die Herzegovina sind heute mehr denn je in den Vor-dergrund des allgemeinen Interesses geruckt; in ihrer aufstrebenden Ent-wicklung gewinnen die Reichslande auch fur unsere Volkswirtschaft eineimmer steigende Bedeutung” ....”Pflege der gemeinsamen Angelegenhaiten jener osterreichischen Un-ternehmungen, welche im Gebiete Bosniens und der Herzegovina wirt-schaftliche Interessen besitzen, sowie Vertiefung und Ausgestaltung derwirtschaftlichen und kulturellen Beziehungen zwischen Bosnien und denim Reichsrate vertretenen Konigreichen und Landern, das ist die Auf-gabe, welche der Osterreichisch-bosnisch-herzegowinische Interesentver-band stellt.” AVW Pr Nr 2478/MP ex 1912. Osterreichisch- bosnisch-herzegowinische Interesentverband, Wien im September 1911 - Podvuce-no je spacionirano u originalu.

101) Sjediste Poslovnice bilo je Wien I, Stubenring 8.102) Kao napomena 100.103) Vidi sazeto o djelatnosti Udruzenja,Nr. 5 der Mitteilungen des Oster-reichisch-bosnisch-herzegowinischen Interessentenverbandes, Wien 1913.

104) Predsjednik Udruzenja bio je Hugo v. Noot, industrijalac i clan gor-njeg doma Carevinskog vijeca, a potpredsjednici bili su Felix Kuranda,

118

koje je zauzimao u Udruzenju austro-bosanskohercegovackih interese-nata najbolje govori o efektu koji je njegov izvjestaj mogao imati uaustrijskim poslovnim krugovima. Stoga ne bi bila suvise smjela pret-postavka da je Sauterov izvjestaj ubrzao formiranje Udruzenja.

Kad su pocetkom 1912. vodeni pregovori o angazovanju WienerBankvereina u izradi i realizaciji jednog programa podizanja indus-trije u Bosni i Hercegovini, njegov direktor Popper odmah je izraziospremnost da njegova ustanova ucestvuje u tom poduhvatu. Medutim,s obzirom na veliki uticaj Ugarske u Bosni i Hercegovini, on je imaonamjeru da nastupi formalno zajednicki sa Madarima, kako bi se bosan-skoj upravi ustedili sukobi sa Pestom, ali je pri tome stvarni finansijertrebalo da ostane Wiener Bankverein.105) S tim u vezi pojavila se je imegalomanska zamisao da austrijski kapital ovu akciju prosiri iz Bos-ne na Albaniju i Makedoniju i da ih ”privredno okupira”. Tako bi seiskoristilo italijansko angazovanje u Tripolisu, za prosirenje sopstveneinteresne sfere na Balkanu.106)

direktor Wiener Bankvereina i Dr Hugo Furth, industrijalac. U odborui medu clanovima Udruzenja nalazili su se vec do septembra 1911. emi-nentni predstavnici privrednih korporacija i javnog zivota u Cislajtaniji.Tako na pr. predsjednici Sudbahna, Austrijskog eksportnog udruzenja,Centralnog udruzenja industrijalaca Austrije, Saveza austrijskih indus-trijalaca, Centralnog saveza austrijskih trgovaca i Udruzenja beckih trgo-vaca; Zatim predsjednici odnosno potpredsjednici ili sekretari trgovackihi obrtnickih komora za Donju Austriju, za Sleziju, kao i komora u Egeru,Reichenburgu, Krakovu, Lavovu, Pragu, Plznju, Olomucu i Brnu; pred-sjednik Berze za poljoprivredne proizvode u Becu te pojedini istaknutiindustrijalci i trgovci medu kojima je bio i Robert Eisler i Johann Bap-tist Schmarda. Clan Udruzenja bio je i istaknuti austrijski politicar drJoseph Maria Baernreither i univ. prof dr August Fournier.Od domacih ljudi iz Bosne clanovi Udruzenja bili su Dorde Jovanovic,veletrgovac iz Tuzle, Ibrahim Kucukalic, veletrgovac iz Brckog i JesuaD. Salom, bankar iz Sarajeva, potpredsjednik bosanskohercegovacke Tr-govacke i obrtnicke komore. Ibidem

105) ”Nach einer kurzen Unterredung mit Direktor Popper, dem Schlussauch Direktor Kuranda - der Fachmann fur orientalische Angelegenhei-ten - beiwohnte, erklarte sich P (opper) mit ausserordentlichem En-thusiasmus bereit, ein ganzes Programm von ihm sofort in Angriff zunehmender Industrien zu entwerfen und will er mich demnachst von des-sen Fertigstellung verstaudidigen.P (opper) will dabei Hand im Hand wit seinen ungarischen Freundegehen, die dort bekanntlich grosten Einfluss geniessen, damit der Bosni-eschen Regierung alle Reibungen mit Pest erspart bleiben. Der eigen-tliche Geldgeber bliebe aber der Wiener Bankverrein”. ABH Priv.Reg.Nr 104/1912 Eugen Benzian, Bilinskom. Sva mjesta su podvucena i uoriginalu.

106) Ibidem; Dz. J u z b a s i c, O nekim pitanjima austrougarske poli-tike prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu zavrijeme krize 1912/1913. godine, Prilozi Instituta za istoriju radnickogpokreta u Sarajevu, 5, 1969, str. 168.

119

Vodece industrijske korporacije Austrije stajale su poslije izbijanjabalkanskog rata iza iluzornog plana o sklapanju carinske unije Monar-hije sa balkanskim drzavama i bile su stvarni inicijatori izvjesnih korakaaustrijske diplomacije preduzetih u tom pravcu. Austrijski industrijalci,strahujuci od gubitka trzista na podrucjima evropske Turske, istovre-meno su bez osjecaja za realnost smatrali da ce po okoncanju balkanskihratova moci ne samo sacuvati postojece trziste na istoku nego ga i znat-no prosiriti. Njihov krajnji cilj bilo je privredno prozimanje Balkanaod strane Monarhije i stvaranje jednog zatvorenog privrednog prostorau kom bi nesmetano dominirala i razvijala se austrijska industrija osi-guravsi trziste, sirovine i proizvodnju zivotnih namirnica.107) To je bilopotpuno neostvarivo ne samo iz spoljnopolitickih razloga, nego i s obzi-rom na postojece unutrasnjo-politicke i ekonomske odnose u Monarhijii uticaj vodecih zemljoposjednickih krugova osobito u Ugarskoj.

Udarac koji je privreda Monarhije pretrpjela zbog balkanskih ra-tova i zatvaranja Balkana za austrougarski izvoz snazno je djelovaona dalje zaostravanje unutrasnjih suprotnosti. Nagli prekid privrednekonjukture po izbijanju balkanskog rata i nastupanje perioda teske de-presije 108) uticao je da su industrijski i trgovacki krugovi u politickimzbivanjima na Balkanu vidjeli jedan od glavnih uzroka ekonomskog pro-padanja Monarhije. Upravo u tim krugovima postao je glasan poziv zadefinitivnim razjasnjenjem situacije jednim odlucnim postupkom,109)

sto je bilo od bitnog znacaja za izbijanje sukoba 1914. godine koji sezavrsio porazom austrougarskog imperijalizma.

107) Kao napomena 56.108) H. B e n e d i k t, op. cit. str. 178, 179.109) H. H a n t s c h, Leopold Graf Berchtold, Graz-Wien-Koln, 1963,Bd II str. 522.

120

BOSNIEN-HERZEGOVINA UND DIE MONARCHIE∗

Bosnien und die Herzegovina wurden seinerzeit mit Waffengewalt okkupiert.

Die Annexion wurde im Lande ausserlich ruhig aufgenommen, da das Aufgebot

an Macht jede starkere Regung unterdruckte. Es ist jedoch zweifellos, dass sie in

einem Grossteil der urteilsfahigen und fuhrenden Intelligenz einen nationalen Moti-

ven entsprungenen Stachel zuruckliess. Der Kaiserbesuch im heurigen Fruhjahre1)

hat wohl mildernd gewirki und bei allen jenen, welche unmittelbar in Beruhrung mit

Seiner Majestat kamen, einen tiefen Eindruck hinterlassen. Auch die breite Masse

des Volkes empfand die Wichtigkeit des Tages, an welchem nach 400 Jahren ein Her-

rscher des Landes dessen Boden betrat. Allzu grosse und anhaltende Begeisterung

war und ist jedoch nicht zu erwarten und ist auch tatsachlich nicht vorhanden. Das

Gefuhl der Zugehorigkeit zur Monarchie ist wohl vorhanden, entspringt aber mehr

den tatsachlichen Machtverhaltnissen als einem inneren Drange. Neben nationa-

len Beweggrunden spielt da die Doppelstruktur der Monarchie eine verhangnisvolle

Rolle. Die Rivalitat zwischen Oesterreich und Ungarn auf dem Gebiete der bosni-

schen Verwaltung, welche sich hier - abgesehen von einigen wichtigen Fragen - zum

grossen Teile mit Ausschluss der Oeffentlichkeit zwischen den beteiligten Stellen

abspielt, wird in Bosnien und der Herzegovina unmittelbar empfunden und nicht

selten am eigenen Leibe nachteilig verspurt.

Der Gesamtbegriff Oesterreich-Ungarn hat durch diese Rivalitat in Bosnien

und Herzegovina jede Werbekraft verloren. Das Land weiss nicht, ist es dem Kaiser

von Oesterreich oder dem Konig von Ungarn untertan. Nur im Heerwesen tritt die

Monarchie einheitlich auf, in der Verwaltung hat die bosnisch-herzegovinische Re-

gierung die undankbare und unmogliche Aufgabe, die von Oesterreich und Ungarn

nach dem Gesetze geubte Einflussnahme ausserlich wenigstens zu einem Gesamt-

willen der Monarchie zusammenzuschliessen. Dies bringt eine Unsicherheit in die

Verwaltung, die sich schliesslich auch auf die Politik ubertragt.

Die herrschenden Parteien werden naturgemass auf die Bahn gedranget, den

einen Staat gegen den anderen auszuspielen, je nach der politischen Konstellation

und den gemachten Versprechungen wird die Wage schwanken. Dazu kommt in

der fuhrenden Intelligenz noch das Gefuhl, bisher nur als Kolonie behandelt wor-

den zu sein. Diesses Gefuhl, das auch in den Landtagsverhandlungen und zwar

ubereinstimmend von allen Parteien zum Ausdrucke gebracht wurde, findet staats-

rechtlich seine Begrundung in der Beschrankung des Wirkungskreises des bosnischen

Landtages, wirtschaftlich in mancherlei Einschrankungen und Erschwerungen des

∗ Vidi stranu 87 sa napomenama 1 i 2.1) Franjo Josip I bio je u posjeti Bosni i Hercegovini od 30.maja do 4.juna 1910. god.

Tom prilikom on je, pored kracih zadrzavanja u usputnim mjestima boravio u Sarajevu(od 30.V do 3.VI) i proveo pola dana u Mostaru.

121

Exportes von Landesprodukten; kulturell hauptsachlich in dem Mangel an Schu-

len und in der Nichtzulassung bosnischer Landesangehoriger in den osterreichischen

oder ungarischen Staatsdienst.2)

Alle diese Momente lassen ein Gefuhl innerer Zugehorigkeit zum Habsburger

Reiche nicht aufkommen, fuhren vielmehr zu einer Wiederbelebung des historisch

liebgewordenen Gedankens einer Autonomie des Landes. Diese Autonomiebestre-

bungen haben - von den Serben und Turken3)

ausgehend - eine so grosse Werbe-

kraft, dass sich ihr auch die Kroaten, wenigstens die gegenwartig die Majoritat

besitzende sogenannte liberale Partei4)

nicht verschliessen konnten. Sie fanden

in den verschiedenen programmatischen Erklarungen der Parteifuhrer im Land-

tage ihren legalen Ausdruck5)

und finden in dem heute bestehenden staatsrec-

htlichen und wirtschaftlichen Verhaltnissen ihre wertvollsten Bundesgenossen: Die

fortschreitende Entwicklung des Landes lasst es auf die Dauer unmoglich erscheinen,

mit den bisherigen Gesetzen ein Auskommen zu finden. Der bei der Okkupation

ausgesprochene Grundsatz, dass neben den von der Turkenzeit ubernommenen Ge-

setzen, die in Oesterreich und Ungarn geltenden Gesetze Anwendung finden sollen,

erweist sich immermehr als ein von der Verlegenheit diktierter, in der Praxis un-

durchfuhrbarer Missgriff. Die Gerichte und Rechtsanwalte, noch mehr aber die

Bevolkerung selbst leiden unter diesen Zustanden vollkommener Rechtsunsicherhe-

it, die sich aus der Verschiedenheit osterreichischer und ungarischer Gesetze ergibt.

Die Folge dieser Zustande ist die Schaffung einer Reihe von neuen Gesetzen auf allen

Rechtsgebieten. Gegenwartig sind in Ausarbeitung oder Behandlung eine Reform

der Konkursordnung, des Wechselgesetzes, des Zinsengesetzes, des Strafrechtes und

der Strafprozessordnung. Ferner ist geplant die Schaffung eines einheitlichen Zivil-

rechtes, eines Scheckgesetzes, eines Gesetzes uber Arbeiterunfallversicherung, eines

Gesetzes uber den Bafahigungsnachweis im Gewerbe, sowie sine Regelung des Ba-

ugewerbes, ferner verschiedene kleinere die Verwaltung betreffende Gesetze. Mag

auch bei den leitenden Stellen bei Schaffung dieser Gesetze das Bestreben vorherrs-

chen, sich moglichst den in Oesterreich und Ungarn herrschenden Grundprinzipien

und Tendenzen zu nahern, so bringen es doch die anders gearteten Verhaltnisse

des Landes mit sich, dass sie in manchen wichtigen Fragen vollkommen von den

Gesetzen der Monarchie abweichen und gezwungen sind, eigene Wege zu gehen;

ein Bestreben, das von den leitenden Beamten der Landesregierung, welche mit

dem Landtage zu arbeiten haben, unterstutzt wird. Die Entwicklung drangt also

unabwendbar auf die Schaffung eines dritten Rechtsgebietes der Monarchie; neben

den osterreichischen und ungarischen entsteht ein bosnisches Rechtegebiet vielfach

mit abweichendern Prinzipien, immer aber mit besonderen Bestimmungen. - Geset-

ze sind der Ausdruck der kulturellen und wirtschaftlichen Verhaltnisse, sei es, dass

2) Vidi: Stenografski izvjestaji o sjednicama bosansko-hercegovackog sabora godine1910. I zasjedanje, Svezak I, Sarajevo 1910. str. 34-56.

3) Odnosi se na bosanskohercegovacke Muslimane.4) Hrvatska narodna zajednica5) Kao napomena 1. O stavovima bosanskohercegovackih politickih stranaka i gru-

pa prema problemu drzavnopravnog polozaja Bosne i Hercegovine neposredno prije inakon aneksije, kao i u Saboru vidi: H. K a p i d z i c, Pripremanje ustavnog periodau Bosni i Hercegovini, Glasnik II/1962 str. 293-328; N. S t o j a n o v i c, Bosansko-hercegovacka politika od 1903-1918 godine (u Bosna i Hercegovina pod austrougarskomupravom) Beograd 1938, str. 107-143; Stephan Graf B u r i a n, Drei Jahre aus derZeit meiner Amtsfuhrung im Kriege, Berlin 1923, str. 227; Bericht uber die Verwal-tung von Bosnien und der Hercegovina 1913. Wien 1914.XI - XIV.

122

sie Bestehendes kodifizieren, sei es, dass sie vorausschauend der Entwicklung den

Weg weisen. Ein selbstandiges Rechtsgebiet entfernt daher auch kulturell und wirts-

chaftlich das betreffende Land immer mehr von janen Landern, welche seinerzeit bei

desen Entstehen Pate standen.6)

Die Entwicklung der Kolonien in der modernen

Zeit bietet hiefur einen unwiderleglichen Beweis.

In kultureller Beziehung sind die Lander schon jetzt selbstandig und der Land-

tag hat durch seine ganze bisherige Haltung keinen Zweifel daruber gelassen, dass

er die auf dem Gebiete des Kultus und Unterrichtes ihm nach dem Verfassungs-

statute zustehenden Rechte auch tatsachlich ausuben wird. Er wird sich hiebei mit

den bereits bestehenden autonomen Kultusorganen auseinanderzusetzen haben. Da

jedoch die Personlichkeiten da wie dort zumeist dieselben sind und die nationalen

Kurien des Landtages das Bestreben haben, in kulturellen Fragen sich freie Hand zu

lassen, wird diese Auseinandersetzung zweifellos zu Gunsten der weiteren Starkung

der Kultusautonomie ausfallen. Was das Mittel des Unterrichtes und der Schulen

in der Hand von tatkraftigen Parteien bei einem Volke bietet, das bisher in seiner

Bildung, Auffassungsfahigkeit und Unterscheidungsfahigkeit noch weit zuruck ist,

braucht nicht weiter erortert zu werden.

Wenn vielleicht auch nicht staatsrechtlich und politisch, praktisch ist die Auto-nomie Bosniens und der Herzegovina unaufhaltsam und kommt schon jetzt in dem

allgemein gangbaren Schlagworte ”Bosnien der Bosniaken” zum Ausdrucke. Wel-

ches die Endziele dieser Bewegung sind, inweieweit sie die bestehenden zentrifugalen

Tendenzen unterstutzen, wie man sie in Einklangbringen kann mit den Lebensin-

teressen der Monarchie, das sind Fragen, welche das bosnische Problem za einem

der schwierigsten in der an Unwahrscheinlichkeiten so reichen Monarchie machen.

Das eine aber kann man heute schon sagen, dass unsere Stellung auf dem Balkan,

insbesondere gegenuber den slavischen Volkern, davon abhangt, ob es uns gelin-

gt, das von der Monarchie annektierte und verwaltete Gebiet auch innerlich dieser

einzuverleiben.

Eine der wichtigsten Voraussetzungen ware hiebei eine Beseitigung der Riva-

litat zwischen Oesterreich und Ungarn zu mindestens aber eine Abgrenzung der

Einflussphare und eine Einigung in dem Sinne, dass die Differenzen moglichst in-

tern ausgetragen werden. Fur beide Staaten der Monarchie besitzt aber der Ein-

fluss in Bosnien und der Herzegovina eine so grosse Bedeutung, - fur beide bildet

dessen Besitz den Schlusselpunkt zur dalmatinischen Kuste und zum adriatischen

Meere, ja uberhaupt zur politischen und wirtschaftlichen Vormachtstellung auf dem

Balkan, fur beide ferner ein Absatzgebiet von zunehmender Aufnahmsfahigkeit -,

dass eine definitive Regelung der bosnischen Frage nicht zu erwarten ist. Die jet-

zige Delegationstagung zeigt die Interessengegensatze von neuem in hellem Lichte.

Staatsrechtlich und politisch durfte daher, wie ja auch der Minister des Aeussern

neuerdings betonte, eine Aenderung in der Stellung Bosniens und der Herzegovina

zur Monarchie beziehungsweise zu deren beiden Staaten in nachster Zeit nicht ein-

treten. Es bleibt daher fur uns nur die Frage, wie die osterreichische Reichshalfteim Rahmen der Monarchie ihren Einfluss in Bosnien sichern und starken kann.Was auf kulturellen und wirtschaftlichem Gebiete hier unternommen werden kann,

sei im Folgenden auf Grund eigener Erfahrungen darzustellen versucht.

6) Uporedi: F. S c h m i d, Bosnien und der Herzegowina unter der Verwaltung Oster-reich-Ungarns. Leipzig 1914. str. 797-799.

123

Vorerst ist es jedoch notwendig, die Stellung Ungarns und Oesterreichs zu den

Reichslanden und deren Chancen dort kurz zu skizzieren.

In dem Wettstreite um die Vorherrschaft in Bosnien und der Herzegovina hat

Ungarn neben den historischen Beziehungen den unschatzbaren und nicht zu para-

lysierenden Vorteil der unmittelbaren Nachbarschaft.Mit Ausnahme der zwei unbe-

deutenden bosnischen Kustenstriche bei Kleck und in der Bocche di Cattaro grenzt

Bosnien an ungarisches Territorium und kann zu Lande nur uber Ungarn erreicht

werden, der Weg von Bosnien fuhrt uber Pest. In der Eisenbahn-und Tarifpolitik

weiss Ungarn diesen Vorteil wohl auszunutzen. Auf der anderen Seite sind beide

Lander vorwiegend Agrarlander und stehen sich infolgedessen als Konkurrenten ge-

genuber. Mit der Kraftigung des bosnischen Wirtschaftalebens wird diese noch all-

gamein wenig erkannte Tatsache immermehr in die Erscheinung treten. Schon heute

zeigen sich mancherlei Reibungsflachen, welche aus der Schwierigkeit entspringen,

gleichzeitig die eigene Produktion zu schutzen und Bosnien volkswirtschaftlich zu

fordern: die bosnischen Schwellen werden zu den Lieferungen fur die koniglich unga-

rischen Staatsbahnen nicht zugelassen, die Ausfuhr bosnischer Kohle in das sudliche

Ungarn wird durch Tarifmassnahmen erschwert, die Erzeugung von Sliwowitz aus

frischen und gedorrten Zwetschken sowie deren Einfuhr wird durch Steuerbestim-

mungen moglichst hintertrieben, die Einfuhr von lebeden Schweinen wird verboten

und dadurch die Schweinezucht Bosniens hart bedroht, im Interesse der ungarischen

Muhlen werden in Bezug ungarischen Getreides den bosnischen Muhlen Schwierig-

keiten bereitet u.s.w.7)

Bei der osterreichischen Reichshalfte fallen diese Erwagungen zum grossten

Teile weg. Oesterreich steht zu Bosnien in einem ahnlichen Verhaltnisse wie zu Un-

garn, es tritt als Kaufer von landwirtschaftlichen Produkten auf und liefert dafur

Industrieprodukte. Mit der zunehmenden Industrialisierung Bosniens ist naturlich

auch da, ebenso wie zwischen Oesterreich und Ungarn eine Verschiebung eingetre-

ten, in der Hauptsache sind jedoch die wirtschaftlichen Reibungsflachen zwischen

Oesterreich und Bosnien verhaltnismassig gering, die wirtschaftlichen Beziehungen

daher einer weiteren Ausgestaltung fahig. Bei der heute uberall vorherrschenden

Tendenz einer praktischen Interessenpolitik ist dieser Vorteil gegenuber der un-

garischen Reichshalfte von grosser Bedeutung, der gesteigert werden kann, durch

eine entsprechende Verkehrspolitik. Ein Analogen findet sich in der zunehmenden

Entwicklung der Handelsbeziehungen zwischen Deutschland und Serbien, wo die

osterreichisch-ungarische Monarchie infolge ihrer, agrarischen Interessen dienenden

Handelspolitik immermehr an Boden verliert.8)

Zu diesem wirtschaftlichen Mo-

mente kommt der Glanz des Hofes, die alte osterreichische Kultur, der Sitz der

7) Vidi Sumarni izvjestaj trgovacke i obrtnicke komore za Bosnu i Hercegovinu ostanju obrta trgovine i prometa njezina podrucja u godinama 1911. i 1912. Sarajevo1913. str. 45, 51, 54, 75-76, 82-85; Zapisnik redovite IX plenarne sjednice trgovackei obrtnicke komore za Bosnu i Hercegovinu drzane 6. i 7. (19. i 20.) juna 1911. u

dvorani komore u Sarajevu. Sarajevo 1911. str. 15-16.8) Zbog carinskog rata sa Srbijom austrougarski udio u uvozu Srbije, koji je od 1900-

1905. iznosio u prosjeku 84,82%, opao je u 1910 godini na 18,71%. Njemacka, koja jeizvukla najvise koristi od carinskog rata, povecala je u istom razdoblju svoje ucesce usrpskom uvozu od 5,81 na 22,27% (D. D o r d e v i c, Carinski rat Austro-Ugarske iSrbije 1906-1911., Beograd 1962. str. 638-639.) Prema drugim podacima njemackiizvoz u Srbiju porastao je od 1902 do 1910 od 12,5 na 17,9 miliona maraka, a srpskiizvoz u Njemacku popeo se od 5,1 na 19,1 miliona maraka. (H. B e n e d i k t, Die

wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph - Zeit, Wien 1958. str. 164.)

124

bosnischen Behorden in Wien und last not least die zunehmende slavische Struktur

der osterreichischen Reichshalfte. Der Slave in Bosnien empfindet instinktiv, dass

er in Oesterreich mehr Verstandnis und Schutz fur seine Interessen findet als in dem

magyarisch-imperalistischen Ungarn. Zieht man die Bilanz, so fallt sie, nach all-

gemeinen Gesichtspunkten beurteilt, zu Gunsten der osterreichischen Reichshalfte

aus.

Ungarn hat sich bis vor einigen Jahren der Hauptsache nach darauf beschrankt,

die ihm durch seine geographische Lage zukommenden naturlichen Vorteile auszu-

nutzen und deren Korrektur durch Eisenbahnverbindungen in der Richtung nach der

osterreichischen Reichshalfte zu verhindern. Erst mit der Annexion traten Bosnien

und die Herzegovina in den unmittelbaren Interessenkreis des ungarischen Staates.

Eine lebhafte Tatigkeit wurde auf allen Gebieten entfaltet, um das Versaumte nach-

zuholen. Verschiedene hohere Beamte bereisten das Land, politische Faden wurden

wieder aufgenommen oder neu angeknupft, die in der Hauptstadt lebenden unga-

rischen Staatsangehorigen wurden zu einem Vereine zusammengeschlossen, welcher

sich die Grundung einer ungarischen Volksschule zur Aufgabe machte; die Stadt Bu-

dapest stiftete anlasslich ihres Besuches in der Hauptstadt einige Stipendien zum

Besuche fur hohere Lehranstalten in Budapest, die Agrarbank9)

wurde ins Leben

gerufen, das ungarische Handelsmuseum10)

entfaltete eine lebhaftere Tatigkeit,

9) Privilegovana agrarna i komercijalna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu(Privilegierte Agrar-und Kommerzialbank fur Bosnien und Hercegovina, Sarajevo) os-novana je bila od strane Pestanske ugarske komercijalne banke (Pesti Magyar Kere-skedelmi Bank) na osnovu ugovora sa zajednickim ministrom finansija baronom S.Burianom. Ugovor je madarskom kapitalu davao izuzetne povlastice u poslovima okootkupa kmetova u Bosni i Hercegovini. Ugovorom se predvidalo da se u sluzbu bankeoko otkupa kmetova stavi pravni i politicki aparat uprave, a kao garancija bancinog pos-lovanja trebalo je da sluzi zemaljski budzet. Konstituirajuca skupstina banke odrzanaje 20.I 1909 u Sarajevu. Nova banka raspolagala je sa dionickim kapitalom od nomi-nalnih 8 mil. kruna. Ovakav nacin proteziranja interesa madarskog kapitala izazvao jeveliko negodovanje konkurentskih austrijskih poslovnih krugova i javnosti, a takoder iotpor predstavnika domaceg gradanstva u Bosni i Hercegovini. Zbog energicnog pro-tivljenja austrijske vlade ugovor je propao. Inace, banka je otpocela svoju djelatnost15.V 1909. i bavila se svim bankarskim i robno-komisionarskim poslovima, davanjemhipotekarnih kredita i komunalnih zajmova. (Bosnischer Bote pro 1910. Sarajevo 1910str. 381; Dr V. A n d r i c, Madarske agrarne banke, Savremena studija. Sarajevo1909; K. G r u n b e r g, Die Agrarverfassung und Grundentlastungsproblem in Bos-nien und der Hercegovina, Leipzig 1911. str. 68; F. S c h m i d, op. cit. str. 329-331;L. D a k o v i c, Privilegovana agrarna i komercijalna banka za Bosnu i Hercegovinu,Glasnik VI, Sarajevo 1966. str. 143-170.10) Kraljevski ugarski trgovacki muzej u Budimpesti bio je drzavna ustanova za una-predenje industrije i spoljne trgovine. On je u prvom redu imao zadatak da poslovnimljudima pruza besplatno informacije o svim pitanjima koja se ticu ugarske spoljnetrgovine, a osobito o uslovima prevoza i carinama, nabavnim i prodajnim mogucnostimana ugarskom i stranim trzistima, o komercijalnom zakonodavstvu, javnim liferacijamaitd. Ugarski trgovacki muzej u Budimpesti imao je svoje korespondente u Sarajevu,Beogradu, Skadru, Vidinu, Ruscuku, Sofiji, Bukurestu, Galcu, Braili kao i na drugimtrzistima, koja su bila od znacaja za Ugarsku, na svim kontinentima. KorespondentiMuzeja su na stranim trzistima zastupali ugarske firme, izvjestavali Ugarski trgovackimuzej o svim spoljnim poslovnim prilikama, te u potrebnim slucajevima intervenisalimedu poslovnim partnerima. Ulogu korespondenta Krlj. ugarskog trgovackog muzeja uSarajevu vrsila je Glavna filijala Ugarske banke i Trgovackog d.d. u Sarajevu osnovana1899 god. (Bosnischer Bote, Sarajevo 1912. str. 529, 530.)Medutim, i prije otvaranja filijale Ugarske banke i Trgovackog d.d. u Sarajevu jedjelovala filijala Ugarskog trgovackog muzeja, koja je bila osnovana 25.III 1890.(H. K r e s e v l j a k o v i c, Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave, Sarajevo1969. str. 77). Za vrijeme Kallayeva rezima ona je uzivala ne samo moralnu, nego imaterijalnu potporu bosanskohercegovacke uprave. Kao pomoc filijali Muzeja dato je

125

die Budapester Fruhjahrsmesse zieht mit steigendem Erfolge bosnische Aussteller

an sich (Fahrpreisermassigungen) und machte eine eigene bosnische Abteilung, der

ungarische Industriellenverband zieht Lehrlinge und Gehilfen mit Stipendien nach

Pest, ungarische Reisende uberschwemmen das Land. Ihren Sammelpunkt finden

alle diese Bestrebungen in der vor kurzen errichteten Sektion im ungarischen Han-

delsministerium.11)

Die ungarischen Bestrebungen beschranken sich aber nicht auf

Bosnien und die Herzegovina, sie erstrecken sich auf das ganze dalmatinische Lito-

rale, insbesondere in Ragusa und Spalato sucht ungarisches Kapital Fuss zu fassen.

Kulturell sind die ungarischen Bemuhungen bisher ohne Erfolg geblieben; was

gemeinsam in Bosnien ist, ist zum grossten Teil osterreichischer Geist, deutsche

Kultur. Ungarische Kultur und Sitte vermochten sich in Bosnien und der Her-

zegovina niemals Eingang zu verschaffen, heute bei den gesteigerten nationalen

Empfindungen weniger denn je. Wohl aber hat Ungarns Industrie und Handel,

unterstutzt durch das geschickt und praktisch geleitete ungarische Handelsmuse-

um Erfolge erzielt, die dauernde werden, wenn die Qualitat der gelieferten Artikel,

die jetzt noch im allgemeinen hinter den osterreichischen zuruckstehen, sich bessert.

Ungarn wusste es ferner durch auf die Verwaltung ausgeubten Druck durchzusetzen,

dass osterreichische Industriegrundungen, wenn irgend molich, nur mit ungarischer

Beteiligung konzessioniert werden.

Die bosnische Verwaltung scheint in dieser Richtung einen Auftrag zu haben,

das machte sich zum Beispiel geltend bei den Verhandlungen wegen Errichtung

einer Stickstoff-Fabrik bei Jablanica und bei der Ausbeutung der Erz-und Kohle-

nlager bei Sanskimost.12)

- In politischer Beziehung ist die Anziehungskraft nic-

ht zu unterschatzen, welche ein einheitlich geleiteter, zielbewusster Wille auf die

za 6 godina, u razdoblju od 1890-1895, 22.500 forinti iz zemaljskih sredstava. Osim togaona je bila oslobodena od poreza na trgovacke knjige, racune i ponude. Na Muzej je, uzproviziju od 5%, bila prenesena prodaja proizvoda erarne Radionice za umjetni obrt,Tkaonice cilima i Tkaonice beza i vezionice. Promet filijale Muzeja udesetorostrucio seje za 6 godina (1890 god. - 40.026 forinti, 1895 god. - 507.166 forinti) ABH ZMF BH

Nr 2.739/1896. Kallay ugarskom ministru trgovine 20.III 1896.11) U cilju efikasnijeg uticaja na razvoj privrednih odnosa sa Bosnom i Hercegovinomi stalnog pracenja i studiranja problema koji se javljaju na tom polju ugarsko ministar-stvo trgovine specijalno je angazovalo Imre Balinta zamjenika direktora Kr. Ugarskogtrgovackog muzeja i rjesenjem od 4. maja 1910 godine podredilo ga sefu svoga IV otsje-ka. Istovremeno je I. Balintu dodijeljen dr Karl Miklos kao pomocna kancelarijska sila.Zadatak I. Balinta bio je prikupljanje, sistematska obrada i evidencija materijala kojise odnosi na bosanskohercegovacku privredu i pravo; pripremanje studija prijedloga iodluka za unapredenje odnosa sa Bosnom i Hercegovinom na podrucju trgovine i indus-trije. I. Balint je bio duzan da podnosi referate sefu IV otsjeka, u cijoj je nadleznostibila dalja briga o izradi izvrsnih akata. Ostali otsjeci ugarskog ministarstva trgovinetrebalo je da efikasno pomazu Balinta i pruzaju mu na uvid sve akte koji se ticu Bosnei Hercegovine, a on je opet imao da im pruza sve potrebne informacije. (ABH ZMF Pr.

BH Nr 765/1910.)12) O problemu iskoriscavanja zeljezne rude u zapadnoj Bosni vidi stranu sa napome-nama 45, 46 i 47.Zajednicko ministarstvo finansija je svojom odlukom od 30.IX 1910. izdalo Austrijskomdrustvu za kemijsku i metalursku proizvodnju u Aussig-u (Oesterreichischer Verein furchemische und metalurgische Produktion in Aussig) odobrenje za gradnju i eksploataci-ju jedne hidroelektrane na Neretvi kod Jablanice, a takode i za podizanje industrijskihpostrojenja za proizvodnju umjetnog gnojiva i elektrometalurskih fabrikata. Udruzenjuje stajao na raspolozenju rok od pet godina za izgradnju hidroelektrane. Koncesija jeisticala u jesen 1915. godine. (ABH Priv.Reg. Nr 128. Kuh-Chrobak Klimburgu 3.IV1912, Klimburg Kuh-Chrobaku 5.IV 1912.)U 1912. godini pojavio se i plan svajcarskog inzenjera Fischer-Reinau za izgradnjuhidroelektrane Trebisnjica. Slano, koji je zemaljski poglavar Potiorek ocijenio kao vrlo

126

offentliche Meinung immer auszuuben vermag. Diesem von den leitenden Stellen

ausgehenden und von allen ungarischen Parteien und der ungarischen offentlichen

Meinung mit Nachdruck unterstutzten Willen, die Einflusssphare in Bosnien zu

erweitern und das Land seinem Ideen-und Wirkungskreise einzuverleiben, muss in

der osterreichischen Reichshalfte ein Gegengewicht geboten werden, sollen nicht

die fur Oesterreich gunstigen Chancen verloren gehen. Gegenuber dem fuhlbaren

ungarischen Ansturm hat sich die offentliche Meinung in Oesterreich bisher, ab-

gesehen von der Aktion in der Agrarfrage,13)

stark passiv verhalten. Selten sind

die Aeusserungen des Interesses und der Sympathie fur unsere neuen Reichslande,

noch seltener dringt eine Kunde hievon in den Sudosten der Monarchie. In der

Intelligenz,und von ihr ausgehend auch im Volke, ist so die Meinung im Entstehen

begriffen, dass die osterreichische Reichshalfte ihr Interesse an Bosnien verliert und

das Land dem osteichen Nachbar ausliefert. Diesem gewiss ungerechtfertigten Pe-

ssimismus muss man entgegentreten, es ist notwendig, die Oeffentlichkeit mit den

Verhaltnissen und Vorgangen in unseren Reichslanden mehr als bisher vertraut zu

macben. Als Mittel kamen in Betracht die Presse, Vortrage, Ausstellungen bosnisc-

her Artikel, gemeinsame Reisen etc., es ware ferner notwendig die Berufs - und Fac-

hkreise zu einer intensiveren Mitwirkung an der Losung der verschiedenen Probleme

heranzuziehen. Besondere ware es auch wertvoll, die osterreichischen Zentralstellen

mehr als bisher mit der bosnischen Zentralverwaltung in Verbindung zu bringen

und die Erfahrungen, die hier auf breiterer Grundlage gewonnen wurden, dieser zur

Verfugung zu stellen. Dadurch kann von vornherein die Gesetzgebung und Verwal-

tung in unserem Sinne beeinflusst werden, mehr vielleicht als durch die offizielle,

durch das Gesetz vorgesehene Mitwirkung an der bosnischen Verwaltung. Wesen-

tlich unterstutzt wurde diese indirekte Einflussnahme durch Studium und Bereisung

des Landes durch jene Organe der osterreichischen Verwaltung, welche sich beruflich

mit dessen Angelegenheiten zu beschaftigen haben. Wunschenswert ware es ferner,

dem Zeitungswesen des Landes, das sich uberraschend entwickelt, ein grosseres Au-

genmerk zu widmen und zwar insbesondere den in serbokroatischer Sprache erschei-

neden Tages - und Fachblattern. Besonders die letzteren, welche Aufsatze kulturel-

ler, historischer, nationaler und allgemein bildender Richtung bringen, konnten eine

geeignete Handhabe bieten,auf den der Intelligenz angehorigen Leserkreis Einfluss

zu nehmen. Einen ungunstigen Eindruck macht in der Bevolkerung der Konkur-

renzkampf zwischen den beiden deutschen Tagesblattern ”Bosnische Post”14)

und

”Sarajevoer Tagblatt”,15)

besonders da man die hinter den Kulissen tatigen Krafte

interesantan. Potiorek je urgirao da zajednicki ministar finansija Bilinski sto prije do-nese odluku o ovom projektu, jer je predpostavljao da projekt favorizuje nadvojvodaLeopold Salvator. Osim toga i firma ”Skoda” planirala je izgradnju elektrometalurskihpostrojenja u Slanom- (ABH Priv. Reg. Nr 760/1912. Potiorek Bilinskom 16.IX 1912.)13) Odnosi se na reagovanje u Austriji na davanje povlastica Privilegovanoj agrarnoji komercijalnoj banci. Vidi napomenu 9.14) List je od 1896. pripadao Josipi Baptistu Schmardi krupnom beckom preduzetnikui finansijeru (up. P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Hercegovina 1878-1918,University of Waschington Press, Seatle 1963. str. 110; D. P e j a n o v i c, Bibliografi-ja stampe Bosne i Hercegovine 1850-1941, Sarajevo 1961. str. 22,23; H. K r e s e v-lj a k o v i c, op. cit. str. 70), a poslije njegove smrti njegovim nasljednicima do 1912.

godine.15) List je finansirala Zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu i Krscansko-socijalnastranka iz Beca, a bio je subvencioniran i od strane austrijske vlade. (ABH Priv. Reg.

Nr 765/1912; L. D a k o v i c, op. cit. str. 166.)

127

kennt. Dazu komnt noch eine; ob es von vornherein klug war, die Vertretung des

osterreichischen Handelsmuseums16)

der Handels - und Transport - Aktiengesell-

schaft17)

auzuvertrauen, welche seit jeher mit ungarischen Kreisen Fuhlung hatte

und infolge ihrer Lieferungs - und Speditionsvertrage auch von der bosnisch - herze-

govinischen Landesregierung abhangig war, mag dahin gestellt bleiben. Anstatt nun

zu versuchen, die Gesellschaft heruberzubekommen und den ungarischen Einfluss

auszuschalten, sie mit osterreichischen Finanzinstituten in engere Fuhlung zu brin-

gen, hatten die publizistischen Angriffe auf die Gesellschaft den auf jeden Fall fur

die osterreichische Sache ausserst unerfreulichen Erfolg, sie direkt in das gegnerische

Lager zu treiben; die kurzlich arfolgte Finanzierung durch die Pester Kommerzial-

bank und die Agrarbank in Sarajevo sind ja bekannt. Die weitere Konsequenz ist

die Tatsache, dass die Ungarn auf diese Weise ihren schon lange und mit allen

moglichen Mitteln verfolgten Plan nunmehr verwirklichen konnen, uber ein deu-

tsches Blatt zu verfugen. Gegenwartig tritt in dem Blatte diese Frontveranderung

noch nicht so recht zum Vorschein. Fur die osterreichische Sache ware es zweifellos

von grossem Werte, wenn es gelingen wurde, die Aktion noch zu paralysieren und

den offenen Uebertritt des Blattes ins ungarische Lager zu verhindern.18)

- Kul-

turell hat die Okkupation und die darauf folgende Annexion bisher nur ausserliche

16) Car. kralj, austrijski trgovacki muzej (k.k. osterreichisches Handelsmuseum) pru-zao je u interesu unapredenja austrijske izvozne trgovine komercijalne usluge zaintere-sovanim firmama, stavljajuci im po pravilu gratis na raspolozenje razlicite informacijeo prilikama na stranim trzistima. U okviru svoje djelatnosti Muzej je pruzao oba-vjestenja o prodajnim mogucnostima za austrijske proizvode na pojedinim trzistima io uzansama, o solidnosti i kreditnoj sposobnosti stranih firmi, obavjestavao o carinskomi tarifnom sistemu, pronalascima i tehnickom napredku, kretanju trgovine i statistici, opropisima koji se odnose na zastitu uzoraka i patentima. U interesu austrijske privredeMuzej je takoder na stranim trzistima uspostavljao agencijske, komisionarske i drugeeksportne veze.Austrijski trgovacki muzej imao je u Bosni i Hercegovini ekspoziture u Sarajevu, Mos-taru, Bosanskom Brodu, Tuzli, Foci, Gorazdu, Banjaluci, Brckom, Varesu i Visegradu.Osim toga on je imao i ekspoziture u Pljevljima, Metkovicu, Dubrovniku, Podgori-ci, Skadru, Aleksandriji i Kairu. Vodstvo nad ovim ekspoziturama bilo je povjerenoTrgovackom i transportnom d.d. (Bosnischer Bote pro 1910. Sarajevo 1910. str. 405).17) Trgovacko i transportno dionicko drustvo, ranije firma J.B. Schmarda, Rotter iPerschitz u Sarajevu (Handels-und Transport Aktiengesellschaft vormals J.B. Schmar-da, Rotter u. Perschitz in Sarajevo) osnovano je 1898. i 1910. godine raspolagalo jesa dionickim kapitalom od 2,000.000 kruna. Centralna uprava Drustva nalazila se je uBecu, a njegov centralni biro bio je u Sarajevu.Drustvo je imalo svoje filijale u Budimpesti, Mostaru, Bosanskom Brodu, Metkovicu,Gruzu, Ustipraci i Trstu, a predstavnistva u svim znacajnijim mjestima Bosne i Her-cegovine. Drustvo se bavilo i poslovima osiguranja zastupajuci u Bosni i Hercegovi-ni k.k. Versicherungs-Gesellschaft Osterr. Phonix i Erste Allgemeine OsterreichischeUnfallsversicherungs-Gesellschaft. (Bosnischer Bote pro. 1910 .... str. 203, 405-407).Kao ranije firma J.B.Schmarda, Rotter i Perschitz tako je i Drustvo imalo u stvari mo-nopol u spediterskim poslovima na bosanskohercegovackim zemaljskim zeljeznicama ivojnoj pruzi Banjaluka-Dobrljin. (Uporedi P.F. S u g a r, op. cit. str. 100, BosnischerBote pro 1910 ...str. 407). Inace, spediterski poslovi bili su najvazniji oblik djelatnostiDrustva.Vlasnik i izdavac lista ”Bosnische Post” bio je ujedno i najznacajniji akcionar Trgo-vackog i transportnog d.d. Vidi napomenu 14.18) Nije uspio pokusaj madarskog kapitala da ”Bosnische Post” dobije u svoje vlas-nistvo. Pregovori vodeni u cilju prodaje lista Ugarskoj komercijalnoj banci zavrsili suneuspjehom, jer predsjednik ugarske vlade Kuhen Hedervary nije htio odobriti sub-venciju listu u visini u kojoj je Banka trazila. ”Bosnische Post” je pocetkom 1912godine presla u posjed Wiener Bankvereina. (ABH Priv. Reg. Nr 111/1912. Potiorek

Bilinskom 28. III 1912.)

128

Erfolge zu erzielen gewusst. Es ist auch die Zeit eines Menschenalters viel zu kurz,

um bei einem Volke, das seit jeher den heterogensten Einflussen ausgesetzt war

und in den letzten vier Jahrhunderten selten ruhigere Zeiten genoss, einen nach-

haltigen Einfluss auszuuben. Es sind auch heute noch die Verschiedenheiten in

der religiosen und ethisch-kulturellen Auffassung der einzelnen Bosnien und die

Herzegovina bewehnenden Nationen so gross, dass eine einheitliche und wirkungs-

volle Beeinflussung Bosniens schwer durchfuhrbar ist. Immerhin zeigen sich bei der

Intelligenz Ansatze dafur, dass es moglich ist, national-religioses Empfinden mit

westlandischer Auffassung zu vereinen. Gross ist das Bildungsbestreben, aussichts-

voll ware es daher auch dort einzugreifen, wo ein dauernder Erfolg am sichersten ist,

das ist bei der heranwachsenden Jugend. Leider sind die bisher in dieser Richtung

gemachten Bemuhungen nahezu ohne Erfolg geblieben. Die Verhaltnisse im bos-

nischen Konvikte sind bekannt; begeisterte Anhanger der Monarchie werden unter

den Absolventen kaum zu finden sein. Die ausserhalb des Konviktes studierenden

bosnisch-herzegovinischen Landesangahorigen verkehren erfahrungsgemass nur in

ihren Kreisen und Vereinen, welche eine stattliche Mitgliederzahl aufweisen und

durch Vortrage literarischen und nationalen Inhaltes die jungen Leute in exklusiv

nationaler Richtung erziehen. Es ware eine dankbare Aufgabe, die in Wien studie-

renden Elemente zu sammeln und unter Berucksichtigung ihrer nationalen Eigenart,

mehr als dies bisher geschehen ist, mit den Errungenschaften moderner Kultur und

Gesittung bekannt zu machen. Die jungen Leute sollen sich hier nicht als gedulte-

te Fremde fuhlen, sondern sie sollen lernen, in westlandischer Kultur und in deren

Tragern die wahren Freunde zu suchen. - Dieser Grundgedanke lasst sich modifiziert

auch auf die bosnisch-herzegovinischen Truppen ubertragen. Die Offiziere ruhmen

wohl die gute Disziplin und die korrekte Haltung der bosnischen Truppen, das er-

ziehliche Moment des Heerdienstes wird jedoch unberucksichtigt gelassen. Kaum

in die Heimat zuruckgekehrt, streift der Soldat das ausserlich Angelernte sehr bald

wieder ab. Es bleibt ihm hochstens die Erinnerung an den Drill und wenn es gut

geht, an ein lustiges Abenteuer. Bei der landwirtschaftlichen Struktur des Landes

stellt der Bauernstand das Hauptkontingent zu den Truppen. Dem Lande ware

ein grosser Dienst geleistet, wenn bei den bosnisch-herzegovinischen Truppen nach

dem Vorbilde anderer Staaten der landwirtschaftlichen Unterricht eingefuhrt wurde.

Die Durchfuhrung dieses Vorschlages, den die bosnisch-herzegovinische Handels-und

Gewerbekammer kurzlich gemacht hat, wurde zweifellos mit dazu beitragen, die

breite Masse des Volkes fur uns zu geweinnen.

Das Volksschulwesen als die Grundlage der gesamten Kultur ist in Bosnien und

der Herzegovina verhaltnismassig noch sehr wenig entwickelt.19)

Die Vorwurfe aller

Parteien, dass die Regierung diesem wichtigen Zweige der offentlichen Verwaltung

zu wenig Aufmerksamkeit gewidmet habe, sind bekannt.

Da ist manches nachzuholen und eine Regierung, die sich dieser Sache annim-

mt, tragt trotz aller nationalen Separationsbestrebungen zweifellos mit dazu bei, das

Land fur sich zu gewinnen und sich die Parteien zu Dank zu verpflichten. Dem regen

Bildungsbestreben konnte man uberdies durch Stipendien fur osterreichische Un-

terrichtsanstalten entgegenkommen. Hand in Hand damit konnte eine Dienst-und

Arbeitsvermittlung gehen, welche den jungen Leuten das Fortkommen erleichtert.

19) Vidi: F. S c h m i d, op. cit. str. 720-727; S. G r d i c, Prosvetne Borbe (u:Napor Bosne i Hercegovine za oslobodenje i ujedinjenje) Sarajevo 1929, str. 107-131;M. P a p i c, Prosvjetna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini, (u: Jugoslo-venski narodi pred prvi svetski rat. SANU poseb. izd. CDXVI, Odel. Drustv. naukaknjiga 61) Beograd 1967. str. 703-723.

129

Von berufener Seite wurde bereits mehrmals die Wichtigkeit betont, im Lan-

de selbst wissenschaftliche und Unterrichtsanstalten zu schaffen, welche ein Ge-

gengewicht gegen die sudslavischen Kulturzentren, insbesondere Belgrad bilden

konne. Bisher besteht neben dem bosnisch-herzegovinischen Museum, das heute

schon Weltruf besitzt, das Institut fur Balkanforschung, das in aller Stille, leider

aber mit unzureichenden Mitteln die wissenschaftliche Durchforschung des Lan-

des und dessen Zusammenhang mit der slavischen Kultur verfolgt. Die ungarische

Regierung machte bereits mehrmals Anbote finanzieller Natur, welche das Insti-

tut mehr ihrem Einfluss unterstellen sollte. Heute besteht der Plan, der Minister

des Aeussern interessiert sich personlich dafur, das Institut zu einem Reichsinstitut

auszugestalten.20)

Wichtig vom osterreichischen Standpunkte ware hiebei, durch

die entsprechende Auswahl der wissenschaftlichen Kuratoren den Zusammenhang

des Institutes mit der osterreichischen Gelehrtenwelt zu sichern und zu festigen. Die

starksten Bande sind erfahrungsgemass wirtschaftliche Interessen.

Bosnien und die Herzegovina sind trotz der zunehmenden Industrie-Grundun-

gen und des alteingesessenen Gewerbes heute noch fast ausschliesslich Agrarlander.Die in der Landwirtschaft beschaftigten Personen machen zirka 90% der Gesamt-

bevolkerung aus.21)

Unter den landwirtschaftllichen Betrieben nehmen die Forst-

betriebe eine uberragende Stellung ein. Zirka 50% der ganzen Landflache ist mit

Wald bedeckt.22)

Im nordlichen Bosnien wird hauptsachlich Getreide und Mais angebaut, dane-

ben spielt die Pflaumenproduktion eine grosse Rolle. In Zentralbosnien uberwiegt

die Waldwirtschaft, in der Herzegovina tritt der Wein-und Tabakbau in den Vorder-

grund. Deneben wird im ganzen Lande die Viehzucht betrieben, wobei in Bosnien

das Rind und das Pferd, in der Herzegovina das Schaf und die Ziege vorwiegen. Die

primitive Betriebsfuhrung der bosnischen Landwirtschaft ist bekannt. Alle Bestre-

bungen der Landesregierung, bessernd und modernisierend einzugreifen, scheiterten

an dem eingewurzelten fast fanatischen Konservatismus der Landbevolkerung und

dessen Abneigung gegen alles Fremde. Dazu kommt, dass die behordlichen Orga-

ne, uberlastet mit Arbeiten politischer Natur und fur diese Seite des Berufes nicht

entsprechend vorgebildet, vielfach nicht mit der erforderlichen Sachkenntnis vorge-

gangen sind und auch personlich nicht das Vertrauen der Bevolkerung zu erwerben

wussten. Das letztere gilt auch von den, von der Regierung ins Leben gerufenen

obligatorischen Bezirksunterstutzungsfonds, neben welchen sich in zunehmendem

Masse private auf nationaler Grundlage aufgebaute Genossenschaften entwickeln.

Etwas bessere Erfolge wurden auf dem Gebiete der Viehzucht erzielt, uber die bei

den bosnischen Pferden erzielten Resultate sind die Meinungen allerdings sehr ge-

teilt. Inwieweit die Agrarverfassung einem naturlichen Fortschritt entgegenstand,

sei hier nicht weiter erortert. Tatsache ist, dass, abgesehen vielleicht von den rechts

20) Vidi H. K a p i d z i c, Institut za istrazivanje Balkana u Sarajevu 1904-1908.(Namjena i planovi), Radovi II izd. Filozofski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1964;i s t i, Austrougarski politicari i pitanje osnivanja univerziteta u Sarajevu, GlasnikI, Sarajevo 1961.21) Prema popisu iz 1910. u Bosni i Hercegovini se od 1,898.044 stanovnika bavilopoljoprivredom kao glavnim zanimanjem 1,643.201 stanovnik ili 86,97%. (Rezultati

popisa ziteljstva u Bosni i Hercegovini od 10. oktobra 1910. Sarajevo 1912. LXXII.)22) Krajem 1909. god. razne vrste suma zauzimale su 50,06% cjelokupne povrsineBosne i Hercegovine (Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina

1911. Wien 1911 str. 116,117.)

130

der Save gelegenen fruchtbaren Niederungen Nordbosniens, die Landwirtschaft des

Landes nur geringe Fortschritte aufzuweisen hat.23)

Von den fuhrenden Politikern

wird dieser Umstand zu heftigen Angriffen gegen die Verwaltung benutzt, wobei auf

den Stand der Landwirtschaft in dem benachbarten Kroatien und Serbien verwiesen

wird. Eine Einflussnahme des Landtages auf die mit der Hebung der Landwirtschaft

zusammenhanganden Fragen wird insoferne von gunstigem Einflusse sein, als das

Moment der praktischen Nutzlichkeit und Durchfuhrbarkeit der zu treffenden Mas-

snahmen starker betont werden wird, und der Landtag mit die Verantwortung fur

die Agrarverwaltung ubernimmt. Da jedoch die Abgeordneten in ihrer grosseren

Zahl beruflich der Landwirtschaft fernstehen, ist fur eine sachlich zielbewusste, bera-

tende und unterstutzende Tatigkeit osterreichischer Behorden und Fachkreise noch

ein weites Feld der Tatigkeit offen. Von Wert ware es ferner, finanzielle Verbindung

mit den nationalen landwirschaftlichen Genossenschaften zu suchen, deren Einfluss

ein steigender ist. Bei der agrarischen Struktur der Lander ist jede Unterstutzung

der Landwirtschaft auch fur die Erhaltung und Erweiterung unseres Absatzgebietes

dort von Bedeutung.

Das bodenstandige Gewerbe ist vorwiegend ausgesprochener Kleinbetrieb und

zeigt vielfach eine uberlieferte Geschicklichkeit und guten Formensinn. Da es haup-

tsachlich in den Stadten seinen Wohnsitz hat, zeigt es weniger Konservatismus als

die ubrige Bevolkerung, im Gegenteile, das Verstandnis fur die modernen technisc-

hen Vorteile ist in steter Zunahme begriffen.

Sehr lebhaft ist insbesondere auch das Bildungsbedurfnis, das in einem regen

Besuche der bestehenden Fachschulen sowie in zahlreichen Petitionen um Errichtung

neuer Schulen zum Ausdrucke kommt, Da das Land selbst nur uber eine geringe

Anzahl von Fachschulen verfugt und auch nicht die Mittel besitzt, alle erforderlichen

Anstalten zu errichten, ist auf diesem Gebiete in besonderem Masse die Moglichkeit

geboten, helfend und unterstutzend einzugreifen und gleichzeitig den gewerblichen

Nachwuchs an uns heranzuziehen. Ohne Gewahrung von Stipendien etz. wird sich

allerdings wenig erreichen lassen. Die Industrie Bosniens und der Herzegovina

schliesst sich im Grossen und Ganzen den im Lande vorkommenden Rohprodukten

und Hilfsstoffen an. Nachdem die Landesregierung in der ersten Zeit als Unter-

nahmerin vorangegangen war, hat sich spater im zunehmenden Masse Privatkapital

fur industrielle Anlagen interessiert; doch hat sich die Regierung die Konzessionie-

rung von Industrieunternehmungen vorbehalten. Es ist bekannt, dass Kallay die

Grundung mancher dieser Industrien im Widerstande gegen Oesterreich oder Un-

garn durchgesetz hat, um das seiner Obhut anvertraute Land wirtschaftlich vorwarts

zu bringen und der Verwaltung neue Einnahmsquellen zu erschliessen (Zucker - Pe-

troleum - und Biersteuer).24)

Obwohl also die Industrie in doppelter Beziehung

organisch mit dem Lande verbunden ist, wird sie von der Bevolkerung wenigstens

derzeit noch als Fremdkorper empfunden, hauptsachlich aus dem Grunde, da das

23) Uporedi J. P o p o v i c, Poljoprivredna proizvodnja (u: Bosna i Hercegovina kaoprivredno podrucije) Sarajevo 1938. str. 18; M. J a n k o v i c-J. Dz u v e r o v i c,Stocarstvo i stocarska proizvodnja u Bosni i Hercegovin, Ibidem str. 50-55; VidiD. P e r i n, Ekonomski razvitak sela od 1878. do 1928. (u Napor Bosne ... ...), str.

278-292.24) O Kallayevoj privrednoj politici u Bosni i Hercegovini vidi: F. H a u p t m a n n,Djelokrug austrougarskog Zajednickog ministarstva finansija, Glasnik III, Sarajevo1963; P. F. S u g a r, op. cit. str. 54-62.

131

einheimische Kapital hiebei nur in geringem Masse beteiligt ist.25)

Erst in neuerer

Zeit wurden einheimische Kreise mehr herangezogen. Wie in allen wirtschaftlich

zuruckgebliebenen Landern so besteht auch in Bosnien und der Herzegovina die

Tendenz, das Versaumte in der Weise nachzuholen, dass die im Lande benotigten ha-

uptsachlichsten Bedarfsartikel moglichst dort selbst erzeugt werden, wobei bezuglich

der geschaftlichen Chancen dieser Unternehmungen auf den Lokalpatriotismus der

Bevolkerung und auf die frachtlichen Vorteile gerechnet wird. Dieses Streben nach

nationalen Industriegrundungen begegnet der Schwierigkeit, dass im Lande selbst

fur grossere erstklassige Unternehmungen zu wenig Kapital vorhanden ist. Die bos-

nischen Unternehmer mussen sich daher notgedrungen an grossere Unternehmungen

anlehnen und die Hilfe fremden Kapitals in Anspruch nehmen. Es ist unser Inte-

resse, dass dies osterreichisches Kapital ist. Gegenwartig sind folgende Projekte

bekannt: Errichtung einer Bierbrauerei und einer Jutespinnerei und - Weberei in

Caplina (zwischen Mostar und Metkovic), einer Seilerwarenfabrik in Visoko bei

Sarajevo, einer Wirk-und Strickwaren-Fabrik, einer Lederfabrik und einer Zement-

und Zementwarenfabrik. In manchen Fallen wird es moglich und wunschenswert

sein, durch Grundung selbstandige, den Lokalverhaltnissen und Bedurfnissen an-

gepasste Industrien, dieser naturgemassen Entwicklung zuvorzukommen. Bei der

in der ganzen Bevolkerung, insbesondere auch beim Landtag und der Regierung

vorherrschenden Neigung, das heimische Element mehr zur Geltung kommen zu

lassen, ware in solchen Fallen eine Heranziehung der dortigen Kreise zu empfehlen.

Es wird dies auch fur die Prosperitat des Unternehmens von Vorteil sein. Aufgabe

des Handelsmuseums und der wirtschaftlichen Korporation muss es sein, unsere In-

teressenten auf die im Lande bestehende Entwicklungsmoglichkeit aufmerksam zu

machen und eine systematische Aufklarung und Vermittlungstatigkeit zu entfalten.

Grosse Veranderungen hat die Okkupation in den Handelsverhaltnissen des

Landes hervorgerufen. Fruher gingen die Waren in das Innere des Landes zumeist

uber Ragusa, dessen Kaufleute das Land kommerziell in der Hand hatten und folgten

dann dem alten Handelswege langs der montenegrinschen Grenze in den Sandschak

Novibazar und weiter hinunter in das Innere der Turkei. Bosnien stand als zur

Turkei gehoring allen Nationen offen, wenn auch begreiflicherweise die Nachbarmo-

narchie den Hauptanteil an dem Handel inne hatte.26)

Die Einbeziehung Bosniens

und der Herzegovina in das gemeinsame Zollgebiet und der Bau von Eisenbahnen in

das Innere fuhrte hier einen vollstandigen Umschwung herbei.27)

Betrachtet man

die Okkupation und die spater folgende Annexion lediglich unter dem Gesichts-

winkel der Vergrosserung des absatzgebietes, so hatte sie tatsachlich vollen Erfolg.

Die auslandischen Waren wurden fast zur Ganze verdrangt, ausgeschaltet wurden

aber auch die fruher bestandenen Grosshandlungshauser. An deren Stelle traten

eine Unzahl von Agenten und Reisende, welche direkt oder kommissionsweise das

25) O ucescu domaceg kapitala u industriji vidi K. H r e lj a, Industrija Bosne i Her-cegovine do kraja Prvog svjetskog rata, Beograd 1961. str. 118-121.26) O uvozno - izvoznoj trgovini Bosne i Hercegovine u zadnjim godinama turske vla-davine vidi: J. R o s k i e w i cz, Studien uber Bosnien und die Hercegovina, Leipzigund Wien 1868. str. 311-315.27) Vidi o tome R.M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalbin-sel, Bamberg 1894. str. 222; F. S c h m i d, op. cit. str. 549-555; A. M a l b a s a,Hrvatski i srpski nacionalni problem u Bosni za vrijeme rezima Benjamina Kallaya,Osijek 1940. str. 10-14; T. K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom1878- 1918., Sarajevo 1960. str. 176-188. P.F. S u g a r, op. cit. str. 45-48.

132

Geschaft vermitteln. Erst in jungerer Zeit heben sich wieder einige grossere Hand-

lungshauser heraus, welche aber in Gegensatze zu fruher, neben dem eigentlichen

Handelsgeschafte in grosserem Umfange dass Kommissionsgeschaft betreiben.

Seit zirka 2 Jahren wird Bosnien und die Herzegovina von Vertretern und Rei-

senden ungarischer Hauser direkt uberschwemmt. Sie bieten billigere Preise als wir

und haben daher beim ersten Ansturm namhafte Erfolge erzielt. Vielfach blieb es al-

lerdings bei diesem ersten Erfolge, da die ungarische Ware erfahrungsgemass nicht so

solid und geschmackvoll ist, wie die Erzeugnisse der altberuhmten osterreichischen

Industrie. In zahlreichen Fallen liessen es die ungarischen Reisenden uberdies an

der fur die Anknupfung dauernder Geschaftsverbindungen notwendigen Reallitat

fehlen, indem sie schlechtere Ware oder grossere quantitaten liefern, als vereinbart

wurde. Nicht selten kam die bosniche Handelskammer in die Lage hier zu inter-

venieren. Trotz dieser Verhaltnisse ist die Einfuhr ungarischer Industrie-Artikel in

Zunahme begriffen. Ein wesentliches Verdienst hieran hat das ungarische Handels-museum in Sarajevo, bezichungsweise die mit dessen Vertretung betraute ungarische

Bank und Handels-A.G.28)

Diese Gesellschaft ist schon seit vielen Jahren im Lande,

sie ist gut eingefuhrt, besitzt eigene Reisende, welche der Landessprache vollkom-

men machtig sind und weiss in geschickter Weise das Waren - und Bankgeschaft zu

verbinden, indem sie dem Kaufer fur seine Einkaufe auch das heizu erforderliche

Geld zur Verfugung stellt. Dadurch und durch ihre in Geschaftskreisen allgemein

bekannte Koulance erweitert sie standig ihren Abnehmerkreis. Diesem Umstande

ist es auch zu danken, dass die Gesellschaft die Vertretung zahlreicher, erstklassiger

osterreichischer Firmen erhielt und dadurch in die Lage kam, die Konkurenzpreise

kennen zu lernen. Bei offentlichen Lieferungen fur das Land, denen die Gesellschaft

besonderes Interesse entgegenbringt, kommt es vor, dass diese fur osterreichische

Firmen Scheinofferte einreichen, um die erzielbaren Preise kennen zu lernen und

die Lieferung dann durch Herabgehen im Preise ungarischen Firmen zuwenden.

Demgegenuber hat das osterreichische Handelsmuseum bis vor kurzem eine nur

geringe praktische Tatigkeit entfaltet. Die mit der Vertretung betraute Handels-

und Transport-A.G. beschaftigte sich hauptsachlich mit dem Speditionsgeschafte,

welches infolge langjahriger gunstiger Vertrage mit dem Zivil-und Militararar gu-

te Erfolge abwarf. Erst in jungster Zeit hatte sich die Gesellschaft offenbar un-

ter dem Einflusse der gegen sie erhobenen publizistischen Angriffe mehr um das

Warengeschaft gekummert, durch ein Rundschreiben an die Handels-und Gewer-

bekammern, sowie uberhaupt durch eine regere Reklame die Vertretung einiger

28) Ugarska Banka i Trgovacko d.d. iz Budimpeste osnovalo je 1899. Glavnu filijaluu Sarajevu, zatim i filijale u Mostaru i Banjaluci. Drustvo je imalo svoju agenturuu Splitu i zastupstvo za podrucje Brckog. Sarajevska filijala imala je tri odjela i tobankarski, robni i osiguravajuci. Bankarski odjel bavio se uglavnom eskontom mjeni-ca, davanjem kontokorentnih kredita, preuzimanjem uloga na stednju i tekuci racun,kupovinom i prodajom vrijedonosnih papira, izdavanjem zajmova na vrijedonosne pa-pire i loze, ispostavljanjem kreditnih pisama i doznaka, inkaso, mjenicnim i drugimposlovima. Robni odjel bavio se uvozom i izvozom komisionarski ili na vlastiti racun,kao i ostalim poslovima koji se ticu robnog prometa. Ova djelatnost zauzimala jenajznacajnije mjesto u radu drustva. Odjel za osiguranje vrsio je ulogu i generalnogzastupnistva Ugarsko- francuskog osiguravajuceg drustva, Prvog ugarskog opsteg osi-guravajuceg drustva i Nacionalnog d.d. za osiguranje u slucaju nezgoda. (BosnischerBote 1912. str. 522,530; up. V. R i s t i c, Postanak i razvitak bankarstva u Bosnii Hercegovini /V. R i s t i c i Lj.St. K o s i e r, Vodece institucije u nacionalnombankarstvu Bosne/ Zagreb - Beograd - Ljubljana 1924.)Dionicki kapital Ugarske Banke i Trgovackog d.d. iznosio je 1910. god. 20 milionakruna, a 1911. god. 40 miliona kruna, a 1912 god 60 milona kruna. (Bosnischer Bote

1910. str. 421, B. Bote 1912. str. 522.)

133

namhafter Firmen erhalten. Diese Angriffe haben jedoch die Gesellschaft in den

Augen der Geschaftswelt naturgemass etwas diskreditiert und es ist fraglich, ob sie

trotz ihrer im ganzen Lande verbreiteten Filialen grossere geschaftliche Erfolge wird

erzielen konnen. Unter solchen Umstanden ist es schon im Interesse der staatlic-

hen Reprasentation unmoglich geworden, dass die Gesellschaft die Vertretung des

osterreichischen Handelsmuseums weiter behalte, insbesondere, da man im Lande

weiss, oder zumindest ahnt, woher diese Angriffe kommen und dass sie von offizieller

Seite inspiriert sind. Unsere Situation ist fur die Zukunft dadurch eine schwieri-

ge, dass ausser der Landesbank und ihrer Warenabteilung, welche als paritatisches

Institut,29)

jedoch nicht in Betracht kommt, kein Unternehmen in Bosnien und

der Herzegovina besteht, welches mit voller Beruhigung der ungarischen Bank und

Handels-A.G. als gleichwertig gegenubergestellt werden konnte. Will man sich nic-

ht mit einem Unternehmen von geringerer Bedeutung begnugen, so sind zwei Wege

offen. Die eine Moglichkeit besteht darin, ein neues erstklassiges Unternehmen ins

Leben zu rufen, welches gleich der ungarischen Konkurrenz die geschaftliche Seite

mit der informierenden Tatigkeit des Handelsmuseums verbindet. Der zweite Weg

besteht in der Bestellung einer Konsulatsfunktionen ubernehmenden bureaukra-

tischen Vertretung des Handelsmuseums. Die Erfolge der ungarischen Bank und

Handels - Aktiengesellschaft zeigen, dass der erstere Weg in Prinzipe der richtige-

re ist. Von einer rein informativen Tatigkeit haben unsere Interessenten nicht die

Halfte so viel wie von einer unmittelbaren geschaftlichen Vertretung ihrer Intere-

ssen. Ausserdem ist es mehr als fraglich, dass ein Beamter in dem Masse sich die

geschaftlichen Informationen aus dem ganzen Lande verschafft, welche wir als Ge-

gengewicht gegen die ungarische Agitation notwendig haben, wenn er nicht unmit-

telbar im Geschaftsleben steht. Es ware daher vielleicht der Gedanke zu erwagen,

eine Filiale der Austro-Orientalischen Handels-Aktiengesellschaft in Sarajevo zu er-

richten,welche die geschaftliche und die informative Tatigkeit verbinden konnte.30)

Voraussetzung hiefur ware allerdings die endgiltige Sanierung dieser Gesellschaft. -

Mit der Regelung dieser Fragen ware eine lebhaftere Propaganda fur den in zuneh-

mendem Masse aufnahmsfahigen bosnischen Markt durchzufuhren, eine Aufgabe,

welche sich die hierlandischen interessierten Korporationen angelegen sein lassen

mussen.

Das Kreditwesen des Landes hat ebenfalls eine druchgreifende Aenderung er-

fahren. Heute ist der Uebergang von der Natural-zur Gledwirtschaft grosstenteils

schon abgeschlossen, nur im Verkehre zwischen dem Bauern und dem geldgeben-

den Kaufmann spielt die Naturalwirtschaft noch ein grossere Rolle.31)

Dem Kre-

ditbedurfnisse kommen zahlreiche Kreditinstitute und Sparkassen entgegen, welche

29) Privilegovanu zemaljsku banku za Bosnu i Hercegovinu osnovao je 1895. WienerBankverein u zajednici sa Ugarskom bankom za industriju i trgovinu. U 1912. godinidoslo je do izmjene odnosa u banci u toliko, sto je doduse kao i prije vodeca ulogaostala Wiener Bankvereinu,ali su sada u poslovima Zemaljske banke uzela ucesca josi dva instituta iz Rotsildove grupe, Osterr. Creditanstalt iz Beca i Ugarska opstakreditna banka iz Budimpeste. (ABH Priv. Reg. Nr 111/1912. Potiorek Bilinskom 28.

III 1912; uporedi F. S c h m i d, op. cit. str. 639.)30) Ovo se nije ostvarilo.31) Uporedi: H. K a p i d z i c, Dva priloga novijoj istoriji Bosne i Hercegovine,Glasnik II, Sarajevo 1962. str. 316,317; M. M a r k o v i c, Bankarstvo Bosnei Hercegovine (u: Bosna I Hercegovina kao privredno podrucje) Sarajevo 1938. str.

376-377.

134

gegenuber unseren Instituten, die Eigenart aufweisen, dass sich bei ihnen die Grenz-

linien zwischen Bank, Sparkasse und Genossenschaft in der Praxis sehr verwischen.

Dem Zuge der Zeit folgend, wenden sie dem Warengeschafte zunehmend ihre Auf-

merksamkeit zu, sie treten selbst als Handler und Spekulanten auf und beschaftigen

sich uberdies mit dem Kommissionsgeschafte. Die im ganzen Wirtschaftleben des

Landes erkennbare Tendenz einer starkeren Beteiligung der Interessenten des Landes

ist auch hier zu beobachten und kommt in der Errichtung zahlreicher neuer Insti-

tute zum Ausdruck. Die Mehrzahl dieser neuen Institute ist in Nachbildung der

politischen Entwicklung auf nationaler Grundlage aufgebaut, wobei insbesondere

die Serben eine lebhafte Tatigkeit entwickeln32)

Die Parteien erblicken eben in den

Ausbau des Kreditwesens eine wirtschaftliche Starkung ihrer Nation, gleichzeitig

eine kraftige Stutze in politischer Hinsicht. Die nationalisierende Tendenz kommt

auch dadurch zum Ausdrucke, dass von allen Parteien dahin gearbeitet wird, den

im ganzen Lande zerstreuten Kreditinstituten eine einheitliche Spitze zu geben. So

wurde kurzlich unter Fuhrung der kroatischen Kreditanstalt,33)

beziehungsweise

deren Prasidenten Dr Mandic34)

in Form einer Aktiengesellschaft eine kroatische

Genossenschaftsbank fur Bosnien und die Herzegovina ins Leben gerufen, welche

die Zentrale der kroatischen Institute bilden soll.35)

Von serbischer Seite wird

schon seit langerer Zeit an der Grundung einer solchen Zentrale gearbeitet, welche

mit einem Aktienkapital von 6 Millionen Kronen ausgestattet werden soll.36)

Es ist

bekannt, dass sich die Zivnostenska-Banka,37)

welche uberhaupt dem bosnischen

32) Vidi V. R i s t i c, op. cit. str. 10-13, M. M a r k o v i c, op. cit. str. 375-378;T. K r u s e v a c, op. cit. str. 222-223.33) Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d.d. osnovana 1907. godine,zapocela je svoju djelatnost 1. I 1908. Po osnivanju dionicki kapital Banke iznosio je750.000 kruna, a od 1 jula 1910. povecan je na 2,000.000 kruna. Predsjednik Bankebio je dr Nikola Mandic. (Bosnischer Bote 1910. str. 371-372; Bosnischer Bote 1911.

str. 407-408).34) Dr Nikola Mandic, advokat, predsjednik Hrvatske narodne zajednice, poslanikBosansko-hercegovackog sabora.35) Hrvatska zadruzna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu osnovana je 1910.godine. Dionicki kapital Banke iznosio je 500.000 kruna, Predsjednik i ove banke bioje dr Nikola Mandic. (Bosnischer Bote 1912. str. 520, Bosnischer Bote 1914. str.558.) Hrvatska zadruzna banka za Bosnu i Hercegovinu nije postala centrala hrvatskih

kreditnih institucija.36) Srpska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d.d. u Sarajevu osnovana je 1911.god. Sa dionickim kapitalom od 3 miliona kruna. (Bosnischer Bote 1914. str. 557; T.

K r u s e v a c, op. cit. str 222).37) Zivinostenska banka osnovana 1868. godine u Pragu bila je najznacajnija ceskanacionalna banka, koja je finansirala cesku industriju i bila finansijski oslonac ceskih na-cionalnih udruzenja. (Up. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 173.) Ona je igrala znacajnuulogu u prodoru ceskog kapitala na juznoslavensko podrucje Monarhije pocetkom XXvjeka. Pri tome ceski kapital pomaze domaci kapital protiv svojih konkurenata aus-trijskog i madarskog kapitala. Zivinostenska banka osnovala je 1900. god. Ljubljanskukreditnu banku, a njenom koncernu pripadala je takoder i Jadranska banka u Trstu.Prva hrvatska Stedionica u Zagrebu bila je usko povezana sa Ljubljanskom kreditnombankom. U zajednici sa bankama koje su pripadale koncernu Zivinostenske banke, onaje pomagala organizovanje domaceg kapitala u Dalmaciji. I druga ceska banka Ustrednibanka ceskyeh sporitelen bila je povezana sa vecinom domacih banaka i stedionica uHrvatskoj i Dalmaciji, medu kojima i sa vodecim institucijama kao sto su Prva hrvat-ska stedionica i Srpska banka u Zagrebu. Ceski kapital takoder se aktivno angazovaou Hrvatskoj industriji. (M. G r o s s, Vladavina Hrvatsko-srpske koalicije1906-1907,

135

Markte lebhaftes Interesse entgegenbringt, um Mitbeteiligung sich bewirbt, bisher

jedoch ohne Erfolg, da scheinbar die Neigung vorherrscht, diese Zentrale aus eige-

nen Kraften zu schaffen, um selbstandiger schalten zu konnen.38)

Am weitesten

zuruck sind bis jetzt die Mohammedaner, welche neben verschiedenen Genossen-

schaften nur eine grossere und gut geleitete Bank und zwar in Tesani besitzen.39)

Die von der fortschrittlichen turkischen Partei40)

unter Fuhrung des Sarajevoer

Burgermeisters Essad Effendi Kulovic eingeleiteten Schritte zur Grundung einer

islamitischen Zentralbank wurde durch die Niederlage dieser Partei bei den Land-

tagswahlen unterbrochen. Bezuglich der Finanzierung dieser Zentrale machten sich

seinerzeit 2 Richtungen geltend, die eine unter Fuhrung des Burgermeisters Kulovic

wollte eine Mitbeteiligung der Landesbank (Kulovic ist dort Vize-Prasident), die an-

dere unter Fuhrung des Prasidenten der Kreditbank in Tesani, des geschaftsklugen

Ademaga Mesic, propagierte den Anschluss an ein Wiener Institut. Es ist fraglich,

ob die jetzt herrschende radikale Partei (Fuhrer Arnautovic)41)

von der sich die

muselmannische Intelligenz zum grosstenteile fernehalt, der Aufgabe der Schaffung

IDN Odelenje za istorijske nauke, Beograd 1960. str. 25-26). Srpska banka u Zagre-bu pomagala je srpsko provincijsko bankarstvo u Bosni i Hercegovini, a Prva hrvatskastedionica unapredivala je interese hrvatskog bankarstva u Bosni i javlja se kod os-nivanja Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu. (Lj. K o s i e r, Vodece

institucije u nacionalnom bankarstvu Bosne, op. cit. str. 22).38) Ne raspolazemo podacima o ucescu ceskog kapitala odnosno Zivinostenske bankeu Srpskoj centralnoj banci za Bosnu i Hercegovinu. Medutim, u Sarajevu je 1909.godine osnovana Podruznica Ljubljanske kreditne banke, koja je imala svoje filijaleu Celovcu, Splitu, Trstu, a docnije u Gorici i Celju. Predsjednik ove banke, IvanHribar, voda slovenackih liberala, svojevremeno gradonacelnik Ljubljane i poslaniku Carevinskom vijecu, bio je u najuzim poslovnim i politickim kontaktima kako savodecim ceskim i jugoslavenskim poslovnim i politickim krugovima, tako i sa srpskimgradanskim politicarima i pretstavnicima srpskog kapitala u Bosni i Hercegovini. (ABHPriv. Reg. Nr 771/1912. Potiorek Bilinskom 29. VII 1912, Nr 789/1912 Ivan HribarBilinskom 29. VII 1912, Nr 813/1912 V. Sola Cerovicu 12. VIII 1912.)Odnosi izmedu Ljubljanske kreditne banke i drugog srpskog novcanog zavoda-Srpskenarodne banke, na cijem je celu stajao Gligorije Jeftanovic bili su takvi, da je Jeftanovicu drugoj polovini 1912. trazio od zemaljskog poglavara generala Potioreka odobrenjeza fuziju ovih institucija. (ABH Priv. Reg. Nr 1014/1912. Potiorek Bilinskom 1. XI

1912).39) Prva muslimanska kreditna zadruga u Tesnju (ogr. Jemstv.) osnovana je 1906godine. Njen dionicki kapital iznosio je 500.000 kruna. Predsjednik prve muslimanskekreditne zadruge u Tesnju bio je Adem-aga Mesic (Bosnischer Bote pro 1910. str.398). Veleposjednik i trgovac, jedna od vodecih licnosti Muslimanske napredne stranke.Ovu kreditnu instituciju naslijedila je Muslimanska trgovacka i poljodjeljska banka d.d.Tesanj, osnovana 1911, na cijem celu je takoder bio Adem-aga Mesic. (Bosnischer Bote

1913. str. 540, V. R i s t i c, op. cit. tabela II).40) Odnosi se na Muslimansku naprednu stranku, koja je od 2 februara 1910. uzelanaziv Muslimanska samostalna stranka i nosila ga sve do svoje fuzije sa Muslimanskomnarodnom organizacijom u augustu 1911. god., kada je osnovana politicka strankapod imenom Ujedinjena muslimanska organizacija. [Vidi: H. K a p i d z i c, Dva pri-loga novijoj istoriji Bosne i Hercegovine, Glasnik II Sarajevo 1962, str. 317-319,327; T. K r u s e v a c, op. cit. str. 350, 351, 360, 367; H. K r e s e v lj a k o v i c,op. cit. str. 83, 85; H. S a b a n o v i c, Muslimanske politicke stranke u B. i H. prijerata. Savremenik god. XXVIII, knj. I br.4] (15. II 1940) [Zagreb]41) Serif Arnautovic, vodeca licnost Muslimanske narodne organizacije a poslije i Uje-dinjene muslimanske organizacije.

136

einer Kreditzentrale gewachsen ist.42)

Jedenfalls ist besonders die Kreditorgani-

sation der Islamiten eine grosse Aufmerksamkeit zu widmen,da diese Nation uber

reiche Mittel verfugen wird, welche gegenwartig noch zum grossen Teile den Tra-

ditionen des Islams entsprechend, brach liegen.Die Reform des Konkursgesetzes,

des Wechsel - und Zinsengesetzes, sowie die Schaffung eines Scheckgeschaftes und

die Einfuhrung einer bosnisch-herzegovinischen Postsparkasse werden zweifellos da-

zu beitragen, das ganze Kreditwesen auf eine gesundere und breitere Grundlage

zu stellen.43)

An der zu erwartenden Entwicklung sich einen entsprechenden Teil

heute schon zu sichern, ist fur das Privatkapital ein Gebot kluger Voraussicht, ist

aber auch wunschenswert gegenuber den zunehmenden Bestrebungen des ungaris-

chen Kapitals, in Bosnien und dem angrenzenden Dalmatien festen Fuss zu fassen.

Neben der ungarischen Bank und Handels-A.G. ist est besonders die Pester Kom-

merzialbank und die Agrarbank, welche sich fur die wachsenden Erfolge in Bosnien

interessieren.

Die auf dem Gebiete des Verkehrswesens seit der Okkupation geleistete Arbeit

findet bei der fuhrenden Parteien wenig Anerkennung. Der zum Teil vorherrschende

militarische Charakter der Bahn (en) gab vielmehr im Landtage zu mancherlei An-

griffen Anlass. Besonders wurde die Ostbahn angegriffen, die gar keine wirtschaft-

liche Bedeutung habe, sondern nur militarischen Zwecken diene und trotzdem das

Land belaste. Man will von der Monarchie die Uebernahme der Zinsenverpflichtung,

welche zirka 6 Millionen im Jahr ausmacht, verlagen, widrigenfalls die Fortfuhrung

des Betriebes budgetar unmoglich gemacht werden soll.44)

Die Parteien, insbeson-

dere die Serben ubersehen hiebei ganz die Tatsache, dass die Ostbahn sie ihren

Konnationalen im Konigreich Serbien naherbringt und bei einer Fortsetzung in Ser-

bien sie rascher und besser mit Belgrad verbinden wurde. Wenn es gelingen wurde,

die Serben von ihrer bisherigen Haltung abzuringen und ihnen die Vorteile dieser

Bahn gerade von ihrem Standpunkt vor Augen zu fuhren, dann konnten in ihnen

fur das Donau-Adriabahn-Projekt auf dem Boden der Monarchie wertvolle Bundes-

genossen gewonnen werden. Die Durchfuhrung dieses Projektes hatte ja auch fur

das Land eine grosse wirtschaftliche Bedeutung.45)

Es ist mussig, uber die Wich-

tigkeit einer zweiten Verbindung zum Mere (Spalato-Arzano Bugojno) und dem

42) Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu, dionicarsko drustvo u Sara-jevu osnovana je 1911 god. sa dionickim kapitalom od 3 milona kruna. Medutim, bankaje pocela poslovati tek od 2 septembra 1912. Predsjednik banke bio je Muhamed-beg Fi-lipovic, a podpredsjednici Adem-aga Mesic i Rifat-beg Sulejmanpasic. Serif Arnautovicbio je clan Upravnog odbora Banke. (Bosnischer Bote 1913, str. 531-532).43) Vidi Sumarni izvjestaj ... str. 116-117, 134-135; F. S c h m i d, op. cit. str. 136,162-163, 618-619.44) O anuitetima koje je Bosna i Hercegovina morala placati za zeljeznice i o opte-recenju bosanskohercegovackog buzeta vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje bo-sansko-hercegovackog zeljeznickog programa iz godine 1913., Radovi I izd. Filozofskifakultet u Sarajevu, Sarajevo 1963. str. 120.45) O stavu srpskih politicara iz Bosne Jeftanovica i Sole prema projektu da se po-vezu srpske zeljeznice sa bosanskim vidi D. D o r d e v i c, Carinski rat ..., str. 556;inace o srpskom projektu Dunavsko-Jadranske zeljeznice i austrijskom kontra projektujedne transverzalne linije koja bi preko Bosne povezala Srbiju sa Jadranom vidi ibi-dem str. 314-317, 416-418,525-528, 552-557; i s t i, Izlazak Srbije na Jadransko morei konferencija ambasadora u Londonu 1912. godine, Beograd 1956; V. C o r o v i c,Odnosi Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936. str. 380,391, 511-516;H. K a p i d z i c, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju1913., Godisnjak XIII, 1962, str. 15-16, 40-43; Lj. A l e k s i c-P e j k o v i c, Odno-si Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914, Beograd 1965. str. 770. i dalje; Dz.J u z b a s i c, O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednihodnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913., Prilozi Instituta za

istoriju radnickog pokreta u Sarajevu, 5, 1969.

137

Ausbau der Strecke Banjaluka - Jaice noch ein Wort zu verlieren. Oesterreich muss

schon aus dem Grunde deren endliche Herstellung verlangen und unterstutzen, um

nicht im Lande dauernd das Prestige gegenuber Ungarn zu verlieren. - Zu dem im

ungarischen Interesse seinerzeit schon beschlossenen Projekte Samac-Doboj trat in

letzter Zeit das Projekt einer Verbindung zwischen Banjaluka und Neu-Gradiska

hinzu, kurzlich verhandelte uberdies der ungarische Handelsminister uber weitere

Verbindungen Bosniens mit Ungarn; wahrscheinlich kam hiebei auch die schon se-

it langerer Zeit geplante Umwandlung der Strecke Bosnisch-Brod-Sarajevo im eine

normalspurige Linie zur Sprache, auf welche Ungarn einen begreiflichen Wert legt

und deren Herstellung es schon ofters verlangte.46)

In nachster Zeit ist die Vorlage eines Lokalbahngesetzes fur Bosnien und die Her-

zegovina zu erwarten. Es wird Aufgabe der osterreichischen Regierung sein, diesem

Gesetze eine besondere Aufmerksamkeit zu widmen, und seinerzeit auf dessen prak-

tische Durchfuhrung entsprechenden Einfluss zu nehmen. Vor kurzem wurde die te-lephonische Verbindung Bosniens mit Budapest eroffnet. Eine Weiterfuhrung dieser

Linie nach Wien war bisher trotz verschiedener Bemuhungen nicht zu erreichen. Es

ist fraglich, ob eine Verbindung des Landes mit Wien uber Budapest uber haupt

erstrebenswert ist, da die Lange der Linie und die Umschaltung zweifellos hemmend

auf den Verkehr wirken wurde. Es wurde daher schon von mehreren Seiten angeregt,

zwischen Wien und Sarajevo eine direkte Verbindung einzulegen, ohne dass es je-

doch bisher gelungen ist, in der einen oder anderen Richtung einen Erfolg zu erzielen.

Den bosnischen Geschaftskreisen wird dadurch der Budapester Platz immer vertra-

uter, die baldigste telephonische Verbindung mit Wien ist daher von grosster kom-

merzieller Bedeutung. Aehnlich liegen die Verhaltnisse beim Personenverkehr zwi-

schen der osterreichischen Reichshalfte, insbesondere der Reichshauptstadt und den

Reichslandern. Die einzige gute Verbindung mit einem direkten Wagen geht uber

Pest, obwohl die Route langer ist, als jene uber Agram. Oft und oft wurde schon

die Einstellung direkter Wagen und Verbindungen auf dem kurzeren Wege nach

Wien verlangt, alle Bemuhungen scheiterten jedoch bisher an dem Widerstande

Ungarns. An einer so grossen und aufbluhenden Stadt wie Budapest fuhrt man nic-

ht voruber, die bosnischen Kaufleute gewohnten sich daher immer mehr, zu ihren

Einkaufen nach Budapest zu fahren. Auch hier ware endlich Wandel zu schaffen.

Des ofteren werde schon die Frage aufgeworfen, ob Ungarn sich nicht tarifari-sche Vorteile gegenuber Oesterreich gesichert hat. Eine direkte Begunstigung lasst

sich nicht nachweisen. Aber ein Moment kommt dabei in Betracht, das vielleicht

noch eine grossere Bedeutung besitzt, als Ausnahmetarife, die sich paralysieren las-

sen. Die Geschaftsfuhrung des ossterreichisch-ungarisch-bosnisch-herzegovinischen

Tarifverbandes liegt seit jeher in den Handen der ungarischen Eisenbahnverwaltung,

welche auch die Geschafte des ungarisch-bosnisch-herzegovinischen Verbandes fuhrt.

Es ist selbstverstandlich, dass die ungarische Bahnverwaltung ihre bei der Fuhrung

beider Geschafte gewonnenen Kenntnisse zu eigenen Gunsten und zu Gunsten ihrer

nationalen Verfrachter ausnutzt und uberdies den osterreichischen Angelegenheiten

46) O austrougarskom antagonizmu prilikom pregovora o programu izgradnje zeljeznic-kih pruga u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat vidi F. S c h m i d, op. cit. str.592-608; F. L a n g e, Das Einsenbahnwesen in Bosnien und der Hercegovina, Ar-chiv fur das Einsenbahnwesen XLII, Berlin 1919. str. 1095-1123; F. H a u p t m a n n,Financiranje bosanskohercegovackog zeljeznickog programa iz god. 1913, str. 119-137.

138

nicht jene Aufmerksamkeit entgegenbringt, welche wir verlangen konnen. Die Ereig-

nisse dieses Jahres bieten hiefur einen Beweis: infolge der bei uns und in Ungarn ein-

getretenen Tariferhohungen mussten die direkten Satze nach Bosnien durchgerech-

net werden. Die betreffenden Publikationen fur den ungarisch-bosnisch- herzegovi-

nischen Verband traten bereits im Mai in Kraft und enthielten eine ganze Reihe von

direkten Satzen von allen wichtigeren ungarischen Stationen nach allen grosseren

Orten Bosniens und der Herzegovina. Trotz mehrfacher Urgenzen ist das betref-

fende Tarifheft fur den osterreichisch-ungarisch-bosnisch-herzegovinischen Verband

bis heute noch nicht erschienen, nur vom Wiener Platze wurden die betreffenden

Satze publiziert.47)

Es ist ein starkes Interesse der ostereichischen kommerziellen

und industriellen Kreise, dass die Fuhrung des ostereichisch-ungarisch-bosnisch-

herzegovinischen Tarifverbandes besser kontrolliert werde und die ostereichische

Eisenbahnverwaltung der ganzen Frage mehr Aufmerksamkeit widmet. Zu erwagen

ware ferner der Gedanke einer alternativen Uebertragung der Geschaftsfuhrung an

die ostereichische Eisenbahnverwaltung.

Nahezu auf allen Gebieten bedrangt Ungarn unsere Position in Bosnien und

Herzegovina. - Schon Andrassy stutzte sich bei seiner Orientpolitik mit besonderer

Vorliebe auf Ungarn. Ungarn befolgt nur den von seinem beruhmten Sohne vorgezei-

chneten Weg, wenn es Bosnien und Herzegovina immermehr in seine Einflusssphare

zu ziehen trachtet, dessen Besitz ihm die Vormachtstellung auf dem Balkan sichern

wurde.48)

Dazu kommt noch, dass die wachsende ungarische Industrie, qualitativ

noch nicht konsolidiert wie die alte europaische Industrie, nur nach dem Osten, nach

den wirtschaftlich weniger entwickelten Landern mit Erfolg Absatz suchen kann.

Nichts ist naheliegender, als dass sie hiebei auf das Nachbarland greift, indem sie

sich innerhalb des Zollschutzes ein Absatzgebiet von steigender Aufnahmsfahigkeit

sichern kann. Will Oesterreich seine einmal angenommene Stellung behaupten, will

es den konzentrisch, mit Energie und unleugbarem Geschicke gefuhrten Vorstoss

paralysieren, so muss es den Kampf aufnehmen und konsequent durchfuhren. Sc-

hwache oder Nachgiebigkeit konnte auf die Dauer verhangnisvoll werden. Es ist

jedoch ein Lebensinteresse der Monarchie, diesen Kampf auf kulturelles und wirt-schaftliches Gebiet zu beschranken und in politischen Fragen ein Einvernehmen mit

Ungarn zu erzielen, sonst kann die latente Gefahr einer Loslosung der mit grossen

Opfern an Blut und Geld fur uns gewonnenen Reichslande rascher als man gla-

ubt, in ein akutes Stadium treten. Beide Teile haben aus diesem Grunde an einem

einheitlichen geschlossenen Vorgehen gegenuber Bosnien und der Herzegovina ein

gleiches Interesse, welches in diesem Falle mit dem Interesse der Gesamtmonarchie

identisch ist.

(Godisnjak DI BiH 18, 1970, str. 45-104)

47) O tarifnoj problematici vidi F. S c h m i d, op. cit. str. 608-611.48) Sauter simplificira problem kad posve izjednacuje Andrassyjevu politiku sa pre-tenzijama Ugarske na Bosnu i Hercegovinu pred Prvi svjetski rat. O Andrassyjevoj ori-jentalnoj politici vidi: E. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andrassy. Sein Leben undseine Zeit, Bd.III Stuttgart 1913; F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werbenum Serbien 1879-1881, Mitteilungen des Osterreichischen Staatsarchivs 5.Bd. Wien1952. str. 129-132; H. H a n t s c h, Die Geschichte Osterreichs, Bd. II Graz-Wien-Koln 1962. str. 412.

139

.

140

NEKE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG RAZVITKA

BOSNE I HERCEGOVINE U PERIODU OD 1878. DO 1914. GODINE

Austrougarska okupacija zatekla je Bosnu i Hercegovinu kao zaos-talo agrarno podrucje sa izrazitim tezistem na stocarstvu. Preko 90%stanovnistva bavilo se poljoprivredom ukljucivsi tu i mnoge stanov-nike pedesetak gradskih naselja. U zemlji je preovladavala naturalnaprivreda, a pretezna vecina seljaka bili su kmetovi. Agrarni odnosizasnovani na citluckom sistemu negativno su uticali na cjelokupne pri-vredne prilike a posebno na razvoj zemljoradnje. Nacin obrade zem-lje stoljecima se nije mijenjao, pa je drvena ralica bila i dalje glavnoorude. Orijentalno-balkanski zanati i sitna trgovina davali su obiljezjebosanskohercegovackim gradovima od kojih su Sarajevo, sa oko 20.000stanovnika, Mostar i Banja Luka, sa po oko 10.000 stanovnika, bilinajznacajniji privredni centri. Mada je u drugoj polovini XIX vijekastrani kapital podigao prva postrojenja industrijskog karaktera - ne-koliko pilana na vodeni pogon i malih fabrika piva, industrijska pro-izvodnja prije okupacije ostala je u samom zacetku. Ako se izuzmulokomotive na jedinoj pruzi Banja Luka - Dobrljin, koja je izgradena1872. godine, postojale su u zemlji jos samo dvije parne masine nez-natne snage koje su pokretale dva mala mlina. Kapitalisticki nacinprizvodnje nije mogao prevazici izvjesne manufakturne oblike a i oni sejavljaju u vrlo ogranicenom obimu. Od sredine XIX vijeka oni su bilisrazmjerno najvise rasireni u eksploataciji i preradi drveta.1) Mada sereformama u zadnjim decenijama otomanske vladavine nije mogao re-generisati postojeci ekonomski i drustveno - politicki sistem, reformnadjelatnost je ipak doprinijela slobodnijoj privrednoj aktivnosti i razvo-ju trgovine, posebno vanjske. Za trgovacki promet velika su preprekabile lose komunikacije i transportne teskoce. Inace, proizvodi iz Bosnei Hercegovine (cerealije, stoka i stocarski proizvodi, sljive, drvo, duhan

1) I. H a d z i b e g o v i c, Postanak radnicke klase u Bosni i Herce-govini i njen razvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 11-32; B. B e -g o v i c, Strani kapital u sumskoj privredi Bosne i Hercegovine za vri-jeme otomanske vladavine, Radovi Sumarskog fakulteta i Instituta zasumarstvo i drvnu industriju u Sarajevu V/1960, str. 52-53, 139, 181,212-227.

141

i dr.) nalazili su prvenstveno produ na trzistu u zemljama susjedneHabsburske monarhije ili su posredstvom austrijskih trgovaca plasiraniu drugim evropskim zemljama: Italiji, Njemackoj, Engleskoj, Francu-skoj i dr. Izvoz proizvoda bosanskog zanatstva, osobito zeljezne robe ubalkanske zemlje, Srbiju, Crnu Goru, Vlasku i Albaniju, bio je u opada-nju zbog konkurencije evropske industrije. Uvoz sa ovog podrucja bioje od manjeg znacaja jer je ekonomska struktura pomenutih zemaljai Bosne bila slicna. Sticajem geografskih, privrednih i politickih okol-nosti i najveci dio uvoznih potreba Bosne i Hercegovine pred okupacijupodmirivan je u Austro-Ugarskoj ili tranzitom preko njenih jadranskihluka i zeljeznica. Pretezan dio bh. izvozno-uvozne trgovine imali su usvojim rukama domaci srpski trgovci iz Trsta, Beca i drugih gradovaMonarhije. Znacajan je bio i import orijentalne robe iz Carigrada idrugih dijelova Turske. Ovu trgovinu vodili su muslimanski, srpski ijevrejski trgovci, a Sarajevo je bilo njen najznacajniji centar.2)

Kraj turske i pocetak austrougarske vladavine obiljezen je bio rat-nim pustosenjima koja su tesko pogodila privredu. Ustanak 1875. i mje-re za njegovo gusenje, a zatim austrougarski okupacioni pohod 1878. islamanje otpora doveo je do toga da gotovo nije bilo podrucja u zemljikoje u razdoblju od 1875 - 1878. nije tesko stradalo, a oko 140.000 izbje-glica naslo se izvan granica Bosne i Hercegovine. Zato je moralo protecinekoliko godina da bi se privredni zivot koliko toliko normalizovao.

Austro-Ugarska je, ukljucivsi 1. I 1880. Bosnu i Hercegovinu u svojecarinsko podrucje, ustvari izvrsila privrednu aneksiju okupirane zemlje.Tim aktom, koji je bio u suprotnosti sa medunarodnim statusom Bosnei Hercegovine, nastupio je novi period u njenom privrednom razvitku,obiljezen prodorom novih kapitalistickih odnosa. Pripajanje Bosne iHercegovine austrougarskom zajednickom carinskom podrucju,3) kao icjelokupna carinska i saobracajna politika nakon okupacije imali su zaneposrednu posljedicu da je Monarhija u potpunosti zagospodarila bo-sanskim trzistem potisnuvsi gotovo sasvim robu iz Engleske, Francuske,Italije i drugih zemalja. Tek u XX vijeku pojavila se Njemacka sa svo-jim industrijskim proizvodima kao najjaci konkurent robi iz Austrije iUgarske, ali ni tada strani import nije postigao veci uspjeh. Kidanjestarih trgovackih veza i novi uslovi poslovanja, te dolazak u prvim go-dinama poslije okupacije brojnih spekulanata iz Monarhije doveli su dopropasti niza domacih trgovackih kuca i stvorili su proces brzog propa-danja niza starih zanata. Ponovo uzdizanje i snazenje domacih trgovaca

2) I. T e p i c, Trgovina Bosne i Hercegovine od 1865. do 1875., Be-ograd 1978, (Rukopis magistarskog rada) str. 143-155, 160.

3) Vidi Dz. J u z b a s i c, O ukljucenju Bosne i Hercegovine u zajed-nicko austrougarsko carinsko podrucje, Prilozi Instituta za istoriju uSarajevu 19/1982, str. 125 i d.

142

na veliko, koji su se prilagodili novim prilikama uslijedilo je tek krajemXIX i pocetkom XX stoljeca. Pri tome su u izvozno-uvoznoj trgovini,uz jevrejske trgovce, srpski trgovci igrali glavnu ulogu. Medutim, tra-dicionalno domace gradanstvo prozeto konzervativnim esnafskim men-talitetom, a posebno njegova muslimanska vecina koja se drzala lokalnetrgovine i starih zanata, ostala je zahvacena dubokom stagnacijom. Iz-rastanjem modernog kapitalistickog drustva odvijalo se pretezno izvanove socijalne strukture, koja je i dalje davala glavno obiljezje bosan-skohercegovackim gradovima. I pored razvoja saobracaja i industrijegradska naselja su i u doba austrougarske vladavine zadrzala u mnogomsvoj bitan zanatlijsko-trgovacki i agrarni karakter.

Za razliku od pokazanog interesa za prodaju robe na bosanskoher-cegovackom trzistu, cija se ogranicena apsorpciona moc sporo poveca-vala, austrougarski i uopste strani kapitalisticki krugovi bili su dugovremena po okupaciji krajnje uzdrzani u pogledu investicionih ulaga-nja. Uzrok tome bio je kako nepostojanje odgovarajuce infrastrukture- zeljeznicke i cestovne mreze, neophodne za razvoj kapitalisticke pri-vrede, tako i specifican medunarodnopravni status zemlje, koja je josuvijek bila pod suverenitetom turskog sultana. Osim toga, u Austro-Ugarskoj se osamdesetih godina XIX vijeka opcenito osjecala akutnanestasica kapitala koji bi bio spreman da se upusti u iole rizicnije pos-lovne poduhvate. Potrebno je imati u vidu da je izvoz industrijske robei uvoz sirovina prvenstveno iz agrarnih zemalja na Balkanu ostao zacijelo vrijeme i u imperijalistickoj epohi glavna osobina kapitalizma uAustro-Ugarskoj, koji nije imao dovoljno privredne snage za ekspanzijui eksport kapitala. Daleko zaostajuci po svom ekonomskom potenci-jalu iza vodecih industrijskih zemalja Evrope, Monarhija je dosla uzavidan polozaj od stranog, prvenstveno njemackog kapitala, koji jevremenom postao znacajan partner austrijskom i madarskom kapitalui u iskoriscavanju privrednih bogatstava Bosne i Hercegovine. Tome jeprethodila izgradnja najneophodnijih cestovnih i zeljeznickih komuni-kacija i privredna aktivnost okupacione uprave koja je najprije pocelau vlastitoj reziji da eksploatise bosanske sume i rude.

Iako je u stvari raspolagala finansijskim sredstvima koja bi odgova-rala jednoj osrednjoj drzavi, Austro-Ugarska je imala ambiciju da igraulogu velike sile. Interes njene spoljne politike poslije Berlinskog kon-gresa bio je da upravljanje Bosnom i Hercegovinom dovede do materi-jalnog napretka i poboljsanja ekonomskog i socijalnog polozaja stanov-nistva. Prema koncepciji ministra vanjskih poslova Haymerlea, Bosnai Hercegovina je trebalo da postane model i uzor za druge balkanskezemlje.4) Ostvarenje tih ciljeva zahtijevalo je znatne investicije kao i

4) F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog zajednickog minis-tarstva finansija, Glasnik ADABiH III/1963, str. 17 id. ; i s t i, An-drassyjeva politicka bastina i bosanska politika Austro-Ugarske nakonokupacije, Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu VI/1970-1971, str.452 i d.

143

reformu zatecenih agrarnih odnosa. Nasuprot tome, Austro-Ugarskaje, izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po okupaciji, ogranicilada sve do pred Prvi svjetski rat sopstvena drzavna sredstva daje samoza pokrice vojnih troskova. Mada su se prvih godina nakon okupacijevodeci faktori Austro-Ugarske izjasnjavali pro foro interno za ukidanjekmetstva, zbog pomanjkanja finansijskih sredstava za otkup kmetov-skih selista, rjesenje tog vitalnog, privrednog i drustvenog problema,bilo je odlozeno na neodredeno vrijeme.5)

Austro-Ugarska se istovremeno orijentisala na trazenje politickogoslonca u konzervativnom muslimanskom zemljoposjednickom sloju.Rezim je nastojao da izvrsi modernizaciju privrede i drustva ostavlja-juci da se otkup kmetova odvija na bazi dobrovoljne pogodbe izrazitosporim tempom. Pred Prvi svjetski rat kmetovi su jos uvijek obradivalijednu trecinu cjelokupne obradive povrsine u zemlji a njihov broj bioje blizu broja slobodnih seljaka.

Izgradnja cestovne mreze, a narocito zeljeznickih pruga, imala je,pored vojnog i politickog, takode izuzetan privredni znacaj. Time jeostvarena bolja povezanost pojedinih krajeva zemlje, sto je doprinosiloformiranju jedinstvenog trzista. Izgradnja sistema komunikacija pred-stavlja najkrupniji investicioni poduhvat okupacione uprave. Da bi iz-gradila zeljeznice ona je podizala na teret zemaljskog budzeta zajmovekako iz zajednickih sredstava Monarhije tako i na evropskom novcanomtrzistu. Pri tome je saobracajna orijentacija bila prema Monarhiji i tona sjever prema Ugarskoj. Glavna zeljeznicka linija presijecala je zem-lju od sjevera prema jugu (od Bosanskog Broda preko Doboja, Sarajevai Mostara do Metkovica), iduci najvecim dijelom dolinama rijeke Bosnei Neretve. Od magistralne linije u dolini rijeke Bosne granale su se vici-nalne zeljeznicke pruge koje su vodile u susjedne rudarske, industrijskei sumske revire. Od nje se odvajala i pruga koja je isla dolinom Lasve iprelazila u dolinu Vrbasa dosezuci do Jajca na sjeveru i do Bugojna najugu. Na podrucjima koja su gravitirala ovim saobracajnicama razviose pretezan dio bosanske rudarske i industrijske proizvodnje. U Varesui Zenici podignuta su i prva moderna postrojenja crne matalurgije, a uokolini Tuzle koja je bila povezana zeljeznickom prugom sa Dobojemnastao je manji industrijski bazen.

U Bosni i Hercegovini su gradene uskotracne zeljeznicke pruge cijise kapacitet uskoro pokazao nedovoljnim, pa je to vec pocetkom XXvijeka postala prepreka privrednom razvoju. Osim toga, prostrana po-drucja zemlje, osobito njeni zapadni i jugozapadni krajevi, ostali subez zeljeznickih veza i u saobracajnom pogledu bili su i dalje prilicno

5) Vidi H. K a p i d z i c, Agrarno pitanje u Bosni i Hercegovini zavrijeme austrougarske uprave (1878-1918), ANUBiH Radovi XLIX/16,1973, str. 93 i d.

144

izolovani. Glavni razlog da nije izgradena zeljeznicka mreza koja biodgovarala potrebama Bosne i Hercegovine i njene privrede bio je ne-dostatak finansijskih sredstava i suparnistvo interesa Austrije i Ugarske.Izgradnjom skupih i nerentabilnih zeljeznickih linija krajem XIX, od-nosno pocetkom XX vijeka, prema Boki Kotorskoj i od Sarajeva premagranici Srbije i Turske, koja je bila diktirana spoljnopolitickim i voj-nostrateskim interesima Austro-Ugarske, doslo je do teskog finansijskogopterecenja Bosne i Hercegovine. To se, uz teret koji je zemlja snosila zavojsku (bh. trupe) i zandarmeriju, i posve neodgovarajucu finansijskuodstetu na ime gubitka carinskih prihoda, negativno odrazilo na njenprivredni i kulturni razvitak, kao i na stvaranje finansijskih preduslovaza rjesenje agrarnog pitanja.6) Ostvarivanje programa izgradnje nizanormalno-tracnih zeljeznickih pruga, za koje su vec bila osigurana ifinansijska sredstva (jedna trecina Bosna i Hercegovina, dvije trecineAustrija i Ugarska) omelo je izbijanje Prvog svjetskog rata.7)

Osnovna, 1880. godine zakonski utvrdena smjernica za austrougar-sku politiku u Bosni i Hercegovini bila je da upravu zemlje treba vodititako da se njeni troskovi pokrivaju iz vlastitih prihoda. Zato je aus-trougarska administracija odmah zavela rigoroznu fiskalnu politiku iu odsustvu odgovarajuceg interesa privatnog kapitala orijentisala se naotvaranje izvora prihoda u samoj zemlji. Tome je isla na ruku i okolnoststo se u njenom posjedu nasla vecina suma i cjelokupno rudno bogat-stvo. Okupaciona uprava postala je ne samo najveci posjednik negoi, sticajem okolnosti, najznacajniji privredni faktor. Jedna od bitnihspecificnosti u privrednom razvitku Bosne i Hercegovine pod austro-ugarskom upravom bila je da je drzavna vlast na podrucju ekonomike ujos preovladavajucim uslovima liberalnog kapitalizma nastupila gotovomerkantilisticki kao u epohi apsolutizma. Sama vlast je osnivala indus-trijska poduzeca i vodila njihovo poslovanje. Ona je snosila i najveci dioodgovornosti i rizika u onim preduzecima u kojima je pored drzavnogucestvovao i privatni kapital.8) Takva ekonomska politika inaugurisanaje u periodu kada je na celu zemaljske administracije stajao zajed-nicki austrougarski ministar finansija Benjamin Kallay (1882-1903). U

6) Dz. J u z b a s i c, Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini usvjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja Kallayeve ere,ANUBiH Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 115-121, 253-262.

7) Vidi F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegovackog ze-ljeznickog programa iz godine 1913, Radovi Filozofskog fakulteta u Sa-rajevu I/1963, str. 121 i d.

8) F. H a u p t m a n n, Bosanske financije i Kallayeva industrijskapolitika, Glasnik ADABiH XII/XIII-1972/73, str. 60 i d. ; Isti, Privredai drustvo Bosne i Hercegovine u doba austrougarske vladavine (1878-1918), u: Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine II, ANUBiH Posebnaizdanja LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 101-102.

145

to vrijeme izgradena je vecina komunikacija i prakticno podignuta svaindustrija. U situaciji kada u samoj zemlji nema domaceg kapitalakoji bi bio sposoban za industrijske poduhvate, austrougarska upravaje pod Kallayevim vodstvom nastojala pruzanjem izuzetnih privilegijai garancija da privuce strani kapital. Ovaj se, medutim, vrlo oprez-no angazovao i to prvenstveno u sumarstvu i donekle u rudarstvu. Unesto vecoj mjeri strani kapital se tek docnije pojavljuje, osobito nakonaneksije.9)

U interesu Austro-Ugarske bilo je da u odredenoj mjeri podrzavarazvitak privrednog potencijala Bosne i Hercegovine, jer se time onaoslobadala brige da se nade u situaciji da placa troskove bosanskoher-cegovacke uprave. Ujedno, to je doprinosilo povecanju konzumne mociokupiranog podrucja, koje je svojom trgovinom, a specijalno u pogle-du uvoza industrijskih proizvoda, bilo gotovo iskljucivo orijentirano naMonarhiju. Privredna politika uprave bila je prvenstveno usmjerenana iskoristavanje prirodnih bogatstava. Njihov plasman bio je osiguranmanjim dijelom u zemlji, a vecinom je bio orijentisan na vanjsko trziste.Opcenito, karakter bosanske ekonomike u doba austrougarske vladavi-ne bio je takav da su i u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sacinjavaleprosjecno godisnje 83% cijelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvijetrecine tog izvoza bili su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru(drzavi) i stranim kapitalistima. Proizvodi drvne industrije predstav-ljali su najvazniji eksportni artikal bosanske privrede od koga je, zarazliku od pravca izvoza drugih roba, samo jedna cetvrtina izvozenau Austro-Ugarsku. Izvozilo se uglavnom polupreradeno drvo, dok sufinalni proizvodi kao namjestaj i ostala roba uvozeni u zemlju. Poreddrveta i uglja, vaznu ulogu u izvozu igrale su rude, proizvodi zemljo-radnje i stocarstva. Narocito je bio znacajan izvoz stoke u Monarhiju,koji se u XX vijeku kretao izmedu dvjesto i tristo hiljada grla godisnje,kao i izvoz hiljadu petsto do hiljadu osam stotina vagona suhih sljiva.Od industrijskih proizvoda izvozilo se sirovo zeljezo, zeljezna roba ihemijski proizvodi. Nasuprot izvozu, oko dvije trecine bosanskoherce-govackog uvoza cinili su gotovi fabrikati. U uvozu su najvaznije mjestozauzimale zivotne namirnice (zito, socivo, pirinac, brasno, pice i dr.),proizvodi tekstilne industrije i drugih industrijskih grana. Po kolicinirobe izvoz je bio tri puta veci od uvoza, ali po novcanoj vrijednostiimport je bio jaci od eksporta.10) U ovakvoj fizionomiji bosanskoher-cegovacke vanjske trgovine odrazavala se kako zaostalost poljoprivrede

9) Ibidem; up. P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Herzegovina1878-1918, Seatle 1963, str. 61 i d.10) Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera o odnosimaBosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskihsuprotnosti, Godisnjak DI BiH XVIII/1968-69, str. 56 i d.

146

tako i svojevrsna struktura industrije, koja se sastojala iz daleko jacegdijela ekstraktivne i preradivacke eksportne industrije i nekoliko dese-tina sitnih preduzeca lokalnog karaktera.11)

Iako je Kallay naglasavao kako ne dolazi u obzir da se u Bosni iHercegovini podize takva industrija koja bi mogla znatnije konkurisatirazvijenijoj industriji Austro-Ugarske, u praksi se to ipak nije moglona nekim sektorima izbjeci. Tako je krajem XIX vijeka u Bosni nas-tala velika sumska industrija koja je na svjetskom trzistu postala ozbi-ljan konkurent izvoznicima drveta iz austrijskih zemalja. Blagodarecipogodnostima koje je okupaciona uprava pruzila stranom privatnomkapitalu (minimalnoj odsteti, tarifnim povlasticama na zeljeznicama idr.) ovaj je mogao da bosansku drvnu gradu prodaje za 20-25% jeftini-je od austrijske, sto je izazvalo veliku uzbunu u poslovnim krugovima(”Bosnische Gefahr”).12) Prodajom drzavnih suma putem dugorocnihugovora o njihovoj eksploataciji okupaciona uprava je pribavljala diosredstava za svoju saobracajnu i industrijsku politiku.

Da bi obezbijedila sebi prihode od monopola soli i duhana, austro-ugarska uprava je podigla u Bosni i Hercegovini duhansku industrijukao i industrijska postrojenja za dobijanje soli u Tuzli. To je vec uskoroposlije okupacije dovelo do potiskivanja austrijske i ugarske konkuren-cije na tom podrucju. Osnivanje nekih industrijskih pogona, kao npr.tvornice secera u Usori, tvornice spirita u Tuzli i pivare u Sarajevu ima-lo je, osim zelje uprave da se smanji uvoz iz Monarhije i novac ostaneu zemlji, i taj smisao da se utice na intenzivniju obradu tla i orijenta-ciju uzgajivaca secerne repe i jecma na trzisnu ekonomiju. Medutim, ipored odredenih rezultata u unapredenju poljoprivredne proizvodnje ipovecanja prinosa izostali su ocekivani uspjesi u transformisanju poljo-privrede u kojoj su zadrzani kmetski odnosi. Ti odnosi bili su, poredusitnjenosti posjeda, smetnja za racionalniju obradu zemljista. Sto jekmet vise ulagao rada i sredstava u obradu zemlje, njemu je ostajalorelativno manje cistog prinosa, dok je porez i agin hak postajao veci.Naime, po odvajanju desetine na ime poreza drzavi agi je pripadala jed-na trecina netto prinosa od zitarica, a u preostale dvije trecine, koje suostajale kmetu, bili su, pored naknade za njegov rad, obuhvaceni i pro-izvodni troskovi. Zato je kmet bio upucen na ekstenzivno privredivanjei davao je prednost gajenju stoke. Izvjesna promjena u prilog kmetuizvrsena je tek 1906. godine pausaliranjem desetinskog poreza, koji se

11) K. H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja Prvog svjet-skog rata, Beograd 1961, str. 175.12) B. B e g o v i c, Razvojni put sumske privrede u Bosni i Hercegovi-ni u periodu austrougarske uprave (1878-1918), sa posebnim osvrtomna eksploataciju suma i industrijsku preradu drveta, ANUBiH DjelaLIV/31, Sarajevo 1978, str. 59 i d. 162 i d.

147

jos od prije placao u novcu. Time je aga bio lisen dotadasnjeg oslon-ca na drzavnu vlast pri utvrdivanju visine prinosa i trecine, koja seodmjeravala prema desetini. Medutim, to je bio samo sitan korak kareformiranju agrarnih odnosa koji nisi zadovoljavali ni kmeta ni agu.Oni su stajali na putu povecanja proizvodnje hrane za kojom se osjecalasve veca potreba zbog porasta broja stanovnistva, pa je uvoz zitaricasve vise rastao. Zemljoposjednik, beg i aga, nije se mogao pretvoriti ukapitalistickog agrarnog poduzetnika, nego je ostao uzivalac naturalnerente bez vlastitog angazovanja u proizvodnji. Kao takav, on se svevise zaduzivao i propadao, sto osobito vazi za sitnog agu.13)

Paralelno sa otkupom kmetovskih selista, koji je donekle bio pos-pjesen angazovanjem sredstava iz zemaljskog budzeta za dodjelu zaj-mova kmetovima na osnovu zakona iz 1911, prezaduzeni muslimanskizemljoposjednici prodavali su, po pravilu, pored cifluka, i one dijelo-ve begluka koje su kmetovi obradivali kao zakupci ili pod najam kaoradnici.14)

Postojanje kmetstva bila je osnovna karakteristika bosanskoherce-govackog agrara, koja je imala pored ekonomskih, dalekosezne socijalnei politicke reperkusije, posebno na podrucju nacionalno-konfesionalnihodnosa. Na kraju prve decenije XX vijeka 91,15% zemljoposjednika sakmetovima bili su islamske vjere, dok su 73,92% kmetova bili pravoslav-ni. Medutim, ne bi se smjelo gubiti iz vida da ni ekonomski i drustvenipolozaj slobodnog seljastva, koje se u literaturi po pravilu zanemaruje,iako je broj slobodnih seljaka prema popisu iz 1910. postao cak nestoveci od broja kmetova. Slobodno seljastvo je bilo najjace izlozeno pro-cesu proletarizacije, dok je zadrzavanje kmetovskih odnosa usporavalosocijalnu diferencijaciju na selu. Upravo u muslimanskoj populaciji,kojoj je pripadalo najvise slobodnih seljaka (56,65% svih domacinstavaslobodnih seljaka) bezemljasi su bili najbrojniji. Njihov broj je, kakoje to ukazao Ferdo Hauptmann, bio 1910. godine blizu broja svih os-talih bezemljasa zajedno (9226 starjesina porodica muslimanske vjereprema 6266 pravoslavnih, 4189 katolika i 769 ostalih). I procentualniudio bezemljasa unutar pojedine konfesije bio je kod muslimana najvecii iznosio je 8,73%, dok je kod pravoslavnih bio 5,28%, a kod katolika7,36%.15) S druge strane, kada je rijec o broju domacinstava musli-manskih bezemljasa (9226), on je 1910. godine bio gotovo isti kao broj

13) F. H a u p t m a n n, Bosanskohercegovacki aga u procjepu izmeduprivredne aktivnosti i rentijerstva na pocetku XX stoljeca, GodisnjakDI BiH, XVII/196-67, str. 23 i d. i kao napomena 8.14) Dz. J u z b a s i c, Neke napomene o problematici etnickog i drus-tvenog razvitka Bosne i Hercegovine u periodu austrougarske uprave,Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12/1975-1976, str. 308.15) F. H a u p t m a n n, Privreda i drustvo ..., str. 185-186.

148

onih muslimanskih zemljoposjednika, starjesina porodica, koji su imalikmetove (9537).

Sa sela je, uzevsi u cjelini, priticao u zemaljski budzet putem direk-tnih a narocito indirektnih poreza koji su stalno rasli, najveci dio sred-stava za izgradnju saobracajnica i industrije. Drzava se sluzila poreskimsistemom kao najefikasnijim sredstvom prvobitne stimulacije kapitala.Niskim zivotnim standardom seoskog stanovnistva placen je ostvareniekonomski napredak na drugim podrucjima. Povecanje izvoza poljopri-vrednih proizvoda postizano je ne toliko na osnovu vece produktivnostiseoskog gazdinstva, koliko smanjenjem potraznje i vecom prodajom sto-ke i zita. Situacija u poljoprivredi postala je vrlo ozbiljan limitirajucifaktor daljeg procesa industrijalizacije kao i ukupnog drustvenog na-pretka.16)

Ozbiljne prepreke razvitku industrije proizilazile su iz podredenogpolitickog i drzavnopravnog polozaja Bosne i Hercegovine. Sam minis-tar Kallay morao je savladavati otpore Austrije odnosno Ugarske kadaje uz pomoc stranog kapitala pristupao osnivanju pojedinih preduzecakoja su konkurisala proizvodima iz Monarhije. Pored ostalog npr. po-liticki obziri bili su mjerodavni da se dio zeljezne rude i sirovog zeljezaiz Varesa isporucivao austrijskim i ugarskim zeljezarama po cijeni kojaje jedva pokrivala troskove proizvodnje.

Premda je odnos Austrije i njenih poslovnih krugova prema Bos-ni i Hercegovini kao izvoru sirovina i trzistu za austrijsku industrijunosio u biti obiljezje kolonijalnog odnosa, ipak su austro-ugarske eko-nomske suprotnosti manje dolazile do izrazaja od ugarsko-bosanskih.Ugarska vlada pruzala je otpor investicionoj politici okupacione upravenastojeci da se ulaganja u razvoj privrede ogranice a da se eventu-alna slobodna sredstva bosanskohercegovackog budzeta upotrijebe zapokrice troskova okupacije, kako bi se u tom pogledu sto vise olaksaoteret Monarhiji. Raznim mjerama privredne politike, ukljucujuci tui zeljeznicke tarife, pravljene su smetnje bosanskom eksportu u Ugar-sku (izvozu zeljeznickih pragova, uglja, sljivovice, zivih svinja i dr.) ipricinjavale teskoce bosanskim mlinovima u interesu ugarske mlinskeindustrije, koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegovackimtrzistem brasna. Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti sve jace suse manifestovale sa industrijskim razvitkom Bosne i Hercegovine. Smadarske strane su, pred Prvi svjetski rat, pravljene prepreke razvitkuvec postojecih privrednih grana, npr. podizanju zeljezne industrije uPrijedoru, jacanju bosanskohercegovackih erara i ekonomskom osamos-taljenju Bosne i Hercegovine. Pomenute suprotnosti rezultirale su nesamo iz pretezno agrarnog karaktera obiju zemalja, Bosne i Hercego-vine i Ugarske, nego i iz strukture madarske industrije u kojoj je npr.

16) Up. ibidem str. 101-102, 127-130, 174-181.

149

zeljezna industrija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjernoveliku ulogu.17)

Iako je od pocetka okupacije bio evidentan sukob privrednih inte-resa Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini, on se krajem XIX vijekapocinje snaznije ispoljavati. Ovo se podudaralo sa izbijanjem privred-nih problema u prvi plan u odnosima izmedu Austrije i Ugarske prili-kom pregovora o produzenju privredne nagodbe 1896-1898. i stajalo jeu direktnoj vezi sa napretkom madarske industrije. Ova je nastojala dana bosanskohercegovackom trzistu poboljsa svoje pozicije i suprotstavise nadmocnoj austrijskoj konkurenciji. Teskoce u plasmanu robe nainostrana trzista u XX vijeku (izgradnja sistema visoke carinske zastiteu Evropi i gubitak velikog dijela tradicionalnog trzista za industrijskurobu na Balkanu) doprinijele su da je za obje drzave Monarhije jos viseporastao privredni znacaj Bosne i Hercegovine. Do zaostravanja kon-kurentske robe izmedu austrijskog i madarskog kapitala na tlu Bosne iHercegovine dolazi osobito poslije aneksije, a njen je rezultat bio da jeAustrija jos vise ucvrstila i prosirila svoje pozicije.

Bosanskohercegovacko trziste na pocetku XX vijeka je bilo u zna-cajnoj mjeri prosireno. Dok je 1903. uvoz u Bosnu i Hercegovinu iz-nosio 90,6 miliona kruna, on se 1912. popeo na 174,7 miliona kruna.Istovremeno je izvoz porastao od 80,4 u 1903. na 130,2 miliona kruna u1912. godini. Karakteristican je skokovit porast spoljnotrgovinskog pro-meta Bosne i Hercegovine od 1906. godine pa dalje (uvoz 1905. iznosio je93 miliona kruna, 1906.- 109,2 miliona kruna; izvoz 1905.g. - 96,7 mili-ona kruna, 1906.g.- 117,7 miliona kruna). To je dobrim dijelom rezultatkako promjena u medunarodnim ekonomskim odnosima i prilikama uMonarhiji, tako i unutrasnjeg privrednog razvoja. Spoljnotrgovinskideficit, koji je izuzev u periodu od 1904. do 1906. godine bio stalanpratilac ovog razvitka a osobito se povecao od 1911. godine (1911. g.- 32,3; 1912. godine - 44,5 miliona kruna) ipak nije bio istovjetan splatnim deficitom, buduci da su u vezi sa povecanjem medunarodnezategnutosti znatne kolicine uvezene robe bile namijenjene vojnim po-trebama i bile su placene od strane Austro-Ugarske. Ali znacajnu uloguu porastu trgovinskog deficita igrao je, pored kolebanja u izvozu poljo-privrednih proizvoda i stoke zbog slabih zetvi i stocne zaraze, i uvozstrojeva i industrijske opreme, a osobito stalan porast cijena koji je umnogo vecoj mjeri zahvatio gotove industrijske proizvode nego sirovinesto ih je Bosna izvozila. Tako se opce povecanje cijena pred Prvi svjet-ski rat negativno odrazavalo na bosanskohercegovacku privredu i njeneekonomske odnose sa Monarhijom.18)

17) Kao napomena 10; vidi: F. H a u p t m a n n, Borba za bosanskozeljezo pred Prvi svjetski rat, Godisnjak DI BiH X/1959, str. 167-195.18) Kao napomena 10.

150

Kallayev nasljednik, ministar Istvan Burian (1903-1912), u mnogo-me je odustao od ekonomske politike svoga prethodnika. Prekinuvsi saosnivanjem novih erarnih preduzeca vlast se orijentisala na podstica-nje privatne inicijative. Medutim, znacajniji industrijski podhvati suizostali. Uglavnom je vrsena tehnicko-tehnoloska dogradnja postojeceindustrije sto je bilo praceno povecanim uvozom strojeva i industrijskeopreme. Iako se, narocito nakon aneksije 1908. godine, u vecoj mjeriangazuje strani kapital, koji se brzim tempom koncentrise u bankama iakcionarskim drustvima, osnovno obiljezje bosanskohercegovackoj pri-vredi davalo je i dalje veliko ucesce drzave i njenog kapitala. Drzavnavlast je ostala prvorazredan faktor ekonomskog razvitka u cijelom pe-riodu austrougarske uprave.19)

Pojacano interesovanje austrijskih i madarskih privrednih krugo-va za Bosnu i Hercegovinu bilo je praceno narastanjem i intenzivnijimangazovanjem domaceg kapitala. Medutim, izvan okvira starog trgo-vacko-zanatlijskog gradanstva rastao je samo manji broj modernih ka-pitalistickih preduzetnika. Oni se angazuju u industriji povezujuci sepri tome i sa stranim kapitalom, ucestvuju u akcionarskim drustvimai bankama, bave se transakcijama, vrijednosnim papirima i dr. Pro-ces formiranja moderne gradanske klase odvijao se dosta sporo i bioje pracen pomanjkanjem potrebnog kapitala. Prvenstveno putem trgo-vine i zajmova koje su trgovci uz lihvarske kamate davali seljacima ifeudalnim zemljoposjednicima, akumulirao se odredeni kapital, sto jepocetkom XX vijeka dovelo do stvaranja domacih kreditnih institucijana nacionalnoj osnovi. Pri tome su se u prakticnoj djelatnosti gubilerazlike izmedu banaka, stedionica i kreditnih zadruga. Sve veci znacaju njihovom poslovanju dobijao je robni promet, pa su kreditne orga-nizacije i same nastupale kao trgovci i spekulanti, a osim toga bavilesu se i komisionarskim poslovima. Pred Prvi svjetski rat bilo je 50domacih banaka i stedionica, ali sve skupa raspolagale su sa jedva po-lovinom novcanog potencijala koje su u Bosni i Hercegovini imale cetiribanke iz Monarhije. Kapital domacih banaka nije po svojoj snazi omo-gucavao investicije sirih razmjera. Brojni nacionalni kreditni institutiobicno su raspolagali malim sopstvenim sredstvima pa su stoga obilnoposlovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim od vecihnovcanih zavoda iz Bosne i Hercegovine ili Monarhije. U povezivanjusa domacim kapitalom strani kapital je vidio znacajnu sansu za svo-ju dalju ekspanziju. U tom pogledu se u Bosni i Hercegovini, kao ina cijelom juznoslovenskom prostoru pred Prvi svjetski rat, pojavljuje

19) F. H a u p t m a n n, Privreda i drustvo ..., str. 102; up. P.F. S u -g a r, op. cit. str. 9; I. H a d z i b e g o v i c, op. cit. str. 76-77.

151

ceski kapital kao ozbiljan konkurent austrijsko-njemackom i madarskomkapitalu.20)

Politicke stranke vrsile su na nacionalnoj osnovi integraciju doma-ceg bankarstva pod svojim patronatom. To je bilo na liniji ekonomskeafirmacije domaceg gradanstva, a s druge strane stranke su time stvaralesebi potreban finansijski oslonac za politicko djelovanje. Karakteristikatog procesa bila je najuza personalna povezanost vodecih nacionalnihbanaka i stranackih vodstava. Vodece partijske licnosti bile su po pravi-lu direktori ili clanovi upravnih odbora centralnih nacionalnih banaka.

Uocljiva je tendencija da skoro svaka politicka partija, pa cak i ma-nja grupa nastoji da ima svoju banku. Od politickih odnosa medu poje-dinim strankama i grupama iste nacionalno-konfesionalne pripadnosti,te njihovog stava prema rezimu zavisili su i medusobni odnosi njihovihkreditnih institucija. Tako, na primjer, fuzija Samostalne muslimanskestranke sa Muslimanskom narodnom organizacijom i stvaranje Ujedi-njene muslimanske organizacije 1911. godine podudara se vremenski saosnivanjem Muslimanske centralne banke, u cijim su se upravnim or-ganima nasle vodece licnosti iz obje ranije stranke (Ademaga Mesic iSerif Arnautovic). Dalje, pojava provladine grupe dr Danila Dimovicana politickoj sceni u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini 1913. godinei formiranje Srpske narodne stranke bilo je praceno i osnivanjem Srpskeprivredne banke u martu 1914. godine. Istovremeno, odbijanje GligorijaJeftanovica i grupe oko ” Srpske rijeci” da ucestvuje u vladinoj koalicijii nemogucnost da Srpska narodna banka i Srpska centralna banka uzmuucesce u vecim zemaljskim poslovima uticalo je da su ove dvije bankepokrenule u maju 1914.godine pitanje fuzije srpskih novcanih zavoda. Sdruge strane, jos 1909. godine u doba najzescih sukoba izmedu Hrvatskenarodne zajednice i Hrvatske katolicke udruge, vodece licnosti iz objezavadene hrvatske grupacije nasle su se zajedno u Upravnom odboruHrvatske zadruzne banke za Bosnu i Hercegovinu, koja je tad osnovana.Predsjednik ove banke bio je dr Nikola Mandic, lider Hrvatske narod-ne zajednice, koji je takode bio i predsjednik Hrvatske centralne bankeza Bosnu i Hercegovinu d.d osnovane 1908. godine. Tako je kod Hrva-ta okupljanje predstavnika oba politicka pravca u bancinim organimaprethodilo njihovom izmirenju.

Teznje za politickom emancipacijom koje su u raznim oblicima do-lazile do izrazaja, pa i u sve vecoj teznji ka autonomiji i saodlucivanjuu privrednoj politici, imale su svoju osnovu u zelji domaceg gradanskogelementa za ekonomskom afirmacijom. U tom pogledu bila je od po-sebnog znacaja tendencija za stvaranje domace ”nacionalne” industrije.

20) Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera ..., str. 71-73,95-98.

152

Tako je npr. kampanja Bosanskohercegovackog sabora protiv privilegijastranih privatnih sumsko-industrijskih preduzeca rezultirala vladinomodlukom da se novi ugovori o eksploataciji bosanskih suma sklapajusamo na osnovu javne licitacije i submisijske prodaje drveta na panju.To je, osim sto je obezbijedilo vece prihode zemaljskoj blagajni, omo-gucilo domacim gazdama, trgovcima i veleposjednicima da se, zajednosa stranim kapitalom, vise nego do tada ukljuce u iskoristavanje sumai u industriju za preradu drveta. Pri tome osnovni motiv domacih ka-pitalistickih elemenata nije bio izmjena sistema gazdovanja bosanskimsumama i njihovo racionalnije iskoristavanje nego brzo i lako sopstvenobogacenje i potiskivanje stranog kapitala, koji je u ovoj privrednoj granidrzao kljucne pozicije. Mada je u sumskoj industriji pred Prvi svjetskirat doslo do osnivanja niza domacih firmi, to nije moglo da izmijenipostojece odnose i ugrozi pozicije stranog kapitala.21) Ovo jos vise vaziza druge industrijske grane u kojima je ucesce domaceg gradanstva bilodaleko skromnije.

(Pregled 3, 1984, str. 233-244, i na engleskom Sarvey 2, 1984, str. 146-156)

21) B. B e g o v i c, Razvojni put sumske privrede ..., str. 117-118.

153

.

154

IZGRADNJA ZELJEZNICA U BOSNI I HERCEGOVINI

I AUSTRO-UGARSKE EKONOMSKE SUPROTNOSTI

Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini imala je posebno mjes-to i znacaj u sklopu opsteg odnosa Austro-Ugarske prema ovim po-krajinama. Ona je izvrsila prvorazredni uticaj na tempo privrednog idrustvenog razvitka zemlje i po svojim posljedicama daleko je preva-zisla period austrougarske vladavine. Problematika vezana za gradnjubosanskohercegovackih zeljeznica izlazila je po svojoj vaznosti, prvens-tveno zbog ukrstanosti interesa unutar Austro-Ugarske i internacional-nog znacaja pojedinih projektovanih linija, iz okvira jedne provincijskepolitike i u nekim svojim fazama nalazila se u sredistu paznje najod-govornijih faktora Monarhije. Tome je posebno doprinosila dualistickastruktura Monarhije i specificnost statusa Bosne i Hercegovine. Odsamog pocetka okupacije problem gradnje zeljeznickih pruga u Bosni iHercegovini rjesavao se u znaku rivaliteta izmedu Austrije i Ugarske.Ovaj rivalitet imao je svoju predistoriju jos u predokupacionom perioduu borbi oko pravca glavne magistralne veze sa Orijentom.

Austrija je tezila da preko Sudbahna izbije rutom Sisak-Dobrljinna Banja Luku pa dalje preko Sarajeva na Kosovsku Mitrovicu, dok jeUgarska forsirala vezu preko svog podrucja na Beograd i jug dolinomMorave, odnosno u Bosni preko Broda i Sarajeva.1) Madarski interesiigrali su znacajnu ulogu u koracima koje je preduzimao Andrassy, dokje, s druge strane, u austrijskoj javnosti bila dugo prisutna dilema onajsvrsishodnijem pravcu za zeljeznicku vezu sa Orijentom. Inace, uaustrougarskim saobracajnim planovima i politici Bosna je do okupacijeuzimana prvenstveno u obzir kao moguce tranzitno podrucje na putuprema Istoku, a u drugom planu stajao je neposredni ekonomski interesda se ostvari zeljeznicka veza Monarhije s Bosnom.

Pomenute austrougarske suprotnosti, te kolebanja u spoljnopolitic-koj orijentaciji Turske i njena nesposobnost da se poveze zeljeznicom saEvropom, imale su za rezultat da je normalnotracna zeljeznicka prugaizgradena 1872. od Dobrljina, na sjeverozapadnoj granici Bosne, do

1) Uporedi Walther R e c h b e r g e r, Zur Geschichte der Orientbah-nen, u: Osterreichische Osthefte (dalje OOH) 5, 1960, 350-355.

155

Banja Luke (104,3 km), kao dio buduce internacionalne linije, ostalabez prikljucka kako na istoku tako i na zapadu.2) Sta vise, uskoropo izbijanju ustanka u Bosni 1875. na pruzi je bio obustavljen svakipromet.

U novoj politickoj konstelaciji poslije Berlinskog kongresa izgradnjazeljeznicke veze sa Solunom i Carigradom preko Srbije postala je ne-posredni cilj austrougarske politike,3) dok je obezbijedenje prava naizgradnju zeljeznicke pruge kroz Novopazarski sandzak moglo imatiznacaj samo za buducnost. Medutim, s obzirom na nastale teskocei neizvjesnost u pogledu realizovanja zeljeznicke linije dolinom Moraveu austrijskoj javnosti culi su se glasovi koji su trazili gradnju bosanskelinije, pa je ozivljena polemika o najpovoljnijem pravcu za povezivanjesa Orijentom.4) To je izazvalo bojazan kod Madara da Ugarska ne budezaobidena i u znatnoj mjeri je uticalo na formulisanje madarske politikeprema izgradnji zeljeznickih pruga u pravcu Bosne na teritoriji Ugarske.Zanimljivo je da tadanji austrougarski ministar rata Bylandt - Rheydtnije imao jasne predstave o vaznosti ili bezvrijednosti zeljeznicke vezepreko Sandzaka, dok se ministar vanjskih poslova Andrassy u svojimocjenama kolebao. Problem izgradnje prikljucnih zeljeznickih pruga odSiska, odnosno Osijeka i Dalja, gdje su se tada prekidale zeljeznicke ve-ze, prema Dobrljinu, odnosno Brodu, predstavljao je posebnu epizoduu austrougarskoj zeljeznickoj politici i preplitao se sa osnovnim pita-njima balkanske politike Dvojne monarhije i odnosa izmedu Austrije iUgarske.5)

Neposredno prije pocetka vojnih operacija u cilju okupacije Bos-ne i Hercegovine Ministarstvo rata je trazilo uspostavljanje zeljeznickeveze izmedu Dalja i Broda i planiralo izgradnju zeljeznice od Broda

2) Radoslave M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Bal-kanhalbinsel, Bamberg 1894, 5-11; Georg W.F. H a l l g a r t e n, Impe-rialismus vor 1914. Die soziologischen Grundlagen der Aussenpolitikeuropaischer Grossmachte vor dem Ersten Weltkrieg 1, Munchen 1963,227-232.

3) Ferdinand H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Ser-bien 1878-1881., u: Mitteilungen des osterreichischen Staatsarchivs (da-lje MOSTA) 5, 1952, 136-157.

4) Carl B u c h e l e n, Bosnien und seine volkswirtschaftliche Bedeu-tung fur Osterreich-Ungarn, Wien 1879, 24-47; Bernhard S i n g e r,Unsere Eisenbahn-Anschlusse nach Sudosten und Suden, Wien 1879,16-25; Wilhelm von N o r d l i n g, Ueber die bosnischen und serbischenEisenbahnen, Wien 1880, 8-12.

5) Vidi podrobnije o tome Dzevad J u z b a s i c, Izgradnja zeljeznicau Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politike od okupacije dokraja Kallayeve ere, izd. ANUBiH Djela XLVIII, Odjeljenje drustvenihnauka 28, Sarajevo, 1974, 18-42.

156

prema dolini Bosne, kuda je vodila glavna operaciona linija. Para-lelno s tim ono je zahtijevalo gradnju pruge Sisak-Dobrljin i ponovnootvaranje prometa na zeljeznici Dobrljin - Banjaluka, sto je trebalo daobezbjedi snabdjevanje trupa u tom regionu, koje ce zbog geografskih isaobracajnih uslova biti izolirane od korpusa u dolini Bosne. Od prugase ocekivalo da ce snazno uticati na umirenje stanovnistva i da ce koris-titi razvoju saobracaja sa Monarhijom.6) S obzirom na oruzani otpor ivelike transportne teskoce, zbog vrlo losih saobracajnih prilika, generalJosip Filipovic je uskoro po osvajanju Sarajeva izrazio misljenje da ceodrzanje onog sto je zadobijeno biti samo moguce ako jedna zeljeznicapoveze Brod sa Sarajevom.7)

Ugarska vlada je odbila 1878. da zaobilazeci normalnu parlamen-tarnu proceduru izda koncesiju Sudbahnu za gradnju i eksploatacijupruge Sisak-Dobrljin, ne samo iz ustavnih razloga, nego i zbog bojaznida se od Banja Luke ne izgradi magistralna zeljeznicka linija premaSolunu i zaobide Ugarska. Sva uvjeravanja cara Franje Josipa I i zajed-nickih ministara o neosnovanosti takvog strahovanja nisu bila dovoljnada bi vlada K. Tisze, koja je morala voditi racuna o raspolozenju par-lamenta, izmjenila svoje stanoviste. Zato je austrijska vlada, prilikompriprema za sklapanje trgovinskog i zeljeznickog ugovora sa Srbijomu proljece 1879, pokusala da svoju saglasnost za pregovore o srpskojzeljeznickoj konvenciji ucini ovisnim od izdavanja koncesije Sudbahnuza prugu Sisak-Dobrljin, koja je bila u specificno austrijskom interesu.To je s ugarske strane odlucno odbijeno. Tek nakon izricitog prizna-nja austrijske vlade da srpski prikljucak na turske zeljeznice treba dapredhodi bosanskom, ugarska vlada je prihvatila zahtjev da gradi pru-gu Sisak - Dobrljin. Medutim, pruga je izgradena i pustena u promet(1882), kada je ne samo osigurana izgradnja zeljeznicke linije preko Sr-bije nego i interesi madarskih zeljeznica u bosanskom saobracaju saRijekom.8)

Ugarska vlada je, pak izlazeci u susret zahtjevima vojnih vlasti,pristupila 1878. izgradnji pruge Dalj-Brod, jer je imala u vidu da cezeljeznicka linija u dolini rijeke Bosne najvise odgovarati saobracajnim itrgovackim interesima Ugarske. Ona je pri tome vise tezila da, u odno-su na Austriju, osigura sebi za svaki slucaj povoljniju vezu sa Istokom,nego sto je tada imala u vidu neposredne privredne koristi od uspos-tavljanja zeljeznicke veze sa Bosnom. U momentu okupacije agrarnaUgarska, koja se nalazila tek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog

6) Ibidem7) Filipovic Ministarstvu rata 24.8.1878. (telegram) Kriegsarchiv, Wien

(dalje KA), Kriegsministerium (KM) Pras. 112 131 /1878

8) Vidi nap. 5.

157

razvitka, imala je opcenito malo ekonomskog interesa za jedno takozaostalo agrarno podrucje kao sto je bila Bosna i Hercegovina.

Ugarskoj vladi je uspjelo da njene koncepcije o realizovanju zeljez-nicke veze kako sa Orijentom tako i sa Bosnom odnesu pobjedu. Ona jepri tom u potpunosti iskoristila prednosti geografskog polozaja Ugar-ske, kao i unutrasnjopoliticke teskoce u Cislajtaniji poslije Berlinskogkongresa.

S druge strane, nacelni pristanak ugarske vlade da se u zajednickocarinsko podrucje ukljuci Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Istra pred-stavljao je tada objektivan ustupak interesima austrijske industrije, iakose u ovom slucaju ne moze govoriti da je to bila izravna kompenzacijaprilikom pregovora o cijelom kompleksu balkanskih problema. Sagla-sivsi se konacno da se Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Istra ukljuceu zajednicko carinsko podrucje,9) ugarska vlada je nastojala da svojimuticajem na zeljeznicku politiku unaprijed osigura madarske komerci-jalne interese.

Angazovanjem finansijskih sredstava iz okupacionog kredita vojnauprava je obnovila promet na normalnoj pruzi Dobrljin - Banja Lukai u vremenu od septembra 1878. do jula 1879. izgradila uskotracnuprugu od Bosanskog Broda do Zenice (185.8 km). Ova pruga je 1881- 1882 produzena do Sarajeva (78,3 km), i to nakon sto je zemaljskauprava uzela svoj prvi zajam iz zajednickih aktiva Monarhije za njenuizgradnju. Pri tome se polaganje uskog kolosjeka do Sarajeva pokazalopresudnim i za uskotracnu gradnju drugih zeljeznickih pruga.

”Bosnabahn”, koja je povezala Sarajevo preko Budimpeste sa Be-com, uticala je na jos jace usmjeravanje bosanske trgovine u pravcusjevera i vremenom je, s izgradnjom drugih prikljucnih linija, u velikojmjeri djelovala na opadanje robnog prometa sa Dalmacijom. Madanisu uspjeli pokusaji Madara da pod svoju upravu stave zeljeznickuprugu u dolini Bosne, kao ni prugu Dobrljin-Banja Luka, njima je ipakposlo za rukom da najveci dio bosanskog izvoza bude upucen u pravcuRijeke, a ne preko Trsta.10) Tome je doprinijela kako izgradnja linijeSlavonski Brod - Sunja tako i aranzmani Ugarskih drzavnih zeljeznicasa Sudbahom.11)

9) Vidi o tome Dz. J u z b a s i c, Die Einbeziehung Bosniens und derHerzegowina in das gemeinsame osterreichisch-ungarische Zollgebiet,OOH 2, 1988, 196-211.10) Dz. J u z b a s i c, Izgradnja zeljeznica, 39-42, 81-83.11) Vidi Ignaz K o n t a, Geschichte der Eisenbahnen Osterreichs, u:Geschichte der Eisenbahnen der osterreichisch-ungarischen Monar-chie, Bd. 1 Teil 2, Wien-Teschen-Leipzig 1989, 376; Josef G o n d a,Geschichte der Eisenbahnen in Ungarn, ibidem Bd.3, 408; Ludwig D i -m i t z, Die forstlichen Verhaltnisse und Einrichtungen Bosniens undder Herzegowina, Wien 1905, 224.

158

Medutim, i pored prednosti koje je Ugarska imala u saobracaju saBosnom, nivo razvitka jedne i druge polovine Monarhije bio je takav daje austrijska industrija od samog pocetka zauzela dominantnu pozicijuna bosanskom trzistu. Izvjesna pomjeranja koja ce u tom pogleduvremenom nastupiti sa jacanjem madarske industrije imace odraza naopsti odnos ugarske vlade prema Bosni, a posebno na njenu saobracajnui tarifnu politiku.

S okupacijom Monarhija je preuzela na sebe obaveze koje su zahtije-vale trajna ulaganja znatnijih finansijskih sredstava. Medutim, ona se,izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po zaposjedanju zemlje, ogra-nicila sve do pred Prvi svjetski rat da sopstvena sredstva daje samo zapotrebe vojnicke okupacije. Nedostatak finansijskih sredstava bio jerazlog sto je prvobitno provizorna uskotracna pruga od Broda premajugu postala magistralna zeljeznicka linija, iako su se poslije okupacijejavile inicijative da se u Bosni i Hercegovini pristupi odmah izgrad-nji normalnotracnih pruga. Tako je general Filipovic podrzao ponudukonzorcija, koji su sacinjavali Creditanstalt, Rotschild i gradevinski po-duzetnik Karl Schwarz, za izgradnju normalne pruge Brod - Sarajevo.Austrougarski Generalstab je imao u vidu izgradnju jedne vertikalnenormalne linije, Brod - Sarajevo - Mostar - Neum, i druge poprecne,Sisak - Banja Luka - Sarajevo. Vojvoda Wilhelm od Wurtenberga, kojije izradio jedan zamasan program izgradnje komunikacija u okupiranompodrucju, smatrao je da bi bilo bolje da se je, umjesto uskotracne, od-mah pristupilo izgradnji normalne pruge. On je isticao poseban znacajnormalnotracne pruge koja bi od sjevera prema jugu presjecala zemlju,dolinom Bosne i Neretve, i davao joj prednost u odnosu na liniju udolini Vrbasa.

Ambiciozni planovi austrougarskih vojnih vlasti o izgradnji normal-notracne zeljeznicke mreze, nastali neposredno poslije okupacije, ostalinerealizovani jer se nije moglo racunati na izgradnju zeljeznica u Bosnii Hercegovini na teret Monarhije, niti se je mogao naci privatni podu-zetnik koji bi na vlastiti rizik gradio pruge. U Bosni i Hercegovini suse mogle graditi samo one zeljeznicke pruge, koje je sama zemlja moglada otplacuje.12)

Bosanskohercegovacka uprava bila je upucena na to da na teret ze-maljskih finansija gradi zeljeznicke pruge tako sto je uzimala zajmoveiz zajednickih aktiva Monarhije kao i na austrougarskom i evropskomtrzistu kapitala. Zeljeznice u Bosni i Hercegovini mogle su se, prema

12) Dz. J u z b a s i c, Problemi austrougarske saobracajne politike uBosni i Hercegovini poslije okupacije i izgradnja zeljeznicke linije Bo-sanski Brod - Sarajevo, u: Godisnjak Drustva istoricara Bosne i Herce-govine (dalje Godisnjak) 19, 1973, 97-131; i s t i, Izgradnja zeljeznica,43-78, 255-256.

159

odredbama zakona o upravi iz 1880. graditi samo uz saglasnost aus-trijske i ugarske vlade.13) Iako su izostale subvencije Austrije i Ugarskeza investicije, koje su bile moguce prema pomenutom zakonu, legis-lative obiju drzava Monarhije nastojanjem ugarske vlade prosirile susvoje ingerencije i na davanje saglasnosti za podizanje zajmova koji suiskljucivo teretili bosanske finansije. Sve to je onemogucavalo da se uBosni i Hercegovini grade zeljeznicke pruge koje bi bile suprotne in-teresima Austrije ili Ugarske. Austrougarsko suparnistvo i nedostatakfinansijskih sredstava bili su glavni uzroci sto u Bosni i Hercegovini nijeizgradena zeljeznicka mreza koja bi adekvatnije odgovarala potrebamaBosne i Hercegovine i njene privrede.

Zajednicko ministarstvo finansija kao vrhovna administrativna ins-tanca za Bosnu i Hercegovinu bilo je prinudeno da se orijentira na razvi-janje finansijskih izvora u samoj zemlji, i to tim vise sto dugo vremenanije postojao odgovarajuci interes privatnog kapitala za okupirano po-drucje. Osnovne koncepcije takve finansijske i privredne politike bilesu dovoljno iskristalizirane na pocetku Kallayeve uprave, ali su svojupunu afirmaciju dozivjele u slijedecim godinama njegova rezima.14)

U interesu Monarhije je bilo da podrzava razvitak privrednog po-tencijala Bosne i Hercegovine jer se time ujedno povecavala i konzum-na moc ovog podrucja, koje je svojom trgovinom, a specijalno koduvoza industrijskih proizvoda, bilo iskljucivo orijentisano na Austro-Ugarsku. Konstantan porast trgovackog saobracaja sa Monarhijom bioje u najuzoj vezi sa jacanjem privrede u Bosni i Hercegovini, pa jebosanskohercegovacka okupaciona uprava smatrala da pomaganje togprocesa predstavlja njenu bitnu obavezu.

Medutim, privrednoj aktivnosti Kallayeve uprave bile su unaprijedpovucene odredene granice, koje su rezultirale iz potcinjenog politickogpolozaja Bosne i Hercegovine. Privredna politika uprave bila je takousmjerena da zemlja ostane pretezno upucena na iskoriscavanje svojihprirodnih bogatstava. Njihov plasman trebalo je osigurati djelimicnou samoj zemlji, cija se potrosacka sposobnost povecavala, a dijelom navanjskim trzistima.

Stavljajuci u svojoj privrednoj politici teziste na iskoristavanje pri-rodnih bogatstava zemlje, Kallayeva uprava se orijentisala na sukce-sivno otvaranje njenih resursa. Njihova rentabilna eksploatacija bila

13) Vidi: Dz. J u z b a s i c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugar-skog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine, u:Radovi ANUBiH XXXII, Odjeljenje drustvenih nauka 11, 1967, 181-183.14) Vidi o tome F. H a u p t m a n n, Die Osterreichisch-UngarischeHerrschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschafts-politik und Wirtschaftsentwicklung, (Zur Kunde Sudosteuropas II/12),Graz 1983, 1-5. 53-68; Peter F. S u g a r, Industralization of Bosnia-Hercegovina, Seatle 1963, 55, 61-71, 231-233.

160

je pri tadanjem razvitku transportnih sredstava jedino moguce izgrad-njom potrebnih zeljeznickih veza. Stoga je izgradnja zeljeznickih pruga,kao i tarifna politika na zeljeznicama zauzimala prvorazredno mjesto uKallayevoj opstoj privrednoj politici.

Periodu kada se na celu zemaljske administracije nalazio BenjaminKallay (1882-1903) pripada najvaznije mjesto u ekonomskom razvitkuBosne i Hercegovine pod austrougarskom vladavinom. Izuzevsi linijuBosanski Brod - Sarajevo, ciji je dio od Zenice do Sarajeva dovrsen istegodine kada je Kallay postao zajednicki ministar finansija, gotovo sveostale pruge koje su bile pod upravom bh. drzavnih zeljeznica izgradenesu ili su pak zapocete da se grade u Kallayevo doba.

Kako je, s obzirom na svoj geografski polozaj, Hercegovina imalamalo koristi od pruge Bosanski Brod - Sarajevo, zemaljska uprava je gle-dala na uspostavljanje zeljeznicke veze sa morem kao na jedno od naj-aktuelnijih pitanja. Kallay je ocekivao da ce se izgradnjom zeljeznickepruge od Metkovica dolinom Neretve prema Mostaru (1884), a zatimu skladu sa finansijskim mogucnostima etapno prema Sarajevu, mociprivredna bogatstva zemlje u vecoj mjeri iskoriscavati i izvoziti. Osimtoga linija Metkovic - Sarajevo bila je od opsteg strateskog i politickoginteresa za Monarhiju kao cjelinu. Povezivanjem u Sarajevu sa Bosna-bahnom dobijala se magistralna saobracajnica koja je od sjevera premajugu presjecala okupiranu zemlju, sto je bilo u duhu zahtjeva koje suvojni faktori postavljali jos na pocetku okupacije. Medutim, realizova-nje ovog strateskog cilja oteglo se godinama i on je ostvaren izgradnjomne normalnotracne, kako se to svojevremeno zelilo, nego uskotracnezeljeznicke pruge.

Prvobitna predvidanja u pogledu znacaja metkovicke rute za trgo-vacki promet pokazala su se kao suvise optimisticka. I po dovrsenjucijele pruge (134,7 km) od Metkovica do Sarajeva (1891) morski sa-obracaj oba dijela Monarhije i Bosne i Hercegovine bio je neznatan.Metkovic je bio prvenstveno izlazna stanica za one bosanske proizvodekoji su isli preko mora, a koji nisu mogli podnijeti transport preko Ri-jeke iduci sjevernom rutom preko Bosanskog Broda, usprkos znatnomtarifnom povlastenju ove posljednje u odnosu na liniju preko Metko-vica.15) Zupcanica preko Ivan-planine negativno je uticala na odvijanjeprometa i visinu troskova prevoza, a metkovicka rijecna luka nije bilapristupacna za vece morske brodove.

Iako je u prvoj deceniji XX vijeka, nakon sto je od Gabele u do-lini Neretve uspostavljena zeljeznicka veza sa morskim pristanistimau Gruzu i Zelenici u Bokokotorskom zalivu (1901), u izvjesnoj mjeri

15) Kallay Hegedusu 28.9.1900.Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo (da-lje ABH), Zajednicko ministarstvo finansija (ZMF),Pr BH Nr 1571/1900.

161

porastao saobracajni znacaj juzne rute, karakter prometa na njoj nijese bitno izmijenio. Pri tome se i dalje preko Metkovica odvijao dale-ko pretezniji dio prometa putnika i robe na juznoj ruti.16) Madari su,medutim, vec od kraja XIX v. nastojali da ometu razvoj prometa nazeljeznickoj liniji u dolini Neretve, smatrajuci da ona sluzi interesimatrscanske luke i Austrije, a steti Rijeci i ugarskim eksportnim interesi-ma. To je dovodilo do ozbiljnih razmimoilazenja izmedu ugarske vlades jedne, i bh. uprave i austrijske vlade, s druge strane.

Paralelno sa pocetkom izgradnje magistralne zeljeznicke linije u do-lini Neretve, u Kallayevo doba pristupilo se gradenju i prvih vicinalnihlinija koje su se odvajale od linije u dolini rijeke Bosne i vodile u po-krajnje rudarske, industrijske i sumske revire. Na privredni znacajizgradnje takvih komunikacija skrenuo je svoju paznju vec zajednickiministar finansija Hofmann.17) Sam Kallay pridavao je poseban znacajvicinalnim zeljeznickim prugama. Na kraju austrougarske vladavineoko 70% bosanske drvne industrijske proizvodnje lezalo je u dolinamarijeke Bosne i Neretve i njihovih pritoka. Tome su u najvecoj mjeridoprinijele izgradene zeljeznicke pruge. Pored niza sumskih, rudarskihi industrijskih pruga koje su se vremenom prikljucivale na Bosnabahn,zemaljska uprava je vec 1886. izgradila prugu Doboj - Tuzla - SiminHan (88,7 km), cime je dat odlucan podsticaj razvoju rudarske i indus-trijske proizvodnje u tuzlanskom bazenu.

Medutim, i pored opste saglasnosti sa Kallayevom privrednom po-litikom, ugarska vlada je svojim konkretnim postupcima cesto djelovalau suprotnom smislu. Ona se u prvom redu suprotstavljala Kallayevojtendenciji potpunog osamostaljenja bosanskohercegovacke uprave u ras-polaganju zemaljskim prihodima i vodenju investicione politike. Njencilj je bio da se ogranici angazovanje sredstava bosanskohercegovackogbudzeta u investicione svrhe i eventualni budzetski suficit upotrebljavaza podmirenje okupacionih troskova, kako bi se u tom pogledu sto viseolaksao teret Monarhije. Ovakvo stanoviste bilo je najvise uslovljenotime sto je finansijski i privredni potencijal Ugarske bio u daleko vecojnesrazmjeri sa njenim politickim obavezama i ambicijama nego je tobio slucaj kod Austrije.

U Kallayevoj politici gradnje zeljeznica do pred kraj XIX vijeka od-lucujucu ulogu igrala je njegova ocjena ekonomskog znacaja pojedinih

16) Zvonimir J e l i n o v i c, Borba za jadranske pruge i njeni ekonom-ski ciljevi, Zagreb 1957, 227 f.17) Vortrag des Reichsfinanzministers Freiherr von Hofmann dd 22 Sep-tember betreffend die Ergebnisse der im Sommer 1879 durgefuhrten geo-logisch-montanistischen Exploration von Bosnien und der Herzegovina.Haus-Hof-und Staatsarchiv, Wien (dalje HHStA), Kabinettsarchiv, Ka-binettskanzleiakten Nr 3852/1879.

162

pruga za privredu Bosne i Hercegovine. Tako je Kallay opcenito bioprotiv da zemaljska uprava radi uspostavljanja veze Austrije sa Dal-macijom snosi troskove gradnje zeljeznica koje bi vodile kroz perifernekrajeve na zapadu Bosne (npr. unska pruga i drugi projekti), sa obraz-lozenjem da bi takve linije doticale beznacajne i proizvodima siromasnepredjele zemlje.18)

Buduci da su postojece zeljeznicke pruge ostavljale po strani cen-tralni dio zapadne Bosne sa znacajnim ekonomskim potencijalom, Kal-lay je 1891, neposredno pred pustanje u promet cijele linije Metkovic- Sarajevo, pokrenuo pitanje izgradnje uskotracne zeljeznice koja biiz doline Bosne kod Janjica vodila preko Travnika u dolinu Vrbasa.Tu je jedan njen krak planiran da od Donjeg Vakufa ide do Jajca, adrugi krak do Bugojna i dalje do bosansko-dalmatinske granice. Odaustrijske vlade se ocekivalo da prugu produzi u Dalmaciji do Splita.Istovremeno je Kallay nagovijestio i interes Bosne da prugu od Jajcaproduzi na sjever dolinom Plive i Sane do Prijedora na pruzi Dobrljin -Banja Luka. Tim je on stavio u izgled realizaciju zeljeznicke rute Split-Bugojno-Jajce-Prijedor kao nadomjestak za ranije projekte povezivanjazapadnog dijela Monarhije sa Dalmacijom.19)

Izgradnja planiranih zeljeznickih pruga trebalo je, po ocjeni austro-ugarske uprave, da ima dalekosezan znacaj za privredni razvoj okupa-cionog podrucja. Pri tome se u prvom redu imao u vidu izvoz prirod-nih bogatstava, narocito iz doline Vrbasa. Od uspostavljanja veze saSplitom ocekivalo se da bosanski proizvodi u Dalmaciji i preko nje podpovoljnijim uvjetima nadu trziste. Polazilo se od toga da ce i ova prugaizvrsiti civilizatorski i kulturni uticaj na krajeve kroz koje ce prolazi-ti, ali i da ce donijeti znatne koristi u administrativnom i politickompogledu boljim povezivanjem zapadne Bosne sa Sarajevom.

Vlada ministra predsjednika Taaffe-a zauzela je prvobitno veomarezervisan stav prema inicijativi da se izgradi zeljeznicka linija iz doli-ne Bosne do Splita. Ona se bojala da bi prihvatanje Kallayevog planadovelo do odustajanja od realizacije direktne zeljeznicke veze zapadnepolovine Monarhije sa Dalmacijom produzenjem normalnotracne dal-matinske zeljeznice od Knina prema sjeveru, sto bi znacilo potpun pre-okret u austrijskoj zeljeznickoj politici. Austrijska vlada je sredinom1891. trazila od Kallaya da ogranici svoj program na izgradnju samopruge do Bugojna i Jajca, kako je na kraju i realizovano 1894-1895. go-dine. S austrijske strane se jos 1891. racunalo sa izgradnjom normalnepruge Knin-Prijedor,20) mada je od ranije austrijska vlada, (1888) kada

18) Dz. J u z b a s i c, Izgradnja zeljeznica, 121-125.19) Ibidem 124-127.20) Bacquehem Taaffeu 24.8.1891. i Taaffe Kallayu (koncept bez da-tuma), Verkehrsarchiv, Wien, Handelsministerium Fasz. BH 1891, Nr9891/1891.

163

se pregovaralo o pruzi Knin-Novi, zauzela stanoviste da u Bosni i Her-cegovini ne bi mogla izvesti takvu investiciju na vlastiti trosak. Nakonsto je zeljeznicka pruga u Dalmaciji vec bila izgradena do Knina, Aus-trija je tezila da ostvari jednu zeljeznicku vezu sa Dalmacijom pravcemkoji bi za nju bio ne samo saobracajno nego i finansijski najpogodniji.Na austrijski stav prema Kallayevom programu od bitnog znacaja bilaje okolnost da je austrijska vlada smatrala troskove izgradnje dalma-tinskog dijela linije od Splita do bosanske granice znatnim finansijskimopterecenjem za Cisleithaniju, o cijoj svrsishodnosti je ona tek nakontemeljitih tehnickih i komercijalnih studija bila spremna da odlucuje.Ovakav uzdrzan stav bio je u duhu tadanjeg opsteg odnosa austrijskihpolitickih i poslovnih krugova prema Dalmaciji i nespremnost da se unju investira. Tek po dovrsenju pruge do Bugojna, austrijska vlada jepocela pokazivati nesto vise interesa da se ona produzi do Splita.

Austrija je poslije pada Taaffeovog kabineta 1893. godine bila svevise zaokupljena vlastitim unutrasnjim problemima i nije bila u stanjuda sve do obrazovanja Koerberove vlade 1900. godine povede aktiv-niju politiku radi ucvrscenja i daljeg jacanja svojih privrednih pozi-cija u Bosni i Hercegovini. Ona se uglavnom zadovoljavala stecenimprednostima u odnosu na Ugarsku, koje su proizilazile iz nadmoci aus-trijske industrijske proizvodnje. Stoga je tek nakon dugih pregovoradoslo do saglasnosti izmedu Kallaya i austrijske vlade samo o izgrad-nji zeljeznicke veze sa Dalmacijom produzenjem pruge od Bugojna doSplita, kojoj je Kallay pridavao veliki privredni znacaj.

Za razliku od tadanjeg interesovanja u Austriji za Bosnu i Herce-govinu i izgradnju novih zeljeznickih pruga na njenom podrucju, ugar-ska vlada na celu sa premijerom Banffyjem formulisala je u oktobru1896. godine veoma ambiciozan zeljeznicki program. Ona je davanjesvoje saglasnosti za produzenje bosanske pruge od Bugojna prema Spli-tu uslovila izvjesnim tarifnim garancijama kao i predhodnim osigura-njem izgradnje zeljeznickih linja Banjaluka-Gradiska, Rijeka-Senj, Bi-hac-Novi, te normalnotracne veze od Budimpeste do Sarajeva, koja bise u cijeloj svojoj duzini nalazila pod tarifnim suverenitetom ugarskihdrzavnih zeljeznica.21) Tako su Madari u drugoj polovini 1896. godi-ne napustili svoje vise od jedne decenije relativno rezervisano drzanje u

21) Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 31.1.1897, HHStA, Po-litisches Archiv (PA) XL Interna, Kart. 298; Ung. HandelsministerErnest v. Daniel; In Sachen der direkten Bahnverbindung Budapest -Sarajevo (prevod sa madarskog). ABH ZMF Pr Nr 310/1797; up. Jo-seph M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches.Die sudslawische Frage in Osterreich-Ungarn vor dem Weltkrieg, Ber-lin 1928, 55-57.

164

odnosu na gradenje bosanskohercegovackih zeljeznica. Svojim kompen-zacionim zahtjevim oni su ponovo, u novim unutrasnjim i vanjskopoli-tickim uvjetima, inicirali na tom podrucju politiku zaostravanja odnosasa Austrijom, dolazeci pri tome u sukob i sa intencijama bosanskoher-cegovacke uprave.

Ugarska vlada je smatrala prugu Bugojno-Split stetnom za ugar-ske ekonomske interese, a specijalno za trgovinu Rijeke. Ona je uspr-kos geografskih prednosti Ugarske postala nezadovoljna i sa postojecimzeljeznickim vezama sa okupiranim zemljama, a takode i sa tarifnompolitikom na bosanskohercegovackim zeljeznicama.

Prema zamisli ugarske vlade pruga Budimpesta-Sarajevo trebalo jeda se i na bosanskom podrucju izgradi kao privatna zeljeznica. Ugar-ska vlada je polazila sa stanovista da je neutralna politika, koju vodiZajednicko ministarstvo finansija u Bosni i Hercegovini, nepodesna da,uprkos geografske blizine, protezira na saobracajnom podrucju poseb-no teznje Ugarske kao privredno slabijeg organizma. Ona je izrazavalaspremnost da, u slucaju ako se prihvate ugarski zahtjevi u pogledu li-nije Budimpesta- Sarajevo, cak dade kompenzaciju Austriji tako sto biizgradila licku prugu.

Austrijska vlada se najodlucnije izjasnila protiv madarskog plana,jer je za nju, bilo od posebnog znacaja da pruge u okupacionom pod-rucju, ukoliko nisu pod vojnom upravom, ostanu pod neposrednim iiskljucivim uticajem zemaljske uprave, koja ce ih sama eksploatisati.Samo tako mogla je, po misljenju austrijske vlade, biti pruzena po-trebna garancija da ce interesi obiju drzavnih polovina biti paritetnouzimani u obzir.22)

Madarski zahtjevi na planu saobracajne politike i pojacan interesza plasman industrijskih proizvoda iz Ugarske na okupiranom podrucjuvremenski se podudara sa izbijanjem privrednih problema u prvi planu odnosima izmedu Austrije i Ugarske i teskocama prilikom pregovo-ra o produzenju carinskog i trgovinskog saveza i obnavljanja finansijskenagodbe (1896-1898). Intenziviranje madarskih teznji u odnosu na Bos-nu i Hercegovinu krajem XIX vijeka sastavni je dio politickih kretanjau Ugarskoj nakon pada vlade grofa Kolomana Tisze (1875-1890), kojioznacava pocetak nove epohe, cije su glavne karakteristike borba zaekonomsku i politicku samostalnost Ugarske.

U poredenju sa prilikama u Austriji, u Ugarskoj je bio daleko snaz-nije izrazen patronat drzave nad privredom, kao i direktna aktivnapodrska drzavnih organa vlastitoj industriji i trgovini. Ovo je na pose-ban nacin doslo do izrazaja i u borbi za bosanskohercegovacko trzisteosobito pocetkom XX vijeka, nakon izvrsene aneksije. U toj borbi

22) Guttenberg Kallayu 2.10.1897. ABH ZMF Pr BH Nr 1281/1797.

165

Madari su imali malo obzira i skrupula kako prema svome austrijskompartneru tako i prema interesima bosanskohercegovackog erara, sto sena planu zeljeznicke politike vec dovoljno manifestovalo krajem XIXstoljeca. Zanimljivo je da je 1890. godine Bosna i Hercegovina u ko-mercijalnom pogledu imala isti znacaj za Ugarsku kao Italija i Srbija.23)

Ugarska strana koristila je u punoj mjeri prednosti svoga polozaja,ne samo za dobijanje sto vecih ustupaka u nagodbenim pregovorimasa Austrijom, vec i u borbi za osiguranje svojih ekonomskih pozicija uBosni i Hercegovini.

Kallay je dao na bosanskohercegovackim zeljeznicama znacajne ta-rifne povlastice austro-bosanskom, kao i ugarsko-bosanskom saobraca-ju, a posebno ugarskom importu, ali kao zajednicki ministar finansijai sef bosanskohercegovacke uprave on nije bio spreman da ide prekoodredene granice. Na planu tarifne politike Kallay je ostao dosljedansvojoj koncepciji razvitka bosanske privrede.

Premda je odnos Austrije i njenih poslovnih krugova prema Bosni,kao izvoru sirovina i trzistu za austrijsku industriju, nosio u biti obi-ljezje kolonijalnog odnosa, ipak su austro-bosanske ekonomske suprot-nosti manje dolazile do izrazaja od ugarsko-bosanskih. Ove posljednjerezultirale su, prije svega, iz pretezno agrarnog karaktera obiju zema-lja, Bosne i Ugarske, i strukture njihove industrije. Ugarsko-bosanskeekonomske suprotnosti sve jace su se manifestovale s industrijskim ra-zvitkom Bosne i Hercegovine.

Osim sa zaostrenim unutrasnjopolitickim problemima Monarhija jekrajem XIX vijeka bila prinudena da se suoci i sa pogorsanom vanjsko-politickom situacijom. Izgledalo je da nije vise moguce odrzanje statusquo-a na Balkanu. U Becu se u ljeto 1896. godine strahovalo da nenastupe takve prilike u kojima bi Austro-Ugarska morala intervenisatiza zastitu svojih interesa i pozicija na Balkanu. Postojala je nacelnasaglasnost izmedu Kallaya, s jedne, i ministra rata i sefa Generalstaba,s druge strane, o potrebi izgradnje zeljeznicke pruge od Sarajeva doistocne granice. Medutim, ugarski premijer Banffy bio je taj koji je uoktobru 1896. godine prvi ponovo nabacio staru ideju o gradenju prugedo Kosovske Mitrovice, i to prije nego sto je sef Generalstaba v. Beckzatrazio krajem januara 1897. godine da se pristupi studiranju gradnjezeljeznicke linije kroz Novopazarski sandzak. Po Banffyjevoj koncepci-ji pruga Sarajevo-Mitrovica trebalo je da bude produzenje normalno-tracne linije Budimpesta - Sarajevo, cija je izgradnja trazena u okvirukompenzacija za prugu Bugojno-Split.24)

23) Dimtschoff, op. cit. str. 222.24) Dz. J u z b a s i c, Austrougarski planovi gradnje strateskih zeljez-nica na Balkanu uoci kretske krize i izgradnja zeljeznicke pruge premaBoki Kotorskoj, Trebinju i Dubrovniku, u: Prilozi Instituta za istori-ju radnickog pokreta u Sarajevu (dalje Prilozi) 8, 1972, 11-24; i s t i,Izgradnja zeljeznica, 159-174.

166

Mada je takode i Kallay vec tada bio uvjeren da bi zeljeznicka linijaSarajevo-Mitrovica imala veliki vojni i ekonomski znacaj za Monarhiju,okolnost da on u datoj situaciji nije bio spreman preuzeti u ime bosan-skohercegovacke uprave troskove gradnje njenog bosanskog dijela imaloje za posljedicu da je problem realizacije istocne pruge bio za izvjesnovrijeme skinut sa dnevnog reda. Tome je bitno doprinijela i cinjenicasto su vojni faktori dali prioritet izgradnji pruge za Boku Kotorsku uodnosu na zeljeznicku liniju od Sarajeva prema Drini i Novopazarskomsandzaku. Treba pak napomenuti, da je Kallay pretpostavio izgradnjupruge u pravcu Boke Kotorske uspostavljanju zeljeznicke veze izmeduBugojna i Splita, u situaciji kada su Madari svojim kompenzacionimzahtjevima blokirali mogucnost njene realizacije. Intervencija vlada-ra i ministra inostranih poslova Goluchowskog, da se istovremeno sagradnjom pruge prema Boki Kotorskoj pristupi izgradnji i linije premaSplitu, ostala je zbog rivaliteta izmedu Austrije i Ugarske bez rezulta-ta.25)

Iako je poslije austro-ruskog sporazuma u proljece 1897. o odrzanjustatus quo-a na Balkanu doslo do smanjenja medunarodne zategnutos-ti, Monarhija je i poslije okoncanja kretske krize ostala pri odluci dase gradi pruga prema Boki Kotorskoj, koja je za svaku eventualnosttrebalo da ucvrsti austrougarske pozicije na juznom Jadranu i premaCrnoj Gori.

Jos dok se gradila pruga od Gabele prema Boki Kotorskoj, Kallay sekrajem marta 1900. godine obratio novom predsjedniku austrijske vladeKoerberu i ugarskom premijeru Szellu sa prijedlozima u pogledu izgrad-nje magistralne zeljeznicke linije kroz Bosnu i Novopazarski sandzak iistovremeno ponovo aktualizirao pitanje uspostavljanja zeljeznicke vezeizmedu Bugojna i Splita. Tom prilikom on je oznacio realizaciju projek-ta normalne zeljeznicke linije Samac-Sarajevo-Mitrovica kao najvaznijuzadacu cijele Monarhije.26)

Moze se konstatovati da je, nadovezujuci se na ranije planove i ini-cijative, Kallayev zeljeznicki program u bitnim pitanjima anticipiraoaustrougarsku zeljeznicku politiku na Balkanu u XX vijeku. Osnovneintencije te politike nastojali su da realizuju kako Goluchowski tako injegovi nasljednici na polozaju ministra inostranih poslova, Aehrenthali Berchtold. Ta nastojanja bila su najuze povezana sa razvitkom cjelo-kupne medunarodne situacije i bila su jedan od najvaznijih elemenatabalkanske politike dvojne Monarhije.

25) Ibidem26) Up. W.M. C a r l g r e n, Iswolski und Aehrenthal vor der bosni-schen Annexionskrise. Russische und osterreichisch-ungarische Bal-kanpolitik 1906-1908., Uppsala 1955, 43-44; Dz. J u z b a s i c, Izgrad-nja zeljeznica, 181-201.

167

Kada je sam Kallay pokrenuo pitanje uspostavljanja zeljeznicke ve-ze sa Istokom preko Bosne kao objekta od znacaja za cijelu Monar-hiju, i u tome dobio podrsku ostalih faktora, ugarska vlada premijeraSzella otisla je jos korak dalje od Banffyjeve u svom negativnom od-nosu prema gradnji pruge od Bugojna prema Splitu. Ona je zauzelastanoviste da ovu prugu treba sasvim eliminirati iz programa grad-nje. Tako se austrijska vlada E. Koerbera, za razliku od Badenijeve,nasla u situaciji da ona, a ne vise ugarska vlada, zahtjeva kompenzacije.Medutim, prilike su evoluirale i u drugom pravcu. Koerberovo minis-tarstvo je, u poredenju sa drzanjem ranijih vlada u Austriji, ispoljiloznatno aktivniji odnos prema problemu izgradnje zeljeznickih veza najugu Monarhije i uporno je insistiralo na uspostavljanju zeljeznicke vezeizmedu Splita i Bugojna. To svjedoci i o vecoj paznji nove vlade premajuznoslovenskom pitanju, koje je do tada bilo sasvim zapostavljeno uaustrijskoj politici.27)

Austro-ugarski rivalitet kao i tadanja nespremnost Ugarske da isama ucestvuje u finansiranju izgradnje zeljeznickih pruga u Bosni iHercegovini imala je za posljedicu da je 1900. godine jedino donijetaodluka o finansiranju izgradnje uskotracne pruge od Sarajeva do is-tocne granice na teret okupirane zemlje. Pitanje finansiranja drugihzeljeznickih projekata u Bosni i Hercegovini o kojima je tom prilikompostignuta saglasnost (uskotracna pruga Bugojno-Arzano i normalnaSamac-Doboj) ostalo je tada otvoreno, sto je imalo presudan uticaj nanjihovu dalju sudbinu.

U politici izgradnje zeljeznicke mreze Kallay je pri kraju svoje upra-ve zrtvovao interese Bosne i Hercegovine ciljevima spoljne politike ivojnostrateskim interesima Monarhije. Izgradnjom skupih i nerenta-bilnih strateskih linija (Gabela-Boka-Trebinje i istocne pruge) krajemXIX i pocetkom XX vijeka nastalo je tesko finansijsko opterecenje zem-lje. Ovaj zaokret u Kallayevoj politici izgradnje zeljeznica, nastao poduticajem razvitka medunarodnih prilika, imao je dalekosezne negativneposljedice na djelatnost uprave na planu privrednog i kulturnog razvit-ka, kao i na stvaranje finansijskih preduslova za odlucniju akciju zarjesenje agrarnog pitanja, kada je ono doslo u svoj akutni stadij predPrvi svjetski rat. Izgradnja bosanskohercegovackih zeljeznica predstav-lja drastican primjer koliki je bio raskorak izmedu politickih ambicijaAustro-Ugarske i njenih finansijskih mogucnosti. Medutim, i pored ko-nacno negativnog rezultata Kallayeve finansijske politike, Kallayu pri-pada zasluga sto je u meduvremenu, suprotno intencijama ugarske vla-de, zemaljska sredstva dobijena stalnim prekoracenjem nize planiranihbudzetskih prihoda od realnih ulagao u razvoj privrednog potencijalaBosne i Hercegovine.

27) Dz. J u z b a s i c, Izgradnja zeljeznica, 192-201.

168

Poseban znacaj za Kallayevu privrednu politiku imala je postignutasamostalnost kod upotrebe zemaljskih prihoda, sto je bilo omogucenonacinom regulisanja placanja kamata i amortizacionih rata zajmova zabosanskohercegovacke zeljeznice iz zajednickih aktiva. Medutim, ukup-ni dugovi Bosne i Hercegovine za izgradnju zeljeznica iskazani krajem1913. iznosili su preko 161 milion kruna.28)

Zeljeznicka veza sa Solunom preko Bosne i Novopazarskog sandza-ka, ciji je sastavni dio trebalo da bude uskotracna pruga Sarajevo -Uvac, izgradena 1906. imala bi veoma problematicnu privrednu vrijed-nost. Ta veza bila bi ne samo oko 200 km duza od postojece zeljeznickelinije preko Beograda, nego bi se na njoj morao vrsiti i dvostruki pre-tovar: sa normalnih ugarskih na uskotracne bosanske i ponovo na nor-malnotracne turske zeljeznice. Treba imati na umu da se medunarodnaa takode i austrougarska trgovina sa evropskom Turskom, a posebno saMakedonijom, Kosovom, pa donekle i jednim dijelom Novopazarskogsandzaka odvijala pretezno morskim putem preko Soluna i pored pos-tojanja zeljeznicke magistrale preko Srbije i izgradnje bosanske istocnepruge.29)

Buduci da Monarhiji nije uspjelo da realizuje sandzacki projekt,bosanska istocna pruga ostala je jedan torso. Potrebno je istaci da sujos pred izbijanje Prvog svjetskog rata austrougarski mjerodavni fak-tori dosli do uvjerenja kako je uskotracna pruga od Sarajeva do Uvcanepodesna da se pregradi u normalnu i posluzi kao dio normalnotracnelinije kroz Bosnu i Novopazarski sandzak. Ovaj problem postao jeaktuelan u vezi sa usvajanjem izgradnje normalnotracnih zeljeznica uBosni i Hercegovini i pregovorima koji su u prvoj polovini 1914. vodeniizmedu Austro-Ugarske i Srbije. Tako je zajednicki ministar finansijaL. Bilinski izjavio u maju 1914. u Bosanskom odboru austrijske De-legacije da se zbog dimenzije tunela istocna pruga ne moze pregraditiu normalnu i da ce, u slucaju izgradnje zeljeznicke pruge od bosan-ske granice prema Solunu, biti potrebno graditi novu normalnotracnuliniju vjerovatno od Sarajeva prema Foci.30) I zemaljski poglavar Bo-sne i Hercegovine FZM O. Potiorek jos je pocetkom 1913. trazio daMonarhija kao direktni prikljucak na liniju orijentalnih zeljeznica Mi-trovica - Solun izgradi o svom trosku normalnu zeljeznicku prugu od

28) F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegovackog zeljez-nickog programa iz godine 1913., u: Radovi Filozofskog fakulteta uSarajevu 1, 1963, 120.29) Up. Dz. J u z b a s i c, O nekim pitanjima austrougarske politi-ke prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu zavrijeme krize 1912/1913. godine, u: Prilozi 5, 1969, 167-187.30) Zeitung des Vereines Deutscher Eisenbahnverwaltung Jhrg.LIV, Nr41, Berlin 27.Mai 1914, 656.

169

Sarajeva preko Foce. Medutim, on je pola godine docnije smatrao daje vrijedno razmisliti ne bi li trasa Visegrad - Han Pijesak - Zavidovicibila najsvrsishodnije produzenje buduce normalne sandzacke zeljezniceu unutrasnjost Monarhije.31) Ovo pokazuje kako se kratkovido i neo-dgovorno postupalo sa novcem okupirane zemlje kada je svojevremenodonosena odluka o izgradnji bosanske istocne pruge.

Kallay je pored ostalog imao u vidu privlacenje saobracaja iz jednogdijela Srbije, kada je planirao da jedan krak istocne zeljeznice ide doVardista na srpskoj granici. Medutim, poslije izgradnje pruge prometsa Sandzakom relativno je znatnije porastao od saobracaja sa Srbijom,sto je bilo i u direktnoj vezi sa stanjem politickih odnosa izmedu Austro-Ugarske i Srbije u XX vijeku.

U Kallayevo doba jos se nije postavljalo pitanje povezivanja bo-sanskih zeljeznica sa srpskim. Tek kada je izgradnja bosanske istocnepruge bila privedena kraju, u austrougarskoj politici aktualiziran jeproblem njenog prikljucka na srpske zeljeznice, u cilju privlacenja sr-pskog prekomorskog izvoza preko bosanskih zeljeznica na dalmatinskeluke. U tom pogledu iskrsnula je dilema oko toga koja je najsvrsishod-nija zeljeznicka ruta preko Bosne i Hercegovine i najpogodnija izlaznaluka (Metkovic, Gruz, veza sa Splitom i dr.). Svi ovi problemi dali supovoda novim kontraverzama, prvenstveno izmedu austrijske i ugarskevlade, ali i bosanske uprave, buduci da se radilo o razlicitim privrednimi saobracajnim interesima. I pored toga, pitanje prikljucka bosanske is-tocne pruge, koja se zavrsavala kod Vardista, na zeljeznicku liniju uzapadnoj Srbiji, koja je vodila od Stalaca prema Uzicu, zauzimalo jeznacajno mjesto u vanjskoj politici Monarhije i u austro-srpskim odno-sima u XX vijeku.32) No tek poslije propasti Austro-Ugarske uspostav-ljena je veza izmedu bosanskih i srpskih zeljeznica izgradnjom prugeUzice-Vardiste.

Kompromis, koji je u vezi sa izgradnjom zeljeznica u Bosni i Her-cegovini ostvaren 1900. godine, bio je pracen sklapanjem sporazumizmedu vlada Monarhije o pitanjima tarifne politike u saobracaju nabosanskohercegovackim drzavnim zeljeznicama i tranzitnom prometupreko Ugarske. Njihova osnovna intencija bila je da se statuira neutra-lan polozaj bosanskohercegovackih zeljeznica u odnosu na saobracaj

31) Personliche Vormerkungen Potioreks XXI vom 15.August 1913, KAMilitarkanzlei Seiner Majestat Sep. Fasz. 93; H. K a p i d z i c, Ska-darska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju 1913.,Godisnjak 13, 1962, 15-16.32) Vidi Dimitrije D o r d e v i c, Carinski rat Austro-Ugarske i Sr-bije 1906-1911., Beograd 1962, 414-418; Vladimir C o r o v i c, Od-nosi izmedu Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936, 380,391, 510, 516; H. K a p i d z i c, Skadarska kriza, 16-17, 40-45, 49-51;Dz. J u z b a s i c, O nekim pitanjima, 182, 183.

170

sa Austrijom i Ugarskom i osigura austrijski tranzit preko Ugarske odstetnih poteza ugarske tarifne politike. Medutim, razvoj odnosa naplanu tarifne politike u prvoj deceniji XX vijeka pokazuje kako su seMadari u konkurentskoj borbi sa Austrijom za bosansko trziste sluzili uprvom redu sredstvima saobracajne i tarifne politike, koja je pogadalai bosanski eksport. Raznim mjerama privredne politike, ukljucujuci tui zeljeznicke tarife, pravljene su smetnje bosanskom eksportu u Ugar-sku (izvozu zeljeznickih pragova, uglja, sljivovice, zivih svinja i dr.) ipricinjavale teskoce bosanskim mlinovima u interesu ugarske mlinskeindustrije, koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegovackimtrzistem brasna. Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti sve jace suse manifestovale sa industrijskim razvitkom Bosne i Hercegovine. Smadarske strane su pred Prvi svjetski rat pravljene prepreke razvitkuvec postojecih privrednih grana, npr. podizanju zeljezne industrije uPrijedoru, jacanju bosanskohercegovackog erara i ekonomskom osamos-taljenju Bosne i Hercegovine. Pomenute suprotnosti rezultirale su nesamo iz pretezno agrarnog karaktera obiju zemalja, Bosne i Hercego-vine i Ugarske, nego i iz strukture madarske industrije u kojoj je npr.zeljezna industrija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjernoveliku ulogu.33)

Opcenito karakter bosanske ekonomike u doba austrougarske vla-davine bio je takav da su u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sacinjavale83% cjelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije trecine tog izvoza bilisu proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru i stranim kapitalistima.Proizvodi drvne industrije predstavljali su najvazniji eksportni artikalbosanske privrede od koga je, za razliku od pravca izvoza drugih roba,samo jedna cetvrtina izvozena u Austro-Ugarsku. Pored drveta i ugljavaznu ulogu u izvozu igrale su rude, proizvodi zemljoradnje i stocarstva.Od industrijskih proizvoda izvozilo se sirovo zeljezo, zeljezna roba i he-mijski proizvodi. Nasuprot izvozu, oko dvije trecine bosanskohercego-vackog uvoza cinili su gotovi fabrikati. U uvozu su najvaznije mjestozauzimale zivotne namirnice (zito, socivo, pirinac, brasno, pice i dr.),proizvodi tekstilne industrije i drugih industrijskih grana. Po kolicinirobe izvoz je bio tri puta veci od uvoza, ali po novcanoj vrijednostiimport je bio jaci od eksporta.34) U ovakvoj fizionomiji bosanskoher-cegovacke vanjske trgovine odrazavala se kako zaostalost poljoprivredetako i svojevrsna struktura industrije, koja se sastojala iz daleko jaceg

33) Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera o odnosimaBosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskihsuprotnosti, u: Godisnjak 18, 1970, 55-101; up. Ferdinand S c h m i d,Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Un-garns, Leipzig 1914, 222, 550-554, 598, 608-611.34) Vidi napomenu 33.

171

dijela ekstraktivne i preradivacke eksportne industrije i nekoliko dese-tina sitnih preduzeca lokalnog karaktera.35)

Cjelokupan obim bosanskohercegovacke spoljne trgovine iznosio jeu vrijeme aneksije 1908. oko 230 miliona kruna, sto je bilo blizu 7puta vise u odnosu na doba koje je neposredno predhodilo okupaci-ji. Ako se izuzme izvoz drveta, oko 97% ostalog trgovackog prometaodvijalo se sa Monarhijom. Samo mali broj proizvoda uvozen je direk-tno iz inostranstva, a indirektni import bio je minimalan. Do aneksijeinostranstvo nije obracalo paznju bosanskom trzistu, a ni poslije straniimport nije postigao veci uspjeh.36)

Struktura robe koja se prevozila zeljeznicama u Bosni i Hercegovi-ni diktirala je potrebu siroke primjene povlastenih prevoznih stavki. Utom pogledu odobravan je veci broj izuzetnih tarifa za kabastu robu isnizene tarife za odredene relacije. Pored toga odobravane su za poje-dine artikle na odredenim rutama bh. zemaljskih zeljeznica tzv. tarifnepovlastice koje su vazile samo za jednu kalendarsku godinu i mogle su sepo potrebi obnavljati. U prvoj deceniji XX vijeka od ukupnog prometarobe na bh. zemaljskim zeljeznicama 90-92% cinila je kabasta roba kojase prevozila po nizim tarifnim stavkama. I poslije tarifne reforme 1910,kada je ucinjen pokusaj da se sto vise ogranice ranije izuzetne tarifnei snizene tarifne stavke, samo je cca 13% robe transportovano po nor-malnim prevoznim stavkama dok je i dalje oko 87% robe prevozeno posnizenim tarifama.37)

Kako su pristupanjem bh. zeljeznica bernskoj konvenciji o zeljez-nickom teretnom saobracaju 1901. ukinute tajne refakcije i sve tarifnepovlastice postale javne i svakom pod ustim uslovima jednako pris-tupacne, to se formalno nije vise moglo govoriti o posebnim tarifnimpopustima za proizvode bosanskohercegovacke, austrijske i ugarske pro-venijencije. Medutim, vecina tarifnih popusta bila je skrojena premakonkretnim potrebama pojedinih preduzeca, cime je u prvom redu osi-guravana konkurentna sposobnost krupnih preduzeca koja su pripadalazemaljskom eraru ili su se nalazila u rukama stranog kapitala. Vodecii dalje u punoj mjeri brigu o specijalnim interesima Austrije i Ugarskebh. uprava se pri odobravanju tarifnih popusta strogo drzala princi-pa ugovorenog sa objema vladama 1900. o paritetnom tretmanu sa-obracaja sa austrijskim i ugarskim dijelom Monarhije. Za zeljeznicki

35) Kemal H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja prvogsvjetskog rata, Beograd 1961, 175.36) Vidi napomenu 33.37) Kurze Denkschrift betreffend die demnachst in Bosnien-Herzegowinazur Ausfuhrung gelangenden Bahnbauten, ABH ZMF Pr BH Nr 20/1912;Tarifbegunstigungen der bosnisch-herzegowinischen Landesbahnen, ABHPrivatregistratur Nr 619/1912; Up. S c h m i d, op. cit.588 ff.

172

saobracaj izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije vazile su direktneprevozne stavke u tzv. saveznim tarifama. U tom pogledu najznacajnijemjesto imali su austrougarsko-bosanski zeljeznicki savez za teretni sa-obracaj izmedu austrijskih i bosanskohercegovackih zeljeznickih stani-ca, ugarsko-bosanski zeljeznicki savez za saobracaj izmedu ugarskih ibosanskohercegovackih zeljeznickih stanica i bosansko-jadranski zeljez-nicki savez za saobracaj izmedu Bosne i Hercegovine i Rijeke i Trsta,kojim je promet ovih luka bio gotovo iskljucivo usmjeren na rutu prekoBroda.

Od importirane robe iz Austro-Ugarske bh. zemaljskim zeljeznica-ma prevozeno je pocetkom XX vijeka oko 48% po normalnim i oko 52%po snizenim prevoznim stavkama. Ako se ima u vidu struktura uvozaiz Monarhije i njegov kvantitet u odnosu na export (u 1910. izvezenoje oko 11 miliona mtc. robe, a uvezeno samo 3 miliona mtc; istovre-meno je vrijednost cijelog eksporta iznosila cca 135 miliona, a importa144 miliona kruna), onda se vidi kako je pomenuti import bio pro-teziran.Poslanici Bosanskohercegovackog zemaljskog sabora isticali suda tarifne pogodnosti mladoj domacoj sitnoj i srednjoj industriji cestopostaju iluzorne, jer se iste pogodnosti daju uvozu slicnih proizvoda izAustrije i Ugarske. S druge strane Madari su veoma ostro reagirali kadaje zemaljska uprava davala domacoj industriji takve tarifne povlasticekoje su stetile importu iz Ugarske. Inace, obrazovanje tarifa na bh.zeljeznicama vrsilo se pod vrlo jakim uticajem ugarske tarifne politike.Ugarska je odobravala posebne tarife na zeljeznickim linijama premaSl. Brodu, a isto tako i za saobracaj prema Rijeci. Zato je bh. upravabila prisiljena snizavati tarife za prevoz austrijskih i ugarskih proizvodana bh. zeljeznicama.38)

Mada je izgradnja sistema uskotracnih zeljeznica (uskotracna ze-ljeznicka mreza koja se krajem 1910. nalazila pod upravom Direkcijebh. zemaljskih zeljeznica iznosila je 1.002 km. Do kraja iste godi-ne privatne firme u svojim sumskim podrucjima izgradile 795, 64 kmzeljeznickih linija na parnu vucu i 1.245,32 km na gravitacioni pogon)bila jeftinija, troskovi prevoza na uskotracnim prugrama bili su znatnovisi od onih na normalnim. Osim toga izgradena mreza sastojala sevelikim dijelom od teskih brdskih pruga, od kojih su neke imale vrlonepovoljan pravac i veliki uspon (npr. preko Ivan-planine i Komaragdje je bila neophodna upotreba zupcanice), sto je negativno uticalona prometne troskove i na ukupne poslovne rezultate svih zeljeznica.Dalje, zaostalost zemlje i niska kupovna moc stanovnista uticali su daprevoz potrosne robe, koja se visoko tarifirala, kao npr. manufaktur-na i kolonijalna roba i sl., bude daleko manji nego sto je bio slucaj udrugim razvijenim zemljama. Konacno, nesrazmjerna kolicinska razlika

38) Dz. J u z b a s i c, Izgradnja zeljeznica, 224,227 ff.

173

izmedu eksporta i importa bila je uzrok da se veliki broj vagona mo-rao vracati prazan. Uskotracni kolosjek onemogucavao je i normalnucirkulaciju voznog parka sa prikljucnim normalnim zeljeznicama, sto jesve skupa vrlo nepovoljno uticalo na rentabilnost prometa. Uz to sutroskovi pretovara sa uskotracnih na normalni kolosjek u BosanskomBrodu (od 2 helera po mtc.) znatno opterecivali bosanski izvoz u komesu dominirale sirovine i kabasta roba.

Razvitak bosanskohercegovacke privrede i porast saobracaja, oso-bito na zeljeznickoj pruzi Bosanski Brod - Sarajevo, demantovali su vecu narednoj deceniji Kallayeve izjave date 1900. godine da ce uskotracnikolosjek mozda cak i pola stoljeca odgovarati prometnim potrebama.39)

Saobracaj na glavnim bh. prugama, koji se u pocetku kretao u gra-nicama lokalnih zeljeznica, priblizio se po svom karakteru i obimu poisteku prve decenije XX vijeka prometu na glavnim zeljeznicama drugogreda normalnog kolosjeka. Pri tome je promet na glavnoj saobracajnojmagistrali zemlje, pruzi Bosanski Brod - Sarajevo, dosegao blizu gra-nice njenih mogucnosti kao uskotracne zeljeznicke linije. Ogranicenapropusna moc uskotracnih zeljeznica postala je prepreka daljem pri-vrednom razvitku zemlje, a u doba aneksione krize pokazalo se takodeda postojece uskotracne zeljeznice nisu u stanju ni da zadovolje vojnepotrebe. Zato su i mjerodavni austrougarski faktori, polazeci od poli-tike koja je imala za cilj konsolidovanje posjeda anektiranih pokrajinai osiguranje spoljnopolitickih interesa Monarhije na Balkanu, pridavaliprvorazredan znacaj izgradnji novih normalnotracnih zeljeznickih lini-ja u Bosni i Hercegovini. Uz vojne i spoljno-politicke momente u tojsu politici posebno mjesto imali specificni privredni interesi Austrije iUgarske.

Ponovna izgradnja sistema visoke carinske zastite u Evropi pocet-kom 20. stoljeca izazvala je, kao sto je dobro poznato, znacajne reper-kusije na privredne prilike u Monarhiji. Teskoce u plasmanu robe nainostrana trzista (narocito gubitak velikog dijela tradicionalnog trzistaza industrijsku robu na Balkanu) i nedovoljnost unutrasnjeg trzista uAustriji i Ugarskoj da kompenzira gubitak izvoza, doprinijeli su daljemporastu privrednog znacaja Bosne i Hercegovine. Pojacano interesova-nje privrednih krugova obiju drzava Monarhije za Bosnu uticalo je naporast rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja na bosanskohercego-vacku upravu. Tako je porast znacaja Bosne i Hercegovine za madarskuprivredu igrao odredenu ulogu da je Wekerleova ugarska vlada povodomdiskusije o aneksiji 1908. godine postavila historijsko-pravne revandika-cije na ove pokrajine i ponovo je pokusala da afirmise svoje pretenzije

39) Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 21.9.1900. HHStA PAXL Interna, Kart. 299.

174

1909. godine prilikom diskusije o nacrtu bosanskohercegovackog zemalj-skog ustava.40)

Austro-ugarske privredne suprotnosti u Bosni i Hercegovini kojesu sve vise rasle, dobijale su, medutim, nuzno svoju politicku dimen-ziju i morale su se cesto s mukom razrjesavati na politickom polju.Takva situacija uticala je i na aktualiziranje kombinacija o izmjenidrzavnopravnog polozaja Bosne i Hercegovine, sto je bilo usko pove-zano sa planovima za rjesavanje tada goruceg jugoslovenskog pitanja.Medutim, zbog nepomirljivosti austrijskih i madarskih gledista u pogle-du polozaja ovih pokrajina zadrzan je status quo do propasti Monarhije.Kako za Austriju tako i za Ugarsku pitanje uticaja u Bosni i Hercegoviniimalo je tako veliki znacaj da je definitivno rjesenje bosanskog pitanjau Monarhiji bilo nemoguce. Za obje drzave Monarhije posjed Bosnei Hercegovine predstavljao je kljucnu poziciju za pristup dalmatinskojobali i Jadranskom moru, te uopste za politicku i privrednu prevlast naBalkanu. Uz to Bosna i Hercegovina je bila trziste cija je apsorpcionamoc bila u porastu. Problem podjele interesnih sfera, koji je pred Pr-vi svjetski rat nabacen u toku pregovora o gradnji zeljeznicke mreze uBosni i Hercegovini, odnosi se iskljucivo na gradenje novih zeljeznickihpruga za koje je Austrija odnosno Ugarska imala svoj specijalni interes.

Pitanje izgradnje novih, odnosno normalizacije postojecih zeljez-nickih pruga u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat predstavljaloje posebno poglavlje u austrougarskoj konkurentskoj borbi. S njim subili najuze povezani i ostali problemi zeljeznicke saobracajne i tarifnepolitike.41) Austrija i njeni privrednici bili su posebno zainteresovaniza korekciju po njih nepovoljnih odnosa na ovom podrucju. Oni su in-sistirali na izgradnji novih zeljeznica koje bi prvenstveno produzenjemlinija od Banja Luke dolinom Vrbasa u pravcu Sarajeva i Mostara bo-lje povezivale Cisleithaniju sa Bosnom i Hercegovinom i Dalmacijom.Osim toga zahtjevali su otklanjanje teskoca koje su Madari svojomsaobracajnom i tarifnom politikom pravili austrijskom robnom i put-nickom saobracaju sa Bosnom. Njihov cilj je bio da se odgovarajucomsaobracajnom politikom povecaju prednosti koje je, inace, imala Austri-ja u pogledu opstih mogucnosti razvitka privrednih odnosa sa Bosnom iHercegovinom. S druge strane, Madari su nastojali da bosanski promet

40) Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908, HHStA, PAXL Interna, Kart. 307; Wekerle Burianu 12.7.1909. (prepis), HHStA,PA I, Kart. 638, Kabinett des Ministers VIIIc 12/1 Nr 422.41) Vidi S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina, 592-611; FriedrichL a n g e, Das Eisenbahnwesen in Bosnien und der Herzegovina, u: Ar-chiv fur Eisenbahnwesen 42, Berlin 1919, 1095-1123; Paul M e c h t l e r,Dalmatien und die osterreichische Eisenbahnpolitik, MOSTA 23, 1970,190-198.

175

bude i dalje sto vise usmjeren na Budimpestu i preko Budimpeste i dauspostavljanjem normalnotracne zeljeznicke linije u dolini Bosne takvusaobracajnu orijentaciju pojacaju.

Konacno formulisanje velikog bh. zeljeznickog programa pocetkomnovembra 1912. bilo je praceno i potpisivanjem novih tarifnih spo-razuma. Kao i program izgradnje zeljeznica, ti tarifni sporazumi bilisu rezultat kompromisa razlicitih interesa. Pri tome su uz specijalneaustrijske i ugarske interese uzeti u obzir i odredeni zajednicki interesiMonarhije, odnosno njene bh. uprave, kao i izvjesni zahtjevi zemalj-skog sabora, koji je izrazavao teznje domaceg gradanstva. Programomje bilo predvideno da se uspostave dvije normalnotracne linije, i to odSamca na uscu Bosne u Savu do Sarajeva, i linija od Banja Luke, pre-ko Jajca, Bugojna i Rame do Mostara. Program je takode obuhvataonormalizaciju pruge Doboj-Tuzla, izgradnju normalne pruge Tuzla -Brcko, s ogrankom prema Bijeljini i Raci, i uskotracne pruge Bugojno -Arzano kao spoj s prugom za Split. Troskovi realizacije ovog zamasnogprograma iznosili su 270 miliona kruna, od cega je trebalo da Austrijai Ugarska po kvotnom kljucu (63,6 : 36,4%) snose 2/3, a Bosna i Her-cegovina jednu trecinu troskova. Posebno samo na teret zemlje trebaloje da se izgradi normalna pruga od Bosanskog Novog do Bihaca.42) Fi-nansijsko ucesce obiju drzava Monarhije moglo je u stvari predstavljatisamo indirektnu kompenzaciju za raniju izgradnju strateskih pruga i zadruga finansijska potrazivanja (npr. neodgovarajucu odstetu za gubitakcarinskih prihoda) Bosne i Hercegovine prema Monarhiji. Ostvarenjeovog programa, za koga su bila vec osigurana i finansijska sredstva,omelo je izbijanje Prvog svjetskog rata.

(Pregled 2-3, 1991, str. 191-240, i na njemackom u Eisenbahnbau und Kapitalin-teressen in den Beziehungen der osterreichischen mit den sudslawischen Landern,Verlag der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1993, str. 143-147)

42) H a u p t m a n n, Financiranje, 120-139.

176

POKUSAJI STVARANJA POLITICKOG SAVEZA IZMEDU

VODSTVA SRPSKOG I MUSLIMANSKOG AUTONOMNOG

POKRETA U BOSNI I HERCEGOVINI

Donedavno su u nasoj istoriografiji bez ikakve rezerve prihvatanipodaci Osmana Nuri-Hadzica da je 1902. godine na sastanku u Slavon-skom Brodu izmedu prvaka muslimanskog i srpskog autonomnog po-kreta sklopljen pismeni ugovor o politickoj saradnji, u kome je utvrdennacin rada i formulisani zajednicki politicki ciljevi oba pokreta u po-gledu unutrasnjeg uredenja i drzavnopravnog polozaja Bosne i Herce-govine. Original ugovora su navodno potpisali sa muslimanske straneAli-beg Firdus i Bakir-beg Tuzlic, a sa srpske Gligorije Jeftanovic iVojislav Sola. Po O. Nuri-Hadzicu, do potpisivanja ugovora je doslonakon sto je turska vlada, preko svog poslanika u Bukurestu, savjeto-vala muslimanskim vodama da rade sporazumno sa Srbima, kako binjihova akcija za ocuvanje sultanova suvereniteta u okupiranoj zemljibila jaca i uspjesnija.1)

Kod O.Nuri-Hadzica, kao i u jednom dijelu literature, ukazano je ina razlike u pogledu krajnjih politickih ciljeva srpskog i muslimanskogautonomnog pokreta. Pri tome se s pravom podvlaci da je politickaautonomija zemlje uz ocuvanje sultanovog suvereniteta za srpsku opo-ziciju bila samo etapa na putu prikljucenja Bosne i Hercegovine Srbi-ji.2) Medutim, ”Ugovoru” je skoro opcenito pridavana velika vaznostu unutrasnjem politickom razvitku Bosne i Hercegovine pocetkom XXstoljeca, jer se na njega gledalo kao i na politicku platformu zajed-nicke srpsko-muslimanske akcije, koje su se obje strane drzale sve doiza aneksije.

1) O. N u r i-H a d z i c je donio i tekst koji ukratko reprodukuje 25 pa-ragrafa navodnog ugovora. Borba Muslimana za versku i vakufsko-mea-rifsku autonomiju u knjizi: V. Skaric, O. Nuri-Hadzic, N. Stojanovic,Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, edicija Srpski na-rod u XIX veku, knj. XV, Beograd (bez oznake datuma), str. 95-97.Knjiga je objavljena 1938, a pisana je bez naucnog aparata.

2) O. N u r i - H a d z i c, op. cit. str. 94; up. A. M a l b a s a, Hrvat-ski i srpski nacionalni problem u Bosni za vrijeme rezima BenjaminaKallaya, Osijek (bez oznake datuma),str. 60. Knjiga je objavljena 1940;M. H a d z i j a h i c, Od tradicije do identiteta (Geneza nacionalnogpitanja bosanskih Muslimana), Sarajevo 1974. str. 161, 176.

177

Tako je sklapanje srpsko -muslimanskog ”Ugovora” iz 1902. godinesvrstavano u red znacajnijih politickih dogadaja u doba austrougarskeuprave. Uz to je ponekad bila prisutna i tendencija da se posebno akcen-tiraju oni dijelovi teksta ”Ugovora”, u kojima se Muslimani oznacujukao ”Srbi muslimanske vjere”, narodni jezik naziva samo srpskim je-zikom i predvida iskljucivo upotreba cirilice kao zvanicnog pisma. Pritome se gubilo iz vida da je i sam O. Nuri-Hadzic konstatovao da jesirokim muslimanskim masama bilo strano i nepoznato srpsko ili hrvat-sko ime kao oznaka njihove plemenske, t.j. nacionalne, pripadnosti, zarazliku od odredenih pojava deklarisanja za hrvatstvo, odnosno srpstvou redovima malobrojne evropski obrazovane muslimanske inteligenci-je.3)

Pojava zbirke dokumenata iz arhivskih fondova austrougarske up-rave za Bosnu i Hercegovinu, koju je 1967. godine objavio F. Haupt-mann,4) pruzila je mogucnost da se pride dubljoj i svestranijoj obradipokreta Muslimana za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju, kao iprilika u kojima je on djelovao. U objavljenoj gradi nalazi se i znatanbroj dokumenata koji bacaju novo svjetlo na muslimansko-srpske od-nose u tom periodu, pa i na pitanje sklapanja politickog saveza izmedusrpske i muslimanske opozicije. U predgovoru pomenute zbirke, kojisam za sebe predstavlja znacajnu raspravu o problematici musliman-skog autonomnog pokreta, F. Hauptmann je ukratko tretirao i pitanjezajednicke muslimansko-srpske politicke akcije - ”sloge”. On je dosaodo zakljucka da 1902. godine ”problem sloge ... ... nije dobio cvrstopismeno rjesenje”, te jos izrazio misljenje da podatak O. Nuri-Hadzicao sklapanju srpsko-muslimanskog sporazuma 1902. godine, ”sudeci ponekim elementima - spada u kasnije razdoblje”.5)

Medutim, i nakon pojave Hauptmannove zbirke pojedini autori idalje pisu o srpsko-muslimanskom ugovoru iz 1902. odnosno 1901. go-dine kao neosporno utvrdenoj cinjenici.

Ne obaziruci se na objavljenu gradu niti na Hauptmannovo mislje-nje o sklapanju srpsko-muslimanskog ugovora, V. Bogicevic je, poziva-juci se na izvjestan broj austrougarskih dokumenata, dao prikaz odnosaMuslimana i Srba u borbi za politicku autonomiju Bosne i Hercegovi-ne, s tezistem na njihovoj saradnji prilikom proslave dana sultanova

3) O. N u r i - H a d z i c, op. cit. str. 94-95.4) Borba Muslimana Bosne i Hercegovine za vjersku i vakufsko-mea-

rifsku autonomiju. Sabrao i uredio Ferdo H a u p t m a n n. Izd. ArhivSR Bosne i Hercegovine. Grada za proucavanje politickih, kulturnihi socijalno-ekonomskih pitanja iz proslosti Bosne i Hercegovine (XIX IXX vijek), Tom III, Sarajevo 1967, str. 674. (u daljem tekstu: BorbaMuslimana).

5) Ibidem str. 32.

178

stupanja na presto.6) Prema V. Bogicevicu izlazi da je tajni ugovor opolitickoj saradnji izmedu muslimanske i srpske opozicije prihvacen nasastanku u Kiseljaku i sklopljen vec u ljeto 1901. Mada ne spominjepotpisnike ”Ugovora” niti sastanak u Slavonskom Brodu 1902. godine,autor donosi njegove odlomske citirajuci zapravo O. Nuri Hadzica, iakose na njega ne poziva nego na knjigu N. Stojanovica, Bosanska kriza(Sarajevo, 1958. str. 15).7)

I H. Kapidzic je, raspravljajuci o drzavnopravnom polozaju Bosnei Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave, spomenuo da je u tokuborbe za crkveno-skolsku autonomiju Srba i vakufsko-mearifsku auto-nomiju Muslimana ”izgraden ....i zajednicki politicki program (1902.)”.On je, pozivajucu se na V. Corovica (Politicke prilike u Bosni i Herce-govini, Beograd, 1939. str. 39) i O. Nuri-Hadzica, istakao kako jetaj ”program politicke autonomije prihvacen od ogromne vecine Srbai Muslimana”. Kapidzic je dalje u biljesci ukazao da O. Nuri - Hadzic”zna i za ugovor koji su potpisali Ali-beg Firdus, Bakir-beg Tuzlic, Gli-gorije Jeftanovic i Vojislav Sola.”8) Takode M.Gross se oslanja na ONuri-Hadzica kada konstatuje da je ”1902. sklopljen pismeni ugovoro saradnji izmedu srpskih i muslimanskih prvaka koji ce izbrisati tekpostaneksiono razdoblje.”9)

U Istoriji Jugoslavije autor M.Ekmecic nije siguran da li je tajnisporazum u Slavonskom Brodu sklopljen 1902. ili pak 1901. godine,

6) V. B o g i c e v i c, Dzulusi-humajun hazreti serifi (Prilog borbiMuslimana i Srba za politicku autonomiju Bosne i Hercegovine), Go-disnjak Drustva istoricara BiH, XVII, Sarajevo 1969, str. 315-340.

7) V. B o g i c e v i c, op. cit. str. 333-334, napomena 45. N. Stojanovicje u svojoj knjizi oznacio 1902. godinu kao godinu u kojoj je ostvarensporazum izmedu voda srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta icitirao tekst ”Ugovora” izricito naznacivsi da ga preuzima od OsmanaNuri-Hadzica (op. cit. str. 15-16, napomena 1). Pri navodenju Bogicevicuse potkrala i greska koja mijenja smisao teksta. Tako kod njega stoji:”Srbi pravoslavne vjere i Muslimani obavezuju se ....”, dok kod O. Nuri-Hadzica i N. Stojanovica glasi: ”Srbi pravoslavne i muslimanske vereobavezuju se .....”

8) H. K a p i d z i c, Bosna i Hercegovina za vrijeme austrougarskeuprave (Drzavno pravni odnosi), Prilozi instituta za istoriju radnickogpokreta u Sarajevu 4/1968, str. 66. I V. Corovic na pomenutom mjestupise o ugovoru odnosno programu i citira tekst (§ 1), ocigledno prema O.Nuri-Hadzicu, iako to ne navodi, jer se radi o kratkom pregledu pisanombez naucnog aparata, koji je objavljen godinu dana po izlasku Nuri-Hadziceva rada.

9) M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878-1914,Historijski zbornik XIX-XX, Zagreb 1968, str. 21. Uporedi tekst istogautora u knjizi Povijest hrvatskog naroda g. 1860-1914, izd. ”Skolskaknjiga”, Zagreb 1968, str. 196.

179

ali je dao decidiranu ocjenu da je njime ucinjen pokusaj da se uz po-moc Turske srpskom i muslimanskom pokretu ”da politicki karakter ida se ranije neprijateljske struje, deklarisuci se jedinstvenim srpskimnacionalnim pokretom ujedine u zahtevu za vracanje sultanove vlastiuz osiguranje autonomije Bosne”. Ekmecic je, inace, prethodno istakaoda opredjeljivanje za srpsku odnosno hrvatsku nacionalnu ideju, koje jezahvatilo muslimansko intelektualno i politicko vodstvo, ”nije uhvatilodubljeg korena u obicnom muslimanskom narodu, koji je vezan za reli-giju i islamsku kulturu, kao i tursku politicku tradiciju na Balkanskompoluostrvu.”10)

I M. Hadzijahic bez rezerve prihvata podatke O. Nuri-Hadzica osklapanju srpsko-muslimanskog ugovora 1902. godine. Njegovo posto-janje on nastoji potkrijepiti i citiranjem pisma dr Emila Gavrila od17/30.septembra 1901, u kome Gavrila pise da je ugovor vec usmenoprimljen i da ce ga u najvecoj povjerljivosti potpisati po dvojica naj-uglednijih s jedne i druge strane.11) Isti argument upotrebljava i M.Imamovic, koji istina smatra da se sklapanje ugovora u SlavonskomBrodu 1902. godine odigralo ”pod dosta nejasnim okolnostima”. Ovajautor je donio i sire izvode iz ”Nacrta ugovora”, koji je izbio u jav-nost 1901. godine, tretirajuci ga kao vec perfektuiran sporazum.12) M.Hadzijahic i M. Imamovic su ukazali da tekst sporazuma potice od Sr-ba i oznacili, Imamovic sa izvjesnom rezervom, dr Emila Gavrila kaonjegovog autora. Mada smatraju da se sa srpske strane nastojalo da sesavezu sa Muslimanima da nacionalni smisao, oba su autora saglasnada je to bilo daleko od muslimanskih prvaka i naroda i da je pomenutisavez imao samo takticko-politicko znacenje.

Za razliku od naprijed navedenih autora N. Sehic, koji je u svojimradovima obradivao i pitanje saradnje izmedu vodstva muslimanskog i

10) S. C i r k o v i c, I. B o z i c, M. E k m e c i c, V. D e d i j e r, Is-torija Jugoslavije, izd. ”Prosveta”, Beograd 1972, str. 326.11) M. H a d z i j a h i c, op. cit. str. 175-177.12) M. I m a m o v i c, Pravni polozaj i unutrasnji politicki razvitakBosne i Hercegovine od 1878-1914, Sarajevo, 1976, str. 124-127. Autorje koristio ”Nacrt Ugovora medu Srbima pravoslavne i muslimanske vje-re u Bosni i Hercegovini” iz neobjavljenih memoara Ademage Mesica, Iknjiga, str. 291-294, koji se cuvaju u biblioteci Muslimanskog pokopnogdrustva ”Bakije” u Sarajevu. Isti Nacrt donosi in extenso i L. Dakovic urukopisu svoje disertacije Formiranje politickih stranaka kod bosansko-hercegovackih katolika Hrvata, Sarajevo, 1969, Prilog 9, str. 333-336.On je to ucinio, kako mi je autor saopstio, na osnovu primjerka Nacr-ta koji se nalazi u Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Napretkovakulturno-istorijska zbirka, Fasc. 3, Nr 27. Mada je i ovaj primjerak Nacr-ta nepotpisan, Dakovic je na svom prepisu oznacio da je ugovor potpisanu Slavonskom Brodu 1902. godine i stavio na njega potpise A. Firdusa,B. Tuzlica, G. Jeftanovica i V. Sole, pozivajuci se na O. Nuri-Hadzica.

180

srpskog autonomnog pokreta,13) smatra jos uvijek spornim da li je ”Na-crt” sporazuma iz 1901.godine bio ”podloga za stvarni sporazum, jer svikoji su pisali o tom sporazumu .... pozivali su se upravo na ovaj Njegovnacrt.”14) Medutim, iz Sehicevog uspjelog prikaza odnosa u musliman-skom vodstvu posredno proizilazi da u razdoblju od 1899. do 1903.nije moglo doci do zakljucenja formalnog srpsko-muslimanskog poli-tickog pakta. On i konstatuje da je ”manji broj muslimanskih prvakazagovarao saradnju sa srpskim pokretom”, dok ”ostali iz muslimanskogvodstva ili su se izrazavali protiv takve saradnje, ili su smatrali da onamoze doci u obzir samo kao takticki, ali ne i kao strateski cilj musli-manskog pokreta.15) Politicko drzanje u tim godinama Ali-bega Firdu-sa i Bakir-bega Tuzlica, kako ga je prikazao Sehic, cini iskljucenim dasu ova dvojica muslimanskih prvaka mogli tada biti potpisnici srpsko-muslimanskog sporazuma.

** *

Bez pretenzije da ulazimo u cjelokupan kompleks odnosa izmedumuslimanskog i srpskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju ivisestruke aspekte njihove medusobne saradnje, pokusacemo na osnovuobjavljene grade i literature kao i na osnovu do sada nepoznatih aus-trougarskih dokumenata,16) da poblize osvijetlimo neke momente kojise odnose na pitanje sklapanja ugovora o muslimansko-srpskom savezuna platformi borbe za politicku autonomiju Bosne i Hercegovine. Pritome cemo se ograniciti na razdoblje od pojave pomenutih pokreta do1903. godine, a teziste ce biti na rekonstrukciji odredenih relevantnihdogadaja. Da bi se tome pristupilo nuzno je napraviti i izvjestan osvrtna pitanje muslimansko-srpske politicke saradnje u ranijim zbivanjima,a posebno na srpsku gradansku politiku na ovom podrucju.

Teznja da se ostvari politicka saradnja sa Muslimanima ima u sr-pskoj gradanskoj politici u Bosni i Hercegovini svoju tradiciju jos izpredokupacionog doba. Poslije pojave ”Nacertanija” Ilije Garasanina1844. godine u programima tajnih srpskih organizacija, narocito nakon

13) N. S e h i c, Pokret Muslimana za vjersku i vakufsko-mearifsku au-tonomiju u svjetlu pregovora sa Zemaljskom vladom za Bosnu i Herce-govinu 1901. godine, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 9/1, 1973.97-161; i s t i, Mjere Kalajevog rezima u Bosni i Hercegovini na suzbi-janju autonomnog pokreta Muslimana, Godisnjak DI BiH, XX, Sarajevo1974, str. 137-181.14) Ibidem, str. 178, nap. 126.15) Ibidem, 177.16) Radi se prvenstveno o dokumentima koje je preminuli prof. dr Ham-dija Kapidzic snimio u Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu u ciljurada na Istoriji naroda Bosne i Hercegovine.

181

1862. godine, predvida se saradnja sa bosanskim Muslimanima u raduna pripremanju ustanka u Bosni i Hercegovini protiv Turske i njenomprikljucenju Srbiji. Za razliku od ranijeg doba, na bosanskohercego-vacke Muslimane sve vise se sa srpske strane gledalo kao na slovenskielement koji je trebalo pridobiti za srpsko nacionalno-politicke ciljeve, ito ne samo garancijama u pogledu njihovih obicaja i vjere nego i u po-gledu ocuvanja zemljisnih posjeda begovata. Politika saradnje srpskihtajnih organizacija sa begovatom, koju je inaugurisala srpska vlada,a ciji su nosioci bili srpski svestenici i trgovci u Bosni i Hercegovini,bila je u suprotnosti sa interesima i teznjama srpskog seljastva i nijemogla dobiti njegovu podrsku. Ipak ova politika je vodena i u tokuustanka 1875-1878, a osobito nakon stupanja Srbije u rat 1876. godi-ne.17) Medutim, stvarni rezultati srpske nacionalne i politicke akcijemedu bosanskohercegovackim Muslimanima, sve do iza austrougarskeokupacije, bili su vise nego minimalni.18)

Pristupajuci okupaciji Bosne i Hercegovine Austro Ugarska je znalakakvu bi opasnost po njenu vladavinu u toj zemlji, i sire za njene intere-se na Balkanu, predstavljalo eventualno priblizavanje Srba i Muslimanai uopste jedinstveno nastupanje bosanskohercegovackog stanovnistvana bazi neprijateljskog odnosa prema novoj vlasti. Zato je, polazeci odpostojecih vjerskih, nacionalnih i socijalnih suprotnosti u Bosni i Herce-govini, sef Careve vojne kancelarije general Beck izradio uoci okupacijeinstrukciju za vrhovnog komandanta okupacionih trupa generala JosipaFilipovica u kojoj je razraden odnos nove vlasti prema stanovnistvu.Tako je Filipovicu pored ostalog preporuceno da dovede ”muslimane ublizi kontakt sa katolicima” i da narocito sprijeci ”priblizavanje ili savezmuslimanskog s pravoslavnim stanovnistvom, koje treba da se najostrijenadzire s obzirom na eventualne, okupaciji neprijateljske aspiracije.”19)

Za vrijeme austrougarske vladavine nad Bosnom i Hercegovinom naci-onalna politika okupacione uprave dozivljavala je odredene oscilacije iizvjesne promjene. Medutim, njen odnos prema srpsko-muslimanskompolitickom savezu na opozicionoj osnovi ostao je neizmijenjen. Ona jeu pojedinim akutnim momentima preduzimala sve da ga osujeti, iako uono vrijeme nisu postojale politicke, socijalne i kulturne pretpostavke

17) M. E k m e c i c, Nacionalna politika Srbije prema Bosni i Herce-govini i agrarno pitanje (1844-1875), Godisnjak DI BiH X, Sarajevo1959, str. 197-219; i s t i, Ustanak u Bosni, Sarajevo, 1960, str. 44-54, 141-142, 233-236. 260-262. 353-361. Za period prije 1844. VidiV. S t o j a n c e v i c, Da li je bilo politicke akcije Srbije u Bosni zaoslobodenje od turske vlasti pre Garasaninovog ”Nacertanija”, Istorij-ski casopis XIX, Beograd 1972, str. 165-183.18) Vidi M. H a d z i j a h i c, op. cit. str. 159-160.19) H. K a p i d z i c, Hercegovacki ustanak 1882. godine, Sarajevo,1958, str. 13.

182

koje bi omogucile stvaranje takvog saveza na jednoj siroj i stabilnijojosnovi.

Svoje nezadovoljstvo sa austrougarskom okupacijom srpsko gradan-stvo manifestovalo je saradujuci u izvjesnoj mjeri sa Muslimanima,koji su pruzali otpor okupacionim trupama. Poslije okupacije pos-tupci novih vlasti prema srpskim skolama i crkvenim opstinama, sciljem da ove ustanove, koje su imale izvjesnu samoupravu za vrije-me turske vladavine, potcine svom uticaju, izazivali su otpor srpskoggradanstva i vodili postepenom priblizavanju Srba i Muslimana, kojisu se tesko mirili sa okupacionim rezimom. Ovo je osobito dolazilodo izrazaja u istupanju protiv okupacionih vlasti u Mostaru pred us-tanak 1882. godine. Protestujuci protiv uvodenja vojnog zakona, kaopovrede medunarodnog polozaja Bosne i Hercegovine priznatog April-skom konvencijom iz 1879. godine, srpska crkveno-skolska opstina uMostaru, osporila je legitimnost austrougarske vlasti i javno je priznalasultanov suverenitet.20) Zanimljivo je da je jos ranije u adresi ”sino-va Bosne i Hercegovine” upucenoj 18. juna 1880. engleskom premijeruGladstonu, koju je zapravo napisala i uputila jedna grupa mostarskihi sarajevskih Srba, uz zalbe na postupke okupacionih vlasti, trazenaintervencija Engleske i ostalih evropskih sila da Bosna i Hercegovinadobije autonomnu upravu.21) Ovaj zahtjev je predstavljao zakasnjelieho onih akcija za autonomiju koje su vode ustanka u Bosni preduzi-male da bi se suprotstavili austrougarskoj okupaciji. Autonomija je bilaalternativno rjesenje za koje su se oni izjasnjavali u 1877. i 1878. go-dini, kada medunarodne okolnosti nisu pruzale izglede da se ostvarinjihov program ujedinjenja sa Srbijom, a koga se oni u buducnosti nisuodricali.22)

U ustanku u istocnoj Hercegovini 1882. ostvarena je prvi put sa-radnja izmedu sirih srpskih i muslimanskih masa na bazi zajednickogodnosa prema okupatorskom rezimu. Mada agrarno pitanje u dobaustanka nije postavljano u medusobnim odnosima Srba i Muslimana,ono je bilo prepreka koja nije dozvoljavala da se ostvari njihova jacapoliticka povezanost i da se ustanak prosiri na druge oblasti.23) Sa-mi hercegovacki ustanici nisu imali nikakvog pisanog programa, pa su

20) H. K a p i d z i c, Hercegovacki ustanak 1882. godine, str. 65-84,96-97. O nezadovoljstvu u zemlji prvih godina nakon okupacije i opozicijiSrba i Muslimana vidi i T. K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskomupravom 1878-1918, str. 235 i dalje.21) H. K a p i d z i c, Jedan dokument iz 1880. godine, Godisnjak DIBiH II, Sarajevo 1950, 257-265.22) Vidi M. E k m e c i c, Ustanak u Bosni, str. 327-329, 343, 350-351,355-357.23) H. K a p i d z i c, Hercegovacki ustanak, str. 329-333.

183

ideju zajednicke srpsko-muslimanske borbe protiv austrougarskih vlas-ti izrazavali na nacin koji je odgovarao nivou njihove ideoloske svijesti.Oni su nasli zajednicko geslo koje je glasilo: ”Za krst casni i vjeruMuhamedovu”.24) Medutim hercegovacka emigracija u Srbiji bavila semislju da se formira zajednicka ustanicka vlada i da ustanici istupesa jednim politickim programom. Vojvoda Mico Ljubibratic, nastav-ljajuci da djeluje u istom smislu kao i u doba ustanka 1875 - 1878,porucivao je ustanickim vodama da osnuju ”narodnu vladu od desetpetnes ljudi, i to pola Riscana a pola Muhamedanaca”. Smatrao je daoni treba da traze ”da Svaba izade iz Ercegovine i Bosne .... da Bosna,Ercegovina i Novopazarski Sandzak postanu autonomna drzava kojomce upravljati sinovi Bosne, Ercegovine i Novopazarskog Sandzaka, a dase placa sultanu godisnji danak.”25) Ovim je formulisan jedan programpoliticke autonomije za Bosnu, Hercegovinu i Sandzak pod vrhovnomturskom vlascu, oslanjajuci se ocito na tradiciju autonomisticke politi-ke iz predokupacionog doba. Istovremeno je, medutim, bila prisutnai tendencija da se cijelom ustanickom pokretu da srpsko nacionalnoobiljezje.26)

Medunarodna konstelacija u godinama nakon Berlinskog kongresabila je takva da ustanak u Hercegovini nije mogao dobiti podrsku sastrane. U tom pogledu je od posebnog znacaja bila proaustrijska poli-tika srpske vlade, koja je, - za razliku od drzanja opozicionih krugova,sve do pada kralja Milana 1889. godine, vodena u duhu austro-srpsketajne konvencije iz 1881. godine.

Poslije ostavke kralja Milana, za prvih radikalnih vlada pojacanaje srpska nacionalna propaganda i interes za Bosnu i Hercegovinu. USrbiji nalaze utociste mnogi emigranti iz Bosne i Hercegovine, i to nesamo Srbi nego i Muslimani. Vlada je davala podrsku emigraciji da bipomocu nje bosanskohercegovacko pitanje drzala otvorenim. Narocitosu Muslimani srdacno docekivani u Beogradu, sto je posebno izazivalorevolt Austro-Ugarske. Jedna od najomiljenijih tema beogradskih listo-va bila je ujedinjenje pravoslavnih i muslimana protiv Austrije. U isto

24) V. S k a r i c, Ustanak 1882, u knjizi: Bosna i Hercegovina pod aus-trougarskom upravom, ed. Srpski narod u XIX veku, knj. XV, Beograd(1938), str. 19; H. K a p i d z i c, op. cit. str. 181-184.25) H. K a p i d z i c, op. cit. str. 182.26) Ovo je doslo do izrazaja u ”Proklamaciji bosanskohercegovackih us-tanika na Evropu ”objavljenoj u Cenicevoj ”Borbi” 6/18 aprila 1882, -koju je prema misljenju H.Kapidzica vjerovatno izdao istaknuti voda izranijih ustanaka Aleksa Jaksic i ljudi koji su sa njim saradivali. U Prok-lamaciji se izmedu ostalog kaze: ”Sto vjekovi nisu mogli uciniti, to jeAustrija za tri godine za nase narodno izmirenje (ucinila)” i uz to se josdodaje ”Sad i Hriscani i Turci osjecamo da smo Srbi kojijema je zajednozivjeti i umrijeti”. (H. K a p i d z i c, op. cit. str. 183.)

184

vrijeme Srbija je vodila i izrazito turkofilsku politiku diktiranu u datojmedunarodnoj situaciji i interesima u Makedoniji i Staroj Srbiji.27)

U srpskoj nacionalnoj propagandi, sve do aneksije 1908. godine, isti-can je turski sultan kao legitimni suveren nad Bosnom i Hercegovinom,a austrougarska okupacija tretirana je kao privremena. Ovo je otvaralonadu da ce se bosanskohercegovacko pitanje moci u buducnosti rijesitiu smislu srpskih nacionalnih teznji, kada jednog dana ponovo dode namedunarodnu politicku scenu. Imajuci to u vidu i pravna nauka u Srbijije sa svoje strane doprinosila argumentaciji teze da su Bosna i Herce-govina ”kako drzavno, tako i medunarodno pravno za Austro-Ugarskutudi oblasni dijelovi, koji su i poslije okupacije ostali turske provinci-je.”28) Ovi stavovi su formulisani prije pojave srpskog i muslimanskogpokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju i bice od posebnog znacajaza njihove medusobne odnose. Inace, srpska nacionalna propagandatretirala je Bosnu i Hercegovinu kao ”cisto srpske zemlje i po krvi i pojeziku”. U skladu sa tradicijom koja se udomacila u srpskoj nacionalnojideologiji, propagirano je da cijelo bosanskohercegovacko stanovnistvopripada srpskom narodu koji je podijeljen na tri vjere. To je bio i od-govor na politiku bosanske posebnosti, gusenja nacionalnih sloboda isuzbijanja nacionalnih pokreta od strane Kallayeva rezima. Ekskluziv-no stanoviste o srpskom nacionalnom karakteru Bosne i Hercegovinezastupano je u srpskoj gradanskoj stampi i publicistici krajem XIX vi-jeka kako van Bosne, u Srbiji, Vojvodini i Hrvatskoj, tako, koliko su toprilike dopustale, i u njoj samoj.29)

Medutim, sada se srpska nacionalna ideologija na tlu Bosne i Her-cegovine sukobila i sa hrvatskom nacionalnom propagandom. Pri tomeje prva bila u toliko u prednosti, sto je proces formiranja nacionalnesvijesti kod pravoslavnog srpskog stanovnistva uglavnom bio zavrsen,dok je isti proces kod katolickog hrvatskog stanovnistva u Bosni bio teku toku i odvijao se sa znatnim zakasnjenjem u poredenju sa susjednimzemljama gdje zive Hrvati. I hrvatska nacionalna propaganda u Bosnii Hercegovini nije u to vrijeme bila nista manje ekskluzivna od srpske.Naprotiv, u njoj je u posljednjoj deceniji XIX vijeka evidentan uticajFrankove politicke struje. Zastupana je teza o iskljucivom hrvatskom

27) Sl. J o v a n o v i c, Vlada Aleksandra Obrenovica, knj. I, str. 125-142, 362-404, knj. II, str. 35-38, Beograd 1934; up. A. M a l b a s a, op.cit.str. 52-60.28) G. G e r s i c, Pogled na medunarodni i drzavnopravni polozaj Bo-sne i Hercegovine i ostrva Kipra. Prema naucnim ocenama predstav-nika medunarodnopravne teorije, (Glas SKA XXXVII, Beograd 1893);vidi A. M a l b a s a op. cit. 55-57; M. I m a m o v i c, op. cit. str. 22-23.29) Vidi A. M a l b a s a, op. cit. str. 46-60; T. K r u s e v a c, Listo-vi don Franje Milicevica, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 9/1,Sarajevo, 1973, str. 351-352, M. I m a m o v i c, op. cit. str. 87-90.

185

karakteru Bosne i Hercegovine, u kojoj zivi jedinstveni hrvatski narodbez obzira na vjerske razlike. Kada je ova teza naisla na zestoko protiv-ljenje Srba, onda se utoliko upornije insistiralo na hrvatstvu Muslimana.Propagirano je, pozivajuci se na argumente iz arsenala pravaske ideolo-gije, pripajanje Bosne i Hercegovine Hrvatskoj i ujedinjenje hrvatskihzemalja u Monarhiji, a u duhu frankovacke politike poistovjecivani suinteresi Habzburske dinansije i Hrvata. Mada je i ova politika, zbogtoga sto je bila protiv postojeceg uredenja Monarhije, kao i zbog svojenetrpeljivosti i intrasigentnosti, izazivala odredeno nezadovoljstvo i re-agovanje okupacionih vlasti, ona nije imala opozicioni karakter.30) Stavise, u doba jacanja srpskog nacionalnog pokreta Kallay je dosao dozakljucka da velikohrvatske teznje, makoliko, izgledale pretjerane, nemogu, za razliku od velikosrpskih, postati opasnost za Monarhiju. Sto-ga je on u nekoliko navrata davao uputstva Zemaljskoj vladi kako je uinteresu rezima da u Bosni i Hercegovini podupire hrvatstvo vis a vissrpstva, ali ne kruto i netakticno da se nebi odgurnuli Srbi, a eventualnoi Muslimani. Kallay je ponavljao da pri tome misli samo na naklonostkoju treba vlasti da pokazuju u svakoj prilici prema Hrvatima, ali kojase ne bi ”eklatantno manifestovala”.31)

Kraj stoljeca obiljezen je izvjesnim poletom hrvatskog nacionalnogpokreta, koji je omogucen bio i popustanjem pritiska rezima. Hrvat-ska nacionalna svijest vec je bila obuhvatila domace gradsko katolickostanovnistvo - cinovnistvo, trgovce i zanatlije, pa je u vodstvu hrvat-skog nacionalnog pokreta uz franjevce sve vise dolazila do izrazaja igradanska inteligencija. Medutim, tada se javila i snazna klerikalna ten-dencija svjetovnog svestenstva sa nadbiskupom Stadlerom na celu, kojije tezio da hrvatski nacionalni pokret potcini svom iskljucivom vodstvui uticaju. To se podudaralo opcenito s jacanjem politickog klerikalizmau Austriji i jugoslovenskim zemljama Monarhije, a narocito u Slove-niji. Stadlerova politika identifikacije katolicanstva i hrvatstva bila jesuprotna politici franjevaca i gradanske inteligencije koja je nastojala,stavljajuci religiju u drugi plan, da za hrvatstvo pridobije Muslimane.Medutim, Stadlerova agresivna katolicka propaganda i pojedinacni pro-zelitisticki ispadi izazivali su veliko ogorcenje Muslimana i osudu Srba.Oni su bili vjesto koristeni u antihrvatskoj propagandi, koja je Stad-lerovu djelatnost izjednacavala sa cjelokupnom hrvatskom politikom inacionalnom ideologijom.32)

30) Vidi T. K r u s e v a c, op. cit. str. 347 i dalje; M. G r o s s, Hrvat-ska politika u Bosni i Hercegovini 1878-1914, Historijski zbornik XIX-XX, Zagreb 1968, str. 9 i dalje; i s t a, Povijest pravaske ideologije,Zagreb 1973, str. 324-325.31) Borba Muslimana, dok. br.144, str. 342-344.32) M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini, str. 21 i dalje;i s t a, Povijest pravaske ideologije, str. 356-357; up. A. M a l b a s a,op. cit. str. 67-73, L. D a k o v i c, op. cit. str. 36-53, 79-100.

186

Bosanski Muslimani formirali su se vremenom u toku osmanlijskevladavine kao poseban slovenski etnicki individualitet sa sopstvenomfeudalnom klasom.33) Ova klasa bila je u uslovima poznog osman-skog feudalizma dugo vremena nosilac ideje o svojevrsnoj autonomijiBosne u okviru Turskog carstva. Klasno ogranicene na ocuvanje pri-vilegija, u prvom redu vladajucih slojeva muslimanskog stanovnistva,ove autonomisticke teznje nisu mogle racunati na podrsku hriscanskogstanovnistva, koje se nalazilo u podredenom drustvenom i politickompolozaju.34) Pretrpivsi neuspjeh u svom otporu reformama koje je spro-vodila Porta, muslimanska feudalna klasa u Bosni i Hercegovini bila jelisena ranije politicke moci. Medutim, ona je zadrzala svoje ekonomskepozicije, koje je u osnovi sacuvala i pod austrougarskom upravom. Ipored toga okupacija 1878. znacila je duboku prekretnicu u odnosimau drustvu u Bosni i Hercegovini, a narocito u zivotu Muslimana koji jebio snazno prozet uticajima islamske civilizacije i kulture. OkupacijomBosna i Hercegovina dolazi pod vlast jedne evropske, eminentno kato-licke drzave i Muslimani definitivno gube povlasteni polozaj. Izlozeniuticaju pojacanog razvitka robnonovcanih odnosa i gurnuti na put ka-pitalistickog razvitka oni su se teze snalazili od drugih, sto je bio i glavniuzrok njihovog masovnog iseljavanja u Tursku krajem XIX i pocetkomXX vijeka. U iseljavanju je najbrojnije ucestvovala muslimanska seoskasirotinja, ciji je slobodni seljacki posjed dolazio sve vise pod udar rob-nonovcanih odnosa i agrarne prenaseljenosti, kao i pauperizovani sitnizanatlije i trgovci.35)

Nezadovoljstvo sa austrougarskom upravom postojalo je u svim slo-jevima muslimanskog stanovnistva. Okupaciona vlast nije uspjela da ubegovatu stvori sire uporiste i oslonac. Ni politika interkonfesionalnogbosnjastva, koju je vodio Kallayev rezim, nije dobila podrsku najvecegdijela begovata ni muslimanske carsije, a da se ne govori o reagovanjuSrba i Hrvata. Bosnjastvo se ipak tada jos javljalo kao izraz narodneposebnosti Muslimana.36)

33) Vidi B. Du r de v, O nekim istorijsko-etnickim problemima u ob-radi turskog perioda, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12, 1975-1976, str. 285-286.34) A. S u c e s k a, Elementi koji su uticali na posebnost Bosne u dobaosmanlijsko-turske vladavine, Opredjeljenja, Sarajevo 4/1977, str. 76-77; up. V. J o k a n o v i c, Elementi koji su kroz istoriju djelovalipozitivno i negativno na stvaranje bosnjastva kao nacionalnog pokreta,Pregled, Sarajevo, 9/1968, str. 241-251.35) I. H a d z i b e g o v i c, Migracije stanovnistva u Bosni i Hercego-vini, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 11-12/1975-1976, str. 313-316; M. I m a m o v i c, op. cit. str. 103-105.36) M. I m a m o v i c, op. cit. str. 69-80.

187

** *

Pojava srpskog pokreta za crkveno-skolsku a zatim i musliman-skog za vakufsko-mearifsku autonomiju imala je eminentno politickoznacenje vec samim tim sto su oba pokreta u uslovima apsolutistickogupravljanja zemljom trazila maksimalno odstranjenje uplitanja vlastiu djelatnost vjerskih i s njima povezanih prosvjetnih institucija. Kodvodecih faktora oba pokreta bila je primjetna teznja da organi vjerskihzajednica dobiju sto sire kompetencije i obiljezja nacionalno-politickihorganizacija. Osim toga zahtjevi muslimanskog pokreta za jacanjemvjerskih odnosa sa Carigradom bili su motivirani zeljom za ucvrscenjemveza izmedu Bosne i Hercegovine i Otomanskog carstva i tangirali suproblem suvereniteta nad okupiranom zemljom i njen medunarodno-pravni status (pitanje mensure). Kako srpski tako i muslimanski pokretprelazio je uske okvire borbe za vjersko-prosvjetnu autonomiju usmjera-vajuci svoju aktivnost i u pravcu postizanja sirih politickih, drustvenihi ekonomskih ciljeva. Sadrzaj i intenzitet ove vrste aktivnosti bio jerazlicit u pojedinim fazama razvitka pomenutih pokreta, iz kojih ceu prvoj deceniji XX vijeka izrasti Muslimanska narodna organizacija iSrpska narodna organizacija. Medutim, vec u prvim godinama po po-javi srpskog i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomijupredstavnici austrougarske vlasti ocjenjivali su da su religiozni moti-vi samo paravan iza kojeg se kriju prave aspiracije obiju opozicija, astvarne uzroke opozicionarstva Srba i Muslimana vidjeli su u njihovomnezadovoljstvu sa stanjem koje je bilo stvoreno okupacijom.37)

Teznja da se ostvari sporazum sa Muslimanima na platformi bor-be za politicku autonomiju Bosne i Hercegovine pojavljuje se sa srp-ske strane ubrzo nakon nestanka srpskog pokreta za crkveno-skolskuautonomiju. Tome su od ranije prethodila nastojanja srpskih kultur-nih radnika da se u prvom redu muslimanska inteligencija pridobijeza srpsku nacionalnu ideju. Medutim, u svojim pocecima deklarisanjemuslimanske skolske omladine i drugih pojedinaca u srpskom smisluimalo je nesto vise uspjeha samo van Bosne i Hercegovine, medu musli-manskom emigracijom u Beogradu i Carigradu i polaznicima carigrad-skih skola. Tek vremenom, a narocito poslije aneksije, kada je inacenastupilo pogorsanje odnosa izmedu muslimanskog i srpskog politickogvodstva, medu muslimanskom inteligencijom su dosle relativno jace doizrazaja prosrpske tendencije. Nasuprot tome, do pocetka XX stoljecamedu malobrojnim pripadnicima prve generacije evropski skolovanihMuslimana vise je bilo onih koji su se izjasnjavali za hrvatstvo. To

37) Borba Muslimana, str. 29-30, dok. br.44, str. 156-157; N. S e h i c,Pokret Muslimana, str. 124, 137, 138.

188

je posebno vazilo za prve univerzitetski obrazovane Muslimane koji sustudirali u Becu i Zagrebu. Najveci dio evropski skolovanih Muslimanastupao je u drzavnu sluzbu i dolazio u zavisan polozaj prema vlasti-ma. Situacija je bila takva da je vodstvo muslimanskog pokreta biloupuceno da trazi pomoc Srba pri sastavljanju memoranduma i drugihakata, kao i u publicistickoj djelatnosti.38)

Deklarisanje pojedinaca medu Muslimanima za srpsku odnosno hr-vatsku nacionalnu ideju bilo je u nizu slucajeva praceno izmjenamanacionalnopoliticke orijentacije i prelaskom iz jednog tabora u drugi.Osim toga, muslimanska etnicka pripadnost pokazala se kao prevalent-na u odnosu na srpstvo i hrvatstvo i kod onih malobrojnih Muslimanakoji su se srpski odnosno hrvatski ”opredjeljivali”. Pomenuto ”opre-djeljivanje” bilo je prvenstveno politickog karaktera i predstavljalo jespecificnu pojavu u razvitku bosanskohercegovackih Muslimana.39)

Sa pojavom pokreta za crkveno-skolsku autonomiju srpska gradan-ska politika u odnosu prema Muslimanima ulazi u novu fazu kako upogledu sadrzaja tako i intenziteta svoje aktivnosti.

Uskoro nakon povratka iz Beca deputacije bosanskohercegovackihSrba, koja je sa Gligorijem Jeftanovicem na celu predala 7.decembra1896. dvorskoj kancelariji tzv. ”Prvi carski memorandum” sa zalbamai zeljama u pogledu crkveno-skolske autonomije, Zemaljska vlada upo-zorila je Zajednicko ministarstvo finansija da Srbi u Sarajevu nastojeda za se pridobiju Muslimane i svim sredstvima se sluze da se Muslima-ni priblize srpskom elementu.40) U tu svrhu sarajevski su Srbi unijeli uprogram priredbe svog pjevackog drustva ”Sloga”, odrzane 12.januara1897. u dobrotvorne svrhe, i zivu sliku o polaganju kamena temeljcaza staru pravoslavnu crkvu u Sarajevu, u kojoj se pojavljuje i GaziHusref-beg pruzajuci ruku Andriji Kraljevicu. U izvjestaju Vlade sekonstatuje da je predstavi prisustvovalo preko 80 Muslimana, od togadvije trecine samo da bi vidilo Gazi Husref-bega. Drustvo je navodnozakljucilo da na slijedecoj zabavi izvede i jedan turski pozorisni komadpreveden na ”zemaljski jezik”.41)

38) Vidi M. I m a m o v i c, op. cit. str. 124, 148, 174-176. O srpskimi hrvatskim tendencijama u razvitku Muslimana, M. H a d z i j a h i c,str. 156. i dalje; up: A. M a l b a s a, op. cit. str. 67-73,T. K r u s e v a c, Sarajevo, op. cit.str. 286.39) M. H a d z i j a h i c, op. cit. str. 156 i dalje.40) ”Zu dem kommt es noch, dass die hiesigen Orientalisch - Ortodoxen,seit ihrer Ruckher aus Wien, die Mohamedaner fur sich zu gewinnen undderen Annaherung an das serbische Element mit allen Mitteln herbei-zufuhren trachten”. Arhiv Bosne i Hercegovine (ABH), Zajednicko mi-nistarstvo finansija (ZMF), Pr BH 115/1897, Izvjestaj Zemaljske vladeZMF od 22.I 1897.41) Ibidem

189

Gligorije Jeftanovic i Risto D. Besarovic, kao i drugi predstavnicisarajevskih Srba, manifestovali su svoju solidarnost sa Muslimanimana sjednici gradskog zastupstva krajem januara 1897, kada su sve-srdno podrzali prijedlog Salih-age Bicakcica da se opstinski statut igradevinski red za Sarajevo prevedu na turski jezik i zamoli Zemaljskavlada da se sudske objave pisu i na turskom jeziku.42) Kako je vrlomali broj Muslimana znao turski, zahtjevi u pogledu zvanicne upotre-be turskog jezika koji se javljaju tada, a prisutni su i docnije, imajuizrazito politicko i opoziciono obiljezje. Ocito je trebalo da se time is-takne pripadnost Bosne i Hercegovine Otomanskom carstvu. Takode,kao reakcija na prilike pod austrougarskom okupacijom kod bosansko-hercegovackih Muslimana pojacala su se i proturska raspolozenja. Otome je srpska politika vodila racuna, jer je to u datim okolnostimaodgovaralo i njenim intencijama.

Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu bila je informisana da supredstavnici srpske opozicije boraveci u Beogradu u septembru 1897. go-dine, povodom svecanog prenosa kostiju Vuka Karadzica iz Beca, pri-hvatili ideju koja im je navodno tamo sugerisana da u zemlji otpocnuagitaciju za politicku autonomiju.43) Ova aktivnost dosla je do izrazajavec slijedece, 1898. godine, u pokusajima predstavnika srpskog gradan-stva da za zajednicki rad u cilju postizanja politicke autonomije za Bos-nu i Hercegovinu pridobiju istaknute pojedince iz muslimanske carsije.

Pojava srpskog pokreta za crkveno-skolsku autonomiju i nastojanjenjegovih voda da se priblize Muslimanima koincidira sa teskom unu-trasnjom krizom Otomanskog carstva (1895-1897), koja je izbila pos-lije jermenskih pokreta i turskih represalija, na sto se onda nadovezaoustanak na Kritu, a zatim i grcko-turski rat. U pocetku krize izgle-dalo je da je dosao momenat raspada Turske, pa je Austro-Ugarskau toku 1896. godine razmatrala niz mjera radi osiguranja svojih inte-resa na Balkanu. U okviru toga spadaju i planovi za dalji vojnickiprodor u pravcu albanskog etnickog podrucja, kao i plan o stvara-nju autonomne Albanije pod austrougarskim protektoratom, pripremeza izgradnju strateskih zeljeznickih pruga prema Kosovskoj Mitrovi-ci i Boki Kotorskoj, te konacno aktualiziranje u okviru Zajednickogministarskog vijeca pitanja aneksije Bosne i Hercegovine i Novopazar-skog Sandzaka, koje ce austrougarska diplomacija bezuspjesno pokre-nuti u proljece 1897. godine u pregovorima sa Rusijom. Mada je tada

42) T. K r u s e v a c, Sarajevo, str. 293-294.43) Borba Muslimana, dok. br. 20, str. 116. Konferencija u Beogradu1897, na kojoj je bilo stavljeno na tapet pitanje politicke autonomije zaBosnu i Hercegovinu, spominje se i u aktu Zemaljske vlade upucenomZMF 3.VI 1907, ali se ni tu o njoj nista podrobnije ne kaze. (ABH ZMFPr BH 625/1907.).

190

doslo do austroruskog sporazuma o odrzanju status quo-a na Balka-nu, a nakon toga i do izvjesnog smanjenja medunarodne zategnutosti,odnosi izmedu Austro-Ugarske i Rusije, koja je i dalje zadrzala tezistesvog spoljnopolitickog angazovanja na Dalekom Istoku, bili su i poslije1897. godine optereceni medusobnim nepovjerenjem i borbom za uticaju balkanskim zemljama.

Politika Srbije u doba krize u Turskoj bila je uzdrzljiva i oprezna.U teznji Grcke za prisajedinjenjem Krita Srbija je vidjela ponavljanjeprimjera ujedinjenja Bugarske. Bojeci se da Austro-Ugarska slicno nepostupi sa Bosnom i Hercegovinom, pa i Bugarska sa Makedonijom,ona je tada odlucno bila protiv jednostranih izmjena berlinskog ugovo-ra. Vojnicki nespremna za rat Srbija je, kao i ostale balkanske drzave,morala voditi racuna o intencijama Rusije i Austro-Ugarske, koje subile postigle saglasnost o tome da se ne otvara cjelokupno istocno pita-nje.44) Za razliku od losih odnosa sa Rusijom za neutralnih vlada nakonpovratka kralja Milana u zemlju (9.I 1894.), naprednjacka vlada Stoja-na Novakovica (juni 1895 - decembar 1896), kao i pretezno radikalskikabinet Dorda Simica (decembar 1896 - oktobar 1897) vodili su izra-zito prorusku politiku. Istupajuci u odbranu integriteta Otomanskogcarstva, Rusija je tada dobila dominantan politicki uticaj u Carigradu,a njenim nastojanjem dolazi i do priblizavanja Srbije, Bugarske i CrneGore. Politika Novakoviceve i Simiceve vlade, koja je dala podstreksrpskom nacionalizmu i unutar Monarhije, izazivala je njeno nezado-voljstvo pa i uznemirenost.45) U to vrijeme narocito je bila aktivnabosanska emigracija u Beogradu. Ona je izdala niz brosura u kojima senapada okupacioni rezim u Bosni i Hercegovini, a pokrenula je 1896. isvoju publikaciju ”Bosansko-hercegovacki glasnik”.46)

Iniciranje akcije za politicku autonomiju Bosne i Hercegovine u je-sen 1897. desava se u vrijeme kada su evropske velesile, odlucivsi seu toku kritske krize za uvodenje potpuno autonomnog rezima na ostr-vu pod samo nominalnim sultanovim suverenitetom, nakon zavrsetkagrcko-turskog rata, nastojale da tu svoju odluku sprovedu u zivot iskinu s dnevnog reda sporno pitanje licnosti guvernera Krita. Nakondolaska grckog princa Dorda, sina istoimenog grckog kralja, na taj po-lozaj u decembru 1898. uspostavljena je uz asistenciju medunarodnih

44) Vidi M. V o j v o d i c, Srbija i grcko-turski rat, Istorijski casopisXVIII, Beograd 1971, str. 491-520; up. V. D o r d e v i c, Srbija i Tur-ska 1894-1897, Beograd 1928, str. 239 i dalje.45) Sl. J o v a n o v i c, op. cit. knj. II, str. 122-146, 175-176, 185-205,352.46) M. I m a m o v i c, op. cit. str. 90, nap. 50; up. M. H a d z i j a -h i c, op. cit. str. 167.

191

snaga autonomna organizacija na ostrvu,47) pa ce primjer Krita atrak-tivno djelovati na srpsku i muslimansku opoziciju u Bosni i Hercegovi-ni i antiaustrijske snage izvan nje. Osim toga, pobjeda Turske u ratusa Grckom ucinila je dubok utisak, narocito na bosanskohercegovackeMuslimane.48)

Vodstvo pokreta za crkveno-skolsku autonomiju bosanskohercego-vackih Srba najuze je saradivalo sa vodama srpske Radikalne stranke uVojvodini, a preko njih i sa srbijanskim radikalima i drugim faktorima uSrbiji. Vojvodanski kao i srbijanski radikali bili su antiaustrijski orijen-tisani i ocekivali su od carske Rusije odlucujucu podrsku u suzbijanjuaustrougarskog uticaja, a u buducnosti i pomoc u ostvarenju srpskihnacionalnih i politickih teznji. Lider Radikalne stranke u Vojvodinidr Duro Krasojevic oznacen je u izvjestaju austrougarskog poslanika uBeogradu Schiessla kao sastavljac memoranduma bosanskih Srba pod-nesenog caru Franji Josipu I 1896. i duhovni voda deputacije koja jeisla u Bec. Advokat dr Emil Gavrila, jedan od radikalnih prvaka uVojvodini, jos je od pojave srpskog autonomnog pokreta odrzavao kon-takte sa njegovim vodama. Tako su ugarske vlasti bile obavjesteneda se Gavrila sastao u Beogradu 26. i 27. novembra 1897. sa KostomTausanovicem, jednim od voda srbijanskih radikala, i srpskim prvaci-ma iz Bosne i Hercegovine Vojislavom Solom, Vladimirom Radovicemi Kostom Kujundzicem. Gavrila je sastavio i autonomni statut Srp-ske pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini,49) koji je predan Kallayusredinom 1898. godine. On je, zajedno sa dr Nikolom Durdevicem,advokatom iz Slavonskog Broda i potpredsjednikom srpskog crkvenogSabora, i docnije saradivao sa vodama srpske i muslimanske opozicije,te godinama sluzio kao veza izmedu Beograda i bosanskih opoziciona-ra.50)

47) Vidi B. B a b i c, Odred Crnogoraca u medunarodnoj sluzbi na Kri-tu (1897-1899), Istorijski zapisi, Titograd 1965, 1, str. 71-120, i s t i,Kandidatura vojvode Boze Petrovica za guvernera Krita 1897., Istorij-ski zapisi, 3/1966, str. 439-476.48) Borba Muslimana, dok. br. 167, str. 393.49) L. R a k i c, Radikalna stranka u Vojvodini (do pocetka XX veka),Novi Sad 1975, str. 158 nap. 196. i str. 159.50) Borba Muslimana, dok. br.20, str. 113-117, dok. br. 218, str. 451-455. Gavrila jos od 1895. godine salje u Srbiju izvjestaje obavjestajneprirode. Za prvih 6 godina on je sam snosio troskove svoje politickedjelatnosti, ali je kasnije dobijao 500 dinara u zlatu mjesecno kao licnihonorar, 70 dinara mjesecno za kancelariju kao i nadokandu za efektiv-ne troskove (putovanja, postu, knjige, novine i sl.). Fritz R e i n o h l,Grosserbische Umtriebe vor und nach Ausbruch des ersten Weltkri-eges. Der Fall Jeftanovic-Sola-Gavrila,Veroffentlichungen des Reich-sarchivs Wien, Wien 1944, Dok. Nr 98, str. 210-218.Rjesenjem Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije od 14.V 1904.

192

Pitanje odnosa i veza Srbije sa opozicionim politickim pokretima uBosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom do sada je u istori-ografiji samo fragmentarno i pretezno marginalno tretirano, i u cjeliniuzevsi je neobradeno. Ova konstatacija vrijedi i kad je rijec o uticajimaiz Crne Gore, Turske i nasih susjednih zemalja u Habsburskoj monarhi-ji. Zato ovu problematiku doticemo samo onoliko koliko je najneophod-nije za nasu temu i koliko nam to dopustaju pristupacni podaci. Danasje npr. otvoreno pitanje kakvu su konkretnu podrsku pruzili zvanicnifaktori Kraljevine Srbije prilikom pojave autonomnog pokreta bosan-skohercegovackih Srba 1896, a posebno kakav je bio odnos prema njemunove srpske vlade sa Vladanom Dordevicem na celu (11. oktobar 1897-8.juli 1900), koja je u spoljnoj politici bila izrazito austrofilska. Znamosamo toliko da je tadanji srpski poslanik u Carigradu Stojan Novakovicsaradivao sa Emilom Gavrilom u njegovom nastojanju da zajedno sadeputacijom bosanskohercegovackih Srba, izdejstvuje kod Vaseljenskepatrijarsije (1898/1899) odobrenje nacrta statuta crkvene i skolske sa-mouprave srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.51) Poznato je takodeda je Dordeviceva vlada prekinula sa nacionalnom politikom kakvu jeranije vodio Novakovicev i Simicev kabinet. Pisanje stampe o Hab-sburskoj monarhiji bilo je stavljeno pod strog nadzor i u njoj vise nijebilo ni napisa o ujedinjenju srpstva niti o narodnom nezadovoljstvu uBosni i Hercegovini. Pojedini listovi bili su i uguseni, (”Uskok”, ”Herce-govacki Glasnik”), a bosanskim izbjeglicama uskracena je dalja drzavnapomoc. Austro-Ugarska je bila vrlo zainteresovana za odrzanje rezimauspostavljenog 11.oktobra 1897. Stoga je zajednicki ministar finansija isef austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini, Benjamin Kallay, izdej-stvovao kod becke Unionbanke da se Srbiji dodijeli zajam i tako spasiaustrofilski rezim, koji se nasao pred finansijskim bankrotstvom, kadamu je pod uticajem Rusije bilo zatvoreno francusko novcano trziste.52)

Politika novog rezima u Srbiji bila je izlozena zestokim napadimasrpske stampe iz Novog Sada, Zagreba, Dubrovnika, koji su izgleda bi-li koordinirani sa Cetinja. Politicki sukob izmedu srpske i crnogorske

godine dodijeljena je dr Emilu Gavrilu za narednih 6 godina suma od12.000 dinara godisnje u zlatu za produzenje njegove politicke i propa-gandne djelatnosti u vezi sa srpskim opozicionim pokretom u Bosni, uzobavezu da srpskoj vladi podnosi izvjestaje o radu. Vlada se obavezalada ce mu po isteku ugovora dati penziju. (L. R a k i c, op. cit. str. 263nap. 66.). Medutim, i nakon isteka ugovora Gavrila je nastavio istu dje-latnost u svojstvu pravnog savjetnika srpskog konzulata u Budimpesti iza taj rad primao je honorar od 7.200 dinara godisnje. (GrosserbischeUmtriebe, Dok. Nr 80, str. 82-83, Dok Nr 92, str. 166.). O vezamapolitickih krugova u Srbiji sa vodama srpske opozicije u Bosni i ulozi drEmila Gavrila vidi i D. D o r d e v i c, Carinski rat Austro-Ugarske iSrbije 1906-1911, Beograd 1962, str. 596.51) Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr 80, str. 82.52) Sl. J o v a n o v i c, op. cit, knj. II str. 374-376.

193

vlade u periodu izmedu 1897. do 1900.53) reflektovao se i u prekidudotadanje crnogorsko-srbijanske saradnje na polju nacionalno-politickepropagande i prosvjetnog rada medu srpskim i drugim stanovnistvomu krajevima pod turskom vlascu.54) U isto vrijeme pojacalo se je in-teresovanje Crne Gore za Bosnu i Hercegovinu. Imajuci u vidu i svojeposebne dinasticke i politicke interese, knjaz Nikola i crnogorska diplo-macija pokazali su znatno zanimanje za opoziciona kretanja u Bosni iHercegovini.

U takvoj spoljnopolitickoj konstelaciji vode i istaknuti pojedincisrpskog pokreta za crkveno-skolsku autonomiju otpocinju 1898. godine,kako smo to vec ranije spomenuli, sa pokusajima da pokrenu Muslimaneza zajednicku akciju s ciljem da se postigne politicka autonomija zaBosnu i Hercegovinu. U tom pogledu, prema podacima do kojih sudosle austrougarske vlasti, u Sarajevu je pocetkom 1898. godine bioaktivan Gligorije Jeftanovic, koji je nastojao u prvom redu pridobitisvog poslovnog prijatelja sarajevskog trgovca Salih-agu Bicakcica, a uMostaru su ideju autonomije propagirali Vladimir Radovic, VojislavSola, Aleksa Santic i dr.55)

Prema jednom konfidentskom izvjestaju u 1898. godini ”stvar je bi-la dosla blizu do podpisa”.Srbi su u toku pregovora odstupili od svogprvobitnog zahtjeva da guverner autonomne Bosne i Hercegovine budepravoslavne vjere i u interesu jedinstvenog nastupa pristali ”da budemuslimanske vjere guverner a podguverner Srbin pravoslavni”. Jedinosu Srbi navodno zelili za guvernera Mehmed Ali-pasu Rizvanbegovica- Stocevica, a za podguvernera Gligorija Jeftanovica. Informator je doovih obavjestenja dosao iz razgovora sa Nikolom Kasikovicem, uredni-kom ”Bosanske vile”, i popom Stjepom Trifkovicem bivsim parohomiz Blazuja kod Sarajeva, jednim od istaknutih voda srpskog pokreta zacrkveno-skolsku autonomiju.56) Nije nam poznato ko je s muslimanskestrane ucestvovao u tim pregovorima i kako su oni tekli, ali izgleda daje grupa oko mostarskog muftije Ali Fehmi ef. Dzabica imala tada iz-vjesne veze sa Srbima.57) Medutim, na osnovu daljeg razvoja dogadaja

53) Ovaj sukob doveo je poslije ivanjdanskog atentata na kralja Milana1899. i do prekida diplomatskih odnosa izmedu Srbije i Crne Gore. Vi-di: Sl. J o v a n o v i c, op. cit. knj. II, str. 357-364; V. V i n a v e r,Ivandanjski teror i Crnogorci, Istorijski glasnik, Beograd 1-2/1958, str.53-73.54) N. R a z n a t o v i c, Rad vlade Crne Gore i Srbije na postavlja-nju srpskih mitopolita u Prizrenu i Skoplju 1890-1902, Istorijski zapisi,2/1965, str. 245-261.55) Borba Muslimana, dok. br.20, str. 113-117.56) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Confidentenmeldung,Sarajevo 22.XI 1900.57) ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvjestaj Zem. vlade ZMF 23.VII 1898,Pr BH 907/1901 Izvjestaj Okruzne oblasti u Mostaru 15.VI 1901, BorbaMuslimana, dok. Br.138, str. 334.

194

izgleda da je pretjerana tvrdnja u citiranom izvjestaju kako su ti prego-vori bili dovedeni ”blizu do podpisa”. I 1901. godine u kombinacijamaoko autonomnog uredenja Bosne i Hercegovine spominjalo se je po-novo ime Mehmed Ali-pase Rizvanbegovica kao kandidata za polozajguvernera.58)

Planiranoj kandidaturi Mehmed Ali-pase Rizvanbegovica suprot-stavio se crnogorski knjaz Nikola koji je preporucivao svoga sina, princaprijestolonasljednika Danila kao kandidata za polozaj guvernera buduceautonomne Bosne i Hercegovine.59) Ovo je bilo analogno kandidaturigrckog princa Dorda za guvernera Krita i u perspektivi trebalo je da vo-di tome da se Bosna i Hercegovina i Crna Gora nadu pod vlascu jednogvladara. Zato je knjaz Nikola, koji je bio protivan da se pripadnici kucePetrovica pojave kao kandidati velesila za polozaj guvernera Krita, sampreporucivao 1898. godine bosanskim opozicionarima crnogorskog pri-jestolonasljednika za potencijalnog guvernera Bosne i Hercegovine.60)

58) Mehmed Ali-pasa Rizvanbegovic (1849-1901?) bio je sin hercegovac-kog vezira Ali-pase Rizvanbegovica. Poslije pohoda Omer-pase Latasana Bosnu i pogibije oca odselio se s porodicom u Tursku i tamo je os-tao do kraja zivota. Kao osmanlijski oficir borio se protiv ustanika uHercegovini i ucestvovao je u bici kod Plevne. Mehmed Ali-pasa bio jeogorceni neprijatelj Austrije i jedan od prvih bosanskih Muslimana kojise deklarisao kao Srbin. (M. H a d z i j a h i c, op. cit. str. 164-167).Pocetkom osamdesetih godina on je bio zapazen po srpski intoniranomgovoru na Cetinju i postao je popularan medu bosanskohercegovackimSrbima. Imao je posjed na Buni kod Mostara, tamo je cesto dolazio ibio vrlo rado priman od strane mostarskih Srba. (ABH ZMF Pr BH1088/1901 Prepis izvjestaja Jeftomira Zaharica, kotarskog predstojnikau Bugojnu, Okruznom predstojniku 30.VII 1901. Okruzni predstojnikMihajlo Rukavina Kallayu, Travnik 3.VIII 1901.).59) ”Tu njihovu slogu (srpsko-muslimansku, primjedba Dz.J.) prije dvijegodine, koja se je blizu ucinila bila, pokvario je govor knjaza NikoleMehmed ef. Spahicu u kojem je rekao: sta ce vam musliman eto vam mogsina.” ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Confidentenmeldung,Sarajevo 22.XI 1900. O tome i Pr BH 886/1898 Izvjestaj Zem. vladeZMF od 23.VII 1898, i kao napomena 51.60) To se inace uklapalo u njegove sire dinasticke planove na Balkanu.Tu najprije spada pokusaj knjaza Nikole da preko svoje kcerke Stane naruskom dvoru izdejstvuje da ruski car prihvati 1895. godine kandidaturunjegovog drugog sina, princa Mirka, na bugarski prijesto. Kad mu to nijeposlo za rukom knjaz Nikola je 1896. godine bezuspjesno nudio Mirkaza adutanta sultanu Abdul Hamidu II. U narednoj godini primjetna jenjegova zelja da velesile Mirku ponude polozaj guvernera Makedonijeili neko drugo visoko mjesto u evropskoj Turskoj odnosno na Balkanu.(B. B a b i c, Kandidatura vojvode Boze Petrovica za guvernera Krita1897. godine, str. 457-458, 471-473). Na Cetinjskom dvoru pojavila sedocnije i izvjesna nada da ce srpska kruna doci u ruke Petrovica. Ovo jedoslo do izrazaja 1902. godine, nakon zenidbe princa Mirka sa NatalijomKonstantinovic, rodakom kralja Aleksandra.

195

Medutim, ovaj pokusaj knjaza Nikole da preko Mehmeda Spahicazainteresuje Muslimane za svog sina izazvao je negativnu reakciju. Meh-med Spahic iz Mostara, koji je kao jedan od prvih srpski orijentisanihMuslimana boravio izvjesno vrijeme kao emigrant u Beogradu, usko-ro je po odlasku sa Cetinja promijenio politicki tabor i jedno vrijemestavio se u sluzbu vlade. Spahic, koji se inace pokazao kao nestalani prevrtljiv otkrio je vlastima i javnosti pretenzije crnogorskog knjazakoje su kod Muslimana izazvale zbunjenost i nepovjerenje prema sa-vezu sa Srbima.61) Antisrpska istupanja M. Spahica, a u vezi s njimai clanci koje je pisao Osman Nuri Hadzic protiv muslimansko-srpskesaradnje u ”Hrvatskom pravu” izazvale su, prema izvjestaju Zemaljskevlade narociti utisak ne samo u Mostaru nego i u Sarajevu, te dovelido zahladenja u odnosima izmedu Srba i muslimanske mostarske omla-dine.62)

61) ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvjestaj Zemaljske vlade ZMF 23.VII1898; kao napomena 51.M. Spahic je u mostarskom ”Osvitu”, listu pravaske orijentacije koji jeuredivao i izdavao don Franjo Milicevic, u brojevima od 1.IX i 12. X1898. objavio napise pod naslovom ”Historija moga srbovanja”. U nji-ma on napada srpsku nacionalnu ideologiju kao neodvojivu od pravos-lavlja i neprihvatljivu za Muslimane. Spahic je svoju srpsku nacional-nu orijentaciju zamijenio hrvatskom kojoj takode nije ostao dosljedan(M. H a d z i j a h i c, op. cit. str. 82, 164, 167, 197). Mada je bio imaterijalno nagradivan za svoje usluge vlastima, Spahic se pokazao kaonepouzdan, pa je Kallay 7. VI 1900. naredio da Zemaljska vlada odnosnonjen obavjestajni biro prekine direktne kontakte sa Spahicem zbog nje-gove ”dvostruke igre”. (ABH ZMF BH 624/1900, koncept). Medutim,preko Okruzne oblasti u Mostaru Vlada je nastojala i dalje da Spahicevuaktivnost usmjerava u svom interesu, ali je on nastavio sa svojim neod-mjerenim i kontradiktornim postupcima. (Borba Muslimana, dok. br.74, str. 219, dok. br. 78, str. 226. i dok. br. 177, str. 405).62) Clanci Osmana Nuri-Hadzica objavljeni su u ”Hrvatskom pravu”Nr.788-790 pod naslovom ”Srpsko muhamedanska sloga” (ABH ZMF PrBH 886/1898. Izvjestaj Zem. vlade ZMF 23. VII 1898.) O. Nuri-Hadzic,pisac u ovom radu cesto citiranog djela, bio je kao sto je poznato cinovnikZemaljske vlade i aktivni protivnik muslimanskog opozicionog pokreta.On je u ljeto 1900. slao i pismene izvjestaje Vladi o prilikama u mus-limanskom pokretu. (Pr BH 1012/1900. Izvjestaj Zem.vlade ZMF od16.VIII 1900, prilozi: pisma O. Nuri-Hadzica od 2. i 4.avgusta 1900.).Kallay je u oktobru 1900. godine odobrio da se O. Nuri-Hadzicu isplati izdispozicionog fonda novcana potpora u iznosu od 500 forinti. Prijedlogza to potekao je od okruznog predstojnika u Mostaru Pitnera i bio jepodrzan od strane civilnog adlatusa Kutschere. U pismu Kallayu Kut-schera istice da je Nuri-Hadzic ucinio vrlo mnogo usluga i da ubuduceobecava da ce biti vjeran oslonac Vlade. (Priv. Reg. 230/1900 Kutsche-ra Kallayu 8. X 1900, Kallay Kutscheri 20. X 1900). O. Nuri-Hadzic jebio hrvatski nacionalno orijentisan, ali se pri kraju austrougarske upraveopredijelio za srpsku nacionalnu orijentaciju.

196

Krajem 1898. i pocetkom 1899. godine austrougarske vlasti su bileobavjestene da je u Sarajevu Gligorije Jeftanovic sa svojim prijatelji-ma nastavio, i ako bez uspjeha, sa pokusajima da kontaktirajuci saSalih-agom Bicakcicem, Ahmed-agom Hendom, Omerom Uzicaninomi Ahmedom Svrzom pridobije Muslimane za solidarni nastup i sarad-nju sa Srbima.63) O tome je Jeftanovic pregovarao za svog boravkau Carigradu i sa nekim uglednim muslimanskim emigrantima, kao io eventualnoj akciji kod Porte za politicku autonomiju Bosne i Her-cegovine. Tom prilikom on je izrazavao saglasnost s tim da guvernerautonomne Bosne bude neki vezir islamske vjere. Inace, stanoviste Cr-ne Gore, koje je u povjerljivim razgovorima zastupao njen poslanik naPorti Mitar Bakic krajem 1898. godine, bilo je da je pitanje politickeautonomije Bosne i Hercegovine najbolje pokrenuti 1899. godine, prili-kom ocekivanog kongresa evropskih velesila za razoruzanje i zahtijevatida zemlja dobije autonomiju pod vazalstvom jedne od evropskih velikihsila, ili da se prisajedini jednoj od balkanskih drzava. Bakic je smatraoda za ovo treba prethodno animirati sve tri konfesije u Bosni i Her-cegovini, a zatim akt o politickoj autonomiji predati kongresu prekonekog poslanika.64) Pod ciji vazalitet je trebalo da dode autonomnaBosna i Hercegovina, odnosno kojoj bi se balkanskoj drzavi trebalo onada prikljuci, Bakic se nije izjasnjavao, ali ako se ima u vidu ranija iz-java knjaza Nikole onda nema dvojbe u pogledu tadanjih crnogorskihaspiracija.

Kao sto smo vec spominjali ideja o intervenciji evropskih velesila ubosanskom pitanju javlja se vec u adresi mostarskih i sarajevskih SrbaGladestonu iz 1880. godine. Ova ideja je ponovo bila prisutna u dobaustanka u Hercegovini 1882. godine, kada je Aleksa Jaksic preduzeo ak-ciju za prikupljanje potpisa protiv Austro-Ugarske s ciljem da se predvelesile izade sa dokumentovanim protestom. Tada je izgleda zamisaoo evropskoj intervenciji dosla iz slavenofilskih krugova. U ruskim kru-govima u Beogradu govorilo se 1882. godine o potrebi sazivanja jedneevropske konferencije o Bosni i Hercegovini.65) Nakon pojave srpskog azatim i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju u srp-skoj politici u Bosni i Hercegovini naglasena je teznja, podrzavana odstrane Crne Gore i srpskih radikala u Monarhiji, da se pred evropskomjavnoscu pokaze nezadovoljstvo najveceg dijela bosanskohercegovackogstanovnistva s austrougarskom upravom, da se ona diskreditira kao nes-posobna da udovolji zadacima povjerenog joj medunarodnog mandata,kao i zelja da se problem statusa Bosne i Hercegovine aktualizira u

63) Borba Muslimana, dok. br.8, str. 82-83.64) V. B o g i c e v i c, op. cit. str. 324-32565) H. K a p i d z i c, Hercegovacki ustanak 1882. godine, str. 294, 295.

197

medunarodnim odnosima i revidira odluka Berlinskog kongresa. Izvjes-ne indicije ukazuju da bi i ovaj puta u tome eventualno mogla imatiizvjesnog udjela i ruska politika, odnosno panslavisti.66)

Nasuprot austrofilskoj politici zvanicne Srbije, i srbijanski radi-kali nastoje zainteresovati medunarodnu javnost za bosansko pitanje.U Parizu izlazi 1899. brosura Miroslava Spalajkovica La Bosnie etl’Herzegovine, u kojoj se istice da se u Bosni i Hercegovini nalazi naj-vrjedniji dio srpske rase i da je za Srbiju i Crnu Goru zadobijanje po-menutih zemalja egzistencijalno pitanje. Autor podvlaci da se Austro-Ugarskoj mora oduzeti mandat zbog nesposobnosti njene uprave da uBosni i Hercegovini uspostavi stabilan poredak i rijesi agrarno pitanje,te da stanovnistvo daje prednost povratku pod tursku vlast u odnosuna svoj polozaj pod austrougarskim rezimom.

Teza da Austro-Ugarskoj treba oduzeti okupacioni mandat bice pri-sutna i u antivladinim propagandnim publikacijama muslimanskog po-kreta koje je izdavala stamparija Svetozara Miletica u Novom Sadu.Tako se u brosuri Bezakonja okupacione uprave u Bosni i Hercegovini, Sa-brao i napisao Ehli Islam (Novi Sad 1901.), pored ostalog naglasavada ce nezadovoljstvo naroda dotle trajati dok se Bosna i Hercegovinane povrati pod upravu Turske, ili dok se eventualno ovim pokrajinamane da samouprava. Takode se istice kako je narod islamski svjestan daje gospodar Bosne i Hercegovine onaj koji je ujedno i glava islamskevjeroispovjesti, a to je ”Njegovo velicanstvo turski Sultan”.

Dvojna Monarhija bila je zadnjih godina XIX stoljeca suocena saozbiljnim unutrasnjopolitickim teskocama. Politicka kriza u Cislajtani-ji, zbog sukoba oko regulisanja jezickog pitanja u Ceskoj, i problemi okozakljucenja i ozakonjenja privredne nagodbe izmedu Austrije i Ugarskebili su predigra akutne krize dualizma koja je nastupila u XX vijeku(1903-1906). Medutim, medunarodni polozaj Monarhije i odnosi snagau Evropi i na Balkanu nisu tada kao ni u prvim godinama poslije Ber-linskog kongresa pruzali realne sanse da bi teznje da se Austro-Ugarskojospori uprava nad Bosnom i Hercegovinom mogle dobiti odgovarajucupodrsku na medunarodnoj sceni. S druge strane, krajem stoljeca po-liticki i vojni vrhovi Austro-Ugarske bili su zaokupljeni nastojanjimada ojacaju politicki i privredni uticaj Monarhije na Balkanu, kao i njenvojni polozaj. U tu svrhu Zajednicko ministarsko vijece, sporazumno

66) Pop Stijepo Trifkovic, bio je prema podacima austrougarskih vlasti iz1900. godine vec dvije godine persona grata na Cetinju. Vlastima je bilopoznato da mu je licno ruski general Agapejeff donio pismo sa Cetinja.(Kao nap. 51.). U drugoj polovini 1900. godine ruska i panslavistickastampa pisala je o potrebi sazivanja konferencije za reviziju berlinskogugovora. (ABH ZMF Pr BH 625/1907. Izvjestaj Zemaljske vlade ZMFod 28.XI 1900.)

198

sa austrijskom i ugarskom vladom, utvrdilo je u jesen 1900. godine fi-nansijske i druge modalitete za izgradnju bosanske istocne zeljeznice,koja je trebalo da se produzi kroz Novopazarski Sandzak.67) Upravou to doba dolazi do izrazaja teznja da se u formi pismenog ugovorafiksiraju stavovi na kojima bi se zasnivala saradnja izmedu srpskog imuslimanskog autonomnog pokreta, koji su se tada nalazili u punomusponu.

** *

Nakon poznatog slucaja konverzije jedne maloljetnice u okolini Mo-stara u maju 1899. godine opoziciono raspolozenje medu Muslimanima,koje se od 1895. ispoljavalo u prvom redu u kritici agrarne politikeokupacione uprave u predstavkama i zalbama travnickih i posavinskihbegova, dobija sve vise oblik borbe za vjersku i vakufsko-mearifskuautonomiju. Pri tome je i primjer slicnog pokreta kod Srba odigraosvoju ulogu. U Mostaru je izabran odbor od 12 clanova sa muftijomAli Fehmi ef. Dzabicem na celu, koji je uspostavio kontakte sa vodamasrpskog autonomnog pokreta. Pocetkom juna 1899. vlasti su bile oba-vijestene da su neki clanovi mostarskog odbora davali izjave kako ce islucaj Fate Omanovic prisiliti da sa pravoslavnim idu zajedno ”kroz vo-du i vatru”. Istovremeno su se culi i glasovi da politicki polozaj Bosnei Hercegovine treba da se uredi po uzoru na Krit.68)

Uticaj Srba dosao je do izrazaja i pri izradi Nacrta statuta o urede-nju vjersko-prosvjetnih pitanja u Hercegovini, koji je muslimanska de-putacija zajedno sa svojim memorandumom predala ministru Kallayu14.oktobra 1899. godine. Predlozeni statut je, prema zapazanjima Ze-maljske vlade, po svojoj koncepciji, izvjesnim osobinama stila i cestojupotrebi odredenih stranih termina podsjecao na ”Jeftanovic-Solin”statut o uredenju pravoslavnih opstina u Bosni i Hercegovini.69) I porijecima srpskih prvaka prvi muslimanski Nacrt statuta za Hercegovinunaslanjao se je ”negde cak i doslovno na nacrt ustava pravoslavnih”. In-tencija vodecih faktora srpskog autonomnog pokreta bila je da se zelje izahtjevi Srba i Muslimana zasnivaju ”na istim nacelima kako bi se u svo-je vreme u celoj zemlji odomaciti mogla jednakost i ravnopravnost svijuversko-prosvjetnih autonomija, koje su zasnovane na stoljetnim teme-ljima.”70) Medutim, medu muslimanskim prvacima postojale su duboke

67) Vidi Dz. J u z b a s i c, Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegoviniu svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja Kallayeve ere.Izd. ANUBiH, Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 176-177, 159-201.68) Kao nap. 55.69) N. S e h i c, Pokret Muslimana, str. 110.70) M. H a d z i j a h i c, op. cit. str. 188, 189.

199

razlike i suprotnosti u pogledima na pitanje saradnje sa Srbima, kao ipoliticke orijentacije pokreta i njegovog odnosa prema austrougarskimvlastima. Iako je od samog pocetka u muslimanskom pokretu postojaloradikalno i umjereno krilo, pojedinci i grupe ce u raznim situacijamazauzimati razlicite stavove. Ta izuzetno slozena problematika bice uovom radu samo onoliko tretirana koliko to neposredno zadire u pita-nje sklapanja srpsko-muslimanskog politickog saveza, i to u periodu do1903. godine.

Odbijanjem muslimanskih reformnih prijedloga pocetkom 1900. go-dine, iza kojih su u proljece iste godine uslijedile i odredene represivnemjere vlasti, kao sto je raspustanje mostarske kiraethane (muslimanskecitaonice), smjenjivanje Dzabica sa polozaja mostarskog muftije, od-pustanje Serifa Arnautovica iz opstinske sluzbe i druge, muslimanskipokret nije mogao biti suzbijen. Naprotiv, on je jos vise podstaknuti zahvatio je osim Hercegovine i Bosnu. Znacajno uporiste musliman-skog pokreta u Bosni postao je travnicki okrug, u kome je begovat iranije manifestovao svoje opoziciono raspolozenje. Muslimanski prvacice nastojati da nadu zagovornike svojih zelja i zahtjeva u austrijskomi ugarskom parlamentu, kao i u delegacijama, a pitanje zajednickognastupa sa paralelnim pokretom bosanskohercegovackih Srba ulazi uakutan stadij. Za vrijeme zasjedanja delegacija u Budimpesti u maju1900. godine, tu su se nasli kako predstavnici muslimanskog pokretatako i brojna srpska deputacija. Od strane nekih muslimanskih prvakauspostavljene su vec bile uze veze sa srpskim pokretom za crkveno-skolsku autonomiju. Predvidala se pak i zajednicka politicka akcija ieventualno obracanje evropskim silama, potpisnicama berlinskog ugo-vora. O tome je trebalo da se, prema obavjestenjima Zemaljske vlade,zakljuci pismeni pakt izmedu predstavnika obiju opozicija. Medutim,srpski prvaci su u maju 1900. godine odustali od saveza sa Muslimani-ma. To su oni ucinili po savjetu dr Emila Gavrila, koji je docnije JasaTomic, urednik novosadske ”Zastave”, organa vojvodanskih srpskih ra-dikala, oznacio kao pogresan. Predstavnici Srba su tada u Budimpestiizradili treci carski memorandum i prihvativsi ponudu Kallaya upustilise u pregovore.71)

Pokazalo se pak da je Kallay odugovlacio sa pregovorima kakobi razdvojio obje opozicije, dobio na vremenu i izvrsio izvjesna pos-tavljenja na svestenicke polozaje protivno teznjama srpskog pokretaza crkveno-skolsku autonomiju.72) Nespremnost vlasti za popustanjei izmjena vanjsko-politicke orijentacije Srbije, do koje dolazi u ljeto

71) Borba Muslimana, str. 28. i kao napomena 51.72) Vidi V. S k a r i c, Versko-prosvetna borba pravoslavnih Srba, uknjizi; Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, str. 50, 51.T. K r u s e v a c, Sarajevo, 302, 303.

200

1900. godine, uticace na odredeno radikaliziranje srpskog opozicionogpokreta u Bosni i Hercegovini.

Nakon zenidbe kralja Aleksandra Obrenovica i pada vlade Vla-dana Dordevica u julu 1900. godine, dolazi do udaljavanja Srbije odAustro-Ugarske i njenog priklanjanja Rusiji. Uporedo s jacanjem ru-skog uticaja poboljsavaju se i odnosi izmedu kralja i radikala, i oni usko-ro, zajedno sa drugim antiaustrijski orijentisanim politicarima, pocinjuigrati sve znacajniju ulogu u vodenju spoljne politike Srbije. Ovo jepraceno i postepenim poboljsanjem odnosa Srbije sa Crnom Gorom pasu 1901. godine izmedu njih ponovo uspostavljeni normalni diplomatskiodnosi.73)

Austrougarski konfidenti registrovali su u oktobru 1900. godine kon-takte dr Dure Krasojevica, predsjednika srpske radikalne stranke u Voj-vodini, sa dr Milenkom Vesnicem, bivsim radikalnim ministrom u Sr-biji i saradnikom dr Gavrila pri izradi Nacrta statuta crkveno-skolskeautonomije pravoslavnih u Bosni i Hercegovini. Iza ovih susreta u Sr.Karlovcima uslijedio je poziv Krasojevicu u Beograd, gdje je on konfe-risao sa sefom odjeljenja u srpskom ministarstvu vjera, Veselinovicem.Cilj ovih kontakata bio je navodno da se sprijeci eventualni kompromisizmedu voda srpskog autonomnog pokreta, koji su pocetkom oktobraputovali u Bec radi pregovora sa Kallayem, i okupacione uprave. Ze-maljska vlada je sredinom oktobra primila obavjestenje: ”Puhnuo jedrugi vjetar u Beogradu, od kompromisa nece biti nista, vode ce zateg-nuti .....” Uskoro po tom uslijedila je informacija da je 17.oktobra 1900.Jasa Tomic posjetio dr Nikolu Durdevica u Slavonskom Brodu i dao muinstrukciju da radi na tome kako bi se akcije pravoslavnih i muslimanaobjedinile ”u jednoj ruci” i cijeli pokret dobio politicki karakter.74)

Iako im nije poslo za rukom da ih u maju 1900. godine car primiu audijenciju, predstavnici mostarskih Muslimana, kojima su se pri-kljucile i deputacije iz nekih mjesta u Bosni, iskoristili su svoj bora-vak u Budimpesti za razmatranje daljih koraka u borbi za vjersku ivakufsko-mearifsku autonomiju. Budimpesta je postala centar okuplja-nja muslimanske opozicije i tu je donesena odluka o izradi autonomnogstatuta za cijelu Bosnu i Hercegovinu, kao i novog memoranduma. Ucilju izvrsenja ovog zadatka izabran je Eksekutivni odbor muslimanskedeputacije za Bosnu i Hercegovinu, koji se sastojao od 12 clanova, i topo dvojica iz svakog okruga. Sjediste odbora bilo je u Budimpesti, paje zakljuceno da se njegovi clanovi smjenjuju tako da jedan ili dvojicastalno u Budimpesti borave. Pored rada na izradi statuta i memoran-duma, Odbor je imao zadatak da od bosanskohercegovackih Muslimana

73) Sl. J o v a n o v i c, op. cit.knj. III, str. 32-39, 62-73, 190-213; N.R a z n a t o v i c, op. cit. str. 261.74) Kao nap. 51.

201

prikuplja i publikuje u stampi podatke kojima bi se potkrijepile zelje izahtjevi muslimanskog pokreta. U tu svrhu otvorena je odborska kan-celarija u Budimpesti, na cijem je celu stajao jedan odbornik kao sef,a pisarske poslove obavljali su trojica pisara i to: Stevan Atanackovic,Sava Atanackovic i Salih Kazazovic. Ova kancelarija je postojala odpolovine 1900. do pocetka 1901. godine.75)

Na osnovu podataka, koji su iz zemlje stizali u odborsku kancela-riju u Budimpesti, Salih Kazazovic, prosrpski orijentisani bivsi uciteljiz Travnika, pripremao je clanke i dopise u prvom redu za novosad-sku ”Zastavu” i druge srpske listove, ”Branik”, ”Srbobran”, kao i zamadarske i njemacke novine i publikacije u nekim evropskim zemlja-ma. Kazazovic je bio glavni dopisnik i izvjestilac Odbora za stampuod polovine juna do polovine decembra 1900. godine. U izvjesnompogledu uloga Kazazovica u muslimanskom pokretu bila je slicna ulo-zi Mice Avakumovica iz Brckog u srpskom pokretu. Avakumovic je,radeci po direktivama i uz finansijsku pomoc iz Beograda na srpsko-muslimanskoj ”Slozi”, razvijao u saradnji sa popom Stjepom Trifko-vicem zapazenu novinarsko-agitacionu djelatnost protiv austrougarskeuprave u Bosni i Hercegovini. On je pisao clanke u ”Srbobranu”, ”Zas-tavi”, ”Deutsches Volksblattu”, rasparcavao protuvladine brosure, teodrzavao intenzivne kontakte sa nekim muslimanskim opozicionerima(Hamdi-begom Hasanpasicem iz Travnika, Semsi-begom Zajimovicem,Sulejmanom Brajicem, Ahmed-begom Biogradlijom iz Brckog i dru-gim). U ovoj antivladinoj publicistickoj djelatnosti bio je vrlo aktivani Serif Arnautovic, koji je kao odbornik i sef odborske kancelarije bo-ravio u novembru i pocetkom decembra 1900. u Budimpesti zajedno

75) ”Od odbornika Egzekutivnog odbora bili su upravitelj ove kancelarijeAhmed ef Karabeg iz Mostara, Ahmed-beg Hafizadic iz Travnika, HadziSulejman-beg Ceric iz Novog, Muhamed Salic za Salihagu Bicakcica izSarajeva, Osman ef Prcic za Bakir-bega Tuzlica iz Dol. Tuzle, Serif efArnautovic iz Mostara i dr.”Osuda Serifa Arnautovica, Okruzni sud u Travniku 22. III 1903. ABHZMF Pr BH 791/1903.Prema F. Hauptmannu (Borba Muslimana, str. 28, 29) Odbor musli-manskog pokreta za Bosnu i Hercegovinu izabran je u jesen 1900. godinena sastanku muslimanskih prvaka u Sarajevu radi izrade statuta. Ha-uptmann donosi i sastav Odbora: Salihaga Bicakcic i Ahmedaga Hendaza okrug Sarajevo, Mujaga Komadina i Ali ef. Dzabic za okrug Mostar,Ahmedbeg Hafizadic i Alibeg Sulejmanpasic za okrug Travnik, Sulej-manbeg Ceric i Mahmutbeg Dzinic za okrug Banjaluka, Bakirbeg Tuzlici Hadzi Osman ef Prcic za okrug D. Tuzla, Vasfibeg Privilica i Sken-derbeg Kulenovic za okrug Bihac. Naknadno u Odbor su usli: AlibegFirdus, Omer ef Cirkinagic, dok su neki kao Privilica i Sulejmanpasic ot-pali. (Ibidem, str. 109, nap. 4. i 148, nap.3.) Prije sastanka u Sarajevupostojao je Odbor muslimanske deputacije u Budimpesti. (ABH ZMFPr BH Nr 1147/1900, telegram Kutschere Kallayu od 10.IX 1900, BorbaMuslimana, dok. br. 123, str. 313, dok. br.133. str. 327.

202

sa clanom odbora Sulejman-begom Cericem iz Bosanskog Novog. Ar-nautovic je uspostavio veze sa redakcijama mnogih listova i casopisa,a narocito sa ”Zastavom” i njenim urednikom Jasom Tomicem. Srp-skoj stampariji dr Svetozara Miletica u Novom Sadu, gdje se stampalai ”Zastava”, Eksekutivni odbor je povjerio, u skladu sa prvim progra-mom koji su muslimanski deputirci usvojili u Budimpesti, stampanjebrosura od vec objavljenih clanaka u novinama. Uvode i reflekcije uovim brosurama pisali su najcesce Nenad Bradvarevic i Jasa Tomic.76)

S ovom novinsko-publicistickom djelatnoscu bio je povezan prilicanbroj muslimanskih prvaka, bilo da su Odboru u Budimpesti slali po-datke i dopise za novine, ili su pokazali interesovanje za pribavljanjei rasturanje stampanih publikacija. U tom pogledu su se na funkci-onere Odbora Sulejman-bega Cerica, Saliha Kazazovica, Dervis-begaMiralema, Osmana Prcica i Ahmed-bega Hafizadica obracali pismimaDervis-beg Privilica iz Bihaca, Mahmut-beg Dzinic iz Banjaluke, Fehim-beg Alibegovic iz Bosanskog Kobasa, Omer Cirkinagic iz Prijedoga,Husein-beg Ceric iz Bosanskog Novog, Hifzi Bahtijarevic iz Banjaluke,Isa Softic, Suljaga Sarac iz Jajca, Serif-aga Hankic iz Kozarca i dr.77)

Prema podacima koje je Kazazovic docnije dao vlastima, osim njega,Serifa Arnautovica i Mice Avakumovica, protuvladine clanke pisali suu Sarajevu Muhamed Salic, u Tuzli Bakir-beg Tuzlic, u Bos. Novomneki Hadziabdic, u Bihacu bivsi pravnik Midzic. Rasturanje novinai brosura organizovao je preko trgovackih putnika dr Nikola Durdevic

76) U 1900. i 1901. objavljene su brosure Stradanje muhamedanskognaroda u Herceg - Bosni, Najnoviji zulumi u Bosni i Hercegovini,Proganjanja islamskog naroda u Herceg-Bosni, Bezakonja okupacioneuprave u Bosni i Hercegovini, sabrao i napisao Ehli-Islam. Sa ovim ra-dom nastavljeno je unekoliko i slijedecih godina pa su tako npr. stampaniu Mileticevoj stampariji u Novom Sadu 1903. godine Spisi islamskog na-roda Bosne i Hercegovine u stvari vjersko-prosvjetnog uredenja i sa-mouprave.Prema iskazu Kazazovica u istrazi krajem oktobra 1901. godine, troskovestampanja do tada izdatih brosura nije snosila muslimanska deputacija,vec je to bila vlastita naklada Mileticeve stamparije u Novom Sadu, kojaje njima trgovala na vlastiti rizik. Deputacija se nije obavezala da cestampane brosure kupiti, ali je obecala da ce ih po mogucnosti raspro-dati. (Borba Muslimana, dok. br. 66, str. 203-205, vidi N. S e h i c,Mjere Kalajevog rezima, str. 161, 162.) Medutim, u obrazlozenju presu-de Serifu Arnautovicu od 22.III 1903, stoji kako je Eksekutivni odbor, dabi ostvario svoj program publikovanja brosura, osnovao fond iz koga jeplacao njihovo stampanje i podmirivao potrebe svoje djelatnosti. (ABHZMF Pr BH 791/1903.). Vrlo je vjerovatno da je ova izdavacka djelat-nost kao i ”Zastava” bila subvencionirana i iz Beograda (GrosserbischeUmtriebe, Dok. Nr. 80, str. 82.).77) ABH ZMF Pr BH 791/1903. Osuda Serifa Arnautovica, Okruzni sudu Travniku 22. III 1903.

203

iz Slavonskog Broda, po ranijem dogovoru sa muslimanskom deputaci-jom.78)

Glavni ucesnici u aktivnosti na pripremanju odnosno rasparcavanjuantivladinih publikacija bile su one licnosti medu muslimanskim prva-cima koje su, kao pripadnici radikalnog dijela muslimanskog pokreta,bile i pristalice srpsko-muslimanskog politickog saveza. U toj djelatnos-ti imali su pak izvjesnog sporednog udjela i pojedinci koji ce se ispoljitikao pristase umjerenog krila muslimanske opozicije i protivnici politickesaradnje sa Srbima (npr. Tuzlic, Cirkinagic, Bahtijarevic), iako su seneki od njih, kao Tuzlic, angazovali u jesen 1900. na tome da se sklopimuslimansko-srpski politicki sporazum.

U novinskim clancima i brosurama zestoko je napadana okupaci-ona uprava. Ona je optuzivana kao saucesnik agresivne katolicke pro-pagande i pri tome je naglasavano da se islam kao i pravoslavlje nalazeu opasnosti. Istovremeno su ovi napisi bili i izrazito antihrvatski in-tonirani. Vlada i njeni organi napadani su da proteziraju katolike imedu njima sire ”nekako hrvatstvo” te uz to rade na ”pohrvacivanjumuslimana”. Ova antihrvatska nota bila je na odreden nacin takodeprisutna i u memorandumu koji su muslimanski predstavnici predali19.decembra 1900. godine Kallayu na cijoj je izradi bio angazovan drNikola Durdevic. Optuzbe da vlasti proteziraju velikohrvatsku propa-gandu susrecu se i u pretstavci koju je muslimanska deputacija predala28.maja 1902. godine u Budimpesti delegacijama austrijskog i ugarskogparlamenta.

Prisustvo ekskluzivnih antihrvatskih stavova u pomenutim publika-cijama proizilazilo je iz suprotnosti politickih teznji muslimanskog po-kreta i tadanjeg pravca hrvatske politike u Bosni i Hercegovini, u kojojsu klerikalne snage igrale znacajnu ulogu. Medutim, ovi stavovi mo-gu se dijelom pripisati i uticaju srpskih faktora na muslimanski pokret.Oni odrazavaju i tadanje opste stanje u srpsko-hrvatskim odnosima kaoi suprotnosti nacionalnih aspiracija srpske i hrvatske burzoazije kada jeu pitanju bila Bosna i Hercegovina. Upravo u ovo doba se i sukobizmedu hrvatske i srpske politike u Hrvatskoj sve vise zaostravao i kul-minirace u protusrpskim demonstracijama u Zagrebu 1. i 2.septembra1902. godine, do kojih je doslo poslije objavljivanja poznatog provoka-tivnog clanka u zagrebackom ”Srbobranu”.79) Ipak, srpski samostalciu Hrvatskoj, ciji je organ bio ”Srbobran” bili su, poslije organizacionog

78) N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima, str. 161-162; Borba Muslima-na, dok. br. 66, str. 203-205.79) Vidi R. L o v r e n c i c, Geneze politike ”novog kursa”, Zagreb1972, str. 95-97, 144-148.

204

odvajanja od vojvodanskih radikala 1896. godine, u cjelini gledano ma-nje iskljucivi u odnosu prema Hrvatima od Jase Tomica i njegovih radi-kala,80) koji su imali prvorazrednu ulogu u publicisticko-propagandnojdjelatnosti muslimanskog pokreta i aktivno se angazovali oko toga daprvaci muslimanske opozicije udu u politicki savez sa vodama srpskogautonomnog pokreta. I taj savez trebalo je, pored ostalog, da ima iantihrvatski karakter.

** *

Kada je, povodom dvadesetpetogodisnjice stupanja na prijesto sul-tana Abdul Hamida II, 1.septembra 1900. muslimanska opozicija orga-nizovala u gotovo svim vecim gradovima proslave cisto politickog ka-raktera, u njima je ucestvovalo i srpsko gradanstvo. Tako su u vise oddvadeset mjesta i kuce pravoslavnih bile okicene zastavama. Proslave suimale karakter demonstracija, ciji je cilj bio da ukazu na privremenostokupacije i istaknu sultanov suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom.Inicijativu za ove proslave dala je muslimanska opozicija u Sarajevu,a njihovi organizatori bili su pripadnici radikalnog krila muslimanskogpokreta i to Salih-aga Bicakcic u Sarajevu (vremenom ce Bicakcic priciumjerenom dijelu opozicije), Ahmed-beg Hafizadic i Hamdi-beg Ha-sanpasic u Travniku, Serif Arnautovic i bivsi muftija Dzabic u Mostarui dr. I narednih godina do aneksije muslimanska i srpska opozicijaproslavljala je dan sultanovog stupanja na prijesto - ”carski dan”, de-monstrirajuci tako protiv austrougarske vladavine.81)

Kada je rijec o pitanju politicke koalicije izmedu muslimanske i sr-pske opozicije, za nju se u ljeto 1900. godine zalagala jedna frakcijau muslimanskom pokretu, koja je po ocjeni Zemaljske vlade do tadaimala malo uspjeha. Vlasti su primjecivale da su specijalno u Sara-jevu muslimanski opozicionari Mujaga Masic i Salih Sogolj sa svojimpristasama bili odlucno protiv saveza sa Srbima, dok je po istoj ocje-ni Salih-aga Bicakcic bio tada za ovaj savez ”vise iz poslovnih razloganego iz uvjerenja.82)

Stanoviste Bicakcica prema muslimansko-srpskom politickom save-zu varirace u zavisnosti od razvitka situacije, slicno kao i stanovistebivseg muftije Ali Fehmi ef. Dzabica. U tome ce se pored ostalog raz-likovati Dzabiceva uza grupa, tzv. hodzinska stranka, - kojoj su uzDzabiceve mostarske pristase, njegovog necaka Ahmeda Dzabica, Sali-ha Alajbegovica, Hasan-bega Lakisica, Husagu Kajtaza i dr., odredeno

80) L. R a k i c, op. cit. str. 174-177.81) V. B o g i c e v i c, op. cit. str. 325 i dalje.82) ABH ZMF Pr BH 1030/1900 Izvjestaj Zem. vlade ZMF od 21.VIII1900.

205

vrijeme pripadali i sarajevski trgovci Salih-aga Bicakcic, Ahmed-agaHenda i dr., od ekstremnih opozicionera kao sto su Serif Arnautovic,Dervis-beg Miralem, Hamdi-beg Hasanpasic, Ahmed-beg Hafizadic,Skender-beg Kulenovic i jos neki, prvenstveno travnicki i posavinskibegovi. Oni su bili po pravilu stalni pobornici srpsko-muslimanskogpolitickog sporazuma, a izvjesni od njih i usko povezani sa srpskim pr-vacima. Pri tome su oni zajedno sa Dzabicem predstavljali radikalnoi beskompromisno krilo muslimanskog pokreta za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju. Medutim, ove radikalne begove je dijelio odDzabiceve uze grupe i stav prema agrarnom pitanju. Oni su, za razlikuod Dzabica, insistirali na tome da se u program muslimanskog pokretaunesu bez odlaganja i zahtjevi koji se odnose na agrarne interese begovai aga.83)

Protivnik srpsko-muslimanske politicke saradnje i pristasa ostvare-nja kompromisa sa vladom bio je i ugledni mostarski trgovac i musli-manski prvak Mujaga Komadina, kao i njegov sugradanin i istomisljenikAhmed Karabeg, koji je takode bio jedna od istaknutih licnosti u po-kretu.84) Komadina se sa jednom manjom grupom svojih pristalicapriblizio Dzabicu nakon slucaja pokatolicavanja Fate Omanovic iz oko-line Mostara, ali je i poslije toga zadrzao distancu prema radikalnomdijelu muslimanske opozicije. On je odrzavao povjerljive veze sa oku-pacionom upravom, koja je na njega racunala u svojim kombinacijamada na bazi izvjesnih ustupaka ostvari sporazum sa muslimanskim po-kretom. Slicno drzanje imao je u prvim godinama nakon pojave pokre-ta i Ali-beg Firdus, koji ce zajedno sa M.Komadinom, A.Karabegomi drugim pojedincima sacinjavati u razdoblju koje obradujemo jezgroumjerene muslimanske opozicije.85) Njemu ce vremenom prilaziti i nekelicnosti koje su se u odredenim trenucima i situacijama bile eksponiralekao pristalice radikalnog kursa i politicke saradnje sa srpskim pokre-tom (Bakir-beg Tuzlic, Ahmed-aga Henda, Salih-aga Bicakcic i dr.).Medutim, do izrazitije polarizacije u muslimanskom pokretu na umje-reno i radikalno krilo, koja se u datom periodu nije uvijek poklapala sapodjelom na pristalice i protivnike srpsko-muslimanske politicke sarad-nje, dolazi tek u toku 1901. i u 1902. godini.

83) ABH ZMF Pr BH 1156/1900 tel. Kutschere 12. IX 1900, Pr BH1252/1900 prepis izvjestaja Kotarskog ureda u Livnu 17.IX 1900, Pr BH1216/1901. Zemaljska vlada okruznim predstojnicima i vladinom povje-reniku za Sarajevo 14.VIII 1901. (prepis), Pr BH 1386/1902. Izvjestajinformatora Filana 23. X 1902; Up. Borba Muslimana, str. 26-30,Dok.br. 27, 39, 44, 47, 132, 138, 139, 140, 147, 158, 163.84) ABH ZMF Pr BH 1012/1900 Izvjestaj Zem. vlade ZMF 16.VIII 1900,prilozi: izvjestaji O. Nuri-Hadzica o razgovoru sa M. Komadinom i A.Karabegom od 2. odnosno 4. avgusta 1900.85) Vidi N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima str. 139 i dalje.

206

Na sastancima muslimanskih povjerenika iz cijele zemlje odrzanimod 11. do 16.septembra 1900. u Sarajevu razmatrana je raznovrsnaproblematika (pitanja iz podrucja agrarnih odnosa i osnivanju musli-manske banke, pokretanje glasila muslimanskog pokreta u Budimpestii dr.), ali je postignut sporazum samo o principima na kojima tre-ba da se zasniva statut vjersko-prosvjetnih i vakufskih institucija uBosni i Hercegovini. Izabranom Odboru povjereno je da nacrt statu-ta rediguje u Budimpesti i prije predaje vlastima da ga podnese naodobrenje novoj konferenciji muslimanskih predstavnika u Sarajevu.86)

Teznji Bakir-bega Tuzlica, Zija-bega i Osman-bega Pasica i jos nekihbegova iz Posavine, te Ragib-bega Dzinica, Ali-bega Sulejmanpasica iDervis-bega Miralema da se u program pokreta unese i agrarno pitanje(regulisanje sumskog posjeda, pitanje poreza na zemlju i desetine i dr.)uspjesno su se suprostavili hodze sa Dzabicem i trgovci sa Komadinomi Bicakcicem na celu.87) Nakon poraza koji je begovska struja tadapretrpila, agrarno pitanje je dugo vremena, sve do 1906, imalo spo-redno mjesto u aktivnosti muslimanskog autonomnog pokreta, dok jeu njegovom prvom planu bilo ostvarenje vjersko-politickog programa.Agrarno pitanje dobice veci znacaj tek u narednom periodu, poslije si-laska Dzabica sa politicke scene i dolaskom Ali-bega Firdusa na celopokreta.88)

Mada prilikom diskusija u Sarajevu u septembru 1900. nije na kra-ju mogla biti donijeta odluka o pokretanju muslimanskog opozicionogglasila u Budimpesti, diskusija o tome je zanimljiva. Naime, jedan dioprisutnih i to Salih-aga Bicakcic, Mujaga Komadina, Mahmud-beg Fa-dilpasic, Semsi-beg Fidahic, Zijad-beg Pasic, Hamid Husedinovic, Mu-jaga Masic i Junuz Halacevic smatrali su da list, ”Novina” treba ”da setiska turskim pismenima, da se znade da je samo njihov islamski list, teda nemaju ni skim nikakva saveza”. Medutim, vecina je bila misljenjada list zbog citaoca treba stampati cirilicom, jer ako bi se stampao”turskim pismom” ne bi imao dovoljno pretplatnika.89) Pokazalo se

86) ABH ZMF Pr BH 1178/1900 tel. Kutschere 17. IX 1900, Pr BH1206/1900 Izvjestaj Pitnera 22.IX 1900.87) Ibidem; ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Abschrift einer Lococonfident-enmeldung vom 12.IX 1900.88) Borba Muslimana, str. 27-36; N. S e h i c, Pokret Muslimana, str.102-103, 147-151; i s t i, O nekim pitanjima agrarnih odnosa u politicimuslimanskog autonomnog pokreta, Prilozi Instituta za istoriju u Sara-jevu 13/1973, str. 133-166; i s t i, Problem agrara u Bosni i Hercegoviniu politici muslimanskog autonomnog pokreta, JIC 1-2/1978.89) ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Copie einer Confidentenmeldung, Sa-rajevo 13.IX 1900.Za vrijeme sastanka muslimanskih povjerenika u Sarajevu dolazi KostaKujundzic, koji se kao i Gligorije Jeftanovic, sastajao vise puta sa musli-

207

pak da hodze, trgovci i begovi, liseni podrske malobrojnih pripadnikamuslimanske evropski obrazovane inteligencije, nisu u ovoj fazi razvitkamuslimanskog autonomnog pokreta mogli osnovati ni njegov samostal-ni organ. Stoga je muslimanski pokret u ovom periodu u pogledu svojepublicisticko-propagandne djelatnosti ostao i dalje u punoj zavisnostiod srpskih faktora.

Karakteristicno je, takode, da su na sarajevskom sastanku musli-manskih opozicionera u septembru 1900. Dzabic, Fidahic i Bicakcictrazili da se postavi zahtjev i u pogledu priznavanja ”turske jazije”kao zvanicnog pisma u Bosni i Hercegovini. Ovo je bilo popraceno itrazenjem da se turski vise uci u serijatskoj skoli i na drugim mjesti-ma.90)

Po savjetu madarskih opozicionera Sandora Blaskovicha i Samu-ela Visontay-a, s kojim su se muslimanski predstavnici bili povezali,trebalo je da clanovi muslimanskog Odbora u sto vecem broju, kao isrpski predstavnici dodu 10.oktobra 1900. u Budimpestu, jer se uskoroocekivao odgovor premijera Kolomana Szella na Visontayevu interpe-laciju o prilikama u Bosni i Hercegovini. Radeci na rusenju Kallayapomenuti madarski opozicioneri imali su namjeru da aranziraju zajed-nicki demonstrativni nastup Muslimana i Srba u Budimpesti protivpostojeceg rezima u Bosni.91)

U Budimpesti je sa muslimanskim predstavnicima konferisao 19. i20. oktobra 1900. godine dr Nikola Durdevic,92) koji su mu povjeriliizradu memoranduma i dovrsenje statuta.93) Vjerovatno i zbog toga

manskim opozicionerima jer su ovi trazili kontakt sa srpskom opozicijom.(Pr BH 1192/1900 Kutschera ZMF 19.IX 1900). Nije nam poznato koje sa muslimanske strane ucestvovao u ovim razgovorima kao ni sadrzajrazgovora.90) ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Abschrift einer Lococonfidentenmel-dung vom 12.IX 1900.91) ABH Pr BH 1242/1900 tel. Pitnera 1.X 1900, Pr BH 1291/1900 tel.Kutschere 10.X 1900; Ugarski premijer K. Szell odgovorio je negativnona Visontayevu interpelaciju (Borba Muslimana, str. 106. Nap.1.)92) Kao napomena 55. Nije nam poznato ko se sve nalazio u musliman-skoj deputaciji. Znamo da su u Budimpesti od ranije boravili Dervis-begMiralem, Osman ef. Prcic i Mahmud-beg Dzinic, koji su pozvali svo-je kolege iz Bosne da dodu u ugarsku prijestolnicu. Na to su, premainformacijama vlasti, Dzabic i Komadina ”koji nece nista da znaju ozajednickom nastupu sa Srbima” poslali Ahmed ef. Karabega i cekalinjegov izvjestaj. (ABH ZMF Pr BH 1291/1900 tel. Kutschere ZMF od10.X 1900). Medu muslimanskim prvacima koji su se tada pojavili uBudimpesti bio je Bakir-beg Tuzlic.93) U izvjestaju M. Durica informatora iz Slavonskog Broda od 24.ok-tobra 1900. stoji: ”Dr. (tj. dr Nikola Durdevic - napomena Dz.J.) seje povratio iz Budimpeste i donio citavu hrpu spisa iz kojih mora da

208

sto su bili razocarani negativnim ishodom Visontayeve interpelacije uparlamentu, muslimanski prvaci su se obratili na Durdevica sa zeljomda im pomogne kako bi se sastali i utanacili sporazum o zajednickomradu sa vodama srpskog autonomnog pokreta.94) U tom pogledu jeDurdevic dobio i ovlastenje od Bakir-bega Tuzlica da moze pregovaratiu ime muslimanskih voda.95) Ovo je posve islo na ruku intencijama sa-mog Durdevica i njegovih stranackih kolega, koji su tezili da se opozicijau Bosni i Hercegovini konstituise kao politicki pokret sa jedinstvenimprogramom. Zato se Durdevic, zivo podstican od J. Tomica, D. Kraso-jevica i drugih, angazovao oko toga da se sklopi politicki ugovor izmeduvodstva srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta.96)

Jos na putu iz Budimpeste u Slavonski Brod Durdevic je razgo-varao u zeljeznickom vagonu sa G. Jeftanovicem i V. Solom, koji suse vracali iz Sr. Karlovaca. Oni su tamo, poslije prekida pregovorau Becu sa ministrom, posjetili dr Duru Krasojevica, koji se upravovratio iz Beograda. Jeftanovic i Sola odmah su se u nacelu izjasni-li za sporazum sa Muslimanima i izrazili spremnost da se sastanu sanjihovim predstavnicima.97) Zalazuci se i ranije za ostvarenje srpsko-muslimanskog politickog saveza, srpski prvaci su jos pocetkom oktobra1900. iz Beca porucivali svojim prijateljima u zemlji da se povezu saMuslimanima.98) Ovo je bilo popraceno radikalizacijom stavova srpskeopozicije, koja u svojoj usmenoj agitaciji sve vise istice u prvi plan pita-nje politicke autonomije u odnosu na zahtjeve za odobrenje samoupravecrkveno-skolskih institucija. To je izazivalo zabrinutost umjerenijih pr-vaka srpskog pokreta, kao sto je bio Risto Hadzidamjanovic, koji sepribojavao toga da vode, slijedeci savjete svojih prijatelja sa strane,nece pokazati spremnost za postizanje kompromisa sa vladom. Cak sei sam Jeftanovic zalio kako Sola i njegovi Mostarci nece nista da znajuo nekom kompromisu.99)

izradi memorandum. Nije mu sve jasno, te ne zna upravo sto i kako daradi. Donio je sobom i statut, u svrhu da ga popravi i dotjera, ali bas utom ce biti kubure, jer su mu mnoge ustanove nejasne prema odnosnimpropisima korana” (ABH Priv. Reg. 230/1900).94) ”Bakir-beg Tuzlak rekao mu je: ”Mi moramo zajednicki sa Srbima,ali kako da se sastanemo i sporazumijemo. Ja ne mogu da idem prvi kaJeftanovicu i Soli. Na to je dr. preuzeo duznost da udesi medu njimasporazum i sastanak”. Ibidem95) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Copie einer Confidentenmeldung aus Sl.Brod, 18.XI 1900.96) Ibidem i kao nap. 55.97) Kao nap. 55, 93 i 95.98) ABH ZMF Pr BH 1295/1900 tel. Kutschere ZMF 12.X 1900.99) Kao nap. 55.

209

U Novoj Gradisci je 17. ili 18. novembra 1900. odrzan sastanakizmedu advokata Durdevica i izvjesnog broja muslimanskih opozicione-ra na kome je vrseno redigovanje nacrta muslimanskog statuta i me-moranduma. Sastanku su prisutvovali Fehim-beg Alibegovic iz Bosan-skog Kobasa, Serif Arnautovic i jos cetiri do pet Muslimana, vjerovatnoMahmut-beg Dzinic i Hifzo Bahtijarevic iz Banjaluke, i Sulejman-begCeric iz Bos. Novog, koji su tog dana prema zapazanju vlasti bili od-sutni iz svojih mjesta. Korekture nacrta nastavljene su slijedeceg danau Slavonskom Brodu od strane Durdevica i uz saradnju Arnautovica iDervis-bega Miralema. Posljednja dvojica su 20.novembra otputovalisa nacrtom statuta u Budimpestu, gdje je trebalo da se on kopira izajedno sa memorandumom pocetkom decembra podnese na odobrenjekonferenciji u Sarajevo.100)

Na pomenutom sastanku u Novoj Gradisci prisutni muslimanskiprvaci razmatrali su i Nacrt ugovora o zajednickoj akciji sa Srbimau cilju postizanja politicke autonomije za Bosnu i Hercegovinu, kojiim je podnio dr Nikola Durdevic. Podneseni Nacrt, sudeci po njegovimbitnim elementima poznatim austrougarskim vlastima 101) bio je po svojprilici identican sa nacrtom ugovora do koga su vlasti docnije dosle idale ga 1901. godine publikovati u nizu listova u Monarhiji,102) a cijije sadrzaj reprodukovan u citiranom radu O. Nuri-Hadzica kao ugovorpodpisan u Slavonskom Brodu 1902. godine izmedu predstavnika srpskei muslimanske opozicije.

Muslimanski opozicioneri, koji su u novembru 1900. ucestvovali nasastanku u Novoj Gradisci, prihvatili su prezentirani Nacrt ugovora,osim onih njegovih paragrafa koji predvidaju da se u Bosni i Hercego-vini ”jezik sluzbeno nazove srpski, da se upotrebljuje iskljucivo cirilica”i izuzev odredbe koja govori o rjesenju agrarnog pitanja. Nacrt je po-tom trebalo da bude podnesen Srbima, a Muslimani su uzeli njegovprepis.103)

Jos prije konstituisanja muslimanskog pokreta za vjersku autono-miju zagrebacki ”Srbobran” ispoljio je teznju da se opozicionom istupa-nju travnickih begova, nezadovoljnih nacinom kako su okupacione vlastiprimjenjivale tursko agrarno zakonodavstvo, dade odredeno srpsko na-cionalno obiljezje. U Travniku je bilo i pojedinaca (Salih Kazazovic,Ahmed-beg Kulenovic, Nikola Fufic), koji su, povezani sa krugom oko”Srbobrana”, nastojali da se medu Muslimanima ”probudi srpska svi-jest” kako bi se ”time izazvala mrznja i otpor protiv hrvatstva”. Oni

100) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Izvjestaj Zem. vlade ZMF od 23.XI 1900.101) Ibidem i kao nap. 55.102) Tekst ”Nacrta Ugovora” donosimo u prilogu ovoga rada.103) Kao nap. 95.

210

su vrsili pripreme i za pokretanje casopisa koji bi imao cilj da propagi-ra srpsko-muslimansku ”slogu”.104) Kod srpskih faktora koji su radilina sklapanju politickog saveza izmedu srpske i muslimske opozicije pri-sutna je bila ocita tendencija da se ovom savezu da srpski nacionalnikarakter. Sam ugovor o savezu trebalo je da se sklopi medu ”Srbimapravoslavne i moslimske vjere”, a formulacije njegovog nacrta u pogle-du upotrebe narodnog i zvanicnog jezika i pisma (§§ 11-13) su takveda nedvojbeno izlazi kako u Bosni i Hercegovini zivi samo srpski narodpodijeljen na tri vjere.

Vazno je naglasiti da ni oni prvaci muslimanskog autonomnog po-kreta koji su bili za sklapanje politickog saveza sa Srbima, na baziprograma izlozenog u Nacrtu ugovora, nisu bili spremni da prihvatenjegove odredbe u pogledu jezika i pisma. To ujedno znaci da su onide facto odbijali nacionalnu identifikaciju Muslimana kao Srba. Vodesrpskog autonomnog pokreta u Bosni i Hercegovini za vrijeme daljihpregovora sa muslimanskim predstavnicima pokazace veliku fleksibil-nost u odnosu na jezicko pitanje.

Muslimanski opozicioneri izjasnili su se u Novoj Gradisci i protivodredbe u Nacrtu ugovora da agrarno pitanje treba da ”rijese medusob-nom udesbom sami vlasnici zemalja, urodeni trgovci i kmetovi” takoda bi se koliko je god moguce izbjeglo mijesanje stranog kapitala (§5). Makoliko je u srpskoj gradanskoj politici, kao u ostalom i u hr-vatskoj, odnos prema rjesavanju agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovi-ni bio podreden ostvarenju nacionalno-politickih ciljeva i pridobijanjuza njih vodeceg muslimanskog feudalnog sloja,105) agrarno pitanje nijemoglo ostati zaobideno u Nacrtu srpsko-muslimanskog ugovora. Srpskogradanstvo postavilo je u Nacrtu ovo pitanje u najblazem vidu kako izobzira prema brojnim srpskim kmetovima, u cije je ime pretendovaloda nastupa, tako i zbog sopstvenih ekonomskih i finansijskih interesa.Medutim, upravo oni begovi kao na pr. Dervis-beg Miralem, Hamdi-begHasanpasic i dr., koji su se kao pripadnici ekstremno-radikalne struje umuslimanskom pokretu najvise zalagali za sklapanje politickog savezasa Srbima i s njima ostvarivali cak odredenu saradnju, medu prvima suse eksponirali u odbrani prava veleposjednika utvrdenih otomanskimzakonima, optuzujuci vlasti da preferiraju interese kmetova.106)

104) Borba Muslimana, dok. br. 2, str. 57-61 nap. 1 i 2, dok. 66, str.205, nap.1.

105) Vidi M. I m a m o v i c, Agrarno pitanje u programima gradanskihpolitickih stranaka u Bosni i Hercegovini do 1911. godine, Jugoslovenskiistorijski casopis 3-4/1973, str. 150-161.

106) Vidi Borba Muslimana, dok. br.2 str. 57-61, dok. br. 7 str. 81-82,dok. br. 27, str. 123-124; N. S e h i c, Pokret Muslimana, str. 102,147-150.

211

Konspirativni sastanak u Novoj Gradisci odrzan je kojih dva i pomjeseca nakon prvog katolickog kongresa u Zagrebu (3. - 5.septem-bra 1900.), na kome je nadbiskup Stadler istupio u velikohrvatskom iklerikalnom duhu. On je napao dualisticko uredenje Monarhije, po-zvao sve Hrvate da se ujedine u jedinstvenu hrvatsku drzavu i izraziozelju ”da se sto prije Bosna i Hercegovina sjedine sa materom zem-ljom”.107) Krajnje nepovoljan utisak, koji je na Muslimane ostavioStadlerov govor, nije mogao izbrisati ni carev ukor Stadleru, koji suMuslimani primili sa rezervom vjerujuci da je on dat samo da bi seumirila muslimanska opozicija.108) S tim u vezi je indikativno da uNacrtu srpsko-muslimanskog ugovora vidno mjesto zauzimaju tacke ukojima se zahtjeva obustava vjerske i narodnosne propagande i uklanja-nje iz javne sluzbe njenih nosilaca, protjerivanje svih duhovnih redovarimske crkve, osim franjevaca, a isto tako i svih funkcionera te crkvekoji nisu rodeni u Bosni i Hercegovini (§§ 8, 9, 10), sto se odnosi licno naStadlera. Takode odredba u Nacrtu o nepriznavanju prava zavicajnostiu zemlji doseljenicima i njihovim potomcima (§ 15) imala je pored osta-log i antihrvatski karakter. Nasuprot planovima i zeljama za sjedinjenjeBosne i Hercegovine sa Hrvatskom, a time i Monarhijom, Nacrt ugovoraje predvidao da ce se obje strane svim sredstvima boriti protiv aneksije,a za samoupravu zemlje pod sultanovim suverenitetom, s tim sto bi sena polozaju guvernera, kada Bosna i Hercegovina dobije autonomiju,nalazio ”naizmjenice jedan moslim i jedan pravoslavni Srbin” (§§ 1, 2,4, 15).

Atmosferu na sastanku u Novoj Gradisci karakterisalo je radikalnoraspolozenje i ogorcenje prisutnih zbog neuspjeha dotadanjih korakamuslimanskog vodstva kod austrougarskih faktora i skepsa da ce oku-paciona uprava izaci u susret zahtjevima u pogledu vjerske i vakufskeautonomije sadrzanim u nacrtu statuta, na kome su oni zajedno saDurdevicem radili.109) Posebno u izvjesnim situacijama kada se nijenazirala perspektiva za rjesenje zahtjeva, koje je muslimanski autonom-ni pokret postavljao vlastima, jacale su u muslimanskim opozicionimkrugovima tendencije da se zakljuci politicki pakt sa Srbima. S druge

107) L. D a k o v i c, op. cit. str. 94-95.108) ABH ZMF Pr BH 1149/1900 i 1175/1900 telegrami Kutschere ZMFod 11. i 16.IX 1900.

109) Na sastanku su se cule ove izjave: ”Oni nam nece odobriti statuta,al cemo izraditi promjenu sistema, jer ovo je necuveno sto se po Bosni iHercegovini radi”. ”Trazimo glave Hrvata i Jezuita, ne dadnu li ih, dacenam glavu Kallayevu”. ”Oni ce nas sami natjerati onamo, gdje im necebiti milo da nas vide”. ”Znamo mi i gdje je Petrograd i Paris, kad nasgone iz Beca i Peste”. ”Nece biti nas seik, ko Vas patrijarh u Fanaru”.Kao nap. 90).

212

strane, vode srpskog pokreta insistirale su vec duze vremena na za-kljucenju ugovora sa Muslimanima, ali su to u pojedinim momentimastavljale u drugi plan, ocekujuci rezultate svojih koraka kod vlasti zaodobrenje crkveno-skolske autonomije. Okupaciona uprava je taktizi-rala i sluzeci se raznim metodama nastojala je da osujeti ujedinjenjeopozicionih snaga, koje su i same po svojoj socijalnoj strukturi, eko-nomskim i politickim interesima bile vrlo heterogene.

Na osnovu do sada prikupljenih podataka ne mozemo decidiranoodgovoriti na pitanje gdje je nastao Nacrt srpsko-muslimanskog ugovorai ko je bio autor njegovog teksta. Povjerljive informacije s kojim jeraspolagala Zemaljska vlada oznacavaju Jasu Tomica kao licnost kojaje prva inicirala pomenuti projekt, a neke od njih ukazuju na to daje dr Nikola Durdevic radio na njegovoj izradi.110) Prema izvjestajuZemaljske vlade od 23. novembra 1900, Jasa Tomic, urednik ”Zastave”,obratio se 17. novembra 1900. godine na Durdevica sa projektom paktai zahtjevom da za njega pridobije Muslimane,111) sto znaci da je i samDurdevic dobio vec gotov Nacrt ugovora. U tom pogledu zanimljivo jesaopstenje jednog vladinog konfidenta koji javlja kako mu je Durdevicnavodno rekao da on (Durdevic) nije sastavio Nacrt, niti mu ga jeTomic ni Krasojevic poslao, ”jer je ovo koncipirano u veliko, sa dalekimciljevima”. Durdevic je informatoru pokazao kovertu u kojoj mu jeNacrt ugovora stigao postom.112)

Nije iskljucena mogucnost da je autor ”Nacrta” bio dr Emil Gavrila.Na to ukazuje okolnost da su istrazne vlasti za vrijeme Prvog svjetskograta nasle u aktima Gavrila koncept pisma iz 1901, u kome se govori onepotpisanom ”Ugovoru” koji je dospio ”nepaznjom u nepozvane ruke”i bio objavljen. U pismu se dalje izmedu ostalog kaze: ”Ja sam napravionacrt ovog novog sporazuma”. Obracajuci se primaocu (vjerovatnoGligoriju Jeftanovicu) pisac ga obavjestava da mu salje pomenuti nacrti moli ga da mu javi svoje misljenje i primjedbe na njega.113) Ocito jeda citirani nepotpisani koncept pripada dr Emilu Gavrilu, ali nije jasnoo kakvom se to nacrtu ”novog sporazuma” radi.

110) Kao nap.55.111) Kao nap.100.112) Postanska marka na koverti bila je ugarska, ali je zig bio nejasanpa se nije moglo razabrati odakle je pismo doslo. U koverti je uz Nacrtbila samo jedna karta na kojoj je bilo napisano: ”Nastojte pod svakucijenu da se ovaj Ugovor primi. C.C.C. (sve cirilicom)”. U glosi na aktupokusalo se u ZMF odgonetnuti slova C.C.C. kao ”Slozni Srbi Sarajlije”(kao nap.90).

113) Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr 98, str. 210-211; Up. Hadzijahic,op. cit. str. 176/177, M. I m a m o v i c, Pravni polozaj i unutrasnjipoliticki razvitak BiH, str. 125.

213

U Zemaljskoj vladi u Sarajevu je krajem novembra 1900. godinepostojalo uvjerenje da se iza parole o politickoj autonomiji Bosne iHercegovine i akcije da se srpska i muslimanska opozicija na njoj uje-dini krije ”siroko razgranati komplot” u koji je umijesana i tadanjavlada Srbije. Zemaljska vlada je raspolagala obavjestenjima da je bo-sanskohercegovacki emigrantski odbor u Carigradu donio 23.oktobra1900. zakljucak da se konferenciji za reviziju berlinskog ugovora, zakoju se u posljednje vrijeme zauzimala ruska i panslavisticka stampa,podnese prijedlog da se bosansko pitanje rijesi plebiscitom. Isto se zatim da se Bosna i Hercegovina vrati sultanu, a ako to ne mogne dadobije autonomiju. Takode je zakljuceno da se u zemlji stvori koalicijasa pravoslavnim. Vlada u Sarajevu je posebno apostrofirala da je uradu ovog skupa ucestvovao i hodza Sulejman ef. Faladzic, beogradskimuftija, koji je tada toboze pao u nemilost u Beogradu i uputio se uCarigrad. Ona je bila zabrinuta zbog postojanja dokumenata (Nacr-ta ugovora), u kojem je trebalo da se fiksira obaveza obje strane dazajednicki rade za dobijanje autonomije i da djeluju protiv austrougar-ske politike kod istovjernika u staroj Srbiji i Makedoniji,114) podrucjukoje se nalazilo na pravcu penetracije politickog i ekonomskog uticajaAustro-Ugarske monarhije. Ovo se vremenski podudara sa pojacanomaktivnoscu Srbije i uspjesima njene spoljne politike da u Kosovskomvilajetu pridobije za saradnju i neke uglednije albanske prvake.115)

Mada su uticaji sa strane na politicka kretanja u Bosni i Hercegovinibili neosporno prisutni, austrougarska uprava im je ocito davala veciznacaj od onog koji su oni stvarno imali. Ispustajuci obicno iz vidaobjektivne okolnosti iz kojih su izrastale odredene politicke tendencijeu zemlji, ona je bila sklona da politicke pojave tretira kao iskljucivirezultat spoljnih uticaja i propagande.

Prema izvjestajima koje su dobijale vlasti krajem 1900. o ”slozi zaautonomiju” govorilo se u Hercegovini, i to najvise medu mostarskimMuslimanima i Srbima, ali i po Krajini i Posavini.116) Specijalno in-trasigentno raspolozenje vladalo je medu muslimanskim opozicionerimau Travniku i, po ocjeni tamosnje okruzne oblasti, medu njima je bio”zavladao srpski duh”. U Travniku je pop Danko Adamovic poceo odnedavna intenzivno politicki agitovati zajedno sa Ahmed-begom Hafi-zadicem i Hamdi-begom Hasanpasicem i njihovim pristasama. Stano-viste ove grupe muslimanske ekstremne opozicije tada je bilo da se u

114) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Izvjestaj Zem. vlade ZMF od 28.XI 1900.115) Vidi: V. S t o j a n c e v i c, Prilike u zapadnoj polovini Kosovskogvilajeta prema izvjestajima austrougarskog konzula u Skoplju 1900. i1901. godine, Istorijski casopis XII-XIII, Beograd, 1963, str. 287-316.

116) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Confidentenmeldung,Sarajevo 22.XI 1900.

214

predstojecim pregovorima trazi da Vlada doslovno prihvati predlozenistatut, a za slucaj da to ne pode za rukom, da se pregovori prekinu i naproljece uputi jedna deputacija u Rusiju s ciljem da se kod velikih silapokrene pitanje davanja autonomije Bosni i Hercegovini, analogno onojkoju je dobio Krit. Pri tome oni su bili za zajednicki rad sa Srbima uuvjerenju da ce Srbi, bez obzira na to kako ce se rijesiti pitanje njihovogcrkveno-skolskog statuta, nastaviti sa Muslimanima borbu za politickuautonomiju zemlje.117) Po uvjerenju organa vlasti u Travniku vjerskizahtjevi kako Muslimana tako i Srba bili su samo prva etapa zajednickezelje za politickom autonomijom.

** *

Kao sto ni ranija akcija okupacione uprave protiv muslimanskogpokreta sa narucenim izjavama lojalnosti nije uspjela, tako nisu ni us-pjeli pokusaji, koji datiraju od ljeta 1900. godine, da se pokret oslabiprivlacenjem na stranu vlade pojedinih muslimanskih prvaka koji senisu slagali sa kursom radikalne struje. Vlast je prihvatila pregovoreo muslimanskim zahtjevima jer se muslimanski pokret konstituisao inametnuo kao politicki faktor u Bosni i Hercegovini.118) U Mostaru jeOdbor muslimanskog opozicionog pokreta sredinom decembra 1900. go-dine podvrgao posljednjoj redakciji nacrt statuta i memorandum koji jeS. Arnautovic donio iz Budimpeste,119) a zatim su muslimanski prvacioba dokumenta predali u Sarajevu ministru Kallayu 19.decembra 1900.Na osnovu podnesenih dokumenata vodilo je vodstvo muslimanske opo-zicije na celu sa bivsim muftijom Dzabicem u Sarajevu u vremenu od2.februara do 25.aprila 1901. pregovore sa predstavnicima Zemaljskevlade na celu sa civilnim adlatusom baronom Kutscherom.

Sondirajuci politicko raspolozenje medu muslimanskim opozicione-rima na pocetku pregovora u Sarajevu, Zemaljska vlada je stekla uvje-renje da je samo dio muslimanskih prvaka spreman da u slucaju ne-uspjeha pregovora ude u borbenu koaliciju sa Srbima, dok je vecina,posebno krupni veleposjednici Ali-beg Firdus, Bakir-beg Tuzlic i dr. i

117) ABH ZMF Pr BH 1575/1900 Prepis izvjestaja Kotarskog ureda uTravniku 11.XII 1900 i Okruzne oblasti u Travniku od 12.XII 1900. Iz-vjestaj Zem. vlade ZMF 18.XII 1900.

118) Borba Muslimana, str. 29, 30; N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima,137 i dalje.

119) ABH ZMF Pr BH 1575/1900. Prepis izvjestaja Gradskog kotarskogureda u Mostaru 12.XII 1900, izvjestaj Zem.vlade ZMF 18.XII 1900;Muslimanski prvaci potpisali su Memorandum 15.decembra 1900 u Mos-taru i to svi arapskim slovima, dok je sam tekst memoranduma pisanlatinicom.

215

veletrgovci kao npr. Mujaga Komadina, bila apsolutno protiv zajed-nicke srpsko-muslimanske akcije u politicke svrhe, jer bi se oni tadaizlozili suvise velikom materijalnom riziku.120)

Jos u septembru 1900. godine Ali-beg Firdus je nagovjestavao svojuspremnost da kao protutezu ”dalekoseznim zahtjevima na politickom iprivrednom polju” posavskih begova formira umjerenu grupu unutarmuslimanskog pokreta, koja bi se u svojoj aktivnosti ogranicila samona pitanje vakufsko-mearifske reforme. Firdus je smatrao da se ovapitanja mogu rijesiti jedino sporazumno sa Zemaljskom vladom. Onse nije slagao sa politikom radikalnog krila u pokretu i nakon boravkau Turskoj u drugoj polovini 1901. godine vratio se razocaran dosavsido zakljucka da iz Carigrada bosanskohercegovacki Muslimani ne moguocekivati nikakvu pomoc. Firdus se tada takode ispoljio i kao protiv-nik politickog saveza sa Srbima. Zanimljiva je okolnost da je Firduskao krupni zemljoposjednik bio upucen da krajem 1901. godine trazizastitu vlasti protiv svojih ”neposlusnih” srpskih kmetova sa podrucjaGrahova, koji nisu htjeli vise da kao hak daju trecinu nego samo jednupetinu svojih prinosa. On se tom prilikom saglasio sa predstojnikomtravnickog okruga Mihajlom Rukavinom da je istinski interes velepo-sjednika da sto uze saraduju sa vladom, dok bi ”sloga” sa Srbima bilapogubna po njihove interese.121)

Medutim, iako je Firdus u razdoblju od 1900. do 1903. u susretimasa predstavnicima vlasti nastupao pomirljivo i cak izrazavao spremnostda saraduje sa vladom, on u praksi nije htio ulaziti ni u kakve cvrsceobaveze i nije stajao po strani od niza akcija koje je preduzimala opo-zicija. Firdus nije bio voljan da se otvoreno konfrontira sa Dzabicemi njegovim radikalnim pristalicama, nego je kao i drugi umjereni opo-zicioneri, M. Komadina, A.Karabeg, O.Cirkinagic i dr., nastojao daodrzava dobre odnose s vlastima, a istovremeno ne prekida veze sa ra-dikalnim elementima u pokretu. Stoga ce Kallay doci vremenom douvjerenja da pripadnici umjerene muslimanske opozicije igraju dvos-truku ulogu u ocekivanju ishoda sukoba.122)

U tom pogledu posebno mjesto zauzima slucaj Bakir-bega Tuzlica,koji se, kao sto smo ranije spomenuli u oktobru 1900. godine zalagao zaostvarenje srpsko-muslimanskog politickog saveza, da bi krajem iste go-dine pred vlastima pokazao spremnost da s njima saraduje i pomirljivoutice na muslimanske opozicionere. Pri tome je Tuzlic, koji se stalno

120) ABH ZMF Pr BH 246/1901. Izvjestaj Zemaljske vlade ZMF od 12.II1901.

121) Borba Muslimana, dok. br. 18 str. 106-109 nap. 1, dok. br. 73 str.216; vidi: N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima, str 139-143.

122) N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima, str. 139-153.

216

nalazio u finansijskim teskocama, racunao na materijalne protuuslugei zadovoljenje svojih potrazivanja u odnosu na neke sumske parcele naMajevici. Kallay je upozoravao Zemaljsku vladu na oprez kada je u pi-tanju Tuzlic, jer se radi o krajnje nepouzdanom covjeku kome su vlastivec jedanput izdejstvovale zajam, a on je odmah nakon toga presao uprotivnicki tabor. Stoga je Vlada dobila uputstvo da Tuzlicu predoci dace se njegovim zahtjevima u pogledu dodjele sume izaci u susret jedinoako njegova djelatnost unutar opozicije da konkretne rezultate i dovededo nagodbe izmedu muslimanskog pokreta i okupacione uprave u onimokvirima koji bi odgovarali njenim zeljama. Organi okupacione upraveodnosili su se prema Tuzlicu nesto drukcije nego prema drugim pripad-nicima umjerene opozicije, koji su kao npr. Firdus ili Komadina ipakocuvali odredenu samostalnost i nisu dopustili da ih vlasti tretiraju kaoprosto oruzje svoje politike. Tuzlic je pak otvoreno nudio svoje uslugeVladi, pruzao joj obavjestenja o prilikama u muslimanskom pokretui raspolozenju medu njegovim prvacima. Pri tome je poseban znacajimala okolnost sto je on nastavio da uziva finansijsku potporu vlasti.123)

Naime, upravo u 1902. godini, kada je prema O.Nuri-Hadzicu Bakir-begTuzlic u ime muslimanskog pokreta toboze potpisao ugovor o politickomsavezu sa srpskom opozicijom, njemu je na prijedlog Zemaljske vlade iuz saglasnost ministra Kallaya odobren hipotekarni zajam iz vladinogfonda novcanih kazni u iznosu od 30.000 kruna sa rokom otplate oddeset godina radi podmirenja dospjelih obaveza. Kako u pomenutomfondu trenutno nije bilo dovoljno sredstava ucinjena je privremena po-zajmica od 13.000 kruna iz vladinog dispozicionog fonda, iz koga seinace finansirala djelatnost konfidenata, i njima je iskupljena mjenicaBakir-bega Tuzlica, koja je 1.juna 1902. dospjela kod filijale Priv. ze-maljske banke u Tuzli. Ostalih 17.000 kruna upotrebljeno je iz fondanovcanih kazni radi otkupa Tuzlicevih mjenicnih dugova koji su dospje-li 2.jula 1902. godine kod Brcanske stedionice. Priv. zemaljska bankabila je posrednik u ovoj zakulisnoj finansijskoj operaciji i formalno jefigurirala kao davalac zajma Bakir-begu Tuzlicu 124) Medutim, usprkosKallayevom insistiranju preko Zemaljske vlade, ni Bakir-beg Tuzlic, kaoni ostali iz kruga pripadnika umjerene muslimanske opozicije, nije sma-trao oportunim da se otvoreno ogradi od politike radikalne grupe saDzabicem na celu. Bojeci se kompromitovanja on je takode izbjegaoda se javno izjasni kao vladin pristalica nego je manje vise nastavio sasvojom dvostrukom ulogom.125)

123) Isto str. 145, 147-150.124) ABH ZMF Pr BH Nr 1133/1902 Kutschera ZMF 21.VIII 1902. Up.Borba Muslimana, dok. br. 96, str. 264-265.

125) Kao nap.123.

217

Pregovori izmedu predstavnika muslimanskog pokreta i Zemaljskevlade, koji su skoro tri mjeseca vodeni 1901. u Sarajevu, zavrsili suse neuspjehom, jer nije moglo doci do sporazuma o osnovnim poli-tickim pitanjima. (Ostale su sporne cetiri tacke: izbor i sastav Ulema-medzlisa, postavljanje i imenovanje reis-ul-uleme i muftija, pitanje Me-sihata i davanje ”mensure” - duhovne investiture reis-ul-ulemi i pitanjedrzavne subvencije). To su bila pitanja od kojih je zavisio karakterbuduce vjerske i vakufsko-mearifske samouprave kao i odnosi sa Ca-rigradom, koje su bosanskohercegovacki Muslimani nastojali da odrzei prodube. Okupaciona uprava bila je tada voljna prihvatiti u stva-ri samo nebitne izmjene u postojecoj vjerskoj i vakufskoj organizacijiMuslimana. Ona je bila protiv takve vjerske autonomije koja bi znatni-je ogranicila kompetencije vlasti i pretvorila se u ”nacionalno-politickujedinicu cak sa administrativnom podjelom”, postala politicki faktor ipredstavljala drzavu u drzavi, cemu je, po ocjeni Kallaya, tezio nacrtstatuta koji su predlozili Muslimani. Medutim, mada su od pocetkapregovori zapeli na pomenutim pitanjima, Vlada nije zelila njihov pre-kid nego se sluzila taktikom odugovlacenja. Samo vodenje pregovorabilo je stracunato na to da se paralisu akcije radikalne muslimanskeopozicije, a posebno pristalica politickog saveza sa Srbima. Ovi su,kao Dervis-beg Miralem, Ahmed-beg Hafizadic i Serif Arnautovic, pre-ma podacima Bakir-bega Tuzlica i Hifze Bahtijarevica datim vlastima,povezani sa srpskim vodama i izvjesnim krugovima u Carigadu radilina razbijanju pregovora.126) Gligorije Jeftanovic je navodno za vrije-me pregovora sugerisao muslimanskim predstavnicima kako da podesesvoje drzanje i odvracao ih od toga da se izmire sa vladom.127)

Prema zapazanjima organa okupacionih vlasti tokom pregovora uSarajevu nastavljen je proces slabljenja unutrasnjeg jedinstva musli-manske opozicije, ali je radikalna struja ostala i dalje ta koja je davalaton, dok umjereni, zbog pritiska radikala i uticaja javnog mnijenja, nisumogli doci do izrazaja.128) U toku samih pregovora Dzabic je fungiraokao stvarni voda i njegovo drzanje u odlucnim trenucima bilo je mje-rodavno i za one muslimanske predstavnike koji su svojim pasivnimdrzanjem manifestovali svoju umjerenost.129)

Nakon prekida pregovora sa Zemaljskom vladom u proljece 1901. iobjavljivanja termina sastanka delegacija u Becu, pojacana je aktivnosti medusobno kontaktiranje istaknutih licnosti ekstremne muslimanske

126) Vidi: N. S e h i c, Pokret muslimana, str. 124 i dalje, up. BorbaMuslimana, str. 29-30, dok. br. 26 i 27 str. 121-124.

127) Kao nap.77.128) Borba Muslimana, dok. br. 44 str. 157-158.129) N. S e h i c, Pokret Muslimana, str. 154-155.

218

opozicije. To su prije svega posjete opozicionara iz travnickog okru-ga onim u Mostaru s ciljem da se dogovore o zajednickom nastupu saSrbima, te vjerovatno za to zadobiju bivseg muftiju Dzabica i njegoveistomisljenike. Dervis-beg Miralem vodio je i u Sarajevu razgovore salicnostima iz opozicionog pokreta o daljoj politickoj taktici. Ociglednosa istim ciljem oputovali su u maju 1901. iz Travnika Ahmed-beg Ha-fizadic u Brcko i Posavinu i Mustaj-beg Ibrahimpasic - Kukavcic prekoJajca u Banjaluku. Prema podacima do kojih je dosao okruzni predstoj-nik u Travniku M. Rukavina radilo se na tome da muslimanska i srpskaopozicija podnesu zajednicki memorandum protiv progona u zemlji,proteziranja stranih kapitalista pri osnivanju industrijskih preduzeca,nacina prodaje suma na veliko, poreskih tereta i dr., te da traze poli-ticku autonomiju za zemlju. U koliko s tim ne uspiju u Becu, postojalaje navodno namjera da se ide u Berlin i, racunajuci na podrsku nekihsila, trazi revizija berlinskog ugovora u pogledu Bosne i Hercegovine.I dok su za vrijeme boravka u Mostaru Dervis-beg i Hamza-beg Mira-lem intenzivno komunicirali sa Vojislavom Solom i drugim tamosnjimsrpskim opozicionerima,130) Salih Kazazovic je po nalogu Hamdi-begaHasanpasica radio na tome da dode do politickog sporazuma izmeduvodstva muslimanskog i srpskog pokreta. U tom pogledu on je prego-varao sa Gligorijem Jeftanovicem i popom Stjepom Trifkovicem, kodkojih je naisao na punu podrsku. Hasanpasic je poslao Kazazovica iu Novi Sad da tamo zajedno sa Jasom Tomicem poradi oko ”formalnesloge”. Razgovorima u Novom Sadu prisustvovao je i voda srpske opo-zicije u Bos. Gradisci Vidovic. Tom prilikom bilo je dogovoreno da seudesi sastanak voda jednog i drugog pokreta tako ”da se ne bi cinilo,kao da je jedna strana od druge pomoci trazila”.131)

Imajuci prevagu u muslimanskom pokretu pripadnici radikalne st-ruje izdejstvovali su da se posalje jedna deputacija u Bec koja ce molitiaudijenciju kod cara i obratiti se za pomoc poslanicima Schonererovevelike njemacke stranke u austrijskoj delegaciji. Ovo je i ucinjeno, posavjetu Srba, ali je to nepovoljno primljeno od drugog umjerenog di-jela muslimanske opozicije, koja je strahovala da ce saradnja sa veli-konijemcima dovesti do gubitka simpatija za muslimanski pokret kodMadara.132) Pripadnici umjerenog krila uglavnom su se pasivizirali inisu ucestvovali u ovim akcijama. Medutim, formalno je bilo ocuvanojedinstvo pokreta jer se umjereni nisu tada kao ni docnije odvojili od

130) Borba Muslimana, dok. br. 38, str. 149-150, Up. V. B o g i c e v i c,op. cit. str. 331.

131) Kao nap.77.132) ABH ZMF pr BH 661/1901. Prepis Izvjestaja vladinog povjerenikaza Sarajevo Zem.vladi 30.4.1901; Borba Muslimana dok. br. 38, str.149-150.

219

radikala nego su popustili, pa je i sa njihovom saglasnoscu otputovala uBec deputacija koju je sacinjavalo sest muslimanskih radikalnih prvakasa bivsim muftijom Dzabicem na celu.133)

Na putu za Bec muslimanska deputacija se nekoliko dana zadrzalau Slavonskom Brodu dok joj nije dr Nikola Durdevic izradio novi me-morandum, koji je zatim 10. juna 1901. predan caru Franji JosipuI. U vrijeme boravka muslimanske deputacije u Slavonski Brod je sti-gla i troclana srpska deputacija, koja se takode bila uputila u Bec dapodnese caru svoj treci memorandum, izraden jos predhodne godine.Srpsku deputaciju, koja je predala memorandum caru 30. maja 1901,sacinjavali su Gligorije Jeftanovic, Vojislav Sola i Lazo R. Jovanovic.U Slavonskom Brodu doslo je negdje u drugoj polovini maja 1901. dosastanka izmedu obiju deputacija. Pri tome se kako sa jedne tako i sadruge strane nastojalo prikazati da je do ovog sastanka doslo sasvimslucajno, bez ikakvog predhodnog dogovora. Medutim, sklapanje for-malnog politickog ugovora je izostalo i odlozeno je za kasnije navodnozbog toga sto su tada ”pravoslavne vode htjele prije svega pricekati nakoji ce nacin uspjeti sa memorandumom.”134) Nasuprot ovome podat-ku nepunih mjesec dana prije pomenutog sastanka u Slavonskom broduvladin povjerenik za Sarajevo je izvjestavao da Muslimani nisu htjelipotpisati pismeni sporazum sa Srbima koji im je bio predlozen. Na toje onda sa srpske strane navodno receno da Muslimani sami po svomnahodenju sastave slican sporazum i da ce ga srpske stranacke vode bezdaljnjega potpisati.135)

Carev privremeni odgovor srpskoj deputaciji, da ce o njegovomrjesenju dobiti obavjestenje preko Zemaljske vlade u Sarajevu nakonsto se ispitaju navodi u Memorandumu i konsultuju i bosanskoher-cegovacki mitropoliti ”koji su u prvom redu pozvani da izraze svoje

133) N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima, str. 145. Muslimansku de-putaciju sacinjavali su A. Dzabic, H. Hasanpasic, O. Prcic, S. Ceric, S.Bicakcic i S. Arnautovic, T. K r u s e v a c, Sarajevo, str. 316.

134) Kao nap.77. Prema podacima iz obrazlozenja osude Serifa Arnauto-vica, na kojima se bazira nas prikaz sastanka u Slavonskom Brodu, usrpskoj deputaciji bio je kao treci clan Kosta Kujundzic, a Lazo R. Jova-novic iz Tuzle se ne spominje. Medutim, V. S k a r i c (op. cit. str. 51)i T. K r u s e v a c (Sarajevo, str. 303) navode Jovanovica kao trecegclana srpske deputacije koja je predala caru memorandum 30.maja 1901,a za Kujundzica kazu da je u to vrijeme bio u Carigradu ”kao zastupnikpravoslavnog naroda Bosne i Hercegovine pri izboru novog patrijarha”.Trebalo bi utvrditi nije li mozda Kujundzic ucestvovao na pomenutomsastanku s muslimanskim predstavnicima u Slavonskom Brodu, a zatimkrenuo u Carigrad, dok je deputacija sa Jovanovicem kao trecim clanomnastavila za Bec.

135) ABH ZMF Pr BH 661/1901 Prepis izvjestaja vladinog povjerenikaza Sarajevo Zem. vladi 30.4. 1901.

220

mnjenje u svim vjerskim i crkvenim pitanjima”, nije sigurno mogaosrpskim vodama uliti nadu da ce njihovim teznjama biti udovoljeno.Medutim, drugo je pitanje da li je ova okolnost sama po sebi imalauticaja na nastavak pregovora izmedu muslimanske i srpske deputacijeza vrijeme zajednickog boravka u Becu. U pregovorima je sa srpskestrane ucestvovao Vojislav Sola, a sa muslimanske Serif Arnautovic. Upocetku su se, kako je Kallay bio obavjesten, Dzabic i Bicakcic proti-vili formiranju koalicije sa Srbima bojeci se njenih politickih posljedicai reagovanja vlasti koje bi moglo unistiti izglede za dobijanje vjerskeautonomije. Na kraju oni su popustili pritisku O. Prcica i H. Hasan-pasica pa su pregovori okoncani pocetkom juna 1901, nakon posjetekoju je ucinio Sola Dzabicu. Tom prilikom oni su razmatrali ”projekto formalnom politickom savezu izmedu Srba i Muslimana”. U Becu jeizgleda tada bilo dogovoreno da muslimanska deputacija nakon povrat-ka u Bosnu treba da pribavi mandat za sklapanje saveza sa Srbima.Kada se to postigne trebalo je formirati odbor od tri Srbina i tri Mus-limana koji bi odlucivali o daljim zajednickim koracima opozicije, dokbi nominalno vodstvo preuzeo bivsi muftija Dzabic. Prva mjera opo-zicije bila bi navodno predaja zajednickog podneska Zemaljskoj vladiodnosno slijedecem sastanku delegacija i vladaru. Postojanje politickogsaveza trebalo je cuvati u najvecoj tajnosti.136)

Informaciju o sporazumu muslimanske i srpske deputacije u Becu,koju je Kallay u pocetku primio sa izvjesnom rezervom, potvrdene suuskoro sa drugih strana. Tako je krajem juna 1901. Jeftomir Zaharic,kotarski predstojnik u Bugojnu, javio kako je iz vjerodostojnog izvo-ra doznao da su vode obiju opozicionih stranaka postigle za vrijemeboravka u Becu sporazum ciji se sadrzaj u bitnom odnosi na zajed-nicku djelatnost s ciljem da Bosna i Hercegovina dobiju autonomiju.Prema istom izvoru sporazum je trebalo da stupi tek onda na snaguako bi vladar donio negativnu odluku o pitanjima o kojima opozicijasa Zemaljskom vladom nije mogla postici sporazum.137) Takode civilniadlatus baron Kutschera je u svojoj procjeni situacije smatrao kako seni najradikalniji muslimanski prvaci ne bi usudili da svoje pristase pozo-vu da se prikljuce akciji Srba dok ne stigne rjesenje njihove predstavkecaru. Stoga je on, u okviru vladinih mjera protiv srpsko-muslimanskogsaveza, predlagao da se odgovori na memorandume obiju opozicija dajuvremenski odvojeno i to tako da se prvo odbije memorandum Srba, kojise inace bavio pretezno cisto politickim a manje crkvenim pitanjima,

136) Borba Muslimana, str. 131, dok. br. 39, str. 150-151.137) ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Prepis izvjestaja J. Zaharica, kotarskogpredstojnika u Bugojnu, okruznom predstojniku 30.VII 1901.

221

a tek zatim, i to poslije duzeg vremena, dade odgovor na muslimanskimemorandum.138)

Medutim, Dzabic i njegova uza grupa pristalica - tzv. hodzinskastranka, radili su sada na tome da se sto prije perfektuira ugovor saSrbima i nastojali su da kod drugih muslimanskih opozicionera pripre-me teren za zajednicke politicke akcije. Sredinom juna 1901. Okruznaoblast u Mostaru je javila kako je najintimniji Dzabicev prijatelj, smje-njeni direktor ruzdije Hadzi Salih ef. Alajbegovic, povjerljivo ispitivaoraspolozenje opozicionih Muslimana za podnosenje vladi zajednicke pe-ticije sa Srbima, u kojoj bi zahtijevali potpuno slobodan autonomnistatut za gradsku opcinu Mostara. U Okruznoj oblasti u Mostaru stek-li su uvjerenje da Dzabic i njegove intimne pristase stoje u najuzemsporazumu sa pravoslavnim vodama.139) Sredinom ljeta i predstojniktravnickog okruga zapazao je da vodeci opozicionari nastoje da prido-biju ”lojalne elemente” i to ne vise za postizanje vjerskih reformi negopod parolom autonomije, sto po njegovom misljenju treba da laska na-cionalnoj svijesti Muslimana, kod kojih je teznja za autonomijom biladuboko ukorijenjena.140)

Prvih dana avgusta 1901. bivsi muftija Dzabic sa izvjesnim bro-jem svojih blizih pristalica vodio je razgovore na Kiseljaku kod Sara-jeva, ciji je bio cilj perfektuiranje ugovora sa srpskim vodama i izradazajednickog memoranduma Porti, u kome bi se iznijele optuzbe pro-tiv okupacione uprave. U prvi mah na Kiseljaku su se pojavili samoBicakcic, Prcic, Alajbegovic i Henda, tzv. hodzinska stranka, dok suostale licnosti, a posebno begovi, izostale. Na Kiseljaku i u Sarajevuvodeni su razgovori sa Jeftanovicem u kojima je trebalo najprije raspra-viti odredena otvorena pitanja, zatim nastaviti pregovore u Kiseljakusa Dzabicem i ostalim clanovima Odbora, koji je formalno stajao nacelu muslimanskog pokreta, a po potrebi pregovore prenijeti i u Bu-dimpestu. Medutim, tek na nagovor Dervis-bega Miralema, koji je po

138) Borba Muslimana, dok. br. 41 str. 152-153; o Kallayevom stanovistuvidi dok. br. 50 str. 166-167.

139) ABH ZMF Pr BH 907/1901. Prepis izvjestaja Okruzne oblasti uMostaru Zem.vladi 15.VI 1901. Mozemo ovdje primijetiti da ce se stavDzabica i njegovih najblizih pristalica prema saradnji sa Srbima docnijeizmijeniti. Sta vise, 6 godina kasnije nekadasnji pripadnici Dzabiceve”hodzinske stranke” S. Alajbegovic, H. Lakisic i H. Kajtaz aktivno suucestvovali u formiranju i djelatnosti Muslimanske napredne stranke, ko-ju je rezim smatrao lojalnom. Ova stranka sklopila je u Mostaru 1907. go-dine pred opcinske izbore ad hoc koaliciju sa Hrvatima uperenu protivmuslimanske i srpske opozicije. Koalicija je imala glavni zadatak da sebori protiv srpskih autonomistickih teznji izrazenih u sarajevskoj rezo-luciji i programu Srpske narodne organizacije. (Borba Muslimana, dok.br. 263 i 264, str. 533-537)

140) ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Pismo Rukavine 3.VIII 1901.

222

njega poslan, na posljednjoj konferenciji pojavio se je Hamdi-beg Ha-sanpasic i tom prilikom je navodno energicno protestovao protiv tzv.”sloge”. Dzinic, Firdus i Cirkinagic bili su inace protiv saveza sa Sr-bima, a da se ne govori o Komadini i Karabegu, pa ove licnosti nisuni prisustvovale sastancima na Kiseljaku. U takvoj situaciji Bicakcic jepredlagao da se iz taktickih razloga pregovori sa Srbima odgode dok nestigne odgovor na posljednji memorandum caru. Dzabicu je ipak posloza rukom da njegove pristase okupljene na Kiseljaku donesu formalnizakljucak da se u toku istog mjeseca sazove konferencija od po dvadelegata iz svakog okruga u Budimpesti, gdje je trebalo da se potpisepakt sa Srbima i odatle zajedno krene u Carigrad. Presudnu ulogu udonosenju ovog zakljucka imala je izjava Jeftanovica, koju je on dao uime svoje stranke, da ce pravoslavni, i kad Bosna i Hercegovina dobijeautonomiju, najstrozije respektovati muslimanske vjerske obrede i va-kufske fondove kao i turski jezik, koji ce se u svakom pogledu paritetnotretirati.141)

Medutim, izgleda da je i tada na Kiseljaku, kao i ranije u NovojGradisci ostao otvoren problem naziva i upotrebe zvanicnog jezika i pi-sma i agrarno pitanje, dok su ostale tacke nacrta srpsko-muslimanskogpolitickog ugovora bile prihvacene. Naime, ispod teksta ”Nacrta ugovo-ra”, koji je dospio u ruke vlasti, stoji zabiljezeno: ”§ 5, 11, 12 i 13, (t.j.oni koji se odnose na pomenuta pitanja - primjedba Dz.J.) ostavljenisu in suspenso dok se sastanu Muhamedovci u Budimpesti. Ostali suprimljeni jednoglasno.”142)

Prema ocjeni Zemaljske vlade Dzabic je insistirao da se na Kiselja-ku usvoji zakljucak u pogledu sklapanja ugovora sa Srbima,mada muje bilo poznato da takva formalna alijansa ne nailazi na odobravanje

141) ”Obwohl dem Dzabic wohl bekannt ist, dass die meisten massgeben-deren Mohamedaner die Sloga mit den Or.Orthodoxen perhorresciren, sohat er doch durch die in Kiseljak versammelten Parteiganger - denen sichzuletzt auch Hassanpasic anschloss - einen formlichen Beschluss fassenlassen, dass im Laufe dieses Monates eine Conferenz von je 2 Delegier-ten jedes Kreises nach Budapest einzuberufen sei, wo der Pakt mit denOr. Orthodoxen unterschrieben werden soll, um sich dann gemeinschaft-lich von dort nach Constantinopel zu begeben. Den Ausschlag hiebeigab eine von Jeftanovic im Namen seiner Partei abgegebene Erklarung,dass die Or. Orthodoxen selbst im Falle der politischen AutonomisierungBosniens und Hercegovinas die mohamedanischen Religionsubungen undVakuffonds, sowie die turkische Sprache strengstens respectieren und die-selben in jeder Beziehung vollkommen paritatisch behandeln werden.”ABH ZMF Pr BH 1216/1901 Abschrift eines Erlasses der Landesregi-erung de dato Sarajevo, 14.Avgust 1901. Podatke o pregovorima u Ki-seljaku sadrze i telegrami barona Benka od 3, 5 i 8. augusta 1901. (PrBH 1088, 1099, 1104 iz 1901.) kao i izvjestaji Zemaljske vlade ZMF od30.VIII 1901 (Pr BH 1216/1901).

142) ABH ZMF Pr BH 183/1901, 26 ff. Vidi prilog na kraju ovog rada.

223

kod vecine opozicije, a fanaticni muslimanski vjernici je kategoricki od-bacuju. Ipak, imajuci jednu vrstu generalne punomoci on je djelovaona svoju ruku misleci da ce uspjeti. Pri tome Dzabic izgleda nije tacnoobavjestavao o donesenim zakljuccima clanove Odbora koji su pripa-dali umjerenoj struji. Vlada je predpostavljala da je kod Dzabicevihpostupaka odredenu ulogu imala i bojazan da, poslije odgovora cara namuslimanski memorandum, ne dode do rascjepa u pokretu i slabljenjanjegovog radikalnog krila.143) Zemaljska vlada je bila misljenja da semuslimansko-srpskim savezom na nju zeli izvrsiti presija. Osim togaona je bila uvjerena da su oba partnera spremna da jedan drugog iz-igraju i dezavuisu.144) Ako se uzme u obzir ranije stanoviste Dzabicai njegovih istomisljenika prema koaliciji sa Srbima, kao i njegov kas-niji odnos, onda je nedvojbeno da Dzabicevo zalaganje za zakljucenjesrpsko-muslimanskog politickog saveza u ljeto 1901. godine nije bilorezultat njegove nacelne i dugorocne politicke orijentacije vec taktickipotez u borbi za vjersko-prosvjetnu autonomiju koja je za njega, uodnosu na druge politicke ciljeve muslimanskog pokreta, bila u tokucjelokupne djelatnosti u prvom planu. Osim toga je van diskusije da jeDzabicu, kao i ostalim prvacima muslimanskog autonomnog pokreta,bila strana srpska nacionalna ideologija, kao uostalom i hrvatska.145)

U vezi sa pregovorima na Kiseljaku pocetkom avgusta 1901. pada uoci drzanje vecine begova, a posebno H. Hasanpasica, koji je kako prijetako i docnije u emigraciji u Turskoj pripadao onoj struji u musliman-skom pokretu koja se zalagala za muslimansko-srpski politicki savez.Ne raspolazemo podacima koji bi mogli objasniti njegovo drzanje naKiseljaku, ali mozemo predpostaviti da se radilo o razmimoilazenju saDzabicem oko politicke taktike. Inace, izvjesne muslimanske licnosti ko-je su tada bile spremne da saraduju sa Srbima, ako bi se pri tome radiloo pitanju olaksanja poreskih tereta i drugim zahtjevima ekonomskogkaraktera, uskratili su podrsku akciji za stvaranje srpsko-muslimanskekoalicije na platformi borbe za politicku autonomiju. Sredinom avgus-ta zapazila je Zemaljska vlada da mnogi dotadanji Dzabicevi drugovi

143) ABH ZMF Pr BH 1216/1901, Izvjestaj Zem.vlade ZMF od 30.VIII1901.

144) ABH ZMF Pr BH 1146/1901, Izvjestaj Zem.vlade ZMF od 14.VIII1901.

145) O Dzabicevim politickim pogledima, vidi M. H a d z i j a h i c, op.cit. str. 164, 171-174; M. I m a m o v i c, Pravni polozaj i unutrasnjipoliticki razvitak BiH, str. 126, 127.

224

slijede nevoljno njegovo vodstvo,146) ili cak su protiv njegovih planova,a narocito ”begovska stranka”.

Medutim, uzivajuci veliki ugled medu sirokim muslimanskim slo-jevima Dzabic se i dalje osjecao gospodarem situacije. U zemlji jerazvijena vrlo ziva agitacija ciji je bio cilj da se pristase pokreta uvjereu nuznost solidarnog nastupa sa Srbima. Kada situacija bude u tompogledu dovoljno zrela, planirano je da se odrzi glavna konferencija uBudimpesti. U meduvremenu je, uz vrbovanje istomisljenika, vrsenoi skupljanje priloga za agitacioni fond. Na Kiseljak je 10. avgustadosao i S. Arnautovic, koji je tamo vodio razgovore sa D. Miralemom,M. Ibrahimpasicem Kukavcicem i A. Hafizadicem. Kako se ”begovskastranka” nije pokazala dovoljno pouzdanom, agitacija je bila prvenstve-no usmjerena na srednje i nize slojeve i seosko stanovnistvo. Posebnapaznja bila je posvecena tome da se manja mjesta pridobiju za ”slogu”,pa su odazvavsi se pozivu na Kiseljak dosli predstavnici muslimanskog

146) ”Auch ist kaum in Zweifel zu ziehen, dass die Fuhrer der beiden mal-contenten Parteien uber den Ausgang und die Folgen ihrer gegenwartigenAction durchaus sorgenfrei sind, speziell Dzabic, da ja viele seiner bishe-rigen Genossen bereits zum Teile widerwillig seinem Commando folgen,zum Teil sogar - speziell die Begpartei - seinen Planen Opposition mach-en”. kao nap. 144.Prema podacima jednog konfidentskog izvjestaja, osamnaest istaknutihpredstavnika muslimanske opozicije iz zapadne Bosne, pretezno begova,kada su culi da se radi o pitanju politicke autonomije, odbili su da doduna Kiseljak dok se ne posavjetuju sa sirim krugom lica. Rezultat je pakbio da se vecina izjasnila protiv akcije za politicku autonomiju, izrazivsinepovjerenje u pogledu dugorocnijih namjera Srba prema Muslimanima.Pripadnici ove struje bili su tada spremni da prihvate saradnju sa Sr-bima samo u pitanjima koja se ticu materijalnih interesa (sume, agrar,desetina i dr.). Oni su pored ostalog tezili da se izdejstvuje odobrenjeza gajenje duhana u Krajini, olaksanje opcinskog kuluka, snizenje dese-tine odnosno njeno placanje u naturi ili pretvaranje u porez na zemlju,predaja poslova eksploatacije drveta domacim ljudima umjesto stranimfirmama. Slicna stanovista u pogledu ekonomskih zahtjeva zastupale suu Zapadnoj Bosni i one licnosti u muslimanskom pokretu koje su bi-le pristase pune saradnje sa Srbima u borbi za politicku autonomiju ipruzale podrsku Dzabicevoj akciji. Po njihovom misljenju nakon dobi-janja politicke autonomije dale bi se ponovo materijalne povlastice zaputovanje na hadz u Meku, i to tako da se hodocasnicima stavi posebanbrod na raspolaganje. Bila bi smanjena desetina ili bi se placala u na-turi. Sprovelo bi se rasterecenje zemljisnih posjeda. Regrutacija vojnikavrsila bi se prema potrebi i oni bi sluzili samo u zemlji. Ne bi se izricaletolike kazne kao sto to cine okupacione vlasti. Zemaljski prihodi se ne bitrosili u ”besposlice, nego u stalne potrebite, prosvjetne i vjerske stva-ri”. Narod bi imao uticaja kod vlade i vlasti i svake trece godine biraobi se guverner. Ova gledista zastupali su specijalno M. Ibrahimpasic -Kukavcic, A. Hafizadic, D. Miralem, H. Miralem, M. Kulenovic, S. Saraci J. Kulenovic. Pr BH 1216/1901 Confidentielle Meldung betreffend diemohamedanische Bewegung in West-Bosnien (Kreis Bihac, Travnik undteilwese Banjaluka). Sarajevo, am 28.August 1901.

225

pokreta iz Zenice, Zupanjca, Donjeg Vakufa, Prozora itd., koji su sesolidarisali sa Dzabicem i njegovim planom.147)

Ova akcija, medutim, nije dala zeljene rezultate, jer se, prema iz-vjestajima kojima je raspolagala Zemaljska vlada, vecina licnosti u po-kretu izjasnila protiv politickog pakta sa Srbima. Vlada to nije smatralanekom svojom posebnom zaslugom, ali je ipak isticala da su njeni po-drucni organi i agenti, koji su djelovali unutar opozicionih redova vrlodobro obavili svoj zadatak.148)

U takvoj situaciji bivsi muftija Dzabic, S. Arnautovic i D. Miralem,koji su se ”svim silama” zalagali za saradnju sa Srbima, nadali su seda ce negativna vladareva odluka na memorandum, koju su ocekivali,izazvati preokret raspolozenja u korist ”sloge”.149) To je bio razlog zaodgadanje konferencije u Budimpesti, ali tom su doprinijele i vijesti izTurske koje su cijeli plan dovodile u pitanje. Naime, vlasti su bile oba-vijestene da je bivsi muftija dobio iz Carigrada pismo od svog necakaAhmed ef Dzabica, u kojem ga ovaj upozorava da se Portini krugoviprotive svakoj alijansi sa pravoslavnim, da su cak protiv zajednickograda bosanskih opozicionera sa emigrantima u Carigradu, te smatrajuda planirana molba na Portu ne treba nista drugo da sadrzi sto se nebi ticalo prava Porte odnosno Mesihata u pogledu vjerske autonomi-je, - i to sve pak navodno iz obzira prema Becu, koji bi eventualnoprihvatio direktno uplitanje Porte. Dolazak ovog uputstva bio je takoneocekivan da je Bicakcic cak izrazio sumnju kako je Ahmed ef Dzabicpotkupljen od strane Zemaljske vlade. Zato je odluceno da u Carigradpode Ahmed-aga Henda i Hasan Nezirhodzic te ponesu sa sobom ”Na-crt ugovora” sa Srbima i zavrseni dio koncepta molbe Porti, koji cepreko svojih prijatelja podnijeti na uvid i eventualnu verifikaciju nad-leznim faktorima u Carigradu. Vjerovalo se da ce odgovor koji se takodobije biti mjerodavan za dalje odluke Dzabica i njegovog uzeg kruga,koji je, po ocjeni vlade, u krajnjoj liniji gravitirao Carigradu.150)

147) ABH ZMF Pr BH 1216/1901, Abschrift eines Erlasses der Landesre-gierung de dato Sarajevo 14.VIII 1901. Kao nap. 137 i 138.

148) Kao nap. 143.149) Borba Muslimana, dok. br. 47, Rukavina Kallayu 27.VIII 1901, str.162-163. Isti dokument, koji je u Arhivu BiH u Sarajevu pohranjen uPriv.reg. 198/1901, upotrijebio je i V. Bogicevic (op. cit. str. 331-332,nap 38). Pri tome on, pozivajuci se na citirani dokument, tvrdi nestosto nema uporiste u sadrzaju dokumenta. Tako Bogicevic pored ostalogpise kako ce odbijanje muslimanskog memoranduma ”mnogo doprinijetiza ucvrscenje sloge Muslimana i Srba” i dalje ”Projekt o autonomiji sesmatra kao svrsena stvar”. Inace, Bogicevic izostavlja one podatke izdokumenata koji se ne uklapaju u njegovu tezu o bezrezervnoj saradnjikompletnog muslimanskog autonomnog pokreta sa srpskim pokretom.

150) Kao nap. 143.

226

I Ali-beg Firdus, koji se u kriticno doba kada se rjesavalo pitanjepakta sa Srbima sklonio iz Bosne i uputio se u Brusu,151) pisao je svo-jim prijateljima da ne donose nikakve odluke prije njegovog povratka.Izgleda da je jos u Carigradu do njega stigla vijest o zakljuccima usvo-jenim na Kiseljaku, pa je o tome kako su oni u Carigradu primljenidobio iste utiske kao i Ahmed ef. Dzabic.152)

Vlasti su ocekivale da ce dalji postupci muslimanske opozicije ovi-siti kako od rjesenja memoranduma podnesenog caru tako i od vijestikoje ce iz Carigrada donijeti Ali-beg Firdus i Ahmed-aga Henda. Istiznacaj pridavan je i tome kakve ce povjerljive savjete donijeti sultanovadutant Teufik-bej, kada uskoro dode u posjetu svome braticu, trav-nickom gradonacelniku Rifatu Smailkadicu. Kallay je zato dao instruk-ciju predstojniku travnickog okruga da ovaj dozna da li su u Carigradustvarno protiv muslimansko-srpske politicke saradnje. Ako je to za-ista slucaj, onda je trebalo da vlasti na vjest nacin proture tu vijestmedu Muslimanima. Osim toga, predstojnik Rukavina je trebalo da sepobrine da se Teufik-bej uvjeri kako je namjera Srba da iskoriste Musli-mane i uz njihovu pomoc postignu svoje ciljeve, da bi zatim Muslimanepotpuno potcinili i tretirali onako kako se to cini u Srbiji i Bugarskoj.Takode Teufik-beja je preko povjerljive licnosti trebalo obavijestiti danavodno mnogi vodeci muslimanski opozicioneri gaje simpatije premamladoturskom pokretu.153) Poznato je pak da je okupaciona upravavec od ranije imala u planu da u inostranoj stampi lansira vijesti ovezama muslimanske opozicije u Bosni i Hercegovini i mladoturskogpokreta, sto je docnije i ucinila. Cilj je bio da se opozicija kompromi-tuje i onemoguce njene akcije u Carigradu. Takode ranije pomenutateza, o opasnostima koje prijete Muslimanima od saradnje sa Srbima,bila je sastavni dio propagande koju su vodile vlasti da bi produbilepostojeca razmimoilazenja u muslimanskom pokretu i izazvale sto vecirazdor u njegovom vodstvu.154)

Pokazalo se tacnim da su mjerodavni faktori u Carigradu 1901.godi-ne zaista bili protiv srpsko-muslimanskog pakta. U to se mogla uvjeritii grupa muslimanskih opozicionera (Ahmed-aga Henda, Mahmud-begi Ragib-beg Dzinic, Sulejman-beg Ceric, Omer Cirkinagic, Ali-beg Fir-dus, Ahmed-beg Hafizadic, Mustaj-beg Ibrahimpasic i Ahmed Dzabic)

151) Na putu za Brusu Ali-beg Firdus je 30.jula 1901. proputovao krozTravnik i na zeljeznickoj stanici navodno izjavio: ”evo Babicu ja okrenuleda Bosni, nu mislim za 6 mjeseci dok se ne povratim da ce se stvarprekinuti, odnosno njihova opozicija.” Kao nap.134. Okruzna oblast uBanjaluci javila je 5.X 1901. da se A.Firdus vratio iz Carigrada. (ABHZMF Pr BH 1411/1901. Izvjestaj Zem.vlade ZMF 7.X 1901.)

152) Kao nap.143.153) Borba Muslimana, dok. br. 49, str. 165.154) N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima, str. 175 i dalje.

227

koja se sastala u Carigradu da vijeca o preduzimanju daljih koraka.Njih je, prema informaciji koju je Cirkinagic dao vlastima, sultanovaokolina upozorila da ne saraduju sa bosanskohercegovackim Srbima i neprekidaju odnose sa Zemaljskom vladom. Negativan stav Porte premasrpsko-muslimanskom savezu ostao je, kako je okupaciona uprava bilaobavjestavana, neizmijenjen i u toku 1902. godine. To je, pored ostalog,uticalo da je i bivsi muftija Dzabic, nakon sto se nasao u emigraciji uTurskoj, zauzeo stav protiv zajednike politicke akcije sa Srbima.155)

Postoje indicije da su i ranije nadlezni faktori u Turskoj izrazavalirezerve prema politickoj saradnji Muslimana sa Srbima u Bosni i Her-cegovini. Izgleda da je vijesti u tom smislu donio iz Carigrada Ahmedef. Dzabic jos 1898. godine.156) Takode i u oktobru 1900. godine okupa-cione vlasti su saznale da su iz Carigrada Muslimanima stizala pisma sasavjetima da izbjegavaju svaku politicku akciju i ogranice se iskljucivona pitanja religije i vakufa. Ovome je predhodila posjeta SarajevuHajri-bega Kuluglije, koji je smatran izaslanikom Jildiz-kioska. On jeu Sarajevu boravio u septembru 1900, u isto vrijeme kada su se tu naslimuslimanski povjerenici iz cijele zemlje da bi diskutovali o nacrtu auto-nomnog statuta i uopste o programskoj orijentaciji pokreta. Kuluglijaje tada vrlo intenzivno kontaktirao kako sa reisovim pristasama tako iopozicionarima. On se podrobno informisao o stanju u zemlji, raspo-lozenju stanovnistva i postupcima vlasti, a najvise ga je zanimalo kakoje protekla proslava jubileja sultanova stupanja na prijesto.157)

Navedeni podaci austrougarskih vlasti, koje su bile dobro obavi-jestene o zbivanjima i odnosima unutar muslimanskog pokreta, de-mantuju tvrdnju O.Nuri-Hadzica, koja se i danas u literaturi upornoodrzava, kako je toboze turska vlada savjetovala muslimanskim vodamada rade na sporazumu sa Srbima, pa je nakon toga doslo 1902. godi-ne do potpisivanja ugovora o srpsko-muslimanskom politickom savezu.Potrebno je imati u vidu i odredeno pogorsanje odnosa izmedu Turskei Srbije, do kojeg dolazi jos za vrijeme vlade dr Vladana Dordevica.Uzroci su bili pogranicni sukobi i incidenti, kao i polozaj srpskog sta-novnistva u Turskoj izlozenog samovolji i anarhiji koju turska vladanije mogla da sprijeci. Taj se polozaj u prvim godinama XX vijeka josvise pogorsao, osobito nakon krvavih incidenata u Kolasinu i okolini uljeto 1910. godine. U avgustu 1902. godine vlada Srbije uputila je notu

155) Borba Muslimana, dok. br. 74, str. 219-220 nap. 4, dok. br. 125,str. 319, dok. br. 134 str. 329, dok. br. 139, str. 335-336, dok. br.147,str. 352-353.

156) ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvjestaj Zem. vlade ZMF od 23.VII1898.

157) ABH ZMF Pr BH 1160/1900, Copie einer Confidentenmeldung Sa-rajevo 10.IX 1900, Pr BH 1295/1900 tel. Kutschere ZMF 12.X 1900.

228

Porti u kojoj je trazila poboljsanje polozaja hriscanskog stanovnistvai reforme u Staroj Srbiji i Makedoniji, a uskoro potom u Beogradu jeodrzan veliki zbor na kome je protestvovano protiv nasilja nad suna-rodnicima. Svojevremeno je iz Srbije bilo tajno dotureno i nesto oruzjasrpskom stanovnistvu u Staroj Srbiji. To je izazivalo podozrenje Porte,kao i stalno nastojanje Vujiceve vlade da se sporazumije sa Bugarskomu pogledu Makedonije, imajuci u vidu njenu podjelu.158)

U takvoj situaciji tesko je vjerovati da bi Porta 1901. odnosno1902. godine mogla savjetovati prvacima muslimanskog pokreta u Bos-ni i Hercegovini da zakljuce ugovor o politickom savezu sa Srbima.Medutim, ostaje otvoreno pitanje kako je turska vlada u slijedecim go-dinama, a posebno pred aneksiju, gledala na pitanje saradnje izmedumuslimanske i srpske opozicije. Zna se pak da je Ali-beg Firdus, ka-da je za vrijeme aneksione krize, u novembru 1908, dosao u Carigradda od mladoturskog odbora trazi savjet u pogledu daljih koraka protivaneksije, docekan sa nepovjerenjem i to kako od mladoturaka tako i odstaroturaka. Firdusu su tada prebacivali sto radi zajedno sa Srbima.Politicka saradnja sa Srbima, koja se manifestovala povodom aneksije,bila je povod da je Firdus optuzivan kod mladoturskog odbora da neradi za tursku drzavnu ideju, vec toboze u korist Srbije.159)

Bice potrebno da se odnos Turske prema politickim kretanjima uBosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije podrobnije is-trazi i pri tome posebno osvijetle uticaji iz Carigrada na bosanskoher-cegovacke Muslimane.

** *

Austrougarsko Zajednicko ministarstvo finansija, kome je bilo poz-nato tadanje raspolozenje unutar muslimanskog pokreta kao i stav Tur-ske prema srpsko-muslimanskom politickom savezu, plasiralo je 1.sep-tembra 1901. u ”Budapesti Hirlap-u” clanak o sporazumijevanju izme-du srpske i muslimanske opozicije koristeci pri tome izvode iz ”Nacrtaugovora”. Namjera je bila da se kompromituju protagonisti ugovora iizazove pometnja u redovima opozicije. Isti clanak je potom Zemaljskavlada ubacila u niz listova u Hrvatskoj (Obzor”, ”Narodni list”, ”Hrvat-sku”, ”Hrvatsku krunu”). Osim toga, ona je ”Nacrt ugovora” stavila naraspolozenje nekim Muslimanima, vladinim pristasama, koji su i samitrebalo da se ukljuce u ovu propagandnu akciju. Tim putem je tekst

158) Sl. J o v a n o v i c, op. cit.knj. II, str. 368-374, knj. III str. 190-199, 204-210.

159) Borba Muslimana, dok. br.285, str. 636.nap.1, dok. br.288 i 289,str. 638-639. Up. M. I m a m o v i c, Pravni polozaj i unutrasnji poli-ticki razvitak BiH, str. 196-197.

229

”Nacrta” dospio u rijecki ”Novi list”, koji ga je u cijelosti objavio, aodatle ga je u prevodu preuzeo ”Agramer Zeitung”. Iako prvobitni planokupacione uprave nije bio da se kompletan ”Nacrt ugovora” publikuje,Kallay je bio zadovoljan efektom koji je postignut, jer je zagrebacki ”Sr-bobran” tim povodom ostro reagovao i oznacio objavljeni ”Nacrt” kaolaznu krpariju.160) I drugi srpski listovi u Monarhiji pisali su o ”Nacrtuugovora” kao o falsifikatu, a neki od njih su ga pripisivali Zemaljskojvladi.161)

Dr Emil Gavrila je smatrao da je demanti potpuno uspio i kra-jem septembra 1901. izrazavao je nadu da ce se ”Ugovor”, i ako nijepotpisan, odrzati i sprovesti na postenu rijec. On je, kako smo to rani-je spomenuli, predvidao da ce potpisivanje ugovora obaviti u najvecojtajnosti po dvojica predstavnika obje strane.162) Medutim, ove opti-misticke prognoze Gavrila nisu bile u skladu sa tadanjim realnim od-nosima, a narednih mjeseci jos ce se vise umanjiti sanse za zakljucenjesrpsko-muslimanskog ugovora.

Publikovanje ”Nacrta ugovora” izazvalo je zaprepascenje u redovi-ma srpske opozicije. Ono je vrlo ozlojedilo muslimanske prvake, unijelonemir i nepovjerenje u njihove redove, kao i bojazan od eventualne sud-ske odgovornosti. Srpski opozicioneri u Sarajevu nastojali su u javnostida ”Ugovor” predstave kao mahinaciju velikohrvata i kao njegove auto-re oznacavali su Safvet-bega Basagica i Osmana Nuri-Hadzica. Takodei muslimanska opozicija optuzivala je Nuri-Hadzica. Vladalo je uvjere-nje da je on bio taj koji je dao da se u ”Obzoru” publikuje ”Ugovor”kako bi medu Muslimanima izazvao neprijateljstvo i neslogu. Drugisu opet cijelu krivicu pripisivali Ali-begu Firdusu i optuzivali ga zaizdaju. Salih-aga Bicakcic, koji je do skora bio za sporazum sa Srbi-ma, izjasnjavao se u razgovoru sa gradonacelnikom Sarajeva NeziromSkaljicem kategoricki protiv srpsko-muslimanske saradnje i oznacio je”Ugovor” kao djelo ”Srba - Muhamedanca”, kojemu nije stalo niti do

160) Borba Muslimana, str. 31, dok. br. 53 str. 177-179 nap. 1; Up.N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima, str. 178 nap. 127.

161) ABH ZMF Pr BH 1364/1901, izvjestaj Zem.vlade ZMF 28.IX 1901.162) Kao napomene 9 i 10.Pocetkom oktobra 1901. Okruzna vlast u Banjaluci obavijestila je Ze-maljsku vladu da je, prema jednom konfidentskom izvjestaju, navodno uBeogradu prije kratkog vremena odrzan sastanak muslimanskih i srpskihopozicionera, kojom prilikom je Ceric u ime Muslimana potpisao ugovoro savezu, dok je Cirkinagic uskratio svoj potpis. Samoj vladi o tomenije bilo nista poblize poznato (ABH ZMF Pr BH 1411/1901, IzvjestajZem. vlade ZMF od 7.X 1901. Glosa na drugoj strani akta), pa ni onaniti ZMF nisu ovoj vijesti poklonili nikakvu paznju. Obavjestenja ko-ja su vlasti dobijale tada, kao i u slijedecem razdoblju, ukazivala su dasrpsko-muslimanski ugovor nije u to vrijeme mogao biti perfektuiran.

230

vjere niti do sultana”, i od koga se svaki cestiti Musliman mora s pre-zirom distancirati. On je tom prilikom jos rekao da je cilj objavljivanjasrpsko-muslimanskog sporazuma da se osujete teznje muslimanskog po-kreta, koje su iskljucivo usmjerene na regulisanje vjerskih i kulturnihpitanja. Prema izvjestajima koje je Zemaljska vlada dobijala, publiko-vanje ”Ugovora” deprimiralo je srpsku i muslimansku opoziciju i izazva-lo njeno medusobno otudenje. Samo dio najekstremnijih muslimanskihopozicionera nadao se i dalje da bi negativan odgovor na memoran-dum caru mogao dovesti do izmjene raspolozenja, koje bi omogucilosklapanje srpsko-muslimanskog ugovora.163)

Vlasti su i dalje taktizirale s odgovorima na srpski i muslimanskimemorandum i ujedno privodile kraju pripreme za primjenu odredenihrepresivnih mjera kako bi se obracunale sa radikalnim elementima umuslimanskom pokretu. U tu svrhu izvrseno je 30.oktobra 1901. no-veliranje instrukcije o iseljenju iz 1883. godine, da bi se ona moglaprimijeniti protiv muslimanskih opozicionih prvaka kojima je trebalouskratiti pravo na povratak u zemlju u slucaju kada se nadu u inos-transtvu. Poseban znacaj u borbi protiv muslimanske opozicije imalo jehapsenje Saliha Kazazovica u oktobru 1901, koji je otkrio veze jednogdijela muslimanskih prvaka sa Srbima, narocito na podrucju antivla-dine publicisticko-propagandne djelatnosti. Iskazi Kazazovica, koji jeposluzio vlastima kao potkazivac, i izjave uhapsenog agenta srpske vla-de Mice Avakumovica pruzile su dovoljno materijala za nove progone,kucne premetacine, hapsenja, internacije i pokretanje sudskog postup-ka protiv niza licnosti u muslimanskom pokretu. Zaostravanje kursaprema muslimanskoj opoziciji osobito dolazi do izrazaja nakon odlaskamuslimanske delegacije sa bivsim muftijom Dzabicem na celu u Cari-grad krajem januara 1902, da od Porte trazi podrsku za neispunjenjezahtjeva u pogledu vjerske i vakufsko-mearifske autonomije. To je dalomogucnost vladi da Dzabica, Hasanpasica, Cerica, Prcica, Bicakcica iKulenovica proglasi neovlastenim iseljenicima i zabrani im povratak uzemlju. Eliminisanjem iz zemlje ove znacajne grupe vodecih licnosti,te interniranjem Arnautovica, koji je docnije, 1903. godine, osuden ina dvije godine robije, kao i drugim represivnim mjerama protiv mus-limanskih opozicionera, vlasti su nastojale da obezglave muslimanskipokret, potisnu u njemu uticaj radikalnih licnosti i stvore stabilnije

163) ABH ZMF Pr BH 1364/1901 Izvjestaj Rukavine Zem. vladi 26.IX1901, Izvjestaj vladinog komesara za grada Sarajevo 28.IX 1901 i prepisjednog konfidentskog izvjestaja; Pr BH 1411/1901 Izvjestaj Zem. vladeZMF od 7.X 1901 i glose na istom izvjestaju; Borba Muslimana, dok.br. 53 str. 177 i dok. br. 59 str. 191.

231

uporiste u umjerenoj struji pokreta. Pri tome nisu izostali ni pokusajida se pojedinci pridobiju uslugama materijalne prirode.164)

Medutim, ove mjere, iako su tesko pogadale muslimanski pokret,nisu postigle svoj glavni cilj. Vlastima nije poslo za rukom da pokretrazbiju i slome. Njima nije uspjelo da eliminisu uticaj radikalnih ele-menata u pokretu sa Dzabicem na celu. Naprotiv Dzabicev ugled je josvise porastao i on je dalje u svojim rukama zadrzao vodstvo pokreta.Aktivnost umjerenog krila muslimanskog pokreta bila je dugo vremenablokirana vladinom zabranom da se Dzabic i drugovi vrate u zemlju.Muslimanski prvaci, ukljucujuci i one na koje je vlada racunala, an-gazovali su se u akcijama kojima je bio cilj pruzanje podrske Dzabicui ukidanje Naredbe o iseljenju. Tako je velika muslimanska deputacijaod 186 lica predala u Budimpesti 28.maja 1902. memorandum dele-gacijama u kome se protestuje protiv progona, internacija, hapsenja ipostupka prema Dzabicu i drugovima. U ljeto 1902. godine musliman-ska opozicija je na sastancima u Omarskoj, Obudovcu kod Brckog i naKiseljaku kod Sarajeva razmatrala dalje mjere koje je trebalo predu-zeti da bi se Dzabicu i muslimanskoj deputaciji u Carigradu omoguciopovratak u zemlju.165)

164) Borba Muslimana, str. 31-32; N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima,str. 144, 153 i dalje.Prema V. Bogicevicu (op. cit. str. 334) pocetkom februara 1902. de-legacija sastavljena od Muslimana i Srba iz redova opozicije predala jePorti predstavku koju je potpisalo 400.000 Srba pravoslavnih i 200.000Muslimana. U predstavci se navodno trazilo ”da se okupiranim provin-cijama vrate raniji otomanski zakoni, ili da im se dade autonomija”. Pritome se autor u napomeni (46) pozvao na pisma Kutschere Kalayu od29.I i 2.II 1902 i Kalaya Kutscheri od 1.II 1902, koja se nalaze u Ar-hivu BiH ZMF Priv.reg. br. 15, 16 i 21/1902, kao i na akt K.u. k.Gen. Konsulat, Skoplje br. 121, rez. 5.III 1902, koji je oznacen kaoispis autora iz spisa Okruzne oblasti Tuzla. Provjerom pomenutih akataPriv.reg. ustanovili smo da gornji navodi Bogicevica u tim aktima nenalaze nikakvu osnovu. Nismo mogli provjeriti o kakvom se ispisu Bo-gicevica iz spisa Okruzne oblasti Tuzla radi, jer autor nije na adekvatannacin oznacio gdje se dokument nalazi. Inace, u februaru 1902. nije uCarigradu boravila nikakva deputacija bosanskohercegovackih Srba nitineki od voda srpskog pokreta. Takode navedene cifre o broju potpisnikatoboznje zajednicke predstavke Porti su nerealne. Osim toga, u me-morandumu, koji je muslimanska delegacija predala pocetkom februara1902. sekretarijatu sultana, nema ni spomena o politickoj autonomijiza Bosnu i Hercegovinu, vec se apeluje na Portu da podrzi muslimanskezahtjeve austrougarskim vlastima i zalozi se za ocuvanje prava Kalifata.(Vidi tekst Memoranduma i njegovu ocjenu od strane Kallaya, BorbaMuslimana, dok. br. 10, str. 289-291.

165) N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima, str. 166 i dalje.

232

Na sastancima na Kiseljaku u avgustu 1902. godine 166) ponovoje razmatrano i pitanje politickog sporazuma sa Srbima, ali je tadapostojalo jos manje izgleda da se on zakljuci nego prosle godine.

U doba odrzavanja sastanaka muslimanskih opozicionera na Kise-ljaku je boravio i Antun Fabris, urednik casopisa ”Dubrovnik”. On jeintenzivno kontaktirao sa jednim dijelom muslimanskih prvaka i omla-dincima, prvenstveno begovskim sinovima, koji su tada takode u pri-licnom broju dosli na Kiseljak. Fabris je nastojao da pridobije Muslima-ne za sporazum o zajednickom radu sa bosanskohercegovackim Srbimaza politicku autonomiju zemlje. On je istupao kao emisar Crne Gore iprije dolaska u Bosnu bio je, kako su okupacione vlasti saznale, na Ce-tinju primljen u audijenciju kod knjaza Nikole. Fabris je imao zadatakda ohrabri opoziciju, koja je bila izlozena progonima, i da je podstak-ne na beskompromisnu politicku borbu protiv austrougarske uprave.Takode je trebalo da on razbije odredene rezerve koje su postojale kodMuslimana prema politickom savezu sa Srbima.167)

Fabris je nastojao uvjeriti muslimanske prvake da ce im se, ako”pristanu na slogu, .... sve po njihovoj volji dati, pa jezik i turskopismo da ce na prvom mjestu sluzbeno upotrebljavano biti, a poslijecirilica”.168) Dok je godinu dana ranije Jeftanovic dao obecanje da cese, kad Bosna i Hercegovina dobije autonomiju, turski jezik u svakompogledu paritetno tretirati sa srpskim, Fabris je 1902. otisao jos korakdalje priznajuci turskom jeziku i pismu prvenstvo u zvanicnoj upotrebiu zemlji. Ovi takticki ”ustupci” pokazuju koliki su znacaj u borbi pro-tiv Austro-Ugarske pridavali srpsko-muslimanskom politickom savezunjegovi protagonisti sa srpske odnosno crnogorske strane. Oni takodeukazuju na evoluciju crnogorske politike prema ovom pitanju u odnosuna stavove iz 1898. godine.

Fabris je pokusavao da muslimanske prvake odvrati od njihove na-mjere da salju arzohal (molbu) sultanu, da se sultan zauzme kod aus-trijskog cara kako bi se deputircima u Carigradu omogucio povratak uzemlju. Smatrao je da bi bilo stetno za opozicioni pokret da se Dzabici drugovi vrate u zemlju vladinom miloscu. Nasuprot tome, Fabris jeapelovao da se muslimanski prvaci na Kiseljaku bez odlaganja ”potpisu

166) Kiseljak je bio pogodno mjesto za politicke razgovore i neformal-ne skupove, jer su tu ljeti radi odmora dolazili brojni gosti, pripadni-ci gornjih drustvenih slojeva i to prvenstveno Muslimani. Za vrijemeaustro-ugarske uprave na Kiseljaku je odrzano nekoliko znacajnih poli-tickih skupova.

167) ABH ZMF Pr BH 1388/1902. Izvjestitelj F. (Ficovic), Dubrovnik25.X 1902; Borba Muslimana, dok. br. 132, str. 326-327, nap. 1, dok.br. 139, str. 336.

168) Borba Muslimana, dok. br. 132, str. 326.

233

sa Srbima na slogu, pa onda da idu zajedno u Rusiju, jer ako se misleosloboditi okupacione vlade, naprije ce iz Rusije pomoci; ne pomogneli Rusija, Turska nece nikad.”169)

Za neodlozno sklapanje politickog saveza sa Srbima zalagao se naKiseljaku u prvom redu Dervis-beg Miralem sa nekolicinom travnickihbegova i ostalih opozicionera (Mustaj-begom Ibrahimpasicem-Kuka-vcicem, Rifat-begom Teskeredzicem, Ibrisim-begom Miralemom, Mah-mud-begom Dzinicem, Ibrahimom Kajtazom i dr.). Na tome su oso-bito insistirali mladi begovi i drugi muslimanski omladinci, od kojihvecina i nije prisustvovala sastancima na kojima su donosene odluke.Medutim, vecina okupljenih muslimanskih prvaka, upozoreni iz Cari-grada od Dzabica i S. Bicakcica, da je Porta protiv saveza sa Srbima,izjasnila se protiv plana Fabrisa i travnickih begova. Njemu su se na-rocito suprotstavili H. Lakisic i S. Alajbegovic iz Mostara i A. Henda iA. Bicakcic iz Sarajeva, te O. Cirkinagic koji je tada vazio za provladinacovjeka. U poruci voda iz Carigrada skrenuta je ucesnicima sastanka naKiseljaku pored ostalog paznja ”da nista ne rade na slozi sa Srbima”, te”ako slucajno pocnu stogod sa Srbima razgovarati, da se ne bi usudiliu potpise”. U skladu sa dobijenom porukom, na Kiseljaku je odlucenoda se posalje molba sultanu kako bi se izdejstvovao povratak Dzabicai drugova. U cijeloj zemlji trebalo je pristupiti skupljanju potpisa namolbu kao i novca za deputirce u Carigrad. Takode je bilo zakljucenoda se na jesen uputi i jedna deputacija u Bec da tamo kod cara odnosnoministra moli odobrenje za povratak clanova muslimanske deputacije.Za preduzimanje ovog koraka trazila se saglasnost Dzabica.170)

Zanimljivo je konstatovati kako su se unutar muslimanskog pokretau roku od godinu dana izmijenili stavovi u pogledu politicke saradnje saSrbima. Na Kiseljaku je 1901. godine Dzabic sa izvjesnim brojem svo-jih blizih pristasa insistirao na tome da se zakljuci ugovor o politickojsaradnji sa Srbima, nasuprot rezervisanom drzanju vecine begova. godi-nu dana kasnije na Kiseljaku su mladi radikalni elementi sa travnickimbegovima na celu, kojima se pridruzio i Mahmud-beg Dzinic iz Banjalu-ke, bili za neodlozno sklapanje srpsko-muslimanskog sporazuma, dok supripadnici hodzinske struje (H. Lakisic, S.Alajbegovic), pod uticajemporuka iz Carigrada i izmijenjenog drzanja Dzabica, bili protiv. Istostanoviste imale su i druge licnosti koje su ranije pripadale Dzabicevojgrupi, a sada su pokazivale sklonost da se ostvari sporazum sa Vladomublazavanjem postavljenih zahtjeva (A. Henda), kao i oni musliman-ski prvaci koji su i od ranije bili pripadnici umjerenog krila u pokretu

169) Ibidem, dok 131.170) Borba Muslimana, dok. br. 131, 132, str. 325-327, dok. br. 134,str. 329-330, dok. br. 136, 137, 138, 139, 140 str. 333-338, dok. br. 147str. 352-356; vidi N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima, str. 171-173.

234

(O. Cirkinagic). Neki ucesnici kiseljackog sastanka iz 1902. protivecise u datom momentu sklapanja ugovora sa Srbima (O. Cirkinagic, S.Alajbegovic) nisu iskljucivali mogucnost da do njega u buducnosti dodeukoliko planirana deputacija najesen u Bec i Pestu ostane bez rezultata.Medutim, ove izjave vise su bile namijenjene umirenju ekstremistickihtendencija nego sto su odrazavale stvarno misljenje onih koji su ih dava-li. Potrebno je naglasiti da ni 1902. kao ni 1901. godine razgovorima naKiseljaku nisu prisustvovali najznacajniji predstavnici umjerene strujekao npr. M. Komadina, A. Karabeg, B. Tuzlic, A. Firdus. Kao i pret-hodne godine Firdus je i 1902, za vrijeme dok su se na Kiseljaku vodilirazgovori, bio van zemlje, i to ovaj put u Karlsbadu.

Deputacija bosanskohercegovackih Srba koju su sacinjavali Gligori-je Jeftanovic, pop Stjepo Trifkovic i proto Jovan Novakovic iz Bijeljineotputovala je u septembru 1902. u Carigrad i u oktobru predala pa-trijarhu Joakimu III memorandum o crkvenim prilikama kao i protestprotiv eventualnog nametanja crkveno-skolskog ustava.171) Medutim,cilj Jeftanovicevog putovanja u Carigrad bio je takode da stupi u vezusa Dzabicem i muslimanskom deputacijom i da ih pridobije za politickisavez. S tom namjerom on je, kako su austrougarske vlasti bile oba-vjestene, posjecivao muslimanske deputirce i vodio s njima razgovore,ciji je ishod bio negativan. Dzabic i Bicakcic odbili su Jeftanovica saobrazlozenjem ”da oni sloge uciniti ne mogu bez sporazuma narodnog anarod vecinom nece”172) Ovakav Dzabicev odgovor proizisao je, poredostalog, iz njegovog vlastitog iskustva koje je on stekao 1901. godine,kada se zalagao za zakljucenje pakta sa vodama srpskog pokreta.

Medutim, i unutar muslimanske deputacije u Carigradu postojalaje grupa koja je bila za politicki savez sa Srbima (tzv. srpsko-crnogorskastranka). Njoj su pripadali begovi H. Hasanpasic, S. Kulenovic, S. Ce-ric. Kao njen pripadnik u nekim dokumentima se spominje i Osmanef. Prcic, dok se u drugim on oznacava kao njen protivnik. Pomenutagrupa bila je odlucno protiv eventualnog popustanja Vladi u pogleduMesihata i u drugim pitanjima vjerske i vakufske autonomije. Begoviiz deputacije, kao i drugi uticajni begovi koji su se tada zatekli u Cari-gradu, smatrali su da je dosao momenat da se program muslimanskogpokreta sadrzan u memorandumu sultanu prosiri i u njega ukljuce uprvom redu zahtjevi u pogledu agrara. Ovim teznjama suprotstavio se

171) Vidi V. S k a r i c, op. cit. str. 53.172) ABH ZMF Pr BH 1386/1902 Izvjestaj informatora Filana Sarajevo23.X 1902. (Izvjestaj je napisan prema kazivanju Ethema Bascausevica,koji se prije tri dana vratio iz Carigrada). O tome takode i Abschrifteiner Confidentielle Meldung vom 25.X 1902; Up. Borba Muslimana,dok. br. 158, str. 376-378.

235

Dzabic podrzan od Bicakcica i Prcica, ostajuci dosljedno na svom sta-novistu da pitanje agrara kao i druga ne treba pokretati prije nego stose rijesi problem vjerske i vakufske autonomije. Sukob u muslimanskojdeputaciji jos se vise produbio kada je izgledalo da bi se, u neizvjesnojsituaciji u pogledu ishoda koraka koje je deputacija preduzela u Cari-gradu, Dzabic zajedno sa Bicakcicem mogao izmiriti sa Vladom i vratitise u zemlju. Dzabic se pocetkom novembra 1902. upustio i u prego-vore sa Adolfom Schwarzom, trgovackim kompanjonom S. Bicakcica,koji je, u ime A. Hende i jos nekih umjerenih muslimanskih prvaka i uzpodrsku vlasti, nastojao da od Dzabica izdejstvuje saglasnost da vodepokreta koje su ostale u zemlji ponovo stupe u pregovore sa Vladom.Mada se Dzabic nije u pocetku cak ni protivio napustanju zahtjeva upogledu pitanja Mesihata i vladine subvencije, on je naglo promijeniostav kada je doslo do toga da odustane od stanovista u vezi sa biranjemreisa i uleme. Bio je i licno pogoden Bicakcicevim prijedlogom da nikood tadanjih voda pokreta nebi smio zauzeti placeno mjesto u buducojvakufskoj ili vjerskoj upravi. Okrenuvsi leda svome dotadanjem savez-niku S. Bicakcicu, koji je kao trgovac zbog svojih poslovnih i porodicnihinteresa radio na tome da mu se odobri povratak u zemlju, Dzabic seizmirio sa Hasanpasicem i njegovom grupom tako da su u novembru1902. godine Dzabic, Hasanpasic, Kulenovic i Prcic predstavljali radi-kalnu vecinu u deputaciji koja je bila protivna povratku u Bosnu nabazi ustupaka i pomirenja sa Vladom. Pri tome Dzabic nije izmije-nio svoje negativno glediste u odnosu na politicku saradnju sa vodamasrpskog autonomnog pokreta. S druge strane Bicakcicu se pridruziodotadanji nepomirljivi pristasa radikalnog kursa Sulejman-beg Ceric izBosanskog Novog.173)

Kako smo ranije pomenuli, jedan dio umjerenih prvaka u zemlji saAhmed-agom Hendom na celu preduzimao je ujesen 1902. godine kora-ke sa ciljem da se pripremi teren za obnovu pregovora sa Vladom. Utu svrhu Henda je 25.novembra sazvao u Sarajevu drugu konferencijusvojih istomisljenika, na kojoj su se oni dogovorili da svim sredstvimarade kako bi se muslimanski pokret okoncao ”casnim sporazumom” sa

173) ABH ZMF Pr BH 1388/1902 Izvjestaj informatora Filana, Sarajevo27.X 1902; Borba Muslimana, dok. br. 98, str. 268, dok. br. 125str. 319-320, dok. br. 135, str. 331-332, dok. br. 152, str. 364-367, dok. br. 157, str. 375-376, i kao predhodna napomena. Bicakcicuje krajem 1903. odobren povratak u zemlju gdje se on prikljucio kruguumjerenih i lojalnih Muslimana, dok je S.Ceric umro u martu iste godineu Carigradu. O. Prcicu, koga su u Becu pocetkom 1902, smatrali visevjerskim zanesenjakom nego politickim agitatorom, odobren je povrataku maju 1907. To pravo ostalo je tada uskraceno Dzabicu i Hasanpasicu.(N. S e h i c, Mjere Kalajevog rezima, str. 162-163, 174 nap. 116).Dzabic je u Turskoj i umro.

236

Vladom. Za sporazum sa vladom posebno su se na ovoj konferenciji za-lagali Dervis-beg Zaimovic, Ali-beg Firdus i Omer Cirkinagic. Zauzet jestav da u buducim pregovorima pitanje Mesihata, zbog njegovog diplo-matskog karaktera, treba ostaviti po strani i smatrati ga likvidiranim,te citavu akciju ograniciti na cisto vjerska pitanja. Jedan od zakljucakaove konferencije bio je da treba odbiti pokusaje voda srpskog pokretausmjerene na to da se ostvari saradnja sa Muslimanima. Okupljenagrupa muslimanskih prvaka zauzela je kategoricki stanoviste da takvasaradnja uopste ne moze doci u obzir, jer bi to navodno bilo stetnopo interese Muslimana.174) Inace, u pogledu odnosa prema saradnji saSrbima tada i nije bilo razlike u stavu Hendine grupe i samog Dzabica.Treba istaci da Hendina aktivnost koindicira sa njegovim nastojanjemda dobije izvjesne poslove u vezi sa izgradnjom zeljeznicke pruge odSarajeva prema Drini. Zato su pored Hende bili zainteresovani jos nekipripadnici muslimanske carsije (M. Masic, M. Ahmetasevic).175)

Medutim, pomenuta akcija Hende i drugova, kao i raniji slicni po-kusaji za izmirenje sa Vladom, pretrpila je neuspjeh, jer joj se suprot-stavila vecina u muslimanskoj deputaciji sa Dzabicem na celu. Henda iostali iz njegove grupe nisu se usudili da bez saglasnosti Dzabica predu-zimaju dalje korake, i to tim vise sto je njihova akcija naisla na zestokotpor svuda u opozicionim krugovima u zemlji. Dzabic je jos uvijekuzivao veliki ugled i smatran je i dalje vodom muslimanskog pokreta.Krajem 1902. i pocetkom 1903. godine vlasti su konstatovale da je uzemlji poraslo opoziciono raspolozenje i pogorsala se politicka situaci-ja.176) Vlada je u decembru 1902. bila obavjestena i o novim neuspjelimpokusajima srpskih opozicionera da se priblize vodama muslimanskogpokreta u zemlji.177) Bilo je ocito da muslimanska opozicija, u kojoj jedominirao uticaj Dzabica, nije tada kao ni ranije svojim najvecim di-jelom bila spremna da ulazi u politicke aranzmane sa vodama srpskogautonomnog pokreta.

** *

Do sada nisu pronadeni bilo kakvi podaci koji bi davali osnovu zapretpostavku da je 1902. odrzan u Slavonskom Brodu sastanak srp-skih i muslimanskih prvaka na kome bi bio usvojen i potpisan ”Nacrtugovora”, koji je bio predmet diskusija od 1900. godine. Naprotiv, sve

174) Borba Muslimana, dok. br. 162, 163, str. 383-387. Jedno vrije-me A.Firdus se drzao po strani od akcije Hende i drugova (N. S e h i c,Mjere Kalajevog rezima, str. 142) ali joj se docnije prikljucio.

175) Borba Muslimana, dok. br. 152, str. 365.176) Isto, dok. br. 164, 165, 166, 167, str. 387-394.177) Isto, dok. br. 166, str. 390-391.

237

okolnosti, a posebno politicko drzanje toboznjih potpisnika ”ugovora”Ali-bega Firdusa i Bakir-bega Tuzlica u to vrijeme, govore da se tvrd-nja O. Nuri-Hadzica o zakljucenju srpsko-muslimanskog ugovora 1902.mora odbaciti.178)

Da do perfektuiranja ugovora u toku 1902. godine nije doslo vidi sei iz toga sto su G. Jeftanovic i S. Trifkovic u ljeto 1903. godine, pos-lije smrti Kallaya, obnovili svoja nastojanja da muslimansku opozicijupridobiju za saradnju. Ovaj put u prvi plan bila je isturena privrednaproblematika koja je interesovala domacu burzoaziju. Pitanja koja su seodnosila na vjersko prosvjetnu autonomiju i cisto politicka pitanja bilasu izostavljena u novom ”Ugovoru”, za koji je Jeftanovic pokusavao pri-dobiti neke muslimanske opozicionere za vrijeme boravka na Kiseljakuod 29.jula do 9.avgusta 1903. godine.179)

Jeftanovic je svojim sagovornicima objasnjavao smisao buduce za-jednicke saradnja ovako: ”Ovaj rad, u koji treba sada zajedno da stupi-mo, ne tice se dzamije niti crkve, nego samo nase koze i kese”. SaradnjaMuslimana a i Srba trebalo je da ”se sastoji u tome, da zajedno traze,da se od stranaca razlicita poduzeca oduzmu, te ovorodcima daju, darade, da se bosanski novac ne rasipa na Ilidzi, trkama i svim nepotre-bitim poduzecima i drugim stvarima itd. Takoder hoce traziti, sto jebilo s novcima, koji su za sume i druge stvari uzete a u Bosni ih ne-ima”. Muslimanima je Jeftanovic objasnjavao da ce se vjerska pitanja”sada zaostaviti, posto ste stvar doveli do Mesihata i mi Srbi do Sinodai Patrijarsije”.180) Ovakav stav Jeftanovica je razumljiv kada se ima u

178) Koliko nam je poznato muslimanski prvaci zadrzavali su se 1902. go-dine izvjesno vrijeme u Slavonskom Brodu u dva navrata. Tu je 30. i 31.januara 1902. konferisao Dzabic sa clanovima deputacije i grupom opo-zicionera, koja se potom vratila u zemlju. Tom prilikom je odluceno dadeputacija sa Dzabicem na celu ne putuje u Bec, nego produzi direktno uCarigrad. Prisutni muslimanski opozicioneri nisu tada u Sl.Brodu imalinikakve kontakte sa srpskim vodama, a dr Durdevic, koji je bio pozvanna razgovore, nije se pojavio. (ABH ZMF Pr BH 124/1902, telegramiKotarske ekspoziture Bos.Brod od 31/I i 1/II 1902.). Drugi put, 20.ma-ja 1902. grupa od devet muslimanskih opozicionera na proputovanju zaBudimpestu zadrzala se u Sl.Brodu da bi razgovarala sa Durdevicem uvezi sa izradom i predajom protesta protiv postupaka prema Dzabicu iprogona u zemlji. (Pr BH 775/1902 tel.Kutschere ZMF 20.V 1902, PrBH 776/1902).

179) Vladi je 1903. bio poznat bitan sadrzaj ali ne i forma nacrta no-vog ugovora. (ABH ZMF Pr BH 1091-1903 Izvjestaj Zemaljske vladeZMF 12.VIII 1903. Prilozi izvjestaji informatora Filana od 7, 8, 9. i 10.augusta 1903) Vjerovatno je rijec o nacrtu ”novog sporazuma” koji spo-minje Gavrila da ga je on izradio i uputio Jeftanovicu. (GrosserbischeUmtriebe, Dok. 98, str. 211).

180) ABH ZMF Pr BH 1091/1903. Izvjestaj informatora Filana od 7. i8. avgusta 1903.

238

vidu da su vode srpskog pokreta za crkveno-skolsku autonomiju upravobile uspjesno okoncale pregovore sa mitropolitima, ostavivsi da Pa-trijarsija rijesi nekoliko spornih tacaka. Borba bosanskohercegovackihSrba za crkveno-skolsku autonomiju pocela se privoditi kraju,181) a zasrpsku burzoaziju, kao relativno najrazvijeniju nacionalnu burzoaziju uzemlji, pitanja privrednog karaktera dobijaju sve veci politicki znacaj.Medutim, srpski gradanski politicari, nastojeci da putem novog pro-grama pridobiju muslimanske vodece slojeve a narocito one elementeu carsiji koji su bili nezadovoljni podjelom liferacija i koncesija za eks-ploataciju suma, imali su i dalje u prvom planu politicke ciljeve. Onisu racunali da ce pridobivsi Muslimane za saradnju na bazi novog pro-grama moci lakse da ih privuku u borbu za ostvarenje sirih politickihciljeva. Tako je sam Jeftanovic povjerljivo kazivao onim Muslimanima,za koje je bio uvjeren da su odani ”slogi i Srpstvu, da je njemu samoiznuditi slogu i podpise vecine muslimanskih prvaka, pa bi onda znao,sta bi radio, i sve trazio te ne bi se zaustavio, dok ne bi autonomiju pos-tigao”. Osim toga, Jeftanovic i neki Muslimani, njegovi istomisljenici,davali su na Kiseljaku 1903. izjave ”da se tako dugo nece umiriti dokAustriju iz Bosne ne krenu.” Ta ”borba” trebalo je da se vodi zajed-nickim srpsko-muslimanskim predstavkama i memorandumima.182)

Sarajevski trgovci Ahmed-aga Henda, Mujaga Glodo, Avdaga Sa-hinagic kao i neki drugi umjereni opozicioneri, koji su se tada zateklina Kiseljaku odobravali su sadrzaj Jeftanoviceva programa, ali nisu bilispremni da se za njega zaloze u zajednici sa Srbima. Oni su imali podoz-renje prema politickim ciljevima srpskih voda i bavili su se planovimasopstvenih akcija kod novog ministra Buriana. Videniji opozicionerikao Firdus, Alajbegovic, Lakisic i dr. drzali su se podalje od skupova uKiseljaku. Jeftanovic je tada direktno kontaktirao samo sa drugorazred-nim licnostima u muslimanskom pokretu, pristasama ”sloge” (Muha-medom Salicem, Ibrahim-begom Cengicem, Omer-agom Uzicaninom,Junuz-agom Madarevicem i dr.) i navodno uspio da neke pojedincekao Jusuf ef. Sehovica, Mujagu Balica, Mustaj-bega Halilbasica i dr.pridobije da stave svoje potpise na ”novi ugovor”183) Potrebno je na-pomenuti da program s kojim je Jeftanovic istupio 1903. nije mogao

181) Vidi V. S k a r i c, op. cit. str. 53-55, T. K r u s e v a c, Sarajevo,305-305.

182) Kao nap. 179. i 180.183) Navodno je muslimanska deputacija u Carigradu dozvolila opozi-cionerima u zemlji da mogu saradivati sa Srbima u pitanjima koje jesadrzavao novi Jeftanovicev program, s tim da se ne mijesaju u onestvari za koje je deputacija bila opunomocena. (Ibidem, Izvjestaj Filanaod 8.VIII 1902). Ovaj podatak odudara kako od Dzabicevih ranijih takoi docnijih poruka da ”on ne pristaje na nikoji nacin na slogu sa Srbima”,(Borba Muslimana, dok. br. 188, str. 420, dok. br. 195, str. 426. Vidii nap.149.)

239

biti dovoljno atraktivan za begove, ciji su ekonomski interesi bili kon-centrisani u oblasti agrarnih odnosa, a da se ne govori o mogucnosti dase oko pomenutog programa okupe siri slojevi muslimanskog i srpskogstanovnistva.

Odnosi izmedu srpske i muslimanske opozicije u 1903. i narednimgodinama izlaze izvan okvira zadataka koje smo sebi postavili u ovo-me radu. Medutim, i ako je pitanje politickog saveza izmedu srpskogi muslimanskog opozicionog pokreta ostalo i dalje aktuelno, ugovor otome nije mogao biti zakljucen do 1908. godine. Na takav zakljucak na-vode podaci o stalnom insistiranju protagonista srpsko-muslimanskogpolitickog saveza da se ostvari ”sloga”,184) kao i jedna izjava Serifa Ar-nautovica data pocetkom januara 1908. godine, kada su u pregovorimamuslimanskog vodstva sa Vladom iskrsle odredene teskoce. Arnautovicje tada izjavio kako on, zajedno sa Firdusom, Dzinicem, Fadilpasicemi Miralemom smatra da je ”najbolje pregovore prekinuti te ne bojec senicega potpisati slogu sa Srbima te javno kroz Evropu traziti autonomi-ju”.185) U aprilu iste godine saznalo se za pregovore izmedu predstavni-ka srpske i muslimanske opozicije o predaji zajednickog memorandumacaru, u kome je trebalo da se osudi rezim u Bosni i trazi parlamentarnopredstavnistvo. Medutim, o pomenutoj zajednickoj akciji sa Srbimapostojala su, kao sto je to bio slucaj i ranije, ozbiljna razmimoilazenjau redovima muslimanskih opozicionera.186)

Ostaje otvoreno pitanje da li je saradnji i zajednickom istupanjuSrpske narodne organizacije i Muslimanske narodne organizacije predaneksiju i u doba aneksione krize (zajednicki memorandum ministruBurianu 7.IX 1908, zajednicka poruka narodu u Bosni i Hercegovini11.X 1908. i dr.) predhodilo zakljucenje pismenog ugovora. Skloni smoipak da vjerujemo da se ni u pomenutom razdoblju srpsko-muslimanskasaradnja nije zasnivala na postojanju nekog formalnog ugovora o po-litickom savezu. Posve je pak iskljuceno da bi ”Nacrt ugovora”, kojise pojavio 1900. godine, mogao pred aneksiju biti potpisan i perfek-tuiran kao ugovor. On je u nekim svojim dijelovima vec bio zastarioprevaziden dogadajima. Tako npr. poslije zavrsetka borbe Srba zacrkveno-skolsku autonomiju i sporazuma o tome s vlastima izgubio jesvoj smisao § 7 ”Nacrta”, prema kome je trebalo da obje strane ”spo-razumno i zajednicki” zahtijevaju ”da svaka vjera svoju upravu i svojeuredenje udesi prema duhu svoje crkve sasvim slobodno i nezavisno odutjecaja makar kakvih organa inovjeraca”, a u vezi s tim i odredba u

184) Borba Muslimana, dok. br. 187, str. 413-419, dok. br. 195, str.426, dok. br. 250, str. 493, dok. br. 262, str. 532.

185) Isto, dok. br. 269, str. 543; Up. M. I m a m o v i c, Pravni polozaji unutrasnji politicki razvitak BiH, str. 148.

186) Borba Muslimana, dok. br. 273, str. 560.

240

§ 17 da ni jedna stranka ne smije jednostrano da sklopi ma kakav ugo-vor sa Vladom. Takoder, vec prilikom diskusija u 1900. i 1901. godinipokazalo se da odredbe ”Nacrta” u pogledu zvanicnog jezika i pisma io agrarnom pitanju nisu bile prihvatljive ni za one muslimanske prvakekoji su tada bili skloni zajednickoj akciji sa Srbima, pa su vode srpskogpokreta ucinile odredene ustupke. Dokaz da je stari Nacrt prestao zasrpsku gradansku politiku u pojedinim svojim dijelovima biti aktuelanpredstavlja i pojava novog koncepta ugovora.

Smatramo da je vazno naglasiti da se problematika politicke sa-radnje i odnosa izmedu srpskog i muslimanskog autonomnog pokretanikako ne moze svoditi na pitanje da li je ili nije postojao formalniugovor o njihovom medusobnom politickom savezu, i ako je to samo posebi vazno pitanje. Medutim, daleko je znacajnije analizirati konkretneodnose izmedu srpskog i muslimanskog pokreta u svim periodima nji-hove djelatnosti i utvrditi koje se drustvene snage javljaju kao faktoriu toj saradnji, te kakvi su blizi i dalji politicki ciljevi tih snaga. Mozese konstatovati da je u srpskoj gradanskoj politici pitanje stvaranjasrpsko-muslimanskog saveza na platformi borbe za politicku autonomi-ju Bosne i Hercegovine igralo mnogo znacajniju ulogu nego sto je topitanje bilo prisutno u aktivnosti muslimanskog pokreta za vjersku ivakufsko-mearifsku autonomiju. U doba austrougarske uprave u Bos-ni i Hercegovini nisu postojale, kako smo to vec na pocetku naglasili,politicke, socijalne i kulturne pretpostavke koje bi omogucile stvaranjesrpsko-muslimanskog politickog saveza na nekoj siroj i stabilnijoj osno-vi, kao uostalom ni uslovi da se ostvari politicko jedinstvo Srba, Hrvatai Muslimana.

Srpski gradanski politicari u zemlji, a jos vise srpski politicki faktoriizvan Bosne i Hercegovine, tezili su da politicki savez sa Muslimanimanosi srpsko nacionalno obiljezje. To je nailazilo na otpor cak i kod onihmuslimanskih prvaka koji su se javljali kao pobornici saveza sa Srbimai bilo je neprihvatljivo za muslimanski autonomni pokret. Pomenutatendencija u srpskoj gradanskoj politici izazivala je kod voda musli-manskog pokreta, i sire u muslimanskim krugovima, nepovjerenje upogledu srpskih nacionalno-politickih ciljeva. To je pored mnogih dru-gih momenata bila takode znacajna prepreka za zakljucenje ugovora opolitickom savezu izmedu vodstva muslimanskog i srpskog autonomnogpokreta.187)

187) Vidi: Borba Muslimana, dok. br. 188, str. 420.

241

.

242

P R I L O G

N a c r t U g o v o r a

medu Srbima pravoslavne i muslimske vjere u Bosni i Hercegovini ... ... ... ...

... ....

§. 1.

Uvidajuc nepravdu i nepodnosivost danasnjeg stanja, obavezujemo se raditi, i

sav narod pozvati da na tom radi, da Bosna i Hercegovina dobiju svoju samoupravu

pod vrhovnom vlasti svog suverena sultana.

§. 2.

Kad se to jednom bozijom pomoci postigne, imace narod sam po svojim zas-

tupnicima da uredi unutrasnje stanje zemlje, al mi se vec sad sporazumljujemo i

uglavljujemo sledece kao temelj tome buducem uredenju.

§. 3.

Zajamcujemo medusobno slobodu i jednakost svih vjera, koje se u Bosni i

Hercegovini ispovijedaju.

§. 4.

Po pravdi i pravici imade, kad nasa otadzbina bude slobodna, biti guvernerom

iste naizmjenice jedan moslim i jedan pravoslavni Srbin.

§. 5.

Rijesenje agrarnog pitanja imace uzeti u svoje ruke sam narod, i to tako, da se,

koliko je najvise moguce, izbjegne uticaj ma cijeg stranog kapitala, te da ga rijese

medusobnom udesbom sami vlasnici zemalja, uredeni trgovci i kmetovi.

§. 6.

Za vrijeme dok traje danasnja uprava osjecamo kao starosjedioci i sinovi Bo-

sne i Hercegovine da imamo pravo i duznost brinuti se za buducnost i srecu sveg

naroda nase drage otadzbine. Pa da to po mogucnosti u sto vecoj mjeri postignemo

ugovaramo sledece:

§. 7.

Zahtjevamo sporazumno i zajednicki da svaka vjera svoju upravu i svoje urede-

nje udesi prema duhu crkve sasvim slobodno i nezavisno od utjecaja makar kakvih

organa inovjeraca.

243

§. 8.

Zahtjevamo sporazumno i zajednicki da se ukloni iz Bosne i Hercegovine svaka

vjerska i narodnosna propaganda.

§. 9.

U smislu tog trazimo da se uklone iz javne sluzbe sve one licnosti, koje su se

ma kako istakle kao propagatori u jednom ili drugom smjeru.

§. 10.

Zahtijevamo da se iz Bosne i Hercegovine izdenu svi duhovni redovi rimske

crkve, osim Franjevaca, a isto tako i svi duhovni funkcionari te crkve koji nijesu

rodeni Bosanci i Hercegovci.

§. 11.

Narodni jezik Bosne i Hercegovine ima se nazivati svojim pravim imenom:

”srpski”.

§. 12.

U svim skolama ima da se taj jezik tako naziva i da se upotrebljuje pisan

iskljucivo cirilicom.

§. 13.

Sve oblasti bez iznimke imadu da se u javnosti i prema narodu svagda i svagdje

sluze srpskim jezikom, a u pismenom saobracaju pismom cirilskim.

§. 14.

Posto danas tudinci i doseljenici ne dadu da se cuje pravi glas naroda Bosne

i Hercegovine to izjavljujemo da ne priznajemo niti cemo ikada u buduce priznati

pravo zavicajnosti u Bosni i Hercegovini onim osobama, koja dodose sa okupacijom

ili poslje nje, ni njihovim potomcima, makar bili rodeni u Bosni i Hercegovini.

§. 15.

Videc kako nam danas strada vjera i narodnost nasa, a sta bi tek bilo u slucaju

aneksije, to se obavezujemo - na osnovu nacela izrazena u §. 1. - najsvecanije raditi

protiv aneksije svim mogucim sretstvima.

§. 16.

Smatramo za najsvetiju svoju duznost upozoriti svoju bracu u Makedoniji i

Albaniji kakvo je nase stanje, da ne padnu i oni u istu bijedu.

§. 17.

Obavezujemo se medusobno da ni jedna stranka ne smije jednostrano da sklopi

ma kakav ugovor sa danasnjom vladom.

§. 18.

Svaka vjeroispovijest je vlasna otvarati svoje vjeroispovijedne skole.

§. 19.

U tu svrhu je vlada duzna iz zemaljskih srestava dati svakoj vjeroispovijesti

novcanu potporu u razmjeru broja ukupnog naroda doticne crkve u Bosni i Herce-

govini.

244

§. 20.

Isto tako ima se svakoj vjeroispovijesti razmjerno broju njenih sljedbenika dati

iz zemaljskih sretstava potpora u bogostovne svrhe: za popravljanje bogomolja,

potporu oskudnog svestenstva, i t.d.

§. 21.

Sve te potpore imadu se uruciti doticnim autonomnim organima koji su jedini

vlasni s njima prema potrebi raspolagati.

§. 22.

U svrhu propagiranja ovijeh skroz opravdanih nacela osnivamo fond, kom ce

biti zadaca da u stranom novinstvu podupire nase zahtjeve i da se siri evropski

krugovi zainteresuju za nas i nase pitanje.

§. 23.

U taj fond ulagacemo podjednako prema nasim potrebama.

§. 24.

Tim fondom rukovacemo sami i iz njega dijeliti nagrade i potpore nakon zajed-

nickog sporazuma.

§. 25.

Obavezujemo se svecano kao ljudi: svojom vjerom, svojim postenjem, svojom

ljubavi prema otadzbini i vjeri njenoj, da cemo gornje uvjete drzati, da cemo ih

ostaviti u amanet svojim potomcima.

Prokleto mu i sjeme i pleme ko iznevjeri!

... ... ... ... ... ... ... ... ....

(:§.5, 11, 12 i 13, ostavljeni su in suspenso dok se sastanu Muhamedovci u

Budimpesti. Ostali su svi primljeni jednoglasno.)

... ... ... ... ... ... ... .....

ABH ZMF Pr BH Nr 183/1901, 23-26 ff.

(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 14-15, 1978, 125-161)

245

.

246

AUSTROUGARSKO ZAJEDNICKO MINISTARSTVO I

UPRAVLJANJE BOSNOM I HERCEGOVINOM NAKON ANEKSIJE

(Drzavnopravni aspekt)

Aneksijom 1908. izmjenjen je medunarodnopravni status Bosne iHercegovine, ali je njen drzavnopravni odnos prema Monarhiji ostao ubiti isti. Ona nije bila drzava ni subjekat suverenih prava nego je i daljeostala samo posebno upravno podrucje. Ostao je na snazi austrijski iugarski paralelni zakon o ukljucenju Bosne i Hercegovine u zajednickoaustrougarsko carinsko podrucje iz 1879, kao i zakon o bosanskoher-cegovackoj upravi iz 1880, koji je bio donesen takoreci iz ”nuzde” kaoprovizorno rjesenje. Ovaj zakon nosio je izvjesna obiljezja sporazumaizmedu Austrije i Ugarske o prosirenju kruga zajednickih poslova i da-vao je pravo njihovim vladama da uz ustavnu odgovornost vrse uticajna bh. upravu. Bosna i Hercegovina je bila podvrgnuta i najvecemdijelu onog paralelnog privrednog i finansijskog zakonodavstva obijudrzava Monarhije, koje je slijedilo iz njene pripadnosti austrougarskomcarinskom podrucju. Ovo je bilo podrobnije precizirano u zakonu ocarinskom prikljucenju iz 1879. koji je jos davao austrijskoj i ugarskojvladi posebna ovlascenja u pogledu neposrednog ucesca u rjesavanjuizvjesnih pitanja iz domena carinske i finansijske uprave.1) Dok jepostojala odredena ustavna odgovornost cinilaca koji su ucestvovali uvodenju bh. uprave u odnosu na Monarhiju, uprava je u odnosu naBosnu i Hercegovinu imala, sve do proglasenja Zemaljskog ustava 1910.apsolutisticki karakter. Vladaru je u predustavnom periodu pripadaloiskljucivo zakonodavno pravo u svim zemaljskim poslovima, osim kadje to u posebnim slucajevima, zbog finansijskih i privrednih interesaobiju drzava Monarhije, dolazilo do ingerencije austrijskog i ugarskog

1) Dzevad J u z b a s i c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskogzakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine. RadoviANU BiH XXXII/11, 1967, 186-189; i s t i, Die Einbeziehung Bosni-ens und der Herzegowina in das gemeinsame osterreichisch-ungarischeZollgebiet. Osterreichische Osthefte 30, 1988, str. 196-211; up. Ferdi-nand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der VerwaltungOsterreich-Ungarns, Leipzig 1914, 20-21; Hamdija K a p i dz i c, Her-cegovacki ustanak 1882 godine, Sarajevo 1958, 18-21.

247

parlamenta. Paralelni austrijski i ugarski zakoni iz 1879. i 1880. treba-lo je da vaze i nakon donosenja Zemaljskog ustava, i to sve dotle dok sene izmjene na osnovu sporazumnih zakonskih odluka u obje drzave Mo-narhije. Time je i poslije aneksije polozaj Bosne i Hercegovine premadrzavnoj cjelini ostao provizorno rijesen i nerasciscen.

Uvodenje ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, cime je u jav-nosti iskljucivo motivirana aneksija, imalo je za cilj da se jedan dioranijeg apsolutnog prava vladara, koje nije bilo nigdje kodifikovano,prenese na izabrane predstavnike naroda u bh. zemaljskom Saboru.Donosenjem Ustava i uspostavljanjem Sabora trebalo je, po ocjeni poz-natog austrijskog pravnog strucnjaka i istaknutog politicara JosephaRedlicha, da se u izvjesnom smislu modificira polozaj Bosne i Hercego-vine prema zajednickom ministarstvu, koje je reprezentovalo vladara,kao i prema njegovom izvrsnom organu, Zemaljskoj vladi. Ta promje-na isla je, po Redlichu, u korist principa samovlade. Medutim, Bosnai Hercegovina nije mogla postati subjekat u drzavnopravnom smislu.Svrha Ustava nije nikako bila da posve ukine njen polozaj kao objektauprave, koju je vodilo zajednicko ministarstvo, nego da ga samo unutarzakonodavnog djelokruga Sabora ogranici.2)

Iako su nakon aneksije ostala neizmjenjena zakonska nacela na ko-jima je pocivao odnos Monarhije prema Bosni i Hercegovini, aneksijomi pripremama za uvodenje Zemaljskog ustava otvoren je niz problema.U prvom redu bila je rijec o razlicitoj interpretaciji vazecih principa uupravljanju Bosnom i Hercegovinom pri definisanju pojedinih ustavnihodredaba i prakticnom rjesavanju konkretnih pravnih, politickih, fi-nansijskih i privrednih pitanja. Osim toga bila je prisutna i tendencijapojedinih uticajnih faktora da u skladu sa svojim specificnim interesi-ma pomenute principe redefinisu i u buducnosti izmjene. To se desavalou situaciji kada je politicki, privredni i vojnostrateski znacaj Bosne iHercegovine izbio u prvi plan interesa austrougarskih vladajucih kru-gova. Opste okolnosti, koje su u prvoj deceniji XX vijeka odredivalespoljne i unutrasnje ekonomske odnose Austro - Ugarske, bitno su uti-cale na pojacano interesovanje u objema drzavama Monarhije za Bosnu

2) Denkschrift des Reichsrats-und Landtagsabgeordneten Prof. Dr. Jo-seph Redlich zu den Gesetzentwurfen des gemeinsamen Ministeriums,betreffend die Verleihung einer Verfassung an Bosnien und die Herze-gowina, erstattet Sr. Exzellenz dem Herrn Ministerprasidenten Dr. Ric-hard Freiherrn von Bienerth, Haus-Hof-und Staatsarchiv (=HHStA) Wi-en, Politischesarchiv (PA) XL Interna 247. Liasse LIX c. Dokument jebez datuma, ali se iz sadrzaja moze zakljuciti da je nastao sredinom1909.

248

i Hercegovinu. One su djelovale na dalje zaostravanje ekonomskih su-protnosti izmedu Austrije i Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao ina jacanje rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja na bh.upravu.3)

S obzirom na komplikovan i nedovrsen ustavni okvir unutar kogaje Zajednicko ministarstvo finansija obavljalo svoju funkciju vrhovnogorgana bh. uprave njegova stvarna djelatnost i njeni rezultati zavisilisu ne toliko od ozakonjenih nacela koliko od realnih odnosa snaga iumjesnosti da se drugim faktorima nade sto bolji modus vivendi. Utom pogledu ono je u doba Kallayeva rezima postiglo najvisi stepen re-lativne samostalnosti prilikom formiranja i sprovodenja politike u Bosnii Hercegovini. Za to je poseban znacaj imala postignuta samostalnost upribavljanju i u upotrebi zemaljskih prihoda. Zajednicko ministarstvofinansija se u odnosu na Bosnu i Hercegovinu postepeno razvilo u go-tovo kompletnu vladu, obuhvativsi sve grane uprave, dok se Zemaljskavlada pretvorila u njegov obicni izvrsni organ.4)

Zaostravanje austrougarskih suprotnosti, koje karakterise izvjesnopomjeranje odnosa u korist pojacanog uticaja Ugarske i njen povecaniinteres za Bosnu i Hercegovinu, odrazio se unekoliko i na politiku za-jednickog ministarstva finansija. To je dalo povoda da se sa austrijskestrane uskoro po okoncanju aneksione krize postavi i pitanje uticajaZajednickog ministarstva kao kolegija trojice zajednickih ministara napolitiku bh. uprave. U tom pogledu bila je karakteristicna izjava pred-sjednika austrijske vlade Richarda Bienertha, koju je on dao u anek-sionom odboru austrijskog parlamenta 12.maja 1909. Bienerth je nesamo naglasio da ce austrijska vlada insistirati na paritetnoj ingeren-ciji u upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koja joj je pripadala pozakonu iz 1880. nego je i najavio da ce ubuduce u duhu istog zako-na Zajednicko ministarstvo kao kolegijalno tijelo uticati na sva vazna iprincipijelna pitanja bh. uprave.5) Bienerth je ovo izjavio u sporazumusa ministrom inostranih poslova Aehrenthalom, i uz preko volje datusaglasnost zajednickog ministra finansija Istvana Buriana. Cilj izjava

3) Vidi: Dzevad J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera oodnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskihekonomskih suprotnosti, Godisnjak Drustva istoricara BiH (dalje Godis-njak) XVIII, 1970, 58 i dalje.

4) Ferdo H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajednickog mi-nistarstva financija, Glasnik arhiva i Drustva arhivista BiH (dalje Glas-nik ADA) III, 1963, 13-18.

5) Abschrift eines Einsichtsstuckes des k.k. Ministersprasidiums vom16.02.1910. HHStA, PA I,K. 638, Cabinett des Ministers (=CdM) VIIIc12/1.

249

je bio da doprinese smirivanju kriticne politicke situacije i zestokih na-pada opozicije zbog privilegija koje je ministar Burian dao madarskojPrivilegovanoj agrarnoj i komercijalnoj banci za Bosnu i Hercegovinu.6)

I sam Aehrenthal je imao u vidu da aneksija i predstojece pro-glasenje Zemaljskog ustava mora imati izvjesnog odraza na tretmanposlova Bosne i Hercegovine od strane zajednicke vlade.7) To je bilona liniji Aehrenthalovih nastojanja, ispoljenih jos prilikom obnavljanjaprivredne nagodbe izmedu Austrije i Ugarske, da Zajednicko ministar-sko vijece dobije funkcije vlade, kojoj bi pripadali zajednicki ministri isefovi austrijske i ugarske vlade. Svoj polozaj u Zajednickom ministar-skom vijecu on je zelio, ako ne de jure a ono de facto, uzdici na rangkancelara Reich-a. Aehrenthal je pokusavao voditi novu opstedrzavnupolitiku i, suprotno tendencijama razvitka, ojacati jedinstvo Reich-a.Smatrao je uspjehom sto su Madari konacno prihvatili dugo osporava-ni naziv ”zajednicka vlada”, ali i dalje je ostalo otvoreno pitanje da litakva vlada uopste stvarno postoji, ili samo zajednicki ministri koji necine vladu. Inace, privrednom nagodbom od 8.oktobra 1907. po zeljiMadara je afirmisana politicka i privredna samostalnost obiju drzavaMonarhije. One se tretiraju kao samostalni subjekti medunarodnogprava prilikom sklapanja trgovackih ugovora sa inostranstvom, koje su,osim predstavnika Ministarstva inostranih poslova, potpisivali i pred-stavnici austrijske i ugarske vlade. Time je, medutim, kao i nekimdrugim ustupcima vise formalnog karaktera, u stvari u mnogome bilakodifikovana vec postojeca praksa.8)

Mada je u okviru drzavnopravnih ustupaka i protuustupaka pri-hvaceno da se oznaka ”zajednicka vlada” upotrebljava u medunarodnimugovorima koji se ticu zajednickih poslova,9) i dalje su ostale duboke

6) Aehrenthal Burianu 6.5.1909, Burian Aehrenthalu 7.5.1909, BienerthAehrenthalu 17.5.1909. HHStA, PA I K. 637, CdM VIII c 12/2; o po-litickim problemima u vezi sa privilegijama odobrenim madarskoj bancividi Luka D a k o v i c, Privilegovana agrarna i komercijalna banka zaBosnu i Hercegovinu, Glasnik ADA VI, 1966, 143-170.

7) Aehrenthal Burianu 6.5.1909. HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/2.8) Eva S o m o g y i, Aehrenthals Reformbestrebungen 1906-1907. Die

Dualismus-Interpretation des Ministers des Aussern, OsterreichischeOsthefte 1, 1988, 60-75; up. Moritz Ritter von P o s c h e l, Verhaltniszu Ungarn. Der neue Ausgleich, Jahrbuch der internationalen Vereini-gung fur vergleichende Rechtswissenschaft und Volkswirtschaftslehre zuBerlin, IX Bd. 1 Abt. Manheim und Leipzig 1912, 593-596; AlexanderS p i t z m u l l e r - H a r m e r s b a c h,Der letzte osterreichisch-un-garische Ausgleich und der Zusammenbruch der Monarchie, Berlin1929.

9) Vereinbarte Grundsatze uber die staatsrechtlichen Fragen beim Ab-schlusse internationaler Vertrage, Wien 31.Janner 1908. HHStA, PA IK. 630, CdM V-1.

250

razlike izmedu austrijskog i madarskog gledista u pogledu funkcije ikaraktera zajednickih organa Monarhije. Ovo je doslo do izrazaja iprilikom utvrdivanja teksta Zemaljskog ustava za Bosnu i Hercegovi-nu, slicno kao i na pocetku okupacije kada se raspravljalo o osnovnimprincipima upravljanja okupiranom zemljom.10)

Spor je izbio oko ustavne oznake zajednickog organa nadleznog zaupravljanje Bosnom i Hercegovinom. Problem je nastao oko toga da lida se u Zemaljskom ustavu treba da spominje Zajednicko ministarstvokao kolegij trojice zajednickih ministara, ili samo zajednicki ministarfinansija? Naime, zakon o bh. upravi iz 1880. oznacio je zajednickoministarstvo kao organ koji vodi provizornu upravu Bosne i Hercego-vine (clan 1). Medutim, jos prije donosenja pomenutog zakona trojicazajednickih ministara predlozila su vladaru da poslove civilne upraveBosne i Hercegovine prenese na jednog zajednickog ministra, koji jetrebalo da ih vodi u ime Zajednickog ministarstva. Vladar je prihva-tio prijedlog i 26.februara 1879.odlucio da vodenje bh. uprave povjerizajednickom ministru finansija.11)

Za cijelo vrijeme pregovora o bh. Ustavu vodenih tokom 1909. aus-trijska vlada je, pozivajuci se na zakon iz 1880, zastupala stanoviste davrhovno vodenje bh. uprave pripada Zajednickom ministarstvu kaokolegijalnom tijelu. Ona je vladarevu odluku od 26.2.1879. ocjenjiva-la kao internu administrativno-tehnicku mjeru koja ne moze izmijenitizakon. Austrijska vlada je smatrala da u zakonu kao i u odluci dola-zi do izrazaja virtuelno pravo Zajednickog ministarstva kao cjeline naupravljanje Bosnom i Hercegovinom.12) Zato je kategoricki trazila dase u Ustavu iskljucivo upotrebljava termin ”c. i kr. zajednicko minis-tarstvo”,13) sto je bilo potpuno suprotno stanovistu ugarske vlade.

Uskoro nakon aneksije austrijska vlada je narocito insistirala napravu da vrsi paritetni uticaj na bh. upravu prilikom preduzimanjasvih mjera koje tangiraju privredne i politicke interese obiju drzava

10) Vidi: Dz. J u z b a s i c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugar-skog zakona, 163-169.11) Protokoll uber die unter dem Vorsitze des k.u.k. Ministers des ka-iserl. und konigl. Hauses und des Aeussern, Grafen Aehrenthal, am6. September 1909, Vormittags und Nachmittags, zu Wien stattgehab-te Konferenz, der k.u.k. gemeinsamen Minister. HHStA, PA I K. 638,CdM VIIIc 12/1. Up. H. K a p i d z i c, Hercegovacki ustanak, 23. ikao citirani rad u prethodnoj napomeni, 177.12) Kao napomena 5.13) Predsjednik austrijske vlade zajednickom ministru finansija 21. 7.1909, Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (=ABH), Zajednicko mi-nistarstvo finansija (ZMF), PrBH Nr 1648/1909; Antrage der k.k. Regi-erung, HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1.

251

Monarhije.14) Pri tome ona je u suzbijanju naraslog madarskog utica-ja, koji je dosao do izrazaja osobito pri odobravanju posebnih privile-gija madarskom kapitalu u finansiranju otkupa kmetova, racunala napodrsku Zajednickog ministarstva kao kolegijalnog tijela. Ovo tim visesto je, narocito povodom afere oko Privilegovane agrarne i komercijalnebanke za Bosnu i Hercegovinu, u austrijskoj javnosti zajednicki minis-tar finansija Istvan Burian optuzivan da protezira madarske interesena stetu austrijskih. Tom prilikom je 24.juna 1909. u gornjem domuCarevinskog vijeca, na prijedlog Josepha M. Baernrethera i drugova,usvojen zakljucak kojim se, pored ostalog, poziva austrijska vlada da uvezi sa uvodenjem ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini utice kakobi se uredila ”podesna organizacija vrhovne uprave” anektirane zemlje.To je trebalo da bude takva organizacija koja bi ”cuvajuci pravo sa-moopredjeljenja Bosne i Hercegovine u njihovim vlastitim poslovima”garantovala kako interese cjelokupne Monarhije tako i obiju njenih po-lovina, na nacin koji ne bi kocio nego unapredivao upravu zemlje.15)

Prethodno je u Poslanickoj kuci Carevinskog vijeca 8.juna 1909. usvo-jen zakljucak kojim je, kao i u vise navrata ranije zbog otpora Madara,bezuspjesno trazeno da se zakonodavnim tijelima oba drzavna podrucjapodnesu zakonski nacrti o odgovornosti zajednickih ministara. Ove kaoi neke druge zakljucke u odnosu na Bosnu i Hercegovinu donesene uCarevinskom vijecu podrzao je predsjednik austrijske vlade Bienerth.On je preporucio Aehrenthalu da na jesen 1909. sazove konferencijuna kojoj bi se zajedno sa predstavnicima ugarske vlade u prvom redurazmotrilo stvaranje novih institucija za upravljanje Bosnom i Herce-govinom, koje je inicirao Baernreither.16)

Nova organizacija vrhovne uprave za Bosnu i Hercegovinu sastoja-la bi se, kako je to Baernreither obrazlozio 26.juna 1909. u gornjemdomu austrijskog parlamenta, u tome da se po uzoru na Carinsku i tr-govinsku konferenciju u Ministarstvu inostranih poslova osnuje Bosan-ska konferencija sastavljena od predstavnika zajednickog ministarstva,austrijske, ugarske i bosanske vlade. Tu je trebalo da se pod vodstvomMinistarstva inostranih poslova raspravlja o glavnim pravcima i prin-cipima bh. uprave, da bi se u neposrednom kontaktu svih pozvanihfaktora, a prije svega obiju vlada, otklonila medusobna trvenja i ubr-zalo odvijanje poslova. Nova instanca trebalo je da bude surogat zanovo, cetvrto centralno mjesto u okviru Zajednickog ministarstva, jer

14) Bienerth Burianu 8.3.1909. ABH ZMF PrBH Nr 634/1909.15) 57 der Beilagen zu den stenographischen Protokollen des Herrnha-uses.-XIX. Session 1909. Nr 35/H.H.16) Bienerth Aehrenthalu 21.7.1909, Bienerth Wekerleu 21.7.1909. HH-StA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1.

252

su se stvaranju novog organa za Bosnu i Hercegovinu kao i uopste novihzajednickih organa protivili Madari.17)

Svoj prijedlog o formiranju Bosanske konferencije Baernreither jeponovio u proljece 1910. u povjerljivom memorandumu prestolonasljed-niku Franzu Ferdinandu, i to nakon sto je vec bio donesen Zemaljskiustav. Pri tome je, za razliku od javnih izjava, u memorandumu uka-zao i na dublju politicku pozadinu svoga prijedloga. On je isao za timda se poslovi upravljanja Bosnom i Hercegovinom izluce iz Zajednickogministarstva finansija, koje je tada bilo u rukama ministra Madara, ida se za Bosnu i Hercegovinu obrazuje novo, cetvrto centralno mjestou Becu. U tom slucaju Baernreither je racunao da bi na njegovo celomogao doci jedan nemadar. Dalekosezniji strateski cilj je bio da upravau Bosni i Hercegovini stvori takve prilike i raspolozenja, koja ce bitinova snazna uporista za ideju cjelokupnosti Monarhije. Po ovom kon-ceptu Bosni i Hercegovini je bila namijenjena uloga krunske zemlje saspecificnim austrijskim duhom koji je trebalo da obuhvati cjelokupnudrzavu.18)

Karakteristicno je da je general Moritz Auffenberg zapisao u janu-aru 1909. kako je zelja hrvatskih politicara u Bosni i Hercegovini daupravljanje zemljom pripadne u nadleznost ministra inostranih poslova,koji je bio i ministar carske kuce. Tako bi Bosna i Hercegovina kao ne-ka vrsta carevinske zemlje bila potcinjena najblizem licno monarhovomorganu. Ovo je tumacio njihovom nadom da ce se na taj nacin Bos-na i Hercegovina emancipovati od stvarnog ili umisljenog madarskoguticaja.19)

Ideja da se Zajednicko ministarstvo finansija eliminise kao vrhov-ni organ bh. uprave bila je prisutna i u vojnim vrhovima Monarhije,koji su bili nezadovoljni Burianovom politikom u Bosni i Hercegovini,specijalno u pogledu uvazavanja vojnih interesa. Tako se 1901. godinepojavio projekt po kome je trebalo da se opste direktive za politiku uBosni i Hercegovini kao i upravu utvrduju kolegijalno, zakljuccima tri

17) Vidi Alois C z e d i k, Zur Geschichte der k.k. osterreichischen Mi-nisterien 1861-1916, Bd. 4, Teschen-Wien-Leipzig 1920, 324, 327-329.18) Joseph M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tage-buches. Die sudslawische Frage und Osterreich-Ungarn vor dem Welt-krieg, Berlin 1928, 114-120.19) Hamdija K a p i d z i c, Ispisi iz beckih arhiva o predistoriji prvogsvjetskog rata, Glasnik ADA X-XI, 1970-1971, 491. To, medutim, nijeznacilo da su se hrvatski politicari odrekli prikljucenja Bosne i Hercego-vine Hrvatskoj i trijalizma. Bosna i Hercegovina kao carevinska zemlja unjihovim pogledima je bila prolazna faza ka trijalistickom rjesenju, kojese opet nije nalazilo u sferi neposredne realpolitike. Vidi o tome MirjanaG r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878 do 1914,Historijski zbornik XIX-XX, 1968, 32 i dalje.

253

zajednicka ministra, predsjednika austrijske i ugarske vlade i zemalj-skog poglavara Bosne i Hercegovine. Zemaljski poglavar, inace armij-ski inspektor u Sarajevu, odgovarao bi vladaru za cijelu bh. upravui predstavljao bi je u delegacijama. Mada direktno podreden vladaru,on bi bio obavezan podnositi takode izvjestaje i prijedloge ministar-skom kolegiju. Kompetencije Zemaljske vlade potcinjene zemaljskompoglavaru, protezale bi se i na one poslove koji su bili u nadleznostiZajednickog ministarstva finansija. Bosanska kancelarija u Becu, kojubi sacinjavali nizi cinovnici, bila bi samo novi manipulativni organ zaposredovanje izmedu zemaljskog poglavara i pet ministara. Projekt jepolazio od ideje jacanja cjelovitosti Monarhije i trebalo je da jos viseformalno naglasi neposredni suverenitet cara nad Bosnom i Hercegovi-nom a da se istovremeno ne iskljuci zakonom garantovani uticaj obijuvlada i ne tangira postojeci dualisticki sistem. Vojni krugovi su tezilida se kod upravljanja anektiranom zemljom prekine sa predominantnimuticajem Zajednickog ministarstva finansija i u prvi plan dode uticajzajednickih ministarstava rata i spoljnih poslova. Racunali su da ce ublizoj buducnosti biti aktuelno i pitanje ucesca predstavnika Bh.saborau delegacijama. Politicki cilj je bio da se u vezi sa uvodenjem ustavnihinstitucija u Bosni i Hercegovini unaprijed osujete ”radikalne autonom-ne teznje”.20)

Treba imati u vidu da je jos na samom pocetku okupacije u sep-tembru 1878. Franz Joseph I odbacio da se kao privremeno vrhovnoupravno nadlestvo za Bosnu i Hercegovinu osnuje jedna komisija u Becuna celu sa predstavnikom Ministarstva inostranih poslova, ciji bi clanovibili predstavnici ostalih zajednickih ministarstava i austrijske i ugarskevlade. Car je tada smatrao da je ustavno neizvodljivo da se stvaraposebna instanca za Bosnu i Hercegovinu, jer je iskljucivo ministrimapripadala egzekutiva.21)

U politickim prilikama poslije aneksije bilo je daleko manje realnihmogucnosti da se odstupi od ustavnih nacela i stanovista koje je za-uzeo car jos na pocetku okupacije, te na njemu zasnovanih postojecihrjesenja u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Zato, i poredpodrske predsjednika austrijske vlade Bienertha, nije mogao da se u

20) Stellung der Landeschefs von Bosnien u. Hercegovina. Kriegsarchiv(=KA), Wien, Kriegsministerium (KM) Pras. 81-83, 1 /1910.21) Dz. J u z b a s i c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskogzakona, 165-169. Bosanska komisija, koja je formirana 6.9.1878. u sklopuMinistarstva vanjskih poslova, djelovala je privremeno, i to prvenstvenokao savjetodavni organ koji su sacinjavali predstavnici triju zajednickihministarstava i obiju vlada. Medutim, uskoro po osnivanju Biroa za pos-love BiH u okviru Zajednickog ministarstva finansija (11.3.1879) Komisi-ja je 27.maja 1879. prestala da postoji. H. K a p i d z i c, Hercegovackiustanak, 22-23.

254

pregovorima sa ugarskom vladom 1909. uzme u razmatranje Baernrei-therov prijedlog o formiranju Bosanske konferencije, koji je sadrzavaojedva prikrivenu namjeru da se, pored vec postojecih triju ministar-stava za pragmaticke zajednicke poslove Monarhije, formira i cetvrtacentralna instanca. Takode nije bila ustavno izvediva, a politicki je bi-la sasvim nerealna, zamisao ponikla u vojnim krugovima, da zemaljskipoglavar u mnogome dobije i one prerogative u upravljanju Bosnom iHercegovinom koje je imao zajednicki ministar finansija.

Ove javno iznosene ili povjerljivo razmatrane ideje, kako u tokupriprema za donosenje Zemaljskog ustava za Bosnu i Hercegovinu takoi poslije njegovog proglasenja pokazivali su teznje odredenih austrijskihpolitickih krugova. One su izazivale duboko podozrenje Madara, jer subile ne samo suprotne njihovim aspiracijama na Bosnu i Hercegovinunego su potencijalno ugrozavale i sam dualisticki sistem. Stoga je pred-sjednik ugarske vlade uporno insistirao na madarskim drzavnopravnimgledistima kada je bilo rijeci o tome da se, polazeci od postojecih nor-mativnih rjesenja, u tekstu bh. Zemaljskog ustava, definisu kompeten-cije Zajednickog ministarstva odnosno zajednickog ministra u pogleduupravljanja Bosnom i Hercegovinom.

Predsjednik ugarske vlade Sandor Wekerle smatrao je da termin”zajednicko ministarstvo”, koji se nalazio u zakonu iz 1880, nema tajsmisao da zajednicko ministarstvo kao kolegij treba da vodi upravu Bo-sne i Hercegovine. Naprotiv, ocjenjivao je da je intencija pomenutogzakona bila da Zajednicko ministarstvo vodi te poslove putem jednogsvog clana, argumentirajuci to postojecom pravnom praksom. Wekerleje insistirao da se ni ubuduce u tom pogledu nista ne mijenja i posebnoje naglasavao da se sacuva neokrnjen uticaj ugarske i austrijske vladena bh. upravu. Predsjednik ugarske vlade ponovio je poznati madarskistav da zajednicko ministarstvo ne predstavlja poseban kabinet kao stosu to ugarska i austrijska vlada, i da opcenito ne nastupa kao korpora-tivni organ, jer je svaki ministar pozvan da vodi poslove samo vlastitogresora. Wekerle je smatrao neprihvatljivim da se Zajednicko ministar-stvo postavlja u odnosu na poslove Bosne i Hercegovine kao posebanforum, koji bi donosio odluke i bio zasnovan na medusobnoj solidar-nosti ministara. Isticao je da bi to bio potpun novum u Ustavu obijudrzava Monarhije, koji bi ucinio iluzornim ustavnu odgovornost njiho-vih vlada u odnosu na upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Medutim,Wekerle nije bio protivan, cak je smatrao i pozeljnim, da se u pojedi-nim slucajevima pitanja koja se ticu Bosne i Hercegovine razmatrajuu krugu Zajednickog ministarstva, ali je insistirao da u tome treba daucestvuju i predsjednici obiju vlada. Ugarska vlada je bila izricito pro-tiv da se u tekstu ustava bilo gdje spominje ”zajednicko ministarstvo”

255

nego samo ”zajednicki ministar finansija”, koji je stvarno vodio bh.upravu.22)

Prema stanovistu ugarske vlade izrazenom jos 1891, zajednicki mi-nistar finansija nije u pitanjima upravljanja zemljom donosio naredbena osnovu vlastitog djelokruga nego kao izabrani mandator legislativaodnosno vlada obiju drzava Monarhije. Stoga je ugarska vlada smatralada od vlastite odluke legislativa, odnosno vlada obiju drzava ovisi kolikoce oni zadrzati neposrednog uticaja na upravu zemlje, koju su spora-zumno povjerili jednom trecem organu.23) Ovo je bilo potpuno u skladusa opstim stavom Madara prema zajednickim poslovima i organima Mo-narhije. Oni su inace, u zajednickim ministrima gledali opunomocenikedviju udruzenih drzava, a u zajednickim organima samo zajednicke ins-titucije obiju drzava, negirajuci pri tome cak i postojanje jedinstvenedrzave kao samostalnog pravnog lica. Nasuprot tome, u Austriji suposmatrali zajednicke poslove i zajednicke drzavne organe kao institu-cije koje slijede iz pravnog kontinuiteta jedinstvene drzave (Reich-a)od prije nagodbe 1867, kao otjelovljenje jedinstva Monarhije podjeljenena dvije drzavne polovine.24) Medutim, zajednicko ministarstvo fun-giralo je bez stvarne ustavne odgovornosti, jer je glavni cilj madarskihpoliticara od sklapanja nagodbe 1867. bio da Austro-Ugarska Monar-hija ne treba da ima zajednicku, odgovornu vladu. Madarski stav dane postoji zajednicka vlada nego samo zajednicki ministri 25) dosao jeodlucno do izrazaja prilikom rasprave o bosanskom ustavu.

Aehrenthal je oponirao misljenje Wekerlea da zajednicki ministrine cine gremium koji svoje poslove kolegijalno obavlja i da se stogana njega ne moze primjeniti pojam solidarne odgovornosti, Aehrent-hal se pritome pozvao upravo na ugarski nagodbeni zakon (zak.clan

22) Wekerle Burianu 12.7.1900. ABH ZMF PrBH 1617/1909.23) Protokoll des Ungarischen Ministerrates v. 8.12.1891. HHStA, Ka-binettsarchiv.24) Vidi o tome Peter H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus amEnde des 19. Jahrhunderts, (u: Studien zur Geschichte der Osterrei-chisch-Ungarischen Monarchie) Budapest 1961, 347-350. Hanak tu citirai najvazniju literaturu. Up. sazet prikaz ove problematike u: RudolfS i e g h a r t, Die letzten Jahrzehnte einer Grossmacht, Berlin 1932,111-125.25) Vidi Die Entstehung des gemeinsamen Ministerrates und seineTatigkeit wahrend des Weltkrieges, u: Protokolle des Gemeinsamen Mi-nisterrates der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie (1914-1918) Ein-geleitet und zusammengestellt von Miklos Komjathy, Budapest 1966,20-42.

256

XII: 1867), koji je propisivao solidarnu odgovornost zajednickog minis-tarstva.26) Medutim, on iz toga nije izvodio zakljucak da zajednickoministarstvo ustvari predstavlja kabinet kod koga bi moglo biti govorao solidarnosti u obicnom smislu te rijeci. Imao je u vidu da je zajed-nicko ministarstvo u svim pitanjima od principijelne vaznosti i onakobilo vezano za saglasnost austrijske i ugarske vlade. Zato je isticao,kad je rijec o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, da ce Zajednickoministarstvo u svim pitanjima principijelnog znacaja uvijek se sasta-jati zajedno sa oba predsjednika vlada.27) U vezi sa kontraverzama upogledu oznake zajednickog organa u Zemaljskom ustavu nadleznog zaupravljanje Bosnom i Hercegovinom (da li zajednicki ministar finansi-ja ili c. i kr. Zajednicko ministarstvo), Aehrenthal je ocijenjivao da jezahtjev ugarske vlade suprotan zakonu iz 1880, dok je protiv stanovistaaustrijske vlade govorila postojeca praksa.28)

Na sastanku zajednickih ministara 6.septembra 1909. prihvacen jeAehrenthalov kompromisni prijedlog da se u bh. Ustavu, tamo gdjeje rijec o centralnoj instanci koja zemljom stvarno upravlja, upotrije-bi izraz ”zajednicko ministarstvo (odnosno zajednicki ministar)” komeje povjereno vodstvo bh. uprave. Medutim, na onim mjestima gdjese spominje vrhovno vodstvo, tj. gdje je rijec o pitanjima principijel-ne prirode u smislu zakona, trebalo je da se upotrijebi izraz ”c. i kr.zajednicko ministarstvo”. Uz posredovanje Aehrenthala kod austrijskei Buriana kod ugarske vlade ovaj prijedlog je konacno i usvojen odpredstavnika obiju vlada na sjednici Zajednickog ministarskog vijeca

26) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 15.9.1909. HHStA, PAXL Interna.U paragrafu ugar. zak. clana XII:1867 bila je definisana odgovornostkako svakog clana ministarstva tako i cijelog zajednickog ministarstva.Medutim, pojam parlamentarne odgovornosti, kako je to proizilazilo izparagrafa 38 istog zakona, uveliko se iscrpljivao u pravu zajednickihministara da ucestvuju na sjednicama delegacija i njihovoj obavezi daodgovaraju na pitanja koja im se tamo postavljaju. Zbog svojevrsnedrzavne strukture Monarhije, u kojoj delegacije nisu mogle dobiti karak-ter opstedrzavnog parlamenta, postalo je iluzorno da bi se uskracivanjempovjerenja moglo na parlamentarni nacin srusiti zajednicko ministarstvo.Kao napomena 24. Up. Ivan Z o l g e r, Der staatsrechtliche Ausgle-ich zwischen Osterreich und Ungarn, Leipzig 1911, 319-323, 331-332;Edmund B e r n a t z i k, Die osterreichischen Verfassungsgesetze, Wi-en 1911, 439-452; Joseph R e d l i c h, Das Osterreichische Staats-undReichsproblem, II Bd. Leipzig 1920, 491-495. O tretmanu Bosne i Her-cegovine u delegacijama vidi F. S c h m i d, op. cit. 23-24.27) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 15.9.1909. HHStA, PAXL Interna.28) Protokoll uber die ..... am 6.september 1909 ..... stattgehabte Kon-ferenz der k.u.k. gemeinsamen Minister, HHStA PA I K. 630 CdM .......

257

15.septembra 1909. Time je ucinjen pokusaj da se u Ustavu termi-noloski razluci i precizira odnos Zajednickog ministarstva kao kolegijatrojice zajednickih ministara i Zajednickog ministarstva finansija pre-ma upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Usvojena rjesenja, po rijecimaAehrenthala, vodila su racuna o de jure i de facto stanju, u namjeri dase kolikogod je moguce ne dira u postojeci status quo.29)

Medutim, insistirajuci na ponovnom utvrdivanju u Zemaljskom us-tavu vec ranije zakonom propisane nadleznosti Zajednickog ministar-stva u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom, Aehrenthal je imaou vidu da se u odnosu na raniju praksu stvarno intenzivira uticaj Mi-nistarstva inostranih poslova i Ministarstva rata, a u prvom redu daon ojaca sopstveni polozaj. Ova tendencija dosla je do izrazaja tokom1909. godine prilikom rasprave o nizu spornih odredaba bh. Ustava.

Aehrenthalovom vrlo aktivnom angazovanju pri konacnom obliko-vanju ustavnih odredaba prethodilo je razmatranje prvobitnog ustav-nog nacrta, koje je izradilo Zajednicko ministarstvo finansija, na in-ternim sastancima najvisih funkcionera Ministarstva inostranih poslo-va. Na ovim sastancima odrzanim 28.maja i 3. i 4.juna 1909, kojimaje predsjedavao Aehrenthal razmatrana je prvenstveno drzavnopravnaproblematika koja je istovremeno tangirala zajednicke poslove Monar-hije i upravljanja Bosnom i Hercegovinom.30) Stavovi zauzeti u Minis-tarstvu inostranih poslova bili su osnova za istupanje Aehrenthala nasastanku zajednickih ministara 7.juna 1909, na kojem su sporazumnousvojene odredene izmjene i dopune prvobitnog nacrta bh. Ustava.31)

Ovako korigovan nacrt Ustava Aehrenthal je, a ne zajednicki ministarfinansija Burian, uputio predsjednicima austrijske i ugarske vlade.32)

O primjedbama i prijedlozima pomenutih vlada ponovo su raspravljalizajednicki ministri i o njima kolegijalno zauzeli stavove na svojoj sjed-nici od 6.septembra 1909.33) Otvorena pitanja zatim su razmatrana nasjednicama Zajednickog ministarskog vijeca, gdje su i usvajani kompro-misni zakljucci. Na ovim sjednicama su, pored zajednickih ministara,ucestvovali predsjednici obiju vlada, te pojedini austrijski i ugarski mi-nistri.

29) Kao nap. 27. i 28. Up. Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Herce-govinu, paragrafi 38 i 39.30) HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1. Prvobitni nacrt Zemaljskogustava ZMF je uputilo 30.4.1909. zajednickim ministrima i predsjedni-cima austrijske i ugarske vlade.31) Protokoll uber die ... ....am 7.Juni 1909 zu Wien stattgehabte Kon-ferenz der k.u.k. gemeinsamen Minister, HHStA, PA I K.638, CdM VIIIc12/1.32) Aehrenthal predsjednicima obiju vlada 16.6.1909. Ibidem33) Kao nap. 28.

258

Pitanje ingerencije clanova Zajednickog ministarstva u odnosu nabh. upravu javilo se i pri utvrdivanju ustavne odredbe o supotpisivanjuu Saboru usvojenih i od vladara sankcionisanih bh. zakona. PrijedlogZajednickog ministarstva finansija u prvobitnom nacrtu ustava bio jeda zakone supotpisuje zajednicki ministar kojemu je povjereno vodstvobh. uprave. Medutim, Aehrenthal je smatrao da pored potpisa pome-nutog zajednickog ministra bh. zakoni ”principijelne prirode”, kao i onibh. zakoni o poslovima kod kojih saodlucuju obje drzave Monarhije, usmislu zakona iz 1880, treba da nose i potpis ministra inostranih pos-lova, odnosno zakoni vojnog karaktera i potpis ministra rata. I poredBurianovog protivljenja, da je tesko ustanoviti granicu kad se jednopitanje moze principijelno posmatrati i njegovih rezervi kako ce na toobje vlade gledati, zajednicki ministri su prihvatili Aehrenthalovo sta-noviste na sastanku od 7.juna 1909, i u tom smislu izmijenili nacrtZemaljskog ustava.34) Time je trebalo da se, analogno praksi u objedrzave Monarhije, bh. zakoni objavljuju i sa potpisima vise ministara.

Aehrenthalovo stanoviste o ovom pitanju odgovaralo je intencijamaaustrijske vlade, koja je predlozila samo pregnantniju formulaciju isteustavne odredbe.35) Nasuprot tome ugarska vlada je odlucno odbilaAehrenthalov prijedlog i insistirala da se u nacrtu Ustava unese izricitaodredba da sankcionisane bh. zakone supotpisuje samo zajednicki mi-nistar finansija.36) Taj zahtjev Aehrenthal je ocijenio kao suprotanzakonu iz 1880. godine, koji nije iskljucivao mogucnost da vladar even-tualno i ministru rata povjeri bh. upravu. Na kraju je odnijelo prevaguBurianovo stanoviste, da uticaj svih ”pozvanih faktora” treba da se re-alizuje vec pri nastajanju bosanskih zakona.37) U konacno odobrenomtekstu Ustava odredba o supotpisivanju sankcionisanih zakona (clan38) ostala je ista kao i u prvobitnom nacrtu. Medutim, u praksi nisuskinute s dnevnog reda nesuglasice u pogledu uticaja zajednickih mi-nistara kao i ostalih politickih faktora na bh. zakonodavstvu i upravi.Pri tome tretman drzavnopravne problematike nije, kao ni ranije, bioformalnog akademskog karaktera, nego se javljao kao izraz borbe zauticaj realnih politickih snaga. To se odvijalo u situaciji kada je osjet-no porastao znacaj Bosne i Hercegovine kako za Monarhiju kao cjelinutako i za njene obje drzave posebno, a narocito za Ugarsku.

Da su gledista ostala i dalje duboko podijeljena ilustruju razmimo-ilazenja koja su izbila neposredno pred publikovanje Zemaljskog ustava

34) Kao nap. 31.35) Predsjednik austrijske vlade zajednickom ministru finansija 21. 7.1909. ABH ZMF PrBH Nr 1648/1909.36) Kao nap. 22.37) Kao nap. 28. i 31.

259

i umalo nisu odgodila da se taj cin obavi 17.februara 1910. U Za-jednickom ministarstvu finansija, a takode u Ministarstvu inostranihposlova, prihvaceno je stanoviste predsjednika ugarske vlade da se bh.ustavni zakoni objave samo uz supotpis zajednickog ministra finan-sija. Pri tome je izrazeno glediste da se ”supotpisivanjem od stranejednog ministra obavezuje cijelo Zajednicko ministarstvo”. Nasuprottome, predsjednik austrijske vlade isticao je da izdavanje Ustava nijeakt tekuce administracije nego opsti fundamentalni zakon, koji treba iformalno da proizade iz zato zakonom pozvanog organa. Sa austrijskestrane se ukazivalo da Ustav sadrzi odredbe koje tangiraju i djelokrugMinistarstva rata i Ministarstva inostranih poslova, te da je cijelo Za-jednicko ministarstvo ucestvovalo u izradi Ustava. S obzirom da ses ugarske strane dovodio u pitanje princip solidarne odgovornosti za-jednickih ministara predsjednik austrijske vlade je smatrao da je torazlog vise da svaki ministar svojim potpisom preuzme odgovornost.Medutim, predsjednik austrijske vlade Bienerth je u zadnji cas povu-kao svoje prigovore, istovremeno isticuci da ostaje pri svom nacelnomstavu. Za ovakav postupak bili su mjerodavni politicki razlozi. Austrij-ska vlada nije htjela da se u datom momentu iznova otvore pregovorisa ugarskom vladom i ponovo odlozi sankcionisanje i publikovanje bh.Ustava.38) Ovo posebno s obzirom na veliko zakasnjenje u pogledu ispu-njenja obecanja o uvodenju ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini,koje je dao car prilikom aneksije, i to kako stanovnistvu anektiranezemlje tako i evropskoj javnosti. Za drzanje Bienertha bila je takodeznacajna okolnost da je i Aehrenthal, sigurno iz istih razloga, bio vecreterirao od svog stava da izvjesne bh. zakone, kao sto je Ustav, trebada potpisuju sva tri zajednicka ministra.39)

U vezi sa uvodenjem ustavnih institucija i radom Bh sabora postig-nut je dogovor izmedu clanova Zajednickog ministarstva da zajednickiministar finansija upucuje bh. zakonske nacrte, ne samo predsjednicimaaustrijske i ugarske vlade, nego i drugoj dvojici zajednickih ministara,sto do tada nije bilo praktikovano. Jedini izuzetak u tom pogledu bioje nacrt zemaljskog budzeta koji je i ranije upucivan zajednickim mi-nistarstvima inostranih poslova i rata na odobrenje.40)

Zajednicko ministarstvo finansija nije se u ustavnom periodu uvijekrevnosno pridrzavalo postignutog dogovora, sto je izazivalo proteste za-jednickih ministara. Ministar inostranih poslova Aehrenthal, pozivajucise na odgovornost koju ima kao predsjednik Zajednickog ministarskog

38) Kao nap. 5.39) Kao nap. 28.40) Burian Aehrenthalu 10.6.1910. HHStA, PA I K. 639, CdM VIIIc12/4.

260

vijeca nastojao je da se pomenuti dogovor striktno postuje.41) To istoje trazio i ministar rata Schonaich,42) a potom i njegov nasljednik Auf-fenberg. Sredinom 1912. Auffenberg je naglasavao da je cisto rijec ozakonskim nacrtima od eminentno vojno-politickog znacaja, koji se ticujako eksponiranih granicnih zemalja. Pri tome je ukazivao da je samoMinistarstvo rata u stanju da zastupa vojne interese.43) Aehrenthal,Schonaich i Auffenberg, pozivajuci se na dogovor izmedu zajednickihministara, insistirali su na tome da im kao clanovima Zajednickog mi-nistarstva pripada pravo da odobravaju bh. zakonske nacrte.

Po Burianu svrha upucivanja bh. zakonskih nacrta ”na znanje” os-talim zajednickim ministrima bila je u tome da oni dobiju mogucnostda zauzmu stav i daju svoje eventualne prijedloge i primjedbe.44) Topokazuje da je Burian u biti odstupio od postignutog dogovora i svojihizjava prilikom rasprave o bh. Ustavu, kada je priznavao pravo zajed-nickim ministrima da odobravaju bh. zakonske nacrte.

Zajednicki ministar finansija Leon Bilinski, uskoro je po preuzima-nju funkcije, pocetkom aprila 1912, zauzeo izricito stanoviste da je zaprijedloge zakona koje vlada podnosi Bh saboru, prema cl.37 Zemalj-skog ustava, potrebna samo saglasnost vlada obiju drzava Monarhije, ane jos i saglasnost zajednickih ministara inostranih poslova i rata. On jeto obrazlagao i time sto je vladar 1879. povjerio zajednickom ministrufinansija da u ime Zajednickog ministarstva vodi bh. upravu. PremaBilinskom bh. zakonski nacrti upucivani su na uvid drugim zajednickimministrima zato da bi oni kao clanovi Zajednickog ministarstva bili utoku zakonodavne djelatnosti u Bosni i Hercegovini.45)

Gledistu Bilinskog suprotstavio se tadasnji ministar rata MoritzAuffenberg, a posebno novi ministar inostranih poslova Leopold Berch-told. On je formulisao stav da se odgovornost zajednickog ministarstva,utvrdena u zakonu iz 1880. i ponovo naglasena u prvom clanu bh. Us-tava, proteze na sve vladine mjere u Bosni i Hercegovini i da zato sviclanovi Zajednickog ministarstva moraju zadrzati i pravo da vrse uticajna zakonodavnu djelatnost Bh.sabora. Za Berchtolda ovaj uticaj bioje dvostruko neophodan. S jedne strane, svaki zajednicki ministar mo-rao je imati pravo da kao suodgovoran clan Zajednickog ministarstvaispituje zakonske nacrte sa stanovista zajednickih interesa Monarhije iBosne i Hercegovine. S druge strane, on je imao obavezu da pomenutenacrte ispituje sa posebnog stanovista svog resora i eventualno prema

41) Aehrenthal Burianu 27.5.1910. Ibidem42) Schonaich Aehrenthalu 30.4.1911. Ibidem43) Auffenberg Berchtoldu 28.6.1912. Ibidem44) Burian Ministarstvu rata 18.3.1912. (prepis), ibidem45) Bilinski Auffenbergu 2.4.1912. Ibidem

261

njima zauzima stav. Berchtold je smatrao da zajednicki ministar fi-nansija u ime Zajednickog ministarstva salje prijedloge bh. zakona nasaglasnost predsjedniku austrijske i ugarske vlade. Iz toga je izvlaciozakljucak da clanovi Zajednickog ministarstva moraju usaglasiti stavo-ve u pogledu forme i sadrzaja zakonskih nacrta prije nego oni dobijukarakter vladinih prijedloga, i to eventualno putem rasprave izmedusvih zajednickih ministara.46) Ovo je na kraju prihvatio i Bilinski, jerBerchtold je insistirao na nacelnom pravu na uticaj. On nije trazioizmjenu postojece procedure koja bi podrazumijevala davanje formalnesaglasnosti od strane svih zajednickih ministara, jer bi to znacilo daljekomplikovanje i onako zamrsenog zakonodavnog postupka.47)

Bilinski je i dalje ostao pri shvatanju da ne postoji legalna oba-veza Zajednickog ministarstva finansija da trazi formalnu saglasnostzajednickih ministara. Zajednicko ministarstvo finansija upucivalo jeMinistarstvu inostranih poslova i Ministarstvu rata bh. zakonske na-crte i to kako one koji su spadali u kompetenciju Bh. sabora tako ione koji su bili van njegovog djelokruga. To je, prema uputstvu Za-jednickog ministarstva finansija izdatom Zemaljskoj vladi u ljeto 1913,imalo za cilj da se pomenuta ministarstva upoznaju sa bh zakonodav-stvom, sa svog resornog stanovista eventualno iznesu primjedbe ili akoustreba iniciraju vijecanja na konferenciji zajednickih ministara.48)

Posebno Ministarstvo rata nije u postaneksionom periodu propus-tilo priliku da o nizu bitnih pitanja bosanske politike zauzme svojestavove kao i da aktivno uticu na njen pravac i odluke. Pri tome subosanski zakoni de facto zavisili i od saglasnosti svih zajednickih mi-nistara. To je doslo do punog izrazaja na pr. kod jezickog zakona, ucijem je formulisanju uzelo aktivnog ucesca i Ministarstvo rata.49) Toisto vrijedi za zakone o investicijama, a napose za zakon o izgradnjinovih i rekonstrukciji postojecih zeljeznickih pruga. Inace, problemi uvezi sa izgradnjom zeljeznica u Bosni i Hercegovini razmatrani su kaoi u predaneksionom periodu na sastancima Zajednickog ministarskogvijeca uz ucesce predsjednika obiju vlada, gdje je trazen kompromisizmedu razlicitih interesa, u prvom redu Austrije i Ugarske.

46) Berchtold Bilinskom 12.7.1912. (prepis) ibidem47) Bilinski Berchtoldu 22.7.1912. Ibidem48) Memorandum. Der Landesregierung fur Bosnien und dir Herzegowi-na mit Erlass vom 7. August 1913 ... zur Danachachtung mitgeteilt(prepis). HHStA, PA I K. 630, CdM V/30. Prepis istog dokumenta i uKA Nachlass Potioreks A/3 Fasz. 2 Nr 373.49) Vidi Dzevad J u z b a s i c, Jezicko pitanje u austrougarskoj politiciu Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, 35-36, 63-64,72-73.

262

Uticaj Ministarstva rata u znatnoj mjeri su karakterisali ekstremnistavovi militaristickih krugova o metodama upravljanja u Bosni i Her-cegovini. Zato je on cesto nailazio na otpor od strane vodecih licnosticivilne uprave, koji je sa produbljavanjem unutrasnje krize i poostrava-njem vanjskopoliticke situacije sve vise slabio.50) Tome je doprinije-la i reorganizacija Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu i izvjesnoprosirenje njenih kompetencija. Na sjednici zajednickih ministara od14.marta 1912. usvojen je prijedlog upravne reforme u Bosni i Her-cegovini, koju je car sankcionisao 1.aprila 1912. Ukidanjem funkcijecivilnog adlatusa izvrsena je stvarna koncentracija vojne i civilne vlastiu rukama zemaljskog poglavara, koji je kao armijski inspektor bio i naj-visi vojni zapovjednik u oblasti 15. i 16. korpusa, u Bosni i Hercegovinii Dalmaciji. Mada je zemaljski poglavar trebalo da politiku u Bosni iHercegovini vodi u okviru smjernica zajednickog ministra zaduzenogza bh. upravu, kome je u tom pogledu bio potcinjen i odgovoran,51)

njegov polozaj u odnosu na zajednickog ministra finansija bio je no-vom upravnom organizacijom ojacan. To je pogodovalo proteziranjuvojnih interesa u Bosni i Hercegovini i jacanju uticaja vojnih faktorana donosenju politickih odluka.

Medutim, i pored porasta uticaja zajednickih ministara na uprav-ljanje Bosnom i Hercegovinom, moze se ipak konstatovati da se Zajed-nicko ministarstvo kao poseban kolegijalni organ u tom pogledu nijemoglo u ustavnom periodu afirmisati. To je bilo uslovljeno kako poras-tom antagonizma izmedu Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini takoi stanjem opstih politickih odnosa u Monarhiji. Odredene zasluge za toimaju i one odredbe bh. Zemaljskog ustava, koje su najvecim dijelomna zahtjev ugarske vlade stvarno prosirile ingerenciju obiju vlada nabh. zakonodavstvo i preko okvira ustanovljenim zakonom iz 1880.52) Sdruge strane, Zemaljski ustav nije sadrzavao nikakve posebne odredbeo ingerenciji Zajednickog ministarstva kao cjeline, osim sto je recipiraozakonsko rjesenje iz 1880, koje je bilo podlozno razlicitim interpretaci-jama.

Bosanskohercegovacki sabor je od pocetka svoje djelatnosti trazioda se ukinu zakoni iz 1879. i 1880. revidira Ustav, prosiri djelokrug

50) Vidi Dzevad J u z b a s i c, Aneksija i stavovi austrougarskih voj-nih krugova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom, u: Naucniskup posvecen 80. godisnjici aneksije Bosne i Hercegovine, ANUBiH, Po-sebna izdanja XCIX/29, Sarajevo 1991, 33.82.51) Glasnik zakona i naredaba za B.i H. godina 1912, 113. Vidi: Ham-dija K a p i d z i c, Ukidanje funkcije civilnog adlatusa. (Diskusija iodluka Zajednicke austrougarske vlade), Glasnik ADA I, 1961, 333-338,i s t i, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom. (Clanci irasprave), Sarajevo 1969, 100-109.52) Vidi: Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera, 63-65.

263

Sabora i izmijeni njegov poslovnik u liberalnom duhu, te uspostaviodgovorna vlada. Svoje politicke, finansijske i druge zahtjeve premaMonarhiji Sabor je posebno aktualizirao od kraja 1911. Oni su pono-vo sire formulisani krajem ljeta 1913. u programu nove koalicije kojuje trebalo da obrazuju muslimanski i hrvatski poslanicki klub i grupaposlanika oko lista ”Srpska rijec” (tzv. Srskicev program).

Pod utiskom politickih kretanja nakon izbijanja balkanskog rata1912, zajednicki ministar finansija Bilinski inicirao je pokusaj da Bos-na i Hercegovina bude predstavljena u delegacijama sa po tri poslanika,gdje bi imali mogucnost legalnog izjasnjavanja o zajednickim poslovimaMonarhije. Ovom planu obecao je podrsku ministar inostranih poslovaBerchtold. Plan se podudarao i sa stavovima prestolonasljednika Fran-za Ferdinanda i njegove okoline. Zemaljski poglavar Potiorek je smatraoda se Bosanskohercegovackom saboru ne moze dopustiti ingerencija uvojnim pitanjima niti pravo da debatuje o vanjskoj politici, jer bi topothranjivalo partikularisticke tendencije. Trebalo je ipak nesto ucinitikako bi se ublazilo nezadovoljstvo i paralizirale narasle centrifugalnesnage. Medutim, ucesce predstavnika Bosne i Hercegovine neposred-no u delegacijama, bilo bi suprotno nagodbenim zakonima iz 1867. osastavu i izboru delegacija i dualistickom ustrojstvu Monarhije. Osimtoga, samo zastupstvo u delegacijama ne bi moglo zadovoljiti Bosnu iHercegovinu, jer je tretiranje vaznih privrednih pitanja spadalo u nad-leznost austrijskog i ugarskog parlamenta. Zato je Potiorek nabacioideju da se Bosansko-hercegovackom saboru dodijeli pravo da salje i uoba parlamenta po sest poslanika. Realizovanje ovih ustavnih promjenaiziskivalo bi usvajanje kvalifikovanom vecinom odgovarajucih zakona uaustrijskom i ugarskom parlamentu, dok bi u Bosni i Hercegovini to mo-glo biti oktroisano vladarevom odlukom. Pri tome je Potiorek podoz-rijevao da bi 6 predstavnika Bosne i Hercegovine moglo u delegacijamakompaktno nastupiti i pojaviti se kao treci faktor u Monarhiji, suprotnoduhu dualistickog Ustava. Ni sam Bilinski nije vjerovao u sprovodljivostsvoje zamisli zbog ocekivanog otpora Madara, iako je dobio punomocod Franza Josepha I da pokrene problem. Cilj mu je bio da pokaze bardobru volju prema Bosna i Hercegovina. Ubrzo je, medutim, Bilinskidosao do zakljucka da je bolje ne dirati u zoljino gnijezdo i javno nenuditi rjesenja za koja je sumnjao da bi mogla zadovoljiti Bosance.53)

53) Dzevad J u z b a s i c, Neki problemi drzavnopravnog polozaja Bo-sne i Hercegovine nakon aneksije, u: Okrugli sto: Problemi drzavnoprav-nog polozaja Bosne i Hercegovine 1875-1945, ANUBiH Naucne komuni-kacije XXXV, Sarajevo 1994, 17-18; i s t i, Nacionalno-politicki odnosiu Bosanskohercegovackom saboru i jezicko pitanje (1910-1914), ANU-BiH Djela LXXIII/42, Sarajevo 1999, 161-166.

264

Potpuno negativno madarsko stanoviste izrazio je sredinom 1913.bivsi ugarski premijer Wekerle, isticuci da Bosanci imaju vise slobo-de nego sto zasluzuju. On je smatrao da ce se Bosna i Hercegovinau perspektivi morati podijeliti izmedu Austrije i Ugarske, pa ce tadanjena oba dijela imati predstavnike u delegacijama. Smatrajuci du-alizam jos za dogledno vrijeme jedino mogucim rjesenjem i Potiorekje u jesen 1914. postao zagovornik plana o diobi Bosne i Hercegovinena austrijski i ugarski dio, ali to, kao ni druge kombinacije o izmjenidrzavnopravnog polozaja zemlje za vrijeme Prvog svjetskog rata, nijemoglo biti ostvareno. Inace, u ustavnom periodu, austrijski politickifaktori medu kojima i prestolonasljednik Franz Ferdinand, u odnosuna Sabor, insistirali su na ocuvanju postojecih prava krune. Posebnosu Madari, suprotstavljajuci se teznjama Sabora, kao i nizu mjera bo-sanskohercegovacke uprave, nastojali onemoguciti da anektirana zemljaeventualno postane zametak treceg drzavnog podrucja u Monarhiji.54)

(Godisnjak DI BiH 39, 1988, str. 144-154, i na njemackom u Osterreichische Ost-hefte, 2, 1999, str. 266-285)

54) Kao prethodna napomena.

265

ANEKSIJA I STAVOVI AUSTROUGARSKIH VOJNIH KRUGOVA

PREMA UPRAVLJANJU BOSNOM I HERCEGOVINOM

Vise jugoslovenskih i drugih istoricara pisalo je o odnosu austro-ugarskih militaristickih krugova prema nacinu upravljanja Bosnom iHercegovinom, bilo da su ovaj problem u svojim radovima posebno tre-tirali ili su ga parcijalno u sklopu sire tematike doticali. Pri tome uprvom redu mislim na Hamdiju Kapidzica 1) i Mirjanu Gross,2) te K.B.Vinogradova 3) i Milorada Ekmecica.4) Znacajnu izvornu dokumentaci-ju za ovo pitanje iskoristio je i Franz Weinwurm u svojoj nepublikovanojdisertaciji o Oskaru Potioreku,5) ali je ona pretezno nekriticki interpre-tirana. Za situiranje bosanskohercegovacke problematike u siri kontekst

1) Hamdija K a p i d z i c, Previranja u austrougarskoj politici u Bos-ni i Hercegovini 1912. godine, u: Hamdija K a p i d z i c, Bosna i Her-cegovina pod austrougarskom upravom (Clanci i rasprave) Sarajevo,1968, 100-138; i s t i, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Her-cegovini, Ibidem 155-197. Osim toga K a p i d z i c je u nekoliko brojevaGlasnika arhiva i Drustva arhivista B. i H. (dalje Glasnik ADA) publi-kovao arhivsku gradu od interesa za predmetnu tematiku i to: Ukidanjefunkcije civilnog adlatusa (Diskusija i odluka Zajednicke austrougarskevlade), Glasnik ADA 1, 1961, 333-338; Ispisi iz beckih arhiva o predis-toriji prvog svjetskog rata, Glasnik ADA 10/11, 1970/1971, 465-537;Ispisi iz beckih arhiva - Prilozi politickoj istoriji Bosne i Hercegovine,Glasnik ADA 12/13, 1972/1973, 275-310.

2) Mirjana G r o s s, Hrvatska uoci aneksije Bosne i Hercegovine, u:Istorija XX veka III, izd. Institut drustvenih nauka, Beograd 1962, 153-275; i s t a, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga prijestolonasljed-nika Franje Ferdinanda, Casopis za suvremenu istoriju (CSP) 2, 1970,9-74.

3) K.B. V i n o g r a d o v, Bosnijskij krizis 1908-1909 g. prolog per-voj mirovnoj vojni, izd. Leningradskogo universiteta 1964, 55-59.

4) Milorad E k m e c i c, Ratni ciljevi Srbije 1914, Beograd 1973, 170-180; i s t i, Zalosna bastina iz godine 1914 (Politicke namjene sudskihprocesa u Bosni i Hercegovini za vrijeme prvog svjetskog rata), u: Ve-leizdajnicki proces u Banjaluci, Banjaluka 1987, 17-20; i s t i, StvaranjeJugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 676-677, 712-713.

5) Franz W e i n w u r m, FZM Oskar Potiorek. Leben und Wirkenals Chef der Landesregierung fur Bosnien und der Herzegowina in Sa-rajevo 1911-1914, (Dissertation) Wien 1964.

266

ratnih priprema u Austro-Ugarskoj zanimljiv je rad Arnolda Suppanakoji se odnosi na donosenje propisa o izvanrednom stanju u Hrvatskojza slucaj rata.6)

Polazeci od onoga sto je u literaturi vec poznato, i na osnovu novihdokumenata iz arhiva u Becu i Sarajevu, nastojacu da prikazem osnovnestavove austrougarskih vojnih krugova prema nacinu upravljanja Bos-nom i Hercegovinom te s tim u vezi i njenom statusu u Monarhiji, i tood vremena koje je neposredno predhodilo aneksiji do izbijanja Prvogsvjetskog rata 1914. godine. U centru paznje bice, medutim, odnosivojnih institucija i funkcionera s jedne i civilnih vlasti s druge strane.

Kao sto je vrlo dobro poznato problem aneksije Bosne i Hercegovi-ne zauzimao je centralno mjesto u planovima austrougarskih politickihfaktora za rjesenje sve akutnijeg jugoslovenskog pitanja unutar Monar-hije i u okviru priprema za aktivniju spoljnu politiku na Balkanu. Ovepripreme zapocele su jos u doba akutne unutrasnje krize u odnosimaizmedu Austrije i Ugarske, kada se u vrhovima Monarhije obrazovalauticajna konzervativna politicka struja koja je tezila izmjeni dualis-tickog uredenja i stvaranju velike Austrije sa jakom centralnom vlascu.Na celu ove struje, koja se oslanjala na antidualisticku tradiciju u Aus-triji, nalazio se prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Svoje najjaceuporiste imala je velikoaustrijska politika u visokim vojnim krugovimai visokom kleru, dijelu aristokratije i austrijanskoj krscansko-socijalnojstranci. Velikoaustrijski krugovi, koji su zeljeli da Monarhija postanemocna drzava i ravnopravan partner velikim imperijalistickim silama,istupali su sa razlicitim planovima za njenu reorganizaciju, medu ko-jima je odredeno mjesto zauzimao i trijalizam. Medutim, trijalistickekombinacije javljale su se u vise varijanti, a sama ideja trijalizma, zas-tupana od razlicitih politickih snaga i licnosti, imala je u raznim isto-rijskim situacijama i razlicito znacenje. Sam prijestolonasljednik se usvojim opredjeljenjima kolebao i nije se definitivno ni otvoreno izjasnioni za jedan od brojnih reformnih planova.7)

Pripreme za odlucan prelaz na aktivniju spoljnu politiku na Bal-kanu vezane su za dolazak niza licnosti, koje su pripadale krugu oko

6) A. S u p p a n, Ausnahmszustand in Erwagung. Die Verhandlun-gen uber im Kriegsfall zu erlassende Ausnahmsverfugungen fur Kroa-tien-Slavonien im Fruhjahr 1909. Osterreichische Osthefte (dalje OOH)3, 1974, 254-268.

7) G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga, 9 i dalje. Tu jedat i kratak osvrt na najvazniju literaturu o Franzu Ferdinandu i pro-blemu trijalizma. Posebno o trijalizmu u slovenackoj politici vidi Jan-ko P r u n k, Nacionalni programi u slovenskoj politickoj misli (1848-1945), CSP 3, 1985, 7 i dalje; Janko P l e t e r s k i, Zveza vseslovenskeljudske stranke in hrvatske stranke prava v leti 1911-1913. Zgodovinskicasopis 1-2, 1980, 5-75.

267

Franza Ferdinanda na vodece polozaje. Tako je u jesen 1906.baronAlois Laxa von Aehrenthal postao ministar vanjskih poslova, a za sefaGeneralstaba imenovan je Conrad von Hotzendorf, najekstremniji pred-stavnik austrijskih militaristickih krugova. Mada su obojica na svojepolozaje dosli kao povjerenici prestolonasljednika, Aehrenthal se, kaouostalom i neke druge licnosti cije je imenovanje na odgovorne polozajeizdejstvovao Franz Ferdinand, vremenom pridruzio njemackim dualis-tickim krugovima, i u smislu intencija Franza Josepha i vodio politiku usaradnji sa ugarskom vladom. Aehrenthal je vjerovao da ce strukturnimreformama i jacanjem dualistickog sistema stvoriti ne samo mogucnostaktivne spoljne politike, nego i da ce spoljnopoliticki rezultati jacatisvijest o pripadnosti Monarhiji.8)

Aneksija Bosne i Hercegovine dobila je kljucno mjesto u Aehrent-halovoj politici i njegovom programu da Austro-Ugarska ocuva i daljeizgradi svoj polozaj kao velika sila. U povjerljivim memorandumimaod 5.februara 1907. godine Aehrenthal je iznio svoj dugorocni konceptpolazeci od toga da politika status quo-a na Balkanu, vec zbog razvojaprilika u Makedoniji, ne bi se mogla vise odrzati. On je smatrao da semora napustiti od strane Andrassyja inaugurisana iskljucivo negativnajugoslovenska politika, koja je bila usmjerena samo na to da se sprijecenepovoljne konstalacije prilikom eventualnog raspada Turske. Nasuprottome, trebalo je ”postici pozitivnu konstrukciju jugoslovenskog proble-ma” i rijesiti ga unutar Monarhije. To bi se ostvarilo tako sto bi seDalmacija sjedinila sa Hrvatskom i Slovenijom i stvorila jugoslovenskagrupa sa centrom u Zagrebu. Njoj bi se prikljucila i Bosna i Herce-govina, koju je trebalo anektirati u momentu kada Austro-Ugarska nebude htijela vise da se u punoj strogosti pridrzava politike status quo-a.Bosna i Hercegovina bila bi privremeno anektirana kao zajednicki po-sjed obiju drzava Monarhije, ali bi se nakon uvodenja ustavnog rezimai dobijanja samouprave definitivno pripojila Trojedinoj kraljevini, cimebi unutar ugarske drzavne polovine bilo zavrseno formiranje jugoslo-venskog bloka. Za uzvrat, trebalo je da Madari pristanu na obnovuprivredne nagodbe i trgovinski i carinski savez sa Austrijom u trajanjuod bar 25 godina, sto bi stabilizovalo Monarhiju. Pri tome je Aehren-thal imao u vidu da ce stvaranje jake ”jugoslovenske grupe” u okviruUgarske vremenom dovesti do trijalizma. Smatrao je da priblizavanjeHrvata i Srba izrazeno u rijeckoj rezoluciji pogoduje ostvarenju nje-govih planova. ”Hrvatsko-srpska misao” trebalo je po Aehrenthalu dajaca unutar zemalja krune Svetog Stjepana, a jugoslovenski gravitacioni

8) Eva S o m o g y i, Aehrenthals Reformbestrebungen 1906-1907. DieDualismus-Interpretation des Ministers des Aussern. OOH 1, 1988,60-65.

268

centar u Zagrebu bio bi protivteza pokretu usmjerenom protiv integri-teta Monarhije koji je imao svoje ishodiste u Beogradu i Cetinju. Stavise privlacnoj snazi ”jugoslovenske grupe” ne bi ni sama Srbija mogladugo da se odupire vec bi dosla u politicku i privrednu zavisnost odAustro-Ugarske i bila bi ukljucena u austrougarski carinski savez.9)

I sef bosanskohercegovacke uprave, zajednicki ministar finansijaBurian je, imajuci prvenstveno u vidu unutrasnji politicki razvitak uBosni i Hercegovini pokrenuo u maju 1907. godine u memorandumucaru pitanje aneksije.10) Po Burianu autokratska uprava u zemlji bilaje poslije okupacije nuzna, ali je bio brzi kulturni i materijalni napre-dak te se jasnije javljala nacionalna svijest i teznja ka samoopredje-ljenju. Kada je Burian preuzeo duznost bilo mu je ocigledno da jeKallayev pokusaj sa bosanskom nacijom i bosanskim jezikom pretr-pio neuspjeh. Reakcija na takvu politiku bila je pojacana nacionalnaosjetljivost. Uprava je pod Burianom otpocela sa reformama ciji je ciljbio stvaranje preduslova za ”jednu cisto administrativnu autonomiju uokviru datog medunarodnopravnog provizorija”. Planiranim reforma-ma kao i onim cija je realizacija bila u toku trebalo je da se ukloneprepreke za uspjesnije privredivanje, unaprijedi opste i strucno obra-zovanje, uredi autonomna uprava u crkveno skolskim poslovima svihkonfesija i reorganizuju odnosno stvore politicko-administrativne jedi-nice u gradskim i seoskim opstinama, zatim u kotarevima i okruzima.Medutim, smatrao je Burian da se ostvarenjem ovog programa dovodido prekretnice i pledirao je da se, dok jos ima vremena, razmisli ko-jim putem poci da bi se ucinio kraj provizoriju u Bosni i Hercegovinii ona se definitivno prikljucila Monarhiji. Bio je svjestan da je vecinabosanskohercegovackog stanovnistva protiv tog prikljucenja, ali je vje-rovao da bi se jedino stupnjevitim utiranjem puta ”jednoj prosirenojautonomiji”, koju je oznacio kao krunu reformi, moglo zadobiti povje-renje Bosanaca i Hercegovaca. Pri tome je naglasavao da je, pored svihteskoca i razlika koje stoje na tom putu bolje dobrovoljno dati ono ”stobi se ranije ili kasnije moglo tesko uskratiti”.

9) W.M. C a r l g r e n, Iswolsky und Aehrenthal vor der bosnischenAnneksionskrise. Russische und Osterreichisch-ungarische Balkanpo-litik 1906-1908. Uppsala 1955, 118-121; Mirjana G r o s s, Vladavinahrvatsko-srpske koalicije 1906-1907, Beograd 1960, 162-164. Vidi So-lomon W a n k, Aehrenthals Programm for the Constitutional Tran-sformation of the Habsburg Monarchie: Three Secret Memoirs, TheSlavonic and East European Review v. 41, Nr 97, 1963, 513-636; TofikM. I s l a m o v, Aus der Geschichte der Beziehungen zwischen Oster-reich und Ungarn am Anfang des 20. Jahrhunderts. u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918, Berlin 1965, 11-147.10) Burian, Denkschrift uber Bosnien und die Herzegowina, Wien im Mai1907. Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje HHStA), Kabinettsarchiv,Geheimakten K. 25 (alt 28).

269

Kao i Aehrenthal, Burian je aneksiju povezivao sa rjesenjem ju-goslovenskog pitanja, koje je postalo jedan od najvecih problema uMonarhiji. On je u memorandumu caru pisao: ”Nasi po rasi i jezikuistorodni ili pak vrlo bliski jugoslovenski narodi razvijaju osjecaj soli-darnosti koji postaje sve intenzivniji, razvijaju teznju za ujedinjenjem”.Da bi se ta teznja kanalisala tako da ne ugrozi ravnotezu i integritetMonarhije, predlagao je da se u vezi sa aneksijom Bosne i Hercegovi-ne fakticki uspostavi Trojedinica (Hrvatska, Slavonija i Dalmacija) kaopars adnexa krune Sv. Stjepana. Bosna i Hercegovina bi po aneksijibila samo privremeno ”neka vrsta carevinske zemlje”, a potom bi sekao cetvrti autonomni clan prikljucila Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaci-ji. U tom sklopu ona je trebala da bude ”cvrst bastion” na juznojgranici Monarhije i da posluzi ”kao snazan oslonac” njenih balkanskihinteresa. Za razliku od Aehrenthala, za koga je subdualizam treba-lo da bude etapa ka trijalizmu, Burian je bio protiv trijalizma, jer bi,po njegovoj ocjeni, novi, u svakom pogledu nedorasli, treci clan izba-cio Monarhiju iz ravnoteze. Kompleks jugoslovenskih zemalja u okviruUgarske trebalo je, po zamisli Buriana, da doprinese ocuvanju dualis-tickog karaktera Monarhije i uspostavi bolju ravnotezu izmedu njenihobiju drzava. Takvo rjesenje smatrao je cak i najpodesnijim da sprijecitrijalisticke teznje kod Juznih Slavena jer bi njihova najveca skupinadobila u jednoj autonomnoj drzavnoj tvorevini ”potreban prostor” za”razvoj i nacionalno zadovoljenje”.11) Medutim, ovi dalekosezni plano-vi nisu dosli do izrazaja u Burianovoj konkretnoj politickoj aktivnosti.Izgleda da ih se i sam Burian uskoro sasvim odrekao kada je neposrednopred aneksiju predlagao da vladar uzme titulu kralja Bosne i Hercegovi-ne, kako bi ta titula bila prepreka za buduce prikljucenje Hrvatskoj.12)

Subdualisticko rjesenje jugoslovenskog pitanja, koje je bilo prisutno ukombinacijama Aehrenthala i Buriana prije aneksije, ponovo je kao ste-rilna kabinetska konstrukcija aktualizirano za vrijeme Prvog svjetskograta u politici generala Sarkotica.13)

Reforme u Bosni i Hercegovini i cijela politika aneksije bila je i ukoncepciji Buriana u prvom redu usmjerena protiv sve intenzivnije ak-tivnosti i aspiracija Srbije, njenog poraslog uticaja i privlacne snage.Gledajuci na Srbiju kao rivala koji tezi da pod svojim vodstvom uje-dini Jugoslovene, Burian je kalkulisao za docnije i eventualni obracun

11) Ibidem12) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908. HHStA, Po-litisches Archiv (PA) XL Interna K.468.13) Hamdija K a p i d z i c, Austrougarska politika u Bosni i Hercego-vini i jugoslovensko pitanje za vrijeme prvog svjetskog rata, u: isti,Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, 209-210, 254-258;Milorad E k m e c i c,General Sarkotic i planovi spasa monarhije 1918,u: Zbornik radova posvecen uspomeni Salke Nazecica, Sarajevo 1972.

270

sa Srbijom.14) Ipak, u Burianovoj politici rjesavanja jugoslovenskog pi-tanja putem rata nije zauzelo ono mjesto sto je imalo izvjesno vrijemekod Aehrenthala, a pogotovo ne kao kod Conrada von Hotzendorfa.Burian je pripadao onim dualistickim faktorima u Austro-Ugarskoj ko-ji su vodeci ”realisticku” i opreznu politiku usmjerili svoju paznju daaneksija Bosne i Hercegovine prode sa sto manje zaplitaja, u iluziji daje ona preduslov za konsolidovanje stanja u jugoslovenskim zemljamaMonarhije. Tek docnije za vrijeme Prvog svjetskog rata, u diskusiji oformulisanju ratnih ciljeva Monarhije u vezi sa uspjesima centralnih silana Balkanu 1915. godine, Burian je, tada u svojstvu ministra inostranihposlova, izmedu ekstremne alternative aneksije Srbije, Crne Gore i di-jela Albanije, koju je Conrad zastupao, i suprotnih umjerenijih tenden-cija, bezuspjesno trazio srednje rjesenje balkanskih problema u jednomogranicenom aneksionom programu i drugim sredstvima uticaja, cineciu toku ratnih dogadaja sve vece ustupke Conradovoj koncepciji.15)

Svoje planove u pogledu Srbije Aehrenthal je prije i u toku anek-sione krize vise puta dopunjavao i mijenjao. Zalazuci se poslije mla-doturske revolucije za aneksiju Bosne i Hercegovine, Aehrenthal je uljeto 1908. godine formulisao glediste da se krajnji ciljevi austrougarskebalkanske politike ne mogu postici putem preko Novog Pazara nego sa-mo preko Beograda.16) Pri tome je osporio jedan od osnovnih principadotadanje austrougarske politike na Balkanu, koji je u pogledu znacajaNovopazarskog sandzaka postavio Andrassy. Aneksija Bosne i Herce-govine bila je za Aehrenthala samo prvi korak, iza koga bi kao dalji ciljslijedilo ”potpuno unistenje srpskog revolucionarnog gnijezda”, kako jeto on povjerljivo izjavio 5.septembra 1908. godine svome njemackomkolegi Schonu.17)

Dinamicna i ekspanzivna spoljna politika trebalo je da sa svoje stra-ne udahne novi zivot starom drzavnom organizmu Monarhije i pomog-ne u preovladavanju njenih unutrasnjih teskoca. Nastavljajuci tradicijuBalhausplatza, Aehranthal je svoje planove namjeravao realizovati ko-risteci i raspirujuci suprotnosti izmedu balkanskih drzava i naroda.18)

14) Kao nap.10.15) H. R u m p l e r, Die Kriegsziele Osterreich-Ungarns auf dem Bal-kan 1915/1916, u: Osterreich und Europa. Festgabe fur Hugo Hantschzum 70. Geburgstag. Graz-Wien-Koln 1965; up. Andrej M i t r o -v i c, Ratni cilj centralnih sila i jugoslovensko pitanje 1914-1918, Ju-goslovenski istorijski casopis 1-2, 1976, 93-127.16) Osterreich-Ungarns Aussenpolitik von der bosnischen Krise 1908 biszum Kriegsausbruch 1914, (OUA) I, Wien und Leipzig 1930, Nr 32.17) K.B. V i n o g r a d o v, op. cit.82-83.18) Andrej M i t r o v i c, Prodor na Balkan. Srbija u planovima Aus-tro-Ugarske i Nemacke 1908-1918, Beograd 1981, 75, 78.

271

Medusobno suprotstavljanje i izigravanje naroda po devizi ”divide etimpera” kojom se dugo sluzilo unutar Habsburske monarhije, postalo jeu praksi osnova i Aehrenthalove jugoslovenske politike. Jos pocetkom1907. godine Aehrenthal je imao u vidu da buduca organizacija ”ju-goslovenske grupe” i razvoj jugoslovenske ideje u Monarhiji treba dase odvija na osnovama jacanja ”katolicke misli”.19) U vezi sa daljimrazvojem unutrasnjih prilika u proljece 1908. godine, zagovarao je da sepolitika u Hrvatskoj vodi uz oslonac na Hrvate a protiv Srba, i zalagaose da se metodama zastrasivanja suzbija srpska ”veleizdajnicka” propa-ganda. Time je dat prvi podsticaj za zagrebacki veleizdajnicki proces,koji ce pripremiti Aehrenthal u saradnji sa ugarskom vladom, s ciljemda se opravda aneksija i posije razdor izmedu Hrvata i Srba.20)

Dolaskom Conrada von Hotzendorfa za sefa austrougarskog gene-ralstaba 1906. godine pojacan je politicki uticaj austrijskih militaris-tickih krugova koji su vjerovali da se vojnim pobjedama i aneksijamamoze osujetiti raspad Monarhije, ucvrstiti njena unutrasnja kohezijai medunarodni polozaj. Dajuci prvenstven znacaj vojnim rjesenjima,Conrad se uporno zalagao za to da se reorganizovana i ojacana armijaangazuje u preventivnom ratu protiv Italije i Srbije, prije nego se Rusi-ja oporavi od poraza na Dalekom Istoku i unutrasnjih potresa. Krajem1907. godine on je trazio od cara da se ne odugovlaci sa odlukom oaneksiji Bosne i Hercegovine i da se ona iskoristi za konacno rjesenjejugoslovenskog pitanja. To je bila politika ”velikog stila”, koja je treba-lo da Austro-Ugarskoj osigura potpunu prevlast na Jadranskom morui Balkanskom poluostrvu. Njen neposredni cilj je bio da se sa aneksi-jom Bosne i Hercegovine izvrsi i prikljucenje Srbije Monarhiji, nakonprethodnog obracuna sa Italijom, koja je bila saveznik ali od kraja XIXvijeka i sve veci suparnik Austro-Ugarske na Balkanu. i politika vojnihkrugova tezila je stvaranju ”jugoslovenskog kompleksa” unutar Monar-hije i rjesenju jugoslovenskog pitanja na bazi trijalizma.21) ”Ratna

19) Ibidem, 69-70; G r o s s, Vladavina hrvatsko-srpske koalicije, 163.20) G r o s s, Hrvatska uoci aneksije, 199 i dalje; Arnold S u p p a n,Grosserbische Propaganda und Agramer Hochverratsprozes. Die Ser-ben Kroatien-Slavoniens zwischen Hochverrat und Widerstend, u: Ve-like sile i Srbija pred prvi svetski rat, SANU, Naucni skupovi knj. IV,Odelj. Drustvenih nauka knj. 1, Beograd 1976, 633-640.21) Feldmarschall C o n r a d, Aus meiner Dienstzeit 1906-1918, I,Wien 1921, 75, 523-524, 530-532, 534-543, 552-554;C o n r a d v o n H o t z e n d o r f, Private Aufzeichnungen. ErsteVeroffentlichungen aus den Papieren des k.u.k. Generalstabs-Chefs,bearbeitet und hg. Von Kurt Peball, Wien-Munchen 1977; up. AndrijaR a d e n i c, Austrougarski planovi protiv Srbije u vezi sa aneksijomBosne i Hercegovine, u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat,SANU Posebna izdanja knj.CDXVI, Odelj. drustvenih nauka knj. 61,Beograd 1967, 795-800.

272

stranka”, ciji je eksponent bio Conrad, nije se, medutim, ogranicavalasamo na vojne krugove. Zahtjevi austrijskih finansijera i industrijalacauticali su kako na spoljnopoliticki kurs austrougarske diplomatije takoi na planove militarista pred Prvi svjetski rat. Pri tome je doslo doizrazaja svojevrsno spajanje militaristicko-dinasticke tradicije sa impe-rijalistickim tendencijama nove epohe.

Usprkos odredenim razlikama, prvenstveno u pogledu upotrebe me-toda, postojala je velika podudarnost u Aehrenthalovoj i Conradovojkoncepciji rjesavanja jugoslovenskog pitanja i oni su tijesno saradivalipripremajuci aneksiju Bosne i Hercegovine. Medutim, iako Aehrenthalpod odredenim uslovima nije iskljucivao upotrebu sile da bi se unistilaSrbija i osigurala austrougarska dominacija na Balkanu, on je u biti za-zirao od rata i davao je prednost sredstvima diplomatskog, ekonomskogi politickog uticaja i pritiska. Pri tome se kolebao izmedu dalekoseznihplanova i ostvarenja ogranicenih ciljeva. Na koncu Aehrenthal se moraozadovoljiti samo aneksijom Bosne i Hercegovine. Pitanje inkorporacijeSrbije, a time i radikalno rjesenje cijelog jugoslovenskog problema, osta-vio je konacno pocetkom 1909. godine u amanet svojim nasljednicima.Smisao austrougarskih prijetnji ratom u toku aneksione krize na krajuje bio ogranicen na to da se prisile Srbija i Crna Gora da priznaju aus-trougarski suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom. Na ovo je uticalozaostravanje vanjsko-politicke situacije i opasnost od sukoba svjetskihrazmjera, a jos vise unutrasnjo-politicke prilike u Austro-Ugarskoj.

Posebno vecina ugarskih vladajucih krugova protivila se osvajackimplanovima i aneksijama novih jugoslovenskih teritorija na Balkanu, bo-jeci se da povecani broj Juznih Slovena u Monarhiji ne ugrozi dualis-ticko uredenje. Osim toga vec prilikom priprema za proglasenje aneksijeBosne i Hercegovine kako predsjednik ugarske vlade Alexandar Wekerletako i predsjednik austrijske vlade Wladimir von Beck zauzeli su od-lucan stav da aneksija ne smije dovesti do izmjene u drzavnopravnojstrukturi Monarhije. Obojica su, usprkos odredenim razlikama u nji-hovim pogledima na aneksiju, strahovali da ona ne dovede do stva-ranja kompaktnog jugoslovenskog bloka unutar Monarhije s obziromna teznje izrazene u rijeckoj rezoluciji. Wekerle je pristao na aneksijuBosne i Hercegovine uz izricit uslov da ”ostane iskljucena mogucnosttrijalistickog uredenja povezivanjem jugoslovenskih zemalja Monarhi-je.22) U aneksionoj krizi pojavilo se ozbiljno razmimoilazenje izmeduAehrenthala i Conrada, koji je uporno ostao pri zahtjevu da se napad-ne i unisti Srbija, ali je morao vec napola isukani mac vratiti u korice.

22) Hamdija K a p i d z i c, Diskusije o drzavnopravnom polozaju Bos-ne i Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave (Pokusaji aneksije),Glasnik ADA IV-V, 1964-1965, 155-156, 160, 188; G r o s s, Hrvatskauoci aneksije, 156-158, 243-244.

273

Aehrenthal je iz toga dogadaja izvukao odredene konzekvence u pogle-du austrougarske politike na Balkanu odlozivsi planove za rjesavanjejugoslovenskog pitanja. Sta vise on se poslije aneksije sukobljavao savelikoaustrijskim vojnim krugovima koji su se i dalje zalagali za trijali-zam.23) Medutim, u predaneksionom razdoblju postojao je visok stepensaglasnosti izmedu Aehrenthala i Conrada sto se manifestovalo i povo-dom rasprave o politici i metodama upravljanja u Bosni i Hercegovini.

** *

Intenziviranje politickih kretanja u Bosni i Hercegovini, koje jedoslo do izrazaja osobito u majskim strajkovima 1906. godine, obnavlja-nju i novom poletu muslimanskog pokreta za vjersku autonomiju kaoi previranjima u redovima Srba, koja su rezultirala usvajanjem sara-jevske rezolucije 24.maja 1907. godine, privukli su paznju mjerodavnihfaktora u Monarhiji u pogledu krajnjih ciljeva autonomistickih teznjibosanske opozicije. Ministar Burian, koji je bio inicijator kaznenih mje-ra protiv potpisnika sarajevske rezolucije, istovremeno je smatrao da sekaznama ne moze sprijeciti pokret za autonomiju i rezolucijom naj-avljeno sprovodenje izbora za skupstinu Srpske narodne organizacije.Cilj mu je bio samo da pokaze da uprava nece biti pasivni posmatracpolitickih kretanja kao i da nikome ne priznaje ”zakonski mandat u pi-tanjima politickih reformi”. Bio je spreman da izabrane srpske povje-renike tretira jedino kao podnosioce zelja odredene grupe stanovnistva,ali je u uputstvu Zemaljskoj vladi naglasavao da se ne smiju iz rukuispustiti sredstva politicke moci niti ostaviti sumnja ”da se povjereni-ci mogu ubaciti kao politicki faktor, te da kompetentna inicijativa zasve reforme u Bosni i Hercegovini ostaje jedino u rukama zemaljskeuprave”.24) U ovim stavovima izrazena je sustina Burianove politikesporog provodenja odozgo strogo doziranih politickih reformi, koje sudaleko zaostajale u pogledu demokratskih promjena koje su pocetkomXX vijeka trazile narasle drustvene snage u Bosni i Hercegovini.

Mitrovdanska skupstina 8.11.1907. godine u Sarajevu, na kojoj jeosnovana Srpska narodna organizacija i usvojen njen autonomistickiprogram, dala je, medutim, povoda ministru Burianu da 1.decembra1907. godine zajednickim ministrima i predsjednicima vlada Austrije iUgarske ukaze na potrebu promjene kursa nacionalne politike u Bosnii Hercegovini. Suprotno neuspjeloj Kallayevoj politici trazenja oslonca

23) Ibidem 269, nap. 37.24) Burian Zemaljskoj vladi 18.6.1907. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sa-rajevu, Zajednicko ministarstvo finansija Pr.BH 620/1907 (dalje citiramsamo signature istog fonda).

274

u muslimanskom elementu, odnosno njegovim zemljoposjednickim vr-hovima, Burian je smatrao da vlada mora da se bolje poveze sa ”dugozanemarivanim i s nepovjerenjem posmatranim pravoslavnim Srbima”i to tako ”da se u buducnosti, po mogucnosti, ispunjava srazmjernotrazenje sva tri plemena koja zive u okupiranim zemljama ... ...pricemu bi se .....Srbima imalo sada najvise nadoknaditi”. Tom prilikomon je konstatovao ”da su se srpske teznje za autonomijom do sada is-kljucivo kretale u okvirima okupacione misli.25) Ovo je bilo suprotnoocjeni Zemaljske vlade, datoj povodom donosenja sarajevske rezolucije,da je krajnji cilj srpskih autonomistickih teznji priprema terena da bise u pogodnom trenutku Bosna i Hercegovina sjedinila sa Srbijom.26)

Slicno stanoviste imali su i velikoaustrijski i militaristicki krugovi kojisu se ispoljili kao zestoki protivnici Burianove nacionalne i reformne po-litike. Medutim, politicki razvitak u postaneksionom periodu pokazaoje da ni sam Burian nije ostao dosljedan svom ”prosrpskom” kursu.

Zajednicki ministri i oba predsjednika vlada saglasili su se 1.12.1907.godine sa Burianom u pogledu politike predusretljivosti koju je trebalood tada voditi prema Srbima u Bosni i Hercegovini, kao i sa njego-vom koncepcijom o postepenom razvitku autonomne misli. Ovim sepodrazumijevalo da se nakon sto je bila uvedena opstinska samoupra-va, koja je inace u mnogim seoskim opstinama primljena sa nepovje-renjem i strahom od novih poreza i nameta, u narednoj etapi pridestvaranju kotarskih predstavnistava. Njima je trebalo dati vremena dazazive i u meduvremenu pripremiti osnivanje okruznih i na kraju ze-maljskog predstavnistva. Sazivanje Bosanskohercegovackog sabora mo-glo je, medutim, uslijediti tek nakon izvrsene aneksije. U tom pogleduusvojen je 1.12.1907. godine i zakljucak da aneksija Bosne i Hercego-vine treba da uslijedi ”kad to okolnosti zatraze ili u najmanju rukudopuste”.27)

Mada je tada bila nacelno postignuta saglasnost o aneksiji i uzetkurs na unutrasnje i spoljnopoliticke pripreme za njeno sprovodenje,time nisu prevladane i razlike u gledistima koje su u vladajucim aus-trijskim i ugarskim krugovima postojale u odnosu na rjesavanje jugos-lovenskog pitanja i balkansku politiku Monarhije. I pored toga sto suzajednicki ministri i predsjednici obje vlade dali formalnu podrsku Bu-rianovoj bosanskoj politici, pojacana je u razdoblju koje je predhodiloaneksiji ostra borba u vrhovima Monarhije u pogledu metoda uprav-ljanja u Bosni i Hercegovini.

25) K a p i d z i c, Diskusije, 152-156, 184-188.26) Benko Burianu 3. 6. 1907. Pr. BH 625/1907; up. Mustafa I m a m o-v i c, Pravni polozaj i unutrasnji politicki razvitak Bosne i Hercegovineod 1878. do 1914, Sarajevo 1976, 160.27) Kao napomena 25.

275

Sef austrougarskog generalstaba Conrad von Hotzendorf jos je sre-dinom 1907. godine naglasavao da se u Bosni i Hercegovini moze uprav-ljati samo pomocu vojske,28) a pod utiskom daljeg razvoja politickihprilika dosao je do sasvim suprotnih zakljucaka od onih ministra Buria-na. Conrad je dramatizujuci stanje, podrzan od ministra rata FranzaSchonaicha, ukazivao da bi se jedino energicnim i bezobzirnim postup-kom mogao ugusiti pokret duhova u Bosni i Hercegovini i pri tomecinicno je smatrao da bi samo bilo od koristi ako bi se pojedini po-kusaji ustanka primjerno kaznili.29) Inace, on je bio uvjeren da bi ukriticnom momentu za Monarhiju, koji bi mogao nastupiti u slucajuponovnog zaostravanja odnosa sa Madarima, a pogotovo kad bi doslodo vanjsko-politickog sukoba, u zemlji izbio oruzani ustanak podrzanod Srbije.30)

Suprotstavljajuci se ovim shvatanjima, Burian je naglasavao da uvelikom pokretu duhova, koji je bio primijetan narocito kod mlade ge-neracije, ne vidi opasnu pojavu koja bi imala za cilj nasilnu izmjenuodnosa. Mladi ljudi,koji su izvan zemlje zavrsili studije, vratili su sepuni predstava i pojmova karakteristicnih za parlamentarne zemlje. PoBurianu oni u Bosni i Hercegovini ne nalaze uslove za afirmaciju svojihslobodarskih ideja i ”mladalacki i neodmjereno” traze izmjenu posto-jecih prilika. Burian je ukazivao kako su se slicne pojave manifestovaleu Crnoj Gori, Rusiji, pa cak i u Perziji i isticao je da se one ne mogutrajno samo nasilnim potiskivanjem savladati. Smatrao je da bi pokrettrebalo kanalisati i pazljivim nadzorom svesti ”u prave okvire”.31)

Burianova politika manevrisanja i ustupaka postala je predmet na-pada velikoaustrijske, frankovacke i klerikalne stampe. Ova stampa jepovela antisrpsku kampanju u Bosni i Hercegovini optuzujuci pri tomeministra Buriana kao ”pomagaca i saucesnika velikosrpske propagan-de”. Napadi velikoaustrijskih krugova bili su upereni i protiv ugarskevlade madarskih nezavisnjaka, sto je bilo u skladu sa intencijama pri-jestolonasljednika Franza Ferdinanda da se ova vlada srusi. Madarskanezavisna stranka je podrzavala autonomisticke teznje Srba i Musli-mana u Bosni i Hercegovini i usko je saradivala sa njihovim organi-zacijama. Cilj je bio da se oslabi uticaj Beca u Bosni i podrzi srpskielemenat kao protuteza jacanju Hrvata i velikohrvatskih aspiracija. Sa

28) Leopold C h l u m e c k y, Erzherzog Franz Ferdinands Wirken undWollen, Berlin 1929, 346.29) Burian Schonaichu 21.12.1907, Pr.BH 1493/1907.30) C o n r a d, Situation im Occupationsgebiet, Februar, Marz 1908.Kriegsarchiv Wien (dalje KA), Militarkanzlei Franz Ferdinands (MKFF)206/11 ex 1908; up. i s t i, Dienstzeit, I, 74, 77; R a d e n i c, op. cit.805-806.31) Kao napomena 29.

276

svoje strane ”Srpska rijec” je uzimala u zastitu ministra Buriana odnapada kojima je bio izlozen, iako nije odobravala njegovu ”pirami-dalnu politiku” postepenih reformi.32) Vodstvo Muslimanske narodneorganizacije takode je osudivalo napade na Buriana i stavljalo je doznanja vodecim madarskim politicarima, predsjedniku ugarske vladeSandoru Wekerleu, ministru trgovine Ferenczu Kossuthu i grofu Ti-vadoru Batthyanyju, da zeli da na celu bosanskohercegovacke upraveostane ministar Burian,33) ocekujuci od njega ispunjenje svojih zahtje-va u pogledu vakufsko-mearifske autonomije i drugih pitanja koja subila predmet uspjesno okoncanih pregovora izmedu Zemaljske vlade iEgzekutivnog odbora u aprilu 1908. godine. U drugoj polovini aprilau Sarajevu je boravio F. Kossuth i vodio razgovore sa nekim srpskim imuslimanskim politicarima.

Medutim, vec krajem proljeca 1908. godine madarska nezavisnastranka prestala je da politicki pomaze Srbe i Muslimane u Bosni iHercegovini, a istovremeno se sama sve vise angazovala u protusr-pskoj veleizdajnickoj kampanji u Hrvatskoj ciji je cilj bio razbijanjehrvatsko-srpske koalicije i opravdanje aneksije. Ipak, usprkos nastoja-njima Aehrenthala, nisu uspjeli pokusaji da se na unutrasnjem planuuskladi politika svih mjerodavnih faktora Austro-Ugarske i ostvari po-trebna saradnja na pripremama aneksije, kao sto nije uspjelo ni da sepostigne sporazum o zajednickom jugoslovenskom programu i rjesenjujugoslovenskog pitanja unutar Monarhije.34)

Pojava zestokog antiaustrijskog clanka ”Mirise barut” u banjaluckoj”Otadzbini” 12.maja 1908. godine dala je novi podsticaj Burianovimprotivnicima za napade na njegovu bosansku politiku.35) Najostrijareakcija uslijedila je i ovog puta od strane sefa Generalstaba Conrada.Ukazujuci na alarmantnu situaciju u okupacionom podrucju, on je u

32) Vojislav B o g i c e v i c, Aneksija Bosne i Hercegovine i jugoslo-vensko pitanje, Historijski pregled, 4, 1959, 336, 340; G r o s s, Hrvatskauoci aneksije,180, 240.33) Meldung des Ivanic aus Budapest 23.7.1908. KA Kriegsministerium(=KM) Pras. 81-85, 49/1908.34) G r o s s, Hrvatska uoci aneksije,180-181, 198-199, 215, 227.35) Povodom medunarodne napetosti, izazvane Aehrenthalovom naja-vom realizacije projekta novopazarske zeljeznice, u pomenutom se clankupozivao srpski narod u Bosni i Hercegovini da bude spreman da u pred-stojecem ratu ucestvuje sa svojom bracom u Srbiji. Clanak se zavrsavaolozinkom: ”bratu brat - Svabi rat!” Od ovako intoniranog clanka ogra-dilo se vodstvo bosanskohercegovackih Srba, a srpska stampa (”Srpskarijec”, ”Narod”) osudila je clanak oznacivsi ga kao vrlo stetnu politickugresku. Vidi Todor K r u s e v a c, Petar Kocic, Beograd 1951, 242-249;up. Vojislav B o g i c e v i c, Afera ”Mirise barut”, Godisnjak Drustvaistoricara (DI) BiH XV, 1964, 79-107.

277

martu 1908. godine zahtjevao da se hitno prekine ”sa sistemom kojije popustljiv prema velikosrpskoj propagandi” i svom energijom pono-vo uspostavi drzavni red i ugled Vlade, cije je katolicke funkcionerenapadala opoziciona srpska stampa da sprjecavaju ministra Buriana unjegovoj pozitivnoj djelatnosti.36)

U proljece 1908. godine pojacale su se suprotnosti izmedu Burianai vodecih cinovnika u Bosni i Hercegovini, od kojih je pretezna vecinaimala negativno misljenje o njegovoj politici. Medu njima je vladalouvjerenje da od okupacije, odnosno od ustanka 1882. godine, nije bilokriticnije situacije u zemlji i svi su se izjasnjavali da je potrebno izvrsitianeksiju. Zemaljski poglavar general Winzor smatrao je da se politickikurs naklonosti prema Srbima nije pokazao uspjesnim i da je liberalnisistem koji je inaugurisan donio samo stetu.37)

U vezi sa svojim procjenama politicke situacije u Bosni i Hercego-vini i planovima za ratni obracun sa Srbijom, Conrad je u novembru1907. godine pokrenuo pitanje da komandant 15. korpusa i koman-dujuci general u Sarajevu kao zemaljski poglavar Bosne i Hercegovinene bude samo nominalni nego da postane i fakticki sef civilne admi-nistracije u zemlji. Trazio je da zemaljski poglavar dobije sva ona ov-lastenja koja je imao prvih godina okupacije do reforme 1882. godine,kada je uvedena funkcija civilnog adlatusa, u cijim se rukama naslastvarna vlast.38) Dijeleci Conradovo misljenje ministar rata Schonaichzahtjevao je pocetkom decembra 1907. izmjenu naredbe ”o vlasti ci-vilnog adlatusa Zemaljske vlade od 3.avgusta 1882. godine”, tako dabi poglavar mogao po svom nahodenju da preuzme direktno vodenjecivilne uprave i bude ovlasten da na tom podrucju preduzima mjere usvom neposrednom djelokrugu; da poglavar bez ogranicenja vrsi vrhov-nu policijsku vlast tako da mu pripadne pravo da neposredno raspo-laze zandarmerijom i svim organima sluzbe sigurnosti; konacno, kadaje rijec o mjerama za odrzavanje javne bezbjednosti ili drugim pita-njima, da zemaljskog poglavara treba najodlucnije da podrzava civilni

36) C o n r a d, Situation im Occupationsgebiet, Februar, Marz 1908,MKFF 206/11 ex 1908; up. i s t i, Dienstzeit, I, 74.37) Po Winzoru to je pokazala antiaustrijska propaganda u opozicionojstampi, a posebno clanak u ”Otadzbini”. Pri tome je zemaljski poglavarveoma zamjerao i predsjedniku vrhovnog suda Kobingeru zbog mlitavovodenog sudskog progona. (K a p i d z i c, Ispisi, Glasnik ADA X-XI,475-482). Naime, postupak protiv ”Otadzbine” bio je prvobitno pokre-nut kod okruznog suda zbog narusavanja javnog mira i reda i tek naknad-no, 25.marta 1908, okrivljeni u banjaluckoj aferi predani su u nadleznostvojnog suda, koji im je izrekao visoke kazne zbog veleizdaje. (K r u s ev a c, op. cit. 243-252) Vidi OUA I, Nr 12.38) Untertanigstes Referat uber die Antrage des Chefs des Generalstabeszwecks Hebung der Stellung des Landeschefs in Bosnien-Hercegovina. Sr.k.u.k. Hoheit referiert; Wien 26.1.1911. KA MKFF Fb/16 ex 1911.

278

adlatus, ali da pri tome mora biti odlucujuca samo volja poglavara.39)

Vojni faktori su htjeli da civilni adlatus bude stvarno potcinjen zemalj-skom poglavaru, a posebno da bude lisen prava da samostalno raspolazezandarmerijom kao i vrhovne vlasti nad policijom, koju su namjeravalimilitarizovati.40)

I sam general Winzor je u proljece 1908. godine davao povjerljivoizjave kako se u datoj situaciji smatra bespomocnim s obzirom na svojesuzene kompetencije. Zalio se da nema puni uvid u poslove civilne upra-ve i ujedno izrazavao bojazan da u slucaju rata ne bi mogao preuzetipunu odgovornost za njeno direktno vodenje. Kao i drugi vojni faktorion je trazio da se hitno popuni i pojaca zandarmerija, finansijska strazakao i vojni garnizoni u zemlji.41) Medutim, Conrad nije smatrao Win-zora doraslim situaciji i nastupajucim dogadajima nego je zahtjevao dana polozaj zemaljskog poglavara dode ”jedan energican i efikasan gene-ral” i kao takvog predlagao je generala Marijana Varesanina,42) koji jeranije bio komandant u Sarajevu a potom namjesnik u Dalmaciji. Kakosu vijesti o kombinaciji sa Varesaninom vec 1907. dospjele u javnost,opozicioni listovi ”Srpska rijec”, ”Narod” i ”Musavat” zestoko su seusprotivili naimenovanju Varesanina, optuzujuci ga kao fanaticnog kle-rikalca i hrvatskog sovinistu.43) Postavljenje Varesanina za zemaljskogpoglavara uslijedilo je tek 7.marta 1909. godine, pri kraju aneksionekrize.

Burian se, medutim, uspjesno suprotstavio pritisku militarista zareviziju kompetencija civilnog adlatusa i poslovnika zemaljske vlade.On je smatrao da postojeca politicka situacija u Bosni i Hercegovini nedaje povoda da se mijenjaju postojece afirmisane institucije. Ministrurata je skrenuo paznju da je prekoracio svoje kompetencije. Pri tomeje Burian kao ministar nadlezan za Bosnu i Hercegovinu naglasio dabi eventualni prijedlozi koji bi se odnosili na administrativne promjenei politicka pitanja morali u prvom redu da od njega poteknu. Zato jeministar rata Schonaich bio prinuden da u konacnoj verziji svog referatacaru od 3.1.1908. izostavi formalni prijedlog o prosirenju ovlastenja

39) Ursprungliche Fassung des a.u. Vortrages des RKM vom 3.1.1908.Kao prethodna napomena, Beilage 2.40) Zahtjev da se bh. policija militarizuje postavljen je takode krajem1907. godine. Zusammenstellung jener Angelegenheiten, auf welche eineEinflussnahme des Landeschefs in Bosnien und der Hercegovina beson-ders notwendig ist zur Wahrung des militarischen Interessen. KA MKFFPb/24 ex 1911.41) Pr.BH 627/1908; K a p i d z i c, Ispisi, Glasnik ADA X-XI, 475-482.42) Kao napomena 38.43) Up. B o g i c e v i c, Afera ”Mirise barut”, 89.

279

zemaljskog poglavara, ali je istovremeno izvjestio vladara o sopstvenomstavu prema tom pitanju kao i intencijama sefa Generalstaba.44)

Ovaj dio referata Franz Joseph I primio je samo na znanje, ali jezato Aehrenthal preuzeo na sebe da posreduje izmedu Schonaicha iBuriana. Rezultat ovog posredovanja je bio da je, gotovo nakon trimjeseca, u aprilu 1908. Aehrenthal uputio Schonaichu nacrt tajnogreskripta naslovljenog na tadasnjeg zemaljskog poglavara Winzora. Unjemu je Burian pokusao da ucini neke ustupke ministru rata svojominterpretacijom naredbe iz 1882. o vlasti civilnog adlatusa. Prethodnoje Aehrenthal podnio kompromisni nacrt nove naredbe, koji je vodiovise racuna o zeljama vojnih faktora. Ministarstvo rata odbilo je uprvi mah Burianov tajni reskript kao polovicnu mjeru, a u biti se sa-glasilo sa Aehrenthalovim nacrtom novelirane naredbe, zahtjevajuci pritome odredene izmjene njenih odredaba. Intencija Schonaicha je bilada se novim izdanjem naredbe potpuno razjasni ovlastenje zemaljskogpoglavara prema civilnom adlatusu, s jedne, i prema Zajednickom mi-nistarstvu, s druge strane. Medutim, tada je za Buriana Aehrenthalovprijedlog bio suvise radikalan i neprihvatljiv. Njime je na pr. bilopredvideno da se modificira odredba § 3 postojece naredbe, po kojoj ci-jelu civilnu upravu neposredno vodi civilni adlatus, dodatkom: ukolikoto za sebe ne pridrzi zemaljski poglavar u sporazumu sa zajednickimministrom finansija.45) Izjasnjavajuci se, na trazenje ministra Buriana,o Aehrenthalovom nacrtu naredbe, civilni adlatus baron Benko je po-red ostalog primjetio da nema nijednog dijela civilne uprave koji bizemaljski poglavar bio u stanju da sam uspjesno vodi. Benko se od-lucno izjasnio protiv predlozenih promjena, koje su se odnosile i nakomuniciranje adlatusa sa ministrom, te novo definiranje njegove ulo-ge u odrzavanju javne bezbjednosti, isticuci da se postojeca naredba ovlasti civilnog adlatusa za proteklih 25 godina pokazala kao politickikorisna i svrsishodna.46) To je uostalom bilo i Burianovo misljenje.

Na kraju su ipak vojni krugovi morali privremeno prihvatiti izvjes-ne ustupke, vise formalnog karaktera, koje je ucinio zajednicki minis-tar finansija. Naime, Burian je uz saglasnost vladara uputio 29.aprila

44) Durch den Brief des Baron Burian vom 21.12.1907 modifizierte Fa-ssung des au. Vortrages v. 3.1.1908 KA MKFF Pb/16 ex 1911. Vidi inap.29.45) Stanoviste ministarstva rata bilo je, medutim, da zemaljski poglavarmoze ”na vlastitu odgovornost” pridrzati za sebe vodenje civilne uprave,te je ovo ministarstvo zahtjevalo da se iz Aehrenthalova nacrta naredbebrise tekst ”u sporazumu sa zajednickim ministrom finansija”. Bemer-kungen zum Entwurfe einer neuen Verordnung ....” Ministarstvo rataAehrenthalu 16.4.1908. (prepis) i ostali prilozi uz dokument citiran unapomeni 38, koji su oznaceni brojevima od 5 do 7. Schonaich Burianu15.5.1911. Pr BH 698/1911.46) Benko Burianu 27.3.1908. Pr BH 627/1908.

280

1908. tajno rjesenje sefu Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu feld-marsallajtnantu Antonu von Winzoru,47) u kome je, u smislu Aehrent-halovog prijedloga, interpretirao § 4 naredbe o vlasti civilnog adlatusaiz 1882. Prema Burianovom tumacenju § 4 naredbe (koji je izricitopropisivao da zemaljski poglavar ureduje u pitanjima civilne uprave sa-mo putem civilnog adlatusa),48) trebalo je tako shvatiti, da zemaljskipoglavar moze u vaznim i hitnim slucajevima na vlastitu odgovornostneposredno izdavati naloge na podrucju civilne uprave, o cemu ce od-mah obavijestiti civilnog adlatusa. Na isti nacin je protumacen i § 11naredbe, kada je rijec o rukovodenju sluzbom sigurnosti u izuzetnimslucajevima. Relativizirana je i u § 12 sadrzana obaveza zemaljskog po-glavara da on pri preduzimanju vojnih mjera za odrzanje javnog redatreba uzeti u obzir misljenje civilnog adlatusa. Receno je da ce u datomslucaju zemaljski poglavar saslusati civilnog adlatusa, ali da odluka omjerama koje treba preduzeti pripada uvijek zemaljskom poglavaru.Svoja tumacenja pojedinih odredaba naredbe, od kojih neka nisu bilau skladu sa njenim doslovnim tekstom, Burian je obrazlozio potrebomda zemaljski poglavar bude u svako doba pripravan da moze u slucajunastupa posebnih okolnosti preuzeti na sebe punu odgovornost za di-rektno vodenje civilne uprave. Za takve vanredne prilike pripremane suposebne povjerljive instrukcije.49) Medutim, prije nego one nastupe, unormalnim okolnostima, Burian nije bio spreman da se u biti promje-ni polozaj civilnog adlatusa, koji je stvarno bio podreden zajednickomministru finansija, a samo formalno potcinjen zemaljskom poglavaru.

Jos je u aprilu 1906. Schonaichov prethodnik na polozaju ministrarata general Pittreich, uz saglasnost ministra Buriana, izdao uputstvokomandi 15. Korpusa za pripremu izuzetnih mjera za Bosnu i Her-cegovinu, koje bi stupile na snagu u slucaju ratne opasnosti.50) Toje bilo u sklopu opstih ratnih priprema u Austro-Ugarskoj, ciji je re-zultat bio da je 1906. prvi puta donesena za austrijski dio Monarhijetajna instrukcija o izuzetnim mjerama za slucaj rata (”Orientierungs-behelf uber Ausnahmsverfugungen fur den Kriegsfall”).51) Po rijecima

47) Pr BH 627/1908.48) Vidi Zbornik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu 1882, 313-315.49) Kao nap.47.50) Schonaich Burianu 20.3.1908. Pr BH 411/1908.51) O zakonskim osnovama za uvodenje izuzetnih mjera u Austriji, iposebno o politickoj i pravnoj problematici u vezi sa donosenjem pro-pisa o izuzetnim mjerama u Hrvatskoj i Ugarskoj od 1908, kada se ovopitanje aktualizira, vidi S u p p a n, Ausnahmezustand, 254-266. Up.Christoph F u h r, Das k. und k. Armeeoberkommando und Innenpoli-tik in Osterreich 1914-1917,Graz-Wien 1968, 17; E k m e c i c, Zalosnabastina, 18-19.

281

poznatog austrijskog pravnika Josepha Redlicha, odgovorni politicari igenerali spremali su za slucaj rata rezim apsolutne vojne i policijskevlasti. Pri tome je od samog pocetka tendencija zavodenja diktaturedaleko prevazilazila tehnicke potrebe osiguranja mobilizacije.52)

Nacrt instrukcije o izuzetnim mjerama za Bosnu i Hercegovinu bioje dugo predmet tajnih pregovora kao i komisijskih vijecanja predstav-nika komande 15. korpusa i Zemaljske vlade pocetkom 1908. godine.Medutim, ovaj posao mogao je biti finaliziran tek nakon sto je pret-hodno postignut sporazum o nacrtu posebne naredbe o prosirenju nad-leznosti komandanta 15. korpusa i komandujuceg generala u Sarajevukao zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine u slucaju proglasenjaratne opasnosti i mobilizacija. Prvobitni nacrt ove naredbe uputio jeSchonaich Burianu 20.marta 1908,53) a saglasnost o njegovom tekstupostignuta je izmedu pomenutih ministara 1.maja iste godine.54)

Nacrtom je bilo predvideno da se danom proglasenja pomenute na-redbe svu civilnu upravu Bosne i Hercegovine preuzima neposredno usvoje ruke komandant 15. korpusa i komandujuci general u Sarajevukao zemaljski poglavar. Civilnom adlatusu, kao njemu pridodatom sa-vjetodavnom i izvrsnom organu, zemaljski poglavar mogao je prenijetivodenje civilne uprave ukoliko je sam za sebe ne pridrzi. Uputstvazajednickog ministarstva za poslove Bosne i Hercegovine koja se ticucivilne uprave izdaju se zemaljskom poglavaru. Ovaj ili sam predu-zima potrebne mjere, ili daje civilnom adlatusu instrukcije za njihovoizvrsenje, ukoliko ih zemaljski poglavar njemu u potpunosti ne prepusti.Zemaljski poglavar se takoder ovlascuje da sprovodenje takvih naloga,gdje to prilike zahtijevaju, povjeri vojnim komandama i nadlestvima.Zemaljski poglavar vrsi najvisu policijsku vlast u zemlji i vodi cjelokup-nu sluzbu sigurnosti. On raspolaze zandarmerijskim korpusom i svimorganima odredenim za ovu sluzbu. Zemaljski poglavar se ovlascuje da

52) Joseph R e d l i c h, Osterreichische Regierung und Verwaltung imWeltkriege, Wien-New Haven 1925, 90-93. Sire citirano kod S u p p a -n a, Ausnahmszustand, 262-263.53) Kao nap. 50.54) Schonaich Burianu 26.5.1908. Pr BH 964/1908. Tekst nacrta na-redbe sa kojim se saglasio Burian nisam uspio naci u Arhivu Bosne iHercegovine. Medutim, iz sadrzaja dopisa ministarstva rata komandi15. korpusa od 26.5.1908. (prepis), dopisa Winzora zajednickom minis-tarstvu finansija od 20.6.1908. (Pr BH 964/1908), a posebno iz pismaBenka istom ministarstvu od 19.7.1908. (Pr BH 1172/1908) proizilazi danije bilo bitnijih izmjena nacrta naredbe koji se nalazi u prilogu pismaSchonaicha Burianu od 23.3.1908. (Pr BH 411/1908). Burianov zahtjevda se ”bezuslovno” izvrse ”neke izmjene” prvobitnog nacrta nisu se mo-gle odnositi na sustinu njenog sadrzaja. Na to ukazuje i okolnost sto jerjesenje trebalo da se nade u direktnom usmenom kontaktu, i to na nivoureferenata. (Burian Schonaichu 25.3.1908. Pr BH 411/1908).

282

u onoj mjeri, u kojoj to javna bezbjednost i vojni interesi zahtijevaju,izmijeni i ogranici vazece zakone i propise u pitanjima sudstva, posje-dovanja i nosenja oruzja, posjedovanja i upotrebe municije i eksplozi-va, stampe, saobracaja, te uvoza, izvoza ili tranzita zivotinja i stvarisvih vrsta. Politicka i policijska nadlestva, gradonacelnici, predstojniciopstina i sela imaju se bezuslovno pokoravati naredbama izdatim od sa-mog zemaljskog poglavara ili po njegovom nalogu. Stupanjem na snaguove naredbe danom njenog proglasenja privremeno bi prestale da vazeone odredbe naredbe o vlasti civilnog adlatusa iz 1882. koje su sa no-vom naredbom bile u koliziji.55) Ministarstvo rata je imalo namjeru da,”cim prilike budu zahtijevale izvanredne mjere”, inicira da zajednickiministar finansija izda nalog o stupanju na snagu naredbe o prosirenjuovlascenja zemaljskog poglavara. Ovome je, takode, ostajalo na voljuda i sam predlozi da pomenuta naredba stupi na snagu.56)

Usvajanjem nacrta naredbe o prosirenju kompetencija komanduju-ceg generala u Sarajevu kao zemaljskog poglavara u slucaju proglasenjaratne opasnosti i mobilizacije pripremljena je pravna osnova da zemalj-ski poglavar moze u vanrednim prilikama izdavati iznimne naredbe.Time je bio olaksan dalji rad na izradi tajne instrukcije o izuzetnimmjerama za Bosnu i Hercegovinu. (”Orientierungsbehelf uber Aus-nahmsverfugungen fur Bosnien und die Hercegovina im Alarmierungs- und Kriegsfalle”), ciji je prvi i najvazniji prilog bio nacrt naredbeo prosirenju nadleznosti zemaljskog poglavara. Komisijski pregovoriizmedu predstavnika Komande 15.korpusa i Zemaljske vlade obnovljenisu 9.juna 1908.57) i na njima su rijesena preostala otvorena pitanja takoda je istovremeno sa proglasenjem aneksije ministar rata Schonaich mo-gao izdati pomenutu tajnu instrukciju.58) Inace, Burian se vec 4.aprila

55) Pr BH 411/1908.56) Ministarstvo rata Komandi 15.korpusa 26.5.1908. (prepis) Pr BH964/1908.57) Winzor ZMF 20.6.1908. Pr BH 964/1908, Benko ZMF 19.7.1908. PrBH 1172/1908.58) Svoju saglasnost na ”Orientierungsbehelf...” Burian je dao 6.10.1908,a Schonaich ga je izdao na osnovu vladareve odluke od 7. 10. 1908. (Scho-naich Burianu 7.10.1908. Pr BH 1601/1908) Sastavni dio ovog uputstvabili su i nacrti naredaba o ogranicenju kretanja, udruzivanju i okuplja-nju, o posjedovanju i nosenju oruzja, municije i eksploziva, o potpadanjucivilnih lica pod vojno krivicno sudstvo, o izmjeni odnosno ogranicenjuvazenja pojedinih odredaba zakona o kriticnom postupku, o zabrani ras-pravljanja o vojnim pitanjima u stampi kao i nadzoru nad stampom, oogranicavanju postanskog, telegrafskog i telefonskog saobracaja i nadzo-ru nad njim, o sprjecavanju zloupotrebe postanskih golubova i propisi onjihovom drzanju, te o zabrani izvoza odredenih roba. Pocetkom okto-bra 1908. pripremljen je i odredeni broj oglasa sa ovim naredbama dase u slucaju proglasenja ratne opasnosti istaknu u cijeloj zemlji. Uz to

283

1908. obratio vladaru sa prijedlogom da se sto hitnije izvrsi aneksijaBosne i Hercegovine i u zemlji realizuje njegov program o uvodenju us-tavnih institucija. Medutim, imajuci u vidu spoljnopoliticke odnose ipotrebu da se izvrse odredene diplomatske i druge pripreme Aehrenthalje pitanje aneksije ostavio privremeno da miruje dok ga mladoturskarevolucija nije izbacila u prvi plan austrougarske politike.59)

Vojni krugovi bili su nezadovoljni zato sto nisu bile ispunjene njiho-ve zelje da se jos u normalnim mirnodopskim uslovima izmijeni polozajzemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine i u njegovim rukama stvarnokoncentrise vojna i civilna vlast, ali nisu na tome u predaneksionom pe-riodu dalje insistirali. Vjerovali su da ce uskoro sa svog polozaja oticiministar Burian, koga su smatrali glavnom preprekom da se ostvarenjihovi zahtjevi.60) U doba kada otpocinju sistematske pripreme zaveleizdajnicki proces u Hrvatskoj protiv Srba clanova hrvatsko-srpskekoalicije, i Aehrenthal je dijelio misljenje velikoaustrijskih krugova daBuriana treba maknuti, zeleci samo da se to postepeno izvede.61) Pri-jestolonasljednik, nadvojvoda Franz Ferdinand, koji je napadao Bu-riana zbog liberalne politike i proteziranja madarskih interesa, takodeje smatrao da se mora zaustaviti ”Burianov opasni sistem”. Zato se onzalagao da se Burian ukloni i na njegovo mjesto dovede Varesanin kojibi slomio srpsku opoziciju i zemlju pacificirao. Medutim, dok su veliko-austrijski krugovi u vecini bili za aneksiju, sam prijestolonasljednik bioje prema njoj veoma rezervisan. Franz Ferdinand je uopste strahovaood postupaka na Balkanu koji bi mogli dovesti do rata sa Rusijom ido opsteevropskog konflikta vjerujuci da bi to bilo kobno za dinastiju.I iz unutrasnjo-politickih razloga on je bio protiv aneksije, ocjenjujucida, zbog borbe izmedu dviju drzavnih polovina, Monarhija nije za takonesto ni konsolidovana ni snazna. Zato je poslije mladoturske revolu-cije pledirao da se priceka sa aneksijom i pristajao samo ako se pokaze

su pripremljeni i posebni propisi o sprovodenju izuzetnih mjera. (Aus-nahmsverfugungen im Alarmierungs - und Kriegsfalle fur Bosnien undHercegovina, popravni akt Zemaljske vlade od 10.10.1908. adresiran nasve kotarske urede, Durchfuhrungsbestimmungen zu den Ausnahmsverfugungen fur BH, ABH, Zemaljska vlada (dalje ZV) res. 3184/1909). Na-crti pomenutih naredaba radeni su dijelom po uzoru na austrijski ”Ori-entierungsbehelf...” Iz 1906. (Benko ZMF 19.7.1908. Pr BH 1172/1908).Bilo bi korisno na osnovu daljih arhivskih istrazivanja napraviti detaljni-ju komparativnu analizu propisa o izuzetnim mjerama u BH i u drugimzemljama Monarhije, imajuci pri tome u vidu da su se ovi propisi viseputa mijenjali.59) Hugo H a n t s c h, Leopold Graf Berthold, Grandseigneur und Sta-atsmann, Graz 1963, 106-107.60) Kao nap.38.61) C o n r a d, Dienstzeit, I, 572.

284

”neophodnim” da se ona sprovede i to tako da se Bosna i Hercego-vina prikljuci Monarhiji kao carevinska zemlja (Reichsland). Stoga jeAehrenthal izvjesno vrijeme vrsio pripreme za aneksiju u tajnosti odprijestolonasljednika, koji se poslije preko volje saglasio sa izvrsenimaktom. Sa aneksionom krizom do kraja su se zaostrili odnosi FranzaFerdinanda sa Aehrenthalom i zato sto je on precijenio moc Monar-hije i uvalio je u opasne teskoce. Nadvojvoda se suprostavio i svomsticeniku Conradu, kada je ovaj neposredno po aneksiji uporno trazioda se odmah povede rat protiv Srbije.62)

** *

U toku aneksione krize veliki zamah uzele su pripreme za napad naSrbiji i Crnu Goru. U Bosnu i Hercegovinu su upucena posebna voj-na pojacanja, a povecano je i brojno stanje tamo stacioniranih trupa.Do marta 1909. dovedeno je u zemlju prema austrijskim izvorima 29bataljona regularne vojske i 30.000 rezervista.63) Prema ruskim oba-vjestajnim podacima u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji, gdje su izvrsenenajobimnije austrougarske ratne pripreme, bilo je koncentrisano 63 ba-taljona vojske i zemaljske odbrane, brojno stanje u cetama doseglo je160-180 vojnika, udvostrucen je broj brdskih baterija i formirano jenovih 6 bataljona brdskih haubica. Dijelovi 15. korpusa snabdjev-ni su telefonima kao modernim sredstvima veze i optickim priborom.Zapazeno je i formiranje 11. ”letecih odreda” za borbu protiv ”ban-di”, tj. gerile.64) Rijec je zapravo o tome da je povodom aneksionekrize ponovo organizovan mobilni zandarmerijski korpus (Gendermeri-estreifkorps), a osim toga su formirani i posebni vojni odredi granicnogmobilnog korpusa (Grenzstreifkorps-Abteilungen).65)

62) C h l u m e c k y, op. cit. 98, 99. Up. G r o s s, Hrvatska uoci anek-sije, 158. 252-253; Vladimir D e d i j e r, Planovi nadvojvode Fra-nje Ferdinanda o reorganizaciji Monarhije, u: Jugoslovenski narodipred prvi svjetski rat, 198; Stephan V e r o s t a, Theorie und Realitatvon Bundnissen, Heinrich Lammasch, Karl Renner und der Zweibund(1897-1914), Wien 1971, 325-326.63) Oskar R e g e l e, Feldmarschall Conrad. Auftrag und Erfullung1906-1918, Wien 1955, 56; vidi i C o n r a d, Dienstzeit, I, 120, 157,160, 168.64) V i n o g r a d o v, op. cit. 144.65) Tomislav K r a l j a c i c, Kalajev rezim u Bosni i Hercegovini, Sa-rajevo 1987, 459-460.Korpus je 1888. reduciran sa 6 na 3 krila, a njegov komandant potpu-kovnik Cvjeticanin postao je i komandant bh. zandarmerijskog korpu-sa. Tada se 100 zandarma vratilo u zandarmerijski korpus, a 3 oficirai 200 vojnika upuceni su u sastav vojske. Na isti nacin bilo je postup-ljeno i 1891. kada je Streifkorps ukinut. Istodobno je kompletiran bh.

285

Streifkorps, cije su pripadnike nazivali ”strajfuni”, bio je mobil-na formacija sastavljena od zandarma, vojnika-dobrovoljaca i domacihljudi, koja je osnovana u novembru 1882. nakon ugusenja ustanka uHercegovini. Cilj obrazovanja ovog korpusa bio je da definitivno pa-cificira podrucje gdje je izbio ustanak, ali je on uskoro prosirio svojudjelatnost i na istocnu Bosnu pomazuci aktivnost zandarmerije u po-granicnim krajevima. U sastavu korpusa bilo je 200 zandarma i 400vojnika. Korpus je bio podijeljen u sest krila, cija su se sjedista nalazi-la u Bileci, Gacku, Nevesinju, Foci, Tuzli i Kalinoviku. Sa postepenomstabilizacijom prilika i poboljsanjem organizacije zandarmerije Streif-korps je najprije 1888. smanjen, a 1891. godine (Direktiven fur dieHandhabung des ausserordentlichen Sicherheitsdienstes ... ....”) bilo jepredvideno da se, ukoliko to prilike zahtijevaju, po naredenju zajed-nickog ministra finansija obrazuje odgovarajuci broj mobilnih krila saoznakom ”b.h. Gendarmeriestreifkorps”.66)

U okviru preduzetih ratnih priprema povodom aneksione krize, ko-mandant 15. korpusa je, po odobrenju Ministarstva rata, naredio dase aktivira svih pet krila zandarmerijskog mobilnog korpusa.67) Efekatove mjere ocjenjivao je general Varesanin sredinom 1909. kao potpunouspio. Po njegovim rijecima nastup korpusa ”ucinio je svuda trajanutisak na stanovnistvo, podigao je povjerenje njegovog lojalnog dijela,a djelovao je otrijeznjavajuce na opozicioni elemenat.” S druge strane,Varesanin bio je misljenja da je to bila dobra skola za armijske ofi-cire i ljudstvo nenaviknute na ovu sluzbu i vrijedno iskustvo za daljerazvijanje ove institucije.68)

Dok je zajednicki ministar finansija Kallay donio u vlastitom dje-lokrugu, kako 1882. odluku o obrazovanju tako i 1891. odluku o ras-pustanju mobilnog korpusa, bez da je o tome posebno car odlucivao,69)

zandarmerijski korpus koji se sastojao iz 8 krila i 27 vodova i tada bro-jao 40 oficira i 2100 zandarma. U njegovom sastavu ostalo je privremenoi 200 vojnika placenih iz tzv. okupacionog kredita (Zum Vortrage desReichsfinanzministers von Kallay 5. 2. 1891, KA Militarkanzlei SeinerMaijestat des Kaisers und Konigs (=MKSM) 97−1

1−1 / 1891) koji su docnije

zamjenjeni zandarmima.66) Auszug aus dem a.e. Einsichtsakt des Reichskriegsministeriums ....21.6.1909. KA MKSM 33−1

49 /1909.67) Ova mobilna krila (Gendarmeriestreifkorpsflugel) bila su formiranapri komandama krila redovne bh. zandarmerije, cija su se sjedista nala-zila u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Gorazdu i Bileci.68) Aufstellung der Gendarmeriestreifkorpsflugel. Ergebnisse. VaresaninMinistarstvu rata 12.6.1909. KA KM Pras 81−12

5 /1909.69) Zum Vortrage des Reichsfinanzministers von Kallay 5.2.1891. KAMKSM 97-1, 97−1

1−1 /1891.

286

zajednicki ministar finansija Burian saznao je tek iz obavjestenja Ze-maljske vlade o aktiviranju krila zandarmerijskog mobilnog korpusa.Pozivajuci se na propise iz 1891, on se krajem aprila 1909. zalio na ta-kav postupak. Burian je priznavao pravo komandantu 15. korpusa dau datoj situaciji angazuje zandarmeriju za vojnu sluzbu, ali je smatraoda on nije bio ovlasten da bez naredenja zajednickog ministra finansijauspostavlja pomenute formacije. Zato je odbio da bosanskohercego-vacke zemaljske finansije snose troskove za mjeru koja je preduzeta bezucesca civilnih vlasti.70)

Po misljenju koje je dalo Ministarstvo rata komandant 15. kor-pusa bio je ovlasten da na vlastitu inicijativu izvrsi ”uzbunjivanje”(Alarmierung) i uspostavi mobilni korpus (Streifkorps) jer iako u tokuaneksione krize nije iz politickih razloga bila formalno proglasena mo-bilizacija, to je u stvari malo mijenjalo u pogledu merituma sprovedeneakcije. Pri tome se u Ministarstvu rata smatralo da je direktiva iz 1891,na koju se pozivao Burian, prevazidena izdavanjem 1909. godine noveinstrukcije (”Instruktion fur Gendarmeriestreifkorps”). Troskove oveakcije preuzelo je u skladu sa novim propisima Ministarstvo rata, jerinicijativu za nju nije dala Zemaljska vlada da bi mogla pasti na teretbh. zemaljskog budzeta.71)

Vec 1.maja 1909. raspustene su jedinice mobilnog korpusa, ali sepotom na osnovu stecenih iskustava pristupilo izradi planova za njihovureorganizaciju i bolje opremanje. Pored pet krila ovog korpusa ranijeosnovanih u istocnim dijelovima zemlje, Ministarstvo rata se krajem1910. saglasilo sa inicijativom generala Varesanina iz 1909. da se for-miraju jos dva nova krila, i to na podrucju Travnika i Banjaluke, aeventualno i trece, na podrucju Bihaca. Ovaj stav je zauzet jer su seove mobilne formacije po ocjeni istog ministarstva ”u punoj mjeri ne-davno opet dobro pokazale prilikom kmetovskih nemira”. Planiranoje da se uz svako postojece regularno zandarmerijsko krilo u slucajupotrebe aktivira jedno krilo mobilnog korpusa. Predvideno je da sva-ko takvo krilo ima dva voda od po 50 ljudi, jer se pokazalo da ranijaformacija, od tri voda u sastavu krila, otezava pokretljivost i uticaj ko-mande. Upotreba ovih jedinica bila je predvidena ne samo u slucajuratne opasnosti i rata nego i u miru. Pored zandarma u sastavu jedi-nica mobilnog korpusa kao pomocno ljudstvo angazovani su i vojniciiz bosanskohercegovackih bataljona. Komanda bh. zandarmerijskogkorpusa je u aprilu 1909. trazila od vojske pomoc od najmanje 500ljudi.72)

70) Kao nap. 66.71) Ibidem72) Ministarstvo rata armijskom inspektoru u Sarajevu 7.12.1910. KAKM Pras. 81−12

5 /1910, i kao nap. 40 i 68.

287

Jedinice zandarmerijskog mobilnog korpusa (Gendarmeiriestreif-korps) bile su namijenjene za upotrebu prvenstveno u unutrasnjostizemlje, a za angazovanje u granicnom pojasu formirani su u doba anek-sione krize posebni odredi granicnog mobilnog korpusa (Grenzstreif-korps-Abteilungen). Medutim, u augustu 1909. zemaljski poglavargeneral Varesanin predlozio je da se ove vojne jedinice raspuste s ob-zirom na regulisanje odnosa sa susjednim zemljama kao i na normali-zaciju bezbjednosnih prilika na granicama. Sef Generalstaba Conradv. Hotzendorf, koji je, inace, i nakon medunarodnog rjesenja krize bioprotiv povlacenja trupa upucenih u Bosnu i Hercegovinu, suprotstaviose prijedlogu o raspustanju odreda granicnog mobilnog korpusa. Sma-trao je da ovi odredi treba da prerastu u posebne ”bh. brdske trupe”(bh. Gebirgstruppen). Ministar rata Schonaich bio je tada saglasansa Varesaninom, pa je car 7.novembra 1909. prihvatio prijedlog dase raspuste pomenuti odredi, s tim da se sve preduzme kako bi se uslucaju mobilizacije ili druge potrebe mogli odmah aktivirati. Oficiri ivojnici iz ovih odreda trebalo je da se ukljuce u posadne trupe u Bosnii Hercegovini.73)Docnije je Conrad optuzivao Varesanina da je svojimprijedlogom ucinio politicku koncesiju na racun vojnih interesa.74)

Prema podacima iz 1912. godine bilo je predvideno da se u slucajuproglasenja ratne opasnosti i mobilizacije aktivira 14. odreda granicnogmobilnog korpusa sa po 100 ljudi u svakom odredu. Medutim, Varesani-nov nasljednik general Oskar Potiorek smatrao je u doba nove balkanskekrize da broj i raspored ovih jedinica nije svrsishodan i da su odredimobilnog korpusa (Streifkorpsabteilungen) iz ranijeg doba ostali u ne-prijatnoj uspomeni. On je jos u proljece 1912. inicirao da se obrazujuposebne pogranicne zastitne formacije tako da se na svakoj vaznijojupadnoj liniji postavi jedan kompaktan odred. U sastavu ovih jedini-ca moglo je biti u miru jedna trecina, a u ratu samo jedna cetvrtinavojnika regrutovanih medu bosanskohercegovackim zemaljskim pripad-nicima. Prema prvobitnom planu Potioreka granicne trupe trebalo jeda se sastoje od 6 bataljona sa ukupno 23 cete, koje bi u miru brojale 92oficira i 2.139 vojnika, dok bi u ratu broj vojnika porastao na 3.680. Vec28.maja 1912. car je odobrio da se formiraju pogranicne zastitne forma-cije u Bosni i Hercegovini sa oznakom ”k.u.k. Grenzjagerkompagnien(Zuge)”. Istom odlukom, kao provizorno rjesenje do sprovodenja uzivot vojne reforme, odobreno je da se odmah obrazuju cetiri cete sadevet vodova, a u oktobru 1912. dalje dvije cete sa osam vodova. Zaopremu i naoruzanje ovih 17 vodova pogranicnih lovaca sa po 30 ljudistajala je na raspolaganju oprema i naoruzanje bivsih odreda granicnog

73) Vortrag des Reichskriegsministers 2.11.1909. KA MKSM 69−115−13/1909.

74) Conrad Schonaichu 1.12.1910. KA KM Pras. 81−431 /1910.

288

mobilnog korpusa formiranih u doba aneksione krize. U Ministarstvurata su smatrali novi naziv granicnih jedinica prikladnijim, jer je starinaziv asocirao na policijsku sluzbu. Medutim, obrazovanje ovih jedini-ca naislo je na velike organizacione i finansijske teskoce, pa su planoviza uspostavljanje pogranicnih trupa u Bosni i Hercegovini vise putakorigovani i mijenjani. Pri tome je od posebnog znacaja bio stav Mi-nistarstva rata da je rijec o bosanskohercegovackoj formaciji, ciji setroskovi u miru mogu podmirivati samo iz bh. zemaljskog budzeta.75)

Austrijski generali su jos prilikom priprema aneksije strahovali odizbijanja ustanka u Bosni i Hercegovini. Mada je taj njihov strah tadabio u sustini neopravdan, oni su imali pravo kad su u svojim povjer-ljivim izvjestajima tvrdili da austrougarska uprava nije uspjela razu-mijeti narod niti zadobiti njegovo povjerenje i simpatije. Ocjenjujucipocetkom 1909. na gore pomenuti nacin prilike u Hercegovini, tadasnjikomandant 18. divizije general Blasius Schemua primjetio je da je sr-pski element sasvim neraspolozen prema Monarhiji, da joj Muslimaninisu odani i da gaje nerealne nade u povratak Turske, dok je katolickielement rasut, brojcano slab i bez uticaja. Njegov zakljucak je bio dace se i nakon medunarodnog priznanja aneksije Austro-Ugarska moci uBosni i Hercegovini trajno odrzati samo pokazujuci svoju snagu. On je,medutim, smatrao da ce Monarhija morati revidirati postojecu finan-sijsku politiku i pridonijeti odredene materijalne zrtve za prosperitetzemlje, te olaksati tesko breme poreskih tereta koji pritiscu siromasnostanovnistvo.76) I dvije i po godine kasnije sef Generalstaba Conrad pi-sao je da se prikljucenje Bosne i Hercegovine Monarhiji moglo osiguratisamo na taj nacin sto su nase (tj. austrougarske) grupe bile dovoljnopojacane da bi ulile strah nasim protivnicima i nasim vodecim poli-tickim mjestima pruzile potreban oslonac.77) Da privrzenost Monarhijikod velikog dijela stanovnistva nije velika, smatrao je i odijelni pred-stojnik Zemaljske vlade Adalbert Shek. On je u oktobru 1909. pisaokako ce snazne vojne posade kao znak nase moci pokazivati narodu daMonarhija raspolaze jakom i dobro naoruzanom vojnom snagom i da jeu svakom trenutku u stanju poraziti bilo kojeg unutrasnjeg ili vanjskogneprijatelja.78) Karakteristicno je da je Ministarstvo rata, u ocekivanjuda ce se u proljece 1912. pogorsati situacija na Balkanu,79) motiviralo

75) KA MKSM 82−21−1 i 87−2

1−10 ex 1912, 97−13−4 i 97−1

3−7 ex 1913.76) K a p i d z i c, Ispisi, Glasnik ADA X-XI, 497-500.77) Investitionsprogramm der Landesregierung fur Bosnien und die Her-zegowina, 17. 8. 1911. Aus der Bemerkung des Chefs des Glstbs. KA MK-FF Pb/24 1911.78) Hamdija K a p i d z i c, Dva priloga novijoj istoriji Bosne i Herce-govine, Glasnik ADA II, 1962, 322.79) Auszug aus dem p.e. Einsichtsakte des KM ... v. 22. 1. 1912. KAMKSM 87−2

1 /1912.

289

svoje zahtjeve da se u slucaju opasnosti osigura hitno pojacanje bo-sanskohercegovackih trupa, i potrebom da se nepouzdani elementi drzepod cvrstom kontrolom.80)

U austrijskim vojnim krugovima, i ne samo u njima, bilo je ras-prostranjeno misljenje da je za neke narode u Monarhiji, a takode iza Bosnu i Hercegovinu, umjereni apsolutizam najbolji oblik upravlja-nja.81) General Auffenberg, koji je jos pocetkom aprila 1908. predlagaoda se u Hrvatskoj postavi carski general za komesara i uvede vojna dik-tatura, preporucivao je ponovo u jeku aneksione krize, u martu 1909,da se komesarijat uvede ne samo u Hrvatskoj nego i u Bosni. Pri tomeje imao u vidu da bi se poslije rata sa Srbijom oba komesarijata moglapretvoriti u jedan. Boraveci u Bosni kao komandant 15. korpusa Auf-fenberg je od velikog simpatizera frankovaca i protivnika Srba postao1910. zagovornik obrazovanja jugoslovenske jedinice u Monarhiji nacelu sa Srbima. Ovoj jedinici trebalo je prema njegovoj zamisli da seprikljuci i Srbija.82)

Za razliku od vojnih krugova, ministar Burian je smatrao da jeapsolutisticka uprava u periodu nakon okupacije 1878. odigrala svojuulogu. On je isticao da je odluka da se izvrsi aneksija i uvede ustavniporedak bila diktirana kako medunarodnim okolnostima, u prvom redudonosenjem ustava u nizu autokratskih drzava, narocito u Turskoj, takoi potrebama proizaslim iz unutrasnjeg drustvenog i politickog razvit-ka zemlje, gdje je u austrougarskim skolama obrazovana inteligencijatrazila politicka prava i slobode. Deviza Burianove bosanske politike,koju je on neposredno nakon proglasenja aneksije formulisao pred ugar-skom delegacijom bila je: ”slobodno politicko kretanje stanovnistva, alijaka uprava”.83) Uvodenjem ustavnih institucija, cime je u javnosti is-kljucivo motivirana aneksija, trebalo je da se jedan dio ranijeg apsolut-nog prava vladara prenese na zemaljski sabor, konstituisan na principukonfesionalnih kurija. Medutim, svrha ustava, kako je to ukazao JosephRedlich, nije nikako bila da posve ukine polozaj Bosne i Hercegovinekao objekta uprave, nego da ga samo unutar zakonodavnog djelokrugasabora ogranici.84)

80) Auszug aus dem p.e. Einsichtsakte des KM ...v. 7.2.1912. KAMKSM 87−2

1−2 /1912.81) K a p i d z i c, Ispisi, Glasnik ADA XII-XIII, 306; up. E k m e -c i c, Stvaranje Jugoslavije, 2, 676-677.82) G r o s s, Hrvatska uoci aneksije, 201, i s t a, Hrvatska politika ve-likoaustrijskog kruga, 17, 27-28; vidi: A u f f e n b e r g - K o m a =r o w, Aus Osterreichs Hohe und Niedergang, Munchen 1921, 142.83) K a p i d z i c, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom,56.84) Vidi Dzevad J u z b a s i c, Austrougarsko zajednicko ministarstvoi upravljanje Bosnom i Hercegovinom nakon aneksije. (Drzavnopravniaspekt), Godisnjak Drustva istoricara BiH (dalje Godisnjak) 39, 1988,144-145.

290

Ustavom su garantovana dijelom vec ranije ozakonjena gradanskaprava. Njih je, medutim, Zemaljska vlada mogla po ovlastenju vladaraograniciti ili obustaviti za cijelu zemlju ili za pojedine njezine dijelove u”slucaju rata kao i onda, kada se neposredno ocekuju ratna poduzeca,konacno u slucaju nemira ili kad se pojave u vecoj mjeri veleizdajnickaili za sigurnost pogibeljna pothvatanja” (§ 20 Zemaljskog ustava). Ni-je bilo nikakvih ustavnih garancija u pogledu ogranicenja trajanja isprecavanja zloupotrebe izuzetnih mjera u odnosu na pojedina osnov-na gradanska prava. U pogledu uvodenja kao i ukidanja izuzetnih mjeranije bilo predvideno da se trazi odobrenje Zajednickog ministarskog vi-jeca ni bilo kojeg parlamentarnog tijela u Monarhiji.

Iako je aneksijom 1908. izmjenjen medunarodno pravni status Bo-sne i Hercegovine, njen drzavnopravni odnos prema Monarhiji ostao jeu biti isti. Paralelni austrijski i ugarski zakoni iz 1879. (o carinskomprikljucenju BiH) i 1880. (o upravljanju), na kojima je pocivao odnosobje drzave Monarhije prema Bosni i Hercegovini, trebalo je da vazenakon donosenja Zemaljskog ustava, sve dotle dok se ne izmjene naosnovu sporazumnih zakonskih odluka u Austriji i Ugarskoj. Time jepolozaj Bosne i Hercegovine prema drzavnoj cjelini i dalje ostao pro-vizorno rijesen i nerasciscen. Medutim, povodom aneksije i donosenjaZemaljskog ustava dosle su do izrazaja tendencije pojedinih uticajnihfaktora da, u skladu sa svojim specificnim interesima, vazece principeupravljanja Bosnom i Hercegovinom redefinisu i u buducnosti izmijene.To se desavalo u situaciji kada je politicki, privredni i vojno strateskiznacaj Bosne i Hercegovine izbio u prvi plan interesa austrougarskihvladajucih krugova. Opste okolnosti koje su u prvoj deceniji XX vije-ka odredivale spoljne i unutrasnje ekonomske odnose Austro-Ugarske,bitno su uticale na pojacano interesovanje u objema drzavama Monar-hije za Bosnu i Hercegovinu. One su djelovale na dalje zaostravanjeekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske na tlu Bosne i Her-cegovine, kao i na jacanje rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticajana bosanskohercegovacku upravu.85)

Prilikom priprema aneksije ugarska vlada je postavljala zahtjeve dase Bosna i Hercegovina pripoji Ugarskoj, s tim da bi nacin upravlja-nja anektiranom zemljom i stvarni odnos obiju drzava Monarhije premanjoj ostao do daljnjeg neizmjenjen. Prema rijecima tadasnjeg predsjed-nika ugarske vlade Sandora Wekerlea ugarske drzavnopravne aspiracijetrebalo je da posluze kao efikasan argument protiv priznanja prava sta-novnistvu na samoopredjeljenje i ”obrazovanja etnografskih formaci-ja”.86) Formalno priznanje madarskih historijsko pravnih revandikacija

85) Up. Dzevad J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera o od-nosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih eko-nomskih suprotnosti, Godisnjak 18, 1970, 88 i dalje.86) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908. HHStA PAInterna XL K. 468.

291

na Bosnu i Hercegovinu trebalo je da bude samo prvi korak u ostva-renju dalekoseznijih pretenzija. Madarskim zahtjevima suprotstavio seodlucno ondasnji predsjednik austrijske vlade Beck, a svoje protivlje-nje izrazio je i sef generalstaba Conrad, koji se kao glavni predstavnikvelikoaustrijskih krugova, inace, najdosljednije zalagao za stvaranje ju-goslovenskog kompleksa u Monarhiji pod vodstvom ”lojalnih” Hrvata.Ako bi se ipak dogodilo da se Bosna i Hercegovina pripoji zemljamaugarske krune, Conrad je smatrao da bi je u tom slucaju trebalo pri-kljuciti Hrvatskoj.87)

U austrijskim naucnim i politickim krugovima, kao i u siroj javnos-ti Bosna i Hercegovina je tretirana kao carevinska zemlja (Reichsland).Medutim, takav njen status nije nakon aneksije prihvatala ugarska vla-da, jer bi to po Wekerleu remetilo dualisticke osnove Monarhije i vodiletrijalizmu.88) Inace Wekerle je iznova bezuspjesno pokusao da prili-kom diskusija o nacrtu bh ustava sredinom 1909. godine indirektnoafirmise glediste da ”Bosnu i Hercegovinu kao nekadasnje provincijeSvete ugarske krune zbog aneksije treba ponovo smatrati kao ugarskeprovincije”.89)

Drzavno-pravne kontraverze bile su ne samo uzrok da aneksija nijemogla biti ozakonjena ustavnim putem nego i da je Zemaljski ustav(statut) za Bosnu i Hercegovinu oktroisan vladarevom odlukom. Zbogtoga da se ne bi prejudiciralo pitanje pripadnosti Bosne i Hercegovineizmedu austrijske i ugarske vlade postignut je sporazum da se ustav-ne institucije ne odobravaju putem legislativa, nego da stupe na snaguvladarevom naredbom.90) Takode, zahvaljujuci u prvom redu nastoja-njima Madara u Zemaljski ustav iz 1910. godine bile su unesene odredbekoje su prosirile ingerencije obiju vlada u pogledu uticaja na upravlja-nje Bosnom i Hercegovinom preko okvira ustanovljenim zakonom iz1880.91) To ce posebno otezati zakonodavnu djelatnost saboru kao ipolozaj zemaljske administracije.92)

87) G r o s s, Hrvatska uoci aneksije. 243-244.88) K a p i d z i c, Diskusije, 164, 174 i kao nap.86.89) Wekerle Burianu 12.7.1909, (njemac. prevod note) PrBH 1617/1909,kopija istog dokumenta i u HHStA PA I rot. 638, Cabinett des Ministers(dalje C d M) 12/1, 422.90) Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XXII v. 4.10.1909. HHStAKabinettsarchiv.91) Naime, ne samo da je za sve zakonske osnove usvojene u Saboruprije njihovog podnosenja na sankcionisanje monarhu trebalo pribavitisaglasnost austrijske i ugarske vlade, nego je bilo jos i propisano da nasve vladine zakonske nacrte, i prije nego sto budu podneseni na pretre-sanje Saboru, treba da pristanu vlade obiju drzava Monarhije (§§ 37 i 38ustava).92) J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera, 63-65; up. JosephM. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches. Diesudslawische Frage und Osterreich-Ungarn vor dem Weltkrieg, Berlin1928, 118-119.

292

Sudjelovanje sabora u zakonodavnoj djelatnosti 93) odnosilo se is-kljucivo na bosanskohercegovacke poslove, i to samo na one koji su bilitaksativno navedeni u Ustavu (§42). Zakonodavna vlast u svim ostalimpitanjima, koja ustavom nisu izricito stavljena u kompetenciju saboraniti su spadala u nadleznost austrijskog i ugarskog parlamenta, i daljeje ostala, kao i u predustavnom dobu, u rukama monarha. Buduci da jeBosanskohercegovacki sabor bio samo provincijsko predstavnistvo, a nedrzavni parlament, izvan njegovog djelokruga su bila i sva pitanja kojase ticu oruzane sile. Njemu je bilo uskraceno pravo da raspravlja i od-lucuje o vojnoj obavezi, visini regrutnog kontigenta, kao i o budzetskimizdacima za ”c. i kr. bosanskohercegovacke cete i vojne zavode.”

Vojni faktori Monarhije odlucno su se 1909. godine suprotstaviliplanu civilne uprave da se postansko-telegrafska sluzba u Bosni i Her-cegovini demilitarizuje i da bh. Sabor dobije u odnosu na nju odredeneingerencije. Razlog je bio nepovjerenje prema domacim ljudima, koji biu slucaju provedenih promjena stupili u pomenutu sluzbu. Polazilo seod toga da u tako strateski isturenoj zemlji kao sto je bila Bosna i Her-cegovina, koja je imala direktne telefonske veze sa Srbijom i Turskom,u postansko telegrafskoj sluzbi mora biti iskljucivo zaposlen potpunopouzdan personal. Ova sluzba nije bila navedena u konacnom teks-tu ustava medu poslovima koji spadaju u kompetenciju Sabora, jer suse tome, osim ministra rata Schonaicha, protivila austrijska i ugarskavlada kao i prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Na takvo rjesenje uti-calo je i shvatanje da postansko telegrafska sluzba nije pitanje koje setice samo Bosne i Hercegovine, vec njome treba prema odredbi § 10.Zakona od 20.12.1879. (RGB1 Nr 136) da upravlja Zemaljska vlada usporazumu sa organima obiju vlada Monarhije. Medutim, ova zakonskaodredba nije mogla biti realizovana pa su do propasti Austro-Ugarske1918. posta i telegraf ostali u nadleznosti ministarstva rata. Njihovoosoblje regrutovalo se iskljucivo od povjerljivog vojnog kadra, a zvanicnijezik bio je njemacki. Nezadovoljstvo ovakvim stanjem izrazavao je nesamo Bosanskohercegovacki sabor nego i Zemaljska vlada, kojoj su biliuskraceni prihodi od postanskog regala. Po rijecima civilnog adlatusabarona Benka, Vlada u odnosu na postansku sluzbu nije imala ”nistavise uvida i uticaja od bilo koje stranke”.94) On je, mada uzaludno,

93) O nadleznosti bh. Sabora vidi: Karl L a m p, Die Verfassung vonBosnien und der Herzegowina vom 27.Februar 1910, u: Jahrbuch desoffentlichen Rechts der Gegenwart, Tubingen 1911, Bd. V, 142 i dalje;Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwal-tung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, 36-49; N. W u r m b r a n d,Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Leipzig-Wien1915, 96-145.94) Dzevad J u z b a s i c, Bosanskohercegovacki sabor i osnivanje pos-tanske stedionice, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu (dalje Prilozi)18, 1981, 258-261.

293

pledirao da se postojece stanje korijenito izmijeni. Medutim, ovakvizahtjevi nailazili su na energicnu osudu ne samo Ministarstva rata negoi Ministarstva spoljnih poslova.95)

Intenziviranju uticaja obiju vlada u postaneksionom periodu pri-druzilo se i pojacano zanimanje zajednickih ministara za poslove bh.uprave. Pri tome je austrijska vlada, suprotstavljajuci se porastu ma-darskog upliva na Zajednicko ministarstvo finansija, na cijem celu se na-lazio ministar Madar, racunala na podrsku zajednickog austrougarskogministarstva, kome je po zakonu iz 1880. pripadalo vrhovno vodenjebh. uprave. To je odgovaralo i intencijama ministra inostranih poslovaAehrenthala, koji je, inace, nastojao ojacati svoj polozaj predsjedava-juceg u Zajednickom ministarskom vijecu i uzdici ga, ako ne de jurea ono de facto, na rang kancelara Reicha. Medutim, i pored porastauticaja zajednickih ministara na upravljanje Bosnom i Hercegovinom,Zajednicko ministarstvo kao kolegijalni organ trojice zajednickih mi-nistara, nije se uspjelo ni nakon aneksije u tom pogledu afirmisati.Posebno Ministarstvo rata nije pak propustilo priliku da o nizu bitnihpitanja bosanske politike zauzme svoje stavove kao i da aktivno utice nanjen pravac i odluke. Pri tome je, za razliku od perioda prije aneksije,usvajanje bosanskih zakona stvarno zavisilo i od pojedinacne saglasnos-ti svih zajednickih ministara. Uticaj Ministarstva rata u znatnoj mjerisu karakterisali ekstremni stavovi militaristickih krugova o metodamaupravljanja u Bosni i Hercegovini. Zato je taj uticaj cesto nailazio naotpor od strane vodecih licnosti civilne uprave, koji je sa produblja-vanjem unutrasnje krize i poostravanjem vanjskopoliticke situacije svevise slabio.96)

Nakon sto je 7.marta 1909. postavljen za zemaljskog poglavara Bo-sne i Hercegovine i komandanta 15. korpusa, general pjesadije baronMarijan Varesanin od Varesa uskoro je, carevom odlukom od 29.jula1909, imenovan na novu funkciju generalnog inspektora trupa (Gene-raltruppeninspektor) sa sjedistem u Sarajevu, i to sa prosirenim djelo-krugom na svim komandama, trupama i vojnim institucijama u Bosnii Hercegovini i Dalmaciji. U njegove kompetencije spadalo je neogra-niceno pravo inspekcije na podrucju 15. i 16. korpusa, rukovodenjevecim vjezbama trupa, uticaj na personalna pitanja generala i na sveratne pripreme. Istovremeno je odluceno da se izvrsi teritorijalna reor-ganizacija tadanjih vojnih podrucja Sarajeva i Zadra. Novom organi-zacijom Bosna i Hercegovina je podijeljena na dva korpusna podrucja.

95) Conrad Schonaichu 1.12.1910. KA KM Pras. 81−431 /1910.

96) Dz. J u z b a s i c,Austrougarsko Zajednicko ministarstvo, 144-154.O Aehrenthalovoj teznji da Zajednicko ministarsko vijece dobije funkci-je zajednicke vlade Austro-Ugarske vidi: Eva S o m o g y i, AehrenthalsReformbestrebungen 1906-1907. Die Dualismus-Interpretation des Mi-nisters des Aussern, OOH 1, 1988, 60-75.

294

Podrucje 15. korpusa, cije je sjediste bilo u Sarajevu ograniceno je nabanjalucki, bihacki, sarajevski i tuzlanski krug te jedan dio travnickogokruga (kotarevi: Jajce, Travnik, Varcar Vakuf, Zenica, Zepce). Po-drucju 16. korpusa sa sjedistem u Zadru pripao je, osim Dalmacije,jos mostarski okrug kao i dio travnickog okruga (kotarevi: Bugojno,Glamoc, Livno, Prozor, Zupanjac). Novu vojno teritorijalnu podjelupratilo je pregrupisavanje i pomjeranje vojnih jedinica. Carevu odlukuobjavio je ministar rata Schonaich 8.oktobra 1909, s tim sto su nove or-ganizacione mjere stupile na snagu 1.novembra iste godine.97) Uskoropotom Varesanin je preimenovan u armijskog inspektora (Armeeins-pektor), a sama institucija kojoj je stajao na celu postala je ”k. u. k.Armeeinspektorat in Sarajevo”. Armijski inspektor je u slucaju ratatrebao da postane komandant trupa u Bosni i Hercegovini i Dalmaci-ji.98)

Medutim, nade koje su vojni krugovi polagali u generala Varesaninavrlo brzo su ustupile mjesto razocarenju, a nije se ostvarilo ni njihovoocekivanje da ce ministar Burian pasti. Nista se nije bilo promijeni-lo u pogledu polozaja zemaljskog poglavara, a njegov ugled u ocimavojnih faktora jos vise je pao zbog niza, kako su oni ocijenjivali, licnihpromasaja samoga generala Varesanina.

Conrad je uskoro nakon oktroisanja Zemaljskog ustava obnovio ak-ciju za izmjenu polozaja zemaljskog poglavara. Po njegovoj ocjeni tajnorjesenje iz 1908, kojim je zajednicki ministar finansija interpretirao na-redbu o vlasti civilnog adlatusa, nije moglo sanirati odnose. Smatraoje da samo efiktivno spajanje u jednoj ruci vojne i civilne vlasti da-je najvecu garanciju za vladanje Bosnom i Hercegovinom i ucvrscenjeu njoj. To je obrazlagao politickom konstelacijom u zemlji, posebnoukazujuci na veliki znacaj autoriteta zemaljskog poglavara u vezi sapredstojecim radom Sabora. Conrad je, obracajuci se ministru rata,nabacio i problem pretjerane centralizacije uprave u Becu kao i po-trebu da se insistira na oblikovanju samostalnog djelokruga Zemaljskevlade u odnosu na Zajednicko ministarstvo finansija. Trazio je od mi-nistra rata da se povodom ovih pitanja obrati caru,99) a i sam je uaudijenciji kod cara pokrenuo pitanje promjena u Bosni i Hercegovini,obnavljajuci tako svoj prijedlog iz 1907. godine.100)

Jos krajem marta 1909. tadasnji sef prijestolonasljednikove vojnekancelarije major Brosch je ukazao na krizu koja je nastala u vojnim

97) Verordnungsblatt fur das k. u. k. Heer, 35. Stuck vom 8. Oktober1909.KA KM Prass. 49−28

3adII/1909; Referat Marterera od 27.7.1909. i careva

odluka od 29.7.1909. MKSM 69−115−10/1909.

98) Kao nap. 95.99) Conrad Schonaichu 8.3.1910. KA KM Prass. 81 43

1 /1910.100) C o n r a d, Dienstzeit, II, 43.

295

krugovima u Bosni i Hercegovini. Odnosi izmedu u istoj godini postav-ljenog novog komandanta 15. korpusa generala Moritza Auffenbergai novog sefa Zemaljske vlade i komandujuceg generala Marijana Va-resanina postali su nepodnosljivi. Kako se Varesanin pokazao nedo-raslim polozaju koji je zauzimao, i bio podlozan uticajima funkcioneracivilne administracije, otvaralo se pitanje njegovog nasljednika. U pr-vi mah u vojnim krugovima pominjao se Conrad von Hotzendorf kaonajpodesnija licnost za taj polozaj.101)

Sam Conrad bio je vrlo nezadovoljan odnosom Varesanina premavojnim interesima u Bosni i Hercegovini. Smatrao je da ih Varesanin nezastupa onako kako bi to zahtijevala situacija. Optuzivao je Varesaninazbog nebrige i popustljivosti prema Zajednickom ministarstvu finansi-ja. U tom pogledu Conrad je, obracajuci se ministru rata Schonaichu udecembru 1910, naveo niz primjera kao sto je bio svojevremeni prijedlogVaresanina da se raspuste odredi granicnog mobilnog korpusa, ili odnospredstavnika Zemaljske vlade prema vojnim interesima u postansko-telegrafskoj sluzbi. Zajednicko ministarstvo finansija, pozivajuci se nasaglasnost zemaljskog poglavara, proturilo je novelu uz bh. krivicnizakon, kojim je bila ukinuta kompetencija vojnih sudova u odnosu nadjela protiv oruzane sile kao i u odnosu na niz drugih krivicnih djela (ve-leizdaja, pobuna, ubistvo, pljacka, nedozvoljeno posjedovanje vatrenogoruzja i eksploziva). To je bilo ucinjeno bez sporazuma sa Ministar-stvom rata i bez da je o tome sef Generalstaba mogao zauzeti svojstav. Zemaljska vlada je suprotno stanovistu Ministarstva rata odobri-la povratak iz Crne Gore bjeguncima i dezerterima, koji su 1909, zaaneksione krize napustili zemlju, i jos se izjasnila za pomilovanje svega37 osudenih od ukupno 378 vojnih bjegunaca. Ovo je Conrad ocije-nio kao direktnu povredu vojnih interesa. Smatrao je, takode, da suvojni interesi zanemareni i time sto je zavodenje prijekog suda u Bosnii Hercegovini ograniceno samo u slucaju da na snagu stupe izuzetnemjere. Posebno su nedovoljno uzeti u obzir vojni zahtjevi u odnosu naizgradnju novih normalnotracnih zeljeznica i cesta, ali Conrad nije zatomogao okrivljati samo Zemaljsku vladu. Medutim, on je optuzivao Va-resanina da se nije brinuo da se na postojecim uskotracnim zeljeznicamapopuni vozni park, kako bi se u slucaju mobilizacije bar mogao iskoris-titi njihov kapacitet. Po Conradovom misljenju prilike bi bile sasvimdrugacije kada bi armijski inspektor u Sarajevu kao zemaljski poglavarstvarno ”vodio” civilnu upravu. Nasuprot tome, on je bio samo figurai ”slijepi izvrsni organ Zajednickog ministarstva finansija i vlastitog ci-vilnog adlatusa”. Postojece stanje za njega je bilo neodrzivo, narocito

101) Predlazuci Conrada potpukovnik Boog je polazio od predpostavkeda Conrad kao sef Generalstaba nece moci dugo izdrzati, jer ce se natom polozaju prije vremena istrositi. H. K a p i d z i c, Ispisi, GlasnikADA XII-XIII, 276, 288.

296

stoga sto je smatrao da u Bosni i Hercegovini vojne pripreme morajuigrati odlucujucu ulogu. Zato je paralelno sa zahtijevima u odnosu nakompetencije zemaljskog poglavara trazio krajem 1910. od ministra ra-ta da preduzme korake da se na taj polozaj imenuje nova odgovarajucalicnost.102)

Conrad je istovremeno skicirao program organizaciono-politickihmjera i poslova, na koje je u cilju ocuvanja vojnih interesa bilo narocitopotrebno da zemaljski poglavar vrsi uticaj.103) Njegove prijedloge mi-nistar rata Schonaich je gotovo u cijelosti prihvatio, neke od njih nestomodificirao ili sire razradio odnosno dopunio, te ih u posebnim nota-ma u prvoj polovini 1911. uputio Burianu i Aehrenthalu kao zahtjeveMinistarstva rata. 104)

To je u prvom redu bio zahtjev za izgradnju normalnotracnih zeljez-nickih linija u Bosni i Hercegovini, koje bi je bolje povezale sa Monarhi-jom i omogucile brzi transport trupa kao osnovni preduslov za uspjesnuvojnu akciju. Ograniceni kapacitet glavne magistralne linije u Bosni bioje uzrok znatnih teskoca prilikom prebacivanja trupa u doba aneksionekrize, pa su vojni faktori veoma zabrinuti zbog postojeceg stanja nepre-kidno insistirali da se ono izmijeni.105) Conrad i Schonaich su, takode,trazili izgradnju niza cestovnih komunikacija i puteva u istocnoj Bosnii istocnoj Hercegovini, kao i preduzimanje radnji da se osigura snab-dijevanje vodom u ovim strateskim vaznim podrucjima. U investicijevojno-strateskog znacaja spadao je i zahtjev za izgradnju mostova naSavi kod Zupanje i Bosanskog Samca, i na Neretvi juzno od Mosta-ra. Program je sadrzavao i ranije vojne zahtjeve u pogledu povecanjazandarmerije i policije, ali i orijentaciju na donosenje novog vojnog za-kona za Bosnu i Hercegovinu i povecanje regrutnog kontigenta. Ciljje bio da se jace iskoristi vojni potencijal Bosne i Hercegovine i njenvojni poredak prilagodi odnosima na tom podrucju u Monarhiji.106)

102) Kao nap. 95.103) Ibidem i kao nap. 40.104) Schonaich Burianu 6.2.1911. (prepis) KA MKSM 31−1

8−2 /1911, a tako-de i u HHStA PA I rot. 637, C d M VIII c-3; i s t i i s t o m 15.5.1911.Pr BH 698/1911, koncept iste note koja je upucena takode Aehrenthaluu KA KM Pras. 81 43

1 /1910.105) O problemu izgradnje zeljeznickih pruga u Bosni i Hercegovini predPrvi svjetski rat vidi: S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina, 592-611; Friedrich L a n g e, Das Eisenbahnwesen in Bosnien und der Her-zegowina, u: Archiv fur Eisenbahnwesen 42, Berlin 1919, 1095-1123;Ferdo H a u p t m a n n, Financiranje Bosanskohercegovackog zeljez-nickog programa iz godine 1913, u: Radovi Filozofskog fakulteta u Sa-rajevu, 1, 1963, 120-139.

106) Novi vojni zakon za Bosnu i Hercegovinu car je sankcionisao 11. 8.1912, S c h m i d, op. cit. 108-109.

297

Zbog opasnosti od izbijanja strajka na zeljeznici Conrad je smatrao po-trebnim da se izvrsi militarizacija zeljeznickog personala, s obzirom dasu njegovu vecinu sacinjavali socijalisti i Srbi. Medutim, Schonaich jebio misljenja da su uzroci postojeceg nezadovoljstva zeljeznicara, kao ipasivna rezistencija u 1910. godini, vise socijalne nego politicke prirode.

Medu izrazito politickim tackama programa bila je i ona da anti-militaristicku i ”nacionalno-huskacku” stampu treba suzbijati, a spe-cijalno srpsku stampu stalno ostro nadzirati. Kao i ranije Auffenberg,Conrad se zalagao za proteziranje hrvatskog katolickog elementa. Ova-ku politiku akceptirao je i Schonaich. On je zahtijevao da se osobitomora biti oprezan pri postavljanju na cinovnicka mjesta Srba, jer su oniu politickom pogledu cesto nepouzdani. Nisu vojni vrhovi bili dubo-ko podozrivi samo prema Srbima cinovnicima, uciteljima i svestenicimanego i prema Srbima seljacima. Dokle je to podozrenje islo govori reak-cija sefa Generalstaba i ministra rata na podatak da se 1909. otkupilo1231 pravoslavnih i 288 rimokatolickih kmetova. Schonaich je na poti-caj Conrada skrenuo Burianu i Varesaninu paznju na ovu disproporcijuu odnosu na procenat pravoslavnog i katolickog stanovnistva u zemlji.On je pocetkom februara 1911. isticao veliki vojni znacaj ovog pitanja itrazio je da se prilikom davanja zajmova za otkup kmetova u prvi planuzima politicka pouzdanost kandidata.107)

Posebno nepovjerenje bilo je izrazeno prema srpskim konfesional-nim skolama i njihovom nastavnom osoblju. Schonaichu se cinilo osobi-to sumnjivim sto se u njima pretezno uci cirilica, ”jer ona jos u mladostibudi vjeru u sunarodnike s one strane granice”. Buduci da se u timskolama nije moglo postici odstranjenje cirilice, trebalo je teziti da seu njima u jednakoj mjeri osigura i nastava latinice. U pogledu javnihskola Schonaichu je izgledalo lakse sprovodivo da se ucenje cirilice ilipotpuno iskljuci ili ogranici na najstarije razrede osnovnih skola, ka-da se ucenici dovoljno ucvrste u znanju latinice. Ovo je za njega biopreduslov za odgajanje omladine u duhu drzavne ideje. U vojnim vrho-vima postojala je tendencija da se cirilica potpuno iskljuci iz zvanicnogpismenog saobracaja u Bosni i Hercegovini, sto je prije izbijanja svjet-skog rata bilo indiskutabilno i nemoguce. Medutim, i u krugovimaaustrijske vlade prilikom diskusije o nacrtu jezickog zakona za Bosnui Hercegovinu krajem 1913. postavljalo se pitanje da li je oportunooba pisma upotrebljavati u istom obimu i tako izjednacavati u politicisrpski pravac sa hrvatskim.108)

107) Dzevad J u z b a s i c, O austrougarskoj kolonizacionoj politici uBosni i Hercegovini nakon aneksije, Prilozi 11-12, 1975-1976. 326 i kaonap. 40 i 104.

108) Dzevad J u z b a s i c, Jezicko pitanje u austrougarskoj politici uBosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973, 35-36.

298

Odredeno mjesto u politici vojnih krugova imala je ideja o koloni-zaciji isluzenih podoficira, koju je jos u proljece 1908. prvi puta izniogeneral Auffenberg. Poslije aneksije su u 1910, 1911. i 1912. godiniGeneralstab i Ministarstvo rata insistirali na ostvarenju plana o nase-ljavanju isluzenih, a i mladih bivsih podoficira seljackog porijekla. Pritome je Schonaich smatrao osobito vaznim naseljavanje dinastiji vjer-nih bivsih podoficira u donjem toku Drine, na granici prema Srbiji.Medutim, plan nije bilo moguce realizovati jer Ministarstvo rata nijebilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebna novcana sredstva zakupovinu zemljista. U ustavnom periodu izmijenili su se uslovi za re-alizovanje kolonizacionih planova u odnosu na situaciju iz predustavnogdoba, kada se, u odsustvu bilo kakvog predstavnickog tijela u zemlji,moglo samovoljno raspolagati cijelokupnim zemaljskim novcem i imet-kom.109)

Planovima austrougarskih vojnih institucija bilo je predvideno na-oruzavanje lojalnog dijela stanovnistva u slucaju rata. Prema Conradu,general Schemua je svojevremeno kao komandant 18. pjesadijske divizi-je detaljno razradio ovo pitanje za podrucje divizije kojom je komando-vao. Naoruzanje lojalnog dijela stanovnistva bilo je uneseno i u nacrtnaredbe Zemaljske vlade ”o mjerama koje treba preduzeti u slucajuratne opasnosti” (uber die fur den Eintritt kriegsdrohenden Zustandevorzubereitenden Massnahmen”).110) Isto pitanje pokretali su Conradi Schonaich krajem 1910, odnosno u prvoj polovini 1911, smatrajuciga osobito znacajnim za vojne interese. Ovo je bilo u vezi sa planomo angazovanju opstina za zastitu zeljeznickih pruga, cesta, telegrafai cisterni. Medutim, pripreme na ovom podrucju bile su tada tek upocetnoj fazi.111)

Prema uputama armijskog inspektora generala Varesanina koman-da 16. korpusa preduzela je odredene pripreme za ”dobrovoljnu od-branu zemlje” na teritoriju Dalmacije i Hercegovine, kako bi u slucajurata operativne trupe bile sto manje angazovane u mjerama osiguranjapozadine. Akcija, medutim nije dalje otisla od izvjesnih internih pre-dradnji za osnivanje dobrovoljackih ceta u cilju pojacanja zandarmerijei finansijske straze lojalnim elementima.112)

109) Up. Dz. J u z b a s i c, O austrougarskoj kolonizacionoj politici,326-329.

110) Kao nap. 40.111) Ibidem; Schonaich Burianu 15.5.1911, Beilage 1, Pr BH 698/1911. ikao nap. 95.

112) Interesantno je da su u Sibeniku i Splitu civilne vlasti dale odgo-vor da ne mogu naci pouzdane ljude da bi ih stavili na raspolaganjevojsci za vrsenje strazarskih duznosti kod magacina, zatvora i sl. (Va-resanin Ministarstvu rata 22.4.1911. KA KM Pras. 76−70

3 /1911) sto

299

** *

Imajuci sigurno u vidu sporazum izmedu austrougarskog i njemac-kog generalstaba u doba aneksione krize i na osnovu njega izradeniratni plan,113) vojni faktori su bili misljenja da se za slucaj evropskogsukoba Bosna i Hercegovina u vojnom pogledu treba da pripremi kaosamostalno sporedno bojiste, na kome bi se moglo s minimumom efek-tiva uspjesno djelovati. Da bi se to obezbijedilo trazili su ne samoradikalnu izmjenu polozaja zemaljskog poglavara nego i novo reguli-sanje kompetencija vrhovne uprave za Bosnu i Hercegovinu. Tako se1910. u Ministarstvu rata pojavio projekt kojim se predvidalo elimini-sanje Zajednickog ministarstva financija kao vrhovnog organa bosanskohercegovacke uprave.114)

Prema pomenutom projektu opste direktive za politiku u Bosnii Hercegovini kao i upravu utvrdivali bi se kolegijalnim zakljuccimatri zajednicka ministra, predsjednika austrijske i ugarske vlade i ze-maljskog poglavara Bosne i Hercegovine. Zemaljski poglavar koji jeujedno i armijski inspektor u Sarajevu, odgovarao bi vladaru za cije-lu bosanskohercegovacku upravu i predstavljao bi je u delegacijama.Mada direktno potcinjen vladaru, on bi bio obavezan podnositi takodeizvjestaje i prijedloge ministarskom kolegiju. Kompetencije Zemaljskevlade potcinjene zemaljskom poglavaru, protezale bi se i na one poslovekoji su bili u nadleznosti Zajednickog ministarstva finansija. Bosanskakancelarija u Becu, koju bi sacinjavali nizi cinovnici, bila bi samo no-vi manipulativni organ za posredovanje izmedu zemaljskog poglavara i

svjedoci o politickom raspolozenju u Dalmaciji. Krajem 1912, u dobanove balkanske krize, pristupilo se u banjaluckom okrugu, po naredenjuzandarmerijske komande za Bosnu i Hercegovinu, popisivanju dobrovo-ljaca za ”Schutzkorps”, i to iz redova samo muslimanskog i hrvatskogstanovnistva. Medutim, formiranje jedinica ”Schutzkorpsa”, koje je bilopredvideno za slucaj mobilizacije, nije tada uslijedilo, ali su vijesti o pre-duzetim pripremama izazvale uzbudenje u redovima srpskog stanovnistvai proteste srpskih politicara. (Vidi: K a p i d z i c, Bosna i Hercegovi-na, 164-167.) O formiranju ovih jedinica, kao i jedinica ”Schutzwehr-a”i ”Burgerwehr-a” nakon objave rata Srbiji, te o njihovoj ulozi u ratnimzbivanjima vidi: E k m e c i c, Ratni ciljevi 170-175, i s t i, StvaranjeJugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 712-713.

113) O sporazumu Moltke Conrad sklopljenom pocetkom januara 1909. iaustrougarskim ratnim planovima vidi: V e r o s t a, Theorie und Re-alitat von Bundnissen, 339-350; Petar O p a c i c, Ratni plan austro-ugarskog generalstaba za rat protiv Srbije i ratni plan srpskog gene-ralstaba za odbranu zemlje od austrougarske agresije, u: Velike sile iSrbija pred prvi svjetski rat, 503-508.

114) Stellung des Landeschefs von Bosnien u. Hercegovina. KA KM Pras.81 43/1/1910.

300

pet ministara. Projekt je polazio od ideje jacanja cjelovitosti Monarhi-je i trebalo je da jos vise formalno naglasi neposredni suverenitet caranad Bosnom i Hercegovinom a da se istovremeno ne iskljuci zakonomgarantovani uticaj obiju vlada i ne tangira postojeci dualisticki sistem.Vojni krugovi su tezili da se kod upravljanja anektiranom zemljom pre-kine sa predominantnim uticajem Zajednickog ministarstva finansija iu prvi plan dode uticaj zajednickih ministarstava rata i spoljnih poslo-va. Racunali su da ce u blizoj buducnosti biti aktuelno i pitanje ucescapredstavnika bh. Sabora u delegacijama. Politicki cilj je bio da se uvezi sa uvodenjem ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini unaprijedosujete ”radikalne autonomne teznje”. Pri tome se smatralo pozeljnimda se ove promjene provedu prilikom izmjene licnosti zemaljskog pogla-vara.115)

Visoki vojni krugovi krajem 1910. i pocetkom 1911. usredsredilisu svoju paznju na to da maknu generala Varesanina i da na njegovomjesto dovedu energicnog generala, koji nece dozvoliti da bude samo re-prezentativna figura nego ce djelovati u smislu njihovih intencija. Gene-ral Auffbenberg, koji je pripadao grupi austrijskih generala okupljenihoko prijestolonasljednika F.Ferdinanda vec ranije je ispoljio ambicijuda zauzme polozaj poglavara zemlje i armijskog inspektora u Saraje-vu.116) Medutim konacan izbor pao je na drugu licnost iz istog kruga,na FZM Oskara Potioreka, nekadasnjeg pomocnika sefa Generalstabai jednog od najekstremnijih predstavnika agresivnog politickog kursa.Za imenovanje Potioreka posebno se zalozio Conrad von Hotzendorf.Takode i vodece licnosti careve vojne kancelarije bile su odlucno za Po-tioreka. Sam car je izvjesno vrijeme oklijevao sumnjajuci u to da li jepostavljanje covjeka Potiorekova kova ispravno rjesenje i bio je prvobit-no izgleda sklon da na taj polozaj dovede generala Blasiusa Schemuukao umjereniju licnost. Generala Schemuu je sa svoje strane predlagaoministar rata Schonaich, ali ubrzo on je pod pritiskom iz Belvedera odtoga odustao i sam se zauzeo kod cara za Potioreka.117)

Protiv imenovanja Potioreka izjasnio se kod cara i zajednicki mi-nistar finansija Burian bojeci se, kako je to ocjenjivao major Brosch,da ce sa Potiorekom imati neugodnosti. Buriana je u odnosu na imeno-vanje Potioreka podrzavao ministar inostranih poslova Aehrenthal,118)

koji je dosavsi u sukob sa krugom oko prestolonasljednika, postao, odprotivnika Burianove politike u Bosni i Hercegovini u predaneksionom

115) Ibidem116) A u f f e n b e r g - K o m a r o w, Hohe und Niedergang, 136-137.117) W e i n w u r m, Potiorek, 49-50.118) Untertanigste Meldung betreffend Feldzeumeister Potiorek. ReferatBroscha podnijet Franzu Ferdinandu 14.3.1911. KA MKFF Pb 24/1911.

301

periodu, njegov saveznik. Medutim, Burian je u datom slucaju bio sa-svim bespomocan, s obzirom na dvostruku ulogu zemaljskog poglavarau kojoj je teziste bilo na njegovoj vojnoj funkciji. Izrazavajuci zaljenjezbog odlaska Varesanina, Burian kao sef civilne uprave nije nista mogaodrugo uciniti osim sto je uticao da do smjene na celu Zemaljske vladene dode prije okoncanja saborske sjednice koja je bila u toku.119) Sredi-nom marta 1911. sve je bilo fakticki vec rijeseno, ali je car tek svojomodlukom od 10. maja 1911. oslobodio duznosti Varesanina i imenovaoFZM Oskara Potioreka za armijskog inspektora u Sarajevu i sefa Ze-maljske vlade.120) Ovaj je pocetkom juna stigao u Sarajevo i na svojojnovoj funkciji dao ne mali obol agresivnim teznjama u austrougarskojpolitici koje su dovele do izbijanja ratnog sukoba 1914. godine.

I prije preuzimanja novih duznosti Oskar Potiorek se zalozio daarmijski inspektor jos u miru dobije prerogative armijskog komandantaza Bosnu i Hercegovinu i Dalmaciju.121) Pri tome je na prvom mjestuzahtijevao da se armijskom inspektoru prizna ingerencija u pogleduupotrebe svih na tom podrucju dislociranih trupa. Ovaj zahtjev bio jeod vojnih faktora oznacen kao hitno potreban s obzirom na mogucnostvecih nemira, izbijanje ustanaka i sl. Njegovo ispunjenje smatrano jeneophodnim da bi se ocuvao puni sklad izmedu mjera Zemaljske vlade ivojnih komandi u slicnim situacijama koje bi jos bile daleko od rata.122)

Neposredno po imenovanju Potioreka ministar rata Schonaich jeobnovio pritisak na Buriana aktualizirajuci u duhu Conradove inicijati-ve pitanje jacanja polozaja zemaljskog poglavara i osiguranja njegovoguticaja na poslove za koje je vojska bila osobito zainteresovana. Pritome on je naglasavao da ce Bosna i Hercegovina ”u ratnim komplika-cijama sigurno postati ratno bojiste” pa stoga mora ”ratnim priprema-ma pripasti odlucujuca uloga.”123) Zahtjevi, koje je tada ministar ratapostavio u pogledu ogranicenja djelokruga civilnog adlatusa u nacrtujedne nove naredbe, bili su u sustini istovjetni sa stavovima Potiorekaizrazenim u njegovoj studiji o polozaju zemaljskog poglavara, koju jePotiorek podnio caru jos prije nego sto je bila pala odluka o njego-vom imenovanju. Potom su uslijedili koordinirani koraci Schonaicha iPotioreka, koji je sa svoje strane odmah po postavljenju zatrazio od Bu-riana da se objasni ”pitanje njegovog zastupanja” i da se sadrzaj tajneinstrukcije od 29.aprila 1908. saopsti svim nadleznim mjestima.124)

119) Burian Varesaninu 21.2.1911. KA Nachlass Varesanins B/66 Nr 12.120) KA MKSM 70−1

70 /1911.121) W e i n w u r m, op. cit. 53.122) KA MKSM 97−2

1 /1911.123) Schonaich Burianu 15.5.1911. PR BH 698/1911.124) Entwurf einer Verordnung uber den Wirkungskreis des Ziviladlatusdes Chefs der Landesregierung in Bosnien und in der Hercegovina, Bei-lage 3. uz akt citiran u predhodnoj napomeni; Stellung des Landeschefsin Bosnien und in der Hercegovina, KA MKSM 97−2

1 /1911;W e i n w u r m op. cit. 53-54.

302

Burian, medutim, i dalje je ostao na stanovistu da nije potrebnabitna izmjena polozaja zemaljskog poglavara i odbio je one zahtjeve zakoje je smatrao da tangiraju sustinu odnosa izmedu Zajednickog mi-nistarstva finansija, zemaljskog poglavara i civilnog adlatusa. Nastojecipobiti tvrdnje o cisto reprezentativnom polozaju zemaljskog poglavarau odnosu na civilnu upravu, on je isticao da vec u mirno doba zemaljskipoglavar moze da ucestvuje u upravi onoliko koliko smatra da je po-trebno. U vanrednim prilikama, kada cjelokupna odgovornost prelazi unjegove ruke, poglavaru je po misljenju Buriana bio tek potreban civilniadlatus kao sef administracije, kako bi on sam bio u mogucnosti da seposveti vojnim poslovima.125)

Burian je ustvari branio status quo u kome je Zemaljska vladasa civilnim adlatusom na celu kao njenim faktickim sefom bila stro-go podredena Zajednickom ministarstvu finansija i predstavljala nje-gov izvrsni organ. Utoliko je izisao u susret vojnim faktorima sto jeizradio ”Objasnjenja i dopune naredbe o djelokrugu civilnog adlatusasefa Zemaljske vlade u Bosni i Hercegovini”, koje je car odobrio svo-jom odlukom od 1.juna 1911. godine.126) Od 12 clanova naredbe iz1882. samo ih je pet ostalo nepromjenjeno, dok su ostali pretrpjelimanje ili vece izmjene odnosno dopune. Tu su prije svega zbog boljepreglednosti, unesena ona objasnjenja naredbe koja proizilaze iz taj-nog rjesenja zajednickog ministra finansija od 29.aprila 1908. ali josi neke druge izmjene. Najznacajniji novi ustupak bila je dopuna § 3naredbe u smislu vojnih zahtjeva jos iz predaneksionog doba. Tu jeuz prvobitnu odredbu da civilni adlatus neposredno rukovodi citavomcivilnom upravom dodano ”ukoliko te kompetencije zemaljski poglavarsam za sebe ne zadrzi”, sto za Potioreka nece ostati prazna deklaraci-ja. Potiorek je, inace, ”Objasnjenja i dopune naredbe ... ...” prihvatiokao provizorno rjesenje sa namjerom da poslije blizeg upoznavanja sakonkretnim prilikama podnese nove prijedloge. Nije bio zadovoljan ninacelnik Generalstaba Conrad koji je i dalje ostao pri svojim zahtjevi-ma.127) ”Objasnjenja i dopune ....” Burian je po ovlascenju cara zva-nicno dostavio samo Ministarstvu rata, zemaljskom poglavaru Bosne iHercegovine i njegovom civilnom adlatusu, dok je njihovo publikovanjeizostalo. Radilo se o tajnom aktu internog karaktera s kojim nisu bilezvanicno upoznate ni austrijska ni ugarska vlada.

125) Burian Schonaichu 26.5.1911. Pr BH 698/1911; up. Ferdo H a u p t-m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajednickog ministarstva finansija.Glasnik ADA 3. 1963, 22.

126) Erlauterungen und Erganzungen zur Verordnung uber den Wirkungs-kreis des Chefs der Landesregierung in Bosnien und der Hercegovina, KAKM Pras. 81-30/2/1911; Pr BH 631 i 744 ex 1911.

127) Primjedba Conrada na Burianovoj noti Schonaichu od 15.5.1911. KAKM Pras. 81−30

2 /1911.

303

U praksi Burian nije imao namjeru da bilo sta mijenja u pogledunacina upravljanja zemljom, i po ocjeni Potioreka i Conrada gotovo jesasvim ignorisao vojne zahtjeve u investicionom programu koji je treba-lo realizovati podizanjem zemaljskog zajma od 182 miliona kruna. Tose u prvom redu odnosilo na zahtjeve za izgradnju odredenih strateskihcesta, vodoopskrbnih objekata u kraskim predjelima, a osobito na obez-bjedenje finansijskih sredstava od strane civilne uprave za opremanjebosanskohercegovackih trupa na osnovu programa vojne reforme, ko-ja je trebalo da se provede u Bosni i Hercegovini istovremeno kad i uMonarhiji. Tim povodom je sef vojne kancelarije prijestolonasljednika,pukovnik Bardolff, preporucio Franzu Ferdinandu da odlucno podrziministra rata u njegovom zahtjevu da stvarno, a ne samo formalno,ucestvuje u upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Na to je Bardolff,pored postavljanja vojnog lica za zemaljskog poglavara, gledao, kaona najvaznije sredstvo vojne uprave da osigura svoj uticaj na razvojprilika u anektiranoj zemlji. Ovo je bilo blisko shvatanju Conrada iz-razenom u ljeto 1911. da ”sigurna buducnost” Bosne i Hercegovine josuvijek u prvom redu pociva na sposobnosti vojnih posada i na stvaranjupovoljnih uslova za njihove akcije od strane Zajednickog ministarstvafinansija.128) Potioreku je, medutim, tek naknadno poslo za rukom daodredene vojne zahtjeve unese u pojedine zakonske nacrte o investici-jama.129)

S pocetkom ustavnog razdoblja zavisnost Zemaljske vlade od Za-jednickog ministarstva finansija nije se smanjivala vec je naprotiv josvise ojacala. Vlada i njeni predstavnici u Saboru dolazili su u slozenesituacije kada je trebalo brzo reagovati i dati iole prihvatljive odgovorei objasnjenja. Mada su poslanici bili svjesni toga da imaju posla sanekompetentnom Vladom, njihov pritisak na Vladu, narocito onih izopozicionih redova, bio je sve veci. Bilo je slucajeva da su Vlada od-nosno njeni predstavnici u Saboru na svoju ruku pristajali na izmjeneodredenih zakonskih nacrta (na pr. u slucaju postanske stedionice) ilina brisanja odnosno promjene pojedinih stavki u prijedlogu zemaljskogbudzeta za 1911. godinu. Medutim, povjerljivim uputstvom iz krajamarta 1911. Burian je izricito zabranio Zemaljskoj vladi da tako pos-tupa, isticuci da je jedina zadaca vladinih predstavnika u Saboru dabrane zakonske nacrte koje je on odobrio, i koji su podneseni Sabo-ru uz saglasnost austrijske i ugarske vlade. Zemaljska vlada je smjela

128) Potiorek Ministarstvu rata 1. 7. 1911. (prepis); Referat BardolffaFranzu Ferdinandu podnesen 15.11.1911. KA MKFF Pb/24 ex 1911. ikao nap. 77.

129) Pismo Potioreka od 29.11.1911. sa prepisom izvjestaja o programuizgradnje cesta, koji je upucen Ministarstvu rata KA MKFF PB/29 ec1911.

304

pristati na izmjene zakonskih nacrta jedino ako za to pribavi odobrenjesamog ministra.130)

Po dolasku u Sarajevo Potiorek je u ljeto 1911. primijetio da naproces koncentracije vlasti u Zajednickom ministarstvu finansija u Becuutice i to sto ministar svake godine dugo vremena boravi na Ilidzi i ne-posredno se licno uplice u sve grane uprave. Tako je Burian, boravecina Ilidzi u julu i pocetkom avgusta 1911, veliki dio vremena posvetioposlovima Zemaljske vlade konferisuci cesto sa civilnim adlatusom i di-rektno komunicirajuci sa vladinim funkcionerima. On je takode vodiorazgovore sa domacim politicarima i predsjednistvom Sabora. Potiorekje ocjenjivao da je vlast Zemaljske vlade znatno manja od one koje suimala namjesnistva u austrijskim zemljama. Smatrao je da bi to mo-ralo biti obratno i da bi kompetencije bosanskohercegovacke Zemaljskevlade trebalo da budu otprilike kao vlade u Zagrebu. Postojece sta-nje je oznacavao kao neodrzivo cak i u situaciji kada ne bi postojaoSabor. Potiorek je jos u avgustu 1911. zauzeo stav da treba reformisa-ti Zemaljsku vladu i civilnog adlatusa pretvoriti u obicnog pomocnikazemaljskog poglavara, sa djelokrugom otprilike potpredsjednika austrij-skog namjesnistva. Imao je namjeru to pokrenuti kada bude u izgleduizmjena licnosti civilnog adlatusa, jer je ocjenjivao da je takva licnost,kao sto je bio baron Benko, nepodobna za realizaciju njegovih planova.Medutim, za Potioreka nije bilo tada ni najhitnije ni najvaznije raz-rjesenje odnosa zemaljski poglavar - civilni adlatus, nego Zajednickoministarstvo finansija - Zemaljska vlada. On je zelio u prvi mah dabar reducira komuniciranje izmedu Vlade i Ministarstva na pismeni sa-obracaj, ali se uzdrzavao od bilo kakve akcije, bojeci se da na pocetkune optereti odnose sa Burianom i tako potkopa svoj polozaj. Sa svojimplanovima Potiorek je najprije upoznao Conrada, koji mu je obecaopunu podrsku.131)

Vec na pocetku jesenjeg zasjedanja Sabora 1911. Potiorek je poka-zao da nema namjeru da ostane pasivni posmatrac politickih zbivanjau zemlji. Insistirajuci na pravima do kojih njegovi predhodnici nisumnogo drzali, on je bitno ogranicio djelatnost civilnog adlatusa, os-tavivsi mu slobodne ruke samo u sitnim tekucim poslovima uprave.Izricito je naredio da se u principijelno znacajnim pitanjima nista necini bez njegove prethodne saglasnosti. Potiorek je uskratio civilnomadlatusu baronu Benku i pravo da kao do tada samostalno kontaktirasa Predsjednistvom Sabora.132)

130) Burian Zemaljskoj vladi 25.3.1911. Pr BH 441/1911.131) Potiorek, Personliche Vermerkungen (dalje PVM) 1911. KA MKFFPb/27.

132) PVM, Sarajevo 6.10.1911. KA MKSM Sep. Fasz. 93.

305

Ovi Potiorekovi potezi, vuceni daleko iza kulisa, bili su u suprotnos-ti sa onim sto se u bosanskohercegovackoj stampi u prvi mah ocekivalood novoimenovanog zemaljskog poglavara. Na njega se gledalo kao nagenerala, koji ce se baviti jedino vojnim poslovima i zadovoljiti se ti-me da samo na svecanostima predstavlja Zemaljsku vladu. Opcenitostampa je povodom imenovanja Potioreka manje pokazala interesa zanjegovu licnost nego za njegovu funkciju. Ova funkcija je i od listovavladine vecine oznacavana kao anahronizam i anomalija koja se mo-ra sto prije odstraniti. ”Hrvatska zajednica” i ”Musavat” pozivali suposlanike da prilikom sljedece budzetske debate brisu sumu koja je ubudzetu namijenjena za zemaljskog poglavara, smatrajuci da on pred-stavlja samo suvisnu zvucnu titulu bez stvarnog sadrzaja. ”Musavat”je izrazavao jos i misljenje da se polozaj zemaljskog poglavara ne mozedovesti u sklad sa ustavnim uredenjem zemlje.133) Medutim, radikalniPetar Kocic jos je prilikom prve budzetske debate 1910. trazio da seukine budzetska stavka ne samo za ”valiju” nego i za ”civilnog pasu,njegovog doglavnika”.134)

Intencije Potioreka i saborskih stranaka u pogledu prosirenja kom-petencija Zemaljske vlade bile su samo prividno iste. U osnovi zah-tjeva stranaka, koji su posebno aktualizirani krajem 1911. i pocetkom1912. godine, nalazila se teznja da se Vlada ucini odgovornom Sabo-ru. Pored ostalog treba imati u vidu da bi bilo i nemoguce da vojnolice na celu Zemaljske vlade odgovara Saboru. Teznje Potioreka su bileusmjerene na ucvrscenje vlastitog politickog polozaja i izvjesno osamos-taljenje Zemaljske vlade od Zajednickog ministarstva finansija. Njegovosnovni cilj bio je proteziranje vojnih interesa i osiguranje uticaja voj-nih faktora na razvoj politickih odnosa u zemlji. Medutim, dok seBurian nalazio na celu Zajednickog ministarstva finansija, Potiorek seogranicio samo da diskretno pripremi teren za ostvarenje svojih plano-va, za koje je, cineci formalne ustupke i prikrivajuci svoje prave ciljeveuspio da pridobije i istaknute prorezimske licnosti u Saboru.

Nakon sto je za novog zajednickog ministra finansija postavljenLeon Bilinski (19.2.1912.) Potiorek je podnio caru memorandum saprijedlozima za reorganizaciju uprave u Bosni i Hercegovini,135) u ko-jem je u prvom redu trazio da se ukine polozaj civilnog adlatusa i uvedepolozaj ”viceprezidenta Zemaljske vlade” neposredno potcinjenog sefuZemaljske vlade. Smatrao je korisnim da bi se na taj polozaj doveodomaci covjek, buduci da pomenuti funkcioner treba da zastupa sefa

133) Napisi u ”Musavatu” od 10. 6. 1911. i ”Hrvatskoj zajednici” od 4. 7.1911. kao predhodna napomena.

134) Stenografski izvjestaji o sjednicama bosanskohercegovackog saboragod. 1910, I zasj. Sv. I, 576-577.

135) H. K a p i d z i c, Bosna i Hercegovina, 102-107.

306

Zemaljske vlade na sjednicama Sabora. To je bilo u vezi sa idejomda se na pojedine polozaje u Zemaljskoj vladi postave ”upotrebljivi”pripadnici sve tri konfesije. Insistirao je da se jedan dio ovlastenja Za-jednickog ministarstva finansija prenese na Zemaljsku vladu, imajucinarocito u vidu odredene kompetencije u pogledu zeljeznica, sumarstvai rudarstva, na koje do tada Vlada nije imala gotovo nikakvog uticaja.Pledirao je da se odnosi Vlade i Ministarstva preurede u skladu sa pr-vim clanom Zemaljskog ustava, koji je propisivao da Zajednicko minis-tarstvo vrsi samo ”odgovorno vodstvo i vrhovni nadzor”, a Zemaljskojvladi stavljao u duznost ”upravu zemlje i sprovodenje zakona.” Ponovioje i ranije postavljani zahtjev da sef Zemaljske vlade bude vise slusan,tako sto ce njegovo misljenje zajedno sa misljenjem ministra biti pre-zentirano caru. Osim toga je trazio da licno prisustvuje konferencijamazajednickih ministara kada se raspravlja o vaznim pitanjima u vezi saBosnom i Hercegovinom.

Na sastanku zajednickih ministara 14.marta 1912, kojem je pri-sustvovao i Potiorek, razmatran je i usvojen Nacrt naredbe o vlasti ze-maljskog poglavara u Bosni i Hercegovini i njegovog zamjenika.136) OvuNaredbu, kojom je ukinuta funkcija civilnog adlatusa, sankcionisao jecar 1.aprila 1912. godine. U njoj je bilo izricito receno da samo zemalj-skom poglavaru pripada pravo da vodi politiku u Bosni i Hercegovini uokviru smjernica zajednickog ministra zaduzenog za vodenje bosansko-hercegovacke uprave, kome je poglavar bio u tom pogledu potcinjen iodgovoran. Nijedan drugi funkcioner Zemaljske vlade nije bio ovlastenda u politickim poslovima radi bilo sta drugo osim sto ce izvrsavatinaloge zemaljskog poglavara. Poglavar je sada postao taj koji predsje-dava i sjednicama Zemaljske vlade. Kao armijski inspektor on je bio inajvisi vojni zapovjednik u oblasti 15. i 16. korpusa, u Bosni i Her-cegovini i Dalmaciji, i u tom svojstvu bio je direktno potcinjen caru.

136) Burianovo tajno rjesenje od 29.aprila 1908. kao i ”Objasnjenja i do-pune” iz 1911. kao akte internog karaktera odobrio je samo car a dao njima nisu konsultovane niti uopste obavjestene austrijska i ugarskavlada. Posebno se Potiorek zalagao da se u pogledu nove naredbe objevlade stave pred svrsen cin, ocjenjujuci kao i zajednicki ministri da onasamo utoliko predstavlja novum u odnosu na ”Objasnjenja i dopune” stoukida pravo civilnog adlatusa da direktno izvjestava Zajednicko minis-tarstvo finansija. Ipak je prevagnulo misljenje da se u smislu § 2 zakona iz1880. zatrazi saglasnost austrijske i ugarske vlade, s obzirom i na posto-jecu kampanju, u kojoj je optuzivana zajednicka vlada da je u pitanjimaupravljanja Bosnom i Hercegovinom prekoracila svoje kompetencije. Dabi obje vlade dale svoju saglasnost da se nova naredba podnese na sank-ciju caru, zakljuceno je da im se u cilju vrsenja pritiska saopste internipropisi koji su bili na snazi. Hamdija K a p i d z i c, Ukidanje funkcijecivilnog adlatusa. (Diskusija i odluka zajednicke austrougarske vlade),Glasnik ADA BH I, 1961, 333-338.

307

Istovremeno mu je kao ”vrhovnom upravniku” Zemaljske vlade pripa-dalo i pravo da neposredno raspolaze zandarmerijskim korpusom. Svaimenovanja cinovnika i namjestenika civilne uprave trebalo je da idupreko zemaljskog poglavara, bilo da ih on sam vrsi ili upucuje prijed-loge Ministarstvu. Zamjenik zemaljskog poglavara, koji je predvidenumjesto civilnog adlatusa, bio je kao najvisi gradanski cinovnik izravnopotcinjen poglavaru i trebalo je da, po njegovim uputstvima uprav-lja tekucim poslovima Zemaljske vlade i djeluje u Saboru kao najvisizastupnik vlade. Prezidijalni ured Zemaljske vlade bio je, umjesto ci-vilnom adlatusu, sada podvrgnut neposredno zemaljskom poglavaru,koji je mogao i svaki drugi posao zadrzati za sebe i rjesavati ga u di-rektnom kontaktu sa pojedinim sefovima odjeljenja u Vladi. Tako suprethodna polovicna rjesenja tajnog karaktera iz 1908. i 1911. godine,s kojima su austrijska i ugarska vlada bile upoznate tek nakon sto jeod njih zatrazena saglasnost na nacrt nove naredbe, bila zamijenjenapreciznijim odredbama koje su znacile ispunjenje zelja vojnih fakto-ra u pogledu koncentracije vojne i civilne vlasti u rukama zemaljskogpoglavara.Ono sto je drugim podrucjima Monarhije bilo predvideno upogledu odredene ingerencije komandujucih generala na podrucju ci-vilne uprave a posebno policijske vlasti, u slucaju nemira, neposredneratne opasnosti i rata, to je vazilo u Bosni i Hercegovini i za normalneprilike.

Potioreku je takode poslo za rukom da se usvoji i njegov prijedlog orazgranicenju kompetencije izmedu Zemaljske vlade i Zajednickog mi-nistarstva finansija. Novi zajednicki ministar finansija Bilinski priznaoje da poslije uvodenja Sabora ne odgovara vise raniji odnos izmedu Vla-de i Ministarstva, koji se obrazovao po austrijskom uzoru, tako da jeuloga bosanskohercegovacke Zemaljske vlade bila slicna ulozi austrijskihnamjesnistava, dok je Zajednicko ministarstvo finansija usredsredilo usvojim rukama one prerogative koje su u Austriji pripadale resornimministrima. Kako je bh. Zemaljska vlada bila ta koja zastupa upravupred Saborom, postignuta je saglasnost da se sve grane uprave na Vladustvarno i prenesu, ali da se time nije smjelo ograniciti pravo kontrolei revizije, koje je i dalje ostajalo Zajednickom ministarstvu finansijakao vrhovnoj upravnoj instanci. Mada je Zemaljska vlada trebalo daprosiri svoje ingerencije u odnosu na zeljeznice, sumarstvo i rudarstvo,sve nacelne i znacajne odluke u tim oblastima ostale su i dalje rezer-visane za Ministarstvo. Vladi su, medutim, ostavljene slobodne ruke utrosenju sankcionisanog budzeta, koji je kao i do tada trebalo da se, nabazi prijedloga Zemaljske vlade, konacno utvrduje u Zajednickom mi-nistarstvu finansija prije nego se podnese Saboru na usvajanje. Samo

308

pri eventualnim prekoracenjima budzeta i sl. moralo se pitati Minis-tarstvo. Vlada je takode mogla sklapati samostalno ugovore koji supovlacili izdatke ispod 20.000 kruna.137)

Na osnovu Naredbe o organizaciji i vlasti Zemaljske vlade za Bos-nu i Hercegovinu, koju je car odobrio 29.maja 1912,138) izvrsene suizmjene u strukturi Vlade. Broj odjeljenja iz kojih se do tada sastojalaVlada povecan je od cetiri na sest. Pored politicko-administrativnog,finansijskog, pravosudnog i privrednog odjeljenja, osnovano je odjelje-nje za bogostovje i nastavu kao i tehnicko odjeljenje, koje je obuhvatalogradevinske i zeljeznicke poslove. U okviru privrednog odjeljenja for-miran je odsjek za rudarstvo, koji do tada nije imala Zemaljska vlada.To, kao i prerastanje ranijeg odsjeka za bogostovje i nastavu u okviruadministrativno-politickog odjeljenja, u posebno odjeljenje, trebalo jepored ostalog da u izvjesnoj mjeri znaci izlazenje u susret zeljama Sa-bora. Inace, u Naredbi je naglasena nova uloga zemaljskog poglavarai jos podrobnije preciziran polozaj njegovog zamjenika. Naredbom jetakode poglavar bio ovlasten da ”odreduje poblize opseg rada pojedinihodjeljenja i unutrasnji poslovni red Zemaljske vlade.”

Ove promjene bile su popracene penzionisanjem dotadanjeg civil-nog adlatusa barona Benka, koji je imenovan za guvernera Zemaljskebanke u Sarajevu, dok je na polozaj zamjenika zemaljskog poglavaranastojanjem ugarske vlade postavljen Madar Rohony. Iako su odgovor-ni funkcioneri Monarhije, prvenstveno pod pritiskom politickih kretanjau zemlji i zbivanja na Balkanu uvidali da je nuzna postepena izmjenastrukture rukovodeceg cinovnistva u Bosni i Hercegovini, njihova poli-tika na ovom podrucju bila je vrlo kolebljiva i protivrijecna. S jednestrane su pravili reformne planove, a s druge su strahovali od posljedi-ca njihovog sprovodenja. Jos u doba Buriana preduzete su neke mjereda se zemaljskim pripadnicima, od kojih je vec izvjestan broj stekaoakademsko obrazovanje i bio angazovan u nizim organima vlasti, otvoriput ka visim cinovnickim polozajima. Do kraja austrougarske uprave,medutim, nije moglo doci do bitnih promjena u vrhovima bosanske ad-ministracije, zbog dubokog nepovjerenja prema domacoj inteligenciji icinovnistvu. Srz viseg cinovnistva sacinjavao je i dalje njemacki eleme-nat. Tek 1912. postavljen je jedan domaci covjek za odjelnog predstoj-nika Zemaljske vlade (Srbin dr Teodor Zurunic), a 1914. i za zamjenika

137) Bilinski Zemaljskoj vladi 10.3.1912. Pr BH 455/1912; Protokoll uberdie I Sitzung der Konferenz zur Beratung der Reorganisation der Lan-desregierung in Sarajevo am 21. Marz 1912. Pr BH 540/1912; ReferatiBardolffa od 26. februara i 2. aprila 1912. podneseni na uvid FranzuFerdinandu 10. marta odnosno 3. aprila iste godine. KA MKFF Pb/16ex 1912.

138) Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu 1912, 167-168.

309

zemaljskog poglavara (Hrvat dr Nikola Mandic). U oba slucaja rijec jeo ljudima koji su stekli puno povjerenje rezima.

Povodom novih mjera u pogledu razgranicenja kompetencije izme-du Zemaljske vlade i Zajednickog ministarstva finansija, sef vojne kan-celarije prijestolonasljednika, pukovnik Bardolff, zauzeo je karakteris-tican stav. Smatrao je: ”Kolikogod treba uzeti u obzir da se Zemaljskojvladi mora priznati izvjestan djelokrug u svim pitanjima, koja ona zas-tupa u Saboru, ova nastojanja apsolutno ne smiju prelaziti onu granicupreko koje bi to vodilo autonomiji Bosne i Hercegovine, ili bi samomoglo izazvati takav privid.”139) Ovo je bilo potpuno u duhu intenci-ja samog Franza Ferdinanda, koji je bio odlucno protiv eventualnogprosirenja djelokruga Bosanskohercegovackog sabora i ogranicenje pos-tojecih prava krune.140)

Iako je Potiorek svoje zahtjeve u pogledu upravnih promjena obraz-lagao potrebama koje proizilaze iz ustavne vladavine u zemlji, kako biih ucinio prihvatljivijim za odredene faktore u Monarhiji, a narocito zaministra Bilinskog. Medutim, njihov pravi smisao bio je drugaciji. Ustvari doslo je do spajanja vojne i civilne vlasti u rukama zemaljskogpoglavara, ciji je polozaj bio ojacan u odnosu na Zajednicko ministar-stvo finansija. Izvrsene promjene bile su prevashodno diktirane vojniminteresima i znacile su pripremu za sprovodenje politike cvrste ruke uBosni i Hercegovini. To je ucinjeno u doba kada se blizilo izbijanjenove krize na Balkanu i kada su politicka kretanja u jugoslovenskimzemljama u okviru Austro-Ugarske dobijala novi zamah.141)

** *

Uskoro po izbijanju balkanskog rata Potiorek je insistirao na spro-vodenju mobilizacije, zavodenja iznimnih mjera i sistiranje ustava uBosni i Hercegovini, zauzimajuci se svesrdno, zajedno sa ponovo pos-tavljenim sefom Generalstaba Conradom von Hotzendorfom za oruzaniobracun sa Srbijom. Proglasenje izuzetnih mjera u Bosni i Hercegoviniza vrijeme skadarske krize 3.maja 1913, sa istovremenim raspustanjem

139) So sehr berucksichtigt werden soll, dass der bh. Landesregierungin allen, vor dem bh. Landtage zu vertretenden Verwaltungszweigenein gewisser Wirkungskreis eingeraumt werden muss, so durfen diese Be-strebungen absolut nicht uber jene Grenze gehen, deren Ueberschreitungzur Autonomie von BH. fuhren oder auch nur den Schein einer sol-chen erwecken konnten. Referat Bardolffa od 2.4.1912. podnesen nauvid prijestolonasljedniku 3.4.1912. (tekst podvucen u orginalu) KAMKFF Pb/16 ex 1912.

140) HHStA, PA rot 630, C.d.M. V/30, Nr 724, J u z b a s i c, Jezickopitanje, 73.

141) K a p i d z i c, Bosna i Hercegovina, 102-111, 137-138, 191-200.

310

socijaldemokratskih i srpskih drustava,142) ostavilo je duboke tragove upolitickom zivotu zemlje. Iako su trajale srazmjerno kratko i bile uki-nute 13.maja 1913, njihove porazne posljedice ostale su i dalje prisutne.U doba skadarske krize i neposredno poslije njenog okoncanja ministarBilinski je, kao i sef Zemaljske vlade Potiorek, vjerovao da se postojecabalkanska kriza nece moci rijesiti bez rata. Medutim, po okoncanjuskadarske krize, Bilinski je ocjenjivao da je neposredna konfrontacijasa Srbijom odlozena, ali da se Monarhija mora sistematski priprema-ti za buduci veliki rat. U meduvremenu je trebalo, prema Bilinskom,rijesiti jugoslovensko pitanje u Monarhiji i uspostaviti sa Srbijom do-brosusjedski odnos. Pri tome je on davao poseban znacaj privrednom,nacionalnom i politickom uzdizanju Bosne, s ciljem da se paralise priv-lacna snaga Srbije. U tom smislu Bilinski je formulisao i skicu jednogprograma, koji je vecim dijelom sadrzavao ideje koje je on i ranije poizbijanju balkanskog rata zastupao. To je bio i glavni razlog za zurbuBilinskog da se ukinu izuzetne mjere, cemu se narocito general Poti-orek protivio. Bilinski je ocjenjivao da bi produzenje vanrednog stanjasasvim onemogucilo sprovodenje zeljene politike i pozvao Potioreka dazajedno s njim radi na ublazavanju posljedica izuzetnih mjera, poredostalog i normalnim zakonskim tretmanom srpskih udruzenja, sto jetrebalo da umiri srpske politicare.143)

U svom programskom konceptu, formulisanom u pismu Potiorekuod 22.maja 1913, Bilinski je u prvom redu imao u vidu rjesenje tadavrlo aktuelnog jezickog pitanja, postepeno zaposjedanje najvisih mjestau zemaljskoj upravi od strane domacih ljudi, reformu drzavnopravnogpolozaja Bosne i Hercegovine u Monarhiji tako sto bi ona bila sa potri predstavnika pretstavljena u austrijskoj i ugarskoj delegaciji, osni-vanje filozofskog fakulteta (sa osloncem na Zemaljski muzej i Institutza balkanoloska istrazivanja) i pravnog fakulteta u Sarajevu, dok je naprivrednom planu predvidao investicije i obligatni otkup kmetova.144)

Za Potioreka je jos prije izbijanja balkanske krize postojeci drzav-nopravni polozaj Bosne i Hercegovine predstavljao samo prelazni stadijka dalekoseznijim rjesenjima jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije.Ni njegove licne ambicije nisu se zaustavljale na granicama anektitira-nih pokrajina. On je prije svega reflektirao na politicko prikljucenjeDalmacije Bosni i Hercegovini kako bi u svojim rukama koncentrisaoosim vojne i civilnu vlast na cjelokupnom podrucju 15. i 16. korpu-sa. Osim toga, Potiorek je jos u jesen 1911. ispoljio aspiracije da uokvir njegovog djelokruga kao armijskog inspektora u Sarajevu, pored

142) Vidi ibidem 155 i dalje.143) Bilinski Potioreku 22.5.1913. (prepis), KA Nachlass Potioreks A3Fasz. 5, PVM XV/1913.

144) Ibidem

311

15. i 16. korpusa, dode jos i 13. korpus, cije je sjediste bilo u Zagre-bu. To je on motivirao potrebom da se moze pouzdano orijentisati osvepravaskom, trijalistickom pokretu i pratiti njegov uticaj na prilikeu Bosni i Hercegovini. Medutim, ovi Potiorekovi prijedlozi docekanisu s rezervom u vojnoj kancelariji prijestolonasljednika Franza Ferdi-nanda. U njihovom ostvarenju nazirala se opasnost od trijalizma, jerbi vojnicko sjedinjenje Bosne i Hercegovine, Dalmacije i Hrvatske po-vratno djelovalo u politickom pogledu. Izrazena je sumnja i u njihovuvojnicku svrsishodnost s obzirom na postojece ratne planove. GeneralMoritz Auffenberg kao ministar rata uzdrzao se da se bez konsultacijesa sefom Generalstaba odmah izjasni o Potiorekovim pretenzijama.145)

Pod utiskom politickih kretanja po izbijanju balkanskog rata, Po-tiorek je smatrao da, nakon izvjesnog smirivanja vanjske situacije, neo-dlozno treba pristupiti rjesavanju jugoslovenskog pitanja. Po njegovojzamisli, izrazenoj vjerovatno pocetkom 1913, to je trebalo otpoceti pri-dobijanjem Hrvata tako sto bi se oni ujedinili u okviru Carstva (Reicha)i dobili izvjesnu samostalnost. Medutim, to nikako ne bi mogla bi-ti neka treca posebna drzava u okviru Monarhije. Po Potiorekovomkonceptu, koji je u stvari bio jedna zakasnjela verzija velikoaustrij-skog rjesenja nacionalnog pitanja, trebalo je istovremeno sa ustupcimaHrvatima ojacati centralnu vlast stvaranjem prije svega jedinstvenogpredstavnickog i upravnog organa za cijelu Monarhiju, t.j. zajednickogparlamenta i zajednicke vlade, a paralelno s tim pragmaticki utvrditi”vjecitu pripadnost jugoslovenskih pokrajina Carstvu”. Uz to je sma-trao da treba u pogodnom momentu ”energicno i konsekventno izbrisatiSrbiju sa geografske karte”, jer se samo tako moze ”izbjeci opasnost dase sve velike zrtve za rjesenje jugoslovenskog pitanja ne pokazu uzalud-nim.”146)

145) PVM Sarajevo 6.10.1911. KA MKFF Pb/33 ex 1911 kao i glosa uzPotiorekov tekst: sef Generalstaba Schemua Ministarstvu rata 22.1.1912.MKSM 29−6

1−2 /1912; Pro domo zum Vortrage des KM MKSM 29−61 /1912 i

kao napomena 132.Jos sredinom 1909. Franz Ferdinand je u pismu njemackom caru Wilhel-mu izrazio misljenje da bi trijalizam bio nesreca za Monarhiju (Rudolf K is z l i n g, Erzherzog Franz Ferdinand von Oesterreich-Este, Graz-Koln1953, 149) Ni raniji sef nadvojvodine vojne kancelarije Brosch kao nidocnije Bardolff nisu bili pristalice trijalizma. O ulozi trijalizma u poli-tici velikoaustrijskog kruga i Franza Ferdinanda vidi G r o s s, Hrvatskapolitika velikoaustrijskog kruga, 9-74; Vladimir D e d i j e r, Sarajevo1914, Beograd 1966, 218-229; i s t i, Planovi nadvojvode Franje Ferdi-nanda o reorganizaciji Habsburske Monarhije, u: Jugoslovenski narodipred prvi svetski rat. 181-205.

146) W e i n w u r m, Potiorek, Anhang Nr 5. Politische Studie Potioreksaus dem Jahre 1913, 363-366.

312

Potiorekova ideja o rjesenju jugoslovenskog pitanja u Monarhiji re-formisanoj u velikoaustrijskom smislu 147) spadala je u domen njegovihzelja, koje su izlazile iz okvira tadanje realne politike. Tada se poduticajem drzanja Jugoslovena za vrijeme balkanskih ratova i kod pri-padnika kruga oko prijestolonasljednika Franza Ferdinanda, kojem jei Potiorek pripadao, nazirao zaokret ka politici saradnje sa Madarimana osnovu umjerene reforme dualizma.148) Uostalom i sam se Potiorektokom 1913. zalagao za odredenu izmjenu statusa Bosne i Hercegovi-ne u okviru dualisticke strukture. On je svesrdno podrzao plan kojije inicirao ministar Bilinski da Bosna i Hercegovina bude predstavlje-na u delegacijama sa po tri poslanika. Cilj je bio da se donekle izadeu susret zeljama Bosanskohercegovackog sabora i ujedno ucvrste vezeanektiranih zemalja i Monarhije, a oslabe centrifugalne snage i osla-bi atraktivnost Srbije. Ovaj plan Bilinskog, kome je ministar spoljnihposlova Berthold obecao podrsku, a koji se podudarao i sa misljenjemFranza Ferdinanda i njegove okoline, nije mogao izaci iz faze sondiranjatokom 1913. zbog nepomirljivog stava Madara i njihovog otpora da sedira u postojece odnose.149)

Stavovi Potioreka kao i drugih pripadnika visokih vojnih krugovajos vise su evoluirali s pocetkom svjetskog rata u smislu vise uvazavanjaugarskog faktora u Monarhiji. Smatrajuci dualizam ”jos za doglednovrijeme” jedinim mogucim rjesenjem, Potiorek je postao u jesen 1914.cak zagovornik plana o diobi Bosne i Hercegovine izmedu Austrije iUgarske.150)

Iako je i dalje davao prednost neodloznom obracunu sa Srbijom,Potiorek se krajem maja 1913. slozio s Bilinskim da je njihov glavnizadatak sistematsko pripremanje za neizbjezni veliki rat. Bio je uvjerenda ce Srbija, ako se ne ucini neskodljivom bar tako sto bi se u formi jed-ne carinsko-trgovinske i vojne konvencije prikljucila Monarhiji, vrijemedo izbijanja rata intenzivno iskoristiti da u Bosni i Hercegovini, Dal-maciji, banskoj Hrvatskoj i juznoj Ugarskoj pripremi teren za buducirat. Pri takvoj podrivackoj djelatnosti Srbije, ocjenjivao je Potiorek,

147) Pravaski drzavnopravni trijalizam bio je suprotan koncepciji centra-lizovane Velike Austrije sa izvjesnim federativnim elementima na osnovuzemaljske autonomije pojedinih nacija ili krunovina. Pomenuti trijalizambitno se razlikovao i od pogleda nekih pripadnika velikoaustrijskog krugao reorganizaciji Monarhije podjelom na tri upravna podrucja, koja ne biimala elemente drzavnosti. G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskogkruga, 69-74.

148) Ibidem 63-67, 71.149) J u z b a s i c, Jezicko pitanje, 55-57.150) Ferdo H a u p t m a n n, Kombinacije oko drzavnopravnog polozajaBosne i Hercegovine, Godisnjak DI BiH 11, 1961, 95-96.

313

vladine protivmjere uspjece kod vrlo malog dijela bosanske i srpske in-teligencije i poluinteligencije. Smatrao je da treba biti sretan ako podeza rukom da se masa srpskog seoskog stanovnistva u Bosni i Hercego-vini i dalje zadrzi u njenom letargicnom stanju, te ako uspije sprijecitida hrvatska i muslimanska inteligencija i poluinteligencija ne predu usrpski tabor. Cilj mu je bio osujetiti ”ujedinjenje svih Juznih Slovenana antidinasticnoj osnovi.151)

Procjenivsi tako situaciju poslije ukidanja izuzetnih mjera, Poti-orek je predlozio ministru Bilinskom smjernice Vlade za drzanje premaSrbima koje bi se sastojale u slijedecem: benevolentan tretman seoskogstanovnistva vodeci maksimalno racuna o njegovim ekonomskim intere-sima, najveci oprez i gdje je nuzno najveca strogost prema inteligencijii poluinteligenciji. I njima je trebalo izaci u susret, ali ni najmanjepreko one mjere koja bi mogla izazvati nezadovoljstvo Hrvata i Musli-mana zbog brzeg napredovanja u sluzbi veceg procenta Srba. TadanjiPotiorekov stav je bio da vrhovni princip uprave u zemlji, a narocito uSaboru, treba da bude oslonac na Hrvate i Muslimane, dok je srpskuopoziciju trebalo primiti kao nesto neizbjezno.152) Ovo je bilo suprotnopolitici ministra Bilinskog da u vladinoj vecini u Saboru, pored Hrvatai Muslimana, treba da ucestvuje i bar jedan dio srpskih poslanika, pastoga nije moglo biti ni prihvaceno.

Potiorek se krajem maja 1913. izjasnio protiv toga da se u skorijevrijeme pokrece pitanje obligatnog otkupa kmetova. On je naglasavaoda je i sam za obligatni otkup kmetova, ali tek kada se spoljnopoli-ticka kriza definitivno rijesi. Sve dok se to rjesenje, t.j. obracun saSrbijom, odgada, bio je protiv takvog koraka. Osim politickih obzira,posebno prema muslimanskim posjednicima, Potiorek je imao u vidui pomanjkanje novcanih sredstava, jer su izdaci za naoruzanje i u ve-zi sa sprovodenjem novog vojnog zakona, izgradnju novih zeljeznicai druge investicije angazovali finansijski potencijal zemlje do krajnjihmogucnosti. On je takode potvrdio svoj negativan stav prema otva-ranju filozofskog i pravnog fakulteta u Sarajevu. To je motivirao nesamo finansijskim nego i cisto politickim razlozima. Bojao se da biotvaranjem fakulteta vlast sebi natovarila na vrat uz ”nedisciplinova-ne” srednjoskolce jos i slicne studente.153) Zahvaljujuci stavu Potiorekaprema osnivanju fakulteta protivakcija Monarhije na Balkanu, u vidu

151) Potiorek Bilinskom 29.5.1913. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5,PVM XV/1913.

152) Ibidem153) Ibidem

314

stvaranja jednog kulturnog centra u Sarajevu koji bi konkurisao Be-ogradu, ostala je ogranicena uglavnom na nastojanja na cisto naucnompodrucju.154)

Zbivanja na Balkanu kao i promjene na burnoj unutrasnjoj bo-sanskohercegovackoj sceni izbacili su u drugoj polovini 1913. agrarnopitanje ponovo u centar politicke paznje. Nakon iznenadnog polaga-nja mandata od strane poslanika grupe oko ”Srpske rijeci” odgodeno jeformiranje vladine koalicije do ostvarenja sporazuma izmedu musliman-skog i hrvatskog saborskog kluba sa novom grupom srpskog gradanstva,koja se nije ustrucavala da otvoreno saraduje sa Vladom. Osnova pro-grama nove srpske stranke na celu sa dr Danilom Dimovicem i dr Mila-nom Jojkicem bilo je agrarno pitanje. Stranka se nacelno deklarisala zaobligatni otkup, ali je kao neposredni zahtjev istakla da drzava umjestokmetova preuzme placanje kamata na zajmove za otkup kmetovskihselista, koje su iznosile 4,50%. Zemaljska uprava postigla je kompromissa Dimovicevom grupom tako sto se obavezala da ce preuzeti da placapolovinu iznosa pomenutih kamata (tj. 2,25%).155) To je ucinjeno uzpretpostavku da Sabor odobri da se poveca tocarina i uvede novi porezna vozne karte, jer se na povecanje direktnih poreza, zbog saborskogzakljucka nije moglo racunati.

Medutim, realizacija ovog sporazuma naisla je narocito na otporzemljoposjednika medu muslimanskim poslanicima. I predsjednik mus-limanskog saborskog kluba Rifat-beg Sulejmanpasic je smatrao da nijedobro da se zbog deset Srba, koji bi usli u vladinu vecinu, ”barka”u agrar.156) Begovska opozicija koju su sacinjavali, kako clanovi Uje-dinjene muslimanske organizacije tako i grupe Dervis-bega Miralema,prijetila je da osujeti vladine politicke kombinacije sa Dimovicem. Utoj situaciji nudio se Vladi muslimanski prvak Serif Arnautovic da sesa uzim krugom svojih starih pristasa suprotstavi begovima, cijeg setutorstva vec duze vremena zelio osloboditi. Namjeravao je da na no-vim izborima u Sabor uvede napredne elemente kako bi se Muslimanioslobodili od reakcionarne i egoisticke politike begova. Smatrao je daza takvu akciju postoji raspolozenje medu ”naprednim Muslimanimakoji otvoreno govore o nuznosti obligatnog otkupa kmetova”.157)

154) Vidi Hamdija K a p i d z i c, Institut za istrazivanje Balkana u Sa-rajevu 1914-1918. (Namjena i planovi), Radovi Filozofskog fakultetau Sarajevu 2, 1964, 7-9, 25-32 i i s t i, Bosna i Hercegovina 310-313,336-348, 372-376.

155) Bilinski Potioreku 29.10.1913. Pr BH 1454/1913.156) Dimovic Cerovicu 21.10.1913. Pr BH 1442/1913.157) Collas Potioreku 8. i 10. novembra 1913. KA Nachlass PotioreksA3 Fasz. 2 Nr 544 i 546. Serif Arnautovic je trazio od Vlade finansijskasredstva za subvencioniranje ”Novog vakta”, koji je bio zapao u finan-sijske teskoce. To je Arnautovic obrazlagao potrebom da se informisusiroke mase o politici naprednih Muslimana i Vlade.

315

Nastojeci da slomi begovsku opoziciju Potiorek je pocetkom novem-bra 1913. u razgovoru sa clanovima saborskog predsjednistva dr Niko-lom Mandicem i dr Safvet-begom Basagicem ukazao da je neophodnoizmijeniti zakon o otkupu kmetova s obzirom da ce agrarno pitanje bitibrzo i radikalno rijeseno na ranijim turskim teritorijama koje je dobilaSrbija i Crna Gora. Pri tome je naglasio da se Monarhija ne smije iz-loziti prebacivanju da zaostaje iza susjeda, te da s tom neizmjenjivomcinjenicom moraju racunati nasi muslimanski veleposjednici. Njih jePotiorek stavio pred alternativu ili saradivali sa Vladom u savezu saHrvatima, i tako imati sansu za odbranu svojih interesa, ili oponira-ti.158) Ove izjave ilustruju odredenu evoluciju Potiorekovog stava, kojaje nastala pod uticajem razvoja politickih dogadaja. Medutim, iakose Potiorek angazovao da se begovska protivvladina agitacija suzbije,on je izricito trazio da se ”sa begovima konacno ne prekida, dok to nebude po volji Vladi.”159)

Potkraj 1913. uspjesno su prebrodene teskoce u procesu obrazova-nja vladine radne vecine, i ona je usvojila u saboru jezicki zakon i tzv.agrarnu rezoluciju, kojom je nagovjesteno donosenje novele uz zakono otkupu kmetova. Povodom izrade nacrta novele Potiorek je krajemjanuara 1914. u pismu ministru Bilinskom izrazio nadu da ce u ne takodalekoj buducnosti moci prici i obligatnom otkupu.160) Medutim, onje bio svjestan opasnosti od proletarizacije, koja je prijetila musliman-skim zemljoposjednicima, cime bi po njegovoj ocjeni, politicki uticaj ipouzdanost Muslimana pretrpila veliku stetu. Pri tome nije iskljucivaomogucnost da dode do poboljsanja odnosa izmedu Srba i Muslimana ida se izmedu njih stvori savez.161) Potiorek je bio posebno zaintereso-van da se srpsko-muslimanski politicki odnosi koji su se poslije aneksijezbog agrarnog pitanja, a narocito povodom rata na Balkanu, izrazitopogorsali,162) vremenom ne poboljsaju i uspostavi srpsko-muslimanskakoalicija na opozicionoj osnovi. Stoga je protivrjecnost u njegovoj, iuopste austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini, te njihova kole-banja i dozirani oprez u odnosu kako prema begovima, s jedne, tako iprema srpskim seljacima, s druge strane. Pri tome iz Potiorekovih sta-vova nedvosmisleno proizilazi da je bio spreman zrtvovati materijalneinterese begova onda kada mu oni, i uopste Muslimani, ne budu vise

158) PVM XXIX/1913, KA Nachlass Potioreku A3 Fasz 5.159) Potiorek Prezidijalnom birou ZV 10.11.1913. KA Nachlass PotioreksA3 Fasz. 2, Nr 547.

160) Potiorek Bilinskom 25.1.1914, Ibidem161) W e i n w u r m, op. cit. 358-359.162) Vidi Milorad E k m e c i c, Uticaj balkanskih ratova 1912-1913. nadrustvo u Bosni i Hercegovini, Marksisticka misao, 4 Beograd 1985,137-158.

316

potrebni kao protuteza Srbima i srpskoj politici. To je moglo biti samonakon obracuna sa Srbijom. Medutim, i vec sama odluka da se objavirat Srbiji, u ciji ishod Potiorek nije sumnjao, dala je Potioreku povodada preduzme inicijativu u pogledu rjesavanja agrarnog pitanja.

Potiorek je 27.jula 1914, nakon sto su prethodnog dana proglaseneizuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, inicirao da se agrarna novela oza-koni putem vladarevog rucnog pisma i zalozio se za radikalno rjesenjecjelokupnog kmetovskog pitanja. Svoj prijedlog je motivirao potrebomda se suzbije agitacija medu srpskim seoskim stanovnistvom.163)

Zajednicki ministar finansija Bilinski je, medutim izrazio rezervuprema Potiorekovim prijedlozima. Smatrao je da bi se u datom mo-mentu mogao pogresno razumjeti vladarev akt sa izrazito prosrpskomtendencijom. Pri tome je imao u vidu i napade jednog dijela austrij-ske stampe na njega povodom atentata. Ona je prebacivala Bilinskomda atentat ne bi bio moguc da nije Bilinski, za razliku od Potioreka,navodno povladivao srpstvu. Bilinski je podsjecao Potioreka da nije ni-kada u krupnim politickim pitanjima postupio protiv njegovog savjeta,i to kako kod osnivanja Dimoviceve stranke tako i kod imenovanja visihcinovnika iz redova Srba. Bilinski je smatrao da bi nastala povika, akobi on usred rata podnio vladaru prijedlog po kome bi bile zaobideneustavne odredbe o kompetenciji Sabora i donesen jedan zakon na ap-solutisticki nacin, za cije usvajanje nije prije atentata postojala posvesigurna vecina u Saboru, a poslije se jedva mogla ocekivati. Potiore-kov prijedlog bio je za Bilinskog neprihvatljiv kako iz politickih tako idrzavno pravnih razloga. Nacelno obligatno rjesenje otkupa kmetovabilo je i za Bilinskog politicki i socijalno pozeljno. On je medutim,izrazio bojazan da ce bosanskohercegovacke finansije i nekoliko godinaposlije okoncanja rata jedva moci da obezbjede sredstva od 10 milionakruna godisnje za otkup kmetova, t.j. onu sumu koja je na osnovu za-kona o fakultativnom otkupu bila predvidena kao maksimalna.164) Toje bila perspektiva rjesavanja agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovinipod austrougarskom upravom.

Sarajevski atentat dao je povoda za sestoke napade na organizacijucivilne uprave u Bosni i Hercegovini i na samog zemaljskog poglavara odstrane Madara. Predsjednik ugarske vlade grof Istvan Tisza, kritikujucistanje kod policije u Sarajevu, izjavio je na sastanku Zajednickog minis-tarskog vijeca 7.jula 1914. da je propadanje administrativnog aparatau Bosni direktna posljedica vec nekoliko godina nadredenog polozaja

163) Bilinski Potioreku 4.8.1914. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 3, Nr560.

164) Ibidem; up. Josef B r a u n e r, Bosnien und Hercegovina, Politik,Verwaltung und leitende Personen, u: Berliner Monatshefte 7 Jg, 1929,337.

317

zemaljskog poglavara, koji kao vojnik ne moze imati ono iskustvo u po-gledu administracije koje je potrebno za dobru upravu. Ocijenjujuci daje civilna uprava potpuno zakazala, Tisza je zahtijevao da se bezuslovnomora energicno sprovesti temeljita upravna reforma kojom bi se moglasanirati kriza u zemlji.165) Bilinski, koji je na sjednici branio Potiorekakao administratora, priznao je da bi bilo pozeljno da se sasvim odijelicivilna od vojne vlasti i da se pored armijskog inspektora u Bosni iHercegovini postavi namjesnik (Statthatler) kao u Dalmaciji.166)

Istvan Burian, tada ugarski ministar na kraljevom dvoru, izjasniose za ponovno uspostavljanje institucije civilnog adlatusa. Smatrao jeda je imenovanje dr Nikole Mandica za zamjenika sefa Zemaljske vladevelika prepreka da se to ostvari. Po Burianu temeljita izmjena u nacinuupravljanja zemljom mogla se sprovesti samo onda ako nakon Potiorekadode novi civilni guverner i time se pripremi rjesenje drzavnopravnogpolozaja Bosne i Hercegovine, sigurno u madarskom smislu. Medutim,saborski prvaci dr Jozo Sunaric i dr Safvet-beg Basagic izrazili suodjelnom predstojniku Zajednickog ministarstva finansija Thalloczy-jumisljenje da bi u slucaju odlaska Potioreka izbila revolucija. Smatralisu da se sa Srbima u Saboru ne moze saradivati ni vladati sa postojecimustavom, gdje pet Srba sprijecava odrzavanje sjednica. Bili su radije zaapsolutizam nego za tako nesto.167) Ovo dovoljno ilustruje atmosferu inacionalno-politicke odnose nakon sarajevskog atentata.

Promjene u nacinu upravljanja Bosnom i Hercegovinom i razdva-janje funkcija vojne i civilne vlasti bilo je eventualno moguce provestisamo pod predpostavkom da ne dode do rata. Grof Tisza i ugarska

165) Protokolle des Gemeinsamen Ministerrates der Osterreichisch-Un-garischen Monarchie (1914-1918), Eingeleitet und zusammengestelltvon Miklos K o m j a t h y, Budapest 1966, (dalje Komjathy), 141-150.U ugarskom parlamentu je, prilikom razmatranja situacije u Bosni i Her-cegovini povodom atentata, pored ostalog ukazano na propuste vlasti itrazeno od vlade da se zalozi za temeljite promjene politickog sistemai reformu uprave u Bosni i Hercegovini. Pri tome je izrecena i ocjenada je izrazito slaba ona politika koja se oslanja samo na vojsku. HorstH a s e l s t e i n e r, Ungarn und das Atentat von Sarajevo. Die Stel-lungnahme des ungarischen Reichstages im Juli 1914, u Velike sile iSrbija pred prvi svetski rat, 599-604.

166) M. K o m j a t h y, op. cit. 149. Bilinski je u pismu Potioreku od3.7.1914. konstatovao da, zbog prosirenja djelokruga Zemaljske vlade,Zajednicko ministarstvo finansija nije u stanju da utice na skolstvo, orga-nizaciju drzavne policije i stampu. Bilinski je nagovjestio da treba usko-ro revidirati podjelu poslova izmedu Zajednickog ministarstva finansijai Zemaljske vlade. Pr BH 843/1914, sazetak pisma u PVM XIV/1914,KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5; up. B r a u n e r op. cit.331-334.

167) Dr Ludwig Thalloczy - Tagebucher. 23.VI 1914 - 31.XII 1914. hg.v. Ferdinand Hauptmann-Anton Prosch, Zur Kunde Sudosteuropas II/8,Graz 1981, 32.

318

vlada nisu bili bezuslovno za rat, nego su davali prednost diplomatskojakciji koja bi dovela do velikog ponizenja Srbije.168) Ni Bilinski nijeodmah poslije atentata racunao sa ratom, pa je izmedu njega i voj-nih faktora doslo do ozbiljnih razmimoilazenja u odnosu na dalji unu-trasnjo-politicki kurs u Bosni i Hercegovini. On se zalagao za nastavaksaborske djelatnosti, za diferenciran odnos prema Srbima i odvajanje”lojalne vecine” od ”veleizdajnickih elemenata”. Bilinski je smatraoda, i pod predpostavkom da je rat neizbjezan, u Bosni i Hercegovinine bi trebalo drugacije postupati nego u drugim zemljama Monarhije.Medutim, on je pod pritiskom vojnih faktora prihvatio glediste da trebazakljuciti rad Sabora,169) i na sjednici Zajednickog ministarskog vijeca7.jula 1914. podrzao je shvatanje Potioreka da se Austro-Ugarska moraobracunati sa Srbijom da bi zadrzala Bosnu i Hercegovinu.170)

Izbijanje rata znacilo je kraj realizacije polovicnih i zakasnjelih re-formnih planova kao i zapocetih znacajnih investicija (zeljeznice, meli-oracije tla, izgradnja skola i dr.) i bilo je korak koji je potvrdio neuspjehaustrougarske politike u Bosni i Hercegovini i rjesavanja jugoslovenskogpitanja u Monarhiji.

(Naucni skup posvecen 80. godisnjici aneksije Bosne i Hercegovine, ANUBiH Po-sebna izdanja XCIX/29, Sarajevo 1991, str. 33-82)

168) K o m j a t h y op. cit.141-150.169) Up. K a p i d z i c, Bosna i Hercegovina, 202-205; W e i n w u r m,op. cit. 322-328; B r a u n e r, op. cit. 325-335; E k m e c i c, Zalosnabastina, 19-20

170) Kao nap. 168.

319

RADNICKO PITANJE U PROGRAMIMA GRADANSKE POLITIKE

I DJELATNOSTI BOSANSKOHERCEGOVACKOG SABORA

Stupanje radnicke klase na politicku scenu u Bosni i Hercegoviniu majskim strajkovima 1906. privukao je znacajnu paznju gradanskihpoliticara, koji su nastojali da ostvare uticaj na strajkacki pokret, daga potcine svojoj kontroli i iskoriste za ciljeve gradanske politike. Pritome je njihov negativan stav prema izrastanju i organizovanju jednoginternacionalisticki orijentisanog radnickog pokreta bio jedan od bitnihmotiva njihovog angazovanja. Tako je aktivnost manje grupe srpskihintelektualaca oko lista ”Dan” na celu sa dr Lazarom Dimitrijevicem injegov pokusaj da se stavi na celo strajkaca u Sarajevu bio inspirisanshvatanjem da bi pristupanje srpskih radnika socijaldemokratskom po-kretu bilo krajnje nepovoljno i opasno za srpski nacionalni pokret, jerbi to moglo izazvati indiferentnost prema svemu sto je srpsko. Polazilose od toga da narod i vjera nece vise imati znacaj ako se zauzme sta-noviste da su svi radnici braca.1) Zato je Dimitrijevic jos 1905. godinepokusao da omete stvaranje strukovnih organizacija u Sarajevu, nasto-jeci da se srpski radnici organizuju na nacionalnoj osnovi, u okviru sr-pskog zanatlijskog udruzenja. Pojava i djelatnost zanatlijsko-radnickihudruzenja formiranih na principu istovjetne nacionalno-konfesionalnepripadnosti svojih clanova bila je odraz tradicionalne sitno-zanatskestrukture bosanskohercegovackih gradova u kojoj klasna podjela josnije mogla postati prevalentna u odnosu na nacionalno-konfesionalnupodjelu. Ovakva udruzenja bila su pod uticajem gradanskih politicara.To posebno vrijedi za ”Organizaciju radnika Hrvata” (od 1907. ”Maticaradnika Hrvata za Bosnu i Hercegovinu”) osnovanu neposredno poslijemajskih strajkova 1906. Jedan od njenih prioritetnih zadataka bio jeda medu hrvatskim radnicima u Bosni i Hercegovini razvija hrvatsku

1) V. B o g i c e v ic, Grada o pocecima radnickog pokreta u Bosni iHercegovini od 1878-1905, Sarajevo, 1956, str. 272. Up. K. K a s e r,Die Politik der Serben Bosniens und der Herzegowina von 1903. biszum Atentat von Sarajevo, Graz (rukopis) str. 61-64. O djelatnosti drLazara Dimitrijevica i drugih gradanskih politicara prije, za vrijeme i na-kon majskih strajkova 1906 prema radnickom pokretu vidi i I. H a d z i -b e g o v i c, Postanak radnicke klase u Bosni i Hercegovini i njen ra-zvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 291-292, 317, 343 i dalje.

320

nacionalnu misao. Do osnivanja analogne organizacije srpskih radnika,medutim, nije doslo, jer u tom smislu nisu ni postojale intencije vodecihsrpskih politicara. Aktivnost L. Dimitrijevica u odnosu na radnistvo iradnicki pokret, kao i njegovo zauzimanje za rjesenje agrarnog pitanja,nije dobila podrsku najveceg dijela srpske inteligencije i carsije. Razlogtome nije samo bila Dimitrijeviceva izrazita prorezimska politika negoi sticaj okolnosti da su se socijalna pitanja i radnicki pokret nasli namargini njihovog interesa, dok je nacionalna, kulturna, politicka i pri-vredna problematika bila u prvom planu. U tom pogledu postojale suspecificnosti i znatne razlike izmedu glavnih nosilaca hrvatske, srpske imuslimanske politike, koje su proizilazile iz socijalne strukture pojedi-nih nacionalno-konfesionalnih grupacija, udjela radnicke klase u njimakao i drugih relevantnih okolnosti.

Za politicki razvitak u Bosni i Hercegovini bila je karakteristicnapojava nacionalno-politickih pokreta koji su pretendovali da reprezen-tuju cijeli narod bez obzira na njegovu socijalnu strukturu. Stvaranje”narodnih” organizacija (Hrvatske narodne zajednice, Muslimanske na-rodne organizacije i Srpske narodne organizacije), a zatim saborskihposlanickih klubova i frakcija bilo je meduetapa od pojave nacionalnihpokreta do stvaranja politickih stranaka.2) Medutim, uporedo sa stva-ranjem narodnih organizacija kod Srba i Muslimana, pojavile su se injima suprostavljene, malo uticajne, politicke grupe, Srpska samostal-na stranka i Muslimanska napredna stranka, koje su posvetile odredenupaznju radnickom pitanju.

U programu Dimitrijeviceve Srpske samostalne stranke, formalnoosnovane u maju 1907. uz podrsku vlasti, u prvom planu bili su so-cijalni zahtjevi koji se odnose na rjesenje agrarnog pitanja i zastitudomacih radnika. To je bilo prvi puta da je radnicko pitanje unijetou program jedne gradanske politicke grupe u Bosni i Hercegovini. Uprogramu je trazeno da se olaksa vojna obaveza u interesu radnika, dase zaposljavanje i placanje domacih radnika zakonski regulise kao i dase drzavno i opcinsko zemljiste dade na koristenje radnicima. Ti zah-tjevi bili su postavljeni sa namjerom da se srpski radnici odvrate odsocijaldemokrata.3)

Uskoro se medutim, u programu Srpske narodne organizacije (SNO)usvojenom na njenoj osnivackoj skupstini, koja je odrzana u Sarajevuod 7. do 11.novembra 1907, naslo i radnicko pitanje. U dijelu progra-ma koji je bio posvecen zahtjevima za reformama u drustvenom zivotu

2) Up. K. K a s e r, op. cit. str. 70-71; M. I m a m o v i c, Pravni po-lozaj i unutrasnji politicki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878 do1914, Sarajevo 1976, str. 128. i dalje.

3) K. K a s e r, op. cit. str. 88-89.

321

trazilo se u trinaestoj tacci: ”Zastita i osiguranje radnika. Zakonsko re-gulisanje odnosa izmedu radnika i poslodavaca u smislu dovoljne nagra-de i utvrdenog primjernog radnog vremena.”4) Medu ciljevima djelat-nosti ”Privrede”, srpskog ekonomskog udruzenja, osnovanog 1907. nainicijativu grupe oko ”Naroda”, bilo je i stvaranje radnickih organizaci-ja za zastitu protiv eksploatacije od strane preduzetnika i fabrikanata.Ovaj programski cilj formulisan je paralelno sa stavom ”Privrede” opotrebi pomaganja srpskih trgovackih udruzenja i kreditnih instituci-ja.5) Kako medu domacim gradanstvom gotovo i nije bilo industrijskihpreduzetnika i fabrikanata, ovaj stav je bio uperen protiv stranog kapi-tala i zemaljskog erara kao najveceg industrijskog preduzetnika. Inace,cjelokupna djelatnost ”Privrede” bila je neznatna, pa njeni programskistavovi u odnosu na radnike nisu imali prakticni znacaj.

U programu 39-torice, koji je povodom uvodenja Ustava i pripremaza saborske izbore objavljen 31.marta 1910. kao rezultat kompromisaheterogenih politickih grupa unutar Srpske narodne organizacije, rad-nici su samo uzgredno u jednoj recenici pomenuti: ”Radnicima trebaosigurati uslove mirnog rada i kulturnog zivota”.6) Tada se, pak u sre-distu socijalnog programa Srpske narodne organizacije naslo prvi putrjesenje agrarnog pitanja obligatnim otkupom kmetovskih selista, ko-me znatan dio srpskih gradanskih politicara nece ostati dosljedan, alise u predizbornom programu ono nije moglo izbjeci. Pretezan dio kme-tova bio je srpske nacionalnosti, i oni su bili dominantni kao biraci upravoslavnom izbornom tijelu trece, seoske kurije. Rjesenje agrarnogpitanja direktno je tangiralo i znatan dio narocito sezonskih radnika,osobito onih koji su bili zaposleni u eksploataciji suma. To su bili pre-tezno radnici srpske nacionalnosti, koji su ujedno bili i seljaci, a cestoi kmetovi.

Hrvatski gradanski politicari kao i katolicki klerikalni krugovi znat-no vise paznje posvetili su radnickom pokretu nego sto je to bilo slucajkod srpskih i muslimanskih politickih i vjerskih faktora. To je zahva-ljujuci specificnosti politickih, drustvenih i kulturnih prilika kod bosan-skohercegovackih Hrvata dovelo do stvaranja Organizacije radnika Hr-vata odnosno ”Matice radnika Hrvata za Bosnu i Hercegovinu” koja jetrebalo da se razvije u konkurentsku organizaciju Glavnom radnickomsavezu za Bosnu i Hercegovinu. Pri tome su kako klerikalna tako igradansko-liberalna struja u hrvatskom nacionalnom pokretu u politici

4) B. C u b r i l o v i c, Petar Kocic i njegovo doba, Banja Luka - Za-greb 1934, str. 56.

5) K. K a s e r, op. cit. str. 97-98, nap.75 na str. 278.6) B. C u b r i l o v i c, op. cit. str. 94.

322

prema radnistvu polazile sa svojih idejnih platformi, koje su u mno-gocemu imale dodirne tacke, ali su se istovremeno u nekim znacajnimpitanjima odnosa nacionalnog i vjerskog sukobljavale.7)

U vezi sa pripremama za donosenje zemaljskog ustava Hrvatska na-rodna zajednica (HNZ) je podrobnije definisala svoj program premaradnickom pitanju. To je ucinjeno u posebnoj deklaraciji objavljenoj21.februara 1909. povodom ustavne ankete. Hrvatska narodna zajed-nica je isticala da se mora uzeti u zastitu interes pojedinih potlacenihstaleza u zemlji kao sto je na primjer radnicki stalez. Taj stalez, sobzirom na njegov veoma tezak materijalni polozaj, zasluzuje svakupaznju jer su njegovi interesi ugrozeni od strane mnogo jaceg protivni-ka. Ukazano je da je radnicko pitanje jedno od najvaznijih savremenihsocijalnih problema i da je sve aktuelnije pitanje regulisanja statusaradnika. Zauzeto je stanoviste da je slobodno udruzivanje radnika pra-vedna stvar koju treba podrzavati i pomagati, jer ona ide za tim da sepopravi i unaprijedi njihova potlacena klasa, kako bi odoljela kapitalis-tickoj bujici koja ide za tim da radnu snagu izrabljuje. Pozivajuci sena covjecnost trazi se da se udovolji radnickim zahtjevima, sto u praksiznaci da ”radna snaga mora biti placena prema svojoj vrijednosti” ida treba znatno popraviti ekonomsko, drustveno i kulturno stanje rad-nistva. Neposredno je trazeno da se pri stvaranju drzavnih temeljnihzahtjeva za Bosnu i Hercegovinu radnicko pitanje prvenstveno stavi nadnevni red u buducem saboru. Zastupano je glediste ”da je samo radnikkao takav u stanju da se bori za cisto radnicke interese” i da radnickistalez ”u saboru samo po radniku moze biti doticno zastupljen.” Odatlei prijedlog prema kome u okviru kurijalnog izbornog sistema, koji je biou pripremi da se ozakoni, treba da se uvede i radnicka kurija, makari sa dva mandata. Interesantno je napomenuti da se prema ovom pri-jedlogu smatralo da se prilikom glasanja radnika moze prenebregnutiopstevazeci princip religiozne podjele biraca i kandidata ”jer su radnickiinteresi isti bez obzira na konfesionalnu neistovjetnost.”8)

Stavovi o polozaju radnika i potrebi njegovog poboljsanja zauzelisu vrlo istaknuto mjesto i u izbornom proglasu Hrvatske narodne za-jednice. Tom prilikom je jos receno da ce se buduci poslanici Zajednicebrinuti o problemima radnistva, ali da to nije dovoljno pa se ponovopredlaze osnivanje radnicke kurije i izbor dva poslanika kao predstavni-ka 58.000 zaposlenih radnika.9) Zahtjev da se osnuje posebna radnicka

7) Vidi o tome I. H a d z i b e g o v i c, Klerikalizam u radnickom po-kretu Bosne i Hercegovine, Godisnjak DI BiH XIX/1970-1971, str. 139-162, i s t i, Postanak radnicke klase, str. 344 i dalje.

8) L. D a k o v i c, Formiranje politickih stranaka kod bosanskoherce-govackih katolika Hrvata, Sarajevo 1969, str. 149-151 (rukopis doktorskedisertacije).

9) Ibidem, str. 272.

323

kurija postavila je ne samo Hrvatska narodna zajednica nego i Hrvatskakatolicka udruga. (HKU).

U pravilima Hrvatske katolicke udruge, koja je formalno osnovana18.januara 1910. stoji da ce Udruga nastojati ”napose da radnistvo uustavnom tijelu dobije svoju vlastitu kuriju”. Na radnistvo se odnosioi clan pravila formulisan u duhu krscansko socijalne ideologije koji gla-si: ”Cijeneci veliku vrijednost nacionalno i vjerski odgojenog radnistvatrsit ce se da radnistvo dobije ovakav odgoj, i da mu se osiguraju uvjetizivota, rada i napretka a osobito obskrba u starosti i nemoci ...10)

Hrvatska narodna zajednica i Hrvatska katolicka udruga medusobnosu vodile suparnicku borbu i za uticaj u redovima hrvatskih radnika iuopste radnika katolicke vjere, koji su bili relativno najbrojniji, a objesu nastojale paralisati upliv socijaldemokracije. Pri tome je Hrvat-ska narodna zajednica vodila racuna o politickom raspolozenju radnikakoje je okupljala Matica radnika Hrvata. Karakteristicno je da je naskupstini Matice odrzanoj 1.maja 1910. usvojena bila rezolucija povo-dom predstojece djelatnosti Sabora, u kojoj je postavljen niz zahtjevaslicnih socijaldemokratskim. To su bili zahtjevi u pogledu opsteg, jed-nakog i tajnog izbornog prava, zakonskog osiguranja radnika u bolesti,u slucaju nesrece, nezaposlenosti, starosti i dr. te u pogledu opstihpolitickih sloboda i rijesenju agrarnog pitanja. Dalje je trazeno da objehrvatske politicke frakcije zajednicki podrze interese hrvatskih radni-ka i pomognu im da nominiraju svoje kandidate u buduci Sabor. Naskupstini je, medutim, doslo vidno do izrazaja i tendencija koja je pledi-rala za radnicku solidarnost i jedinstvo u rjesavanju ekonomskih pitanjaradnicke klase i za punu slobodu u politickom opredjeljivanju svakogradnika, sto svjedoci o jakom uticaju sindikalizma iz Hrvatske. Mada suove ideje nailazile na odobravanje clanstva, rukovodstvo Matice ostaloje dosljedno i iskljucivo na nacionalno-konfesionalnom principu.11)

Muslimanske politicke organizacije poklanjale su radnickom pita-nju manje paznje od hrvatskih i srpskih. U vodstvima muslimanskihpolitickih organizacija, kako i Muslimanske narodne organizacije tako iMuslimanske napredne stranke (docnije nazvane Muslimanska samos-talna stranka), dominantnu ulogu imali su zemljoposjednicki elementii njihovi ekonomski i politicki interesi. I broj radnika u muslimanskojpopulaciji bio je relativno manji nego kod Hrvata i Srba, jer se znatandio proleterizovanih muslimanskih seljaka, zanatlija i drugih iseljavaou Tursku umjesto da popunjava redove radnicke klase u Bosni i Her-cegovini. Gradanski elementi, a posebno inteligencija bili su znatno

10) Ibidem, str. 338; L. D a k o v i c, Osnivanje ”Hrvatske katolickeudruge”u Bosni i Hercegovini, Godisnjak DI BiH XXV, str. 152.11) I. H a d z i b e g o v i c, Postanak radnicke klase, str. 347-349.

324

prisutniji u provladinoj i u redovima muslimanskog stanovnistva malouticajnoj Muslimanskoj naprednoj stranci nego u redovima Musliman-ske narodne organizacije. Zato je Muslimanska napredna stranka prijeMuslimanske narodne organizacije posvetila izvjesnu paznju radnickompitanju.

U programu Muslimanske napredne stranke, usvojenom na njenojosnivackoj skupstini koja je odrzana od 24-26. avgusta 1908, unijet jejedan clan o ” radnickom pitanju”. Taj clan se nalazi u dijelu programaposvecenom socijalnoj problematici i u njemu se kaze da ce Musliman-ska napredna stranka ”nastojati da oko sebe okupi sto vise musliman-skih radnika, raditi ce oko unapredenja i poboljsanja radnickih zivotnihi staleskih prilika, uredenja radnog vremena, poboljsanja placa, te osi-guranju radnika, za slucaj nezgode, onemogucenja,starosti i smrti”. Uzto se naglasava da ce stranka ”pobijati ... sve one smjerove medu rad-nistvom, koje bi muslimanske radnike zavodili u internacionalizam ibezvjerstvo”.12)

Radnicko pitanje prvi put je unijeto i u program Muslimanske na-rodne organizacije (MNO) 1910. godine. Tada je njen Egzekutivni od-bor, povodom priprema za saborske izbore, dobio nalog od skupstineodrzane 26. marta 1910 da dopuni odnosno prosiri program Musli-manske narodne organizacije. U novom programu koji je objavljen u”Musavatu” 30. aprila iste godine izrazito je dominiralo agrarno pi-tanje. Potpuno u sjenci zahtjeva u interesu zemljoposjednika nasle sumjesto i tacke programa koje se odnose na unapredenje zanatsva, po-dizanje domace trgovine i industrije, kao i saobracaja. Ovaj spisak sezavrsava zahtjevom ”da se potpuno regulise radnicko pitanje, a narocitoda muslimanski radnici dobiju zarade”, sto dovoljno govori o klasnomprofilu programa, ali i teznji vodstva Muslimanske narodne organizacijeda svoj program ucini atraktivnim za sve muslimanske slojeve.13)

Stvaranjem hrvatsko-muslimanskog bloka u Saboru i provladinompolitikom Muslimanskog poslanickog kluba stvoreni su uslovi da se ko-nacno u ljeto 1911. fuzionisu Muslimanska narodna organizacija i Mus-limanska samostalna stranka u Ujedinjenu muslimansku organizaciju.Program Ujedinjene muslimanske organizacije znacio je po svom kon-zervativnom duhu u izvjesnom smislu korak nazad u odnosu na ranijeprograme muslimanskih stranaka koje su se ujedinile. Tako se npr. zarazliku od ”naprednjaka”, koji su 1908. u svoj program unijeli posebneodredbe posvecene socijalnoj politici i radnickom pitanju, u progra-mu nove muslimanske organizacije samo se uzgred spominje da ce seprilikom aktivnosti na osnivanju novcanih zavoda, zemljoradnickih za-druga, industrijskih preduzeca i zanatlijskih udruzenja imati ”na umupodupiranje posjednika, tezaka, trgovaca, zanatlija, radnika”.14)

12) M. I m a m o v i c, op. cit. str. 179-180.13) Dz. J u z b a s i c, Neke napomene o problemima etnickog razvitkau Bosni i Hercegovini u periodu austrougarske uprave, Prilozi Institutaza istoriju u Sarajevu 11-12/1975-1976, str. 307.14) ”Zeman” br.1, Sarajevo 2.9.1911.

325

** *

Oktrojisanje Zemaljskog ustava 17. februara 1910, a zatim otvara-nje Bosanskohercegovackog sabora, koji je djelovao od sredine 1910. dosredine 1914, oznacava novu etapu u politickom razvoju Bosne i Her-cegovine. Medutim, sam dotadasnji podredeni drzavnopravni polozajBosne i Hercegovine u Austro-Ugarskoj nije se poslije aneksije i dono-senjem Ustava bitno izmijenio. Ustavom su garantovana dijelom vecranije ozakonjena gradanska prava, koje je vlada, u slucaju kada ocije-ni da su nastupile vanredne okolnosti, mogla ograniciti ili suspendovatiza cijelu zemlju odnosno za pojedine njezine djelove. Predstavnickotijelo, Sabor, sastojalo se od ukupno 92 clana. Od toga su 20-torica, tjvise od petine clanova, ulazili u Sabor po polozaju (virilisti) dok su 72bili izabrani poslanici. Ovako veliko ucesce virilista, crkvenih i laickihvelikodostojnika (odnos virilista i poslanika bio je 1 : 3,6) trebalo jeda osigura konzervativni karakter Sabora. Tome je trebalo da posluzi icjelokupni izborni sistem zasnovan na glasanju po kurijama. To je biloslicno kao i kod izbora za zemaljske sabore u austrijskim zemljama,iako je u Austriji za izbore u Carevinsko vijece jos 1907. bilo uvedenoopste i jednako pravo glasa.

Prvu izbornu kuriju sacinjavali su veleposjednici, visoko-oporezo-vani i fakultetski obrazovani gradani, svestenici, aktivni i penzionisanidrzavni cinovnici, drugu kuriju svi ostali stanovnici gradova, a trecu se-osko stanovnistvo. Unutar pojedinih kurija glasalo se opet u odvojenimizbornim tijelima po konfesijama, kojima je zavisno od broja pripadni-ka dodjeljen odredeni broj poslanickih mjesta (prema kljucu katolici 4:muslimani 6: pravoslavni 7,75).

To je odgovaralo intencijama izrazenim u uputstvu cara ministruBurianu za uvodenje ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, u ko-me car nareduje ”da se udovolji potrebama naroda u pogledu izvjesnogucestvovanja u upravi zemlje posredstvom zemaljskog zastupstva, ali utakvom obliku koji ce odgovarati vjerskim prilikama i cuvati od starinenaslijedeni drustveni red.” Zemaljski sabor trebao je da se konstituisena nacelu zastupanja interesa i da ”bude sto je moguce vjerniji odraznacionalnih, konfesionalnih i politickih prilika.” U stvari radilo se o to-me da se ucvrsti klasna i vjerska podvojenost na kojoj je trebalo daljeizgradivati austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini.15) Pri tomeje osnovna ideja o odvojenim nacionalno-konfesionalnim izbornim tije-lima, koja su postojala paralelno sa kurijalnom podjelom, u bosanski

15) H. K a p i d z i c, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upra-vom, (Clanci i rasprave), Sarajevo 1968, str. 52, 87.

326

Ustav preuzeta iz ustava za Moravsku iz 1905. godine (moravska nagod-ba). Odredbe o uvodenju nacionalnog katastra i podjela mandata zazemaljski sabor po odredenom nacionalnom kljucu unesene su i u ustavnacionalno mjesovite Bukovine, koji je stupio na snagu uskoro poslijebosanskog ustava (zakoni od 26.maja 1910.).16) To su bili u decenijipred Prvi svjetski rat pokusaji da se u pojedinim zemljama austrijskepolovine Monarhije rjesava nacionalno pitanje.

Mada je po bosanskom Ustavu aktivno biracko pravo bilo opste(zene pri tome nisu imale pravo glasa ukoliko nisu spadale medu vele-posjednike koji su placali najmanje 140 kruna zemljarine godisnje) i nijepostojao poreski i obrazovni cenzus, koji bi siromasne slojeve lisavaoizbornog prava kao u ugarskoj polovini Monarhije i nekim dijelovimaCislajtanije (Tirolu, Dalmaciji, Ceskoj, Sleziji i Galiciji), kurijalni iz-borni sistem izrazito je favorizovao ekonomski i intelektualno izdvojene,po broju neznatne grupe stanovnistva, kao i strani element koji je biosnazno zastupljen u javnim sluzbama i gradskoj privredi. Izrazito poli-ticki znacaj imalo je formiranje posebne izborne klase u prvoj kuriji zamuslimanske veleposjednike. Ispunjenje njihove zelje da im se osiguratradicionalno povlasten polozaj bilo je motivisano nadom da ce se ovajdrustveni sloj ”razviti u konzervativan i drzavi vjeran elemenat”.17)

Koliko je bio nepravedan ovaj izborni sistem vidi se najbolje po to-me ako se uporedi broj mandata za pojedine kurije sa brojem upisanihbiraca.18) U prvoj kuriji 6.866 biraca biralo je 18 poslanika, u drugojkuriji 47.725 biraca biralo je 20 poslanika, a u trecoj kuriji 347.573 bi-raca birali su 34 poslanika. U prvoj izbornoj klasi prve kurije upisanoje bilo samo 399 biraca na koje je otpadalo 5 mandata, pa je jedanveleposjednicki glas vrijedio kao 128 glasova seljaka iz trece kurije ili 30glasova radnika, sitnih zanatlija i malih trgovaca - stanovnika gradovakoji su glasali u drugoj kuriji. Ili jedan glas veletrgovaca, industrijalaca,intelektualaca i drugih koji su birali u drugoj izbornoj klasi prve kurijevrijedio je gotovo kao pet glasova biraca druge kurije ili nesto vise od 20glasova biraca trece kurije. Odnosi su bili jos drasticniji ako se posma-traju samo muslimanski glasovi. Jedan glas muslimanskih zemljopo-sjednika vrijedio je preko 147 glasova muslimanskih seljaka, ili preko 41

16) R. S i e g h a r t, Die letzten Jahrzente einer Grossmacht, Berlin1923, str. 423-427.17) Kao napomena 15.18) Ukupan broj upisanih biraca iznosio je 402.164. Od toga je bilo173.127 srpsko-pravoslavnih ili 43,05%, 137. 365 muslimana ili 34,15%,88.929 katolika ili 22,21%. Ostatak od 2.744 biraca ili 0,59% otpadao jena jevreje i konfesije koje ne dobijaju mandate. Zemaljska vlada Zajed-nickom ministarstvu finansija 13.4.1910, tel. Arhiv Bosne i Hercegovineu Sarajevu, Zajednicko ministarstvo finansija Pr BiH 474/1910 (daljecitiram samo signature istog fonda), ista istom 14.4.1910, prilog Kon-centrations - Tabele (Pr BH 494/1910).

327

glas muslimanskog gradskog stanovnistva. Muslimanski veleposjednicisu tako prilikom podjele mandata koji su pripadali Muslimanima biliposebno favorizovani na stetu drugih muslimanskih biraca.

Ovakav komplikovani izborni sistem, koji se zasnivao na socijalnoji nacionalno-konfesionalnoj podjeli biraca, pruzao je, kako je zapazioi tadasnji francuski konzul u Sarajevu, mogucnost rezimu da politickibalansira i sprijecava stvaranje koalicija biraca koje bi prema njemubile neprijateljski raspolozene.19)

Izborni sistem bio je posebno nepovoljan za djelovanje Socijalde-mokratske stranke (SDS) Bosne i Hercegovine. Zato je ona u toku1909. godine u Sarajevu i drugim mjestima organizovala javne radnickeskupstine, na kojima su kao i u ”Glasu slobode” isticani zahtjevi zaslobodouman i demokratski ustav i sabor koji bi bio biran na temeljuopsteg, jednakog, trajnog i neposrednog prava glasa. Zahtijevano je dase kompetencija sabora protegne na sva pitanja koja se ticu Bosne iHercegovine i da vlada bude odgovorna Saboru.20) Rukovodstvo Soci-jaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine pokusavalo je da pridobije igradanske stranke za saradnju s ciljem da se siroke mase uvuku u borbuza opste i jednako pravo glasa. To mu nije poslo za rukom, pored osta-log i stoga sto su se vlasti protivile takvoj saradnji, nedopustajuci daskupovima koje su organizovali socijaldemokrati prisustvuju i pripad-nici gradanskih partija.21) Na sam dan proglasenja Ustava 20. februara1910. godine mostarski radnici su priredili uspjelu demonstraciju, doksu u isto vrijeme razne deputacije autonomnih korporacija i udruzenjasvestenika i notabla izrazavale pred predstavnicima vlasti u svim grado-vima zemlje svoju lojalnost i zahvalnost vladaru na darovanim ustavniminstitucijama.22)

Mada nijedna politicka grupacija nije bila zadovoljna u pogledunadleznosti buduceg Bosanskohercegovackog sabora, kao ni sa nizomdrugih odredaba ustavnog projekta, gradanski politicari nisu organizo-vali ni jednu javnu protestnu akciju ni demonstraciju. Oni su se u toku1909. odnosno pocetkom 1910. godine ogranicili na iznosenje zamjerkii podnosenje predstavki nosiocima vlasti. Pri tome se teziste njihovih

19) M. Z. Z i v a n o v i c, Izvjestaji diplomatskih predstavnika Fran-cuske u Austro-Ugarskoj o dogadajima u Bosni i Hercegovini od za-vrvsetka aneksione krize (marta 1909) do atentata Bogdana Zerajica(juna 1910), Istorijski casopis XVIII/1971, str. 466.20) Arhiv Komunisticke partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo1951, str. 107.21) H. K a p i d z i c, op. cit. str. 72-78.22) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija, telegrami od21. i 23.2.1910. (Pr BH 245, 247 i 266 iz 191); prepis izvjestaja Okruzneoblasti u Mostaru od 2.3.1910 (Pr BH 331/1910).

328

zahtjeva sve vise prenosilo na to da se jednoj ili drugoj konfesiji u Sa-boru dodijeli koji poslanicki mandat vise ili koji virilist. Na kraju susve politicke stranke izuzev SDS Bosne i Hercegovine prije proglasenjaustava prihvatile konfesionalne kurije kao momentanu neminovnost. Toje ucinila i SNO, koja se u svom programu i javnom politickom djelova-nju zalagala za parlamentarnu demokratiju i opste, direktno, jednako itajno pravo glasa. Opredjelivsi se u vecini za ”realnu politiku” poslijezavrsetka aneksione krize, SNO je na skupstini povjerenika u Saraje-vu 16.maja 1909. pored ostalog zakljucila da se u predstavci ministruBurianu povodom nacrta ustava naglasi da je ona iz principijelnih raz-loga protiv konfesionalnih kurija, ali da tome u datim okolnostima nepridaje aktuelan znacaj. Preporuku da se takav stav zauzme dao je drDanilu Dimovicu istaknuti ceski politicar Tomas G. Masarik, pa je iSNO trazila da se poveca broj virilista iz redova Srba.23)

SDS Bosne i Hercegovine istakla je dvojicu kandidata prilikom sa-borskih izbora odrzanih u maju 1910. (Ivana Salamunovica i SavuKapora), iako je bila svijesna da joj izborni sistem ne daje sanse zauspijeh. Stranka je, medutim, smatrala da joj angazovanje u izbornojkampanji pruza pogodnu priliku da pozove narod u borbu za revizijuustava, popularise svoj program i kritikuje rad gradanskih stranaka.Na izborima socijaldemokratima nije poslo za rukom da dobiju nijedanmandat. Uzrok svog neuspijeha, posebno kod Srba, oni su vidjeli u to-me sto je u zadnji momenat pred izbore doslo do sporazuma razlicitihfrakcija unutar SNO. Tako privremeno ujedinjena SNO pozvala je na-rod na ”slogu” proglasivsi svakog Srbina koji nije s njima izdajicom.Zatim sve gradanske stranke sirile su u narodu neistine o socijaldemo-kratima. To osobito vazi za selo gdje su u izbornoj agitaciji odlucujucuulogu imali popovi.24) Uz to treba imati u vidu da industrijski razvi-tak u Bosni i Hercegovini nije bio doveo do koncentracije vecih masa ubosanskohercegovackim gradovima, koji su i za vrijeme austrougarskevladavine zadrzali u mnogom svoj sitno-zanatlijsko-trgovacki i agrarnikarakter. Zbog toga sto je razvoj drvne industrije, rudarstva, metalur-gije i hemijske industrije bio vezan za selo i sto su preduzeca i pogonibili razbacani po cijeloj zemlji, bosanskohercegovackoj socijaldemokra-tiji, izolovanoj od seljastva, bilo je znatno otezano djelovanje i uticaj.Sve je to skupa kao posljedicu imalo da nijedan predstavnik SDS BiHnije mogao uci ne samo u Bosanskohercegovacki sabor nego niti u jed-no opstinsko predstavnistvo vecih gradova.25) Socijaldemokrati su se i

23) Fritz von R e i n o h l, Grosserbische Umtriebe vor und nach Aus-bruch des ersten Welkrieges, I Der Fall Jeftanovic-Sola-Gavrila, Wien1944, Nr 58, str. 49.24) Arhiv Komunisticke partije Bosne i Hercegovine, tom II, str. 108,128-131.25) Vidi I. H a d z i b e g o v i c, Postanak radnicke klase, str. 356.

329

docnije prilikom naknadnih izbora za upraznjena mjesta u Saboru po-javljivali sa svojim kandidatima, ali im ni tada nije polazilo za rukomda dobiju mandat.

Jedini radnik koji je usao u Bosanskohercegovacki sabor bio je PetarMrljic, rudarski radnik iz Varesa, izabran na listi HKU. On je ujednobio i jedini radnik koga su gradanske politicke stranke kandidovale. Po-liticki rezultat saborskih izbora kako redovnih u maju tako i naknadnihu septembru 1910. bio je da je sve srpsko-pravoslavne mandate dobi-la SNO (31), sve muslimanske MNO (24), dok je u pogledu katolickihmandata vecina pripala HNZ (12), a manji dio HKU (4). U socijal-nom pogledu u sastavu Sabora najbrojnija je bila inteligecija.26) Od72 poslanika 45-orica su pripadala svjetovnoj i duhovnoj inteligenciji.Zajedno sa 19 virilista koji su spadali u ovu kategoriju broj clanovaSabora koji su se bavili intelektualnim zanimanjima iznosio je 64, tj.69,56% od ukupnog broja svih clanova. Ako se uzme u obzir samo 21svestenik koji je ulazio u Sabor bilo kao virilni clan (15) ili kao poslanik(6 svestenika bili su poslanici i to 4 pravoslavna i 2 katolicka, pripadni-ci HKU), onda je ucesce svestenika medu clanovima Sabora iznosilo je22,82%. Pri tome su svestena lica kod pravoslavnih zauzimala 22,22%svih virilnih i poslanickih mjesta u Saboru namjenjenim pravoslavnim,a kod katolika 33,33% mjesta predvidenim za katolike. Kod Muslima-na, kod kojih medu poslanicima nije bilo svestenika, 17,24% mjesta uSaboru rezervisanih za Muslimane pripalo je muslimanskim svestenimlicima kao virilistima. Medu svjetovnom inteligencijom znacajnu uloguigrali su pravnici, posebno advokati. Cetrnaest poslanika, ne racunajuciviriliste, bili su advokati odnosno advokatski pripravnici (7 Srba, 5 Hr-vata, 1 Musliman, 1 Jevrej), od kojih su neki, narucito stranacki prvacibili usko poslovno povezani sa domacim a donekle i sa stranim privred-nicima i bankama. Neki pojedinci medu intelektualcima bili su ujednoi krupni zemljoposjednici (npr. dr Diogen Petrovic) i poduzetnici (drJovo Simic). Pojedini veleposjednici bili su istovremeno trgovci ili pre-duzetnici, odnosno i jedno i drugo. U Sabor su inace, 1910. usla dvapreduzetnika i pet trgovaca ne racunajuci tu one clanove Sabora, kojisu kao npr. Gligorije Jeftanovic i Vojislav Sola bili iskazani kao velepo-sjednici, a bili su ujedno istaknuti trgovci i kapitalisticki poduzetnici.27)

26) Razmatranja o socijalnoj strukturi Sabora zasnivaju se na podaci-ma sadrzanim u spiskovima njegovih clanova, Pr BH 953/1910, Pr BH347/1912, Kriegsarchiv Wien (dalje KA), Nachlass Potioreks (N1 Pot)A 3, Fasz 2, br. 601 i 610.27) Upravo su Gligorije Jeftanovic i Vojislav Sola bili oni malobrojni po-jedinci i medu pripadnicima relativno najrazvijenijeg srpskog gradanstva,kojima je poslo za rukom da zauzmu znacajnije mjesto u modernomposlovnom svijetu u Bosni i Hercegovini. Tako je Gligorije Jeftano-vic, tada najpoznatiji srpski politicar, potpredsjednik Velikog upravnog

330

Medu clanovima Sabora bilo je 19 krupnih zemljoposjednika (14Muslimana, 4 Srbina, od toga jedan virilist, i 1 Hrvat) i 5 zemljopo-sjednika (3 Muslimana, 1 Srbin i 1 Hrvat), a njih 24 zajedno zauzimalisu 26,08% svih poslanickih i virilnih mjesta. Intelektualci su brojno do-minirali medu izabranim poslanicima HNZ (od 12 poslanika HNZ biloje 10 intelektualaca, 1 zemljisni veleposlanik i 1 posjednik) i SNO (od31 poslanika SNO bilo je pored 4 svestenika jos 20 intelektualaca raz-licitih profila, od kojih je jedan bio inzenjer i gradevinski preduzetnik,3 trgovca, 3 veleposjednika i 1 gazda). Polovina od 4 izabrana posla-nika HKU bili su klerici, a od druge dvojice jedan je bio inzenjer, adrugi radnik. Nasuprot tome, medu izabranim muslimanskim poslani-cima izrazitu prevagu imali su zemljisni veleposjednici i posjednici (od24 poslanika 14-torica su bili veleposjednici, od kojih su nekolicina biliujedno i trgovci, a jedan i preduzetnik (Suljaga Vejzovic), te 3 posjed-nika i 7 intelektualaca). Nijedan seljak ni moderni industrijalac nijekao poslanik 1910. usao u Sabor. To se desilo tek narednih godina nanaknadnim izborima. Kao kandidati Kociceve grupe, nakon njenog is-tupanja iz Srpskog saborskog kluba, izabrani su u Sabor seljaci MaksimDurkovic krajem 1911. i Stojan Stojcevic u maju 1914, dok je seljakVukan Kuljanin usao u Sabor krajem 1913. kao pripadnik DimoviceveSrpske narodne stranke. Istovremeno je sa Dimoviceve liste izabran iindustrijalac Vaso Vasiljevic.

Iako su u djelatnosti Bosanskohercegovackog sabora, narocito medudijelom inteligencije, dolazile do izrazaja i radikalnije socijalne i poli-ticke tendencije, Sabor je kao predstavnicko tijelo u mnogome imaokonzervativno socijalno-politicko obiljezje. Pri tome treba imati naumu da su se poslije izbora za Sabor saborske frakcije konstituisalekao vodstva postojecih politickih organizacija. Profilirajuci se poste-peno kroz rad Sabora, te raspadanjem ili fuzijom pojedinih saborskihposlanickih klubova, nacionalne politicke organizacije odnosno njihovipojedinih dijelovi nastavice da evoluiraju u pravcu modernih politickihstranaka.

i prosvjetnog savjeta srpsko-pravoslavne crkve i virilni clan Sabora, kaokucevlasnik, krupni zemljisni posjednik i veletrgovac bio jedan od naj-bogatijih ljudi u zemlji. On je posjedovao ciglanu sa oko sesdeset za-poslenih, krecanu i najveci hotel u Sarajevu (”Hotel Evropa”). Uz toje bio predsjednik i glavni akcionar Srpske stedionice koja je 1907. pre-tvorena u Srpsku narodnu banku, te predsjednik i glavni akcionar Srp-ske stamparije d.d. Vidi: K. K a s e r, Orthodoxe Konfession und ser-bische Nation in Bosnien und der Hercegovina im Ubergang von derturkischen zur osterreichisch-ungarischen Herrschaft, SudostdeutschesArchiv XXVI/XXVII, 1983/1984, str. 120.

331

Sudjelovanje Sabora u zakonodavnoj djelatnosti 28) odnosilo se is-kljucivo na bosanskohercegovacke poslove. Sva ona pitanja koja se nisuticala samo Bosne i Hercegovine nego i jedne ili obiju drzava Monarhijebila su izuzeta iz njegove kompetencije. To su posebno bili svi tako-zvani pragmaticki zajednicki poslovi (tj. spoljna politika, vojni poslovii finansiranje ovih zajednickih poslova), kao i svi oni poslovi od zajed-nickog interesa koji su se u obim drzavama Monarhije regulisali poseb-no, ali na temelju istih nacela utvrdenih u povremenim sporazumimaizmedu Austrije i Ugarske. Buduci da je Bosanskohercegovacki saborbio samo provincijsko predstavnicko tijelo, a ne drzavni parlament, iz-van njegovog djelokruga bila su sva pitanja u vezi sa odbranom. Takoje i zakonodavstvo u pogledu vojne obaveze i odredivanja regrutnogkontigenta ostalo i dalje u apsolutnoj vlasti monarha.

Saboru je bilo takoder uskraceno pravo da raspravlja i odlucuje obudzetskim izdacima zemlje za vojne ustanove i bosanskohercegovacketrupe, koje su bili organski dio zajednickih oruzanih snaga Monarhije.To je isto vrijedilo i za one budzetske stavke za poslove koji su se u objedrzave Monarhije regulisali medusobnim sporazumom. U tom pogledumorale su se primjenjivati paralelne austrijske i ugarske zakonske nor-me kada su bili u pitanju odredeni budzetski prihodi i rashodi Bosne iHercegovine (indirektni porezi na rakiju, pivo, secer i naftu, monopoli,carine). Mada vrlo vazne budzetske pozicije nisu mogle biti predmetpretresanja ni usvajanja u Saboru, ovaj nije mogao odbacivanjem preos-talog dijela budzeta da uskrati povjerenje njemu neodgovornoj vladi.29)

U slucaju da Sabor privremeno ne usvoji budzet za narednu godinu, os-tajao je na snazi postojeci sve dotle ”dok ga ne zamjeni novi zakonitousvojeni proracun”.

Djelokrug Bosanskohercegovackog sabora obuhvatio je, medutim,i pored navedenih ogranicenja, siroko podrucje upravnih, privrednih,socijalnih, finansijskih, kulturno-prosvjetnih, pravosudnih i drugih pos-lova koji su bili taksativno navedeni u 27 tacaka 42 clana Zemaljskogustava. Zakonodavnu vlast u svim ostalim pitanjima, koja ustavomnisu bila izricito stavljena u kompetenciju Sabora niti su spadala u

28) O nadleznosti Bosanskohercegovackog sabora vidi: K. L a m p, DieVerfassung von Bosnien und der Herzegowina von 17.Februar 1910, uJahrbuch des Offentlichen Rechts der Gegenwart, Tubingen 1911, Bd.V,str. 142 i dalje; F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter derVerwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 36-49; N. W u r m -b r a n d, Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Leip-zig-Wien 1915, str. 96-145.29) Up. K. L a m p, Die Rechtsnatur der Verfassung Bosniens und derHerzegowina von 17.Februar 1910, u: Archiv des offentlichen Rechts,Tubingen 1911, Bd. XXVII/2, str. 304.

332

nadleznost austrijskog i ugarskog parlamenta i dalje je ostala, kao i upredustavno doba, iskljucivo u rukama monarha.

I u poslovima koji su spadali u njegov djelokrug Sabor je imao samoograniceno pravo da saodlucuje. Posebno ugarska vlada je nastojala dasto vise ogranici kompetencije Bosanskohercegovackog sabora i ojacasopstveni uticaj na poslove Bosne i Hercegovine. Ona je nastojala datime otkloni opasnost za dualizam koje su mogle nastati aneksijom iuvodenjem ustava. U pozadini tog nastojanja bio je porast privred-nog znacaja Bosne i Hercegovine za obje drzave Monarhije, posebnoUgarsku i zaostravanje njihove medusobne konkurentske borbe. Iakoje jos zakonom iz 1880. objema vladama priznat sirok uticaj na bo-sanskohercegovacku upravu, ustavom se ovaj uticaj jos vise pojacao.U bosanski ustav unesena je ne samo odredba da za sve zakonske os-nove usvojene u Saboru prije njihovog podnosenja na sankcionisanjemonarhu treba pribaviti saglasnot austrijske i ugarske vlade, nego jejos i statuirano da na sve vladine zakonske nacrte i prije nego sto onibudu podneseni na pretresanje u Saboru treba da pristanu vlade obijudrzava Monarhije.30) Osim sto je time bilo ozakonjeno pravo veta aus-trijske i ugarske vlade nad odlukama Sabora, ovim odredbama bila je idjelatnost bosanskohercegovacke uprave znatno otezana.

Sabor je bio politicka pozornica koja se nasla u centru paznje jav-nosti, pa su se zbivanja i odnosi u Saboru u znatnoj mjeri reflektova-li na politicku situaciju u zemlji.31) Austro-Ugarska, i s obzirom namedunarodne odnose i svoj prestiz, nije bila indiferentna prema to-me kako ce biti politicko drzanje Sabora. Osim toga, i pored mnogihogranicenja koja su bila nametnuta Saboru, citav niz zivotno vaznihpitanja nije se mogao rjesavati bez njega ukoliko se htjelo ostati nalegalnoj osnovi. Sabor nije mogao da donosi punovazne odluke kojebi bile suprotne intencijama nadleznosti faktora u Monarhiji, ali opetpri rjesavanju svih pitanja koja su bila u djelokrugu Sabora morala sepostici njegova saglasnost.

** *

30) Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera o odnosimaBosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonom-skih suprotnosti, Godisnjak DI BiH XVIII/1968-69, str. 63-65.31) O politickom razvitku u Bosni i Hercegovini u doba saborske dje-latnosti vidi: T. K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom1878-1918, Sarajevo 1960, str. 363-377; H. K a p i d z i c, op. cit. str.100-138; M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini 1878-1914, Historijski zbornik XIX-XX/1968 str. 40-66; M. I m a m o v i c,op. cit. str. 228-258; Dz. J u z b a s i c, Jezicko pitanje u austrougar-skoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo 1973,str. 36-84; i s t i, Bosanskohercegovacki sabor i osnivanje postanskestedionice, Prilozi instituta za istoriju u Sarajevu 18/1981, str. 257-271.

333

Medu poslovima koji su spadali u zakonodavnu kompetenciju Bo-sanskohercegovackog sabora u 13. tacci 42. clana zemaljskog ustavanavode se: ”Ustanove opceg dobra, obezbjedivanje u bolesti i nesreci,osiguranja u starosti i staranje za radnistvo, sirotinju itd. Kao i svidrugi socijalni i politicki poslovi.” Medutim, ova problematika, a po-sebno pitanje polozaja radnistva koje se, sto nije slucajno, u Ustavuspominje uporedo sa sirotinjom, nalazila se uglavnom na margini inte-resovanja Sabora. Tek povremeno je radnicko pitanje privlacilo vecupaznju saborskih politicara, a da pri tome ni jedna od saborskih frakcijanije u prakticnoj politickoj djelatnosti stavila u prvi plan poboljsanjesocijalnog polozaja radnika.

Radnicko pitanje tretirano je u Saboru gotovo iskljucivo u kontek-stu borbe domacih gradanskih politickih snaga protiv dominirajucegdrzavnog i stranog privatnog kapitala, koji je bio poslodavac najvecembroju radnika. Samo relativno manji broj radnika bio je zaposlen usumsko-industrijskim i drugim manjim firmama, ciji su vlasnici bilidomaci ljudi, i u domacim zanatskim i trgovackim radnjama, koje suinace daleko najvecim dijelom radile bez upotrebe pomocne radne sna-ge (1907. godine 84,7% pomenutih radnji nije upotrebljavalo pomocnuradnu snagu). Izvan okvira starog trgovackog - zanatlijskog gradanstvanastao je samo mali broj modernih domacih kapitalistickih preduzet-nika koji su se angazovali u industriji. Izrastanjem moderne gradanskeklase u Bosni i Hercegovini odvijalo se izrazito sporim tempom. Tome jedoprinosio konzervativni esnafski mentalitet, osobito izrazen u redovi-ma muslimanskog gradanstva, nedostatak poslovnog iskustva i oskudicau obrtnom kapitalu.32) Medutim, i postojeci politicki i drzavno- pravnistatus Bosne i Hercegovine, iz koga je u velikoj mjeri rezultirao njennepovoljan privredni polozaj u Monarhiji, bio je vrlo znacajna preprekaza ostvarenje ekonomskih ambicija domacih kapitalistickih elemenata,koji se nisu mirili sa svojim podredenim mjestom. Stoga i nastoja-nja za politickom emancipacijom, koja su u raznim oblicima dolazilado izrazaja pa i u sve jacoj teznji ka autonomiji Bosne i Hercegovi-ne, imala su svoju osnovu u zelji domaceg gradanstva za afirmacijomi ekonomskom emancipacijom. U tom pogledu je od posebnog znacajatendencija za stvaranje domace ”nacionalne” industrije, koja se javljau Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat.

Nezadovoljstvo domace burzoazije sa postojecim privrednim prili-kama i ekonomskom politikom austrougarske uprave bilo je izrazenoi u istupanju predsjednika Srpskog saborskog kluba Pere Stokanovicana prvom zasjedanju Bosanskohercegovackog sabora u ljeto 1910. On

32) F. H a u p t m a n n, Osterreichisch-Ungarische Herrschaft in Bo-snien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirt-schaftsentwicklung, Graz 1983, str. 1-5, 211-250.

334

je kao politicki predstavnik srpske burzoazije, ekonomski najrazvije-nije, prebacivao upravi da je po okupaciji protezirala strance na racundomacih trgovaca optuzujuci je i za ometanje domacih ljudi u industrij-skim poduhvatima. Vlada je prema Stokanovicu isla na ruku strancimatako sto im je davala poslove gdje se mogao ostvariti profit od 20 - 30%,a domacim one poslove gdje se moglo zaraditi samo 2%. Zato je ovimposljednjim preostalo da otvaraju ducane, trgovacke radnje, i da jednidrugima konkurisu. Domaci trgovci i zanatlije masovno su propadalia zatim su otvarali mehane, birtije, Srbi i Hrvati, a kafane Muslimani.Stokanovic je predlagao da se donese niz zakonskih mjera u cilju zastitedomacih trgovaca (Zakon o trgovini na selu i torbarenju, o trgovackimsudovima i sl.) i cak postavio maksimalni zahtjev ”da se drzavna predu-zeca prepuste nasim trgovcima.”33) Inace, i u istupima drugih poslanikai saborskim rezolucijama postavljeni su zahtjevi kao npr. da Zemaljskavlada aktivnije radi na unapredenju domace trgovine, zanatstva i in-dustrije, da vlada postepeno ukine eksploataciju suma u vlastitoj reziji,da do daljnjeg ne izdaje nikom vece sumske komplekse bez odobrenjaSabora, da u buduce prilikom licitacija domace firme imaju prvenstvoiako za koji procenat njihova ponuda bude niza od ponuda stranih firmii sl.34)

Bosanski sabor poveo je ostru kampanju protiv stranih sumsko-industrijskih preduzeca, u prvom redu Steinbeissove firme u Drvaru ifirme Eisler i Ortlieb u Zavidovicima i njihovog poslovanja oko reali-zovanja dugorocnih ugovora sa zemaljskim erarom. Osnovni smisao isustina te kampanje bila je da se pokaze kako strana preduzeca u trciza bogacenjem izigravanjem ugovornih odredaba u koristenju dobive-nih privilegija ostecuju interese zemaljskog erara. Posebno je akcentira-no da ta preduzeca pri eksploataciji suma prepustaju poslove stranimakordantima i subakordantima, da favorizuju strane radnike, dok is-tovremeno domacim preduzecima onemogucavaju ucesce u poslovimau svojim ugovornim podrucjima i zapostavljaju domacu radnu snagu.Bosanskom saboru kao i domacim kapitalistickim elementima bio je pritome glavni cilj da se omoguci domacim trgovcima, gazdama i vele-posjednicima da se vise nego do tada ukljuce u iskoristavanje suma iindustrijsku preradu drveta.35)

33) Stenografski izvjestaji o sjednicama bosanskohercegovackog sabora(dalje BHS) god. 1910, I zasj. Sv. I, XXI sjednica, str. 709 - 712.34) Ibidem, str. 690, XXIII sjednica, str. 801-803.35) B. B e g o v i c, Razvojni put sumske privrede u Bosni i Hercegovi-ni u periodu austrougarske uprave (1878 - 1918) sa posebnim osvrtomna eksploataciju suma i industrijsku preradu drveta, ANUBiH, DjelaLIV/31, Sarajevo 1978, str. 117, 170, podrobnije o polozaju sumskihradnika i akcijama Sabora u vezi sa prilikama u sumarstvu vidi: I. H a-d z i b e g o v i c, Postanak radnicke klase, str. 168-171.

335

Poslanici su u Saboru podnijeli niz interpelacija vladi koje se odno-se na zaposljavanje i tretman domacih radnika u drzavnim preduzecimai preduzecima stranih kapitalista. Pri tome su kao na primjer kada jerijec o sumskoj privredi oni vise ukazivali na diskriminaciju i nepovo-ljan tretman domacih radnika u odnosu na strane radnike nego sto suulazili u stvarni ekonomski polozaj radnika. Inace, opravdanost pri-tuzbi u pogledu diskriminatorskog odnosa prema domacim radnicima,koje su firme u sumskoj industriji trebale prema ugovorima sa vladomda prvenstveno zaposljavaju, potvrdila je u slucaju Eislera i Ortliebavladina komisija koja je formirana po nalogu ministra Stefana Buriana.Medutim, bez obzira na nezadovoljstvo radnika i upozorenja u Saborudo kraja austrougarske vladavine u sumskoj privredi je preovladavaosistem izdavanja krupnih poslova stranim akordantima i znatno manjeplacenim domacim subakordantima, sto je omogucavalo da se izmeduvlasnika kapitala i najamnih radnika uvuku parazitski posrednici i nataj nacin radnike izloze visestrukoj eksploataciji. Saborski poslanici suisticali da je neopravdano nepovjerenje prema domacim radnicima, ane njihova nesposobnost i nedostatak kvalifikacija, glavni razlog za dis-kriminaciju prema njima u pogledu zaposljavanja i slabijeg placanja.Medutim, poslanici su istovremeno ukazivali na praksu velikih stranihfirmi, u prvom redu Steinbeisa i Eislera i Ortlieba da prvenstveno stra-nim, a i domacim radnicima dio plate daju u naturi. Na taj nacin firmesu ostvarivale dopunski profit i radnike cvrsce vezivale za sebe. Kon-zumi pomenutih firmi prodavali su robu, koja dugo vremena nije bilani oporezovana, ne samo svojim radnicima nego i ostalom gradanstvu.Time su bili tesko pogodeni domaci mali trgovci, pa su pojedini posla-nici optuzivali strane industrijalce kao krivce za to sto je dio domaceggradanstva bio ekonomski unisten i pretvarao se postepeno u ”sjenkustranog kapitala”. Taj kapital je prema tvrdnjama nekih poslanika,imao u pojedinim mjestima i veliki uticaj na lokalne organe vlasti.36)

Poslanik Gavro Gasic objasnjavao je da firme dovode strane rad-nike zato jer, iako im daju cak dvostruko vecu platu nego domacimradnicima, ukinu im polovinu od toga na magazinu. Strani radnici subili prisiljeni kupovati u magacinu firme, dok se od domaceg siromahanije to moglo uzeti, jer on radi da bi namirio kucu. Vladini predstavnicisu opet sa svoje strane isticali da domaci radnik nije industrijski rad-nik vec je u prvom redu poljoprivrednik, te kad zapocnu poljoprivredniradovi on ostavlja svoje radno mjesto i vraca se u selo. Oni su ukazivalina to da i domace firme zaposljavaju jednim dijelom strane radnike, jerdomaci radnici za neke poslove nisu bili osposobljeni.37)

36) I. H a d z i b e g o v i c, op. cit. str. 168-172, 247-249, 302.37) BHS god. 1910, I zasj. Sv. 1, XXI sjednica, str. 698, XXII sjednica,str. 742, XXIII sjednica, str. 851-852.

336

Vlada je ipak prihvatila zahtjev Sabora i opomenula je veca sumskapreduzeca u zemlji da moraju prema obavezi sadrzanoj u ugovorimasto vise zaposljavati domace stanovnistvo. Medutim, Zemaljska vladaje smatrala da ne moze traziti od firmi da one jednako placaju domace istrane radnike, ”jer pravo na ovaki zahtjev ne proizilazi ni iz ugovora, ani iz privredno-pravnog odnosaja ovih kontrahenata prema zemaljskomeraru”. Vlada je osim toga polazila od liberalistickog nacela da je ”prisvakom poslovnom odnosaju mjerodavna volja obiju stranaka .... kojese prema postojecim prilikama .....medusobno za platu nagadaju”. Po-lazeci sa istog stanovista neintervencije u odnosu izmedu poslodavaca iradnika vlada je odbila i zahtjev Sabora da od firmi trazi da osposobenadzornike iz redova domacih ljudi.38)

Poslanik Hrvatske narodne zajednice Duro Dzamonja optuzivao jevladu da je uvijek isla na ruku kapitalistima, oznacivsi pri tome ”bor-bu koju nasi radnici vode protiv kapitalistima tudinskim” divovskomborbom ”kakvu ne vode nigdje radnici u drugim krajevima”.39)

Istupajuci protiv stranih kapitalista i drzavnih vlasti gradanski po-liticari istupali su i protiv stranih radnika. Kroz njihove istupe cestoje provejavao izraziti nacionalizam i mrznja prema strancima uopste,sto je bilo strano bosanskohercegovackim socijaldemokratima. Tako jeposlanik dr Savo Ljubibratic izjavljivao da su svi stranci, kuferasi, privi-legovani stalez i naglasavao kako ”tudi radnici osvajaju nas na ognjistunasem”. Dok ”nasa sirotinja gladuje, ... Svaba i Madar dolazi i otimakoru hljeba nasim sinovima”.40) Ponekad se islo dotle da je potiranabilo kakva razlika izmedu stranih radnika i stranih kapitalista. Tako jenpr. Kosta Gjebic - Marusic, poslanik HNZ, tvrdio kako u drzavnim iprivatnim sumskim preduzecima ”narod je nas izrabljivan i gnjecen tesluzi na jednom i drugom mjestu kao prosto sredstvo za izrabljivanjestranom radniku.”41)

Osobito su srpski poslanici obracali paznju na polozaj domacih rad-nika u sumarstvu, koji su inace bili pretezno Srbi, siromasni seljaci injihovi biraci u trecoj seoskoj kuriji. S druge strane, hrvatski poslanicinarocito su ukazivali na prilike u erarnim preduzecima u kojima su,inace, hrvatski i uopste radnici katolicke vjere bili osobito brojni. Takose vec na prvom zasjedanju Sabora dr Nikola Mandic, tadanji pred-sjednik HNZ, zalozio kako za povisenje otkupnih cijena duhana tako iza povecanje plata radnicima u duhanskoj industriji ”jer su ove niskei preniske”. Govoreci o ”duhanskom pitanju” Mandic je ukazao da je

38) BHS god. 1910/11, I zasj. sv. II, Sarajevo 1911, str. 463.39) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XXII sjednica, str. 774.40) Ibidem XXIII sjednica, str. 792.41) I. H a d z i b e g o v i c, op. cit. str. 170-171.

337

vlast prema tezaku, sadiocu duhana dosla zbog monopola u polozajposlodavca prema radniku. Seljak u Hercegovini, naglasavao je Man-dic, bio je primoran da sadi duhan jer je tlo takve prirode da na njemune moze nista drugo da raste. Proizvodac je, medutim, u prvoj decenijiXX vijeka dobivao za kilogram duhana manje nego u prvim godinamaposlije okupacije. Duhan je 1882. godine bio otkupljivan po prosjecnojcijeni od 95 x po kilogramu, a 1908/09 prosjecna otkupna cijena izno-sila je 94 x po kilogramu, mada su se cijene ostaloj robi povecale.42)

Veliki broj hrvatskih seljaka u zapadnoj Hercegovini bavio se sadnjomduhana, pa su hrvatski poslanici imali prije svega u vidu njihov polozaj,iako to u svojim istupima nisu spominjali.

Petar Mrljic, jedini radnik u Bosanskohercegovackom saboru, go-vorio je u budzetskoj debati 1910. o radnickom pitanju, osobito apos-trofirajuci nepovoljan polozaj radnika u erarnim preduzecima - radnovrijeme od 12 - 14 sati dnevno, niske plate, problem stanova, nesrecena poslu poslije kojih radnici ostaju sa minimalnom naknadom, pa kaoinvalidi moraju raditi. Pri tome je napomenuo da pomenute nesrece”tiste sveopste radnistvo”, a ne samo hrvatsko. On se istovremenoizjasnio da ce glasati protiv vladinog prijedloga budzeta za 1910. godi-nu.43) Petar Mrljic je, medutim, mogao odrzati svoj govor tek poslijeburnih protesta u Saboru protiv Hrvatske katolicke udruge, kojoj jeMrljic pripadao. Hrvatska katolicka udruga, koja je od ranije bila u po-litickom sukobu sa Hrvatskom narodnom zajednicom, nasla se u ljetnojsesiji Sabora 1910. u potpunoj politickoj izolaciji poslije provokativneizjave titularnog biskupa dr Ivana Sarica da Hrvatska katolicka udrugau Bosni i Hercegovini osim Hrvata ne priznaje nikakav drugi narod.

U donekle izmijenjenoj politickoj klimi Mrljic je ponovo govorio oradnickom pitanju i u budzetskoj debati krajem marta 1911. On sezalio na to da je radnicko pitanje zaboravljeno i govorio je o nepravda-ma koje radnici trpe u privatnim i erarnim preduzecima. Pri tome jeukazao na razlike u tretmanu domacih i stranih radnika, koji ”uzivajuveliku protekciju”. Najvise se zadrzao na postupcima prema radnicimazaposlenim u erarnim pogonima u Varesu, te ukazao kako radnici kodsumskih uprava po 2 - 3 mjeseca cekaju na isplatu zaradenog novca.Mrljic je konstatovao da je radnistvo u Bosni i Hercegovini podijeljeno udvije grupe, na ”nacionalno i internacionalno” radnistvo. Medutim, onje istovremeno izrazio nadu da ce se radnistvo izlozeno progonima ipak”znati jedanput sjediniti i trazice .... da se uvede u ... ljudsko drustvo”.Mrljic je osudio postojeci izborni sistem, oznacivsi da on predstavlja”atentat na radni narod”, te u skladu sa programskim opredjeljenjima

42) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XVIII sjednica, str. 532.43) Ibidem, str. 549-555.

338

Hrvatske katolicke udruge zalozio se da se uvede posebna radnicka iz-borna kurija. Obracajuci se drugim politickim frakcijama Mrljic ih jepozvao da i one kao i Hrvatska katolicka udruga izaberu u Sabor ko-jeg radnika. Na to mu je Kosta Bozic, izrazavajuci stanoviste srpskegradanske politike dobacio: ”Mi svi zastupamo radnike”. Vecinom gla-sova Sabor je odbio rezoluciju o uvodenju radnicke kurije koju je PetarMrljic predlozio.44) Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine,koja se zalagala za reviziju Ustava i demokratizaciju izbornog sistema,bila je takode protiv stvaranja radnicke kurije kao i kurijalnog siste-ma uopste. Inace, Mrljiceva istupanja u Saboru prolazila su bez nekogprimjetnijeg politickog odjeka.

Nisu samo saborski poslanici bili ti koji su u svojim istupima skre-tali paznju na radnistvo i njegov polozaj, nego je bilo slucajeva da su isocijaldemokrati ponekad pozivali poslanike da pruze podrsku radnic-kim zahtjevima. Kada je u julu 1910. godine izbio strajk gradevinskihradnika radi povecanja plata, ukidanja rada na akord i dr.45) ”Glas slo-bode” je pozvao ”iskrene narodne zastupnike” da intervenisu kod vlastiu prilog strajkaca.46) Nakon toga je Petar Kocic na celu grupe srpskihposlanika, pripadnika svih politickih struja, podnio 19.jula 1910. inter-pelaciju u Saboru. On je optuzio drzavni aparat da se ”stavio direktnou sluzbu stranog kapitalizma” udovoljivsi zahtjevu preduzimaca da imse stavi na raspolozenje oruzana sila protiv strajkaca. Kocic je trazioda vlada odgovori da li zna za bjedno stanje gradevinskih radnika ista misli uciniti da im se ”zagarantuju uslovi rada”. Odgovor vladinogpredstavnika, u kome se pored ostalog navodilo da su radnici koji se ni-su pridruzili strajku sami zamolili policijsku zastitu, Sabor je vecinomglasova odbio da primi na znanje. Kocic je na to dobacio: ”Saborcini sam sebi cest”.47) Socijaldemokratski ”Glas slobode” je ocijenioda je ”ovim glasanjem prvi put izrazeno nepovjerenje vladi”. Uskoropotom dr Milan Srskic je u ime grupe srpskih, hrvatskih i musliman-skih poslanika podnio posebnu interpelaciju u kojoj se trazila istragai kaznjavanje odgovornih u sarajevskoj policiji za zlostavljanje radnikaza vrijeme strajka.48) Karakteristicno je da su poslanici iz redova svihnacionalno-konfesionalnih grupa i politickih struja bili solidarni kadase radilo o osudi represivnih postupaka organa vlasti protiv strajkaca,

44) BHS god. 1910/11, II zasj. sv. III, Sarajevo 1911 LXXXII sjednica,str. 1843-1849, LXXXIV sjednica, str. 1918.45) O strajku gradevinskih radnika i njegovom ishodu vidi: I. H a d z i -b e g o v i c, op. cit. str. 241.46) T. K r u s e v a c, Petar Kocic, Sarajevo 1951, str. 347.47) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XV i XVI sjednica, str. 395, 400-401 ikao prethodna napomena.48) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XVIII sjednica, str. 566-567.

339

koji su grubo prelazili i zakonom propisane granice. U tom nisu biliizuzetak ni muslimanski poslanici, koji su, zbog prevage konzervativnihveleposjednickih elemenata u svojim redovima, mnogo manje od svojihsrpskih i hrvatskih kolega obracali paznju pitanjima koja su se odnosilana radnistvo.

Posebno se Petar Kocic, koji je zastupao interese seljaka, kmeto-va, interesovao za probleme koji se ticu radnika. U svojim govorimau Saboru on je narocito osudivao sikaniranja radnika od strane pos-lodavaca i vlasti. U debati o budzetu za 1911. godinu Kocic je svojgovor pretezno posvetio progonima radnika i njihovih organizacija. Onje ukazao da, i nakon sto je poslije duge i mucne borbe radnicimapriznato pravo udruzivanja, nad radnicima i njihovim organizacijamapoliticke vlasti vrse ”razne sikanacije, koje se protive svakom pravnomshvatanju o slobodi sastajanja, udruzivanja i stampe”. Kocic je iznioda je veliki broj socijalistickih skupstina bio bezrazlozno zabranjen.Bio je raspusten Savez zeljeznicarskih radnika, iako nije imao nikakveveze sa pasivnom rezistencijom na zeljeznicama. Neprestane zaplijenesocijalistickog ”Glasa slobode” i globe Kocic je oznacio suvim zulumi-ma ”nad ovim sirotinjskim organom”. Naveo je neke slucajeve ”kakopoliticke vlasti tiranisu clanove radnickih organizacija” i bezrazloznokaznjavaju radnike, konstatujuci da su ”to strasne stvari koje se ne bismjele dogadati u jednoj modernoj drzavi”. U sporovima izmedu rad-nika i poslodavaca organi vlasti po Kocicevoj ocjeni uzimaju u punuzastitu poslodavce, a pri tome narocito idu na ruku stranim kapitalisti-ma. Kao tipican primjer naveo je prilike u Zavidovicima gdje ”pasujudvije strane firme i cini se da je tamosnja kotarska ispostava dio firminihkancelarija”. Kotarska ispostava odmah ”supira” onog radnika, koganeka od firmi kao nepocudnog otpusti. To se osobito desava radnicima”koji su svjesni i organizovani”.49)

Kocic, koji je jos za vrijeme generalnog strajka 1906, pokazivaointeresovanje za radnicki pokret, odrzavao je s njim odredene veze. Ne-koliko puta je pisao u ”Glasu slobode” i za vrijeme svoje djelatnosti uSaboru bio je pokretu na usluzi.50)

Socijaldemokrati su u vecim gradskim centrima odrzavali javne sku-pove na kojima su izrazavali svoja gledista o mnogim aktuelnim pita-njima, kao npr. o agrarnom pitanju, o skupoci, o stambenom pitanju,o komunalnoj politici, o socijalnom osiguranju radnika i dr. Usvojenerezolucije sa ovih skupova Kocic je na trazenje socijaldemokrata pod-nosio Saboru u formi interpelacija zahtijevajuci od Vlade da se izjasni

49) BHS god. 1910/1911,, I zasj. sv. III, LXXIV sjednica, str. 1493-1494; T. K r u s e v a c, Petar Kocic, str. 348-350.50) Sreten J a k s i c, Uspomene na Petra Kocica medu radnicima, Ra-zvitak 11/1936, citirano prema T.Krusevcu, op. cit. str. 348-350.

340

sta misli preduzeti u cilju rjesavanja postavljenih problema. Tako jepovodom protestnih skupstina, koje su u Sarajevu, Banjaluci i Tuzliorganizovali socijaldemokrati zbog skupoce zivotnih namirnica i sta-nova, Kocic 7.decembra 1910. postavio pitanje sta je vlada preduzi-mala i sta misli preduzeti, posebno u pogledu veceg broja radnickihkuca koje bi jeftino iznajmljivala.51) Potpisnici ove interpelacije, poredKocica, bili su srpski poslanici koji su pripadali kako radikalnom tako ioportunistickom krilu srpske gradanske politike. Oni su podrzavanjemradnickih zahtjeva izrazavali svoje nezadovoljstvo s opstom politikomaustrougarske vlasti i dominacijom stranog kapitala. To isto vazi i zadruge poslanike kada su se izjasnjavali u prilog radnistva i osudivalipostupke organa vlasti i stranih kapitalistickih firmi. Makar da je tret-man radnickog pitanja u Saboru imao marginalni karakter i nije daoocekivane rezultate u zakonodavnoj djelatnosti Sabora, cinjenica da jeSabor ipak obracao paznju na radnistvo stvarala je povoljniju politickuatmosferu za djelovanje radnickog pokreta. On je postajao objekt siregjavnog interesovanja, a postupci vlasti i poslodavaca bili su podloznikritici i iz poslanickih klupa, o kojoj se bar u odredenoj mjeri moralovoditi racuna.

Socijaldemokrati su podrzavali Kocicevu grupu i pozdravili su nje-no izdvajanje iz Srpskog saborskog kluba, nakon cega je docnije, sre-dinom 1912. godine, uslijedio i njegov potpun raspad. Oni su u tomevidjeli pojavu koja vodi prestanku konfesionalnih stranackih grupacija iorganizovanje interkonfesionalnih stranaka po klasnim interesima i po-litickim principima. Socijaldemokrati su se nadali da ce se iz Kocicevegrupe razviti jedna demokratska gradanska stranka. Medutim, iako jeKociceva grupa ostala i dalje opoziciona, ona nije po ocjeni socijal-demokrata ”pokazala ni malo sposobnosti za jedan demokratski rad ipolitiku.” Ona se ogranicila samo na pisanje u ”Otadzbini” .... i narad u Saboru, koji nije mogao biti obiman ni koristan zbog saborskognerada”. I sam politicki program s kojim se pocetkom septembra 1911.javila ponovo pokrenuta ”Otadzbina” bosanskohercegovacki socijalde-mokrati su oznacili kao vrlo rdav.52) Rijec je u stvari bila o programusrpske gradanske politike izradenom 1910. pred saborske izbore, kojije ”Otadzbina” nastojala da reafirmise podvrgavajuci kritici politikuSrpskog kluba. Politicka djelatnost grupe oko ”Otadzbine” dala je po-voda socijaldemokratima da zakljuce ”da ce proci dosta vremena dok seorganizuje jedna moderna demokratska interkonfesionalna stranka”.53)

Medutim, pokazalo se da su i takve nade bile nerealne.

51) Ibidem. BHS god. 1910/1911, I zasj. sv. II, XLII sjednica, str. 500.52) Arhiv Komunisticke partije Bosne i Hercegovine, tom II, str. 168.53) Ibidem

341

** *

Industrijski razvoj u Bosni i Hercegovini poslije austrougarske oku-pacije nije bio pracen odgovarajucim radnim i socijalnim zakonodav-stvom. Tek pocetkom XX vijeka, zapravo poslije majskih strajkova1906, nastupio je period aktivnije socijalne politike koju karakterisedonosenje nekoliko propisa na podrucju zastite radnika i radnih od-nosa u industriji, zanatstvu i trgovini. Socijalno osiguranje bilo je,uz izuzetak rudara i zeljeznicara, nepotpuno i nedosljedno sprovodeno.Obavezno bolesnicko osiguranje za sve zaposlene u bosanskohercego-vackoj privredi uvedeno je tek zakonom koji je stupio na snagu 1.janu-ara 1910. godine. Osiguranje radnika u slucaju nezgode na radu vrsenoje kod beckih i pestanskih osiguravajucih drustava i njime je bilo obu-hvaceno oko dvije petine radnika. Najcesce su ga placali sami radnici,a ponegdje su u tome ucestvovali i poslodavci. U slucaju nesrece itrajne nesposobnosti drustva su davala osiguranim radnicima otprem-nine prema stepenu invalidnosti i visini nadnice.54) Donosenje zakonao zastiti rada i socijalnom osiguranju radnika u Bosni i Hercegovini za-ostajalo je za zakonskim regulisanjem ove problematike u Habsburskojmonarhiji, narocito u njenoj austrijskoj drzavnoj polovini. Tamo sujos za Taaffeove vlade (1879-1893) doneseni najvazniji zakoni (kao stoje npr. Zakon o obrtnoj inspekciji i obrtnom redu iz 1883. odnosno1885, Zakon o osiguranju u slucaju nezgode 1887, Zakon o osiguranju uslucaju bolesti 1888. i Zakon o bratinskim blagajnama 1889) koji pred-stavljaju osnov modernog socijalnog zakonodavstva u Austriji.55) Ovizakoni, koji su za neposredan uzor imali Bizmarkovo zakonodavstvou Njemackoj, sluzili su docnije kao osnova pri koncipiranju odredenihrjesenja u Bosni i Hercegovini.

Vec prilikom prve budzetske debate u ljeto 1910. bosanskohercego-vacki sabor je usvojio rezoluciju kojom je pozvao Zemaljsku vladu ”dau sporazumu sa trgovackom i obrtnickom komorom podnese zakonskeosnove o obaveznom osiguranju radnika za slucaj nesrece i invalidite-ta, za osiguranje radnika u starosti, o minimumu radnicke place itd.”U svom odgovoru na rezoluciju vladin predstavnik je saopstio Saboruda je zakonska osnova o obligatnom osiguranju radnika u nezgodamaizradena i da ce uskoro biti dostavljena Saboru. Receno je da ce, nakonsto se realizuje osiguranje radnika u slucaju nezgode, Vlada ”odlucivati

54) I. H a d z i b e g o v i c, op. cit. str. 260-290.55) H. H o f m e i s t e r, Die Anfange des modernen Sozialstaates inOsterreich, Rapports II, XVIe congres international des sciences histo-rigues, Stuttgart 1985, str. 584-586.

342

o pitanju, da li je moguce latiti se rjesenja problema o osiguranju rad-nika u starosti”. Donosenje zakona o minimumu radnicke place Vladaje smatrala za sada preuranjenim. Ovo je obrazlozeno time da takav”zakon ne postoji ni u Monarhiji, ni u vecini drzava, pa zbog toga nemadovoljno iskustva, kako bi ovaki zakon djelovao na industriju i obrt, tebi bilo vrlo opasno kroz takovu ni na koji nacin prokusanu naredbutako ostro dirati u gospodarstvene prilike ovih zemalja, koje stoje napocetku svoga razvitka.”56) Bilo je ocito da u privredno zaostaloj Bosnii Hercegovini, u kojoj je austrougarska uprava posebnim privilegijama ipogodnostima, jeftinim sirovinama i radnom snagom, privlacila kapital,nije dolazilo u obzir uvodenje takvih socijalno-politickih mjera koje ni-su jos bile realizovane ni u mnogo razvijenijim zemljama. I one tekovinemodernog socijalnog zakonodavstva koje su bile ostvarene u Austriji iUgarskoj mogle su samo djelimicno i sa znatnim zakasnjenjem da serealizuju u Bosni i Hercegovini. Pri tome treba imati u vidu da ni so-cijalnim zakonodavstvom Taaffeove ere u Austriji nije bilo obuhvacenoosiguranje radnika u starosti, a iz sistema osiguranja, a djelom i izzastite rada bila su izuzeta pomocna lica u poljoprivredi, sumarstvui sitnom zanatstvu. Nakon sto je 1906. u Cislajtaniji ostvareno osi-guranje namjestenika u starosti, austrijska vlada je 1908. podnijelaparlamentu nacrt zakona kojim je trebalo da se socijalnim osiguranjemobuhvate ne samo svi koji su u najamnom odnosu nego i veci dio onihkoji samostalno obavljaju privrednu djelatnost. U junu 1914. parla-mentarna debata o ovom zakonu privodena je kraju, ali je izbijanje rataomelo njegovo donosenje.57)

U Bosni i Hercegovini, medutim, nije mogao biti uzet u pretres uSaboru niti donesen ni zakon o osiguranju radnika u slucaju nezgodena radu, iako je takav zakon postojao ne samo u austrijskom nego i uugarskom dijelu Monarhije. U Bosni i Hercegovini je nacrt zakona oobaveznom osiguranju radnika u slucaju nezgode bio vec 1910. izraden,a u raspravu o njemu aktivno se ukljucila i Trgovacka i obrtnicka ko-mora za Bosnu i Hercegovinu. Prilikom ankete odrzane 4. i 5. avgusta1911. u Sarajevu, kojom je rukovodio podpredsjednik Komore JesuaSalom, industrijalci su zahtijevali da renta porodici unesrecenog radnikamoze iznositi najvise 50% od zarade radnika, dok su radnicki predstav-nici trazili vecu rentu za ozljedene radnike i vecu potporu porodici zavrijeme bolnickog lijecenja. O zakonskom nacrtu Komora je posebnoraspravljala na svojoj sjednici od 6.oktobra 1911. godine. Nasuprot pri-jedlogu da svako preduzece iznad 10 zaposlenih treba da uplacuje zaosiguranje radnika u slucaju nesrece, clanovi Komore su trazili da se taj

56) BHS god. 1910, I zasj. I sv, XXIII sjednica, str. 802 i BHS, god.1910/11, I zasj. sv.II, XLI sjed. str. 471.57) Kao nap.55.

343

broj podigne na 20 zaposlenih. Konacno je usvojeno da se pod pojmomfabrike smatra radionica iznad 15 radnika i da takve radionice placajudoprinos za osiguranje u slucaju nezgode. Obrazlazuci svoje stavoveda se manje radionice oslobode od pomenutog doprinosa obrtnici suisticali da je radna snaga poskupila i da oni ne bi mogli placati svojeobaveze.58)

Kontroverze oko pomenutog zakonskog nacrta mogle su uticati naodlaganje njegovog pretresa u Saboru. Ovo tim prije sto se Vladi nijezurilo da se zakon donese, iako ga je unijela u program svoje aktiv-nosti. Na tome uopste nisu insistirali ni gradanski politicari u Saboru,premda su se deklarativno izjasnili za uvodenje modernog socijalnogzakonodavstva u Bosni i Hercegovini.

Sabor je s obzirom na svoj socijalni sastav i ulogu inteligencije po-kazao vise interesovanja za materijalni polozaj nizeg cinovnistva i po-mocnog osoblja u zemaljskoj sluzbi, koje je po rijecima poslanika KosteGjebica - Marusica bilo ”strasno izrabljivano”.59) Vecina domacih ljudiu zemaljskoj sluzbi pripadala je pomenutim kategorijama zaposlenih,pa se i time mogu objasniti simpatije poslanika i podrsku njihovim zah-tjevima za poboljsanje materijalnog polozaja. Tako je Sabor na svojojXII sjednici u julu 1910. preporucio peticiju dnevnicara da se regulisenjihov nesiguran polozaj u sluzbi, obezbjedi pravo na mirovinu i plataprema poslu koji obavljaju.60) Devet mjeseci kasnije Sabor je primioprijedlog zakona o namjestenju dnevnicara kod zemaljskih ureda, vlastii zavoda i o uredenju njihove place i opskrbe (sankcionisan 5.7.1911.).Usvojeni prijedlog bio je uz izvjesne izmjene u biti prevod istog zakonakoji je vazio u Austriji. Neposredno zatim primljen je zakonski prijedlogo uredenju lugarskih placa (sankcionisan 7.6.1911.). Po rijecima izvjes-titelja Pravnog odbora Sabora dr Zivka Njezica zadatak ovih zakona jebio da izvuku dnevnicare i lugare iz materijalne bijede. Njezic je ukazaoda se dnevnicari i lugari uglavnom regrutuju iz nasih vrijednih ali si-romasnih domacih sugradana, koji su zbog siromastva morali napustitiskolovanje. Istog dana Sabor je primio i zakon o noveliranju propisao mirovini cinovnika i posluzitelja kao i njihovih udovica i sirocadi, jerse jedino u Bosni i Hercegovini zaboravilo regulisati pitanje zbrinjava-nja udovica i sirocadi pomenutih kategorija zaposlenih u javnoj sluzbi(sankcionisan 30.3.1914.). Za sva tri ova zakona Vlada je izradila nacrte

58) B. M a d z a r, Djelovanje Trgovacke i obrtnicke komore za Bosnui Hercegovinu od osnivanja 1909 do kraja austrougarske uprave, Glas-nik arhiva Drustva arhivskih radnika BiH XII-XIII/1972-1973, str. 231,232.59) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, str. 480.60) Ibidem, str. 228-235.

344

i oni su 8.aprila 1911. bez diskusije i icijeg protivljenja en bloc primlje-ni 61) u, inace, politicki duboko podijeljenom Saboru. Ovo je ucinjenouoci zakljucenja prvog zasjedanja Sabora i to neposredno nakon sto jehrvatsko-muslimanski blok izglasao budzet za 1911. godinu i zakon ododjeli zajmova za fakultativni otkup kmetovskih selista.

Politicki suprotstavljene nacionalno-konfesionalne saborske frakci-je pokazale su se osobito solidarnim u tretmanu materijalnog polozajaucitelja. Sabor je jednoglasno prihvatio molbu ucitelja osnovnih skolakoji su trazili da se poboljsa njihov materijalni polozaj donosenjem za-kona kojim bi se ucitelji izjednacili sa odgovarajucim kategorijama ze-maljskih cinovnika. Vlada, se medutim, oglusila o ovaj zahtjev. Buducida su poslanici bili za to da se pomogne uciteljima, Prosvjetni odbor Sa-bora predlozio je plenumu ”zakonsku osnovu o aktivnim i mirovinskimberivima ucitelja i uciteljica narodnih osnovnih skola u Bosni i Herce-govini, kao i berivima njihovih udovica i sirocadi”, koju su predstavniciucitelja zajedno sa svojom peticijom bili uputili Saboru. Predlozenimzakonskim odredbama bilo je predvideno da se nastavno osoblje narod-nih osnovnih skola izravna u svim pravima i duznostima sa zemaljskimcinovnicima XII, XI, X i IX razreda i da se sva dalja poboljsanja kojadobiju zemaljski cinovnici protezu i na nastavnicko osoblje. Predlozenizakon bio je, usprkos izrazenih rezervi civilnog adlatusa barona Isido-ra Benka, jednoglasno usvojen na sjednici odrzanoj 11.aprila 1911. Udebati poslanici su ukazivali da je nepravda da jedan obican zandarima gotovo istu platu kao i jedan privremeni ucitelj (dr Jefto Dedi-jer), i da je sramota da su ucitelji manje placeni nego podvornici ustanovitim uredima (dr Safvet-beg Basagic). Takode je pominjano daje uciteljski poziv gotovo jedini gdje domaci sinovi u drzavnoj sluzbimogu dobiti koru hljeba (Serif Arnautovic). Sabor nije uzeo u obzirupozorenja civilnog adlatusa, koji je deklarativno izrazavajuci simpa-tije za uciteljski stalez, naglasavao da prethodno problem treba zreloprouciti, da treba izracunati finansijski efekat predlozenih rjesenja inaci potrebna finansijska sredstva za pokrice.62) Buduci da izglasanizakon nije dobio podrsku uprave, on nije mogao biti sankcionisan panije ni stupio na snagu. Ipak, Vlada je docnije donekle izasla u susretzahtjevima ucitelja i u novembru 1912. godine Sabor je usvojio zakono pravnim odnosajima uciteljstva narodnih skola u Bosni i Hercego-vini. (sankcionisan 29.3.1913.). Ovim i nekim drugim zakonima, kaonpr. onim ”o gradnji zgrada za nastavu”, kojim je bilo izmedu ostalogpredvideno da se u Bosni i Hercegovini kroz 16 godina podigne 640novih osnovnih skola, tj. 40 skola godisnje (sankcionisan 30.10.1913.),

61) BHS god. 1910/11, I zasj. sv. III, LXXXIX sjednica, str. 2082-2085.62) Ibidem, XCI sjednica, str. 2129-2131; BHS, god. 1910, I zasj. sv. I,X sjednica, str. 208-217.

345

Vlada je nastojala u jesen 1912. stvoriti u Saboru pogodniju klimu zadruge svoje prijedloge, za usvajanje budzeta za 1912. godinu, a narocitozakona o izgradnji novih normalno tracnih zeljeznica. Nova zeljeznickamreza imala je pored privrednog i veliki politicki i vojno strategijskiznacaj za balkansku politiku Austro-Ugarske.

Sabor je za vrijeme svoje djelatnosti sudjelovao u donosenju josnekih zakona koji se odnose na socijalnu zastitu i regulisanje radnihodnosa i to: zakona o uracunavanju jednog dijela doplate u mirovi-nu bosanskohercegovackih cinovnika kao i dio plate u mirovinu pos-luzitelja (sankcionisan 29.12.1910.), Zakona o regulisanju plata podvor-nika (sankcionisan 12.2.1912), kojim su podvornicima povecane plate,te zakona o regulisanju radnog staza koji se racuna u penzije ljekari-ma i veterinarima zaposlenim u zemaljskoj sluzbi (oba sankcionisana1.5.1914). Sve u svemu bili su veoma skromni rezultati zakonodavneaktivnosti Sabora na podrucju socijalne zastite i radnih odnosa, a tase ocjena moze odnositi i na cijelokupnu legislativnu djelatnost Bosan-skohercegovackog sabora.

Mnoge inicijative, izrazene pored ostalog i u saborskim rezolucijama(kao npr. za donosenje zakona o reviziji ovrsnog postupka i izuzimanjuegzistencijalnog minimuma od ovrhe), nisu mogle biti realizovane. Sdruge strane, pojedini zakoni usvojeni u Saboru nakon duge politickeborbe nisu zbog izbijanja svjetskog rata mogli biti sankcionisani, kaonapr. zakon o zvanicnom i nastavnom jeziku u Bosni i Hercegovinikoji je imao ne samo vazan politicki i kulturni nego takoder i socijalniznacaj.

Na vise puta ponovljene prituzbe saborskih poslanika zbog favo-rizovanja doseljenika prilikom zaposljavanja u erarnim preduzecima,a posebno na zemaljskim zeljeznicama, vladini predstavnici su davaliobecanje da ce domaci radnici, ukoliko raspolazu potrebnim kvalifika-cijama imati prvenstvo prilikom zaposljavanja. Medutim, tek je 1912.vlada izdala nekoliko naredaba Direkciji bosanskohercegovackih zemalj-skih zeljeznica kojim se regulisu ova pitanja i domacem stanovnistvu da-je prvenstvo prilikom zaposljavanja i osiguranja minimalne egzistencijeu zemlji. Pri tome su u pogledu prava na zaposljavanje na zemaljskimzeljeznicama bila sa bosanskohercegovackim zemaljskim pripadnicimapotpuno izjednacena djeca onih austrijskih i ugarskih drzavljana kojisu bili namjesteni u zemaljskoj sluzbi.63)

Veoma znacajna prepreka za zaposljavanje domacih ljudi u jav-nim sluzbama bila je dominacija njemackog jezika kao unutrasnjeg zva-nicnog jezika. To je osobito dolazilo do izrazaja na zeljeznicama gdjeje ”srpskohrvatski jezik” i kao vanjski sluzbeni jezik u saobracaju sa

63) I. H a d z i b e g o v i c, op. cit. str. 151-153.

346

publikom bio zapostavljen. Zahvaljujuci u prvom redu okolnostima uvezi sa upotrebom zvanicnog jezika na zeljeznici je bilo zaposleno malodomacih ljudi, a oni koji su se nalazili u sluzbi zauzimali su, izuzev jed-nog neznatnog broja, najniza mjesta. Medutim, cak ni medu najnizomkategorijom zeljeznickih namjestenika domaci nisu imali vecinu.64) Pre-tezna vecina namjestenika na zeljeznici nije uopste poznavala srpskohr-vatski jezik. U kojoj je mjeri jezik bio prepreka za domace ljude govoripodatak da je na primjer vlakovoda, koji je spadao u podcinovnikemorao potpuno da vlada njemackim jezikom. Svi nalozi, formulari i iz-vjestaji bili su na njemackom. Poznavanje njemackog jezika postavljalose cak kao uslov i za prijem radnika u zeljeznicku radionicu u Sarajevu,gdje su svi glavni majstori bili Nijemci.65)

Jezicko pitanje je u Bosni i Hercegovini postojalo kao ozbiljan po-liticki i socijalni problem. U uslovima ubrzane socijalne diferencijacijekao proizvoda ekonomskog razvitka zemlje pocetkom XX vijeka rapidnoje rastao medu domacim elementom, a narocito medu tankim slojemdomacih obrazovanih ljudi i broj kandidata za drzavnu sluzbu. Oni suu njoj kao u jednom znacajnom i povlastenom dijelu trzista radne snagetrazili osiguranje svoje egzistencije, ali je na tom putu problem jezikabio velika prepreka. Politicke teznje gradanskih stranaka izrazene uSaboru da se rijesi jezicko pitanje i uvede narodni jezik u Bosni i Her-cegovini imali su u velikoj mjeri, pored politickog i socijalni sadrzaj.Tako je i zahtijev za ozakonjenje srpskohrvatskog kao sluzbenog jezi-ka u svim granama zemaljske uprave, ukljucujuci i zeljeznice hrvatskiposlanik dr Jozo Sunaric obrazlagao teznjom ”da bi (se) domacem ele-mentu pribavio hljeb”.66)

Jezicko pitanje nije se, medutim, javljalo samo kao problem u odno-sima saborskih stranaka i uprave nego i medupartijskim i medunacional-nim odnosima. Vodena je dugo politicka borba oko toga kako treba dase narodni jezik zvanicno naziva, oko prvenstva srpske odnosno hrvatskenacionalne oznake za jezik i prioriteta latinice i cirilice pa i zvanicneupotrebe arapskog pisma. Kada je zbog toga, a u vezi sa natpisima

64) Prema podacima koje je u ljeto 1910. Zemaljska vlada stavila naraspolaganje Budzetskom odboru Sabora na bosanskohercegovackim ze-maljskim zeljeznicama bili su od 399 tehnickih cinovnika pripadnici Bos-ne i Hercegovine 44, od 476 podcinovnika 32, a od 1446 nizih zeljeznickihnamjestenika 657, mada je u Saboru prigovoreno da su kao zemaljskipripadnici narocito medu cinovnicima i podcinovnicima iskazani mnogidoseljenici i njihovi sinovi. Dz. J u z b a s i c, Jezicko pitanje u austro-ugarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo,1973, str. 30-31.65) U zeljeznickim radionicama bilo je 1910. godine od 790 zanatlija iradnika 310 domacih, tj. 44%. Ibidem66) Ibidem, str. 32, 50.

347

na putevima, krajem 1911. izbila kriza u Saboru, Socijaldemokratskastranka Bosne i Hercegovine osudila je razbuktalu sovinisticku borbui pozvala sve gradanske stranke na zajednicku akciju za izmjenu iz-bornog reda, Ustava i prosirenje politickih prava. Ona je kao i drugestranke druge internacionale tretirala nacionalno pitanje kao problemburzoaskog drustva i njemu predpostavljala borbu za poboljsanje eko-nomskog polozaja radnicke klase i gradanske slobode. Medutim, jedinoje srpska grupa oko ”Otadzbine” i grupa srpski orijentisanih musliman-skih liberalnih demokrata oko ”Samouprave” odgovorila pozitivno naovaj poziv, ali su prakticno socijaldemokrati u ovoj akciji ostali potpu-no osamljeni. Oni su sami krajem 1911. i pocetkom 1912. organizovaliu Sarajevu, Mostaru, Tuzli i Banjaluci skupstine na kojima je rasprav-ljano o krizama u Saboru i zahtijevana izmjena izbornog reda.67)

Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine nije duze vreme-na obracala paznju na zahtjeve gradanskih politicara u Saboru, koji subili usmjereni na to da se njemacki jezik potisne iz zvanicne upotrebei zamjeni srpskohrvatskim jezikom. S obzirom na cjelokupnu idejnu ipoliticku orijentaciju stranke, njen mjesoviti nacionalni sastav i ulogukoju su strani radnici imali u radnickom pokretu Bosne i Hercegovine,socijaldemokratima je bilo u pitanju strano da polaze od nacionalnihkriterija kada je bilo u pitanju zaposljavanje domacih i stranih radni-ka. Socijalni znacaj jezickog pitanja sastojao se po misljenju socijal-demokrata u teznji inteligencije da popravi svoj materijalni polozaj udrzavnim sluzbama. Medutim, za politicku akciju gradanskih elemena-ta u cilju rjesavanja jezickog pitanja socijaldemokrati nisu imali sluhasve dotle dok ono nije izraslo u najkrupniji politicki problem u odnosimaizmedu Sabora i vlade krajem 1912. i pocetkom 1913. godina. Tada sui oni formulisali svoje stanoviste ”da u Bosni i Hercegovini kao zvanicnijezik ima mjesta samo srpskohrvatski jezik sa latinicom i cirilicom i tou unutrasnjem i spoljasnjem saobracaju u svim nadlestvima, kao i nazeljeznicama” i tako podrzali tadasnji sporazum gradanskih stranakau pogledu jezickog pitanja. Medutim, oni su za razliku od gradanskihstranaka isticali da njihovo stanoviste u pogledu sluzbenog jezika neznaci negiranje prava pripadnicima drugih nacija da se sluze svojimjezikom, sto je bilo u skladu sa njihovim internacionalistickim pogle-dima. U akciji gradanskih politickih snaga za rjesenje jezickog pitanjaSocijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine je uocavala odredenu”patriotsku frazersku notu ... koja ima za svrhu soviniziranje masa”,od cega se ona s pravom odlucno i dalje distancirala. Ona je ostala

67) Arhiv Komunisticke partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo1951, str. 169-170; Vidi; N. B a b i c, Rat, revolucija i jugoslovenskopitanje u politici Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine, Sa-rajevo 1974, str. 144.

348

dosljedna svom stavu i bezuspjesno je i dalje insistirala da sukob vla-de oko jezickog pitanja treba iskoristiti za zapocinjanje opste narodneborbe za reviziju Ustava.68)

** *

Radnicko pitanje i socijalna problematika zadrzavajuci svoju ak-tuelnost nasli su izvjesno mjesto u nekim programskim dokumentimagradanskih politickih snaga koji su nastali u 1913. i prvoj polovini1914. godine, kada je cjelokupni politicki sistem u Bosni i Hercegovinii uopste na slovenskom jugu Monarhije prezivljavao najdublju krizu.

U takvoj su situaciji predstavnici Hrvatskog i Muslimanskog sa-borskog kluba i grupe konzervativnih srpskih politicara oko ”Srpskerijeci” pregovarali tokom cijelog ljeta 1913. s ciljem da stvore novuradnu vecinu i omoguce rad Sabora. Od decembra 1912. Sabor nijezasjedao, jer je tada kao cjelina dosao zbog jezickog pitanja ponovo usukob s vladom. Uz to se politicka situacija u zemlji jos vise pogorsalaproglasenjem izuzetnih mjera u maju 1913, za vrijeme skadarske krize.Rezultat pomenutih pregovora bio je program koji je izradio i pocetkomseptembra 1913. saopstio javnosti dr Milan Srskic. Ovaj program jetrebalo da bude osnova zajednickog rada saborske koalicije.69) Programje u stvari bio duga i opsezna lista velikim dijelom nerealnih zelja. Unjemu su bili u prvom redu sumirani izvjesni stavovi izrazeni u ra-nijim rezolucijama Sabora i memorandumima Zemaljskog savjeta kojisu tangirali osnovne principe ustava i bili su usmjereni na njegov pre-obrazaj u duhu individualnosti i samostalnosti Bosne i Hercegovine. Natoj liniji bile su i nove programske tacke u pogledu prosirenja prava nainterpelacije u Saboru, reformu poslanika Sabora i reformu izbornog sis-tema na interkonfesionalnoj osnovi. Dalje, tu su bili stavovi o izgradnjiopstinske autonomije, razvoju i demokratizaciji pravosuda, te svestra-nog razvitka prosvjete i zdravstva, pri cemu je predvideno i uvodenjebesplatne lijecnicke pomoci, narocito u seoskim opstinama. U dijeluprograma koji se odnosio na ekonomsku i socijalnu politiku predvidalesu se, pored ostalog, izdasne investicije u poljoprivredu i pomaganjedomace industrije, zanatstva, trgovine i saobracaja oslobodenjem odporeza novih preduzeca na odredeno vrijeme kao i bezkamatnim zaj-movima iz zemaljskih sredstava. Medu socijalnim zahtjevima bilo je

68) Dz. J u z b a s i c, Jezicko pitanje, str. 45,46.69) Personliche Vormerkungen Potioreks (dalje PVM Pot.) XXII/1913,str. 11-27, (KA N1 Pot. A3 Fasz.5); M. C u p i c-A m r e i n, Der bos-nischherzegowinische Landtag im Rahmen des dualistischen Systemsder Donaumonarchie (1910-1914), Lizentiatsarbeit, Univ. Zurich 1977,str. 177-182 (rukopis).

349

obligatno osiguranje radnika i zastita seljaka od pauperizacije, zastitaradnika, a narocito radnica i djece od prekomjernog i po zdravlje stetnograda, briga da se u cijeloj zemlji grade kuce za seljake i radnike, kojebi odgovarale kulturnim i zdravstvenim zahtjevima. Ostvarenje cijelogovog programa trebalo je da se obavi bez povecanja direktnih porezau toku deset godina. Iz obzira prema muslimanskim partnerima u bu-ducoj saborskoj koaliciji zaobiden je problem kmetskih odnosa, dok jedonekle i kao ustupak Hrvatima u uvodu programa receno da su ”Srbi iHrvati jedan narod sa dva ravnopravna imena.” To je znacilo odredenuevoluciju u pogledima politicara oko ”Srpske rijeci” na nacionalne od-nose u Bosni i Hercegovini i bilo je dobrim dijelom posljedica politickihkretanja medu Juznim Slovenima, narocito pod uticajem balkanskihratova.

Za ostvarenje mnogih od navedenih programskih ciljeva bila su po-trebna velika sredstva, s kojim je mogla raspolagati samo naprednadrzava sa razvijenim modernim socijalnim funkcijama, a ne zaostalai duboko zaduzena Bosna i Hercegovina pod stranom vlascu. Iako jekonzervativnim stranackim prvacima moralo biti jasno da su njihovimnogi zahtjevi, s obzirom na politicke prilike i finansijsku situaciju,bili neostvarivi, oni su trazili vise da bi bar postigli nesto. Posebnosu pred biracima htjeli pokazati kako njima ne nedostaje dobre voljeda rade na uvodenju znacajnih politickih, ekonomskih, kulturnih i so-cijalnih tekovina.70) To je bilo osobito stalo poslanicima iz grupe oko”Srpske rijeci”, koji su zastupajuci interese srpske carsije nastojali da sepriblizavanjem vladi ne kompromituju u ocima srpske javnosti i srpskeopozicije, pa su taktizirali izmedu pristupanja i nepristupanja vladinojkoaliciji. Kako je najveci dio tacaka programa bio za austrougarskuupravu neprihvatlljiv, to se pomenuta grupa od 12 srpskih poslanikaodrekla svojih mandata jer nije bila spremna preci na stranu opozicije.

Po otpadanju srpskih poslanika Hrvatski i Muslimanski saborskiklub izjavili su da stoje i dalje na stanovistu ranijeg zajednickog progra-ma. Medutim, oni su ujedno naglasili da samo njegove odredene tackeza njih zadrzavaju aktuelnost, dok su ostale tacke, vecinom one kojesu imale dalekosezniji politicki znacaj, oznacene kao sporedne. Inace,kada je rijec o radnickom pitanju aktuelan znacaj zadrzali su za njihjedino stavovi o prvenstvenom zaposljavanju domacih radnika u rudar-stvu i briga za izgradnju odgovarajucih seljackih i radnickih kuca.71)

Medutim, radnicko pitanje nije uopste naslo mjesta u sporazumu o dje-latnosti radne vecine u Saboru koji je sklopljen 17.12.1913. izmeduHrvatskog i Muslimanskog kluba s jedne i ministra Bilinskog s drugestrane. Jedino bi se i na radnike mogla odnositi obaveza vlade da ce sesto je moguce vise uzeti u obzir domaci elementi ”kod erarnih radova,liferacija i gradnji”.72) Njen prvenstveni znacaj je bio pak u tome da

70) Ibidem, str. 182.71) Vladin komesar za grad Sarajevo Collas Potioreku 11.11.1913, (KAN1 Pot. A3 Fasz.2, br. 518).72) PVM Pot.XXX/1913, str. 25-29. (KA N1 Pot. A3 Fasz.5.)

350

se domacim kapitalistickim elementima osigura ucesce u realizaciji veli-kih investicionih projekata, prije svega kod gradnje zeljeznica u Bosni iHercegovini, za sto su vrsene pripreme u godinama pred izbijanje Prvogsvjetskog rata.

Pitanja koja bi se odnosila na radnike ili radno zakonodavstvo nisubila uopste spomenuta ni u programu za osnivanje nove Srpske narodnestranke, lojalne prema rezimu, niti u sporazumu koji su njeni lideri drDanilo Dimovic i dr Milan Jojkic sklopili 8.11.1913. sa ministrom Bi-linskim. Pomenutim sporazumom bilo je osigurano ucesce DimoviceveSrpske narodne stranke u vladinoj vecini, dok se najznacajniji ustupakuprave sastojao u obecanju da ce se za polovinu smanjiti kamate nazajmove uzete za otkup kmetova. To je bila i najvaznija tacka Dimo-vicevog politickog programa.

Izvjesni stavovi koji se odnose na radnicko pitanje bili su sadrzani u” Nacrtu programa ” grupe ”Otadzbina”, koji je iznesen na skupstini uBanjaluci 21. aprila 1914. godine. Rijec je bila o nastojanju da se nakonraspada Srpske narodne organizacije, koju su cinili heterogeni elementi,konstituise moderna srpska politicka stranka. Pod vodstvom dr DordaLazarevica ona nije pretendovala da bude sveobuhvatna narodna or-ganizacija nego je prvenstveno htjela da predstavlja ”malog covjeka” injegove interese. Zato su u ”Nacrtu programa”, uz zahtjeve za sirokudemokratizaciju cjelokupnog politickog sistema i trazenje da ”Bosna iHercegovina postanu upravna oblast sa svim obiljezjima drzave, rav-nopravne objema drzavnim polama Monarhije” u centru paznje bilirjesenje agrarnog pitanja i uopste interesi seljaka i ostalih sitnih sops-tvenika na selu i u gradu. U pogledu radnika predvidalo se da strankatrazi da se provede potpuno osiguranje fabrickih, zanatlijskih i zemljo-radnickih radnika i zanatlija za slucaj nesrece, bolesti, starosti i smrti.Osim toga, stranka je smatrala da radnicima treba dati potpunu slo-bodu koalicije kako bi mogli pomocu svojih strucnih organizacija ra-diti na popravljanju svog polozaja. Zene i djeca trebalo je da buduzasticeni narocitim zakonskim propisima o radnom vremenu.73) ”Nacrtprograma” grupe ”Otadzbina” imao je odredene slicnosti sa progra-mom grupe Lazara Dimitrijevica iz 1907. (program Srpske samostalnestranke). U oba programa Srbi i Hrvati su tretirani kao jedan narod,a centralni problem bilo je rjesenje agrarnog pitanja i formulisani suodredeni zahtjevi u prilog radnika. Takode u oba programa bio je ak-cenat na sirokoj autonomiji gradskih i seoskih opstina i reformi poreza(smanjenje indirektnih poreza i progresivno oporezivanje kod direktnihporeza.74) Medutim, postojala je sustinska razlika izmedu ovih poli-tickih grupa. Dimitrijeviceva Srpska samostalna stranka bila je izrazito

73) B. C u b r i l o v i c, op. cit. str. 199-206.74) K. K a s e r, Die politik der Serben ..., str. 176-178.

351

prorezimska, dok je grupa oko ”Otadzbine”, kako pod vodstvom PetraKocica tako i docnije kad joj je bio na celu dr Dorde Lazarevic nalazilau opoziciji prema rezimu. Ipak i ona je pored verbalnog radikalizma,kojim se cesto odlikovalo pisanje ”Otadzbine”, u odredenim prilikamavodila umjerenu politiku. Na kraju opredijelila se za ”sitni politickirad u narodu”, ostavivsi po strani u legalnoj svojoj djelatnosti krupnapoliticka pitanja. Medutim, grupa nije dospijela da se profilira u sitno-burzoasko-seljacku stranku niti je dobila siru podrsku seljastva. Onau praksi nije uspjela preci ni uske nacionalne okvire i ostala je samojedna demokratska struja u srpskoj gradanskoj politici.

Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine od samog pocetkaje osudivala one politicke snage koje su u ljeto i jesen 1913. radile nastvaranju saborske vecine. Za bosanske socijaldemokrate to nije bi-la radna nego reakcionarna vladina vecina. Ovoj problematici oni suposvetili i posebnu skupstinu, koja je 21.septembra 1913. odrzana uSarajevu u prisustvu oko 500 ljudi, medu kojima je bio i izvjestan brojsarajevskih Muslimana. Socijaldemokrati ocito nisu uzimali ozbiljnopoliticke, ekonomske i socijalne odredbe Srskiceva programa a njegovzahtjev za izmjenu izbornog reda na interkonfesionalnoj osnovi oznacilisu da predstavlja samo sredstvo za osiguranje radne vecine i suzbijanjesvake opozicije. Oni su se ponovo izjasnili protiv eventualnog osni-vanja radnicke kurije i u skladu sa svojim programom pozvali su svestranke da se zaloze za uvodenje opsteg, jednakog, tajnog, direktnog iproporcionalnog prava glasa, prosirenje ustavnih sloboda i obligatni ot-kup kmetova. Pri tome su naglasavali da socijaldemokratija nije protivMuslimana nego samo protiv feudalizma. Takode su ostro kritikova-li proglasenje izuzetnih mjera u maju 1913. godine. Zanimljivo je dasu ovoj socijaldemokratskoj skupstini prisustvovala i trojica gradanskihopozicionih poslanika, i to dvojica hrvatskih poslanika dr Luka Cabrajici Duro Dzamonja, i jedan srpski poslanik, Vasilj Grdic, pripadnik grupeoko lista ”Narod”. On je na skupstini uzeo i rijec. Vasilj Grdic se sa-glasio sa socijaldemokratskim govornicima Savom Kaporom i SretenomJaksicem i izjavio da”srpski narod sa socijaldemokratijom ima u Mo-narhiji zajednicki fundamentalni program, a to je da srusi apsolutizam,klerikalizam i mracnjastvo.”75)

Medutim, ni ovaj put kao ni ranije nije moglo doci do akcionog je-dinstva izmedu socijaldemokrata i gradanske opozicije. Za razliku odprilika u nekim evropskim, pa i u nasim zemljama, u Bosni i Hercego-vini nisu postojali uslovi za saradnju socijaldemokrata sa gradanskim

75) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 21.9.1913, pri-log: izvjestaj policijskog pristava Troyera o skupstini socijaldemokrata(Pr BH 1351/1913).

352

strankama na planu nacionalne politike. Razlozi za to leze u objek-tivnom polozaju bosanske socijaldemokratije i nacionalnim i politickimokvirima u kojima je ona djelovala. U svojoj politici bosanska socijalde-mokratija je u ime socijalistickih principa i ciste klasne borbe napadalaburzoaziju i njene politicke stranke.76) S druge strane, posebna prepre-ka za saradnju sa gradanskim politickim snagama bila je u tome stosu one ispoljavale nacionalnu uskogrudost a cesto i iskljucivost u bo-sanskoj visenacionalnoj sredini. Uz to je bio jak uticaj konzervativnihi klerikalnih elemenata u politickom zivotu uopste. Zato je umjestopoliticke saradnje dolazilo samo do odredenih povremenih kontakataizmedu socijaldemokrata i pojedinih opozicionih gradanskih poslanika.

Konfrontacija bosanske socijaldemokratije sa konzervativnim gra-danskim snagama zaostrila se pred Prvi svjetski rat. Stalno su bili nadnevnom redu sukobi sa ”Hrvatskim dnevnikom” i ”Srpskom rijeci”,posebno sa ovom posljednjom nakon pocetka balkanskog rata. Socijal-demokratska stranka Bosne i Hercegovine je u duhu stavova Bazelskogkongresa II internacionale i svoje cjelokupne ranije antiratne politikeenergicno osudila rat koje su povele balkanske monarhije protiv Tur-ske.77) Protestujuci protiv ratnih krvoprolica ona je isticala stanovisteda balkanski narodi treba da se oslobode ne ratom vec revolucijom ida stvore balkansku federativnu republiku. Socijaldemokratska strankaBosne i Hercegovine je istovremeno bila i protiv intervencije Austro-Ugarske i njenog eventualnog napada na Srbiju i Crnu Goru. Zbogtoga je i dosla pod udar iznimnih mjera i bila raspustena za vrije-me skadarske krize. Medutim, i pored odredenih sustinskih previda idoktrinarne jednostranosti u antiratnoj internacionalistickoj orijenta-ciji bosanskih socijalista, nije se od njih u tadanjim prilikama mogloocekivati da zauzmu drugacije stanoviste, a da ne rizikuju svoju klasnupoziciju i postanu privjesak gradanske politike, kao sto su to i postali”Zvonasi”.78)

U periodu, u kojem je djelovao bosanskohercegovacki sabor od1910. do 1914, nije ucinjen znacajniji pomak u pravcu poboljsanjapolozaja radnika i na rjesavanju socijalne problematike uopste, madasu gradanski politicari ovu problematiku povremeno aktualizirali. Nekiod njih su se docnije u novostvorenoj jugoslovenskoj drzavi 1918, kadvise nije bila u pitanju strana vlast, eksponirali kao izraziti protivnicisocijalnih i politickih zahtjeva radnika i radnickog pokreta uopste.

(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str. 25-61)

76) Up. E. R e d z i c, Austromarksizam i jugoslovensko pitanje, Be-ograd 1977, str. 354-355.77) O antiratnoj politici Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovinevidi N. B a b i c, op. cit. str. 122-129, 157 i dalje.78) Vidi B. D u r d e v, Akciono jedinstvo ”Mlade Bosne” protiv aus-trougarske okupacije, Pregled 7-8/1974, str. 804-805.

353

.

354

BOSANSKOHERCEGOVACKI SABOR I OSNIVANJE

POSTANSKE STEDIONICE

Debata o postanskoj stedionici vodena u Bosanskohercegovackomsaboru pocetkom 1911. godine notirana je u literaturi kao dogadaj ko-jim je oznacena prekretnica u dotadasnjim medustranackim odnosima.Tada se pojavio hrvatsko-muslimanski provladin blok, cije je postoja-nje udarilo pecat politickim zbivanjima u Bosni i Hercegovini do Prvogsvjetskog rata. Rasprava o postanskoj stedionici bila je u datim okol-nostima prilika za polarizaciju politickih snaga, jer se u njenom sredistunaslo pitanje kompetencija Sabora i odnos pojedinih politickih stranakaprema vladi. Medutim, cjelokupna problematika imala je svoju dubljupozadinu i njena predistorija se proteze u predustavno doba.

Pitanje osnivanja postanske stedionice u Bosni i Hercegovini bilo jepokrenuto jos 1907. godine. Namjera je bila da nova novcana ustano-va preko razgranate postanske mreze u prvom redu unaprijedi stednju.Osim toga, cekovnim i klirinskim prometom ona je trebalo da pomog-ne razvitak trgovine u zemlji kao i trgovine sa Monarhijom, smanjicirkulaciju gotovog novca i doprinese pojeftinjenju i pojednostavljenjuplacanja. Buduci da bi bila povezana sa istim institucijama u Austriji iUgarskoj, ocekivalo se da ce bosanskohercegovacka postanska stedionicabitno olaksati novcani promet sa objema drzavama Monarhije.1)

Ministarstvo rata, koje je upravljalo postanskom sluzbom u Bosnii Hercegovini kao vojnom institucijom, trazilo je od bosanskohercego-vacke uprave da snosi garanciju za poslovanje postanske stedionice,buduci da bi preuzimanje garancije od strane Ministarstva rata u imeaustrijske i ugarske polovine Monarhije zahtijevalo rjesavanje vrlo kom-plikovanih pravnih pitanja i angazovanje austrijskog i ugarskog parla-menta. Medutim, iako je zemaljska uprava iz finansijskih i privrednihrazloga smatrala vrlo pozeljnim osnivanje postanske stedionice, ona jebila protiv davanja garancije novcanom zavodu na cije poslovanje ne biimala nikakav uticaj. Stoga je ona 1907. zauzela stav da se priceka sa

1) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 14.7.1907. Ar-hiv Bosne i Hercegovine, fond Zajednickog ministarstva finansija Pr BH845/1907 (dalje citiram samo signature istog fonda).

355

osnivanjem postanske stedionice dok posta i telegraf ne predu u rukecivilne uprave.2)

Postansko-telegrafsku sluzbu preuzeli su po okupaciji 1878. austro-ugarski vojni organi, ali se to smatralo provizornim rjesenjem. Tako jevec zakonom o ukljucenju Bosne i Hercegovine u zajednicko austrougar-sko carinsko podrucje iz 1879. bilo predvideno da postom i telegrafomtreba da upravlja Zemaljska vlada u sporazumu sa odgovarajucim re-sornim ministrima Austrije i Ugarske (RGB1 Nr 136 od 20.12.1879, §

10). Medutim, ova zakonska odredba nije mogla biti realizovana paje do propasti Monarhije 1918. postansko-telegrafska sluzba u Bosni iHercegovini ostala u nadleznosti Ministarstva rata. Njeno osoblje re-grutovalo se iskljucivo od povjerljivog vojnog kadra, a zvanicni jezik bioje njemacki.

Poslije aneksije Zajednicko ministarstvo finansija kao vrhovna up-ravna istanca za Bosnu i Hercegovinu pojacalo je ne samo nastojanjada civilne vlasti sto prije preuzmu postu i telegraf nego je u prvomnacrtu zemaljskog ustava predvidjelo da pitanja iz te oblasti dodu i ukompetenciju Bosanskohercegovackog sabora. Ministar Burian plediraoje na sastanku zajednickih ministara Monarhije 7.juna 1909. da seima puno povjerenje u civilnu upravu i nudio je garancije u pogledufunkcionisanja poste kako u mirnodopskim tako i u ratnim uslovima.Ostvarenje predlozenog rjesenja smatrao je veoma hitnim s obzirom narazvitak modernog privrednog zivota i prometa u zemlji, a motivirao jeto i budzetskim razlozima. Burian je, naime, racunao sa prihodima odpostanskog regala, a narocito od postanske stedionice, kao sa jednimod malobrojnih finansijskih izvora koje je vlada mogla sebi u doglednovrijeme otvoriti.3)

Vojni faktori Monarhije odlucno su se suprotstavili planu da sepostansko-telegrafska sluzba u Bosni i Hercegovini demilitarizuje i daBosanskohercegovacki sabor dobije u odnosu na nju odredene ingeren-cije, jer bi to imalo kao posljedicu ulazenje domacih ljudi u pomenutusluzbu, u koje nisu oni imali dovoljno povjerenja. Oni su zastupaliglediste da u tako strateski isturenoj zemlji kao sto je bila Bosna i Her-cegovina, koja je imala direktne telegrafske veze sa Srbijom i Turskom,u postansko-telegrafskoj sluzbi mora biti iskljucivo zaposlen potpuno

2) Ibidem3) Protokoll uber die unter dem Vorzitze des k.u.k. Ministers des Ka-

iserl. und Konigl. Hauses und des Aussern, Freihern von Aehrenthal, am7.Juni 1909. zu Wien stattgehabte Konferenz der k. und k. gemeinsa-men Minister, Haus - Hof - und Statsarhiv, Wien (HHStA), PolitischesArchiv I k. 638 Cabinett des Ministers (dalje samo C.d.M.) VIII c 12/1.

356

pouzdan personal.4) Zato je austrougarski ministar rata Schonaich in-sistirao da posta i telegraf ostanu i dalje pod vojnom upravom, sto jebilo opcenito u skladu sa teznjom vojnih faktora da pojacaju svoj uticaju Bosni i Hercegovini. Ministar inostranih poslova Aehrenthal uvazavaoje argumente ministra rata, ukazujuci pri tome da se slijedecih godinamora racunati i sa mogucnosti ozbiljnih previranja u Turskoj, ali jes druge strane smatrao da bi iskljucenje postansko-telegrafske sluzbeiz nadleznosti Bosanskohercegovackog sabora bio ozbiljan nedostatakzemaljskog ustava, koji bi tek dao povoda nepozeljnim diskusijama ovojnoj posti. Predlozio je da se posta i telegraf u nacrtu ustava os-tave u kompetenciji Sabora, ali da odluka o vremenu njihove stvarnepredaje u ruke civilne uprave treba da bude donesena tek onda kadtrojica zajednickih ministara postignu saglasnost da je to oportuno.Mada su 7.juna 1909. ovako kompromisno rjesenje usvojili zajednickiministri,5) ono je uskoro bilo revidirano. Postansko-telegrafska sluzbanije navedena u konacnom tekstu Ustava medu poslovima koji spadajuu ingerenciji Bosanskohercegovackog sabora (§ 42), jer su se tome, osimministra rata, protivili ugarska i austrijska vlada kao i prijestolonas-ljednik Franz Ferdinand. Na takvo rjesenje uticalo je i shvatanje dapostansko-telegrafska sluzba nije posao koji se tice iskljucivo Bosne iHercegovine, vec njom treba prema odredbi § 10 zakona od 20.12.1879.(RGB1 Nr 136) da se upravlja u sporazumu sa organima obiju vladaMonarhije.6) Tada su, suprotno prijedlozima Zajednickog ministarstvafinansija, austrijska i ugarska vlada takode, odbile iz slicnih motiva da sesaglase sa kompetencijom Sabora u odnosu na poslove koji se ticu vete-rinarske sluzbe. Posebno pod uticajem negativnog stava ugarske vladenadleznost Sabora nije obuhvatila bankarsko-kreditne poslove, dok jeu vezi sa izgradnjom zeljeznica njegova ingerencija bila ogranicena napretresanje vladinih prijedloga. Tako je zbog odredenih interesa drugihfaktora, medu kojima u prvom redu ugarske vlade, jos vise bio suzendjelokrug Bosanskohercegovackog sabora, nego sto je to prvobitno kon-cipirala austrougarska uprava u Bosni i Hercegovini.7) Treba imati uvidu da je i u ustavnom periodu ostalo neokrnjeno apsolutno pravovladara da sam izdaje zakone odnosno naredbe sa zakonskom snagom

4) H. K a p i d z i c, Ispisi iz beckih arhiva - Prilozi politickoj istorijiBosne i Hercegovine, Glasnik arhiva i Drustva arhivskih radnika BiHXII/XIII, 1972/1973, str. 289-295.

5) Kao napomena 3.6) Protokoll uber die .....am 6. September 1909 ... stattgehabte Konfe-

renz der k.u.k. gemeinsamen Minister (C.d.M VIII c 12/1).7) Dz. J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera o odnosima

Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonom-skih suprotnosti, Godisnjak Drustva istoricara BiH, XVIII str. 63-65.

357

u svim onim pitanjima koji se ticu Bosne i Hercegovine, a koja nisuu zemaljskom ustavu oznacena da spadaju u djelokrug Sabora, ili nisubila rezervisana za austrijski i ugarski parlament.

Poslije oktroisanja Zemaljskog ustava nije se vise moglo odgadatiosnivanje postanske stedionice u Bosni i Hercegovini, pa je u martu1910. Zajednicko ministarstvo finansija uputilo odgovarajuci nacrt za-kona austrijskoj i ugarskoj vladi, kao i drugim zajednickim ministar-stvima. Pri tome se prvobitno uopste nije predvidalo da Bosansko-hercegovacki sabor sudjeluje u donosenju zakonskog akta o osnivanjupostanske stedionice. Medutim, predsjednik austrijske vlade Bienerthizrazio je misljenje da se Sabor, s obzirom na Zemaljski ustav, ne mozezaobici, osobito kada je rijec o onim zakonskim odredbama koje tangi-raju budzetsko pravo sabora i u korist postanske stedionice statuirajuizuzetke i privilegije na podrucju gradanskog prava, poreza i pristojbi.On je sugerirao da se pomenute odredbe prvo ozakone uz ucesce Saboranakon cega bi car druge dijelove predlozenog zakonskog nacrta direktnosankcionisao.8)

Stanoviste austrijske vlade potaklo je zajednickog ministra finansi-ja Buriana da izrazi glediste kako nije preporucljivo samo dio zakonskihodredaba o postanskoj stedionici podnijeti Saboru, jer bi se time po-krenula politicki neugodna diskusija i izazvali protesti protiv direktnogvladarevog zakonodavstva u pitanju koje po svom unutrasnjem bicunije bilo postansko nego drzavno-financijsko. Zato je Burian u julu1910. smatrao da cijeli zakon o postanskoj stedionici treba podnijetiSaboru.9) U tome ga je u potpunosti podrzala Zemaljska vlada, ko-ja je na svojoj vanrednoj sjednici od 13.jula 1910. razmatrala pitanjena koji bi nacin trebalo da se ozakone odredbe o osnivanju postanskestedionice.10)

Ministar Burian kao i Zemaljska vlada imali su u vidu politicke pri-like u Bosni i Hercegovini i raspolozenje Sabora, u kome je odmah napocetku zasjedanja doslo do izrazaja opste nezadovoljstvo zbog namet-nutih ustavnih ogranicenja. U rezoluciji, koju su 23.juna 1910. usvojilesve politicke stranke, trazena je revizija Ustava i prosirenje djelokrugaSabora.11) U pogledu postansko-telegrafske sluzbe, Sabor je na svojojXVIII sjednici od 26.jula u posebnoj rezoluciji trazio da ona prede pod

8) Schonaich Burianu 5.4.1910. Burian Schonaichu 18.4.1910. (Pr BH451/1910) Bienerth Burianu 23.6.1910. (Pr BH 944/1910).

9) Burian Bienerthu 4.7.1910. (Pr BH 944/1911).10) Protokoll uber eine ausserordentliche Sitzung der Regierungskonfe-renz abgehalten am 13.Juli 1910 (Pr BH 1098/1910).11) Vidi: M. I m a m o v i c, Pravni polozaj i unutrasnji politicki ra-zvitak Bosne i Hercegovine od 1878-1914, Sarajevo, 1976, str. 229-231.

358

civilnu upravu i pozvao vladu da o tome povede pregovore sa mjero-davnim faktorima.12) Medutim, kada je rijec o posti i telegrafu, polozajvladinih zastupnika u Saboru bio je jako otezan. Prema jednoj povjer-ljivoj izjavi civilnog adlatusa barona Isidora Benka, Zemaljska vladanije nista znala o ciljevima i planovima postansko-telegrafske uprave uBosni i Hercegovini. Ona nije mogla odgovoriti na pitanja zasto ova ins-titucija, znacajna za stanovnistvo, ureduje na stranom jeziku i sto nijekao druge grane uprave u Bosni i Hercegovini otvorena za zaposljavanjedomacih sinova. Vlada je mogla samo odgovarati da je to vojna insti-tucija i nista vise. Po rijecima barona Benka Zemaljska vlada u odnosuna postansko-telegrafsku sluzbu nije imala ”nista vise uvida i uticaja odbilo koje stranke”. Zato je on, mada uzaludno, pledirao da se postojecestanje korijenito izmijeni.13) Inace, kako Burian tako i Benko bili susvjesni da bi povreda ionako skucenih prava Sabora prilikom osnivanjapostanske stedionice negativno djelovala na politicku situaciju i odnoseizmedu Sabora i vlade.

Predsjednik austrijske vlade Bienerth uvazio je Burianove argu-mente i saglasio se sa njegovim prijedlogom da se zakon o postanskojstedionici kao cjelina podnese Saboru.14) Medutim, takvom postupkuusprotivio se ministar rata Schonaich. On je smatrao da su izvjesnizahvati u kompetenciju Sabora neizbjezni kada je rijec o zakonskomregulisanju vecine pitanja koja su po § 41 Zemaljskog ustava iskljucenaiz djelokruga Sabora,15) a postansko-telegrafsku sluzbu i s njom najuzepovezanu postansku stedionicu upravo je tretirao kao takva pitanja.Zato je trazio da cjelokupnu materiju koja se odnosi na postanskustedionicu ozakoni jedino vladar direktnim putem.16)

Ipak uskoro je izmedu ministara postignut kompromis i usvojenoje rjesenje koje je u sustini bilo slicno prvobitnom austrijskom prijed-logu. Vladarevom odlukom od 25.avgusta 1910. odobrena je Naredbao osnivanju postanske stedionice u Bosni i Hercegovini kao i Reglemano medusobnim odnosima i djelatnosti b.h. sted.ureda i c.k. direkci-je vojne poste i telegrafa u Sarajevu. Naredbom je odreden djelokrugrada stedionice i njena unutrasnja organizacija, dok je zakonski nacrtkoji je podnesen na odobrenje Saboru predvidao da se normira jemstvo

12) Pr BH 1308/1910.13) Benko Varesaninu 11.9.1910 (Pr BH 1333/1910).14) Bienerth Burianu, 11.7.1910 (Pr BH 1057/1910).15) Po paragrafu 41 Zemaljskog ustava izricito su izuzeti iz nadleznostisabora ”svi poslovi, koji se ne ticu samo Bosne i Hercegovine, nego ijedne ili obiju drzava monarhije”.16) Schonaich Burianu, 14.7.1910. (Pr BH 1075/1910).

359

bosanskohercegovacke uprave za poslovanje stedionice kao i povlasti-ce u pogledu oslobodenja od poreza i taksa.17) Pocetak djelatnostistedionice zavisio je od stupanja na snagu zakona koji je trebalo dausvoji Sabor.

Bosanskohercegovacki gradanski politicari gledali su na postanskustedionicu kao na instituciju koja ce koristiti privredi. Medutim, osniva-nje stedionice na apsolutisticki nacin, naredbodavnim putem, docekanoje sa negodovanjem. Predstavnici svih politickih stranaka u Saboru ta-kav postupak su ocijenili kao presizanje u kompetenciju Sabora. Saborje, naime, trebalo da dade jemstvo za poslovanje stedionice, ali ne ida odreduje njen djelokrug rada i organizaciju. Naredba je regulisala iniz pitanja s podrucja gradanskog materijalnog prava kao npr. kamat-nu stopu, zastaru kamata, ustupanje ulozne knjizice i dr. Zato su uPravnom i Finansijskom odboru Sabora izvrsene znatne promjene vla-dinog zakonskog nacrta o postanskoj stedionici. U njega su prenesenemnoge odredbe iz carske naredbe da bi ustavnim putem bilo ponovoozakonjene. Izvrsene su, takode, izmjene nacrta cija je svrha bila da sesuzi djelatnost stedionice kako novi novcani zavod ne bi dobio karakterbanke koja bi konkurisala domacim novcanim institucijama. Tako suograniceni stedni ulozi, na koje je stedionica placala kamate, na 2000kruna, mada je trebalo da ona placa samo 3% kamata na uloge, dok subanke placale 4%. Ogranicenje se odnosilo i na poslove sa vrijednosnimpapirima, kojima se stedionica mogla baviti samo utoliko ukoliko je tobilo potrebno da fruktificira vlastiti kapital.18)

** *

Nacrt zakona o postanskoj stedionici podnesen je Saboru i uzetu pretres u njegovim odborima u novembru 1911, u slozenoj unu-trasnjo-politickoj situaciji kada se odnosi izmedu pojedinih nacionalno-politickih grupacija jos nisu dovoljno iskristalizirali. Sabor je za mjesecdana rada u jesen 1910. (od 7.11. do 7.12.1910.) usvojio nekoliko poli-ticki nebitnih vladinih nacrta u mirnoj atmosferi i gotovo bez diskusije(zakon o mjerama, o selekciji bikova, o selekciji atova, o parnim kotlo-vima, o uracunavanju dijela cinovnickog dodatka u penzije). Tezisteintenzivnog politickog rada bilo je izvan plenumskih sjednica Sabora isamo je njegov izvjesni eho tada dopirao u javnost i saborsku dvoranu.

17) Burian Schonaichu 20.7.1910. (Pr BH 1075/1910), Schonaich Bu-rianu, 31.10.1910. (Pr BH 1704/1910); Pr BH 1695/1910 i 1704/1910;Naredba Zemaljske vlade od 13.9.1910. o osnivanju postanske stedioniceu Bosni i Hercegovini, Glasnik zakona i naredaba za BiH 1910, XVII,17.9.1910.18) Stenografski izvjestaji o sjednicama bosansko-hercegovackog sabora(dalje: BHS) god. 1910/11, I zasjedanje, sv. II, str. 520-676.

360

U srediste bosanskohercegovacke politike doslo je agrarno pitanje iodnos pojedinih politickih stranaka prema vladinom zakonskom nacrtuo dodjeli zajmova za otkup kmetovskih selista na fakultativnoj osno-vi. Jos u doba ljetnog zasjedanja Sabora iz Srpskog saborskog klubapotekla je inicijativa da se sa Hrvatima iz Hrvatske narodne zajedni-ce i Hrvatske katolicke udruge sklopi politicki sporazum. Pregovori sapredstavnicima Kluba poslanika Hrvatske narodne zajednice, mada ni-su bili formalno okoncani, rezultirali su potpisivanjem preliminarnogpolitickog ugovora 12. i 13. septembra 1910, u kome su se potpisnici,medu kojima i tadanji predsjednik Hrvatske narodne zajednice dr Ni-kola Mandic, izjasnili za obligatni otkup kmetova i nacelo ”potpunognarodnog jedinstva Srba i Hrvata”.19)

Na priblizavanje srpskih i hrvatskih gradanskih politicara i zaos-travanje odnosa izmedu muslimanskih i srpskih poslanika uticao je iseljacki pokret, ”strajk” u Bosanskoj krajini i Posavini u ljeto i jesen1910. Medutim, odgovorni austrougarski faktori u Bosni i Hercegovini,medu kojima i komandant 15. korpusa general Auffenberg sumnjali sus pravom u iskrenost srpske i hrvatske gradanske politike prema kme-tovima, kada je, s obzirom na carevo rucno pismo 3.marta 1910. i sta-vove austrijske i ugarske vlade, obligatni otkup bilo nemoguce sprovestijer takav zakon ne bi bio sankcionisan.20) Prema izvjesnim povjerlji-vim informacijama koje je dobila Zemaljska vlada, odbijanje zakona ofakultativnom otkupu bilo je, u stvari, zamisljeno od potpisnika spo-razuma kao politicki manevar kojim bi se srpski i hrvatski poslaniciiskupili pred svojim biracima. Ako bi vlada slijedece godine podnijelaisti zakonski akt, oni bi glasali za njega kao jedino moguce rjesenje.21)

Ovo objasnjenje izgleda dosta vjerovatno ali se ne bi moglo odnositi nanekolicinu radikalnih srpskih poslanika agrarno-nacionalisticke orijen-tacije, koji ce uskoro istupiti iz Srpskog saborskog kluba i obrazovatigrupu oko lista ”Otadzbina”. Kmetovski nemiri ojacali su uticaj ovihelemenata, ali su zato bili neugodni onim politicarima koji su tezilipostizanju sporazuma sa Muslimanima.

Predstojeca rasprava o agrarnom pitanju bacila je sjenu i na di-skusije u Saboru doprinijevsi daljem priblizavanju Muslimanskog kluba

19) BHS god. 1910/11, I zasjedanje, sv. III, str. 1117, 1118, 1179, 1185.Up. M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878-1914, Historijski zbornik XIX-XX, 1966-1967, Zagreb 1968, str. 41-45.Ispred Srpskog kluba pregovore sa Hrvatima vodio je dr Milan Srskic.20) Auffenberg: Memoire uber die politische Situation nach Schlussder ersten Sabor - Session, Sarajevo August 1910, (HHStA, NachlassFranz Ferdinand).21) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 12.11.1910 tele-gram (Pr BH 1778/1910).

361

Vladi. Klub muslimanskih saborskih poslanika pokrenuo je na sjedniciod 19. novembra 1910. pitanje isplate dnevnica virilistima. On se os-tavsi u manjini konfrontirao sa srpskim i hrvatskim poslanicima koji sutada ostali pri zakljucku, usvojenom od svih poslanika jos na pocetkusaborskog rada, da virilistima ne pripadaju dnevnice. Poslanik SimaErakovic prebacio je Muslimanskom klubu da je izmijenio glediste izegoistickih razloga, jer hoce da se virilistima, koji su zavisili od vla-de, plati kako bi dosli u Sabor i zajedno sa muslimanskim poslanicimaglasali za vladinu zakonsku osnovu.22)

Medutim, srpsko-hrvatski politicki pakt nije mogao biti perfektu-iran jer ga vecina u Hrvatskom klubu nije prihvatila. Zvanicno izas-lanstvo Kluba na pregovorima sa srpskim poslanicima izjavilo je da imaodrijesene ruke, sto je ustvari znacilo da se odrice principa utvrdenih usporazumu koji je raniji predsjednik Hrvatske narodne zajednice dr Ni-kola Mandic bio potpisao.23) Uzroci sto nije doslo do realizacije srpsko-hrvatskog politickog saveza leze u neprevazidenim suprotnostima, ko-je su zbog nerjesenog drzavnopravnog polozaja Bosne i Hercegovine,proizilazile iz razlicitih nacionalnih i politickih aspiracija. Ovo je na-rocito dolazilo do izrazaja u razlicitoj interpretaciji pojma ”narodnogjedinstva”, ravnopravnosti pisama i nacionalnih oznaka za jezik. Uzto je bitno znacajna bila okolnost da vodstvo Hrvatske narodne zajed-nice nije bilo uopste spremno da ude u jednu koaliciju koja bi mogladobiti opozicioni karakter. I razvoj politickih prilika u Hrvatskoj, ukojoj je doslo do prekida kratkotrajne saradnje izmedu bana Tomasicai hrvatsko-srpske koalicije pa je ona ponovo otisla u opoziciju, vjerovat-no je uticao na negativan stav kako Zemaljske vlade tako i zajednicaraprema paktu izmedu Hrvata i Srba u Bosni i Hercegovini.24)

Poslije propalih pregovora sa Hrvatima vodstvo Srpskog saborskogkluba ponovo se obratilo Muslimanima, sa kojima je jos na pocetkurada Sabora, prije izbijanja kmetskog pokreta, imalo izvjesne bezus-pjesne kontakte u vezi sa rjesavanjem agrarnog pitanja. Novi srpsko-muslimanski pregovori poceli su, zapravo, tek onda nakon sto su seMuslimani solidarisali sa Hrvatima i zajedno s njima na sjednici Sa-bora 26.novembra 1910. izjasnili se za to da se iz zemaljskih sredsta-va subvencionira odrzavanje u Sarajevu nekoliko operskih i dramskihpredstava ”Kr. Hrvatskog narodnog zemaljskog kazalista” iz Zagreba.Muslimani su prethodno u peticionom odboru, kao i Srbi, bili protivtoga, ali u plenumu Sabora izmijenili su stanoviste tako da su Srbi

22) BHS god. 1910/11, I, zasj. sv. II, str. 242-254.23) Mandica je na polozaju predsjednika Hrvatske narodne zajednice za-mjenio dr Jozo Sunaric, kao nap.19.24) Vidi M. G r o s s, op. cit. str. 41-45.

362

ostali u manjini. Diskusija o ovom pitanju bila je indikator stanja po-litickih i medunacionalnih odnosa i pokazalo je koliko su bile iskreneparole gradanskih politicara o narodnom i kulturnom jedinstvu. Istina,govornici iz redova srpskih radikalnih poslanika (Simo Erakovic, Kos-ta Majkic, Gavro Gasic, Stevo Kaludercic, Matija Popovic, dr ZivkoNjezic) nisu direktno motivirali svoje odbijanje time sto je u pitanjugostovanje jednog hrvatskog pozorista. Oni su se samo izjasnjavali pro-tiv toga da se sredstva prikupljena od seljacke muke i znoja daju zauzivanje i zabavljanje gradana. Pri tome je lansirana i parola: ”Prvomoramo imati hljeba, pa onda prosvjetu!”.25)

U pregovorima izmedu delegacija Srpskog i Muslimanskog kluba sr-pski predstavnici pokusali su postici sporazum sa Muslimanima. Onisu prihvatili princip fakultativnog otkupa, ali su istovremeno trazili dase pojaca stabilnost kmetovskog posjeda i bitno ogranice prava zemljo-posjednika, formulisuci to u posebnom nacrtu zakona (lex Stojanovic).Uz to su predlagali da se zakonski nacrt o otkupu kmetova modifiku-je u zakon o dodjeli hipotekarnih zajmova opcenito poljoprivrednicimaa ne samo kmetovima. Muslimansko politicko vodstvo odbilo je oveprijedloge i bez osjecanja za realnost zahtijevalo preduzimanje mjereza obezbjedenje prava zemljoposjednika i znatno prosirenje njihovihovlastenja (lex Halilbasic). Vodeci tajne pregovore sa Srbima, musli-mansko vodstvo, u cijoj su politici dominirali interesi veleposjednika, uisto doba je kontaktiralo i sa Hrvatima. Napustivsi princip obaveznogotkupa kmetova, vodstvo Hrvatske narodne zajednice orijentisalo se jena saradnju sa Vladom i muslimanskim predstavnicima u namjeri dana taj nacin postigne odredene nacionalno-politicke ciljeve.

Pregovarajuci sa muslimanskim predstavnicima Srpski klub je u istodoba nastojao i da Vlada prihvati njegove prijedloge u pogledu agrara.Pocetkom decembra 1910. predstavnici Kluba Vojislav Sola, dr NikolaStojanovic i dr Jovo Simic saopstili su Vladi da su spremni za sadada se zadovolje fakultativnim otkupom, iako jos uvijek daju prednostobligatnom i ne napustaju ovaj princip pro foro interno. Promjenusvoga stava obrazlozili su slijedecim momentima:

Uvidjeli su da se obligatni otkup ne moze sprovesti; ako se barnesto ucini za kmetove mozda ce se izbjeci povratak slicnih ili jos jacihkmetovskih nemira u slijedecoj godini; popustanjem u ovom pitanjuoni zele dati dokaz svoje politicke zrelosti i otvoriti Zemaljskoj vladi iZajednickom ministarstvu finansija izlaz iz teske situacije koja bi nas-tupila ako bi se odbacio njihov prijedlog. U slucaju da Vlada obeca dace usvojiti njihove prijedloge, oni bi se obavezali da u Saboru obrazu-ju potrebnu vecinu i jasno su stavili do znanja da ce njihovo drzanje

25) BHS, god. 1910/11 I zasj., sv. II, str. 351-356; Zemaljska vladaZajednickom ministarstvu finansija 26.11.1910 (Pr BH 1752/1910).

363

prema budzetu za 1911. biti ovisno od susretljivosti Vlade u agrarnompitanju, kao i u pitanju reforme postupka u sumskim prekrsajima kojesu u ljetnom zasjedanju pokrenule sve stranke.26)

Cilj Srpskog kluba je bio da se osujeti stvaranje hrvatsko-musli-manske koalicije i izbjegne situacija u kojoj bi se Srbi u Saboru nasliu manjini i opoziciji. S druge strane, iz obzira prema velikoj masi srp-skih kmetova i seljaka oni su smatrali neophodnim da mogu ukazati nabar neke rezultate svoga rada u prilog poboljsanja njihovog polozaja.Medutim, sporazum sa Vladom nije mogao biti postignut, iako je natome narocito radio odjelni predstojnik Zemaljske vlade baron Pitner,koji je vazio kao eksponent madarske politike i zalagao se za sarad-nju Vlade sa Srbima. On je bio protiv hrvatsko-muslimanske koalicijesmatrajuci da bi bio opasan eksperiment obrazovati vladinu vecinu odstranaka koje se nalaze pod uticajem tako nepouzdanih politicara ti-pa jednog Serifa Arnautovica i Nikole Mandica. Majoriziranje Srbaod strane takve vecine imalo bi, po Pitnerovoj ocjeni, kao posljedi-cu jacanje u redovima srpskih poslanika radikalnih elemenata, koji bimogli dobiti prevagu.27)

Ministar Burian i Zemaljska vlada na kraju su odbili da pristanu nalex Stojanovic iz politickih obzira prema muslimanskim zemljoposjed-nicima, ostajuci pri svom nacrtu agrarnog zakona kao na privremenomsrednjem rjesenju. To je u stvari i omogucilo stvaranje muslimansko-hrvatske vladine koalicije, koja se u dokumentima prvi puta spominjepocetkom januara 1911. godine. Koalicija se javlja nastupajuci pomir-ljivo u krizi, koja je nastala oko utvrdivanja dnevnog reda nastavkasaborske sesije, a prvi put je javno istupila u plenumu Sabora prilikomrasprave o postanskoj stedionici.

Za vrijeme zimskih ferija prvaci saborskih klubova i PredsjednistvoSabora, na sastanku odrzanom 3.januara 1910, dogovorili su se, na po-ticaj podpredsjednika Srpskog kluba dr Milana Srskica, da ce tek umaju odnosno junu uzeti u pretres u Saboru budzet za 1911. godinu,ako Vlada ne pokaze dobru volju i ne ispuni odredene uslove. Kao pr-vo trazeno je da se u Saboru usvojena novela u postupku u sumskimstetama, kojom se predvidalo ucesce porotnika pri odlucivanju o krivnji(lex Srskic), do 16.januara 1911. preporuci vladaru da je sankcionise,kao i rezoluciju Sabora u pogledu amnestije za sumske delikte. Osimtoga, Vlada je trebala da dopusti da Sabor do 1.februara, prije budzeta,pretrese cetiri prijedloga ciji su inicijatori bili poslanici. Tri prijedlogatretirali su agrarnu problematiku, a jedan je predvidao ozakonjenje na-rodnog jezika kao zvanicnog jezika u unutrasnjoj i vanjskoj sluzbenoj

26) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 4.12.1910. tel.(Pr. BH 1883/1910), Pitner Benku, 11.12.1910. (Pr BH 46/1911).27) H. K a p i dz i c, op. cit. str. 526.

364

upotrebi. Za one zakone koji dobiju vecinu u Saboru Vlada bi bilaobavezna da izdejstvuje sankciju istovremeno kada bude sankcionisan ibudzet za 1911. godinu.28)

Na donosenje ovakvih zakljucaka uticao je tezak polozaj poslani-ka, i to ne samo srpskih, u odnosu prema svojim biracima. Poslanicisu smatrali da su bili vrlo susretljivi prema Vladi, narocito votirajucibudzet za 1910, ali da Vlada mnoge njihove zelje i prijedloge nije uzelau obzir. Iznesen je podatak da se niz poslanika vise ne osuduje pokazatiu svojim izbornim kotarevima. Zbog toga su politicki prvaci uslovljava-li izglasavanje budzeta za 1911, obecanjem Vlade da ce biracima mocinesto pozitivno pokazati.29)

Zakljucci sastanka od 3.januara 1911. dali su povoda civilnom ad-latusu baronu Benku za pesimisticku ocjenu kako je situacija takva dabi se moralo pristupiti raspustanju Sabora. Benko je smatrao da se nemoze ocekivati izmjena stavova vodecih licnosti i da je samo u pitanjuizbor nacina kako raspustiti Sabor. On je mislio da je to najbolje ucinitionda ako Sabor, kada se ponovo sastane, ne bude htio da u prvom redupristupi pretresanju budzeta.30) Sa Benkovim misljenjem bio je pot-puno saglasan zemaljski poglavar general Marijan Varesanin. Premanjegovim rezonima parlamentarna buducnost zemlje bi se kompromito-vala ”ako bi se popustilo prepotentnim zahtjevima Sabora.” Medutim,i on je bio za to da se mora pokusati da Sabor usvoji budzet, jer jebio uvjerenja da iz novih izvora nikako ne bi moglo proizici umjerenijei prema Vladi uvidavnije tijelo.31) Ovo je bilo prvi put od otvaranjaSabora da se ozbiljno pomisljalo na njegovo raspustanje. U narednomrazdoblju do Prvog svjetskog rata to ce se ponoviti u nekoliko navra-ta.32)

Burian je tada, medutim, smatrao preuranjenim da se razmatrapitanje raspustanja Sabora. On je preporucivao da Vlada prethodnopokusa taktizirati, da odgodom sjednica dobije na vremenu, i pokaze iz-vjesnu susretljivost u pogledu pretresanja manje vaznih prijedloga kojeiniciraju poslanici, ali da se takvi prijedlozi ne pretpostave pretresanjubudzeta i zakona o otkupu kmetova. Inace, rad Sabora trebalo je nakonzimskog odmora, po Burianovom planu, ponovo otpoceti raspravom onacrtu zakona o postanskoj stedionici.33)

28) Pitner Burianu, 3.1.1911. (Pr BH 27/1911).29) Ibidem30) Benko Zajednickom ministarstvu finansija 3.1.1911. (PrBH 14/1911).31) Varesanin Zajednickom ministarstvu finansija, 4.1.1911. (Pr BH27/1911).32) Vidi: Dz. J u z b a s i c, Jezicko pitanje u austrougarskoj politiciu Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973.33) Burian Zemaljskoj vladi, telegrami od 5. i 9.1.1911. (Pr BH 14 i30/1911).

365

Pokusaj da saborski prvaci zauzmu odlucan zajednicki stav premaVladi bio je unaprijed osuden na neuspjeh. Prijedlozi koje su podnosilipojedini poslanici po pravilu su produbljivali postojece politicke razlike(rezolucija R. Sulejmanpasica, zakonski nacrti Jankijevica, Stojanovica,Halilbasica, Mandica i dr.). neposredno po usvajanju zajednickih za-kljucaka na sastanku 3.januara 1911, clanovi Predsjednistva Sabora drSafvet-beg Basagic i dr Nikola Mandic ogradili su se od onih najbit-nijih. U povjerljivim razgovorima sa vladinim funkcionerima oni su sepravdali da su bili iznenadeni ”neodmjerenim” zahtjevima srpskih vodai obecali su da ce provladina hrvatsko-muslimanska koalicija usvojitibudzet.34)

Zajednicki pomirljiv nastup hrvatskih i muslimanskih predstavnikana novim sastancima prvaka saborskih klubova sa Predsjednistvom Sa-bora, koji su odrzani 13. i 14.januara 1911, omogucili su da se postignekompromis u smislu Burianovih intencija. Tome su doprinijeli i srpskiposlanici koji nisu insistirali na svim postavljenim zahtjevima, jer su sepribojavali raspustanja Sabora i raspisivanja novih izbora. Postignut jedogovor da ponovni rad Sabora pocne 23.januara 1911. godine, pretre-sanjem zakonskog nacrta o postanskoj stedionici. Pored njega, trebaloje da Sabor pretrese neke nebitne prijedloge poslanika (lex Jankijevici rezoluciju R. Sulejmanpasica), kao i zakon o obaveznom pohadanjuosnovnih skola sve dok ne bude u budzetskom odboru pripremljen pri-jedlog budzeta. Civilni adlatus je sa svoje strane obecao prvacimasaborskih poslanickih klubova da ce se pri sastavljanju programa radavoditi racuna o zeljama Sabora, u koliko bude osigurana rasprava onajvaznijim Vladinim prijedlozima.35)

** *

Sabor je zakonskom nacrtu o postanskoj stedionici posvetio sedamsvojih plenarnih sjednica, koje su pocele 24.januara a zavrsile se 1.fe-bruara 1911. godine kada je zakon izglasan.36) Rasprava je bila s obzi-rom na neposredni predmet neuobicajeno duga, pracena podnosenjemrezolucija koje su inicirali poslanicki klubovi, davanjem prijedloga i pro-tivprijedloga, podnosenjem i odustajanjem od amandmana, te je dala

34) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija, 6.1.1911. (PrBH 30/1911).35) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija, telegrami i pi-smo od 14.1.1911. (Pr BH 60 i 77/1911).36) BHS, I zasj., sv. II, str. 520-697. Diskusiju o postanskoj stedionici uSaboru do sada je najpotpunije prikazao M. I m a m o v i c, op. cit. str.235-236. Medutim, ne stoji konstatacija autora da je Vlada ”dostavilanaredbu kao svoj zakonski prijedlog na pretres Saboru”.

366

priliku da se javno manifestuje prevrtljivost i demagogija pojedinih po-liticara. Ona je, medutim, tangirala i znacajna drzavnopravna pitanjakoja su se odnosila na kompetenciju i polozaj Bosanskohercegovackogsabora.

Ranije su se, prilikom rasprave u saborskim odborima, vodece lic-nosti Hrvatske narodne zajednice dr Nikola Mandic i dr Jozo Sunaricisticali u zastupanju gledista da sva pitanja koja se ticu iskljucivo Bo-sne i Hercegovine spadaju u nadleznost Sabora a ne samo ona koja sutaksativno navedena u § 42 Zemaljskog ustava. Polazeci s ovog stano-vista oni su osporavali kako ustavnu tako i zakonsku valjanost carskenaredbe o osnivanju postanske stedionice u Bosni i Hercegovini, pa jepod njihovim uticajem takvo shvatanje na odredeni nacin trebalo dadode do izrazaja u odredbi o stupanju na snagu saborskog zakona opostanskoj stedionici (§ 16). Medutim, prvaci Hrvatske narodne zajed-nice reterirali su od ovog stava u toku rasprave u plenumu Sabora ipredlozili su novu kompromisnu formulaciju zakljucnog § 16, prihvat-ljivu za Vladu. Njome se nastojalo dovesti u sklad stanoviste Saborai ujedno priznati ”pravnu egzistenciju” Naredbe. U tom pogledu onisu uzivali punu podrsku Muslimanskog kluba, koji je pazio da se nezamjeri Vladi pred raspravu o agrarnom zakonu. U sporazumu sa Hr-vatskim i Muslimanskim klubom dr Nikola Mandic je podnio jos napocetku rasprave rezoluciju kojom se osuduje postupak Zemaljske vla-de prilikom osnivanja postanske stedionice i poziva se vlada da ubuducepostuje ustavne norme. Oba kluba su, medutim, smatrala ovaj protestdovoljnim i izjasnila se protiv otvaranja sukoba sa Vladom,37) koja senasla u situaciji da u Saboru javno osporava i ono za sto se ranije samainterno zalagala. Izmjena stanovista hrvatskih gradanskih politicarabila je u najuzoj vezi sa opstom evolucijom politickih odnosa u Bosni iHercegovini u jesen i zimu 1911. godine.

Muslimansko-hrvatska vecina usvojila je zakon o postanskoj ste-dionici nakon burnih protesta i opstrukcije srpskih poslanika. Srpskiposlanici su u debati posebno uporno insistirali na jednoj radikalnijojstilizaciji zakljucenog § 16, koja bi iskljucila mogucnost da Vlada bezznanja Sabora preinaci ustanove carske naredbe o stedionici. Medutim,pitanje nije imalo toliko veze sa samom sustinom zakona. Ono je, kaoi protesti zbog tumacenja odredbe Ustava o broju clanova Sabora kojimoraju biti prisutni sjednici da se donese punovazan zakljucak, bilo pri-je svega stvar prestiza. Time su srpski poslanici izrazavali negodovanjeprotiv nadglasavanja od strane saveznicke vecine. Ovaj poraz je timteze pao Srpskom poslanickom klubu jer je on pretendovao na vodecuulogu i hegemoniju u Saboru. Njegov istaknuti clan, pripadnik grupe

37) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija, telegrami od31.11. i 5.12.1910. (Pr BH 1867 i 1891 iz 1910), kao nap. 18.

367

”Narod”, dr Nikola Stojanovic, izjavio je docnije za vrijeme budzetskedebate, da su ”Srbi kao relativna vecina pozvani fakticno ... da igrajuglavnu ulogu”.38)

Drzanje muslimansko-hrvatske vecine u debati o postanskoj ste-dionici baron Benko je ocijenio da je bilo ”uz malo izuzetaka kukav-no”. Vecina se pokazala kod svog prvog nastupa nepouzdanom, kakose Benko i pribojavao prilikom njenog osnivanja. Tek nakon razgo-vora sa odjelnim predstojnikom Zemaljske vlade Adalbertom Shekomposlanici Hrvatske katolicke udruge u zadnji cas su pristali da glasajusa ostalim hrvatskim i muslimanskim poslanicima. Oni su svoje uste-zanje objasnjavali time sto im Vlada ni u cemu ne izlazi u susret.39)

Ovu taktiku ponovice poslanici Hrvatske katolicke udruge i prilikomglasanja za budzet za 1911. kako bi izdejstvovali podrsku Vlade za do-bijanje zajma u cilju saniranja vrlo loseg finansijskog stanja sarajevskenadbiskupije.40)

Stvaranje hrvatsko-muslimanske vecine prethodilo je zakljucenjuhrvatsko-muslimanskog pakta, koji je potpisan tek 31.marta 1911, ne-posredno pred raspravu o fakultativnom otkupu kmetova. To je ima-lo dalekosezan uticaj na politicke odnose u Bosni i Hercegovini prijePrvog svjetskog rata. Medutim, vec i samo obrazovanje muslimansko-hrvatske koalicije, koja se u debati o postanskoj stedionici konfrontiralasa Srpskim klubom, imalo je kao neposrednu posljedicu ostavku Dervis-bega Miralema na polozaj predsjednika Kluba muslimanskih poslanikai istup iz Kluba dr Murata Sarica, koji se inace deklarisao kao Srbin.To je potaklo da iz stranke takode istupe Vasfi-beg Biscevic i Salih-agaKucukalic, koji su bili pristase umrlog Ali-bega Firdusa, ali su se protivvolje potcinjavali vodstvu Serifa Arnautovica.41) Ovi disidenti zajedno

38) BHS, god. 1910/11, II zasj. sv. III, str. 1181-1183. Srpskim posla-nicima polazilo je za rukom da cak kad su se kao manjina nasli u opozicijidaju svoj pecat radu Sabora. Baron Benko je u januaru 1911. pisao ka-ko Srbi svojim brojem i temperamentom odreduju drzanje Sabora (Ze-maljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 18.1.1911. (Pr BH77/1911). Za drzanje srpskih poslanika imala je znacaja ne samo okol-nost sto je najveci dio kmetova bio iz redova Srba, nego i to sto je srpskinarod u Bosni i Hercegovini imao najrazvijeniju burzoaziju i gradanskuinteligenciju. Kod njega se najranije formirala i nacionalna svijest, nasto je uticalo i postojanje slobodne srpske drzave.39) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija, telegrami od31.1. i 2.2. 1911. (Pr BH 133 i 148 iz 1911).40) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 24.2.1911. (PrBH 275/1911).41) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija, 1.2.1911. (PrBH 159/1911).

368

sa Becir-begom Gradascevicem i Osman-begom Pasicem odbice da pot-pisu hrvatsko-muslimanski pakt i obrazovace, na celu sa Dervis-begomMiralemom, posebnu politicku grupu.

Takode, u decembru 1910. i januaru 1911. doslo je do osipanjaSrpskog poslanickog kluba. Simo Erakovic, dr Risto Bozic i dr ZivkoNjezic napustili su Srpski klub pridruzivsi se tako Petru Kocicu. Njihje Vlada oznacila kao ekstremno krilo Srpske saborske stranke, kojece sada nesputano klubskom disciplinom praviti najostriju opoziciju.42)

Ovo se vec vidno manifestovalo prilikom debate o postanskoj stedionici.Rasprava o postanskoj stedionici nije samo ukazala na novi raspored

politickih snaga u Bosanskohercegovackom saboru, nego je pokretanjemdrzavnopravnih pitanja privukla paznju Beca i Peste. Predsjednik aus-trijske vlade Bienert bez ustezanja je dao saglasnost na usvojeni tekst,polazeci od toga da osnovne dopune koje je Sabor izvrsio pripadajupodrucju civilnog prava i upravljanja drzavnim imetkom, pa prema to-me u skladu sa § 42 Zemaljskog ustava spadaju u nadleznost Sabora.Bienert je, medutim, izrazio neslaganje austrijske vlade sa misljenjemSabora iznesenim u rezoluciji dr Zivka Njezica i dr, koja je na poti-caj Srpskog kluba 25.januara 1911. usvojena vecinom glasova (manjinusu sacinjavali uglavnom muslimanski poslanici). U toj rezoluciji je bi-lo izrazeno stanoviste da u kompetenciju Sabora spadaju svi drzavniposlovi koji se ticu Bosne i Hercegovine a nisu iskljuceni odredbama§ 41 zemaljskog ustava. Austrijska vlada je ukazivala da direktna za-konodavna vlast krune nije nicim ogranicena u bosanskohercegovackimposlovima koji nisu u § 42 zemaljskog ustava izricito spomenuti da spa-daju u nadleznost Sabora (npr. izmjene Ustava, izbornog reda i dr).Ovo glediste se u potpunosti podudaralo sa stavom bosanskohercego-vacke uprave, ali Zemaljska vlada nije smatrala politicki oportunim dau Saboru tada javno reaguje bojeci se burnih politickih rasprava,43)

koje bi mogle ugroziti rad Sabora i usvajanje budzeta za 1911. godinu.Rezerve ugarske vlade prema postupku Bosanskohercegovackog sa-

bora bile su, medutim, znatno vece. Predsjednik ugarske vlade KhuenHedervary, restriktivno tumaceci odredbe Zemaljskog ustava, smatraoje da je Sabor izmjenom vladinog nacrta zakona prekoracio svoj dje-lokrug i da polazeci sa drzavnopravnog stanovista ne bi mogao datisaglasnost za njegovu sankciju. Hedervary je ipak dao saglasnost u imeugarske vlade kako bi se izbjegle teske politicke komplikacije i da bipodrzao ministra Buriana. Pri tome je naglasio da to ne moze sluziti

42) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija, 26.1.1911. (PrBH 120/1911).43) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija, 16.3.1911. (PrBH 408/1911) i Bienerth Burianu, 23.5.1911. (Pr BH 705/1911).

369

kao presedan za buducnost jer bi prosirenje djelokruga Bosanskoher-cegovackog sabora protivrjecilo kako osnovnim principima Zemaljskogustava tako i politickim intencijama ugarske vlade.44) Tako su teznjeda Sabor ocuva i prosiri svoje kompetencije, koje su dosle do izrazajai prilikom diskusije o postanskoj stedionici, nailazile na prepreke kododlucujucih faktora u Monarhiji. Medutim, iako unaprijed osudena naneuspjeh nastojanja da se Sabor pretvori u parlament, bila su manje-vise prisutna u cijelom ustavnom periodu, nosena od strane heterogenihpolitickih snaga koje su ih izrazavale sa razlicitim intenzitetom i dos-ljednoscu.


44) Khuen Hedervary - Burianu, 21.5.1911. (Pr BH 706/1911). Zakon opostanskoj stedionici car je sankcionisao 11.juna 1911.

370

NEKOLIKO NAPOMENA O JEVREJIMA U BOSNI

I HERCEGOVINI U DOBA AUSTROUGARSKE UPRAVE

Austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine znacila je veliku is-torijsku prekretnicu, koja je bila ne samo politicke nego i socijalno-ekonomske i uopste kulturno-civilizacijske prirode. Duboke promjenezahvatile su i jevrejsku zajednicu u Bosni i Hercegovini, a i ona je sa-ma postala znacajan faktor privrednog i kulturnog preobrazaja zemlje.U okviru nastalih demografskih promjena uz domace Sefarde, koji suuz srpske trgovce bili do 1878. glavni reprezentanti bosanskohercego-vacke spoljne trgovine i glavni zajmodavci, stizu i Jevreji iz Monarhije,Askenazi. Njihove predhodnice dolaze sa austrougarskim trupama utoku same okupacione kampanje kao snabdjevaci vojske zivotnim na-mirnicama i prevoznici, te kao agenti trgovackih kuca i trgovacki putni-ci, medu kojima su bili narocito brojni madarski Jevreji. Vremenom suse Jevreji iz Monarhije, cija se brojnost povecala, prosirili po bosansko-hercegovackim gradovima kao trgovci i krcmari. Oni se javljaju i kaoosnivaci prvih industrijskih preduzeca u zemlji. U procesu brze urba-nizacije ukljucuju se u modernu izgradnju stanova, osobito u Sarajevu,koristeci mogucnost kupovine jeftinog gradevinskog zemljista u grado-vima, kao i jeftinog poljoprivrednog zemljista u Bosanskoj Posavini. Isefardski trgovci iz Sarajeva i drugih gradova uspjesno se prilagodavajunovim prilikama. Oni sada i ”orijentalnu” robu nabavljaju preko Save,te u znatnoj mjeri doprinose preobrazaju tradicionalnog bosanskoher-cegovackog trzista i ukupnoj modernizaciji drustva.1)

Tokom vremena doseljeni Askenazi dosegli su blizu trecinu ukupnejevrejske populacije u Bosni i Hercegovini. Tako je 1895. od ukupno8.213 Jevreja na Sefarde otpadalo 5.729 lica ili 69,76%, a na Askenaze

1) Vidi Ferdo H a u p t m a n n, Privreda i drustvo u Bosni i Herce-govini u doba austrougarske vladavine (1878-1918), u Prilozi za istorijuBosne i Hercegovine II, ANUBiH Posebna izdanja LXXIX/18, Sarajevo1987, str. 109-110, 194-195; up. G. H o l t z, Die letzten Kampfe undder Heimmarsch, Wien -Leipzig 1908, str. 12 i d; Johann A s b o t h,Bosnien und die Herzegowina, Reisebilder und Studien, Wien 1888, str.165; E. L e v e l e y e, Die Balkanlander, Leipzig 1988, str. 236.

371

2.484 osobe ili 30,24%.2) Ni docnije se ovaj odnos nije bitnije izmijenio.Prema popisu iz 1910. broj Sefarda je iznosio 8.219, a Askenaza 3.649osoba.3) Pri tome treba imati u vidu da je askenaska grupacija bilasrazmjerno svojoj brojnosti ekonomski znatno uticajnija.

Zahvaljujuci doseljavanju kao i prirodnom prirastaju broj Jevreja(Sefarda i Askenaza) porastao je od 1879. do 1910. godine od 3.426na 11.868, t.j. za 246%, dok je kod pravoslavnih Srba, koji su jediniimali normalan demografski porast, isti iznosio 66%, kod katolika jebio 107%, a kod stanovnistva muslimanske vjere samo 36%. U istomrazdoblju udio Jevreja u stanovnistvu Bosne i Hercegovine porastao jeod 0.29% na 0.62%, a kada je rijec samo o stanovnicima gradova taj seprocenat popeo od 2% u 1879, na 4% u 1910. godini. Jevreji su bili go-tovo iskljucivo gradski elemenat (93,66%, i to Sefardi 95,4%, Askenazi89,7%). Bili su 1879. nastanjeni u 30, a 1910. godine u 62 bosansko-hercegovacka grada, tako da od 66 gradskih opstina samo u 4 nije biloJevreja (Gornji Vakuf, Glamoc, Capljina, Kresevo). Najvise ih je bi-lo u Sarajevu (6.397), u kome je zivjelo vise od polovine svih Jevrejau Bosni i Hercegovini (57,55%). U Sarajevu su Jevreji cinili 12,32%svih stanovnika grada. Ukupno uzevsi broj Jevreja u bosanskoherce-govackim gradovima porastao je od 1879. do 1910. godine za 227%, abili su posebno zastupljeni u Banjaluci (321), Travniku (472), Bijelji-ni (429), Zenici (294), Mostaru (254), Visegradu (265), itd. Pri tomenjihov udio u grupi trgovacko-prometno-novcarskih-veresijskih zvanjaiznosio je 1910. jednu petinu. Polozaj Jevreja u trgovackom prometunije bio niukakvom srazmjeru sa njihovim brojem. U njihovim se ruka-ma koncentrisala glavnina uvozne i izvozne trgovine. Inace, kada je rijeco Jevrejima vlasnicima preduzeca i radnji, njih je u Bosni i Hercegovinibilo 1907. godine 1.262 ili 3%. a 1913. godine 1923 ili 3,6%.4)

Zadnjih godina publikovani radovi Iljasa Hadzibegovica i Ferde Ha-uptmanna, koji se odnose na bosanskohercegovacko drustvo u dobaaustrougarske uprave, donose relevantne podatke i ocjene o ucescu Je-vreja u privrednom zivotu zemlje. Medutim, postoji potreba da seova istrazivanja nastave i prodube. Do sada koristene, inace, broj-nim podacima bogate statisticke publikacije zemaljske uprave, kao ikazivanja savremenika sadrzana u literaturi, imaju ogranicenu upotreb-nu vrijednost za rekonstrukciju pojedinih socijalnih slojeva i njihovog

2) Up. Avram P i n t o, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, Sa-rajevo 1987, str. 16. i d.

3) Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina 1913,str. 1.

4) Iljas H a d z i b e g o v i c, Postanak radnicke klase u Bosni i Her-cegovini i njen razvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 97-102, 115;i s t i, Bosanskohercegovacki gradovi na razmedu 19. i 20. stoljeca,Sarajevo 1991, str. 65-80; H a u p t m a n n, op. cit. str. 194-195.

372

nacionalno-konfesionalnog sastava. Bice potrebno prosiriti arhivska is-trazivanja na nove tematske oblasti. Dalje izucavanje privredne istori-je, posebno trgovine i bankarstva, te posjedovnih odnosa kada je rijeco nekretninama, narocito u Sarajevu (istrazivanja u katastru), pruzicekompleksniju sliku i o jevrejskoj zajednici, koja je bila socijalno sloje-vita i u svojim redovima, pored istaknutih pripadnika gornjih slojeva iintelektualnih zanimanja, imala i dosta gradske sirotinje.

Ucesce Jevreja u redovima radnistva bilo je visestruko vece od njiho-vog udjela u ukupnom stanovnistvu zemlje, ali je ono bilo osjetno manjenego sto je iznosio procenat Jevreja medu stanovnistvom gradova. Od52.871 radnika zaposlenog 1907. u erarnim i privatnim preduzecima iradnjama broj Jevreja iznosio je 1.128 ili 2,2%. U preduzecima koja supripadala zemaljskom eraru od ukupno 14.848 zaposlenih radilo je tadasamo 146 Jevreja odnosno 1%, a u privatnim preduzecima od 38.023zaposlena 982 su bili jevrejski radnici ili 2,6%. Jevreji su, s obziromna njihov ukupan broj, bili znacajnije zastupljeni medu radnicima utekstilnoj industriji (10,5%), trgovini (7,9%) i grafickoj industriji (7%).Inace, pada u oci da je mali broj Jevreja radio u erarnim preduzecima.5)

Nakon okupacije 1878. uz postojece sefardske vjerske opstine osni-vaju se i opstine doseljenih austrougarskih Jevreja, Askenaza. U Mos-taru je postojala zajednicka opstina, dok jevrejska opstina u DonjojTuzli, mada nije bila osnovana kao askenaska, nije obuhvatala gotovonijednog Sefarda. Sredinom devedesetih godina 19. stoljeca Sefardi suu Bosni i Hercegovini imali 17 opstina i 16 sinagoga, te 9 rabina i 25citaca molitvi (Vorbetern). U isto vrijeme austrougarski Jevreji imali sutri opstine, 1 sinagogu, 2 zgrade u kojima su se odrzavale molitve, kao idva rabina i jednog citaca molitvi. Sve su se opstine postepeno organi-zovale na modernijoj osnovi dobijajuci od vlade odobrene statute, kojisu bili dosta slicni. Oni su propisivali obavezu vjernika naseljenih na te-ritoriji opstine da joj pristupe i placaju propisane priloge. U opstinamasu vodene maticne knjige, a taj posao spadao je u duznost rabina. Unovim statutima bilo je izricito naglaseno pravo drzavnog nadzora nadradom opstina. Za izbor i smjenjivanje rabina kao i ucitelja na jevrej-skim skolama bilo je neophodno odobrenje Zemaljske vlade, koja je savrlo skromnim sredstvima subvencionirala jevrejske ustanove.6)

U doba turske uprave Sefardi su osnivali privatne skole u mjestimagdje su imali vece opstine. Ove malobrojne skole bile su slicne musli-manskim mektebima. Na njima su nastavu, koja se sastojala od citanjatekstova na hebrejskom i poducavanja o ceremonijalu jevrejske religije,

5) I. H a d z i b e g o v i c, Postanak radnicke klase, str. 194-197.6) Ferdinand S c h m i d,Bosnien und die Herzegowina unter der Ver-

waltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 694-695.

373

po pravilu izvodili rabini na spanjolskom jeziku. Pri kraju turske upra-ve Sefardi su u Sarajevu imali i jednu svoju srednju skolu.7) Pocetkompak 20. stoljeca zabiljezeno je postojanje samo jedne konfesionalne je-vrejske skole u zemlji, na kojoj su skolske godine 1904/05. radila cetiri,a skolske godine 1909/10. sedam ucitelja. Skolu je izdrzavala sara-jevska sefardska opstina. Medutim, jevrejska djeca bila su masovnoobuhvacena opstim, komunalnim skolstvom. Tako je u skolskoj godini1909/10. osnovne skole pohadalo ukupno 1.350 jevrejske djece, pa suJevreji u pogledu pohadanja osnovnih skola daleko prednjacili u odnosuna ostale.8) To je bilo uslovljeno kako gradskim karakterom jevrejskogstanovnistva i njegovom socijalnom strukturom, tako i cjelokupnomduhovnom konstitucijom Jevreja, koja ih je cinila otvorenim za novecivilizacijske tokove i uticaje.

Subvencioniranje vjerskih ustanova i konfesionalnog skolstva sred-stvima zemaljskog budzeta postalo je, osobito u ustavnom periodu,znacajan politicki problem. Zemaljska vlada davala je katolicima, uodnosu na njihov broj i brojno stanje pripadnika ostale dvije glav-ne konfesije, vece iznose iz budzeta. To je motivirano nepovoljnijimimovnim stanjem katolickih institucija. Nezadovoljstvo Muslimana ipravoslavnih Srba doslo je do izrazaja u rezoluciji usvojenoj na pr-vom zasjedanju Bosanskohercegovackog sabora 28. jula 1910, kojom setrazila podjela sredstava za bogostovje i nastavu proporcionalno brojupripadnika pojedine konfesije.Ovo je prihvatila i vlada za tri najbrojni-je konfesije u prijedlogu budzeta za 1911. godinu.9) Pomenuti principfinansiranja, tzv. konfesionalna tangenta, koji je vec krajem 1913. unovim politickim okolnostima bio napusten, nije bio nikada ni primije-njen na manje vjerske zajednice, jer bi im pripadale sasvim neznatnesvote, pa ne bi mogli dalje izdrzavati postojece vjerske institucije.10)

Sto se tice Jevreja oni su ispoljavali svoje nezadovoljstvo visinombudzetske subvencije, smatrajuci da su zapostavljeni i prikraceni. Ovonezadovoljstvo izrazio je jevrejski poslanik Jesua Salom vec na prvomzasjedanju Sabora 1910. godine. Pri tome je glasao sa saborskomvecinom za predlozeni budzet u nadi da ce to u budzetu za narednu

7) Todor K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom 1878-1914, Sarajevo 1960, str. 395.

8) U skolskoj godini 1909/10. osnovnim skolstvom bilo je obuhvaceno17.504 djeteta pravoslavne vjere, 16.198 djece katolicke vjere, 5443 dje-teta islamske vjeroispovijesti, 1.350 jevrejske djece i 653 djeteta koja supripadala ostalim konfesijama. S c h m i d, op. cit. str. 723

9) Stenografski izvjestaji o sjednicama bosansko-hercegovackog sabora(dalje BHS) god. 1910, I zasj. Sv. I, Sarajevo 1910, str. 460-464; 673-675;up. S c h m i d, op. cit. 693-69410) BHS god. 1910. I zasj. Sv. I, str. 655-656.

374

godinu biti otklonjeno. Medutim, i prijedlog budzeta za 1911, kojim sepredvidala subvencija pravoslavnoj konfesiji 311.395 kruna, islamskojkonfesiji 239.583 k, katolicima 159.390 k, te za grko-katolike 15.000 k,evangeliste 8.240 k. i za Jevreje samo 4.378 k, izazvao je negodovanjedr Vite Alkalaja, Salomovog nasljednika u saborskim klupama. Nave-denu svotu Alkalaj je ocijenio kao posve neznatnu, i protestvovao jesto se Jevrejima daje manje i u poredenju sa onima koji su po brojui poreskom doprinosu kudikamo slabiji od njih. Ukazao je da svotapredvidena za grkokatolike kao i ona za evangeliste, u poredenju sasvotom namjenjenoj Jevrejima, nikako nije u srazmjeri sa brojem pri-padnika ovih vjeroispovjesti. Posebno je naglasio da Jevreji placajuvise bogostovnog poreza nego drugi, a da su pri tome gotovo sve jevrej-ske opstine prezaduzene. Naveo je primjer sarajevske sefardske opstine,koja oporezuje svoje clanove sa 20% bogostovnog poreza, pa ipak du-guje Zemaljskoj banci 100.000 kruna, i dodao da Jevreji imaju sirotinjeu velikom broju. Sefardska opstina u Sarajevu izdrzavala je jedinujevrejsku konfesionalnu osnovnu skolu u zemlji bez ikakve finansijskepotpore od strane vlasti. Alkalaj je u budzetskoj debati 14.februara1911. trazio da se Jevrejima, kao i drugim, omoguci da pomocu vladi-nih subvencija izdrzavaju konfesionalne skole s ciljem da djecu u njimaodgajaju u nacionalnom duhu. Pri tome je istakao: ”Zidovi su na-rodnost a ne konfesija.” Razlicit odnos vlade prema grko-katolicima ievangelistima Alkalaj je tumacio time sto su oni, za razliku od Jevreja,u vecini doseljenici. Pledirajuci za jednakopravnost, on se pozivao i naodluke Berlinskog kongresa. U pogledu budzetskih subvencija zalagaose za to da se one daju prema faktickim potrebama pojedinih konfe-sija. Imajuci u vidu polozaj Jevreja, smatrao je da, ako se subvencijedodjeljuju srazmjerno broju vjernika, ispada kao da se nista i ne daje.Od predstavnika uprave Alkalaj je trazio da manje hvale Jevreje zboglojalnosti i doprinosa razvoju trgovine i industrije, a da vise daju.11)

Uticajem Sabora izvrsene su neke korekcije u zemaljskom budzetuza 1911. godinu. Pored ostalog predvideno je da dotacije evangelisti-ma, grkokatolicima i Jevrejima iznose po 10.000 kruna, s tim da sugrkokatolici dobili za izvanrednu potrebu daljih 5.000 kruna.12) Za od-nos vlade prema Jevrejima u ovom pitanju vjerovatno je igrala ulogu iokolnost da su jevrejske opstine u svojim redovima imale veci procenatmaterijalno bolje situiranih clanova nego sto je to bio napr. slucaj kodgrkokatolika, koji su u vecini bili kolonizirani zemljoradnici.

11) BHS god. 1910/11, I zasj. Sv.III, Sarajevo, 1911, str. 1150-1156.12) Vidi S c h m i d op. cit. str. 693,694; Prema popisu iz 1910. grkoka-tolika je bilo 8.136 a evangelista 6.342. Prvi su ucestvovali u stanovnistvuBiH sa 0,43% a drugi sa 0,33%. Kao nap. 3.

375

Nasuprot vrlo znacajnom doprinosu Jevreja privrednom i kultur-nom razvitku, njihovo ucesce u politici bilo je marginalno, ali zasluzujeda se i na to obrati paznja. Za drzanje Jevreja karakteristican je lojalanodnos prema vlastima kako u periodu turske tako i austrougarske upra-ve, te tolerantan stav prema drugim konfesijama i nacijama. To je bilouslovljeno specificnim polozajem i brojnoscu Jevreja, koji se nisu, zarazliku od drugih, politicki organizovali na nacionalno-konfesionalnojosnovi.

Kada je pri kraju turske vladavine, u okviru upravnih reformi, uSarajevu 1865. formirana gradska uprava, beledija, u kojoj je poredgradonacelnika bilo sedam vijecnika, jedan od njih bio je predstavnikJevreja.13) Po austrougarskoj okupaciji provizornim opstinskim statu-tom grada Sarajeva od 22.avgusta 1878. Jevreji su u opstinskom vijecudobili cetiri mjesta (Muslimani 5, pravoslavni 6, katolici 3). Kada jeprivremeni statut 10.12.1883. zamjenjen stalnim, u sastav opstinskogvijeca, koje je trebalo da odrazava tadanju konfesionalnu strukturu sta-novnistva, ulazila su tri jevrejska predstavnika (uz 12 muslimanskih,6 pravoslavnih i 3 katolicka predstavnika). I nakon sto je 18.2.1899.gradski statut unekoliko izmjenjen, broj vijecnika Jevreja kao i brojvijecnika pripadnika drugih konfesija, sem katolicke, ostao je nepromje-njen.14) Gradsko zastupstvo nije bilo demokratska institucija, jer sekonstituisalo na osnovu vrlo visokog izbornog cenzusa, a jednu trecinunjegovog sastava imenovala je Zemaljska vlada. Mada je imalo vrloogranicenu autonomiju, gradsko zastupstvo dalo je znacajan doprinosrjesavanju niza komunalnih pitanja.15)

U previranjima uoci aneksije i Jevreji su pocetkom 1908. bili uvu-ceni u vrtlog politickih borbi. Povod su bile odredbe nacrta novoggradskog statuta Sarajeva, kojima se priznavalo doseljenim austrijskimi ugarskim drzavljanima pravo glasa. Inace, projekt novog statutabio je zasnovan na modernim liberalnim nacelima i predvidao je auto-nomno odlucivanje o svim opstinskim poslovima. Predstavnici Srba ivecina muslimanskih zastupnika osporavali su izborno pravo doselje-nicima. Nasuprot tome vijecnici Jevreji (Danon, dr Grunfeld, Salom)glasali su 8.februara 1908. zajedno sa hrvatskim vijecnicima i musli-manskom grupom Esad-efendije Kulovica da se to pravo doseljenicima

13) Vladislav S k a r i c, Sarajevo i njegova okolina, Sarajevo, 1937, str.226-227.14) Vidi K r u s e v a c, op. cit. str. 63 i d.; Hamdija K r e s e v l j a -k o v i c, Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), Sara-jevo 1969, str. 27-29.15) Vidi Tomislav K r a l j a c i c, Kalajev rezim u Bosni i Hercegovini1882-1903, Sarajevo 1987, str. 450; I. H a d z i b e g o v i c, Bosansko-hercegovacki gradovi, str. 87-90.

376

prizna, sto je bila takode intencija vlasti. Medutim, vecina vijecnikaizjasnila se protiv izbornog prava stranaca, sto je dovelo do ostavke gra-donacelnika i raspustanja gradskog zastupstva. Na izborima odrzanim13.aprila 1908, na kojima je ucestvovalo 93% biraca, pobijedile su onepoliticke snage koje su prethodno ostale u gradskom vijecu u manjini.Mada je doseljenicima priznato izborno pravo, do promjene statuta ni-je doslo.16) Medutim, glasanje u gradskom vijecu, i izborna kampanjavodena sa mnogo zuci, zaostrila je u delikatnim politickim prilikamauoci aneksije odnose izmedu provladinih grupa i opozicije. Drzanjejevrejskih vijecnika i biraca ostavilo je odredene tragove u daljim od-nosima izmedu Jevreja i Srba, koji su i docnije prebacivali Jevrejimada su svojim glasovima ”odlucili u korist stranaca”.17) Netrpeljivostprema strancima bila je, inace, tuda kosmpolitskom duhu Jevreja.

Po okoncanju aneksione krize na politickoj sceni u Bosni i Her-cegovini dominiralo je pitanje uvodenja ustavnih institucija. Nijednapoliticka grupacija nije bila zadovoljna u pogledu nadleznosti buducegSabora, kao i sa nizom drugih odredaba ustavnog projekta. Tokom1909. i pocetkom 1910. domaci politicari su stavljali zamjerke i podno-sili predstavke nosiocima vlasti u vezi sa odredbama buduceg ustava.Pri tome se teziste njihovih zahtjeva sve vise prenosilo na to da se jed-noj ili drugoj konfesiji u Saboru dodijeli koji poslanicki mandat viseili jos koji virilist. To je bio razlog da su predstavnici Srpske narodneorganizacije osporili Jevrejima pravo da budu predstavljeni u Saboru,jer su smatrali da bi to bilo na racun Srba. Inace, sve su politicke stran-ke, izuzev Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine, prihvatilekao trenutnu neminovnost izborni sistem, koji je pocivao na konfesi-onalnoj podjeli biraca u odvojena izborna tijela, paralelno sa njihovompodjelom u posebne izborne kurije na osnovu socijalnog statusa. Toje ucinila i Srpska narodna organizacija, koja se u svom programu ijavnom politickom djelovanju zalagala za parlamentarnu demokraciju iopste, direktno i jednako pravo glasa.

Nakon sto su srpski prvaci Gligorije Jeftanovic, Vojislav Sola i drDanilo Dimovic dali izjavu lojalnosti ministru Istvanu Burianu 3.ma-ja 1909. u Becu, Srpska narodna organizacija, opredjelivsi se u veciniza ”realnu” politiku, formulisala je na skupstini povjerenika u Saraje-vu sredinom istog mjeseca svoje prigovore i prijedloge u pogledu ze-maljskog ustava. Tada je pored ostalog zakljuceno da se u predstavciministru naglasi principijelan stav protiv konfesionalnih kurija, ali dase tome u datim okolnostima ne daje aktuelan znacaj i trazi korekcija

16) Kao napomena 14.17) Risto R a d u l o v i c, Izabrani radovi, Sarajevo 1988, str. 154.

377

broja virilista u korist Srba.18) U predstavci, koju su ministru Burianuproslijedili 19.maja 1909. Gligorije Jeftanovic i Vojislav Sola,19) poreddrugih zahtjeva, trazeno je da broj virilista za svaku konfesiju bude uistom srazmjeru koji bi trebalo da vazi i za podjelu poslanickih manda-ta. U tom pogledu insistiralo se na proporciji 2:3:4 u odnosima izmedukatolickih, muslimanskih i pravoslavnih mandata.20)

Podnosioci predstavke, koja je do sada ostala nepoznata u litera-turi, izrazili su posebno cudenje i protest sto sefardski nadrabin Sara-jeva treba da dobije mjesto viriliste u Saboru i sto je uz to Jevrejimaobecano da ce imati jednog izabranog zastupnika. Pri tome je receno dasu svi drugi konfesionalni virilisti reprezentanti vecih jedinstvenih or-ganizacija, dok Jevreji takve organizacije nemaju nego posjeduju jednuustanovu posve lokalnog karaktera. Vec iz tog razloga Jevreji se ne bimogli izjednaciti sa drugim konfesijama, ciji virilisti ulaze u Sabor. Ni uodnosu na svoju brojnost Jevreji, po ovom misljenju, ne bi mogli dobitisvog virilnog predstavnika.Srpski politicari su smatrali da bi, s obziromna malobrojnost Jevreja, bilo sasvim dovoljno da jevrejski biraci svojimglasovima uticu na izbore odnosno na program poslanika. Izrazavali sunegodovanje zato sto se Jevrejima daju privilegije na stetu Srba. Na-glaseno je da kod svih ostalih konfesija tek na 25.000 stanovnika dolazijedan poslanik, dok 10.000 Jevreja treba da dobije jednog poslanika ijednog virilistu.

U predstavci je osobito istaknuto da se Jevreji nisu nikada bavili”javnim poslovima nase domovine” i da se ”njihova djelatnost nije ni-kada kretala izvan kruga trgovackih spekulacija”. Ovo je navedeno kaododatni razlog da se Jevrejima ne da ”poseban privilegovan polozaj”.

18) Fritz von R e i n o h l, Grosserbische Umtriebe vor und nach Aus-bruch des ersten Weltkrieges, I Der Fall Jeftanovic-Sola-Gavrila, Wien1944, Nr 58, str. 49.19) Haus-Hof - und Staatsarchiv Wien, Politisches Archiv I, K. 638, Ca-binett des Ministers VIII c 12/I, 212-233 f, prepis predstavke na nje-mackom jeziku.20) Imajuci u vidu pomenutu proporciju Srbi su racunali na 32 od ukup-no 72 poslanicka mjesta u Saboru. Medutim, kako je i za Jevreje biopredviden jedan poslanicki mandat, to je i kljuc koje su vlasti postavile zapodjelu poslanickih mandata izmedu tri najbrojnije konfesije pozivajucise na odnose u stanovnistvu bio 4:6:7,75. Po tom kljucu pravoslavnimSrbima pripalo je 31 poslanicko mjesto. (Vidi Hamdija K a p i d z i c,Bosna I Hercegovina pod austrougarskom upravom (clanci I rasprave),Sarajevo 1968, str. 86-88.) Pomenute tri konfesije trebalo je da budupredstavljene u Saboru sa po pet virilista iz redova vjerskih dostojans-tvenika odnosno funkcionera autonomnih vjersko-prosvjetnih institucija,dok je kao predstavniku jevrejske konfesije sefardskom nadrabinu Saraje-va osigurano mjesto viriliste. Kako za ostale viriliste, koji su po polozajuulazili u Sabor, nije bila odredena njihova vjerska pripadnost, to je poocjeni podnosioca srpske predstavke otvaralo mogucnost da se pojedinakonfesija protezira ili osteti.

378

Prednji navodi bili su potpuno suprotni intencijama vlasti i u nesa-glasnosti sa stavovima predstavnika ostalih nacionalno-konfesionalnihgrupa. Baron Isidor Benko, civilni adlatus poglavara Zemaljske vla-de, predlazuci u februaru 1909. Zajednickom ministarstvu finansijada Jevreji treba da dobiju jedan poslanicki mandat u gradskoj kuri-ji, naglasavao je da su Jevreji odavno konzervativan i drzavnotvoranelemenat, koji je igrao istaknutu ulogu u Bosni i Hercegovini na po-drucju trgovine, industrije i zanatstva. Benko je ukazao da su Jevrejiprije austrougarske okupacije bili zastupani u svim upravnim tijelima, advojica Jevreja su bili clanovi turskog parlamenta. Jevreji, sa nesto viseod 11.000 stanovnika, cinili su dio gradske populacije u zemlji od oko300.000 ljudi, koja je iako relativno malobrojna u odnosu na ukupanbroj stanovnika, trebalo po rijecima barona Benka da dobije polovinuod svih mandata. Cilj je bio da se stvori protuteza agrarnim interesimakao i onima iz drugih staleza.21)

Za Jevreje su se zauzele i jevrejske gradske opstine u austrijskoj po-lovini Monarhije, predvodene jevrejskom opstinom Beca, koja je pod-nijela memorandum ministru Burianu. U memorandumu je trazeno dase bosanskohercegovackim Jevrejima osigura posebno mjesto u Sabo-ru bez obzira sto njihov broj ne doseze 25.000 stanovnika. Pri tomese isticalo da su Jevreji uglavnom gradski element, nosilac kulture iprivrede a time i vazan faktor u opstem razvitku zemlje. Na sjednicivladine ustavne ankete 16.februara 1909, na kojoj su Jevreje predstav-ljali Jesua Salom i dr Moritz Rotkopf, svi clanovi ankete saglasili suse da se Jevrejima u gradskoj kuriji obezbjedi najmanje jedno izbornomjesto, s tim sto bi posebno njihove vjerske interese u Saboru zastupaojedan visi jevrejski svestenik.22) Ovo su, medutim, nekoliko mjesecikasnije Jevrejima osporili u navedenoj predstavci reprezentanti Srpske

21) K a p i d z i c op. cit. str. 71-72.U 66 naselja koja su 1910. imala status grada zivjelo je 1910. godi-ne 278.158 lica odnosno 14,7% stanovnistva zemlje. (O privrednom isocijalnom karakteru gradskih naselja vidi I. H a d z i b e g o v i c, Bo-sanskohercegovacki gradovi, str. 20 i d.). Stanovnici gradova, koji subirali u II kuriji, imali su sa visoko oporezovanim gradanima i inteli-gencijom iz I kurije zajedno 33 poslanicka mandata, dok je biracima izseoskih opstina u III kuriji pripalo po ”Izbornom redu” 34 mandata.Ostalih 5 izbornih mjesta pripalo je veleposjednicima. Medutim, ako seuzmu u obzir i virilni clanovi Sabora, onda proteziranje gradskog elemen-ta postaje jos izrazitije. O izbornom sistemu, te nacionalnom, socijal-nom i politickom sastavu Sabora vidi Dzevad J u z b a s i c, Radnickopitanje u programima gradanske politike i djelatnosti Bosanskoherce-govackog sabora, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str.31-37; Mustafa I m a m o v i c, Pravni polozaj i unutrasnji politicki ra-zvitak Bosne i Hercegovine od 1878 do 1914, Sarajevo 1976, str. 204 id.; K a p i d z i c op. cit str. 86-93.22) K a p i d z i c, ibidem str. 71-72.

379

narodne organizacije, koji zbog svog opozicionog stava nisu ucestvovaliu radu ustavne ankete nego su naknadno izlozili svoje stanoviste premapripremanim ustavnim rjesenjima.

Medutim, srpski protest protiv jevrejskih mandata nije mogao ima-ti efekta. On je ipak bio indikator izvjesnih politickih tenzija, koje su sepovremeno javljale izmedu srpskih politicara i Jevreja. Ove tenzije suimale podlogu u razlicitom odnosu jednih i drugih prema austrougar-skoj upravi i konkurenciji na ekonomskom podrucju izmedu srpskog ijevrejskog gradanstva.

Na prvim saborskim izborima u maju 1910. u 20-tom izbornomkotaru II gradske kurije izabran je za poslanika Sefard Jesua Salom.Medutim, on se krajem iste godine odrekao mandata zbog ”unutrasnjihsvada” medu Jevrejima, kako je to izvjestila Zemaljska vlada.23) Nanaknadnim izborima odrzanim 30.januara 1911. izabran je advokatskikoncipijent dr Vita Alkalaj sa 919 glasova, dok je njegov protukandidatbankar i sarajevski gradski vijecnik Avram D. Salom dobio 406 gla-sova. Vlasti nisu davale politicki znacaj ovoj izbornoj borbi, u kojojse vecina Sefarda podijelila u dva protivnicka tabora nakon porodicnesvade izmedu Avrama D. Saloma i Jesue Saloma. Samo je od straneZemaljske vlade zapazeno da su u ovoj izbornoj borbi prvi puta u Bosnii Hercegovini prilicno otvoreno podmicivani biraci.24) Inace, Albert S.Eskinazi i dr. bezuspjesno su pokusali da zalbom ospore regularnostizbora dr Vite Alkalaja za poslanika u Saboru.25)

Iz redova Jevreja postao je virilni clan Sabora dr Moritz Rotkopf,kada je poslije dr Josefa Fischera izabran za predsjednika Advokatskekomore Bosne i Hercegovine. S druge strane, virilno mjesto koje jepripadalo nadrabinu Sarajeva ostalo je nezaposjednuto. Ovo je dr Vita

23) Telegram Zemaljske vlade od 7.decembra 1910. Arhiv Bosne i Herce-govine u Sarajevu, Zajednicko ministarstvo finansija Pr BH 1752/1910.24) Navodno je Jesuu Saloma kostao izbor njegovog kandidata i nasljed-nika u Saboru, dr Vite Alkalaja, oko 30.000 kruna, dok su izbori propalogkandidata Avrama D. Saloma kostali jos i vecu sumu. (Zemaljska vla-da Zajednickom ministarstvu finansija 3.2.1911. Pr BH 174/1911). Neizgleda vjerovatno da bi mogli biti u pitanju tako visoki iznosi.25) BHS god. 1910/11, I zasj. Sv. III, str. 845. Ponovo se, medutim,na izborima za gradsko zastupstvo Sarajeva odrzanim 11.decembra 1913.vodila zestoka izborna bitka izmedu Jesua Saloma i Avrama D.Saloma.Prvi se nasao na listi Esad-efendije Kulovica, koju je podrzavala vecinasarajevskih Jevreja. Drugi je bio na listi Fehim-efendije Curcica, cija jestranka, Ujedinjena muslimanska organizacija, pripadala tada obrazova-noj novoj vladinoj vecini u Saboru. Zahvaljujuci mahinacijama vlastipobijedila je Curciceva lista. Za izbor Avrama D. Saloma glasali sumnogi vladini cinovnici i doseljeni Jevreji iz Monarhije. Vidi MehmedS p a h o, Izborni falzifikati prije rata, u: Narodna uzdanica, Kalendarza godinu 1935, Sarajevo 1934, str. 52-55.

380

Alkalaj objasnjavao u Saboru time sto je jevrejska zajednica bila zapos-tavljena pri dodjeli subvencija iz zemaljskog budzeta i time bila lisenamogucnosti da taj polozaj popuni.26)

Jevreji su ponovo u avgustu 1913. privukli paznju politicke jav-nosti. Naime, tada su vlasti u spiskove biraca srpsko-pravoslavnog iz-bornog kotara I kurije, II izbornog razreda unijele sve Jevreje, koji suplacali vise od 500 kruna direktnih poreza, sto je bio jedan od uslovaza pravo glasa u pomenutom izbornom razredu. Prema pisanju tadanjestampe ovakvih jevrejskih biraca bilo je bar 300. Pored Jevreja i biracievangelisti nasli su se u spiskovima biraca u srpskoj izbornoj jedinici Ikurije, usprkos ostrim protestima opozicionih Srba, koji su osporavalizakonitost ovog postupka.27)

Ova mjera vlasti bila je u sklopu priprema za naknadne izboreza upraznjeno poslanicko mjesto u I srpskoj kuriji, ciji su biraci bi-li vecinom svestenici, cinovnici i ucitelji. Vlada je zelila da sprijecidolazak radikalnijih elemenata u Sabor, sto je do tada omogucavaopotpuno uzdrzan stav vlasti prilikom izbora. Vladi je bilo u datoj situ-aciji posebno stalo da ojaca srpsku grupu u Saboru koja bi bila sklonada ucestvuje u provladinoj radnoj vecini. Posebno putem uticaja nacinovnike da glasaju za dr Savu Vukanovica, kandidata koji je uzivaonjenu podrsku, Vladi je uspjelo da na naknadnim izborima 9.septem-bra 1909. propadne kandidat grupe ”Narod” dr Dorde Pejanovic, kojise eksponirao kao protivnik Monarhije.28) Ovim i drugim metodamauticaja na birace, kakve su se inace praktikovale u Ugarskoj, vlastimaje poslo za rukom da i na naknadnim izborima odrzanim 8, 9. i 10.decembra 1913. osiguraju pripadnicima politicke grupe dr Danila Di-movica da zauzmu vecinu poslanickih klupa u Saboru, koje je napustilagrupa oko ”Srpske rijeci”.

Uplitanje jevrejskih biraca u izbornu borbu medu Srbima izazvaloje zestoku reakciju predstavnika radikalne srpske opozicije. Tako se u”Narodu” od 17.(30) VIII 1913, koji je uredivao Risto Radulovic, poja-vio vrlo ostar osvrt na politicku i privrednu djelatnost Jevreja u Bosnii Hercegovini pod naslovom ”Nasi Jevreji”. Napad je bio popracenoptuzbama za ”beskrupuloznost” i otsustvo moralnih obzira u privred-nom poslovanju Jevreja, ali je teziste bilo na kritici njihovog politickogdrzanja. Njima se prebacilo da bezuslovno pristaju uz Vladu i da toznaju da naplate u politickom i privrednom pogledu. Kao argument zaovo navedeno je kako su Jevreji, i pored svoje malobrojnosti, na racun

26) Kao napomena 1127) S p a h o op. cit. str. 49-50.28) Notiz fur die Rucksprache mit Jeftanovic 1.9.1913. Kriegsarchiv Wi-en, Nachlass Potiorek A 3 Fasz. 2 Nr 431; Personliche VormerkungenPotioreks XXVI/1913, str. 20, ibidem A 3 Fasz. 4.

381

Srba predstavljeni u Saboru, te da se ”najunosniji poslovi drzave po-vjeravaju njima”. Pisac clanka zagovara da se Jevrejima odgovori takosto bi Srbi sproveli u zivot devizu ”svoj svome”. S obzirom da su Srbiglavni potrosaci svega cime Jevreji trguju, ovu devizu trebalo je, poautoru, realizovati sistematski i do kraja. Cilj je bio da se iskljucivosrpskom gradskom stanovnistvu pribave i odrze kao musterije srpskiseljaci. Ukoliko se kod Srba trgovaca ne moze naci sve ono sto prodajuJevreji, trebalo se pobrinuti da sve to i Srbi nabave. Narocitu paznjutrebalo je obratiti na to da sitni srpski trgovci svoje potrebe podmirujujedino kod Srba veletrgovaca, te ukoliko su kreditom vezani za Jevreje,da se od toga oslobode i orijentisu na srpske novcane zavode.29)

Karakteristicno je da se autor citiranog napisa ograduje od antise-mitizma i istice da su Srbi u Bosni i Hercegovini potpuno liberalni uodnosu prema Jevrejima, te da ne pokazuju ni najmanjeg znaka rasnemrznje ili vjerske netolerancije. On se samo, po sopstvenim rijecima,zauzimao za adekvatan srpski odgovor na jevrejske izazove.30)

Ocito je, da tu nije bila rijec o antisemitizmu rasno ili vjerski moti-visanom. Medutim, pozivi da se poslovni odnosi odvijaju samo unutarsvog nacionalno-konfesionalnog kruga, potaknuti izbijanjem politickihantagonizama, bili su izraz i odredene inferiornosti u konkurenciji s je-vrejskim privrednicima. Deviza ”svoj svome” pojavila se i u srpskojnacionalnoj sredini u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat, alinije ostala na nju ogranicena. Ona ce docnije biti vise prisutna u dru-gim, posebno malogradanskim krugovima, u kojim je egzistirala jos odkraja 19. stoljeca. Za meduratni period treba imati u vidu promjenunacionalnog karaktera vlasti poslije 1918. i njegov uticaj na srpsko-jevrejske odnose, kao i razvoj odnosa na medunarodnoj sceni, narocitopred Drugi svjetski rat. Antijevrejska raspolozenja iz ranijeg vremena,motivisana privrednim i politickim razlozima, postala su plodno tlo zaizrastanje otrovnijeg, rasistickog oblika antisemitizma, kojeg na nasimprostorima nema do pobjede nacizma u Njemackoj. To podrazumije-va potrebu da se korjeni takvih raspolozenja kriticki osvijetle i naucnovalorizuju.

(Zbornik radova Sefarad ’92, Sarajevo, 11. 09 - 14. 09. 1992, Sarajevo 1995, str.93-110)

29) Risto R a d u l o v i c, Izabrani spisi, str. 153-154.30) Ibidem

382

JEZICKA POLITIKA AUSTROUGARSKE UPRAVE I

NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI

Istorijskoj nauci dobro je poznato kako je u mnogonacionalnoj Aus-tro-Ugarskoj monarhiji jezicko pitanje igralo vrlo znacajnu ulogu i upojedinim zemljama dolazilo u prvi plan politickih zbivanja. Pita-nje nastavnog jezika, jezika uprave i sudstva u spoljnom saobracajusa strankama i unutrasnjem zvanicnom poslovanju, zatim nacionalnapripadnost cinovnistva postali su u podunavskoj Monarhiji sporni pro-blemi najviseg ranga, po pravilu sa dubokom politickom, kulturnom isocijalnom pozadinom. Pri tome su u pojedinim zemljama u punoj mje-ri dolazile do izrazaja osobenosti istorijskog razvitka, drzavnopravnogi politickog polozaja, kao i postojecih etnickih odnosa.

Zbog postojecih specificnih nacionalnih i konfesionalnih razlika uBosni i Hercegovini, jezicko pitanje je vec odmah nakon okupacije ima-lo vazno mjesto u nacionalnoj i kulturnoj politici austrougarske uprave.Ono se kao politicki problem javilo u pocetku prvenstveno oko nazivajezika stanovnistva i upotrebe oba njegova pisma - cirilice i latinice, unastavi i u onom domenu zvanicne upotrebe u kome je narodni jezikprimjenjivan. Tek u daljem procesu razvoja drustvenih i politickih od-nosa bitan sadrzaj jezickog pitanja postace politicka borba za uvodenjenarodnog jezika kao jedinog zvanicnog jezika.

Kada je rijec o problemu zvanicnog naziva narodnog jezika i upo-trebi njegovih pisama, treba imati u vidu da je on bio usko povezansa pitanjem nacionalne afirmacije i priznavanja nacionalne egzistencijei to u situaciji kada su se na podrucju Bosne i Hercegovine pojedininacionalizmi medusobno sukobljavali. Sa svoje strane tome je narocitodoprinosila neravnomjernost u nacionalnom razvitku i njegova nedo-vrsenost kod pojedinih dijelova stanovnistva. Posebna specificnost tograzvitka bila je i da je vjerska podjela i vjerska pripadnost vremenomdeterminirala i nacionalnu pripadnost bosanskohercegovackog stanov-nistva, koje je bilo istog etnickog porijekla i govorilo istim jezikom. UBosni i Hercegovini, kao uostalom i na cijelom tzv. srpskohrvatskomjezickom prostoru, nije se zbog posebnih istorijskih okolnosti mogla os-tvariti nacionalna integracija na osnovu zajednice jezika, kako se to uzodredene izuzetke desilo u Evropi, iako su i na pomenutom prostoru

383

postojale tendencije usmjerene u tom pravcu.1) U doba austrougarskeokupacije u Bosni i Hercegovini proces formiranja srpske nacionalne svi-jesti bio je kod srpskog pravoslavnog stanovnistva uglavnom zavrsen.Kod hrvatskog katolickog stanovnistva proces formiranja hrvatske na-cionalne svijesti bio je tek u toku i odvijao se sa znatnim zakasnjenjemu poredenju sa susjednim zemljama u kojima zive Hrvati. Razvitakbosanskih Muslimana, koji su se postepeno u toku osmanlijske vla-davine formirali kao poseban juznoslovenski etnicki individualitet sasopstvenom feudalnom klasom, imao je opet svoje narocite osobenostii specificnosti.2)

Muslimani su se etnicki identificirali kao Bosnjaci ili Bosanci prvens-tveno u odnosu na Turke i druge muslimanske narode. Ova nominacijanije dolazila u obzir u unutarbosanskim relacijama, gdje je religija biladiferencirajuca odrednica. Naziv Bosanac ili Bosnjak koristio se i zastanovnike zemlje, bez obzira na vjeru, kao oznaka domovinske pripad-nosti. Medutim, bosnjastvo kao narodnosna kategorija i ideologija biloje u doba otomanske vladavine u najvecoj mjeri vezano za muslimansku

1) Vidi polemiku medu jugoslovenskim istoricarima oko uloge jezikau konstituisanju nacija na ”srpskohrvatskom” jezickom podrucju, kojaje vodena povodom izlaska Istorije Jugoslavije, Beograd 1972. U ca-sopisima Nase teme 10/1973, Casopis za suvremenu povijest II/1973,Jugoslovenski istorijski casopis 1-2/1974, 3-4/1975, 1-2/1976. Za ovuproblematiku interesantan je i kriticki osvrt Srecka M. D z a j e, MavarOrbin dvadesetog stoljeca. Alternativne marginalije na jezicni nacionali-zam u djelu Milorada E k m e c i c a: Stvaranje Jugoslavije 1790-1918,Sv. I 660 str; II 840 str., Beograd: Prosveta 1989, Jukic 19-20, Sa-rajevo 1989/90, posebno str. 122-131. Medu opseznom literaturom oulozi jezika u formiranju modernih evropskih nacija i drzava vidi: The-odor S c h i e d e r, Typologie und Erscheinungsformen des National-staates in Europa, u: Nationalismus, Hanstein 1978, str. 119-137, i s t i,Nationalismus und Nationalstaat, 2. Aufl. Gottingen 1992; NorbertR e i t e r, Sprache in nationaler Funktionen, u: Ethnogenese und Sta-atsbildung in Sudosteuropa. Beitrage des Sudosteuropa-Kongress derAssociation Internationale d‘Etudes du Sud-Est Europeen Bukarest, 4-10.9.1974, Gottingen, str. 104-115, i s t i, Gruppe, Sprache, Nation,Berlin 1984, str. 283 i dalje; Ranko B u g a r s k i, Jezik u drustvu,Beograd 1986, str. 158-210.

2) Vidi: Problemi etnickog razvitka u Bosni i Hercegovini, Prilozi 11-12/1975-1976, str. 261-342, a posebno Nedim F i l i p o v i c, O pro-blemima drustvenog i etnickog razvitka u doba osmanske vlasti i Bra-nislav D u r d e v, O nekim istorijsko-etnickim problemima u obraditurskog perioda, ibidem; Srecko M. D z a j a, Konfessionalitat und Na-tionalitat Bosniens und der Herzegowina. Voremanzipatorische Pha-se 1463-1804, Sudosteuropaische Arbiten 80, Munchen 1984. Isto djeloprevod sa njemackog: Konfesionalnost i nacionalnost Bosne i Hercego-vine, Sarajevo 1992. Avdo S u c e s k a, Polozaj bosanskih Muslimanau Osmanskoj drzavi, Pregled 5/1975, str. 483-509; H. Michael M i e -d l i g, Zur Frage der Identitat der Moslime in Bosnien-Herzegowina,u: Berliner Jahrbuch fur osteuropaische Geschichte 2/1994, str. 23-42.

384

populaciju i njenu vodecu begovsku strukturu, koja je bila u uslovimapoznog osmanskog feudalizma nosilac ideje o autonomiji Bosne u ok-viru Osmanskog carstva. Pomenute autonomisticke teznje nisu mogleracunati na podrsku nemuslimanskog stanovnistva, koje se nalazilo upodredenom drustvenom i politickom polozaju. Katolicko, fratarskobosnjastvo ostalo je nerazvijeno i potom konacno nestalo u hrvatstvu,dok kod srpsko-pravoslavnog elementa nisu zabiljezeni ni pokusaji afir-macije bosnjastva. Sticajem istorijskih okolnosti (djelatnost srpske pra-voslavne crkve, srpski ustanci i obnova srpske drzave, povezanost saSrbima iz drugih zemalja kao posljedica migracija, izrastanje relativnojakog trgovackog sloja i dr.) nacionalni razvitak kod bosanskih Srbaodvijao se brzim tempom nego kod ostalog bosanskog stanovnistva, pasu se oni u Bosni prvi nacionalno konstituisali. Bosanski Muslimanisu krajem XIX i pocetkom XX stoljeca svoju identifikaciju izrazavalisluzeci se religioznom nominacijom. U to vrijeme sve njihove kultur-ne, prosvjetne, privredne i politicke organizacije i institucije u svojimnazivima nosili su iskljucivo muslimanski predznak.3)

** *

Okupacija Bosne i Hercegovine znacila je za ove pokrajine dale-koseznu istorijsku prekretnicu sa dubokim posljedicama za politicki,privredni i kulturni razvoj. Smjena zaostale turske, modernijom aus-trougarskom administracijom sa skolovanim i disciplinovanim cinov-nistvom ima u tom pogledu izuzetnu vaznost. Mada je nova upravanastojala na pocetku da u prelaznom periodu nadoveze svoju vlast napostojece stanje ona je istovremeno preduzimala mjere da osigura kva-lifikovan i sposoban cinovnicki kadar iz Monarhije koji bi odgovaraopotrebama savremene evropske administracije i bio u politickom pogle-du potpuno pouzdan oslonac novom rezimu. Jedan od zahtjeva koji jepostavljen novim cinovnicima bilo je poznavanje ”zemaljskog” ili nekogdrugog slovenskog jezika. Medutim, to nije bila nezaobilazna preprekaako su to zahtijevali interesi okupacione vlasti. Ubrzo je nova biro-kracija zauzela ne samo najvaznija mjesta u upravi, nego je postala

3) Vidi: Muhamed H a d z i j a h i c, Die Anfange der nationalen Ent-wicklung in Bosnien und der Herzegowina, Sudost-Forschungen21/1962,str. 168-193; i s t i, Od tradicije do identiteta (Geneza nacionalnog pi-tanja bosanskih Muslimana), Sarajevo 1974, str. 5-155, 243-252; upore-di Enver R e d z i c, Drustveno-istorijski aspekt nacionalnog ”opredje-ljivanja” muslimana Bosne i Hercegovine, u: Prilozi nacionalnom pita-nju, Sarajevo 1963, str. 64-124; Ferdinand H a u p t m a n n, Die Mo-hammedaner in Bosnien-Hercegovina, u: Die Habsburgermonarchie Bd.IV, Wien 1984, str. 682-684, 700-701. Hauptmann odbacuje misljenjeda bi regionalno bosanstvo u doba otomanske vladavine moglo imatiznacenje svjesnog etnikuma.

385

apsolutno preovladujuca, a domaci cinovnici zadrzali su se u manjembroju samo u nizim zvanjima. U prvim decenijama okupacije upravanije posvecivala potrebnu paznju da iz domaceg elementa uzdigne obra-zovan cinovnicki kadar a jos manje da mu ucini dostupnim visa mjestana hijerarhijskoj ljestvici. Tako se u Bosni etablirao jedan birokrat-ski apsolutisticki sistem koji je ne samo po svojoj organizaciji, negoi po svom sastavu bio dubokom pregradom odvojen od stanovnistva.Finansijska, sudska i politicka uprava zemlje uredena je vecinom poaustrijskom uzoru, a njemacki jezik postao je skoro opcenito, kao jezikorgana koji su zajednicki cijeloj Monarhiji, i unutrasnji sluzbeni jezikbosanske uprave.

Jezik spoljnog sluzbenog saobracaja nove uprave sa strankama bioje u prvom redu, ali ne i iskljucivo, jezik kojim je govorilo stanovnistvoBosne i Hercegovine. Sluzbeni naziv tog jezika nije bio odmah po oku-paciji ustaljen (”bosanski jezik”, ”bosanski zemaljski jezik”, ali takodei ”srpsko-hrvatski jezik” i ”hrvatsko-srpski jezik”).

U pogledu sluzbenog naziva nastavnog jezika doslo je prvobitno doizrazaja tendencija da se jezik nazove iskljucivo hrvatskim sto je bilojedan od recidiva prohrvatskog kursa bosanske uprave za generala Fili-povica. Istovremeno je, medutim, jezik nazivan i bosanskim, a zatim jeu nekoliko rjesenja Zemaljske vlade iz 1879. i 1880. izricito odredenoda se nastavni jezik naziva ”zemaljski jezik”, sto je bilo dobrim dijelomposljedica protivljenja Srba politici preferiranja hrvatstva u Bosni. Odtada se u pocetnim godinama okupacije pretezno susrecemo sa izra-zom ”zemaljski jezik” u skolstvu, administraciji i sudstvu, a rjede seon tada naziva ”bosanski zemaljski jezik” kao u provizornom nastav-nom programu za gradske osnovne skole iz 1880. Tek u Kallayevo dobaustaljuje se taj naziv, ili jednostavno ”bosanski jezik” u svim oblas-tima sluzbene upotrebe i samo je docnije konfesionalnim i privatnimskolama bilo ostavljeno da mogu po svom nahodenju upotrebljavati idruge oznake.4)

Kallay je dao poseban politicki znacaj terminu kojim je bio sluzbenooznacen jezik, sto je bio bitan dio njegove neuspjele politike suzbija-nja srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta u Bosni i Hercegovini. Tapolitika je tezila izgradnji nacionalnopoliticke posebnosti Bosne i Her-cegovine i njenoj izolaciji od uticaja iz susjednih zemalja, u prvomredu Srbije i Crne Gore. Tome je pocetkom devedesetih godina XIXstoljeca trebao da posluzi Kallayev koncept bosanske nacije. Nastoja-nje da se staro muslimansko feudalno bosnjastvo modificira stvaranjemnovog koncepta interkonfesionalnog bosnjastva, javilo se jos pri kraju

4) Vidi o tome podrobnije: Ljiljana S t a n c i c, Lingvisticka termino-logija u Bosni i Hercegovini u vrijeme austrougarske uprave, Sarajevo1986.

386

otomanske vladavine, inspirisano od strane vezira Serif Osman Topal-pase (1861 - 1869). Kallayeva politika nacionalnog bosnjastva, kojaje u svojoj osnovi imala konzervativnu madarsku doktrinu o politickojnaciji nije mogla biti prihvacena ne samo od strane Srba i Hrvata, negoni od najveceg dijela muslimanskih begova i gradanstva.5) Medutim,bosnjastvo se jos uvijek javljalo kao izraz narodne posebnosti bosan-skih Muslimana, kao i prisutne teznje za odvajanjem od ”orijentalnejezicke tradicije” a ”za vidnije ukljucivanje u domaci visenacionalni,ali jednojezicki kolorit.” Tome je sluzilo i isticanje svog jezika kao bo-sanskog pod kojim se u lingvistickom smislu podrazumijevalo Vukovo”juzno narjecje”. Ni jezicka politika Kallayeva rezima nije tezila je-zickom partikularizmu ni uvodenju posebnog tipa standardnog jezika uBosni i Hercegovini. Rijec je, prije svega, u nastojanju da se u sklopuKallayeve politike bosanske nacije afirmise naziv ”bosanski jezik”, jezikkoji su Srbi zvali srpski, a Hrvati hrvatski. Nazivom bosanski jezik oz-nacavana je u stvari novostokavstina, centralni dijalekatski idiom, kojise migracijama rasirio daleko izvan Bosne i Hercegovine.6) Ako ne iprije, Bosanci su svoj jezik u XV stoljecu nazivali bosanskim jezikom,a i stranci su ga tada tako zvali.7) Bosanskim se u to vrijeme nazivaloi cirilsko pismo kojim su pisali. Sve do pojave i afirmacije nacional-nih pokreta jezik stanovnistva Bosne najcesce je, pored drugih naziva,nazivan bosanskim,8) a bosanski Muslimani nisu ni znali za drugi naziv.

5) O nacionalnoj politici Kallaya vidi Tomislav K r a lj a c i c, Kalajevrezim u Bosni i Hercegovini 1882-1903, Sarajevo 1987, str. 88 i dalje.

6) Dzevad A. J a h i c, Uloga ”bosanskog jezika” u procesima srpsko-hrvatske standardizacije, Pregled 2/1987, str. 245-255. Autor polemizirasa T. K r a lj a c i c e m (Kalajeva jezicka politika u Bosni i Hercegovi-ni, Knjizevni jezik 4, Sarajevo 1982, str. 165-177.) i Hertom K u n o m,(Neki problemi jezicke standardizacije u Bosni i Hercegovini krajemXIX vijeka na materijalu jezika stampe, Knjizevni jezik 3/1983, str. 115-116) u vezi sa tezom da je Kallajev rezim insistirao na posebnom tipustandardnog jezika. O bosnjastvu krajem XIX stoljeca vidi V. J o k a -n o v i c, Elementi koji su kroz istoriju djelovali pozitivno i negativnona stvaranje bosnjastva kao nacionalnog pokreta, Pregled 8 i 9/1986,str. 133-163, 241-263; M. I m a m o v i c, Pravni polozaj i unutrasnji po-liticki razvitak, str. 69-80; i s t i, O historiji bosnjackog pokusaja u: AtifP u r i v a t r a, Mustafa I m a m o v i c, Rusmir M a h m u t c e h a -j i c, Muslimani i Bosnjastvo, Sarajevo 1991, str. 35-56; Zbornik radovao Mehmed-begu Kapetanovic Ljubusaku, izd. Institut za knjizevnost Sa-rajevo, Sarajevo 1992, Srecko M. D z a j a, Bosnien-Hercegovina in derosterreichischungarischen Epoche (1878-1918). Intelligentsia zwisc-hen Tradition und Ideologie, Sudosteuropaische Arbeiten 93, Munchen1994, S. 207-218; Enver R e dz i c, O posebnosti bosanskih Muslimanau : Tokovi i otpori, Sarajevo 1970; i s t i, Sto godina muslimanske po-litike u tezama i kontraverzama istorijske nauke, Sarajevo 2000. i kaonapomena 3.

7) Marko S u n j i c, Bosna i Venecija (odnosi u XIV I XV st.), Sa-rajevo 1996, str. 386-387.

8) Vidi Lj. S t a n c i c, Lingvisticka terminologija, str. 44-45.

387

Etnicku, politicku i kulturnu individualnost bosanskih Muslimananije karakterisalo postojanje moderne nacionalne svijesti, sto je bilo us-lovljeno kako socijalnom strukturom muslimanskog stanovnistva tako injegovom vjerskom i drzavnom tradicijom vezanom za Otomansko car-stvo. Ovo je imalo za posljedicu da je dio malobrojnih pripadnika nove,evropski obrazovane muslimanske inteligencije bio sklon da prihvati hr-vatsku, odnosno srpsku nacionalnu orijentaciju, mada je to u mnogomeimalo karakter politickog opredjeljivanja.

Mada se bosnjastvo nije moglo afirmisati kao moderna nacionalnaideologija, medu bosanskim Muslimanima jos je pocetkom XX stoljecabio duboko ukorijenjen naziv bosanski jezik. Medutim, doslo je do iz-mjene zvanicnog naziva jezika kao rezultat novog nacionalno-politickogkursa koji je inaugurisao ministar Istvan Burian. Naredbom Zemalj-ske vlade od 4.oktobra 1907. odredeno je da se zemaljski jezik svudaoficijelno naziva ”srpsko-hrvatski jezik”, a da se formula zemaljski je-zik moze zadrzati samo tamo gdje je opcenito rijec o jeziku zemlje.9)

Ova odluka izazvala je nezadovoljstvo medu clanovima Egzekutivnogodbora Muslimanske narodne organizacije, koji su u novom zvanicnomnazivu jezika, po rijecima sefa Zemaljske vlade generala Winzora, vi-djeli ”proteziranje Srba i Hrvata i povredu konfesionalnog karakteraislamskog narodnog elementa.”10) Vlada je bila povjerljivo informisa-na od strane politickog pristava Muhamed-bega Kulenovica o sastankuclanova Egzekutivnog odbora Rifat-bega Sulejmanpasica, Mustaj-begaIbrahimpasica, Hasim-bega Hafizadica i Dervis-bega Miralema u Trav-niku odrzanom 20.oktobra 1907. Prema Kulenovicu ”Krivo je pome-nutoj gospodi, sto je vlada zvanicno nazvala bosanski jezik ”srpsko-hrvatskim”. Taj novi naziv, da indirektno kaze Muslomanima: ”Krstitese kojim hocete krstom, riscanskim, ili krscanskim!”11)

I u Sarajevu je medu svim slojevima muslimanskog stanovnistvaprimjeceno veliko ogorcenje zbog novog oficijelnog naziva jezika. Ovajakt shvacen je kao ignoriranje vjerskih i narodnih osjecanja Muslima-na, koji nece da ih ubrajaju ni u Srbe ni u Hrvate, i kao mjera u ko-rist njihovog srbiziranja odnosno kroatiziranja. Imajuci u vidu ovakvoneraspolozenje Muslimana, potaknuto jos odrzanjem srpske skupstineu Sarajevu (tzv. Mitrovdanska skupstina odrzana 10. do 14. okto-bra 1907. na kojoj je osnovana Srpska narodna organizacija), u kojojsu vidjeli navodno proteziranje Srba od strane vlasti, vladin komesar

9) Dzevad J u z b a s i c, Jezicko pitanje u austrougarskoj politici uBosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, str. 10.10) Winzor Zajednickom ministarstvu finansija 15.11.1907. Arhiv Bos-ne i Hercegovine u Sarajevu (ABH), Zajednicko ministarstvo finansija(ZMF) Pr BH 1349/1907.11) ABH Zemaljska vlada (ZV) 5801/1907 res.-I.B., Pr BH 1349/1907.

388

za glavni grad zemlje predlozio je da Zemaljska vlada izda naknadnunaredbu da se i ubuduce u svim aktima namijenjenim Muslimanimaupotrebljava dotadanja oznaka ”bosanski jezik”.12) Medutim, ovaj pri-jedlog nije bio prihvacen, jer je Vlada vjerovala da ce se ”i Muslimanipostepeno navici da se njihov jezik naziva srpskohrvatskim”, smatra-juci da je to ”istorijom i naukom o jeziku potpuno opravdan naziv”.Ovaj se problem, inace, Vladi cinio beznacajnim, ali ona je ipak, da nebi ”izazivala nezeljenu osjetljivost” svojom odlukom od 29.novembra1907. dopustila Muslimanima da svoj jezik i dalje oznacavaju kao ”bo-sanski”, i to takoder u oficijelnim spisima kao sto su skolske svjedodzbei sl. U obrazlozenju ovog rjesenja Vlada je isticala da se pomenutiustupak Muslimanima odnosi samo na muslimanska autonomna tijela,ustanove, skole, zavode i dr., a ne na zemaljske vlasti, urede i zavode.U svjedodzbama zemaljskih skola, i onda kada se izdaju muslimanskimstrankama, trebalo je stalno upotrebljavati termin ”srpsko-hrvatski je-zik”. Naredeno je da se sa ovom vladinom odlukom o ucinjenim ustup-cima samo u s m e n o upoznaju predstavnici muslimanskih institucijai druge ugledne osobe.13)

Zanimljivo je ukazati da su clanovi Egzekutivnog odbora Musliman-ske narodne organizacije na pomenutom sastanku u Travniku pro forointerno priznavali i odredenu krivnju muslimanske opozicije sto je doslodo promjene zvanicnog naziva jezika. Ona se po njihovom misljenjusastojala u tome ”sto se za Bosnjastvo nijesu zauzimali”. Pri tome sunaglasavali da se, kao ni do sada, ni ”ubuduce nece osjecati ni Srbstvom

12) Vladin komesar Z a r z y c k i Zemaljskoj vladi 7.11.1907.”Medu muslimanima vlada strasno ogorcenje zbog toga sto je vlada na-redila da se ovozemaljski jezik zvanicno zove ”srpsko-hrvatski”. Oni kazuda je kroz tu naredbu vlada dokazala da ona samo sa Srbima i Hrvatimau Bosni racuna vodi a da njojzi do muslimana i njihovih vjerskih i na-rodnih osjecaja bas nista stalo nije.Jedan odlicniji musliman izrazio se medu vise muslimana koji su o to-me vodili na sijelu razgovor: Bas vidimo da vlada do nas muslimana nedrzi bas nista, te nas silom goni da budemo jali Srbi jali Hrvati - basako to mora biti - ondak vec hocemo kazati da smo Srbi, ne zato danam su ti nasi dusmani dragi, vec samo za to da se time vladi osveti-mo, jer znamo da joj nije drago da se sa Srbima zdruzimo. Srbi su nasinajzesci dusmani, ali ako njima vlada vec toliko voli i njiha tako milujei njima ”srpske sabore” medu nama drzati dozvoljava - onda hocemo imi, pa se samo za inad vladi hocemo sprijateljiti i sjediniti sa Srbima”.Konfidentenmeldung, Ibidem13) B e n k o Vladinom komesaru za grad Sarajevo 29.11.1907. (ZV5801/1907.res.I.B.), Zemaljska vlada Okruznoj oblasti Bihac 31.11.1908.(ZV 6361 res. 1907.) i kao napomena 32. Vidi o nazivu jezika i shvatanji-ma koja su tada bila u nauci dominantna: Asim P e c o, Nas jezik i nje-govo ime, u: Jezik i nacionalni odnosi, Sveska Instituta za proucavanjenacionalnih odnosa 5-6/1984.

389

ni Hrvatstvom. Sa Srbima su prisiljeni u zajednici se boriti protiv vla-de, jer da ova postupa jednakom strogoscu i nepravednoscu sa Srbima,kao i sa Muslimanima.”14) Razlog rezerviranog drzanja vodstva musli-manskog autonomnog pokreta i vecine muslimanskih uticajnih faktoraprema bosnjastvu bio je, pored ostalog, i u njihovom nepovjerenju pre-ma sveukupnoj politici okupacione uprave, pa i prema politici bosan-ske nacije koju je svojevremeno propagirao Kallayev rezim. Medutim,od daleko veceg znacaja bilo je to sto zbog svoje socijalne strukture,ideoloskog i obrazovnog profila muslimanski vodeci krugovi nisu mo-gli postati predvodnici modernog nacionalnog pokreta. Veleposjednici,koji su u to vrijeme stekli prevagu u vodstvu muslimanskog autonom-nog pokreta, stavili su u narednom periodu u prvi plan svojih zahtjevaprema austrougarskoj upravi reguliranje agrarnih odnosa u korist zem-ljoposjednika, dok je jezicko pitanje ostalo potpuno po strani. To jei razumljivo, jer je bosanski beg i aga nastojao ostati i dalje uzivalacnaturalne rente bez vlastitog angazovanja u proizvodnji, te kao i ostalimuslimanski drustveni slojevi, tesko se uklapao u moderno gradanskodrustvo koje je nastajalo u Bosni i Hercegovini.15)

Izmjenom oficijelne oznake za narodni jezik definitivno je bio pot-vrden neuspjeh Kallayeve nacionalne politike u Bosni i Hercegovini.Medutim, time nije u medupartijskim i medunacionalnim odnosimaskinuto s dnevnog reda pitanje zvanicnog naziva jezika kao i pitanjeupotrebe njegovih pisma. O tome je u stranackoj stampi i dalje vodenapoliticka borba, mada je austrougarska uprava od 1907. ostala dosljed-na pri nazivu ”srpskohrvatski jezik”.

U Bosni i Hercegovini u doba okupacije nije bilo takvih propisakoji bi jedinstveno i na sistematski nacin za sve oblasti regulisali upo-trebu sluzbenog jezika. Normiranje upotrebe sluzbenog jezika vrsilo seu upravi, sudstvu i skolstvu posebnim naredbodavnim aktima i obicnoparalelno sa regulisanjem njihove opste problematike.16) U pogleduspoljnjeg jezika upravnim vlastima bilo je propisano da se u saobracajusa strankama sluze ”zemaljskim jezikom”, izuzev ako mu sama stran-ka nije bila vicna. Podnesci stranaka primani su na ”zemaljskom”,

14) Kao nap. 11.15) Ferdo H a u p t m a n n, Bosanskohercegovacki aga u procjepu iz-medu privredne aktivnosti i rentijerstva, Godisnjak DI BiH 17/1966-67,str. 23 i dalje; i s t i, Privreda i drustvo Bosne i Hercegovine u dobaaustrougarske vladavine (1878-1918) u : Prilozi za istoriju Bosne i Her-cegovine II, ANUBiH Poseb.izd. LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 139-161;isto na njemackom jeziku Die Osterreichisch-Ungarische Herrschaft inBosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirt-schaftsentwicklung, Graz 1983, str. 115 i dalje.16) O tome Dz. J u z b a s i c, Jezicko pitanje, str. 10-18.

390

njemackom, madarskom, a takode i na turskom jeziku. Rjesenja i do-pisi domacim strankama, funkcionerima i korporacijama imali su seupucivati na narodnom jeziku, sto je bilo izricito propisano vladinomodlukom od 21.9.1895. godine.

Sudovi su imali opciti sa strankama i raspravljati na zemaljskomjeziku, ali je takode, imajuci u vidu pripadnike Monarhije, formulisanprincip da se svaka stranka moze sluziti u pismenom i usmenom sa-obracaju na sudu njemackim ili madarskim jezikom. Ovisno od znanjasudskih cinovnika mogle su se i na tim jezicima voditi rasprave, sastav-ljati zapisnici, rjesenja i presude. Na taj nacin prenosom jurisdikcijenad austrijskim i ugarskim drzavljanima od konzulata na zemaljskevlasti pripadnici Monarhije zadrzali su u tom pogledu u novim uslovi-ma ona prava koja su ranije proizilazila iz rezima kapitulacija. Tome jeisla na ruku i okolnost sto su svi sudski cinovnici morali znati njemackijezik. Dok je prvo izdanje Zbornika zakona o naredbama iz razdob-lja od 1878. do 1880. uslijedilo samo na njemackom jeziku, slijedecaizdanja objavljivana su i na ”zemaljskom jeziku”. Zvanicni organ Ze-maljske vlade ”Bosansko-hercegovacke novine” izlazio je na narodnomi njemackom jeziku, a zatim od 1881. pod imenom ”Sarajevski list”samo na narodnom jeziku.

U pogledu unutrasnjeg sluzbenog jezika u pocetku se moze pri-mijetiti tendencija da se narodnom jeziku, pored njemackog, da sirepodrucje upotrebe. U oblasti sudstva ona je jos vise dosla do izrazaja.Naredbom Zemaljske vlade od 17.7.1879. odreden je ”srpsko-hrvatski”kao poslovni jezik Vrhovnog suda za Bosnu i Hercegovinu, na kome sepo pravilu imaju podnositi referati, slati otpravke strankama, a osobitovoditi zapisnici vijeca, dok je za pismeni saobracaj sa Zemaljskom vla-dom, vojnim vlastima kao i civilnim vlastima Austro-Ugarske, osim Hr-vatske, propisan njemacki jezik. Ipak, i sudstvu je, jos prije donosenjapropisa kojim je odredeno da je unutrasnji sluzbeni jezik njemacki, tajjezik stvarno vec postao jezik internog poslovanja.

Ono cinovnistvo koje je u Bosnu doslo iz Hrvatske, bilo je nosi-lac prvobitne prakse da se unutrasnjem sluzbenom saobracaju upravei sudstva upotrebljavao u izvjesnoj mjeri narodni jezik. Djelimicno jedoprinijela tome i okolnost sto su u prelaznom periodu nastavili svojudjelatnost postojeci okruzni i sreski sudovi, kao i drugi organi vlastipod kontrolom austrougarskih funkcionera. Medutim, ekipa cinovnikaiz Hrvatske, koja je propagirala iskljucivo hrvatstvo, potiskivala je izjavne upotrebe cirilsko pismo, premda je ono u Bosni i Hercegovini ima-lo dugu tradiciju i za turske uprave bilo u zvanicnoj upotrebi paralelno

391

sa turskim pismom i jezikom.17) Kod ocjenjivanja situacije nastale upogledu primjene cirilskog i latinickog pisma u zvanicnoj upotrebi trebaimati u vidu prilike koje su u tom pogledu vladale u Monarhiji, te s timu vezi znanje i ranije navike novog bosanskohercegovackog cinovnistva.Ne samo da je u unutrasnjem sluzbenom saobracaju u Bosni i Hercego-vini, ukoliko se on vodio i na zemaljskom jeziku, jedino praktikovana, ai propisima iz 1879. godine utvrdena iskljuciva upotreba latinice, negoje ona i korijenski pravopis upotrebljavala i u spoljnjem saobracaju sasvim strankama. Zvanicne ”Bosansko-hercegovacke novine” izlazile su1878. samo latinicom, 1879. imale su jedino cirilski podnaslov naziva,a tek od 1880. tekst je stampan u oba pisma uporedo kao i docnijeu ”Sarajevskom listu”. U interkonfesionalnim osnovnim skolama tre-balo, se prema rjesenju Zemaljske vlade od 6.juna 1879. godine uciti,pored latinice, samo uzgredno i cirilica. Protesti predstavnika Srbadoprinijeli su da se ubrzo promijeni stav prema mjestu cirilice u nasta-vi, kao sto su u izvjesnoj mjeri bili ucinjeni i neki ustupci u upotrebicirilice u sredstvima zvanicnih komunikacija vlasti. Vec 1879, paralel-no sa odbacivanjem naziva ”hrvatski jezik” i njegovom zamjenom saizrazom ”zemaljski jezik”, cirilica je stavljena u skoli nacelno u isti redsa latinicom, a naredbama Zemaljske vlade iz 1880. godine utvrdena jeobligatornost ucenja oba pisma i njihova ravnopravnost u nastavi.18)

Sa povlacenjem generala Filipovica krajem 1878, cija je politika iz-azvala podozrenje u vrhovima Monarhije, vratio se i dio cinovnika kojisu dosli iz Hrvatske. Njihov broj u Bosni jos je vise smanjen ciscenjemcinovnickog aparata koje je, po preuzimanju vlasti, proveo zajednickiministar finansija Benjamin Kallay. Upraznjena i nova cinovnicka mjes-ta zauzimaju u prvom redu cinovnici njemacke, poljske, ceske i madar-ske narodnosti.19) Te promjene, koje su obiljezile prelaz od prohrvat-skog na, u nacionalnom pogledu, neutralni bosanski kurs, istovremeno

17) O jezickoj politici turske administracije, knjizevno-jezickoj situacijii upotrebi pravopisnih pravila u decenijama pred okupaciju 1878. Vidizbornik radova koji su priredili Milos O k u k a i Ljiljana S t a n c i cpod naslovom Knjizevni jezik u Bosni i Hercegovini od Vuka Karadzicado kraja austrougarske vladavine, Munchen 1991. Zbornik sadrzi 14priloga od strane 6 autora.18) ”Die Cyrillica”, Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (dalje ABH),Zajednicko ministarstvo finansija (ZMF) Pr BH 1994/1914 (dalje citiramsamo signature istog fonda); up. Mitar P a p i c, Skolstvo u Bosni iHercegovini za vrijeme austrougarske okupacije (1878-1918), Sarajevo1972, str. 10-15, 57-60.19) Kroatien und dessen Beziehungen zu Bosnien, von einem kroati-schen Abgeordneten, Wien 1909, str. 112; Ante M a l b a s a, Hrvatski isrpski nacionalni problem za vrijeme rezima Benjamina Kallaya, Osi-jek 1940, str. 25; Todor K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskomupravom 1878-1918, Sarajevo 1960, str. 239.

392

su znacile utvrdivanje njemackog jezika u unutrasnjem sluzbenom sa-obracaju. Provizornim poslovnikom za vlast u Bosni i Hercegovini od16.februara 1879, odredeno je da je jezik sluzbene korespodencije odokruga prema dole, te u direktnom saobracaju Zemaljske vlade sa sre-skim vlastima i gradskim magistratima ”srpsko-hrvatski”, a od okru-ga navise njemacki jezik. Medutim, sa onim kotarevima na cijem sucelu bili privremeno postavljeni vojni organi, imale su okruzne vlastii dalje korespondirati na njemackom, dok se na sva mjesta u upravine postave zemaljski cinovnici (§ 26). Djelovodni protokoli vladinih iupravnih nadlestava, s izuzetkom prezidijalnog biroa imali su se voditina ”srpsko-hrvatskom”, a protokol prezidijalnog biroa kao i elanche kodsvih odjeljenja Zemaljske vlade na njemackom jeziku (§ 29).20)

Njemacki jezik je 1881. godine takode propisan i kao sluzbeni je-zik unutrasnjeg poslovanja sudova u Bosni i Hercegovini i u njihovomposlovanju sa zemaljskim vlastima. Od ove naredbe izuzeti su bili sa-mo serijatski sudovi, ocito zbog same njihove prirode i buduci da suu njima bili namjesteni samo Muslimani. Zemaljska vlada je smatralada cinovnici angazovani iz raznih dijelova Monarhije znaju vec jedanslovenski jezik te uce srazmjerno lako do izvjesnog stepena ”zemaljskijezik” da bi mogli saobracati sa strankama, ali da znatno vece teskocestoje na putu da bi oni taj jezik potpuno savladali i koristili ga zasastavljanje koncepata i izvjestaja. Nepotpuno poznavanje narodnogjezika, a narocito njegovog duha bilo je skoro opsta karakteristika aus-trougarske administracije i sudova. To je docnije izazivalo ostru kritikuu zemlji i postalo predmet politickih napada i satire u knjizevnosti.

Zemaljska vlada je ocjenjivala da bi osiguranje upotrebe zemaljskogjezika u unutrasnjem poslovanju sudova iziskivalo nepotrebno povecanjecinovnistva. Prema stanovistu vlade znatni troskovi koji bi iz toga nas-tali ne bi se mogli opravdati. Pocetne jezicne teskoce bile bi konstantnes obzirom na stalan priliv cinovnika iz Monarhije, dok je s druge stranetrebalo da svi cinovnici u Bosni i Hercegovini potpuno vladaju nje-mackim jezikom a korespondencija sa visim upravnim vlastima i onakose imala voditi na njemackom. Takav postupak kao najsvrsishodni-ji po ocjeni Vlade vec je bio prakticiran kod politickih i finansijskihvlasti, pa je Vlada stoga drzala da je potrebno da se njemacki jezikpropise i za interesno poslovanje sudova, cime bi se de facto statuiralovec postojece stanje. U pogledu pismenog saobracaja svih zemaljskihupravnih i sudskih vlasti sa vojskom propisan je njemacki jezik. Prvo-bitno je, bez ikakvog izuzetka, Privremenim poslovnikom od 16.febru-ara 1879. odreden njemacki jezik za korespondenciju Zemaljske vlade

20) Sammlung der fur Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze,Verordnungen und Normalweisungen 1878-1880, I Band, Wien 1880, str.26.

393

sa svim ministarstvima, generalnim komandama i zemaljskim vlastimau Monarhiji. Sudovima u Bosni i Hercegovini bilo je posebnim aktomZajednickog ministarstva finansija od 19.maja 1881. propisano da seu korespondenciji sa austrijskim sudovima i vlastima, izuzev sa sudo-vima u Dalmaciji, sluze njemackim jezikom. Vlastima Austro-Ugarskemonarhije stajalo je slobodno da se obracaju sudovima u Bosni i Her-cegovini na zemaljskom, njemackom ili madarskom jeziku. U slucajukad je bio dopusten direktan saobracaj bosanskih sudova sa vlastimai sudovima drugih drzava imalo se korespondirati sa Srbijom i CrnomGorom na zemaljskom, a sa ostalim drzavama na njemackom jeziku.21)

Propisi koji su se odnosili na upotrebu jezika sluzbene koresponden-cije upravnih vlasti vremenom su dopunjavani ili su djelimicno dozivjeliizvjesne modifikacije. Tako je okruznicom Zemaljske vlade od 14.marta1882. politickim vlastima bilo naredeno da korespondiraju sa vlasti-ma u austrijskoj polovini Monarhije, uz izuzetak Dalmacije kao sto jeto bilo ucinjeno i u pogledu sudova, iskljucivo na njemackom jeziku.Vladinim rjesenjem od 25.oktobra 1895. nalozeno je da se korespon-dencija sa opstinskim uredima ima voditi jedino na narodnom jeziku,sto ukazuje na postojanje i drukcije prakse. Konacno, Rjesenjem od25.oktobra 1897. odredeno je da se Zemaljska vlada u direktnom sa-obracaju sa ugarskim ministarstvima, izuzevsi Ministarstvo zemaljskeodbrane (Honvedministerium) treba sluziti madarskim jezikom.

Iz navedenog se moze vidjeti da se od samog pocetka okupacijenije islo sasvim za tim da se njemacki jezik uvede u svim organimavlasti kao iskljucivi unutrasnji sluzbeni jezik i da je prema donesenimpropisima narodnom jeziku ostavljen izvjestan prostor u unutrasnjemsluzbenom poslovanju. S druge strane, propisi nisu - ukoliko se ne ra-di o pismenom saobracaju izmedu pojedinih organa vlasti u Bosni isa vlastima u Monarhiji - tacno odredivali granicu primjene jednog ilidrugog jezika, kao sto se ona uostalom ne da ni precizno razlikovatiizmedu unutrasnjeg i spoljnjeg sluzbenog jezika. Prema propisima nijebilo kod Zemaljske vlade i drugih vlasti, izuzev sudova, izricito i preciz-no utvrdeno u kojem ce se opsegu upotrebljavati njemacki ili narodnijezik kao unutrasnji sluzbeni jezik. Fakticki se upotreba jednog ili dru-gog jezika prilagodavala stvarnim prilikama i odnosima, pa je sticajemokolnosti narodnom jeziku dato sasvim podredeno i vrlo ogranicenomjesto u unutrasnjem poslovanju nizih organa uprave.

U prvim decenijama okupacije nisu se u Bosni mogle otvoreno is-poljiti teznje za izmjenu postojecih prilika u pogledu unutrasnjeg zva-nicnog jezika uprave i sudstva, te s tim u vezi i sastava cinovnistva.Opsta nerazvijenost i zaostalost drustva, a posebno domacih skolovanih

21) Kao napomena 16.

394

ljudi i inteligencije koja bi pretendovala na zaposlenju u drzavnoj sluzbi,te apsolutisticki karakter strane vlasti nisu duze vremena omogucavalida takve teznje dodu do izrazaja kao sto je to bio slucaj u drugimdijelovima Monarhije. U bosanskohercegovackoj javnosti vecu paznjuizazivala je tada upotreba ciriliskog i latinskog pisma u spoljnjem sa-obracaju vlasti, a to pitanje je zadrzalo svoju aktuelnost tokom cijelogtrajanja austrougarske vladavine i imalo odgovarajuce mjesto i ulogu upolitici i medunacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini.

Cirilica je, analogno kao vec ranije u skolama, u doba Kalayevogrezima dobila sire mjesto u javnom zivotu i spoljnoj sluzbenoj upotre-bi zahvaljujuci u prvom redu trajnom nastojanju srpskih prosvjetnih icrkvenih institucija. S druge strane, takva nastojanja nisu bila sasvimprotivna intencijama politike bosanstva okupacione uprave, te im je onamogla do izvjesnog stepena izaci i u susret. Za pismenu upotrebu jezi-ka uveden je 1883. godine za sve zemaljske urede i skole Vuk-Danicicevfonetski pravopis i u tekstovima oba pisma nije pravljena nikakva je-zicka razlika, nego se pokusavalo prilagoditi jezik sto vise narodnomgovoru u Bosni. U Bosni i Hercegovini ozvanicen je fonoloski nacinpisanja deceniju prije nego se pojavio ”Hrvatski pravopis” Ivana Brozau Hrvatskoj.22) Pri tome je, pored ostalog, Vlada imala u vidu da biuvodenje etimologije sa cirilskim pismom bilo nemoguce. Ovaj pravopisostao je u svojoj osnovi na snazi za citavo vrijeme austrougarske vla-davine, ali tokom vremena su se, dijelom zbog prirodnog razvoja jezikaa dijelom zbog uticaja sa strane, pojavili problemi, osobito u nastavi.Na trazenje skolskih krugova da se pravopis strucno pregleda i revi-dira Vlada je sazvala 29.maja 1912. godine mjesovitu anketu u kojojsu, osim strucnjaka za ortografska pitanja, ucestvovali i neki novinari iknjizevnici. Saslusavsi misljenje ucesnika u anketi Vlada je u svrhu sta-bilizovanja pravopisa srpskohrvatskog jezika izdala posebno naredenje

22) Vidi sazet prikaz jezickih previranja i pravopisne problematike u kon-tekstu politickog razvitka u Hrvatskoj u drugoj polovini XIX i pocetkomXX stoljeca Ivo B a n a c, Hrvatsko jezicko pitanje, Zagreb 1991, str. 49i dalje od istog autora Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Porijeklo, po-vijest, politika, Zagreb 1988, str. 200-205. Up. Dalibor B r o z o v i c,Die Entwicklungsetappen bei der Bildung des kroatischen neustokavi-schen Sprachstandards 1750-1900, u: Die Welt der Slaven. Halbjahres-schrift fur Slavistik. Jhrg. XXI/Heft 2, Koln Wien 1976, str. 14-17;Josef H a m m, Randbemerkungen zur Enstehung und Entwicklung derserbokroatischen Schriftsprache, u: Sprachen und Nationen in Balkan-raum. Die historischen Bedingungen der Entstehung der heutigen Nati-onalsprachen, Koln Wien 1987, str. 65-76.

395

kojim je, pored ostalog, ponovo naglaseno jedinstvo pravopisa za obapisma, kao i fonetski princip.23)

Stampanjem Glasnika zakona i naredaba iz 1887. godine na na-rodnom jeziku u oba pisma, cirilica je stavljena formalno al pari salatinicom. Medutim, Zemaljska vlada stajala je tada na principu puneravnopravnosti oba pisma samo ukoliko se cirilica koristi od stranaka zasastavljanje podnesaka vlastima. Organi vlasti bili su obavezni da takveakte primaju i sluzbeno rjesavaju. Dalje, vladinom odlukom od 21.sep-tembra 1895. naredeno je da se sluzbena rjesenja vlasti strankama,funkcionerima i korporacijama pravoslavne vjere salju pisana cirilicom,a opstinskim uredima i svim ostalim strankama latinicom. Zemaljskavlada je 7.decembra 1899. upozorila predsjednika okruznih sudova dastriktno gledaju da se svi otpravci za pravoslavne stranke pisu cirilicomkako bi se u tom pogledu izbjegao svaki povod zalbama. Ocigledno jeVlada, suzbijajuci pokret srpskog gradanstva za crkvenoskolsku autono-miju, nastojala da djelimicno odstrani jedan od uzroka nezadovoljstvaSrba.

U unutrasnjoj sluzbenoj upotrebi narodnog jezika bilo je i daljemoguce primjenjivati samo latinicu. Izricito je odredeno 1898. godineda se zapisnici Vijeca Mostarske gimnazije ne mogu voditi cirilicom.Koncepti rjesenja vlasti koja su izdata cirilicom imala su se kao i ranijesastavljati latinicom, a za unutrasnju sluzbenu upotrebu originalnihcirilskih akata radeni su latinicki prepisi. Isti postupak je propisanza sudove, drzavna tuzilastva i finansijske organe. To je Zemaljskavlada motivisala okolnoscu sto se ne moze pretpostaviti da svi cinovniciznaju lako citati cirilicu. Kakva je u tom pogledu bila situacija najboljeilustruje podatak da je Zemaljska vlada 15.septembra 1899. naredila dasvi opstinski notari, pored latinice, treba da vladaju i cirilicom. U tomsvjetlu treba gledati na nesprovodenje propisa i stalne prituzbe Srba,te visestruko ponavljanje naredaba o jednakosti oba pisma u spoljnomsluzbenom saobracaju.

Zemaljska vlada je na izricit zahtjev ministra Buriana, s obziromna cjelokupnu njegovu politiku u Bosni osobito od 1905. u nizu rjesenjai naredaba insistirala na osiguranju punog pariteta cirilice i latinice usvim oblastima sluzbene upotrebe. Pri tome mjere vlasti odnosile suse i dalje samo na spoljnu zvanicnu upotrebu cirilice (pored ostalog upogledu tabli, natpisa, pecata i zigova u oba pisma). Nacelo ravnoprav-nosti oba pisma doslo je posebno do izrazaja u odredbi § 33 Poslovnog

23) Podrobnije o pravopisu Mitar P a p i c, Iz proslosti srpskohrvatskogjezika i pravopisa u Bosni i Hercegovini, Pregled 4/1973, str. 422 idalje; radove o pitanjima pravopisa i jezicke standardizacije u doba aus-trougarske uprave sadrzi i zbornik Knjizevni jezik ... O tome u zbor-niku pise Mitar P a p i c, Milos O k u k a, Ljiljana S t a n c i c i HertaK u n a. Kao napomena 17.

396

reda Sabora, po kome treba zvanicni zapisnik, stenografske izvjestaje,kao i sve ostale spise saborske pisarnice namijenjene Saboru sastavljatilatinicom i cirilicom.

Kad se u 1913. godini jezicko pitanje naslo u sredistu politicke pro-blematike u Bosni i Hercegovini, u vrijeme borbe oko jezickog zakona,zemaljski poglavar Potiorek izdao je 31.jula 1913. uputstvo vlastimada treba oba pisma smatrati u svakom pogledu ravnopravnim.24) Timeje sankcionisana izvjesna praksa prosvjetnih radnika srpske nacional-nosti u skolskoj administraciji i nacelno dopustena primjena cirilice uunutrasnjoj sluzbenoj upotrebi. Motivi ovakve odluke lezali su na linijione politike, koja je tezila da izvjesnim ustupcima veze srpski elementza Monarhiju i paralise naraslu privlacnu snagu Beograda. Medutim,sam problem ostao je i dalje aktuelan s obzirom na sprovodenje prok-lamovanih principa i zahtjev da se oba pisma svugdje podjednako upo-trebljavaju. U krugovima austrijske vlade postavljalo se pitanje da libi bilo oportuno tako postupati i time izjednacavati u politici srpskipravac sa hrvatskim.25) U isto vrijeme u Ministarstvu rata postojala jeteznja da se cirilica potpuno iskljuci iz pismenog zvanicnog saobracajau Bosni i Hercegovini, sto je i prema misljenju zemaljskog poglavaraPotioreka bilo tada potpuno indiskutabilno i nemoguce.26) Inace, jos sepocetkom 1911. ministru rata Schonaichu cinilo cak vrlo sumnjivim stose u autonomnim srpskim konfesionalnim skolama uci pretezno cirilica,”jer ona jos u mladosti budi vjeru u sunarodnike s one strane granice”.Kako se u takvim skolama nije moglo racunati sa odstranjenjem cirilice,Schonaich je sugerisao da se u njima u jednakoj mjeri osigura i nastavalatinice. U pogledu javnih skola Schonaichu je izgledalo lakse sprovodi-vo da se ucenje cirilice ili potpuno iskljuci ili bar ogranici na najstarijerazrede osnovne skole, kad se ucenici dovoljno ucvrste u znanju latinice.Ovo je za njega predstavljalo preduslov za odgajanje omladine u duhudrzavne ideje.27) U Ministarstvu spoljnjih poslova Schonaichove idejepopracene su u jednoj glosi komentarom ”nur Complicationen schaf-fen”. Medutim, gledista vojnih krugova o potiskivanju cirilice iz javneupotrebe, naci ce primjenu u okviru antisrpskih mjera za vrijeme Prvogsvjetskog rata.

24) ABH ZV Pras. 3344/1913.25) Protokoll uber die am 10.Dezember 1912 im Ministerium des Innernunter dem Vorsitze des Herrn Sektionschefs Ritter von Simonelli abgehal-tene Besprechung ... Verwaltungsarchiv Wien, Ministerrats - Prasidum7493/1913.26) Potiorek Bilinskom 8.9.1913. ABH ZV Pras. 5941/1913.27) Ministarstvo rata Zajednickom ministarstvu finansija 6.2.1911. (pre-pis note), Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje HHStA), Politischesar-chiv (PA) I, K.637 Cabinett des Ministers (CdM) VIII/c-13.

397

** *

Zemaljskim ustavom oktroisanim 1910. zagarantovano je, analog-no odredbama austrijskog temeljnog drzavnog zakona iz 1867, svimzemaljskim pripadnicima ”cuvanje narodne osobine i jezika” (§ 11). Nakonacnu stilizaciju ove odredbe uticao je posredno Josef Redlich, pozna-ti austrijski pravnik i parlamentarac, koji je u posebnom memorandu-mu upucenom predsjedniku austrijske vlade Richardu Bienerthu izloziosvoje misljenje o zakonskim nacrtima za uvodenje ustavnih institucijau Bosni i Hercegovini.28) Tom prilikom Redlich je, pored ostalog, suge-risao da se razmotri pitanje ne bi li trebalo u pogledu cirilice unijeti uUstav specijalnu odredbu. Po Redlichu, kada je rijec o ustavnim garan-cijama za cuvanje posebnosti ”triju komponenata bosanske narodnosti”(prethodno konstatujuci da ”sve tri narodnosti imaju isti jezik, naimesrpskohrvatski”), onda je to sto se tice srpsko-pravoslavnih prije svegagarancija u pogledu upotrebe cirilskog pisma. Sto se tice Muslima-na, Redlich je smatrao da se njihova osobenost ”takoreci iscrpljuje ureligiji.”29) Medutim, Redlichova sugestija u pogledu ustavne odredbeo cirilici nije prihvacena. U Ustavu nema nikakve odredbe o pismu,a ne spominje se ni naziv jezika kojim govori stanovnistvo u Bosni iHercegovini. Samo je interna sluzbena interpretacija pomenute rudi-mentarne ustavne odredbe izricito glasila da je jezik stanovnistva Bosnei Hercegovine ”srpsko-hrvatski” i da se njegova upotreba ima zajamcitistanovnistvu kod svih zemaljskih vlasti.30) Pri tome nije nista posebnoreceno o unutrasnjem i vanjskom zvanicnom jeziku. Nacelo ravnoprav-nosti pisama bilo je izrazeno u § 33 Poslovnog reda Sabora, kojim je bilopropisano da se zvanicni zapisnik, stenografski izvjestaji i svi ostali spi-si saborske pisarnice namijenjeni Saboru treba da sastavljaju latinicomi cirilicom.

Ustavnim odredbama Saboru nije dato izricito pravo regulisanjaupotrebe sluzbenog jezika, ali je Zemaljska vlada smatrala da sprovode-nje Ustavom proklamovanog nacela i izmjena postojecih propisa trebada budu rezervisani za posebne zakone. U tom pogledu ce se javiti kaotezak problem pitanje dokle seze djelokrug Sabora u regulisanju jezickogpitanja. Uvodenje ustavnih institucija dovelo je do znatnijeg prosirenjastvarne upotrebe narodnog jezika u unutrasnjem zvanicnom saobracajui znacilo je pocetak nove etape u rjesavanju jezickog pitanja u Bosni

28) Denkschrift des Reichsrats-und Landtagsabgeordneten Prof. Dr. Jo-sef Redlich (HHStA PA XL Interna 247 Liasse LIXc).29) Ibidem30) Erlauternde Bemerkungen zu den Gesetzvorlagen fur Bosnien-Her-zegowina (PrBH 1455/1909).

398

i Hercegovini. Debate u Saboru kao i pismeni saobracaj sa Saborommogli su se voditi samo na ”srpsko-hrvatskom”. Zakonski nacrti moralisu se podnositi Saboru samo na srpskohrvatskom jeziku i na istomjeziku biti sankcionisani. Medutim, dok je 1913. srpskohrvatski, naosnovu zakona koji je bio usvojen u Saboru, postao iskljucivi sluzbenijezik sudstva, propisi o unutrasnjem sluzbenom jeziku uprave ostali sui dalje neizmijenjeni.

Iz razloga politickog oportuniteta, i s obzirom na Ustav, Zemaljskavlada je donijela 24.decembra 1910. godine zakljucak da se dekreti svimcinovnicima i pomocnom osoblju bez razlike nacionalnosti izdaju nasrpskohrvatskom jeziku. Ovu odluku odobrilo je naknadno Zajednickoministarstvo finansija tek 17.septembra 1912. godine, pa je ona bila isprovedena. U vrijeme kada je jezicko pitanje postalo centralni politickiproblem, zemaljski poglavar Oskar Potiorek je u rjesenju Zemaljskevlade od 17.januara 1913. izricito naredio da sve odredbe o upotrebijezika i pisma pripadaju iskljucivo u njegov licni djelokrug, kako ne bimoglo doci do nepozeljnih jezickih presedana.31) Sve ove mjere koje jeplanirala i poduzimala zemaljska uprava posljedica su snaznog pritiskai burnog politickog razvitka, ciji je rezultat bio da je u Bosanskomsaboru u predvecerje Prvog svjetskog rata usvojen Zakon o zvanicnomi nastavnom jeziku u Bosni i Hercegovini.

Jezicko pitanje u Bosni i Hercegovini javljalo se ne samo kao naci-onalni i politicki, nego je vremenom postalo i ozbiljan socijalni problem.

Razvojem drustvenih i politickih odnosa u prvoj deceniji XX vije-ka, u uslovima kad je zbog ubrzane socijalne diferencijacije medu do-macim elementom rapidno rastao broj kandidata za javne sluzbe, kojisu u njima kao povlastenom dijelu trzista radne snage trazili osiguranjesvoje egzistencije, kad je vec bio stvoren tanak sloj domace inteligen-cije, te konacno kad su poslije Kallayevog rezima stvorene povoljnijemogucnosti za politicko organizovanje i ispoljavanje opozicionalnih ras-polozenja, bitan sadrzaj jezickog pitanja u Bosni i Hercegovini postajeborba za uvodenje narodnog jezika kao jedinog zvanicnog jezika, a stime i za potiskivanje strane birokratije. Stoga se, cak i u okviru mini-malnih nacionalnih zahtjeva, u zemlji tezi ka izmjeni postojecih odnosai ”nacionaliziranju” cinovnistva. Time jezicko pitanje dobija, u dobakoje je neposredno prethodilo Prvom svjetskom ratu, svoje odredenomjesto u borbi za emancipaciju Bosne i Hercegovine i rjesavanju jugos-lovenskog pitanja.

S obzirom na liberalniju politiku koju je provodio ministar IstvanBurian (1903-1912), u izvjesnoj mjeri je porastao broj domacih ljudi u

31) Abschrift eines Berichtes der Landesregierung vom 17.2.1911. PrBH 1311/1912; ZV Pras. 483/1911; Potiorek Bilinskom 11.3.1913. ABHPrivat Registratur (Priv.Reg. 293/1913).

399

zemaljskoj sluzbi, ali su oni bili i dalje prvenstveno na nizim cinovnic-kim mjestima. Pod pritiskom politickog razvoja u zemlji i na Balka-nu 1912/1913, vodece licnosti bosanskohercegovacke uprave, ministarBilinski i zemaljski poglavar Potiorek, uvidali su potrebu da domacipreuzmu postepeno i najvise cinovnicke polozaje. Medutim, zbog du-bokog nepovjerenja prema domacoj inteligenciji i cinovnistvu, nije doslodo znatnijih promjena u vrhovima bosanske administracije.32)

Socijalna komponenta jezickog pitanja osobito je vidno dolazila doizrazaja na zeljeznici. Zahvaljujuci u prvom redu okolnostima u vezisa upotrebom zvanicnog jezika na zeljeznici je bilo zaposleno malo do-macih ljudi, a oni koji su se nalazili u sluzbi zauzimali su, izuzev jednogneznatnog broja, najniza mjesta. Daleko pretezna vecina zeljeznickihnamjestenika nije uopste poznavala jezik domaceg stanovnistva. Takoje, poslije predaje k. u. k. Bosnabahn-a 1895. civilnoj upravi, ze-maljski jezik trebalo da dobije prvenstveno u vanjskom saobracaju sapublikom. On je u stvarnosti i kao vanjski sluzbeni jezik ostao zapos-tavljen na svim bh. zeljeznicama. Zato su po otvaranju Sabora 1910.saborske stranke, i pored prvobitno izrazene umjerenosti u tretmanujezickog pitanja, ostro kritikovale jezicku praksu na zeljeznicama.33)

Mada su se nacionalno-politicke grupacije u Saboru razlikovale upogledu politickih programa i medusobno se konfrontirale pri rasprav-ljanju pojedinih unutrasnjopolitickih pitanja one su, s vremena na vri-jeme, znale do izvjesnog stepena prema Vladi zajednicki nastupiti. Ovovazi osobito za pitanja prosirenja kompetencije Sabora, te finansijskog,privrednog i politickog tretmana Bosne i Hercegovine u Monarhiji, kaoi za jezicko pitanje. S druge strane, medusobne suprotnosti, te opstistav pojedinih grupa prema Vladi i Monarhiji usko su ogranicavali tak-vu politiku i cinili je u velikoj mjeri ovisnoj od trenutnog taktiziranja.

Jezicko pitanje u Bosni i Hercegovini nije se pojavljivalo samokao problem u odnosima stranaka i uprave, nego i medupartijskim imedunacionalnim odnosima. Sam jezik nije bio politicki problem nitisu pitanja sa podrucja leksike i ortografije bila predmet sporenja medustrankama u Saboru. Svi su smatrali da je rijec o jednom narodnom je-ziku. Sporna je bila zvanicna nominacija jezika. Godinama je u srpskoji hrvatskoj stampi vodena borba oko toga da li zemaljski jezik treba dase zvanicno naziva srpski ili hrvatski, srpskohrvatski ili hrvatskosrpski.

Srpska nacionalna propaganda tretirala je u XIX vijeku Bosnu iHercegovinu kao ”cisto srpske zemlje po krvi i jeziku”. Polazilo se od

32) Vidi Dzevad J u z b a s i c, Nacionalno-politicki odnosi u Bosan-skohercegovackom saboru i jezicko pitanje (1910-1914), ANUBiH DjelaLXXIII/42, Sarajevo 1999, str. 59-62.33) Ibidem, str. 33-38.

400

toga da cijelo bosanskohercegovacko stanovnistvo pripada srpskom na-rodu ”koji je podijeljen na tri vjere”. Ovu tezu zastupala je srpskagradanska politika i pocetkom XX vijeka u vise ili manje iskljucivojinterpretaciji. Sa srpske strane postavljeni su (npr. 1900. i 1904. go-dine) zahtjevi za iskljucivom upotrebom narodnog jezika, koji se ima”nazivati svojim pravim imenom srpski” i cirilice, kako u nastavi, takoi u pismenom saobracaju vlasti. Pri tome se na cirilsko pismo gleda-lo ne samo kao na srpsko nacionalno obiljezje, nego i kao na sredstvonacionalne integracije. Docnije su kao rezultat odredene evolucije u po-gledima na nacionalne odnose u BiH, te zahtjeve zamijenili umjerenijistavovi, u kojima se trazilo da se cirilici osigura prvenstvo, odnosnoravnopravnost. Iskljuciva gledista u pogledu jezika i pisma bila su uizvjesnom smislu i reakcija na politiku vlasti prema Srbima i faktickozapostavljanje cirilice.

Hrvatska nacionalna propaganda zastupala je tezu da su Bosna iHercegovina etnicki i drzavnopravno hrvatske zemlje. To je u interpre-taciji nadbiskupa Stadlera i njegove Hrvatske katolicke udruge dovodi-lo i do negiranja u Bosni i Hercegovini bilo kojeg drugog naroda osimHrvata. Hrvatska narodna zajednica, koju je vodila gradanska inteli-gencija uz podrsku franjevaca, zauzimala je u tom pogledu elasticnijestavove, deklarisuci se za ”najbolje odnose sa Srbima na bazi strogogreciprociteta”. i hrvatskom kao i srpskom nacionalizmu bila je zajed-nicka teznja za nacionalnom asimilacijom Muslimana sa ciljem da seosigura apsolutna vecina u Bosni i Hercegovini. Tako su i za Hrvatskunarodnu zajednicu Muslimani bili ”neprijeporni Hrvati”. Narodni jeziknazivan je od strane obje hrvatske grupacije iskljucivo hrvatskim jezi-kom, koji je prema pravilima Hrvatske katolicke udruge trebalo ”da sepostuje i uzakoni” kao i ”hrvatsko pismo latinicom”.34)

U osnovi pomenutih razlicitih i suprotstavljenih stavova o nazivujezika i o pismu, bile su razlike u pogledu nacionalnih aspiracija. Kraj-nji cilj srpske gradanske politike, i pored svih razlika izmedu pojedinihgrupacija u pogledu politicke taktike, bio je pripajanje Bosne i Hercego-vine Srbiji.35) Na srpsko ujedinjenje gledalo se jos pocetkom XX vijekakao na etapu na putu jugoslovenskog ujedinjenja, pri cemu je Srbijatrebalo da odigra ulogu jugoslovenskog Pijemonta. i dok je zvanicnaSrbija pomagala hrvatsko-srpsku koaliciju u Hrvatskoj, gdje je srpsko

34) Luka D a k o v i c, Politicke organizacije bosanskohercegovackihkatolika Hrvata, Zagreb, str. 236-237, 242, 328-331; i s t i, FormiranjeHrvatske katolicke udruge, Godisnjak DI BiH 15/1966, str. 151.35) Vidi Karl K a s e r, Die serbischen, politischen Gruppen, Organi-sationen und Parteien und ihre programme in Bosnien und der Her-cegovina 1903-1914, Graz 1980. (Phil.Diss.).

401

stanovnistvo bilo u manjini, u Bosni i Hercegovini je preporucivala poli-tiku srpsko-muslimanskog politickog saveza na bazi autonomije zemlje,koja bi bila korak na putu ka krajnjem cilju. S druge strane, hrvatskipoliticki faktori u Bosni i Hercegovini, i ne samo u njoj, pozivajuci se napravaske ideje propagirali su pripajanje Bosne Hrvatskoj i ujedinjenjuhrvatskih zemalja u Monarhiji. Zato je Hrvatska narodna zajednica bilaizricito protiv autonomije, kao i pripajanja Bosne i Hercegovine ”nekojbalkanskoj drzavi”.

Medutim, gradanski politicari znali su u svojoj prakticnoj djelat-nosti praviti razliku izmedu maksimalnih programskih ciljeva i real-politike. Uz to je doslo i do dalje evolucije u njihovim gledistima kojaje znacila ublazavanje pa i napustanje izvjesnih intrasigentnih stavova.Osobito poslije aneksije i u godinama koje su neposredno prethodi-le Prvom svjetskom ratu, uz sva kolebanja i nedosljednosti, sve visece u bosanskohercegovackoj politici biti prisutni programski stavovi osrbo-hrvatstvu i jugoslovenstvu. Medutim, gradanska politika, uprkossvecanim proklamacijama ”narodnog jedinstva”, nikad nije uspjela dau redovima svojih predstavnika eliminise pojave nacionalne iskljucivostii netolerancije.

Prilikom pregovora koji su se vodili izmedu predstavnika Srpskogposlanickog kluba i Hrvatske narodne zajednice o uvodenju narodnogkao sluzbenog jezika bio je u ljeto 1910. postignut sporazum o ravno-pravnosti naziva za jezik, koji su Srbi nazivali srpskim, a Hrvati hrvat-skim jezikom. Srpski klub je imao posebne razloge da izade Hrvatimau susret u pogledu priznanja ravnopravnosti naziva jezika i pisma, stoje znacilo i de facto priznanje hrvatske nacije u Bosni i Hercegovini.Neposredan povod za to bilo je pitanje otkupa kmetova. Medutim, ti-me nisu mogle biti uklonjene razlike izmedu nosilaca srpske i hrvatskepolitike oko prvenstva jedne ili druge nacionalne oznake za jezik, stoje bio prvi preduslov da bi zajednicki mogli formulisati nacrt jednogjezickog zakona. Ipak, na pocetku rada Sabora ostvarena je srpsko-hrvatska saradnja u duhu proklamovane politike ”narodnog jedinstvaSrba i Hrvata”, za koju su se izjasnili Srpski saborski klub i Hrvatskanarodna zajednica.

Medutim, srpsko-hrvatski politicki pakt nije mogao biti perfektu-iran jer ga vecina u Hrvatskom klubu nije prihvatila. Uzroci leze uneprevazidenim suprotnostima izmedu srpske i hrvatske gradanske po-litike, koje su proizilazile iz nerijesenog drzavnopravnog polozaja Bosnei Hercegovine. Ovo je narocito dolazilo do izrazaja u razlicitoj interpre-taciji pojma ”narodnog jedinstva”, ravnopravnosti pisama i nacionalnihoznaka za jezik. Osim toga, vodstvo Hrvatske narodne zajednice nijeuopste bilo spremno da ude u jednu koaliciju sa Srbima koja bi mogladobiti opozicioni karakter, i to tim prije sto je u Hrvatskoj doslo do

402

prekida kratkotrajne saradnje izmedu bana Tomasica i hrvatsko-srpskekoalicije.36)

Hrvatska narodna zajednica je, napustivsi nacelo obligatnog otku-pa kmetova, raskinula sporazum sa Srpskim klubom i orijentisala se nasaradnju sa Vladom i muslimanskim predstavnicima, koji su zastupaliinterese zemljoposjednika. Stvaranje nove provladine koalicije trebaloje da hrvatskim politicarima omoguci da igraju dominirajucu ulogu uSaboru i donese im odredene nacionalno-politicke koristi. Tome je tre-balo da posluzi i inicijativa iz redova Hrvatske narodne zajednice zarjesenje jezickog pitanja. Saboru je pocetkom 1911. podnesen zakonskinacrt u kome je bilo predvideno da iskljucivo ”hrvatski ili srpski” je-zik treba da bude zvanicni jezik u cjelokupnom unutrasnjem i vanjskomusmenom i pismenom sluzbenom saobracaju u Bosni i Hercegovini, i daoba njegova pisma, latinica i cirilica, uzivaju ravnopravnost. Paktomsklopljenim 31.marta 1911, izmedu obiju hrvatskih politickih grupa sjedne, i Muslimanskog saborskog kluba, s druge strane, hrvatski pos-lanici su se obavezali da ce glasati za fakultativni otkup kmetova amuslimanski za nacrt jezickog zakona koji su izradili Hrvati. Medutim,predstavnici Srba odlucno su se izjasnili protiv predlozenog rjesenja.Oni nisu pristajali da u zvanicnom nazivu jezika stoji na prvom mjestuhrvatski i da se latinica spominje prije cirilice, ocito zato sto su sma-trali da bi takav redoslijed asocirao na prvenstveno hrvatski karakterBosne i Hercegovine. Sa srpske strane se ukazivalo da su Srbi u zemljivecina i zahtjevano je da srpsko ime mora doci na prvo mjesto. i pojamravnopravnosti pisama tumacen je jos 1910. od strane ”Srpske rijeci”tako da bi cirilici kao ”pismu vecine” trebalo da pripadne prvenstvo.37)

Jos prije potpisivanja pakta s muslimanske strane je ucinjena kon-cesija Hrvatima i to u pogledu ucenja latinice u osnovnim skolama odstrane muslimanske djece. Saborskom rezolucijom je zatrazeno da svamuslimanska djeca najprije uce latinicu pa tek onda cirilicu, izuzev onemuslimanske djece ciji roditelji izricito zatraze da im djeca najprije ucecirilicu.

Stvarna prevaga upotrebe latinice u Bosni i Hercegovini, do koje jedoslo sticajem istorijskih okolnosti za vrijeme austrougarske uprave, pai njena veca rasirenost medu Muslimanima u odnosu na cirilsko pismo,nije dovela do toga da latinica postane ”muslimansko pismo”. Ako se

36) Mirjana G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, 1966-1967, Zagreb 1968, str. 41-45.37) Ibidem, str. 48, nap. 175 i 176. Podrobnije o obrazovanju hrvatsko-muslimanskog bloka u Saboru i hrvatsko-muslimanskom paktu vidiDz. J u z b a s i c, Nacionalno-politicki odnosi, str. 69-97.

403

izuzmu one marginalne struje u muslimanskoj politici koje su se ve-zivale za srpsku, odnosno hrvatsku nacionalnu orijentaciju, za najvecidio, inace, malobrojnih pismenih Muslimana upotreba jednog ili dru-gog pisma nije imala nikakvo posebno nacionalno nego samo prakticnoznacenje. Medutim, cjelokupan problem treba vidjeti u svjetlu poda-taka da je jos 1910. godine bilo nepismeno 87,84% stanovnika Bosne iHercegovine starijih od 7 godina, i da je taj procenat iznosio medu pri-padnicima muslimanske vjere 94,65%, pravoslavne 89,92%, katolicima77,45% i medu ostalim konfesijama 38,27%. Pri tome nije uzeto u ob-zir da se izvjestan broj Muslimana sluzio arapskim pismom za pisanjena narodnom jeziku. Cak i medu muslimanskim poslanicima u Saborubilo je pojedinaca koji su se mogli sluziti samo arapskim pismom, kojese ucilo u muslimanskim vjerskim skolama.

Hrvatsko-muslimanska politicka saradnja na platformi lojalnog od-nosa prema vlasti podgrijavala je nerealne nade hrvatskih politicarau pogledu kroatizacije Muslimana. Izvjesni takticni potezi i manevrimuslimanskog vodstva, diktirani materijalnim interesima zemljoposjed-nika, nisu mogli znaciti njihovo opredjeljenje za hrvatsku nacionalnuideologiju. Ni njihova saradnja sa srpskim gradanskim politicarima upredaneksionom periodu nije dovela do stvaranja politickog saveza kojibi imao srpsko nacionalno obiljezje, mada je to bio cilj srpske gradanskepolitike. I oni prvaci muslimanskog autonomnog pokreta, koji su kaoDervis-beg Miralem bili gorljivi zagovornici sklapanja politickog savezasa vodama srpskog autonomnog pokreta, nisu 1900. i 1901. prista-jali na to da se narodni i zvanicni jezik u Bosni i Hercegovini nazovesrpski i da se, kako u nastavi tako i u zvanicnom saobracaju vlasti, is-kljucivo upotrebljava cirilica. Time su oni de facto odbijali nacionalnuidentifikaciju Muslimana kao Srba.

Dervis-beg Miralem je bio na celu malobrojne ali uticajne disident-ske grupe koja nije potpisala hrvatsko-muslimanski pakt 1911, nego jeistupila iz Muslimanskog kluba i nastavila saradnju sa Srbima. U ovojgrupi, koja je bila izraziti reprezentant muslimanskih veleposjednika,samo su se pojedinci nacionalno deklarisali kao Srbi (dr. Murad Sa-ric), dok su se drugi, iako srbofilski raspolozeni, distancirali ne samood hrvatske nego i od srpske nacionalne ideologije.

Dervis-beg Miralem je, kao i srpski poslanici, odbio da prihvati dazvanicni naziv jezika bude ”hrvatski ili srpski” jezik, kako su predlagaliHrvati, a indirektno akceptirala vecina u muslimanskom klubu potpi-sujuci pakt. Sam Miralem je javno izrazio uvjerenje ”da je preteznavecina naseg naroda (tj. Muslimana - prim. Dz.J.) osjecajuci se samoMuslimanima, u tom pitanju indiferentna”. On je zastupao gledisteda problem sluzbenog naziva treba da se rijesi sporazumno izmedu Sr-ba i Hrvata, koji bi onda prihvatili i Muslimani.38) Ovakva solucija je

38) M. H a d z i j a h i c, Od tradicije do identiteta, str. 172-174.

404

odnijela i prevagu u bosanskoj politici u drugoj polovini 1912. godine.Uostalom, razlika izmedu Miralemove grupe i vecine u Muslimanskomklubu odnosila se prvenstveno na politicku strategiju i taktiku i izborsaveznika, a ne na problem ”nacionalnog opredjeljenja” Muslimana nitina agrarno pitanje.

Jezicko pitanje postalo je uzrok krizi u radu Sabora u jesen 1911. go-dine. Tada je, naime, planuo sukob oko redoslijeda pisama na natpisi-ma na cestama, obuhvativsi i problem zvanicnog naziva jezika. Osobitosporno bilo je pitanje upotrebe arapskog pisma, na cemu su insistiralimuslimanski predstavnici. Ovo je postalo kamen spoticanja u odnosi-ma izmedu Vlade i Sabora. Prvaci svih saborskih stranaka izjasnili suse za primjenu arapskih slova na natpisima, dok je Vlada odbijala dato prihvati.

Iako je kako sa srpske, tako i hrvatske strane zahtjev za uvodenjearapskog pisma kao zvanican smatran pro foro interno smijesnim istetnim, obje strane stajale su na stanovistu da se upotreba arapskogpisma u natpisima na javnim putevma mora ozakoniti. To je bilo mo-tivirano taktickim razlozima, i to u prvom redu prema njihovim musli-manskim saveznicima. Srpski klub je u tom pogledu preuzeo cak izricituobavezu prema saveznickoj grupi Dervis-bega Miralema i bio je odlucanda je ispuni. Obaveza se, medutim, odnosila samo na natpise arapskimpismom na cestama, a ne i na Miralemov zahtjev da se arapsko pismounese kao ravnopravno u jezicki zakon.39)

Posebno u srpskoj gradanskoj politici postojala je duga tradicijataktiziranja i podrske stavovima o zvanicnoj upotrebi kako arapskogpisma tako i turskog jezika. Kako je vrlo mali broj Muslimana znaoturski jezik, muslimanski zahtjevi u pogledu zvanicne upotrebe turskogjezika, koji se javljaju narocito u doba autonomnog pokreta, imali suizrazito politicko i opoziciono obiljezje. Prije aneksije, smisao im je bioda se istakne pripadnost Bosne i Hercegovine Otomanskom carstvu.Zato se zahtjevi u odnosu na turski jezik ne ponavljaju poslije aneksije.

Upotrebu arapskog pisma u tekstovima na narodnom jeziku, kojaje imala svoju duzu tradiciju u Bosni i Hercegovini, osobito je pocetkomXX vijeka propagirao Dzemaludin Causevic, kasniji reis-ul-ulema, po-taknut prvenstveno panislamskim motivima. Jedno vrijeme ovim sepismom sluzila administracija muslimanskih vjerskih ustanova, a onoje upotrebljavano i u natpisima nekih firmi uporedo sa latinicom icirilicom. Medutim, njegova primjena u doba austrougarske upravebila je najvise rasirena u knjigama i spisima religiozne sadrzine, kojesu sa arapskog i turskog prevodene na narodni jezik. Zemaljska vlada

39) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 13.i 17.novem-bra 1911. (Pr BH 1528 I 1459 iz 1911)

405

je krajem 1911. godine izrazila misljenje da se samo i jedino na tompodrucju pokazala svrsishodnom upotreba arapskog pisma, pa mu nijeosporavala raison d’etre u funkciji muslimanskog religioznog odgoja namaternjem jeziku, ne samo u vjerskim, autonomnim, nego i u javnimskolama.40)

Muslimanski politicki listovi stampani su cirilskim, odnosno lati-nicnim pismom. Listovi i periodika koja se pocetkom XX vijeka pojavilapisana arapskim alfabetom na narodnom jeziku, bila je prvenstveno re-ligioznog karaktera. U drugim oblastima svakodnevnog zivota upotrebaarapskog pisma bila je u izvjesnoj mjeri rasirena u nekim srednjim slo-jevima muslimanskog stanovnistva, medu sitnim trgovcima, subasama,hodzama i sl. Samo oni pojedinci koji su se naucivsi u mektebu arap-sko pismo, prihvatili potom nekog zanimanja koje trazi da se i nestopribiljezi, upotrebljavali su to pismo sluzeci se narodnim jezikom.41)

Borba za arapsko pismo manifestovala je nastojanje njenih prota-gonista, u prvom redu Dervis-bega Miralema, da se Muslimani i na po-drucju upotrebe pisma u potpunosti izjednace sa Srbima i Hrvatima,i kao posebna individualnost afirmisu. Tu je bila prisutna i ideja daarapsko pismo treba da posluzi kao sredstvo integracije, koje bi otklo-nilo opasnost da se upotrebom latinice i cirilice Muslimani pocijepajuu dva nacionalno-politicka tabora, hrvatski i srpski.

Dervis-beg Miralem uvjeravao je civilnog adlatusa barona Benka damuslimanski zahtjev za uvodenje treceg zvanicnog pisma nije izraz neketendencije koja bi bila uperena protiv aneksije ili vlade, vec da je u nje-govoj osnovi cvrst zakljucak Muslimana da ”nacionalno ne postanu niSrbi ni Hrvati, jer je njihova deviza: Bosna Bosancima”. Smatrao je dace se bosanski Muslimani moci odrzati izmedu Srba i Hrvata samo ako,kao i oni, budu imali svoje vlastito pismo.42) Tako je arapskom pismuneopravdano dat znacaj koje ono za bosanskohercegovacke Muslima-ne u moderno doba nije stvarno moglo imati. Medutim, slucaj ipakilustruje kako se na specifican nacin u slozenim nacionalnim, kultur-nim i politickim prilikama javljao u vezi sa upotrebom pisama problemnacionalnog identiteta Muslimana.

Problem arapskog pisma postao je u prvom redu partijsko-politickopitanje i muslimanski poslanici su za njegovo rjesenje animirali sire mus-limanske krugove. Zato je i muslimanska inteligencija, bez obzira nastranacku pripadnost, trazila uvodenje arapskog pisma, iako je prema

40) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 26.11.1911. (PrBH 1619/1911).41) Kao prethodna napomena.42) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 14.11.1911. (PrBH 1529/1911).

406

saznanjima vlasti intimno pretezna njena vecina bila uvjerena u prak-ticnu suvisnost takvog zahtjeva. Inace, iz redova muslimanske inteli-gencije stavljene su ozbiljne zamjerke vjestackom adaptiranju arapskogpisma na srpskohrvatski jezik. To je u XX vijeku bio anahronizam kojije objektivno usporavao kulturni napredak Muslimana.

Zemaljska vlada je bila protiv ozakonjenja ravnopravnosti arapskogpisma sa latinicom i cirilicom, jer bi to izazvalo nepremostive prakticneteskoce i velike troskove. Ostajuci pri svom negativnom stanovistu iu pogledu upotrebe arapskog pisma u natpisima na cestama Vlada je,medutim, bila spremna da i dalje tolerise njegovu postojecu upotrebuna ulicnim tablama u gradskim opstinama. Tako su u Sarajevu natpisina ulicama bili postavljeni na sva tri pisma.43)

Zanimljivo je istaci da je ministar Burian bio spreman u jednommomentu na to da se nacelno prizna ravnopravnost arapskog pismasa latinicom i cirilicom, da je taj muslimanski zahtjev bio ultimativnopodrzan sa srpske i hrvatske strane. U tom slucaju zadatak Vladebi, po Burianovom misljenju, bio da se sve ucini kako bi se prakticnaupotreba tog treceg pisma sto vise ogranicila.44) Ovo samo pokazujekoliko je ministru Burianu bilo stalo da se u Saboru stvore politickiuslovi koji bi omogucili usvajanje njegovog investicionog programa.

U kojoj je mjeri jezicko pitanje postalo stvar stranacko-politickeigre pokazuje jos i cinjenica da je prvobitno Srpski klub krajem no-vembra 1911. vrlo povoljno primio vladin investicioni program i izraziospremnost da radi na njegovoj realizaciji. To je bio takticki potez dabi se od Vlade dobila izjava koja je isla u prilog srpskom gledistu upogledu zvanicnog naziva jezika. Na pitanje o stavu Vlade prema na-zivu jezika i u pogledu upotrebe pisama, baron Benko je 7.decembra1911. procitao unaprijed pripremljen odgovor da Zemaljska vlada sto-ji na stanovistu pariteta obiju pisama i naziva jezika srpskohrvatski.Ovo ce ostati zvanican naziv i za vrijeme Prvog svjetskog rata, kada supreduzete odredene mjere protiv upotrebe cirilskog pisma.

Problem naziva zvanicnog jezika nije samo blokirao svaku akciju uSaboru za rjesenje jezickog pitanja nego je bio i povod za razbukta-vanje sovinisticke borbe. Do sporazuma je doslo 1912, kada su hrvat-ski predstavnici prihvatili kao zvanicnu oznaku narodnog jezika naziv”srpsko-hrvatski jezik”. Ovome je prethodilo priblizavanje Hrvatske na-rodne zajednice i Hrvatske katolicke udruge i njihovo fuzioniranje poduticajem vodstva svepravaske organizacije.

Konvergencija srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta na sirem ju-goslovenskom prostoru imala je za posljedicu da je politika ”narodnog

43) Brodnik Zemaljskoj vladi 2.12.1911, prilog uz dopis Zemaljske vladeod 19.12.1911. (Pr BH 1688/1911).44) Burian Zemaljskoj vladi 17.11.1911. (Pr BH 1541/1911).

407

jedinstva i jugoslovenstva”, koju je u Bosni i Hercegovini prvenstvenosirila intelektualna omladina i zastupala socijaldemokracija, nasla plod-no tlo i kod izvjesnih opozicionih struktura u Bosanskohercegovackomsaboru. Medutim, ona nije mogla ostati bez uticaja ni na politickekrugove koji su, pod odredenim uslovima, bili spremni da saraduju saVladom. Pomenuti uticaji, zatim decidirano stanoviste Vlade u pogle-du naziva zvanicnog jezika i upotrebe pisama, kao i potreba politickogtaktiziranja i prilagodavanja i onda kada postoje nacelne razlike - sve toskupa je djelovalo da su sve politicke grupe u Saboru konacno usvojilesrpsko-hrvatski kao zvanicni naziv za jezik.45)

U vezi sa nastojanjem austrougarskih politickih funkcionera da po-vodom sloma turske vlasti na Balkanu 1912. muslimanski faktor iskoris-te kao protutezu Srbima, u austrijskoj publicistici se pred Prvi svjetskirat pojavila ideja o muslimanskoj naciji na Balkanu koja ne priznajenikakve jezicke razlike. Uporiste za to ona je nalazila u staroj praksi naOrijentu da se nacija i religija poistovjecuju.46) Pomenuta ideja moglaje biti potaknuta i jacanjem panislamskih tendencija u dijelu bosan-skohercegovacke muslimanske inteligencije. Te tendencije dosle su doizrazaja u casopisu ”Biser”, osobito od 1913. i bile su jos vise prisut-ne u izdavackoj djelatnosti Muslimanske biblioteke. Iako je u svojojosnovi imala religiozni duhovni supstrat, nacionalno-politicka platfor-ma ”Bisera” nije bila jedinstvena. Ona je, kako je to ukazao MuhsinRizvic, sezala od ispoljavanja osjecaja muslimanske narodno-vjerske po-sebnosti do propagiranja povezanosti sa drugim islamskim narodima.Pri tome je u ”Biseru” bilo ispoljeno i shvatanje da bosanskohercego-vacki Muslimani, koji se imenuju Bosnjacima, po jeziku pripadaju onojslavenskoj grupi od desetak milijuna dusa, kojoj pripadaju i Srbi i Hr-vati; da svi oni zajedno predstavljaju jedan narod, ”samo sa tri imenai tri vjere”.47) To je bilo suprotno ideji muslimanske nacije koja nepriznaje jezicke razlike. Medutim, i pored nastojanja da se distanciraod dnevne politike, kao i od srpskog i hrvatskog nacionalizma, ”Biser”je, nasuprot ”Gajretu”, pokazao vise simpatija prema hrvatskoj litera-turi, opredjeljujuci se potpuno za latinicu i za one muslimanske piscekoji su na njoj stampali svoje priloge.48) Inace, ”Novi vakat”, kao novo

45) Vidi Dzevad J u z b a s i c, Nacionalno-politicki odnosi, str. 150 idalje.46) ”Die nichtosmanischen Balkanmoslims. Die albanische Frage im mos-limischen Lichte”, Saraevoer Tagblatt, Nr 126, od 5.6.1914. Citirano po:Milorad E k m e c i c, Ratni ciljevi Srbije, Beograd 1973, str. 144-145.47) Muhsin R i z v i c, Knjizevno stvaranje muslimanskih pisaca u Bo-sni i Hercegovini u doba austrougarske vladavine, ANUBiH Djela XLVI2/1, Sarajevo 1973, str. 286-289.48) Ibidem

408

glasilo Ujedinjene muslimanske organizacije, koje je usmjeravao SerifArnautovic, pisao je u ljeto 1913. da Muslimani moraju da izvukukonsekvence iz sloma Turske i da se u njima mora razviti svijest da sujedno sa narodom s kojim zive. List se izjasnio i za ”narodno jedinstvoSrba i Hrvata”, uz obrazlozenje da bi se u protivnom Muslimani moralipocijepati u dva nacionalno-politicka tabora. Medutim, ”Novi vakat”je izrazavao rezervu prema lozinkama o srpskohrvatskom jedinstvu ko-je su dolazile iz srpskih redova, videci u njima skrivenu tendenciju dase srbiziraju Muslimani.49) Takode, Safvet-beg Basagic, clan saborskogPredsjednistva, ocijenio je u jesen 1913. plan srpskog kulturnog drustva”Prosvjeta” da u cijeloj zemlji osnuje specijalne konvikte za siromasnemuslimanske dake kao ”eminentnu opasnost po opstanak Muslimana inacionalnu propagandu Hrvata”,50) kojoj je on, inace, bio naklonjen.

Za nacionalizovanje Muslimana u srpskom smislu zalagali su se onimuslimanski intelektualci koji su bili aktivni u srpskom nacionalnompokretu. i pored toga sto su, kao Sukrija Kurtovic, isticali tezu: ”Srbii Hrvati su jedan narod, ali dva plemena”, oni su smatrali da je samosrpski nacionalizam ”cisti” nacionalizam, pa je samo taj nacionalizamtrebalo ”davati” Muslimanima. Pri tome je politicki angazman srpskiorijentisanih muslimanskih intelektualaca u ovom razdoblju podrazu-mijevao ne samo protuaustrougarski nego i protuturski i ”antifeudalni”stav.51) Mada je politika ”nacionalnog opredjeljivanja” Muslimana pre-trpjela istorijski neuspjeh, muslimanska inteligencija, koja se zalagalaza nacionalizovanje Muslimana u srpskom odnosno hrvatskom smis-lu, doprinosila je prevazilazenju zatvorenosti muslimanske zajednice uBosni i Hercegovini i odigrala je odredenu ulogu u prihvatanju tekovinaevropske kulture od strane Muslimana.

Siroko rasprostranjenu ideju da jezicko jedinstvo znaci i narodnojedinstvo deklarativno su prihvatili u drugoj polovini 1913. i vodecimuslimanski saborski politicari, kao i njihovi srpski i hrvatski partne-ri, u programu saborske radne vecine koja je trebalo da se obrazuje.Medutim, ta ideja imala je razlicito znacenje u politici razlicitih snagana bosanskohercegovackoj politickoj sceni.

U uvodu programa radne vecine (autor dr Milan Srskic), koji jenastao krajem ljeta 1913. Hrvatski i Muslimanski saborski klub i gru-pa oko ”Srpske rijeci” zauzeli su stanoviste ”da su Srbi i Hrvati jedan

49) M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini, str. 64; Mus-tafa I m a m o v i c, Pravni polozaj i unutrasnji politicki razvitak Bos-ne i Hercegovine od 1878 do 1914, Sarajevo 1973, str. 258.50) Collas Potioreku 7.10.1913. Kriegsarchiv Wien (KA), Nachlass Po-tiorek A/3 Fasz 2, 540.51) Sukrija K u r t o v i c, O nacionalizovanju muslimana, Sarajevo1914, str. 50.52.

409

narod sa dva ravnopravna imena”. Na osnovu toga izveden je jedins-tven zakljucak ”da u Bosni i Hercegovini Srbi i Hrvati i Muslimani,koji poticu iz iste krvi, imaju jedan zvanicni jezik a to je srpskohrvatskijezik”.52) Ovaj programski stav ostao je neizmijenjen i nakon sto je uvladinoj saborskoj vecini grupu oko ”Srpske rijeci” zamijenila Dimo-viceva Srpska narodna stranka. Dimovic je, pak, kao jedan od uslovaza saradnju sa Vladom trazio da se rijesi jezicko pitanje i da se ”srp-skohrvatski jezik uvede u svu drzavnu upravu, kako u spoljasnjem takoi u unutrasnjem prometu.”

Ideologija narodnog jedinstva Srba i Hrvata u punoj mjeri je doslado izrazaja u novoj programskoj orijentaciji grupe oko ”Otadzbine”.Tako je krajem 1913, kada se Petar Kocic vec bio povukao sa politickepozornice, novi lider grupe, dr Dorde Lazarevic, istupio u Saboru i, uka-zujuci na primjer sloge u Dalmaciji, pledirao za srpskohrvatsko jedins-tvo. Njemu se pridruzio hrvatski disident i opozicionar Duro Dzamonjai obojica su bila jedinstvena u osudi sovinistickog pisanja ”Srpske rijeci”i ”Hrvatskog dnevnika”. Dzamonja je sporio novoj vladinoj koaliciji is-krenost u proklamovanoj saradnji Hrvata i Srba. U vladinoj stranci,ukazivao je Dzamonja, paroh Jovo Simic otvoreno je govorio da ne poz-naje Hrvata osim Kranjaca i kajkavaca na granici Hrvatske, a dr JoviSimicu bilo je tesko i spomenuti rijec Hrvat.53)

Dr Dorde Lazarevic je isticao da su Srbi i Hrvati jedan narod sadva ravnopravna imena i, citirajuci brosuru Milana Marjanovica Narodkoji nastaje, takode smatrao da se formira jedinstveni ”srpskohrvatski”narod, te da od srpstva i hrvatstva danas ”dolazimo do unitarizma”.Interesantno je da je i zemaljski poglavar, general Oskar Potiorek, pisao1913. godine da ”vise nema nikakve sumnje da stapanje Srba i Hrvatau jedan narod napreduje dzinovskim koracima”, da je i u Bosni i Her-cegovini u toku ublazavanje srpsko-hrvatskih suprotnosti, kao i da jenarocito u mladoj generaciji prosirena ideja bratstva sa Srbima.

Stanoviste da su Srbi i Hrvati jedan narod unio je Lazarevic i uNacrt stranackog programa, koji je objavljen u ”Otadzbini” od 28.marta(10.aprila) 1914. godine. Polazeci od nacela narodnog jedinstva u Nacr-tu se isticala potreba zajednickog i sporazumnog rada ”srpskih i hrvat-skih narodnih stranaka, kao i priblizavanje a, po mogucnosti, i ujedinje-nje srpskih i hrvatskih nacionalnih, kulturnih i privrednih udruzenja,narocito srpskog i hrvatskog sokolstva”. Zagovarajuci potrebu sto skori-jeg ”nacionalizovanja!” Muslimana naglasavano je da ”taj rad ne smije

52) Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1913,Wien 1914, XXVII-XXVIII.53) Stenografski izvjestaj II sjednice sabora Bosne i Hercegovine drzane30.decembra 1913 u Sarajevu (Pr BH 10/1914).

410

niposto biti takav da izaziva trvenja i nesuglasice izmedu Srba i Hr-vata. Uopste Muslimane ne treba pridobivati za ekskluzivno nego zanapredno Srpstvo i Hrvatstvo, koje stoji na stanovistu narodnog je-dinstva”.54) Ova ideologija unitaristickog jedinstva, koja je odigralaznacajnu ulogu u stvaranju prve jugoslovenske drzave, nije adekvatnoodrazavala stvarnost postojecih nacionalnih odnosa koji su nastali kaotekovina istorijskog razvitka.

Medutim, ni sama grupa oko ”Otadzbine” nije bila idejno kohe-rentna kada je bila u pitanju jugoslovenska orijentacija. Gotovo isto-vremeno kada je dr Dorde Lazarevic istupao sa svojim stavovima osrpskohrvatskom narodnom jedinstvu, dr Zivko Njezic, podpredsjednikKluba poslanika oko ”Otadzbine”, u Saboru je nazvao Hrvate ”kato-lickim Srbima” ne priznajuci im nacionalnu posebnost, sto je izazvaloburan protest prisutnih hrvatskih poslanika. Osim toga, kada je rijeco jeziku naroda u Bosni i Hercegovini, karakteristicno je da se kako uizbornom proglasu ”Otadzbine”, tako i u Nacrtu stranackog programataj jezik i dalje nominira samo kao srpski jezik. Inace, jedini koji je pri-likom rasprave o jezickom zakonu u Saboru 30.decembra 1913. oponiraoda zvanicni naziv jezika ostane, kako je bilo predlozeno, srpskohrvat-ski, bio je pripadnik vladine vecine, svecenik Kalikst Tadin, bivsi clanHrvatske katolicke udruge, raspustene nakon izmirenja sa Hrvatskomnarodnom zajednicom sredinom 1912. godine. Tadin je smatrao da jebolje da naziv jezika bude hrvatski za Hrvate i srpski za Srbe.

Kada je odbijanjem budzeta za 1912. godinu Sabor dospio u otvo-ren konflikt s Vladom, jedan od uslova za pokretanje rada Sabora biloje donosenje jezickog zakona. Medutim, jezicko pitanje ostalo je u pre-govorima prvaka saborskih klubova sa Vladom po strani sve do predkraj 1912. godine. Samo je u internom saborskom paktu od 10.oktobra1912, kojim se grupa oko lista ”Srpska rijec” prikljucila vladinoj vecini,bio sadrzan zahtjev da sluzbeni jezik na zeljeznicama bude jedino srp-skohrvatski.

Tek kada je krajem novembra 1912. radna vecina trebalo da izgla-sa zakon o gradnji novih zeljeznica, - nakon sto je poslije dugotrajnihpregovora medu vladama Monarhije postignut sporazum o bosansko-hercegovackom zeljeznickom programu, - sve saborske grupe zauzele sustav da se srpskohrvatski mora prethodno ozakoniti kao unutrasnji ivanjski sluzbeni jezik na zeljeznicama. Mada je Vladi poslo za rukomda vecina izglasa zakon o gradnji zeljeznica, Sabor nije htio da voti-ra budzet za 1913. godinu bez da se rijesi jezicno pitanje u Bosni iHercegovini tako da srpskohrvatski postane jedini zvanicni jezik. Na-suprot tome, zajednicki ministar finansija Bilinski bio je saglasan da se

54) Branko C u b r i l o v i c, Petar Kocic i njegovo doba. Banja Luka-Zagreb 1934, str. 199 i dalje.

411

srpskohrvatki jezik ozakoni kao unutrasnji jezik na podrucju cijele civil-ne uprave, izuzevsi zeljeznice, prvenstveno iz vojnih razloga. Izuzetakbi takode bio ucinjen u pogledu korespondencije sa vojnim, austrij-skim i ugarskim vlastima i podnescima austrijskih i ugarskih stranaka.Zahtjevi Bosanskohercegovackog sabora u pogledu upotrebe jezika nazeljeznici daleko su prevazilazili ono sto je postignuto u drugim zemlja-ma Monarhije i nisu imali nikakvog izgleda da budu prihvaceni ni odzajednicke vlade niti od vlada obiju drzava Monarhije. Prema ideja-ma Bilinskog, srpskohrvatski je u Bosni i Hercegovini trebalo da dobijeslicno mjesto koje je poljski jezik imao u Galiciji. Opsta politicka si-tuacija i sukob oko jezickog pitanja onemogucili su dalji rad Sabora,koji je 18.decembra 1912. godine odlozen i nije sazivan vise od godinudana. To je znacilo neuspjeh prvobitne zamisli Bilinskog o osiguranjukontinuirane saborske djelatnosti.55)

Za austrougarsku politiku rjesenje jezickog pitanja postalo je po-cetkom 1913. godine dominantan problem kome je pridavan od straneBilinskog i zemaljskog poglavara Potioreka siri znacaj ne samo u sanira-nju politickih prilika u zemlji, nego i u rjesavanju cjelokupnog jugoslo-venskog pitanja. Rjesenje jezickog pitanja u Bosni i Hercegovini trebaloje da bude prvi korak u paralisanju narasle privlacne snage Srbije naJuzne Slovene, kome su imale da slijede druge mjere, a medu njima iuredenje statusa anektiranih pokrajina tako da one budu predstavljeneu delegacijama sa po tri poslanika. Medutim, jezickom pitanju timeje pridavan znacaj koje ono nije moglo imati. Nacionalni pokreti nisuse vise ogranicavali samo na uze gradanske krugove da bi se nacional-ni zahtjevi mogli zadovoljiti ustupcima na podrucju zvanicne upotrebejezika i cinovnickim polozajima.

U pregovorima Potioreka sa predstavnicima saborskih stranaka to-kom 1913. glavni problem je bilo pitanje unutrasnjeg sluzbenog jezikana zeljeznicama. Sporazum je postignut tek u jesen sa strankama novevladine koalicije (Muslimanski i Hrvatski saborski klub i Dimovicevasrpska grupa) i to na osnovu kompromisne formule pronadene u lje-to 1913. godine. Zakonom o zvanicnom i nastavnom jeziku trebalo jeda u Bosni i Hercegovini bude omogucena upotreba srpskohrvatskogjezika i u unutrasnjoj sluzbi na zeljeznicama, koliko to dopustaju voj-ni interesi. To je bio ustupak uglavnom formalnog karaktera. Poredpomenutog zakona, koji je trebalo da se izda uz sadejstvo Sabora, Ze-maljska vlada je pripremila posebnu Naredbu ciji bitan sadrzaj cinepropisi o upotrebi njemackog i madarskog jezika. Naredba je trebaloda se izda na osnovu vladarevog ovlastenja, da ne bi po svojoj autori-tativnoj snazi zaostajala za zakonom koji ce usvojiti Sabor. Pri tome

55) O tome podrobnije Dz. J u z b a s i c, Nacionalno-politicki odnosi,str. 128 i dalje.

412

je izmedu odredaba nacrta ovih dvaju akata postojala izvjesna inkon-gruencija. Bosanskohercegovacka uprava nastojala je da rijesi jedanunutrasnjo-politicki problem i istovremeno osigura interese Monarhije.Pitanje kompetencije Bosanskohercegovackog sabora, zbog nepotpunihustavnih odredaba i razlicitih interesa, igralo je vaznu ulogu kako u pre-govorima bosanskohercegovacke uprave sa saborskim strankama, takoi docnije sa Ministarstvom rata i austrijskom vladom. U ovu diskusijuse ukljucio i prestolonasljednik Franz Ferdinand. On je u novembru1913. izrazio svoju zabrinutost zbog eventualne mogucnosti prosirenjadjelokruga Sabora i ogranicenja prava krune, premda nije osporavaosamo pravo da Sabor ucestvuje u rjesavanju jezickog pitanja.56)

Ugarska vlada je odmah dala svoju nacelnu saglasnost jezickim pro-pisima, jer je u pogledu zvanicne upotrebe madarskog jezika u Bosni iHercegovini trebalo da ostane uglavnom status quo. Osim toga ugar-ska vlada nije, zbog specificnosti odnosa u Ugarskoj, strahovala odimplikacija koje bi planirano rjesenje jezickog pitanja u Bosni i Her-cegovini eventualno moglo imati u unutrasnjoj politici Transleithanije.Nasuprot tome u krugovima austrijske vlade novi bosanskohercegovackipropisi o zvanicnom jeziku izazvali su zivo interesovanje i polemike sobzirom na mogucnost njihovih refleksija i na rjesavanje jezickog pita-nja u Cisleithaniji. Osobito sa stanovista kompetencije carevinske ilizemaljskih legislativa u regulisanju upotrebe sluzbenog jezika za organevlasti koji pripadaju zemaljskom gospodaru, u austrijskoj polovini ima-lo je pitanje koliko je Bosanskohercegovacki sabor uopste nadlezan darjesava isti problem veliki aktuelno-politicki znacaj. Narocito podoz-renje austrijske vlade izazivale su odredbe o unutrasnjem sluzbenomjeziku na bosanskohercegovackim zeljeznicama, jer se sa izvjesnoscupretpostavljalo da ce svako regulisanje upotrebe jezika na podrucjuzeljeznicke uprave u Bosni i Hercegovini imati enorman uticaj na od-nose u Austriji a specijalno u Ceskoj i Dalmaciji, gdje su bh. zeljeznicevodile promet na pruzi za Dubrovnik i Boku Kotorsku. Opcenito suizrazene zamjerke u pogledu ukljucenja pitanja koja se ticu unutrasnjegsluzbenog jezika organa vlasti koji pripadaju zemaljskom gospodaru ijezicke spreme cinovnistva u jedan konstitucionalni zakon. Usprkos du-gogodisnjim nastojanjima, Cesima to nije poslo za rukom. S obziromna nagodbenjacke pregovore sa Cesima, koji su bili u toku, austrijskavlada imala je dovoljno razloga da ne pristane na jedan takav ustupaku Bosni prije nego sto se to dozvoli u Cisleithaniji. Ali kako bi tajstav znacio onemogucavanje politicke akcije bosanske uprave, u vrije-me kada je jugoslovenski problem postao dominantan za austrougarskupolitiku, vlada grofa Sturgkha, stavljena pred fait accompli, saglasila

56) Ibidem, str. 161-215.

413

se na kraju kao i drugi faktori, sa nebitno modifikovanim predlozenimrjesenjima.57)

Jezicki zakon usvojen je 30.decembra 1913. godine od strane vla-dine vecine odmah po otvaranju Sabora. Otklonivsi samo privremenojedan aktuelan problem sa politicke scene, bosanska uprava je otezalasa postupkom oko sankcionisanja jezickog zakona s ciljem da time daljetaktizira prema Saboru. Medutim, sarajevski atentat, izbijanje rata idalji razvoj dogadaja ucinio je neaktuelnim predvidena rjesenja. Jezickizakon, ostavsi nesankcionisan od strane vladara, ustupio je mjesto dru-gim mjerama austrougarske jezicke politike. Atentat je oznacio i krajsaborske djelatnosti, pa je odlukom vladara od 9.jula 1914. formalnozakljucena tekuca sesija da bi, potom, svojim patentom od 15.februara1915. Franz Joseph I raspustio Bosanskohercegovacki sabor.

** *

U okviru mjera koje su nakon izbijanja Prvog svjetskog rata pre-duzete u Monarhiji protiv Srba bilo je i potiskivanje cirilice iz javneupotrebe. Tako je u Hrvatskoj krajem 1914. ukinuto ucenje cirilice uskolama, a pocetkom 1915. cirilica je ukinuta i u radu administracije.Uporedo s tim, uklonjen je iz skole u Hrvatskoj i naziv jezika ”hrvatskiili srpski”. U takvom ”jezikoslovnom” oznacavanju nastavnog jezika,Vlada u Zagrebu vidjela je tada opasnost po ”drzavnopravni znacajhrvatskog jezika”, koji je po odredbama hrvatsko-ugarske nagodbe iz1868. bio utvrden kao sluzbeni jezik cjelokupnog zakonodavstva, sud-stva i uprave.

Ove mjere u Hrvatskoj izvrsile su odredeni uticaj i na antisrpskiraspolozene domace krugove u Bosni i Hercegovini, iz cijih se redova,vec odmah po objavi rata, postavljalo pitanje o ukidanju cirilice kaooficijelnog pisma i naziva jezika srpskohrvatski. Medutim, s obzirom nadrzavnopravni status zemlje i politicke odnose, u vrhovima bosansko-hercegovacke uprave smatralo se da ne moze biti govora da se u pogleduzvanicnog naziva jezika na analogan nacin postupi kao u Hrvatskoj.58)

Kako je i pored svih kombinacija u toku rata drzavnopravni polozajBosne i Hercegovine ostao do propasti Monarhije neizmijenjen to jezadrzan i ranije utvrdeni zvanicni naziv narodnog jezika.

I u vezi sa potiskivanjem cirilice krajem 1914. godine vladalo je mis-ljenje kako u Zajednickom ministarstvu finansija, tako i u Zemaljskoj

57) Ibidem58) Major Wessely Potioreku, Sarajevo 30.8.1914. Arhiv Vojnoistorij-skog instituta u Beogradu (AVII) Film 3/II Bec (13-17); Mandic Zajed-nickom ministarstvu finansija 26.11.1914. (Pr BH 1870/1914); nepot-pisani i nedatirani tekst izraden u Zajednickom ministarstvu finansijakrajem 1914. (Pr BH 1870/1914).

414

vladi u Sarajevu da se prije uredenja drzavnopravnih odnosa cirilicau Bosni i Hercegovini ne moze radikalno iskorijeniti, ali da se vec mo-gu preduzeti prvi koraci za rjesenje ovog problema. U tom smislu sepredvidalo da se provizorno, naredbodavnim putem, eliminise cirilskopismo iz unutrasnjeg sluzbenog saobracaja vlasti i svih nadlestava i or-gana, kao i unutrasnjeg poslovanja svih nastavnih ustanova i skola.59)

Motive za ovakve postupke objasnjavao je dr Nikola Mandic, za-mjenik zemaljskog poglavara, neuspjehom da se vecina bosanskoher-cegovackih Srba pridobije za ”drzavnu ideju”. Po njegovom misljenju,upotreba cirilice u skolama i ostaloj upravi bio je, uz priznanje crkveno-skolske autonomije, ustupak Srbima koji ih je pojacao u separatistickimteznjama, mada je to ucinjeno u namjeri da se bosanskohercegovackiSrbi susretljivoscu privezu za Monarhiju i da se paralise privlacni uti-caj Beograda. On je smatrao da je odgoj u autonomnim skolama iupotreba cirilice u zemaljskim uredima povezivala uze bosanske Srbesa Srbima u Srbiji, nego sa drugim pripadnicima Monarhije. Rjesenjeovog pitanja Mandic je vidio u asimilaciji srpskog elementa sa ”drzavivjernim slojevima stanovnistva”. Da bi se to postiglo, zastupao je gle-diste da treba ukinuti ili sistirati srpsku crkveno-skolsku autonomiju. Utom svjetlu posmatrao je i naredbu o zatvaranju srpskih konfesionalnihskola. Smatrao je da bi se morao odstraniti i naziv srpsko-pravoslavnacrkva, kako bi se razlucio pojam nacije od konfesije. Za njega je bilotakode vrlo vazno i iskljucivo ogranicenje cirilskog pisma na privatnoi konfesionalno podrucje. Kao vrhunac njegovih razmatranja o ulozicirilskog pisma slijedi da ono stoji na putu konsolidaciji drzavne idejeu Bosni i Hercegovini i ujedinjenju svih ka jednom zajednickom cilju.Na kraju se pozivao i na razlog prakticne prirode da ucenje dva pismaotezava borbu protiv analfabetizma.60)

Mozemo konstatovati da su ove Mandiceve ideje bile u sustini iden-ticne sa pogledima koje su vojni krugovi zastupali jos prije rata. Tako susa izbijanjem rata nestajale bitne razlike izmedu vojnih i civilnih vlastiu odnosu na ovaj problem, premda su vojni krugovi i dalje prednjacili usvom radikalizmu.61) Medutim, krajem 1914. godine ni u Zajednickom

59) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija 15.12.1914. (PrBH 1994/1914). Akt je potpisao dr Nikola Mandic uz Potiorekovo odob-renje.60) Ibidem61) Ministar rata, general Krobatin, smatrao je da cirilicu treba zabranitii prekrsaj te zabrane novcano kaznjavati u iznosu od 50 do 100 kruna.On se izjasnio i za izmjenu zvanicnog naziva narodnog jezika, VojislavB o g i c e v i c, Pismenost u Bosni i Hercegovini od pojave slovenskepismenosti u IX v. do kraja austrougarske vladavine, Sarajevo 1975,str. 270-271.

415

ministarstvu finansija u Becu, niti u Zemaljskoj vladi u Sarajevu ni-su jos bili spremni da preduzmu radikalne mjere u vezi sa upotrebomcirilice. Pri tome se ukazivalo i na razliku u polozaju cirilskog pisma uHrvatskoj i Bosni, gdje je ono bilo autohtono i dobilo odredenu legalnubazu u brojnim naredbama i § 33 Poslovnog reda Sabora. Vlasti ni-su ispustale iz vida ni cinjenicu da su tada Srbi predstavljali relativnuvecinu stanovnistva u zemlji.62) Ministar Bilinski je naglasavao da subosanskohercegovacki Srbi daleko borbeniji i nesumnjivo energicniji ele-menat u Bosni i Hercegovini, cija agitacija ima za ostalo stanovnistvonajjacu sugestiju.63)

Poslije Potiorekovog pada i dolaska generala Stjepana Sarkotica zazemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine ponovo je aktualizirano pi-tanje donosenja naredbe o iskljucenju cirilice iz sluzbenog saobracaja.Tako su pocetkom 1915. godine nastale dvije varijante teksta nared-be Zemaljske vlade. Po prvoj varijanti bilo je predvideno odstranjenjecirilskog pisma ne samo iz unutrasnje sluzbene upotrebe, kako je tobilo ranije planirano, nego i iz cjelokupne vanjske sluzbe, i to tako dabi se privatni cirilski podnesci doduse primali od strane vlasti, ali bi sena njih odgovaralo latinicom. Po drugoj, blazoj varijanti vlasti bi od-govarale cirilicom na cirilske podneske i dopise privatnih stranaka. Zaovakvo rjesenje bio je prvobitno Bilinski. Sarkotic se zalozio za prvu,ostriju varijantu i na kraju je uspio da je i Bilinski u nacelu prihvati.64)

Zajednicki ministar finansija Bilinski pruzao je izvjesno vrijeme ot-por radikalizmu vojnih faktora. Suprotno stavovima generala Sarkoticaprema pitanju upotrebe cirilice, on je u januaru 1915. smatrao da bi seeliminisanjem cirilice samo islo na ruku ideji ujedinjenja Srba i Hrvata,koja je zahvatila omladinu i prosirila se u Hrvatskoj i Dalmaciji. Vladaje do tada, po Bilinskom, zadrzavala ovaj proces svjesno stvarajuci gra-nice svojom politikom u pogledu upotrebe pisama. Zabranom cirilice,isticao je Bilinski, bila bi uklonjena posljednja zapreka amalgamisanjuovog bliskog elementa i ”utirala bi put Jugoslaviji”65) Medutim, Bilin-ski je ubrzo popustio pred zahtjevima za ogranicenje upotrebe ciriliceu Bosni i Hercegovini.

Predsjednik ugarske vlade grof Istvan Tisza takoder se protivio od-stranjenju cirilice iz javne upotrebe. On se povodom postupka vojnihvlasti u Juznoj Ugarskoj obratio sredinom novembra 1914. zapovjed-niku Balkanske vojske generalu Oskaru Potioreku protestvujuci sto je

62) Kao napomena 59.63) Kao napomena 61.64) Sarkotic Bilinskom 19.1.1915. i Bilinski Sarkoticu 31.1.1915. (Pr BH121/1915).65) Kao napomena 61.

416

na posti odbijena otprema pisama pisanih cirilicom i vraceni sluzbeniakti pravoslavnih episkopa. Mada je isticao da je pristalica suzbijanja”protudrzavnih srpskih strujanja”, Tisza je ocjenjivao da su pomenutemjere suprotne zakonima, da povreduju stecena prava i stoljecima starpravni polozaj pravoslavne crkve u Ugarskoj i izazivaju ogorcenje umirnim i lojalnim krugovima, a da pri tome nemaju nikakvo prakticnodejstvo na sprecavanje i slabljenje protivnickih snaga. On je smatraoda pokusaj da se sprijeci koriscenje cirilskog pisma nema nikakve vezesa neposrednim potrebama i svrhom rata, ne poboljsava polozaj ar-mije, ne sprijecava izdaju i spijunazu, i samo i jedino moze imati tajrezultat da u njemu cijelo srpsko stanovnistvo osjeti jednu protuzako-nitu sikanu, koja ce jos vise pogorsati politicko raspolozenje.66) Tiszaje docnije, sredinom 1915, takoder izrazio nepovoljno misljenje i o pri-jedlogu Zemaljske vlade za odstranjenje cirilice iz zvanicnog saobracajai skolske nastave u Bosni i Hercegovini, smatrajuci ga nesvrsishodnimi stetnim jer ce izazvati nezadovoljstvo u mirnim i lojalnim dijelovimastanovnistva i uciniti ga neprijateljem Monarhije.67) Medutim, i Tiszase docnije, u situaciji stvorenoj u drugoj polovini 1915. godine, prestaoprotiviti planiranim mjerama bosanskohercegovacke uprave u odnosuna upotrebu cirilskog pisma.

Politicki argumenti Sarkotica su bili da treba Srbima cirilicu kaoborbeno sredstvo uciniti neupotrebljivim, odstraniti je iz javnosti i uki-nuti joj nacionalni karakter. Kao i ranije Mandic, Sarkotic je smatraoda upotrebu cirilice treba ograniciti na privatni zivot i djelatnost pra-voslavne crkve. Insistirao je na tome da se ne moze trpjeti ni djelimicnaupotreba cirilice kod zemaljskih vlasti. Svoje glediste Sarkotic je nas-tojao i juridicki potkrijepiti. On je isticao da iskljucenjem cirilice izsluzbenog saobracaja nece biti ugrozena nacionalna osobenost i jezikSrba, koja im je kao i svim zemaljskim pripadnicima bila garantovanaclanom 22 Zemaljskog statuta buduci da naredba nece tangirati po-drucje privatne upotrebe cirilskog pisma, a vlasti ce primati podneskepisane cirilicom. Takode naredba nece doticati ni upotrebu cirilice uSaboru, koja je po § 33 Poslovnog reda bila ogranicena na unutrasnjisaobracaj. On je skretao paznju da se u Hrvatskoj i Dalmaciji svasluzbena rjesenja na cirilske privatne podneske pisu latinicom, pa jesmatrao da je preporucljivo da se u ovom pitanju, koje se tice svihSrba u Monarhiji postupi po izvjesnim jedinstvenim nacelima.68)

66) Tisza Potioreku 12.11.1914. (AVII Film 6/454-456 Bec) Nakon Ti-szine intervencije, Potiorek je naredio vojnoj komandi u Temisvaru daukine mjere kojima se sprijecava korespondencija cirilicom. On se isto-vremeno saglasio sa Tiszinim zahtjevom za izdavanje jednog srpskog listapisanog cirilicom, koji bi se nalazio pod direktnim nadzorom predsjed-nika ugarske vlade. Telegrami Potioreka Vojnoj komandi u Temisvaru,Tiszi i Vojnoj kancelariji cara 16.11.1914.67) Bozo M a d z a r, Suspendovanje srpske crkveno-skolske autonomi-je u Bosni i Hercegovini 1914-1915, u: Veleizdajnicki proces u Banja-luci, Banjaluka 1987, str. 170-171.68) Sarkotic Bilinskom 19.1.1915. (Pr BH 121/1915).

417

Medutim, i pored toga sto je vec krajem januara 1915. godine pos-tignuta nacelna saglasnost izmedu Bilinskog i Sarkotica o sadrzaju na-redbe o upotrebi cirilice, pitanje momenta njenog publikovanja ostaloje otvoreno. Sarkotic je smatrao da se pri donosenju odluke o terminuobjavljivanja naredbe mora uzeti u obzir kako psihicka konstitucija sr-pskog stanovnistva u Bosni i Hercegovini, tako i opsta politicka i vojnasituacija. On je naglasavao da ne moze biti svejedno da li ce preko800.000 Srba u Bosni osjetiti jednu upravnu mjeru kao gorku neprav-du, koja ugrozava korijen njihovog nacionalnog bica i koja se ne mozeobjasniti spoljnim okolnostima, ili kao mjeru koja im je doduse stetna,ali je uslovljena prilikama i zasnovana na opstem polozaju njihove naci-je. Vjerovao je da bi u prvom slucaju od publikovanja naredbe nastalaveca steta nego korist za interese Monarhije.69)

Po Sarkoticevom misljenju, momenat za objavljivanje naredbe amozda i drugih mjera, mogao bi doci kad nastane takva opsta situacijada srpsko stanovnistvo mora uvidjeti da je njegova sudbina iskljucivou rukama Austro-Ugarske i kad stoga dode do spoznaje da mu kidanjeveza sa Srbima u Srbiji moze samo biti od koristi.70)

U proslosti pogodan momenat za publikovanje naredbe protiv ciri-lice bio je, po ocjeni Sarkotica, onda kada je objavljen rat Srbiji i prvihdana poslije objave rata. Medutim, vojna i politicka situacija pocetkom1915. godine bila je takva da je Sarkotic smatrao neoportunim da setada naredba objavljuje. To je ocito bilo u vezi sa nedavnim porazomaustrougarske vojske u Kolubarskoj bici. Sarkotic je vjerovao da cese u toku rata naci pogodan trenutak da se naredba objavi, ukazujucida tu jos ostaje i momenat pred zakljucenje jednog povoljnog mira zaMonarhiju.71)

Nakon sto je Ernest Koerber zauzeo polozaj zajednickog ministrafinansija umjesto Leona Bilinskog, Sarkotic je sredinom 1915. nasto-jao uvjeriti novog ministra o nuznosti preduzimanja mjera protiv cirilicekoncipiranih u nacrtu naredbe Zemaljske vlade, koju je nacelno vec pri-hvatio njegov prethodnik. Insistirajuci na svojim stavovima, Sarkoticje pokusavao da ih ekskluzivno ideoloski argumentuje. On je polaziosa stanovista da je ”cirilsko pismo temeljni i vazan politicki atributorijentalnog shvatanja svijeta, pa zato kao strano tijelo nanosi znatnustetu zapadnjackom karakteru Monarhije.” Pri tome je smatrao da jeupotreba cirilice dobila posebno mjesto u antagonistickoj borbi izmeduIstoka i Zapada. Uticaju panslavistickih ideja i srpske nacionalne pro-pagande pripisivao je uspjehe u sirenju upotrebe cirilice 80-tih godina

69) Ibidem70) Ibidem71) Ibidem

418

XIX stoljeca, ocjenjujuci da to umanjuje i ponistava rezultate naporapostignutih u odstranjenju bizantinsko-orijentalnog shvatanja svijetamedu juznoslovenskim narodima u Monarhiji. Za Sarkotica, cirilicaje predstavljala opasnost za zapadnjacki svjetonazor i bila je simbolsrpsko-pravoslavne borbe protiv sjedinjenja sa zapadnjackim pogledomna svijet Hrvata.72)

Sarkotic je posebno naglasavao da se u Bosni i Hercegovini poslijeokupacije na originalan nacin ocitovala borba izmedu Istoka i Zapada,Rima i Moskve. Tu je, ocjenjivao je Sarkotic, upotreba cirilice dobilatakve dimenzije koje su dovele do potpunog drustvenog i kulturnog se-parisanja Srba i stvaranja jednog hermafroditskog sistema u upravi kojije, praveci velike teskoce, potpuno odgovarao zeljama iredente. U tokurata, navodi Sarkotic, u redovima vojske sazrilo je uvjerenje da cirilskinatpisi i table oznacavaju mjesta izdaje domovine, dok za sveukupnostanovnistvo Monarhije cirilica predstavlja tajno pismo spijuna. Stogaje on smatrao da treba nakon ocekivanog pobjednickog mira ”rascistitisa svim onim sitnicavim obzirima koji su nas do sada paralisali u koristnasih neprijatelja.”

Ogranicenje upotrebe cirilice naredbom Zemaljske vlade bilo je zaSarkotica jemstvo jedne brze, jednostavnije i jeftinije administracije.Politicku korist od primjene planiranih mjera on je vidio u smanjenjuborbenih sredstava iredente, kao i u tome da se ubuduce upravi u ”jed-noj jezicki jedinstvenoj zemlji” nece vise moci nametnuti dvije vrstepisma, od kojih je jedno iz ”neprijateljskog inozemstva”.73)

Kao poseban argument u prilog preduzimanja planiranih mjera Sar-kotic je naveo da bi ukoliko cirilica zadrzi postojeci status, postojalaopasnost da Muslimani zatraze uvodenje treceg, arapskog pisma u zva-nicnu upotrebu. Realizacija ovog zahtjeva izazvala bi totalnu paralizuuprave. To bi iziskivalo da se Monarhiji vjernim Muslimanima silomuskrati nesto sto je Srbima vec priznato.74) Medutim, u toku Prvogsvjetskog rata nisu se sa muslimanske strane mogle ocekivati inicijative

72) Sarkotic Koerberu 15.6.1915. (prepis pisma) HHStA PA I Cabinettdes Ministers (CdM) VIIIc 12/4. Uporedi B. M a d z a r, op. cit. str.171-172.73) Ibidem74) Ovakav zakljucak izveo je Sarkotic iz razgovora sa reis-ul ulemomDzemaludinom Causevicem, koji je, u vezi sa projektom muslimanskebibilioteke, trazio da drzava posveti posebnu brigu arapskom pismu, po-mocu koga bi se moglo djelovati protiv nacionalizovanja Muslimana odstrane Hrvata i Srba. Sarkotic je smatrao da se reisova zelja logicno te-melji na postojecim ”privilegijama cirilice” i uspjesima koje je pomocucirilice postiglo separisanje Srba. Ibidem. Vidi Dz. J u z b a s i c, Na-cionalno-politicki odnosi, str. 104, napomena 16.

419

da se arapsko pismo uvede u zvanicnu upotrebu, pa je i tu rijec o Sarko-ticevim proizvoljnim spekulacijama. Inace, Sarkotic je osobito isticaoda se predvidene reforme krecu u skromnim granicama i cirilskom pi-smu priznaju u Bosni i Hercegovini znatno sire podrucje vazenja negosto je to zakonski i prakticno slucaj u Hrvatskoj i Sloveniji a jos visenego u uzoj Ugarskoj.

Sarkotic je 20.jula 1915. zatrazio od Zajednickog ministarstva fi-nansija da izdejstvuje vladarevo odobrenje naredbe o ogranicenju upo-trebe cirilice ocijenivsi politicki povoljnim momenat da naredba stupina snagu. Ovu je inicijativu prihvatio ministar Koerber. Istvan Burian,koji je tada obnasao funkciju ministra vanjskih poslova Monarhije, sma-trao je naredbu u datim uslovima opravdanom, ali je istovremeno iz-dejstvovao obecanje Koerbera da ce se pri sprovodenju naredbe izbjecisuvisna ostrina i imati obzira prema prakticnim potrebama stanov-nistva. Burian, je posebno pledirao da se ima obzira prema osjecajimakoji u Bosni i Hercegovini povezuju konfesiju i naciju. I Sarkotic se for-malno izjasnio u istom smislu kao i Koerber obecavsi da ce vlasti onomzanemarljivo malom dijelu pismenog srpsko-pravoslavnog stanovnistva,koje ne zna latinicu, pruziti mogucnost da se prilagodi novim propisi-ma. Medutim, on je istovremeno naglasio da se neprijateljski elementicirilicom sluze kao propagandnim sredstvom u vezi sa politikom osloncana Istok, dok se ti isti elementi koriste latinickim pismom kada su upitanju privredni odnosi. Po Sarkoticu, rijec je u prvom redu o tome dase agitatorima izbije iz ruku sredstvo agitacije i da se srpsko-pravoslavninarod oslobodi dileme izmedu presije nacionalnih agitatora i privrednihi kulturnih koristi prikljucka na zapadnu kulturu.75) Ovo je znacilo daje Sarkotic u biti ostao pri svojim ekskluzivnim i rigidnim stavovima,dok je Burian uzaludno pokusavao da otupi ostricu predvidenih mjera.

Nakon sto su otklonjene izvjesne razlike i ostvaren koncenzus uvrhovima Monarhije, donesena je odluka da se objavi Naredba Zemaljskevlade za Bosnu i Hercegovinu o upotrebljavanju cirilice. Naredba je bilaformalno odobrena od Zajednickog ministarstva finansija 31.oktobra1915, a proglasena je i stupila na snagu 11.novembra iste godine. Tose desilo u vrijeme kada je von Mackensenova ofanziva na Srbiju pocelaulaziti u zavrsnu fazu i kada se mogao ocekivati slom srpske vojske.

Prema odredbama pomenute naredbe, sve bh. vlasti, uredi i zavoditrebalo je da upotrebljavaju u ”pismenom srpsko-hrvatskom sluzbenomsaobracaju samo latinicu”.To je vrijedilo i za sluzbeni saobracaj svih ze-maljskih preduzeca i radnji, zajedno sa bh. zeljeznicama (§ 1). Cirilicomsastavljene podneske i dopise privatnih stranaka pomenute institucije

75) Sarkotic Zajednickom ministarstvu finansija 20.7.1915, Koerber Bu-rianu 13.8.1915. i Burian Koerberu 28.8.1915. (prepisi pisama), SarkoticKoerberu 25.9.1915. (prepis telegrama) CdM VIIIc 12/4.

420

trebale su primati, ali ce rjesenja tih akata izdavati latinicom (§ 2).Prednje odredbe vrijedile su i za unutrasnji i spoljasnji saobracaj opcinakao i onih korporacija kojima je po zakonskim propisima bilo povjere-no vrsenje ”oblasnih funkcija”, kao sto je trgovacka i obrtnicka komora,advokatska komora, ljekarnicki gremij i sl. (§ 3). U svim zemaljskimnastavnim zavodima sa srpsko-hrvatskim nastavnim jezikom trebalo jeda se u nastavi upotrebljava samo latinica. Takode je u skolama u koji-ma nastavni jezik nije bio srpskohrvatski trebalo, uceci srpsko-hrvatskijezik, upotrebljavati samo latinicu. Cirilica je bila ogranicena samo nasrpsko-pravoslavnu nauku o vjeri. Odredbe ove naredbe nisu se od-nosile na upotrebu cirilice u srpsko-pravoslavnoj crkvenoj upravi i nanastavni rad srpsko-pravoslavnog bogoslovskog zavoda (§ 4). Na kraju,Vlada je sebi rezervisala pravo da izda blize propise o izvrsenju prednjihodredaba (§ 5),76) koje su ostale na snazi do raspada Monarhije.

U casu sloma Austro-Ugarske glavni odbor Narodnog vijeca SHS zaBosnu i Hercegovinu odmah je po preuzimanju vlasti donio na sjedniciod 3.novembra 1918. godine Zakon da je u Bosni i Hercegovini jedinizvanicni jezik srpski ili hrvatski (§ 1) i da se cirilica i latinica upotreb-ljavaju ravnopravno u unutrasnjem i spoljnom saobracaju (§ 2). Zakonje objavljen i stupio na snagu 10.novembra 1918. godine.77) Tako jeokoncana borba za priznanje narodnog jezika kao iskljucivog zvanicnogjezika i ukinute diskriminacione mjere protiv cirilskog pisma, ali timejezicko pitanje nije bilo skinuto sa dnevnog reda u medunacionalnimodnosima u Bosni i Hercegovini.

(Dopunjen tekst predavanja odrzanog 14. novembra 1995. na postdiplomskomstudiju Univerziteta u Munchenu)

76) Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu, godina 1915, str.269.77) Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu, godina 1918. str.397.

421

.

422

O NEKIM PITANJIMA AUSTROUGARSKE POLITIKE PREMA

UREDENJU PRIVREDNIH ODNOSA U MAKEDONIJI I

NA BALKANU ZA VRIJEME KRIZE 1912/1913. GODINE

Makedonija je docekala XX stoljece u okviru feudalnog i birokrat-skog otomanskog sistema koji se raspadao, a bila je kao i cijela Tur-ska istovremeno objekt imperijalisticke eksploatacije evropskih velesila.Paralelno sa jacanjem njihovih sukoba na drugim podrucjima, interesivodecih evropskih drzava pred Prvi svjetski rat sve vise su se koncen-trisali i ukrstavali na Balkanu i Bliskom istoku. Tu su se oni preplitalisa oslobodilackim teznjama balkanskih naroda i osvajackim pretenzija-ma njihovih elita. Imperijalisticke sile zauzimale su zbog medusobnihsuprotnosti nejednake stavove prema pomenutim tendencijama na Bal-kanu, suprotstavljajuci im se ili im pruzajuci odredenu podrsku, sto jezavisilo od toga u kojoj su se mjeri politicki, strateski i ekonomski in-teresi pojedinih velesila s njima privremeno podudarali ili sukobljavali.Bez namjere da se upustamo u razmatranje ove slozene, inace u lite-raturi iscrpno obradivane problematike, mi cemo se uglavnom zadrzatisamo na nekim momentima austrougarske politike nakon izbijanja bal-kanskog rata u vezi sa pitanjem regulisanja privrednih odnosa na Bal-kanu, imajuci prvenstveno u vidu teritorije koje su ranije pripadaleevropskoj Turskoj a posebno podrucje Makedonije.

Politicki i privredni interesi Austro-Ugarske bili su daleko vise negobilo koje druge velesile usmjereni prema Balkanu, s obzirom na njen ge-ografski polozaj, nacionalnu i ekonomsku strukturu, pa je s toga podu-navska Monarhija bila najneposrednije tangirana dogadajima na ovompodrucju.1) Balkanske nacionalne drzave i evropska Turska bile su tra-dicionalno trziste i objekat ekonomske ekspanzije i politickog uticajadvojne Monarhije.

Mada je spadala u red velesila, Austro-Ugarska je daleko zaostaja-la po svom ekonomskom potencijalu iza vodecih industrijskih zemalja

1) Osterreich-Ungarns Aussenpolitik von der Bosnischen Krise 1908.bis zum Kriegsausbruch 1914. Diplomatische Acktenstucke des ostereich-isch-ungarischen Ministeriums des Aussern. Wien und Leipzig 1930. (udaljem tekstu OUA) Bd. VI Nr 6862.

423

Evrope.2) Stoga ona nije bila u stanju da se uspjesno ukljuci u bor-bu za kolonije, pa je za Monarhiju Balkan ostao glavni izvor sirovinai trziste za industrijsku robu. Nalazeci se i sama u ulozi poljoprivred-nog izvoznika prema zapadu, i to u prvom redu prema Njemackoj,Austro-Ugarska je u najvecoj mjeri zavisila od ekonomske politike svognajvaznijeg trgovackog partnera.3) Osim toga ona je i sama dospje-la u zavisnost od stranog, prvenstveno njemackog finansijskog kapitalakoji je zauzeo najznacajnije ekonomske pozicije u Monarhiji. Zbog ne-dostatka privredne snage za ekspanziju monopolistickog kapitala izvandrzavnih granica u Austro-Ugarskoj se je razvio poseban tip monopo-lizma ovisnog o stranom imperijalizmu. Njegovo obiljezje bilo je dase finansijski kapital vladajucih i privredno razvijenijih nacija sirio naracun zaostalijih nacija unutar Monarhije.4) Stoga se za razliku oddrugih imperijalistickih zemalja izvoz kapitala iz Austro-Ugarske jav-ljao najvise u obliku izvoza robe i kreditiranja trgovine,5) sto je imaloposeban znacaj za drzanje austrougarskih mjerodavnih faktora u tokubalkanske krize koja je otvorena 1912. godine.

Ekonomski razvitak pocetkom XX vijeka obiljezen je ponovnimzaostravanjem politike visoke agrarne zastite, sto je dovelo do dale-koseznijih privrednih i politickih posljedica. Tako je industrija Monar-hije morala platiti ogranicenje uvoza zivotnih namirnica iz balkanskihdrzava, a narocito Srbije, gubitkom velikog dijela svog tradicionalnogtrzista u korist Njemacke i zapadno-evropskih zemalja. Tome su naj-vise doprinijeli carinski rat sa Srbijom i turski bojkot austrijske robe zavrijeme aneksione krize. I dok je Njemacka pocetkom XX stoljeca svevise plasirala svoju robu u balkanske zemlje, Francuska je zavladala nji-hovom novcanom pijacom.6) Pa i u Bugarskoj, gdje je Austro-Ugarska

2) Monarhija je ucestvovala sa svega 6,3% u evropskoj industrijskoj pro-izvodnji, dok je na nju otpadalo 15,6% stanovnistva Evrope (Procenti seodnose na Evropu bez Rusije). U isto vrijeme Njemacka, Francuska iEngleska davale su 72% evropske industrijske proizvodnje (bez Rusije)T.J. B e r e n d u. Gv R a n k y, Das Niveau der Industrie Ungar-ns zu Beginn des 20. Jahrhunderts im Vergleich zu dem Europas (u:Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie, Bu-dapest 1961), str. 268-270.

3) D. D o r d e v i c, Raspad Habsburske Monarhije 1918. - Slucaj-nost ili neizbeznost. Jugoslovenski istorijski casopis 1-2/1968, str. 26-27.

4) V. S a n d o r, Der Charakter der Abhangigkeit Ungarns im Ze-italter des Dualismus (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie, Budapest 1961), str. 322-323.

5) Lj. A l e k s i c-P e j k o v i c, Odnosi Srbije sa Francuskom i En-gleskom 1903-1914, Beograd 1965, str. 44.

6) D. D o r d e v i c, Raspad Habsburske Monarhije ..., str. 27.

424

uspjela da gotovo do kraja Prvog svjetskog rata zadrzi polozaj najz-nacajnijeg uvoznika, ipak je relativno opadalo austrougarsko ucesce ubugarskom importu.7)

Za razliku od balkanskih nacionalnih drzava koje su u vecoj ili ma-njoj mjeri vodile politiku visoke carinske zastite i cesto uvodile prohi-bitivne carinske tarife na uvoz pojedinih industrijskih artikala u ciljuzastite sopstvene mlade industrije, u Turskoj je bila na snazi umjerenacarina (11% od vrijednosti) koja je imala cisto fiskalni karakter. Inacesistem turskih kapitulacija protezao se je i na podrucje medunarod-ne razmjene i pruzao velikim silama posebne olaksice u pogledu sa-obracajnih i trgovackih tarifa, dok su trgovacki ugovori Porte sa neza-visnim balkanskim drzavama bili kratkotrajni i beznacajne sadrzine.8)

Trgovina velesila koristila je ne samo pogodnosti turskog carinskog sis-tema, nego je bila oslobodena i ostalih daca. Njihovi brodovi imali suposebna prava u turskim lukama, a drzavljani su bili oslobodeni porezai uzivali konzularnu zastitu pred lokalnim turskim vlastima.

Evropska Turska u cjelini, a Monarhija posebno igrala je veomaznacajnu ulogu u austrougarskom industrijskom eksportu. Inace, aus-trougarsko ucesce u uvozu u Tursku (u evropsku i azijsku zajedno), kojeje 1907. godine bilo 21,1%, uprkos osjetnog pada u doba aneksione krize(1908 - 17,8%, 1909 - 17,9), iznosilo je vec 1910 godine ponovo 20,2%.9)

Dok je Engleska sve do pocetka Prvog svjetskog rata uspjela da zadrzinajveci udio u cjelokupnom turskom importu, koji je 1910. god. iznosio35,1%,10) ucesce Austro-Ugarske u ukupnom uvozu samo evropskog di-jela Turske, uzetom posebno, iznosilo je u 1911. godini 36%, s obziromna to sto je samo manji dio uvoza iz Monarhije isao u azijsku Tursku.11)

Medunarodna trgovina sa evropskom Turskom a posebno sa Make-donijom, Kosovom i jednim dijelom Novopazarskog sandzaka odvijala

7) U razdoblju od 1904 do 1908. austrougarsko ucesce u bugarskomuvozu iznosilo je 33,8% da bi pred izbijanje balkanskog rata opalo na24,19%. V. P a s k a l e v a, Uber den wirtschaftlichen Einfluss Oster-reich-Ungarns in Bulgarien 1878 bis 1918, (u: Osterreich-Ungarn inder Weltpolitik 1900 bis 1918) Berlin 1965 str. 189.

8) K. S t o j a n o v i c, Predgovor knjige M. D i m i t r i j e v i c a,Privreda i trgovina u novoj Srbiji, Beograd 1913, str. 3.

9) Vidi: M. D i m i t r i j e v i c, op. cit. str. 112.10) Ibidem; Up. A.Dz.P. T e j l o r, Borba za prevlast u Evropi 1848-1918, Sarajevo 1968, str. 455, S. S k o k o, Drugi balkanski rat 1913.knj. prva, Beograd 1968, str. 41.11) U 1910. godini uvoz iz Austro-Ugarske u evropsku Tursku iznosio je100,5 miliona kruna, a u azijsku Tursku samo 32,8 miliona. U 1911. go-dini austrougarski izvoz u evropski dio Turske bio je 98,1 milion kruna,a u azijsku Tursku 33,6 miliona kruna. Vidi: M. D i m i t r i j e v i c,op. cit. str. 113.

425

se pretezno preko Soluna. U tom pogledu solunska luka imala je veciznacaj od bilo kog pristanista evropske Turske pa i samog Carigrada.12)

U 1911. godini 88% austrougarskog uvoza u evropsku Tursku stizalo jemorskim putem, dok je svega 12% tog uvoza islo zeljeznicom prekoSrbije.13) U godinama pred balkanske ratove dvojna Monarhija je za-uzimala prvo mjesto po ucescu u cjelokupnom uvozu u Solun,14) odaklese austrougarska roba kretala kopnenim putem u unutrasnjost Balkana.

Kako zbog opstih unutrasnjih i vanjskih politickih razloga, takoi s obzirom na svoje specijalne privredne interese Austro-Ugarska jebudnim ocima posmatrala razvoj situacije na Balkanu pred pocetak ratabalkanskih drzava protiv Turske. U vezi sa italijansko-turskim ratomi opasnosti od akcije balkanskih drzava, ministar inostranih poslovaAustro-Ugarske grof Berchtold je na sjednici Zajednickog ministarskogvijeca 8. i 9. jula 1912. godine zastupao glediste, da bi u slucajuizbijanja balkanskog sukoba Monarhija morala povecati broj trupa nagranici kako bi mogla nastupiti kao faktor sile i na taj nacin sprijeciti dase bez njenog pitanja donose odluke o najblizim podrucjima za njenuprivrednu ekspanziju.15)

Inace, u doba privredne konjukture pred izbijanje balkanske krize,tripolitanski rat je pobudio u austrijskim poslovnim krugovima zelje dase italijanski poduhvat iskoristi kako bi se bez zrtava i uspjesnije od Ita-lije prosirila sopstvena interesna sfera. Tako se pocetkom 1912. godine,prilikom pregovora o angazovanju Wiener - Bankvereina u realizacijijednog programa podizanja industrije u Bosni, pojavila megalomanskaideja da austrijski kapital svoju akciju prosiri iz Bosne na Albaniju i

12) Ibidem, str. 78, 115; O trgovini u Novopazarskom Sandzaku vidiM.M. S a v i c, Zanati i industrija u prisajedinjenim oblastima i zanatiu starim granicama Kraljevine Srbije. Beograd 1914, str. 33.13) D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more i konferencijaambasadora u Londonu 1912., Beograd 1956, str. 32.14) Podatke o uvozu u Solun navodi M. D i m i t r i j e v i c, op. cit. str.133-134, koji je koristio publikovane izvjestaje austrougarskih konzula-ta; Up. G.W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914, Bd. II.Munchen 1963, str. 328-329. Hallgarten donosi podatke o uvozu u so-lunsku luku prema engleskim izvorima.15) ”Fur die Osterreichisch-ungarische Monarchie wurde sich im Falleeiner Balkankonflagration die Notwendigkeit ergehmen, die Stande ander Grenze zu vermehren, um auf diese Weise als Macht faktor auftre-ten zu konnen, um so zu verhindern, dass Dispositionen uber die ihrzunachst liegenden Gebiete wirtschaftlicher Expansion, ohne dass sie be-fragt werde, getroffen werden.” Haus-Hof und Staatsarchiv (u daljemtekstu HHStA) Politisches Archiv (u daljem tekstu PA) XL Interna 310.Kart. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 494 od 8 i 9. jula1912; Up. H. H a n t s c h, Leopold Graf Berchtold-Grandseignor undStaatsmann, Wien-Graz-Koln 1963 Bd.I str. 281.

426

Makedoniju i da ih sa njihovim velikim sumskim i mineralnim bogat-stvom ”privredno okupira.”16)

Koliko su se ove teznje kapitalistickih krugova podudarale sa spolj-no-politickim ciljevima Monarhije najbolje ilustruje izlaganje grofa Ber-chtolda o problemima austrougarske spoljne politike pocetkom 1912.godine u audijenciji kod cara, neposredno prije nego sto je imenovanza ministra spoljnih poslova. Berchtold je tom prilikom istakao daAustro-Ugarskoj ostaje samo Balkansko poluostrvo kao sfera djelovanjai da njegov zapadni dio Monarhije mora posmatrati kao svoju uticajnusferu:

1. kao zalede neitalijanske obale Jadrana,2. kao svoje prirodno trziste, i3. kao vezu sa Orijentom.

On je smatrao da ce zadatak austrougarske diplomatije biti da od-vrati tude aspiracije od ovih podrucja i osigura na njima privrednuprevlast Austro-Ugarske.17)

Medutim, ekonomski odnosi razvijali su se do tada suprotno po-menutim zeljama austrijskog kapitala. Austro-italijanski sukob okoprevlasti na Jadranu doveo je u prvoj deceniji XX vijeka do opada-nja ekonomskog uticaja Monarhije u Albaniji u korist Italije. Tako napr. dok je 1900. godine od ukupnog trgovackog prometa Skadra otpa-dalo 86% na Austriju a 14% na Italiju, 1905. godine austrijsko ucesceopalo je 23,8%, a italijanski udio popeo se na 56,7%.18) Aneksijom Bo-sne i Hercegovine i ukidanjem cl. 29. Berlinskog ugovora Crna Gora seoslobodila pomorskog policijskog nadzora koji je vrsila Austro-Ugarskau barskoj luci i duz cijele crnogorske obale. To je pored ostalog po-godovalo da se Italija trgovinski priblizila i Crnoj Gori kao i ostalimbalkanskim zemljama.19) Uvoz iz Italije pred Prvi balkanski rat bio

16) ”Diese Aktion liesse sich ... in der Weisse ausdehnen, dass vonBosnien aus auch Albanien, und Macedonien mit ihrem enorm Holz -und Mineralschatzen wirtschaftlich okkupiert werden konnten.Wir wurden so die Inanspruchnahme Italiens durch Tripolis (sva mjestapodvucena su u orginalu - primjedba Dz.J.) dazu ausnutzen um Schrittfur Schritt parallel mit demselben auch unsere Einflusssphare nach Ostenauszudehnen, und zwar vermutlich mit Vermeidung von Opfern, in vielerfolgreicher Weise als das Konigreich”. Arhiv Bosne i Hercegovine uSarajevu (u daljem tekstu ABH), Priv. Registratur No 104/1912 E.Benzian Bilinskom 21.III 1912.17) H. H a n t s c h, op. cit. I Bd., str. 244.18) Theodor v. S o s n o s k y, Die Balkanpolitik Osterreich-Ungarnsseit 1866, II Bd. Stuttgart und Berlin 1914, str. 257, 258.19) M. D i m i t r i j e v i c, op. cit. str. 114,115.

427

je u stalnom porastu. S druge strane u Makedoniji je upravo posljed-njih godina turske vladavine francuski kapital vrlo uspjesno potiskivaoaustrijski u oblastima koji ce docnije pripasti Srbiji.20)

Izbijanje balkanskog rata i njegov iznenadujuci tok za velesile pri-silio je i diplomatiju Monarhije da napusti politiku odrzanja statusquo-a na Balkanu. Ona je, kao sto je poznato, bila zamijenjena aus-trougarskom politikom trazenja dalekoseznih kompenzacija na ekonom-skom polju od Srbije i Crne Gore za priznanje njihovog teritorijalnogprosirenja, uz istovremeno najodlucnije protivljenje pretenzijama Sr-bije na sjevernu Albaniju i njenom teritorijalnom izlazu na Jadranskomore. Ovom prilikom trebalo je da se donekle paraliziraju rezultati po-bjeda balkanskih saveznika, koji su pogadali vitalne politicke, strateskei privredne interese Austro-Ugarske.

Eksponenti ”ratne stranke”, ciju su okosnicu cinili najvisi vojnikrugovi, smatrali su za conditio sine qua non odrzanje Monarhije kaovelesile ukljucenje susjednih slavenskih drzava u sferu uticaja Austro-Ugarske i likvidiranje njihove politicke samostalnosti. Kao prvi koraku tom smislu trebalo je da posluzi sklapanje s njima carinske unije izakljucenje vojnih konvencija.21) ”Ratna stranka” je u toku balkanskekrize insistirala na neophodnosti oruzanog obracuna sa Srbijom u ciljuradikalnog rjesenja jugoslovenskog pitanja. Zemaljski poglavar Bosnei Hercegovine general Oskar Potiorek zastupao je pak stanoviste da bivec radi ostvarenja carinskog saveza sa Srbijom i Crnom Gorom trebalopovesti rat.22)

Medutim ideja carinske unije ozivjela je tada i na beckom Ballhaus-platzu u okviru zahtjeva za ekonomskim kompenzacijama i osiguranjuprivrednih interesa Austro-Ugarske na Balkanu.23) Za carinski savez saSrbijom i Crnom Gorom a takode i Bugarskom zalagali su se uticajniaustrijski politicki i privredni krugovi. Pristalice carinskog saveza bi-li su i istaknuti austrijski politicari J. Redlich i J.M. Baernreither,24)

20) Lj. A l e k s i c - P e j k o v i c, op. cit. str. 295.21) OUA IV. Nr. 3869; C o n r a d F e l d m a r s c h a l, Aus mei-ner Dienstzeit, Bd. II Wien 1922. Up. V. C o r o v i c, Odnosi Srbijei Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936, str. 371, 372, 391.22) J.M.B a e r n r e i t h e r,Fragmente eines politischen Tagebuches,Berlin 1928, str. 165, 182; Vidi: H. K a p i d z i c, Skadarska kriza iizuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju 1913, Godisnjak DI BiHXIII, 1962, str. 14-17.23) V. C o r o v i c, op. cit. 376-397; D. D o r d e v i c, Izlazak Srbijena Jadransko more ...., str. 30-28; H. H a n t s c h: op. cit Bd.I str.323-338.24) J.M. B a e r n r e i t h e r, op. cit. str. 168; J. R e d l i c h, JosephsRedlichs das politische Tagebuch - Schicksalsjahre Osterreichs 1908-1919, Bd. I, Wien 1953, str. 167.

428

pobornici rjesavanja jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije, a Baern-reither posebno i politike sporazumijevanja i pomirljivog odnosa premaSrbiji. I vode ceske opozicije T.G. Masarik i K. Kramar, kao i njemackiliberalni politicari koji su radili na ublazavanju zategnutosti izmeduMonarhije i Srbije predlagali su da se prihvate zahtjevi za stvaranjeuske ekonomske zajednice Monarhije sa balkanskim drzavama.25)

U literaturi se inace opcenito istice kako su zahtjevi finansijera i in-dustrijalaca uticali na spoljno-politicki kurs austrougarske diplomatijei planove militarista pred Prvi svjetski rat. Pritom se ukazuje na svo-jevrsno stapanje stare militaristicko-dinasticke tradicije sa imperijalis-tickim tendencijama nove epohe.26) U prilici smo da na osnovu jednogmemoranduma industrijskih korporacija Austrije konkretno ukazemokako su iza, inace, politicki potpuno nerealne zamisli za sklapanje ca-rinske unije Monarhije sa balkanskim drzavama u 1912. godini stajalivodeci austrijski industrijski krugovi, koji su bili i stvarni inicijatoriizvjesnih koraka austrougarske diplomatije preduzetih u tom pravcu.Austrijski industrijalci osobito su strahovali od gubitka trzista na ra-nijim podrucjima evropske Turske, ali su istovremeno bez osjecaja zarealnost smatrali da je dosao momenat kad ce moci prilikom regulisanjaodnosa na Balkanu nakon okoncanja rata ne samo sacuvati postojecetrziste nego ga i bitno prosiriti.27)

U jesen 1912. godine Stalni odbor tri centralna industrijska udru-zenja (”Der standige Ausschuss der drei zentrallen industriellen Ver-bande”), koji je predstavljao Savez austrijskih industrijalaca (”Bund

25) D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 33,106-107, Up. H. H a n t s c h op. cit. Bd.I str. 369-372.26) Vidi: K.B. V i n o g r a d o v, J.A. P i s s a r e v, Die internatio-nale Lage der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie in den Jahren1900 bis 1918, (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918.Berlin, 1965) str. 13-14.27) ”Euere Exzellenz hatten die Gute, von wenigen Tagen eine Abord-nung des Industrierates zu empfangen und deren Darlegungen daruberentgegen zu nehmen, welch‘ ausserordentliches Gewicht die IndustrieOsterreichs darauf legen muss, dass bei der Neuregelung der Verhaltnissein den Balkanstaaten und der Turkei unser Absatz nicht nur erhalten,sondern noch wesentlich erweitert werde. Euere Exzellenz versichertendieser Abordnung, dass die Bedurfnisse der heimischen Industrie und desHandels fur die Entschliessungen des Auswartigen Amtes von grossterBedeutung sein werden und gaben der Hoffnung Ausdruck, dass die Hal-tung, die Osterreich- Ungarn den kriegerischen Ereignissen gegenuber bi-sher beobachtet habe, gerade auf dem Gebiete des Wirtschaftslebens guteFruchte tragen werde.” ABH Zajednicko ministarstvo finansija (ZMF) PrBH Nr 1762/1912 Der standige Ausschuss der drei zentralen industrial-len Verbande Berchtoldu, kopija upucena Bilinskom u novembru 1912 izavedena u protokol Zajednickog ministarstva finansija 23.XI 1912.

429

Osterreichischer Industrieller), Industrijski klub (”Industrieller Klub”)i Centralno udruzenje industrijalaca Austrije (”Zentralverband der In-dustriellen Osterreichs”), trazio je u jednom opseznom memorandumuod grofa Berchtolda da austrougarska diplomatija izdejstvuje stvara-nje carinske unije sa Srbijom i Bugarskom. Izrazavajuci neophodnostprosirenja trzista za austrijsku industriju, oni su ujedno priznavali nje-nu potpunu inferiornost u odnosu na nadmocnu konkurenciju evropskihindustrijskih velesila i isticali da ugovor sa najvecim povlascenjem njojne pruza nikakvu zastitu na trzistima Balkana.28) Predstavnici austrij-ske industrije smatrali su da samo prosirenje trzista, na koje oni mogunastupati pod narocitim uslovima prednosti, moze osigurati osnovu zabolje koristenje industrijskih kapaciteta i specijalizaciju proizvodnje.Pri tome oni su podvrgli ostroj kritici politiku visoke agrarne zastite uMonarhiji kao suprotnu u interesima industrije i privrednog razvitka ucjelini.29)

U memorandumu se posebno zahtijevalo takvo regulisanje saobra-cajnih odnosa sa Srbijom i izgradnja novih saobracajnica koje ce omo-guciti da austrijska roba iskoristi prednosti geografskog polozaja premaostalim industrijskim drzavama i najblizim kontinentalnim putem do-bije pristup bivsem turskom teritoriju. Posebno je trazena izgradnjajedne blize veze austrijskih zeljeznica sa Makedonijom i trajno osigura-nje tarifnih pogodnosti za austrijski eksport i import.30) Ovi zahtjevinaci ce svoje odgovarajuce mjesto docnije u balkanskom zeljeznickomprogramu Austro-Ugarske.

Kao svoj krajnji cilj autori memoranduma oznacili su privrednoprozimanje Balkana od strane Monarhije i stvaranje jednog zatvore-nog privrednog prostora u kome bi nesmetano dominirala i razvijala se

28) ”Denn ein blosser Tarifvertag mit Meistbegunstigung bietet der Os-terreichischen Industrie auf diesen Markten gegenuber der uberlegner-genen Konkurrenz der grossen Industriestaaten keinen Schutz ... Auchsolagge das europaische System der Meistbegunstigungsvertrage aufrechtbleibt, gibt es aber einen Weg, der den wohlverstandenen wirtschaftli-chen Interessen Oesterreich-Ungarns, Serbiens und Bulgariens vollkom-men gerecht werden kann, den einer Zollunion dieser Staaten.Der Standige Ausschuss der drei zentralen industriellen Verbande bit-tet Euere Exzellenz, mit allem Nachdrucke auf das Zustandekommeneiner solchen Zollunion hinzuwirken, die schon bei Aufrechthaltung derfruheren territorialen Verhaltnisse von grosstem Vorteile gewesen ware,bei den Verschiebungen der alten Grenzen aber geradezu unentbehrlichwird.” Ibidem29) Ibidem30) Ibidem

430

austrijska industrija osiguravsi trziste, sirovine i proizvodnju potrebnihzivotnih namirnica.31)

To je bila, medutim, iluzorna zamisao i njena realizacija bila je ne-moguca vec s obzirom i na postojece unutrasnjo-politicke i ekonomskeodnose u Monarhiji i otpor vodecih zemljoradnickih krugova, osobi-to u Ugarskoj. Ona je bila takode potpuno neprihvatljiva za Srbijui ostale balkanske drzave kao i evropske velesile. U austrougarskomMinistarstvu inostranih poslova donekle su bili svjesni unutrasnjih ivanjsko-politickih prepreka koje su stajale na putu ostvarenja carinskeunije sa Srbijom pa i sa Crnom Gorom,32) a ozbiljne rezerve u pogle-du mogucnosti realizovanja ove ideje u datim okolnostima izrazavale sui njene pristalice medu austrijskim politicarima.33) Stoga zahtjev zacarinskom unijom sa balkanskim drzavama Monarhija nije nikada zva-nicno otvoreno ni postavila, nego se ogranicila na ispitivanje politickogterena i nezvanicne kontakte.34) Pretenzije Austro-Ugarske za ostva-renje privrednog monopola na Balkanu naisle su, kao sto je poznato,na odlucan otpor ne samo sila Antante nego i Italije i Njemacke, pa jeMonarhija bila prinudena da svoje zahtjeve u pogledu ekonomskih kom-penzacija za priznanje prosirenja Srbije dovodi u sklad sa ocuvanjemnjene privredne samostalnosti.35)

Mada je u politici Monarhije, koja se zaplitala u klupko vlastitihunutrasnjih protivrjecnosti, krajem 1912. i u 1913. godini bila povre-meno akutna teznja da balkanski problem rjesava silom oruzja u svo-ju korist, napori austrougarske diplomatije na londonskoj konferencijiambasadora bili su uglavnom usmjereni na suzbijanje aspiracija svojihbalkanskih susjeda prema Albaniji. Paralelno s tim pripremana je iprogramska osnova za zakljucenje privrednih sporazuma sa balkanskimdrzavama, u kojim bi bili respektovani interesi Monarhije.

31) ”Wenn es gelingt, durch zweckentspreshende Ubereinkommen han-dels und verkehrspolitischer Natur unserer Monarchie die Wege zur wirt-schaftlichen Durchdringung des Balkans zu ebnen und zu sichern, sowird zum Vorteile Aller und zu Niemandes Schaden ein geschlossenesWirtschaftsgebiet entstehen, das auch bei wachsender Bevolkerung undgesteigerten Bedurfnissen selbstandig die erforderlichen Nahrungsmittelerzeugt und der industriellen Entwicklung Raum bietet”. Ibidem32) OUA IV Nr 4118, 4140,4170.33) Vidi: J. R e d l i c h op. cit. Bd.I str. 165, 168, 176;J.M.B a e r n r e i t h e r op. cit. str. 168, 172, 173.34) Vidi: V. C o r o v i c, op. cit. str. 383, 387-389, D. D o r d e v i c,Izlazak Srbije na Jadransko more ...., str. 33-36; M. V o j v o d i c,Jedan neuspeli pokusaj Austro-Ugarske da sklopi carinsku uniju saCrnom Gorom, (u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat. SANposebna izdanja knj. CDXVI Odel. Drustvenih nauka knj. 61, Beograd1967), str. 117-125.35) OUA IV Nr 4673; V. C o r o v i c, op. cit. str. 399-406-413.

431

Jedan od osnovnih postupaka austrougarske balkanske politike bioje, da oni dijelovi evropske Turske koji su do balkanskog rata bili vaznotrziste za industriju Monarhije, ne smiju za nju biti potpuno izgubljeniapsorbovanjem od strane balkanskih drzava. Poseban znacaj prida-van je pritom osiguranju komercijalnih i saobracajnih interesa Austro-Ugarske u Solunu i zeljeznicke veze sa solunskom lukom.36) Docnije iu okviru minimalnih trazenja kao najznacajnije privredno pitanje kojese odnosilo na Makedoniju bio je za Austro-Ugarsku problem Soluna,sto je doslo do izrazaja i u uputstvu ambasadoru Monarhije u Londo-nu grofu Mensdorfu. Njemu je sredinom decembra 1912. godine biloosobito preporuceno da na predstojecoj konferenciji detaljnije objasniprivredne interese Austro-Ugarske na Balkanu,37) mada je austrougar-ska politika bila tada jos daleko od toga da bi mogla formulisati svojeprivredne zahtjeve u obliku jednog sireg i cjelovitijeg programa.

Iako je ne samo u osnovnim konturama, nego i u mnogim detalji-ma poznata austrougarska balkanska politika i njeni potezi na planuprivrednih odnosa sa balkanskim zemljama, u vremenu od izbijanjabalkanske krize do pocetka Prvog svjetskog rata, u literaturi je osta-lo nepoznato postojanje i sadrzaj jednog austrougarskog kompletnogprograma za privredne sporazume sa balkanskim drzavama, zahvalju-juci prvenstveno tome sto nije objavljen u edicijama austrougarskihdokumenata. Samo su, medutim, poznate, blagodareci istrazivanjimadr Hamdije Kapidzica izvjesne kontroverze izmedu austrijske i ugarskevlade tokom dugotrajnih pregovora oko formulisanja zahtjeva Monarhi-je prema balkanskim drzavama na privrednom polju, kao i s tim u vezistanoviste zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine generala OskaraPotioreka,38) od kojih su neka bila slicna pojedinim dijelovima docnijeusvojenog programa.

Na platformi, koja je sporazumno utvrdena izmedu ministra inos-tranih poslova i predsjednika austrijske i ugarske vlade u novembru1912. godine za vrijeme zasijedanja Delegacija u Budimpesti, nastaoje pocetkom 1913. godine, kao rezultat dugotrajnih komisijskih savje-tovanja, jedan detaljizirani ”Program za privredne sporazume sa bal-kanskim drzavama”.39) Medutim, on je tek po rasciscavanju preostalih

36) OUA IV Nr 4205; H. H a n t s c h, op. cit. Bd.I 335-338;Up. V. C o r o v i c, op. cit. 383-384.37) OUA IV Nr 4673; 4924; V. C o r o v i c, op. cit. 413;H. H a n t s c h, op. cit. Bd.I 344.38) Vidi: Dr. H. K a p i d z i c, Skadarska kriza i izuzetne mjere uBiH u maju 1913, str. 14-17, 37-47.39) ”Programm fur die wirtschaftlichen Vereinbarungen mit den Bal-kanstaaten” HHStA PA XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerrats-protokolle GMKPZ 503 Beilage 1.

432

razlika u gledistima izmedu austrijske i ugarske vlade mogao u nestoizmijenjenom obliku biti konacno utvrden i usvojen na sjednici Zajed-nickog ministarskog vijeca 16. i 17. februara 1913. godine.40)

Inace, program je usvojen kao rezultat unutrasnje-politickog kom-promisa i pokusaja prilagodavanja austrougarske politike izmijenjenimprilikama na Balkanu. On je sadrzavao mnoge elemente koji su vec ra-nije dosli do izrazaja u politici Monarhije, ili su pak poznati iz docnijihnjenih poteza. Medutim, program je neosporno bio ishodiste za daljediplomatske akcije Monarhije na planu regulisanja privrednih odnosa sabalkanskim drzavama, premda su pojedini njegovi dijelovi usljed razvo-ja politickih prilika morali biti docnije modificirani. Upravo postojanjeovog Programa pokazuje da mnogi koraci austrougarske diplomatije naBalkanu u toku 1913. i u 1914. godini nisu bili preduzeti tek na osnovuad hoc donesenih odluka, kako se to iz dosadasnjih prikaza politickihzbivanja u ovom periodu moglo zakljucivati, nego su bili unaprijed is-planirani i u pogodnom momentu pokretani.

Nemamo ovdje namjeru da se upustamo u podrobniju analizu po-menutog Programa, niti da se zadrzavamo na brojnim problemima kojisu proizilazili iz pokusaja njegove realizacije. Ogranicicemo se samo nato da istaknemo neke znacajnije momente.

U dijelu utvrdenog Programa koji se odnosi na carinsku politikucentralno mjesto zauzimalo je pitanje ugovora sa Srbijom. Programomse u osnovi predvidalo obnavljanje trgovackog ugovora iz 1908. godine,izuzev u onim slucajevima u kojim je ugovor iz 1910. godine sadrzavaosire ustupke Srbiji.41) Osim toga Program je predvidao i dalje ustupkeSrbiji u pogledu tranzita zive stoke zeljeznickim prugama preko Austro-Ugarske,42) kao i povecanje stocnog kontigenta za uvoz iz Srbije - 85.000svinja i 35.000 goveda, sto je do tada bilo sporno izmedu austrijske iugarske vlade. Cilj ovih ustupaka bila je u prvom redu zakasnjela na-mjera da se postavi granica nastojanjima Srbije za emancipacijom iz

40) ”Im gemeinsamen Ministerrate vom 16 und 17 Februar 1913 festge-seztes Program fur die wirtschaftlichen Vereinbarungen mit den Balkan-staaten” HHStA PA XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsproto-kolle GMKPZ 503 Beilage 5.41) O trgovinskim ugovorima izmedu Austro-Ugarske i Srbije koji susklopljeni 1908 i 1910. godine Vidi D. D o r d e v i c, Carinski rat Aus-tro-Ugarske i Srbije 1906-1911., Beograd 1962, str. 447-453; 626-630.42) Preko Bosne, nakon sto se uspostavi prikljucak Uzice - Vardiste, dojedne dalmatinske luke linijom Vardiste - Sarajevo - Metkovic, odnosnopo gradnji pruge Bugojno - Split linijom Vardiste - Sarajevo - Bugojno- Split. Dalje, preko Beograda i Zemuna na Rijeku ili kopnenim putemdirektno preko Beograd - Zemun - Cormons. Kao napomena 40.

433

privredne uticajne sfere Monarhije, a s druge strane htjelo se suprot-staviti i srpskoj zeljeznickoj politici, koju je Austro-Ugarska smatralastetnom po svoje saobracajne interese.43)

Zbog suprotnosti izmedu austrijskih i ugarskih privrednih interesai otpora Madara ostalo je u utvrdenom Programu do daljnjega in sus-penso zakljucenje carinske unije Monarhije sa Crnom Gorom, mada jeona bila predvidena u prvobitnom nacrtu.44)

Steta, koja je proizilazila za trgovinu Monarhije zbog zamjene tur-skog carinskog sistema carinama balkanskih drzava trebalo je premaProgramu umanjiti na taj nacin sto bi se u pregovorima postiglo sni-zenje carinskih tarifa na uvoz robe iz Austro-Ugarske. Tako je treba-lo nastojati da se postigne prosjecno procentualno snizenje bugarskihuvoznih carina ili bar revizija tarifnih stavova po ugovoru iz 1912. godi-ne sa Bugarskom za niz austrougarskih proizvoda. Isti smisao imale supripreme za zakljucenje jednog tarifnog ugovora sa Grckom, pri cemuje problem plasmana secera iz Monarhije zauzimao posebno mjesto.45)

Medutim, planirani trgovinski sporazumi mogli su imati samo ogra-nicen rok vaznosti, do obnavljanja austrougarske privredne nagodbe1917. godine.46)

Programom se dalje predvidalo sklapanje posebnih konvencija oprivredno-pravnoj zastiti sa Srbijom, Bugarskom i Grckom, a takode ipreduzimanje mjera u pogledu zastite prava pripadnika Austrije i Ugar-ske stecenih na osnovu otomanskih zakona na teritorijama koje su imaleda pripadnu balkanskim drzavama.47)

Pokrecuci u toku Londonske konferencije pitanje sudbine rezimakapitulacija na bivsim turskim podrucjima austrougarska diplomatijaje nastojala da u interesu sopstvene trgovine sto vise i duze ostanu

43) ”Sie (t.j. ustupci - primjedba Dz. J.) verfolgen in erster Linie denZweck Serbien die Durchfuhr und den Absatz seiner Erzeugnisse in derMonarchie zu erleichtern, um einerseits den Bestrebungen Serbiens, sichaus der wirtschaftlichen Einflusssphare der Monarchie zu emanzipierenein Grenze zu ziehen, und anderseits der serbischen Eisenbahnpolitik, dieden Verkehrsinteressen der Monarchie abtraglich ist, entgegenzutreten.Auf diesem Wege soll eine Besserung der gegenseitigen wirtschaftlichenund politischen Beziehungen angebahnt werden.” IbidemPo jednom nacrtu iz jula 1913. godine predvidalo se sklapanje naknad-nog sporazuma izmedu Austro-Ugarske i Srbije uz trgovacki ugovor od27/14 jula 1910. godine. ABH, ZMF, Pr BH, Nr 1125/1913. Nach-tragsubereinkommen zum Handelsvertrag von 27/14 Juli 1910.44) Kao napomena 39 i 40.45) Kao napomena 40.46) HHStA Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XIIod 20.VI 1913.47) Kao napomena 40.

434

prilike koje su vladale pod turskom upravom. Medutim, ova austro-ugarska nastojanja na privrednom polju sticajem okolnosti ostala suna margini borbe za uticaj na Balkanu, potisnuta ustranu od akutnih iznacajnijih medunarodnih problema i interesa. Stoga im u istoriografijinije posvecena ni odgovarajuca paznja.

U vezi sa engleskim prijedlogom preliminarnog mirovnog ugovoragrof Berchtold je zauzeo stanoviste da, ako preliminarni mir treba dapredlazu velike sile, onda je neophodno da se odredi radi zastite njiho-vih vlastitih prava, koja pocivaju na turskom kapitulacionom rezimu,da ukidanje ili ogranicenje ovih prava na bivsim turskim teritorijamatreba da bude povezano sa izricitim pristankom pomenutih sila. U tomsmislu Mensdorf je izvrsavajuci Berchtoldov nalog podijelio noticu nakonferenciji ambasadora 15.marta 1913. godine, o kojoj se nije diskuto-valo.48)

Na konferenciji od 31.marta 1913. godine ruski ambasador Bencken-dorff predao je odgovor svoje vlade koja je zastupala stav da oduzeteteritorije ne podlijezu ugovornim obavezama drzave koja je njima ranijevladala, nego naprotiv da se na ta podrucja treba eo ipso da primje-njuju ugovori drzave koja ih anektira. Ruska vlada je ukazivala kako jeto u skladu sa principima i doktrinom medunarodnog prava pozivajucise na gledista poznatih naucnih autoriteta iz te oblasti (Bonfils, Huberi Oppenheim). Kao na presedan iz prakse s ruske strane se ukaziva-lo na pripajanje turskih teritorija Rusiji nakon rusko-turskih ratova aosobito rata 1877-78, kad nije bilo rijeci o nametanju Rusiji, cak niprovizorno rezima kapitulacija. Ruska vlada je smatrala da Austro-Ugarska u datom slucaju ne moze u korist svoga prijedloga pozivatise kao na presedan na odredbe Berlinskog ugovora (cl.8, 37 i 49), jerse tada radilo o priznanju suvereniteta ili polusuvereniteta balkanskihdrzava. Po misljenju ruske vlade od momenta kad su sile oslobodile bal-kanske drzave od rezima kapitulacija nije moguce odobriti zadrzavanjetog rezima na teritorijama koje anektiraju ove drzave.49) Medutim, iovog puta na konferenciji je izostala diskusija o ovom problemu koji jeAustro-Ugarska pokrenula.

Ovakav stav Rusije bio je u skladu sa cjelokupnom ruskom balkan-skom politikom. Njeni imperijalisticki planovi bili su koncentrisani naMoreuze, a balkanske drzave, Srbija posebno trebalo je da odigraju ulo-gu mocne prepreke austro-njemackom nadiranju na Balkan. Za drzanjeRusije prema ovom pitanju bilo je od posebnog znacaja sto je njen udiou spoljnoj trgovini i opcenito privredi i finansijama Turske kao i balkan-skih drzava, za razliku od ostalih velesila, bio neznatan.50) Rusija nije

48) OUA V, Nr 6129, VI Nr 6408.49) OUA VI Nr 6408.50) Vidi: A.Dz.P. T e j l o r, op. cit. str. 438, 455; Lj. A l e k s i c -P e j k o v i c, op. cit. str. 27-28; S. S k o k o, op. cit. str. 45-48.

435

mogla biti uopste pogodena likvidacijom privilegija evropskih sila napodrucjima bivse evropske Turske, pa je s toga i odmah zauzela ovakavodlucan i bezrezervan stav u pitanju odrzanja kapitulacionog rezima.

Austrougarska diplomatija je nastojala da pobije rusku argumen-taciju pa je pokusala da pravno obrazlozi i ekonomski motivira svojastanovista. Grofu Mensdorfu dato je 18.aprila 1913. godine opseznouputstvo u tom smislu, kako bi on mogao austrougarska gledista pre-zentirati ostalim ucesnicima Londonske konferencije.51)

U austrougarskom Ministarstvu inostranih poslova morali su inacepriznati da je sa stanovista teorije medunarodnog prava ispravno ru-sko glediste, da se na bivsim turskim teritorijama primjenjuju ugovorione drzave koja ih anektira. Medutim, istovremeno je ukazivano darusko stanoviste ne vodi racuna o praksi, koja pokazuje da pomenu-ti princip nema prisilni nego samo dispozitivni karakter, i da se samoonda primjenjuje ako se ne stvori nikakva specijalna norma (npr. mi-rovni ugovor) o produzenju vaznosti postojeceg ugovornog rezima nanovozadobijenim podrucjima, ili ako je aneksija naisla na bezrezervnoodnosno precutno priznanje. Polazeci od toga da sile formuliraju us-love za preliminarni mir sa Turskom Austro-Ugarska je insistirala nasvom vec zauzetom stanovistu u odnosu na problem ukidanja odnosnoogranicenja kapitulacionih prava na bivsim turskim teritorijama.52)

Da bi se potkrijepilo austrougarsko glediste naveden je primjeraneksije Koreje od strane Japana. Japan je, uprkos formalnom uki-danju ranijih ugovora izmedu Koreje i stranih sila, pristao da carinskirezim Koreje izgraden na osnovu pomenutih ugovora ostane nepromi-jenjen jos 10 godina. Tako je, i u doba kada se odrzavala Londonskakonferencija ambasadora, polozaj strane trgovine u Koreji bio izjed-nacen sa polozajem japanske trgovine.53)

Ukoliko Rusija i druge velesile ne bi prihvatile ovako obrazlozenoaustrougarsko glediste, grof Mensdorf je bio, prema dobijenoj instrukci-ji, duzan da ga podrobnije obrazlozi prakticnim razlozima i privredniminteresima samih velesila. Pri tome se posebno isticalo da promjene naBalkanu nemaju za velesile samo izvanredan politicki, nego i privredniznacaj. Jedno veliko carstvo, u kom su velesile zauzimale poseban pri-vilegovani polozaj, gubilo je najveci dio svog evropskog teritorija kojije prelazio u ruke malih balkanskih drzava. Sa austrougarske strane sepodvlacilo da kulturni i privredni razvoj kao i trgovacki ugovori balkan-skih drzava nisu uopste prilagodeni novim prilikama. Kao argument zasvoju tezu austrougarska diplomatija poteze jos i tvrdnju da balkanske

51) OUA VI, Nr 6670.52) Ibidem53) Ibidem

436

drzave nece moci svojim vlastitim privrednim snagama ovladati zado-bijenim podrucjima, smatrajuci vec i zbog toga nuznim intervencijuvelesila. U tom smislu formuliran je zahtjev Monarhije da se prelazzadobijenih teritorija na nove posjednike veze za izvjesna ogranicenja,kako bi se interesi velesila bar donekle zastitili. Isticalo se, da bi tiinteresi u protivnom bili prepusteni samovolji balkanskih drzava, pa biu tom slucaju likvidacija evropske Turske bila skoro identicna likvida-ciji privrednih pozicija velesila na Balkanu. Po istoj ocjeni, nastupilabi potpuna izmjena u dotadasnjem drzanju velesila prema orijentalnimpitanjima, ako bi se uredenje novih odnosa predalo u ruke balkanskihdrzava.54)

Austro-Ugarska je bila zainteresovana u prvom redu za ocuvanjeonih prava koja su po ugovorima sa Turskom pripadala velesilama naprivrednom podrucju (turski carinski sistem, oslobodenje trgovine odraznih daca i stranih drzavljana od poreza, prava brodarstva i konzu-larne intervencije), dok se izmedu balkanskih drzava i velesila ne sklopenovi sporazumi koji bi velesilama omogucili da se odreknu ranijih pravabez stete za vlastite privredne interese.55) Monarhija je na taj nacin ubiti tezila da Londonska konferencija zauzme stav prema pitanju pri-vrednih ugovora sa balkanskim zemljama u odnosu na teritorije kojece one anektirati, analogan stavu koji je svojevremeno zauzeo Berlinskikongres. Inace, u pogledu kapitulacionih prava na podrucju jurisdikcijeAustro-Ugarska je, bez namjere da ih se odrice unaprijed, bila spremnada na njima uopste ne insistira. S druge strane, ona je pridavala velikiznacaj ocuvanju svog protektorata nad katolickom crkvom u oblastimakoje je zaposjela Srbija i Crna Gora, ali je u tom pogledu iz obziraprema Italiji ispoljavala veliku uzdrzljivost kad je bio u pitanju teritorijAlbanije.56)

Na konferenciji ambasadora odrzanoj 23.aprila 1913. godine grofMensdorf je iznio austrougarsku argumentaciju i urucio ambasadori-ma noticu koja je sadrzavala stanovista austrougarske vlade u smisluprimljene instrukcije. Medutim, i ovog puta izostala je diskusija, pase Mensdorf morao ograniciti na cekanje odgovora ucesnika.57) Ovajpotez Austro-Ugarske koincidirao je sa padom Skadra u ruke Crnogo-raca i odlukom konferencije ambasadora o zajednickom demarsu sila naCetinju da se crnogorske trupe u najkracem vremenu povuku.58)

Skadarska kriza i opasnost od rata bili su apsorbovali tada paznjuevropske diplomatije a posebno Austro-Ugarske. Osim toga, evropske

54) Ibidem55) Ibidem56) Ibidem57) OUA VI,Nr 6805.58) OUA, VI, Br.6721; T.v. S o s n o s k y, op. cit. br. II, str. 332-333.

437

velesile radeci na formuliranju uslova preliminarnog mira izmedu Tur-ske i balkanskih saveznika imali su u vidu, - pored zastite svojih nepo-srednih materijalnih interesa na bivsim teritorijama Turske, koji inacenisu bili identicni, i svoje sire stratesko-politicke i privredne ciljeve. Usferi tih sirih interesa i imperijalistickih antagonizama posebno mjestopripadalo je i samim balkanskim drzavama, koje su postale znacajan irelativno samostalan faktor u medunarodnim odnosima. Stoga se ubrzopokazalo da Austro-Ugarska nije mogla racunati sa sirom solidarnoscuvelesila.

Francuska se inace najvise plasila ekonomske prevlasti Austro-Ugar-ske na Balkanu koja bi pogodila interese francuskog kapitala, pa jeteziste uputstva koje je primio francuski ambasador u Londonu PaulCambon lezalo na suzbijanju austrougarske ekonomske hegemonije.59)

Francuska industrija oruzja bila je ucvrstila svoje pozicije u Srbiji. Nje-ni interesi kao i interesi Banque Franco-Serbe, preko koje je plasiranfrancuski zajmovni kapital, te konacno savez Francuske sa Rusijom bi-li su po rijecima Hallgartena tri stuba na koje se oslanjao francuskiimperijalizam kako u Srbiji tako i na Balkanu.60) Pored Srbije bilaje Bugarska a osobito Grcka zahvacena djelatnoscu francuskog kapita-la.61) Snazenje balkanskih drzava, koje su obecavale brz i siguran usponi uz to bile neprijateljski raspolozene prema njemackom prodiranju naIstok, nagovjestavalo je dalje mogucnosti za aktivnost francuskog ka-pitala. Nasuprot tome ulozeni kapital u Turskoj bio je nesiguran zbogopste nestabilnosti i njemacke konkurencije.62) S druge strane, za Fran-cusku tesku i ratnu industriju, - koja je sa Poincare-om kao premijeromdosla ustvari na vlast u Francuskoj prvorazredan znacaj dobila je Ru-sija a ne vise tursko trziste cije je mnoge oblasti vec bio monopoliziraonjemacki kapital. Inace, sa relativno malim ucescem u cjelokupnom tur-skom robnom uvozu (10,8% u 1910. godini), i daleko jace materijalnogangazovanja u azijskoj Turskoj, Francuska je, kao glavni povjerilac Tur-ske pri regulisanju privrednih pitanja na Balkanu proizaslih iz rata, bilaprvenstveno zainteresovana za sudbinu bankarskog kapitala ulozenog uturske finansije. Medutim, ona je svojim stavom prilikom pocetka pre-govora o finansijskoj likvidaciji rata i obavezama placanja ranijih tur-skih podrucja snazno uticala na orijentaciju balkanskih drzava premaAntanti.63)

59) D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more,.op. cit. str. 13.60) G.W.F. H a l l g a r t e n, Op.cit. II Bd. str. 467; Up. S.B. F a y,The Originis of the World War. I Bd. New York 1929, str. 40.61) S. S k o k o, op. cit. str. 38.62) D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 39.63) Up. A.Dz.P. T e j l o r, op. cit. str. 440, 441, 455; Lj. A l e k s i c -P e j k o v i c, op. cit. str. 27, 83, 84. G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit.II Bd, str. 373,374.

438

Kako je u konkurentskoj borbi sa Njemackom Engleska stalno gu-bila pozicije u Turskoj, i ona je teziste svoje politike prebacivala nabalkanske drzave uz istovremeno intenziviranje trgovine s njima. Gleda-juci u balkanskom savezu sve vise branu kako protiv austro-njemackogprodiranja, tako i zauzimanja Carigrada i Moreuza od strane Rusije,Engleska je nastojala da u njemu ojaca svoj uticaj bez stete po anglo-ruske odnose.64) Dok su interesi njemackog kapitala, koji je koristio sveoblike ekspanzije i prostirao se po cijeloj Turskoj, ipak bili koncentri-sani u srcu Otomanskog carstva, u Carigradu i Maloj Aziji, Englezi subili specijalno ekonomski zainteresovani za podrucje Perzijskog zaliva.Inace, u poredenju sa dobicima koji su se tada vodecim imperijalis-tickim drzavama nudili u azijskoj Turskoj, ekonomska dobit na Balkanubila je sasvim malena. Upravo sa balkanskim ratovima aktualizirano jeu medunarodnim odnosima pitanje buducnosti azijske Turske,65) pa suvec u maju 1913. godine otpoceli englesko-njemacki pregovori o njiho-vim interesima u Turskoj, koji su doveli do sporazuma o Bagdadskojzeljeznici.66)

Mada su se njemacki i austrougarski stratesko-politicki interesi naBalkanu u mnogome podudarali, na ekonomskom podrucju oni su sesukobljavali, jer je njemacki kapital uveliko potiskivao austrijski kaosto je ugrozavao i francuski. Po izbijanju rata karakteristicno je neod-lucno drzanje Berlina prema Balkanu, sto je bilo od presudnog znacajaza austrougarsku politiku. U njemackoj, koja je vodila inace politikuzastite Turske i bila duboko zainteresovana za odrzanje Austro-Ugarskekao velesile, postojalo je i uvjerenje da bi pobjede balkanskih nacional-nih drzava mogle donijeti koristi.67) U toku pak razvoja balkanske krizenisu izostali ni izvjesni koraci njemacke diplomatije sracunati na zado-bijanje naklonosti balkanskih drzava pa cak i Srbije, dok je u odnosuprema Grckoj Njemacka iz dinastickih razloga imala posebne obzire.

Austro-Ugarska je racunala sa podrskom Njemacke i Italije svomestavu u odnosu na zadrzavanje kapitulacionog rezima na bivsim turskimpodrucjima.68) Medutim, privredne i politicke koristi od toga rezimanisu za Njemacku, a pogotovo za Italiju, kojoj je nova konstelacija naBalkanu pruzala mogucnosti za dalju privrednu i politicku penetraciju,mogle imati ni iz daleka istovjetan znacaj kao za Monarhiju. Ali, i sama

64) Lj. A l e k s i c - P e j k o v i c, op. cit. str. 26, 280, 281, 530, 535,562, 569. S. S k o k o, op. cit. str. 42-45.65) A.Dz.P. T e j l o r, op. cit. str. 453-458.66) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 422.67) A.Dz.P. T e j l o r, op. cit. str. 422; Up. D. D o r d e v i c, IzlazakSrbije na Jadransko more ..., str. 42-43.68) OUA VI, Nr 6665, 6670.

439

Austro-Ugarska, koja je bila zaokupljena Skadarskom krizom i istovre-meno nastojala da odvoji Bugarsku od saveznika i privuce je Trojnomsavezu,69) nije mogla ostati na zauzetom stanovistu u odnosu na pitanjerezima kapitulacija. Rusko protivljenje austrougarskom prijedlogu i re-zultati pregovora koje je vodio grof Berchtold dali su povoda Mensdorfuda izrazi svoje misljenje kako bi insistiranje na unosenju austrougarskihrezervi u pogledu kapitulacionih prava u tekst preliminarnog mirovnogugovora moralo bitno usporiti zakljucenje mira,70) sto je opet bilo pro-tivno intencijama austrougarske politike i nastojanjima Bugarske kojuje Monarhija podrzavala. Berchtold je forsirao okoncanje pregovora opreliminarnom miru, jer se morao energicno suprotstavljati pokusajimada se dovedu u pitanje vec postignuti rezultati austrougarske diploma-tije u Londonu u pogledu odredivanja sjevernih granica Albanije.71)

Austro-Ugarskoj nije preostajalo drugo nego da i ona prihvati pre-liminarni mirovni ugovor u obliku koji je na osnovu ranijeg engleskognacrta izradio francuski ambasador P. Cambon. U pogledu zastite svo-jih ekonomskih interesa na bivsim turskim podrucjima velesile su moglepostici u Londonu saglasnost samo utoliko sto su odbile zahtjev bal-kanskih drzava za ratnom odstetom i ugovorom predvidjele da jednainternacionalna komisija u Parizu rjesava finansijska pitanja proizaslaiz rata, (cl.VI). Ona je trebalo da odlucuje o ucescu drzava nasljedni-ca evropske Turske i finansijskim obavezama Osmanskog carstva, kojeotpadaju na teritorije koje ce im pripasti. Monarhiji je pak poslo zarukom da Londonska konferencija prizna delegatima balkanskih drzavasamo savjetodavno pravo glasa u pariskoj finansijskoj komisiji,72) kojainace nije mogla doci ni do kakvog pozitivnog rezultata prije sporazumavelesila o njihovim pravima i medusobnim obavezama, kao i opcenito oostatku Turskog carstva.73)

U pogledu pitanja koja se odnose na trgovinu preliminarni mi-rovni ugovor je samo predvidao, jednako kao i za pitanje jurisdikcije,drzavljanstva i ratnih zarobljenika, da ce biti regulisana posebnim ko-nvencijama (cl. VII). Odlucivsi se da ne insistira na unosenju u ugovorodredaba koje se odnose na prava iz turskih kapitulacija na teritorijamakoje ce biti anektirane od strane saveznika, austrougarska vlada je, i da-lje nacelno podrzavajuci svoje ranije prijedloge, dala pristanak na tekst

69) OUA VI, Nr 6862.70) OUA VI, Nr 6805.71) Vidi: T.v. S o s n o s k y, op. cit. Bd.II, str. 340-341; Up. M. Du -r i s i c, Prvi balkanski rat - 1912-1913, knj. III, Beograd 1960, str.393-400.72) OUA VI,Nr. 6936, 6941, 7084, 7095.73) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 421.

440

preliminarnog mirovnog ugovora. Ona je, medutim, ucinila to uz ogra-du da ce svoju saglasnost teritorijalnim promjenama na Balkanu koje cerezultirati iz podjele bivsih podrucja Turske i priznanja prava posjedauciniti zavisnim od regulisanja pokrenutih pitanja u smislu svojih zelja.Sada je Berchtold smatrao preliminarni mir kao utanacenje ratujucihstrana kojim se prava trecih sila ne mogu tangirati, bez obzira sto suone sudjelovale u njegovom ostvarenju. Stanoviste Austro-Ugarske uobliku vladine izjave primljeno je na prijedlog grofa Mensdorfa u Re-sume Londonske konferencije 20. maja 1913. godine. Odstupajuci odsvog prvobitnog stava austrougarska vlada je formalno motivirala timesto preliminarni mir ne specificira povrsinu teritorija koje ce anektiratisvaka od balkanskih drzava, pa se i regulisanje pitanja kapitulacionihprava rezervira za docnije, kad ce biti potpuno jasno u pogledu dijelovateritorija koji ce pripasti svakoj pojedinoj drzavi.74)

Medutim, Austro-Ugarskoj nije docnije poslo za rukom ni da u sta-tut Albanije proturi svoj prijedlog odredaba o odrzanju kapitulacionogrezima. One su bile tako formulirane da su izazvale podozrenje drugihsila zbog tendencije koja je u njima izrazena da se obezbijedi u Albanijiprivilegirani polozaj Monarhije i Italije.75)

Premda duboko zainteresovana za odrzanje odnosa iz doba turskevladavine, Austro-Ugarska nije mogla vise insistirati da se na teritori-jama oduzetim od Turske zadrzi i turski carinski sistem, jer je to bilopotpuno nerealno. U tom pogledu ona je najvise mogla reflektirati, kaona primjer u nacrtu sporazuma sa Srbijom iz jula 1913. godine, da sedo ukljucenja novozadobijenih krajeva u srpsko carinsko podrucje nenaplacuju vece carine na uvoz austrougarskih proizvoda od dosadanjihturskih carina.76) Da bi osigurala svoje privredne i politicke interese naBalkanu nakon promjena koje su bile izazvane ratom, Austro-Ugarska semorala orijentisati na direktne pregovore sa balkanskim drzavama na os-novu Programa koga je formulisala u februaru 1913. godine. Medutim,kao sto je poznato, Pasic je u jesen 1913. prilikom susreta sa Berchtol-dom u Becu diskutujuci o pitanju uredenja privrednih odnosa izmeduSrbije i Monarhije izrazio glediste da su aneksijom novih krajeva Srbijikapitulaciona prava ugasena,77) pa je i taj problem zajedno sa komplek-som drugih privrednih i politickih pitanja u austro-srpskim odnosimaostao i dalje otvoren.

74) OUA VI, Nr. 6936, 6941, 7084, 7095.75) OUA VI, Nr. 6554, 7775,7855,7902, 8070, 8147.76) ABH, ZMF, Pr. BH, Nr. 1125/1913. Nachtragsubereinkommen zumHandelsvertrag von 27/14 Juli 1910.77) OUA, VII Nr.8813; Up. H. H a n t s c h, op. cit. Bd II str. 490;H. U e b e r s b e r g e r, Osterreich zwischen Russland und Serbien,Koln-Graz 1958, str. 182.

441

Znacajan finansijski interes imale su obje drzave Monarhije za odr-zanje status quo-a kod proizvodnje, otkupa i eksporta makedonskog du-hana. Stoga je vec sredinom decembra 1912. godine bilo nalozeno grofuMensdorfu da u tom pogledu formulira rezerve Austro-Ugarske, ako bise na Londonskoj konferenciji diskutovalo i o prikljucenju makedonskihteritorija Drame i Kavale Bugarskoj.78) Kavalska oblast, izmedu rijekeMeste i Strume, i oblast u koju su ulazili solunski i skopski sandzaksa dijelom srbickog i bitoljskog sandzaka predstavljali su najznacajnijapodrucja za proizvodnju i trgovinu duhanom. Najvazniji po vrijednostiizvozni artikal iz Soluna bio je duhan. U Turskoj kao ni u Bugarskoj,za razliku od situacije u Srbiji, duhan nije bio drzavni monopol, ali muje u Turskoj sloboda proizvodnje bila donekle ogranicena.79) Po ocjenijednog lokalnog austrougarskog funkcionera iz Bosne, Srbija je moglaiz novih oblasti samo za duhan, koji je odlicnog kvaliteta, izdajuci gau zakup kao monopol dobiti oko 80 miliona franaka godisnje.80)

Austrijska i ugarska duhanska rezija uzivale su do balkanskog ra-ta na osnovu austrougarskog ugovora iz 1862. godine niz pogodnosti uodnosu na nabavku makedonskog duhana, pa je odrzanje dotadanjegstanja formulisano i u Programu za privredne sporazume sa balkanskimdrzavama od 16. i 17. februara 1913. kao poseban cilj austrougarskepolitike. U tom smislu Programom se predvidalo da se za pomenuterezije osigura i dalje pravo slobodnog i direktnog otkupa duhana odproizvodaca i preprodavalaca, slobodno lagerovanje otkupljenog duha-na u vlastitim magacinima kao i nesmetan i slobodan od dazbina izvoza.Medutim, ipak se uzimalo u obzir i eventualnost da Srbija i Bugarskadjelimicno ili u potpunosti uvedu na novim teritorijama duhanski mo-nopol, pa je u tom slucaju bilo predvideno da se za austrijsku i ugarskuduhansku reziju izdejstvuju izvjesne povlastice.81) S obzirom na situ-aciju s pocetka 1913. godine i izvrseno zaposjedanje pojedinih dijelovaMakedonije od strane balkanskih drzava, austrijska i ugarska duhanskarezija nisu tada pokazivale narocit interes za problem uvoza duhana izGrcke, kao sto se nisu mnogo zanimale ni za duhan iz Crne Gore.82)

Najvaznije mjesto u austrougarskom Programu od 16. i 17. febru-ara pripadalo je zeljeznickoj politici koja je imala da posluzi kao osnovnifaktor privredne penetracije i politickog uticaja Monarhije na Balkanunakon dubokih politickih promjena koje su rezultirale iz poraza Turske.

78) OUA, V Nr. 4924.79) O proizvodnji i prometu duhana u evropskoj Turskoj, vidi: M. D i -m i t r i j e v i c, op. cit. str. 123-124.80) ABH Priv. Reg. 39/1913 Deftedarevic Potioreku Sarajevo 3.I 1913.81) Kao napomena 40.82) Ibidem

442

Vec na samom pocetku balkanskog rata na Ballhausplatzu se sma-tralo da zaposjedanje Sandzaka, kao izlazne kapije za austrougarskuprivrednu ekspanziju, od strane Srbije i Crne Gore moze da se za Mo-narhiju donekle kompenzira odgovarajucim saobracajno-politickim spo-razumima.83) Uskoro potom, kao sto je poznato, aktualizirani su poje-dini stari austrougarski planovi o gradnji pojedinih zeljeznickih prugana Balkanu. Najprije, u nastojanju da se sprijeci teritorijalni izlazSrbije na Jadransko more i njen eksport ucini zavisnim od Monarhijeozivljena je u austrougarskom Ministarstvu inostranih poslova ideja bo-sanske transverzale, koja bi gradnjom krace pruge na srpskom teritoriju(Uzice-Vardiste) omogucila Srbiji pristup na Jadran preko dalmatinskihluka.84) Medutim, u Berchtoldovim politickim kombinacijama pominjese sredinom decembra 1912. godine ponovo gradnja sandzacke zeljeznicekao uslov za saglasnost Monarhije za gradnju srpskodunavsko-jadranskezeljeznicke pruge.85) Pocetkom novembra 1912. godine J. Redlich je sobzirom na austrougarske politicke interese u Albaniji ukazivao Ber-chtoldu na potrebu zeljeznicke veze Dalmacije sa Dracom, koja bi seodatle produzila do Bitolja.86) Zemaljski poglavar Bosne i Hercego-vine general O. Potiorek, jedan od najizrazitijih predstavnika agresiv-nog militaristickog kursa, izlazuci svoje poglede na uredenje odnosa sabalkanskim susjedima iznio je pocetkom januara 1913. godine, zahtjevza gradnju niza prikljucnih pruga na bosansku zeljeznicku mrezu (1.Uzice-Vardiste, 2. od Bijeljine-Janje preko Valjeva do spoja sa prugomu dolini Morave, 3. od Sarajeva do prikljucka na orijentalnu zeljeznicuMitrovica-Solun, 4. od Trebinja ili Konjica preko Niksica i Podgori-ce do Skadra) kao i opcenito svoje prijedloge u pogledu zeljeznicke isaobracajne politike na Balkanu.87)

Razlicite teznje i interesi, koji su u ovim momentima dosli do izraza-ja u odnosu na problem austrougarske zeljeznicke politike na Balkanu,nasli su svoju rezultantu u Programu usvojenom 16. i 17. februara1913. godine, mada ni tada nisu mogli biti uklonjeni svi uzroci za pojavunovih nesuglasica izmedu pojedinih uticajnih faktora u Monarhiji.

Programom je na prvom mjestu bilo predvideno da se principijelnoutvrdi pravo Austro-Ugarske da izgradi i eksploatise tri zeljeznicke linijeputem drustva koga ce ona oznaciti uz osiguranje svog odgovarajuceg

83) OUA, IV Nr.4118; vidi V. C o r o v i c, op. cit. 376-379;H. U e b e r s b e r g e r, op. cit.str. 88.84) OUA, IV Nr.4170, 4317,4351; V. C o r o v i c, op. cit. 380,391;D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 20, 21.85) OUA, V Nr.4924.86) J. R e d l i c h, op. cit. Bd I, str. 167.87) Vidi: H. K a p i d z i c, Skadarska kriza, str. 15-16, 40-43.

443

uticaja na formiranje tarifa. To su bile pruge kojima je iz politickihrazloga austrougarsko Ministarstvo inostranih poslova pridavalo velikiznacaj:

1. Linija kroz Crnu Goru i Albaniju do prikljucka na grcku zeljeznickumrezu uz obavezu Grcke na izgradnju potrebnih prikljucaka.

2. Sandzacka pruga, Uvac-Mitrovica ili druga podesna veza izmedubosanske i orijentalne zeljeznicke mreze.

3. Produzenje zeljeznicke pruge od Bitolja prema Jadranskom moru.

Za slucaj da Austro-Ugarskoj pode za rukom da kupovinom ak-cija orijentalnih zeljeznica ostvari kontrolu nad njima u Programu jebilo predvideno ocuvanje prava na eksploataciju linija Mitrovica-Soluni Solun-Bitolj u korist postojeceg drustva ili drustva koga ce odreditiaustrougarska vlada. U protivnom trebalo je na drugi nacin osiguratiuticaj na formiranje tarifa u austrougarskom saobracaju sa Solunomna cijeloj buducoj ruti Uvac-Mitrovica-Solun, kao i na liniji od Jadranapreko Bitolja do Soluna. Program, medutim, nije uopce prejudiciraoodluke vlada obiju drzava Monarhije o direktnom ili indirektnom ucescuu finansiranju gradnje novih pruga.88)

U pogledu samog Soluna Austro-Ugarska je u programu postavilasebi za cilj da se on, bez obzira kojoj ce drzavi pripasti, proglasi zaslobodnu luku u kojoj bi Monarhija trebalo da ima odlucujuci uticaj.89)

Programom je dalje bilo predvideno da Austro-Ugarska vrsi uticajna sto skoriju gradnju:

1. Zeljeznickog prikljucka Uzice-Vardiste. U pregovorima sa Srbijomtrebalo je taj problem pokrenuti i uticati da Srbija da sigurne ga-rancije da ce u roku od cca 3 godine izgraditi pomenuti prikljucak izakljuciti sa Monarhijom odgovarajuce tarifne sporazume, dok bi sena austrijski trosak u jadranskim lukama preduzele potrebne mjereza tranzit zive stoke iz Srbije. Ovaj stav mogao je uci u programtek nakon postignutog kompromisa austrijske sa ugarskom vladom,koja je ovaj prikljucak smatrala stetnim po ugarske saobracajne in-terese. Stoga je u Programu bilo izricito naglaseno da za obavezukoju u tom pogledu ima preuzeti Srbija Monarhija ne treba da platinikakvim posebnim ustupcima.90)

2. Stvaranje jedne nove veze Monarhije sa Carigradom i Solunom krozRumuniju i Bugarsku, koje su vec duze vremena vodile medusobne

88) Kao napomena 40.89) Ibidem90) Ibidem

444

pregovore o uspostavljanju novog zeljeznickog prikljucka preko Du-nava. Preko njega i postojecih rumunskih i bugarskih linija Austro-Ugarska je mogla da dobije jednu drugu istocnu zeljeznicku vezu saSolunom i Carigradom nezavisnu od srpskih zeljeznica.91) Uspos-tavljanje ove nove veze sa Orijentom bilo je opcenito u skladu saBerchtoldovom politikom prema Bugarskoj i Rumuniji, ali se os-tvarenju te ideje ubrzo isprijecilo narastanje rumunsko-bugarskogantagonizma, sto je bilo suprotno intencijama austrougarske poli-tike na Balkanu.

3. Uspostavljanje prikljucka od grckih zeljeznica do linije Skoplje-Solun.92)

Istovremeno u Programu se Austro-Ugarska saglasavala sa grad-njom srpske dunavsko-jadranske zeljeznice sa ishodistem u jednoj al-banskoj luci na Jadranu, kao i sa osiguranjem za Srbiju jednog slo-bodnog podrucja u izlaznoj luci.93) Medutim, paralelno s tim imalose u vidu preduzimanje niza mjera saobracajne politike koje su trebaleda paraliziraju negativan uticaj kako jadranske zeljeznice tako i even-tualno drugih zeljeznickih pruga koje bi bile suprotne austrougarskimsaobracajnim interesima.

Saobracajni interesi Monarhije na Balkanu bili su do izbijanja rata1912. zasticeni zeljeznickom konvencijom sa Srbijom iz 1880. godinei analognim odredbama cetvorne konvencije izmedu Austro-Ugarske,Turske, Srbije i Bugarske iz 1883. godine (convention quatre), kojim jebio utvrden princip najveceg povlascenja za internacionalni saobracaj,paritetan tretman stranih i domacih transporta i sloboda tranzita. Pro-gramom je bilo predvideno da se pomenuti sporazumi odrze i u skladusa novom situacijom dopune, te da se njihova nacela priznaju i za onezeljeznicke linije od internacionalnog znacaja koje nisu bile obuhvacenecetvornom konvencijom. U odnosu na Srbiju imalo se izdejstvovati

91) ”Mit Hilfe dieses Auschlusses und der bereits bestehenden bulgari-schen und rumanischen Linien ware Osterreich-Ungarn die Moglichkeitgebeten, einen zweiten ostlichen und von den serbischen Linien unabhan-gigen Anschluss nach Konstantinopel einerseits und Salonik andrerseitszu erlangen, was verkehrspolitisch von nicht zu unterschatzender Wichtig-keit ware”. Ibidem92) Ibidem: Zelje bosanske uprave za uspostavljanje zeljeznickog pri-kljucka izmedu Loznice i Janje, kao krajnje tacke jedne linije koja trebada se izgradi na bosanskoj strani i poveze sa ugarskim zeljeznicama Za-jednicko ministarsko vijece primilo je na znanje a isto tako i zelje upogledu regulisanja Drine i granice prema Sandzaku, razoruzanje gra-nicnog stanovnistva i organizacije zandarmerije. Medutim, ove zelje nisubile unesene u Program.93) Ibidem

445

prosirenje konvencije iz 1880. na nove linije. U tu svrhu trebalo jekonkretno utanaciti sljedece:a) utvrditi princip da balkanske drzave prihvate obaveze koje je Tur-

ska preuzela po cetvornoj konvenciji u pogledu linija koje leze napodrucju koje ce njima pripasti;

b) iskljuciti, bar u importnom pravcu, mogucnost da neka balkanskazeljeznica dade posebno tarifno povlascenje vezano za porijeklo robeiz odredene zemlje, za transport brodovima pod odredenom zasta-vom ili od strane odredene firme, a takode i za prevoz na odredenojrijecnoj ili pomorskoj relaciji. Nasuprot tome mogle bi balkanskedrzave protezirati svoj pomorski eksport na odredenim zeljeznickimprugama. Medutim, to se imalo vezati za uslov da se roba trans-portira brodovima one drzave kojoj pripada utovarna luka.94) Ovaogranicenja imala su prvenstveno smisao da u konkurentskoj bor-bi sa drugim drzavama jace dode do izrazaja prednost geografskogpolozaja Monarhije i njene blizine balkanskom trzistu.95)

c) teziti sklapanju jednog sporazuma o tome da ce prilikom revizi-je postojecih direktnih zeljeznickih tarifa izmedu Austro-Ugarskei balkanskih drzava unapredenje medusobnog saobracaja biti vo-dece nacelo i da sa izmjenom teritorijalnih odnosa nece nastupitipovecanje vazecih tarifa.96)

Program je imao u vidu prosirenje cetvorne konvencije:

1. na sve dosad postojece privatne linije u evropskoj Turskoj (osobitona liniji Solun-Bitolj i Solun-Dedeagac);

2. na sve linije koje su u Programu navedene da treba da se grade;3. na sve odvojne linije od zeljeznica obuhvacenih cetvornom konven-

cijom u pravcu luke na egejskom ili jadranskom moru ili premanekoj tacci gore pomenutih privatnih linija;

4. na sve linije koje polaze od jedne srpske ili bugarske morske ilidunavske luke;

5. na sve grcke zeljeznice koje uspostavljaju vezu izmedu sjevernihprikljucnih linija i Pireja.97)

94) Ibidem95) O saobracajnim i tarifnim problemima na Balkanu po uspostavljanjuzeljeznicke veze Beca sa Carigradom i Solunom i nepovoljnim uslovimaza direktan zeljeznicki promet za Austro-Ugarsku zbog tarifnih kombi-nacija zeljeznica balkanskih drzava sa parobrodarskim drustvima drugihzemalja. Vidi: R.M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnvesen auf derBalkanhalbinsel, Bamberg 1894, str. 186-197.96) Kao napomena 40.97) Ibidem

446

Ocuvanje prava postojecih privatnih zeljeznica u evropskoj Turskojbio je jedan od ciljeva austrougarske politike kome je bio pridavan na-rocit znacaj, pa se u Programu posebno podvlacilo da balkanske drzavekao pravni nasljednici Turske treba da prime sve ugovorne obaveze kojeje u pogledu privatnih zeljeznica preuzela Turska.98) Inace, sve obave-ze, koje su u odnosu na gradnju zeljeznica i uopce zeljeznicku politikuproizilazile za balkanske drzave iz Programa, trebalo je da se utvrdeu formi separatno zakljucenih zeljeznickih konvencija Austro-Ugarskesa Srbijom, Bugarskom, Crnom Gorom i Grckom. Pri tome ugovorisa Srbijom i Bugarskom cinili bi dopunu vec postojecih konvencija. Upogledu Albanije, koja se jos nije bila konstituisala kao drzava, mo-glo se tada planirati samo opcenito osiguranje austrougarskih pravapredvidenih Programom. Sto se tice rumunsko-bugarskih linija ima-lo se u vidu sklapanje jedne konvencije izmedu Austro-Ugarske, Ru-munije i Bugarske po uzoru na cetvornu konvenciju iz 1883. godine.Izvan okvira pomenutih konvencija trebalo je posebno sklopiti ugovorizmedu Austro-Ugarske i balkanskih drzava o pitanju revizije direktnihzeljeznickih tarifa u smislu kako je to u Programu formulisano.99)

Program za privredne sporazume sa balkanskim drzavama od 16.i 17.februara 1913. godine upotpunjavali su jos stavovi koji su se od-nosili na postanski i telegrafski saobracaj, plovidbu u obalnim vodamai lukama na Levantu, kao i o sklapanju konvencije sa Srbijom o plo-vidbi na Dunavu. Interesantno je napomenuti da se predvidjelo na-pustanje postojecih austrijskih postanskih ureda na bivsem turskompodrucju, izuzev u Albaniji gdje se imalo u vidu ubuduce osnivanje iugarskih postanskih ureda. Takode, planirano je bilo uspostavljanjejednog podmorskog kabla koji bi vodio od Trsta do Valone u Albaniji,pa onda dodirujuci neka mjesta u Grckoj isao dalje do Jafe u Palestini,a odatle do El Arisa ili nekog drugog mjesta u blizini Port Saida.100)

Cijelom Programu dale su snazan pecat koncepcije grofa Berchtol-da, koji je zeljeznicama namijenio ulogu posebnog spoljno-politickoginstrumenta. Berchtold je sebi postavio zadatak da politicki i privredniuticaj Monarhije u balkanskim drzavama odrzava i jaca, dokle god je tomoguce upotrebom mirnih sredstava.101) Tom cilju trebalo je da pos-

98) To se odnosilo najpre na orijentalne zeljeznice kao i na zeljeznickelinije Solun - Bitolj i Solun - Dedeagac. Ibidem99) Ibidem

100) Ibidem101) Angesichts der Umsturzbewegung auf dem Balkan habe es sich derVorsitzende als verantwortlicher Leiter der auswartigen Politik der Mo-narchie zur Aufgabe gestellt, den politischen und wirtschaflichen Einflussder Monarchie in den Balkanstaaten, umsolange dies moglich sei, mit frie-dlichen Mitteln aufrechtzuhalten und zu starken. Dies habe den Anlassdazu gegeben, Mittel und Wege zu suchen, um Osterreich-Ungarn eineEinflussnahme auf die dortigen Eisenbahnverhaltnisse zu sichern.” HHS-tA PA XL, Interna k. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ504, od 21.II 1913.

447

luzi i kupovina 51.000 akcija orijentalnih zeljeznica od strane jednogsindikata austrijskih i ugarskih banaka,102) koju je svesrdno podrzaoBertchold cim su njihovi raniji vlasnici, Njemacka banka i svajcarskebanke, ponudili da ih prodaju. Trazeci odmah po usvajanju Programavec u februaru 1913. saglasnost austrijske i ugarske vlade za obavljanjeove poslovne transakcije, koja je Austro-Ugarskoj trebala da osiguradominantan uticaj na postojece i buduce zeljeznicke veze na Balka-nu, Bertchold ju je na Zajednickom ministarskom vijecu 21.februara1913. godine motivirao sljedecim potrebama:103)

1. Radi osiguranja slobodnog prolaza za trgovinu Monarhije premaSolunu. Ovaj moment je istican s obzirom na to da ce bivsi tur-ski teritoriji biti podijeljeni medu raznim drzavama, pa je austro-ugarska trgovina u slucaju prikljucka bosanske zeljeznicke mrezena liniju Mitrovica-Solun imala ubuduce da racuna sa vise tudihteritorija i zeljeznickih uprava. To je po Berchtoldovom misljenjubilo moguce preduprijediti odrzanjem privatne eksploatacije u ko-rist postojeceg drustva ili njegovog nasljednika koga treba da obra-zuje sindikat austrijskih i ugarskih banaka.104) Dalje, posjed ovihzeljeznica, u slucaju ako bi osiguranje privatne eksploatacije naislona vece teskoce, trebalo je da Austro-Ugarskoj da u ruke efikasnosredstvo da ona utvrdi ili bar utice na uslove odricanja od privatnogposlovanja.

2. Radi sticanja preimucstva u odnosu na druge konkurente koji bipretendovali na gradnju pruga preko Albanije, - sto se prakticnoodnosilo na Italiju. Drustvo za eksploataciju istocnih zeljeznica po-sjedovalo je koncesiju za gradnju zeljeznice prema Jadranu, od Mr-dara ka Pristini i od Skoplja prema Gostivaru, dok je drustvo koje jeimalo u posjedu prugu Solun-Bitolj raspolagalo slicnom povlasticomza jednu alternativnu liniju od Bitolja u pravcu Valone ili Draca.Ove koncesije trebalo je da predu na sindikat austrougarskih bana-ka, jer je Berchtold smatrao neophodnim da Austro-Ugarska ucvrstisvoje pozicije i osigura svoj uticaj na buducu albansku zeljeznickumrezu. Pri tome je Drustvo za eksploataciju orijentalnih zeljeznicatrebalo da iz svoje gotovine otkupi akcije pruge Solun-Bitolj, tako

102) Sindikat je trebalo da sacinjavaju Oesterreichische Bodenkreditans-talt Wiener Bankverein, Anglo-Oestereichische Bank, Ungarische Kredit-bank i Pester Komerzialbank. Ibidem, Up. Sastav docnije obrazovanogaustrougarskog konzorcija i ucesce pojedinih banaka, Lj. A l e k s i c -P e j k o v i c, op. cit. str. 740.

103) Kao napomena 101.104) Drustvo za eksploataciju istocnih zeljeznica dobilo je 1908. od Portekoncesiju za gradnju pruge Mitrovica - Uvac.

448

da je za austrijske i ugarske banke dolazio prakticno u pitanje samootkup 51.000 akcija istocnih zeljeznica.

3. Posjedovanjem akcija pomenutih drustava Austro-Ugarska bi steklatakve pozicije u rjesavanju zeljeznickih pitanja zapadnog Balkana,kakve ne bi mogla ni na kakav drugi nacin dobiti. Imajuci u posje-du postojece linije na zapadnom Balkanu stvorilo bi se po zamisliBerchtolda jedno jezgro, odakle je uz pomoc francuskog i belgij-skog kapitala 105) trebalo dalje da se popunjava zeljeznicka mreza.Berchtold je naglasavao veliku politicku vrijednost utvrdivanja aus-trougarskog uticaja na zeljeznice zapadnog dijela Balkanskog polu-ostrva i to specijalno s obzirom na albansku politiku Monarhije.

Mada je Berchtoldu, koga je podrzavao ministar rata Krobatin,poslo za rukom da na kraju dobije saglasnost vlada obiju drzava Mo-narhije i koncem aprila 1913. godine realizira otkup akcija orijentalnihzeljeznica, to je medutim bilo popraceno prilicno jakim otporom i izra-zima rezervi kako u pogledu same svrsishodnosti predvidene finansijsketransakcije, tako i u odnosu na pojedine dijelove vec usvojenog Progra-ma. Predsjednik austrijske vlade K. Sturgkh izrazavao je sumnju u toda ce balkanske drzave priznati pravno stanje i odnose kao u doba Tur-ske, koji protivrjece shvatanju drzavnog suvereniteta. On je ukazivaoda ce balkanske drzave, a osobito Srbija, suprotstaviti se ucvrscenjuaustrougarskog uticaja na svojim zeljeznicama. Sturgkh je strahovaoda bi iz toga mogle nastati komplikacije koje bi ugrozile miran razvojodnosa sa balkanskim drzavama.106)

Slicnu bojazan izrazavali su i drugi austrijski ministri. Austrijskiministar trgovine Schuster upozoravao je da ce planirana finansijskaoperacija izazvati povecanje nenaklonosti Srbije i Bugarske prema Mo-narhiji, negativno uticati na trgovinske pregovore, i otezati ostvarenjedrugih mozda znacajnijih privrednih zahtjeva. Predstavnici kako aus-trijske tako i ugarske vlade izrazavali su skepsu da ce balkanske drzaveosobito respektovati povlastice Drustva orijentalnih zeljeznica, koje su

105) O odnosima izmedu austrijskih i francuskih finansijskih krugova, po-sebno u vezi sa projektom internacionalizacije orijentalnih zeljeznica u1914. godini, Vidi: G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit II Bd. 467, 468 iLj. A l e k s i c - P e j k o v i c, op. cit. str. 748 i dalje. O kombinacija-ma u toku 1912, 1913 i 1914, da francuski kapital ucestvuje u finansiranjuizgradnje bosanskih zeljeznica, vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranjebosanskohercegovackog zeljeznickog programa iz godine 1913, Radoviizd. Filozofskog fakulteta u Sarajevu, knj. I, Sarajevo 1963, str. 124-125.

106) ”Hieraus seien Verwicklungen zu befurchten, welche der politischenBeziehungen zu den Balkanstaaten gefahrden konnten.” HHStA XL PAXL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GKMPZ 504 od21.II 1913.

449

i u odnosu na Tursku stajale na slabim nogama. One ce insistirati napodrzavljenju u cemu ih ne sprecava zakljucak Londonske konferencijeu pogledu ocuvanja prava zeljeznickih drustava u Turskoj.107)

Zanimljivo je, da je suprotno Berchtoldovim gledistima austrijskiministar saobracaja Forster smatrao da u saobracajnom pogledu nemapotrebe za jednom novom direktnom zeljeznickom linijom prema Solu-nu pod uticajem Monarhije preko Mitrovice, buduci da je za Austro-Ugarsku kopneni saobracaj sa Solunom u poredenju sa pomorskim odmanjeg znacaja, a takode i stoga sto vec postoji dobra zeljeznicka vezapreko Beograda.108) Svaki novi put bio bi duzi nego onaj via Beograd,isticao je Forster, a sandzacka zeljeznica za oko 200 kilometara. Osimtoga on nije preporucivao da se protezira kopneni put prema Solunu,jer bi to imalo za posljedicu konkurenciju izmedu egejskih i dalmatin-skih luka, koje je austrijska vlada nastojala ozivjeti srpskim tranzitom.Sto se tice ideje o stvaranju jezgra i dalje izgradnje zeljeznicke mrezena zapadnom Balkanu, Forster je drzao da Austro-Ugarska nije tomedorasla s obzirom na problem finansiranja i neophodnost ucesca stra-nog kapitala. Slicno stanoviste o tome zauzimao je i austrijski ministarfinansija Zalezski. Austrijski ministar trgovine Schuster bio je misljenjada put prema Solunu nema vise isti znacaj kao u vrijeme kad je postoja-la mogucnost da se osigura direktan tranzit preko jedinstvenog turskogteritorija. On je podvlacio da sada u prvi plan trgovinske politike aus-trijske vlade dolazi briga za prosperitet vlastitih luka.109)

Ovakva stanovista clanova austrijske vlade, koja su se razlikova-la od ambicioznih planova grofa Berchtolda i vojnih krugova, bila sudobrim dijelom uvjetovana kako njihovom ocjenom realnih finansijskihmogucnosti Monarhije tako i posebnim uglom gledanja na rjesavanjeteskih unutrasnjih privrednih i politickih problema. Ona su se u sustininadovezivala na koncepciju koju je jos tokom pregovora o formuliranju

107) Ibidem108) ”Der k.k. Eisenbahnminister unterzieht das Projekt zunochst vomverkehrspolitischen Standpunkte einer Kritik. Im Vordergrunde des In-teresse stehe die Idee des Zuganges nach Salonik auf einer neuen, unterdem Einflusse der Monarchie stehenden direkten Eisenbahnlinie (Mitro-vitza - Salonik). Verkehrspolitisch liege ein Bedarf nach einer solchenLinie nicht vor, da der Landverkehr nach Saloniki im Vergleiche zumSeeverkehr nur von geringer Bedeutung sei und schon gegenwartig einewirklich gute Verbindung mit Salonik uber Belgrad bestehe.” Ibidem

109) ”Der k.k. Handelsminister gibt gleichfalls der Anschauung Ausdruckdass dem Wege nach Salonik heute nicht mehr die gleiche Bedeutungzukomme wie zu jener Zeit, wo die Moglichkeit habe, den direkten Tran-sit uber ein einheitliches turkisches Territorium sicherzustellen. Heutestunden fur die k.k. Regierung andere handelspolitische Gesichtspunktemehr im Vordegrunde des Interesses in erster Linie die Fursorge fur denHebung der eigenen Seehafen.” Ibidem

450

Programa za privredne sporazume sa balkanskim drzavama zastupaloaustrijsko Ministarstvo zeljeznica, imajuci prvenstveno u vidu uze, ne-posredne austrijske saobracajno-politicke interese. U osnovi te koncep-cije bio je pojacani austrijski interes za Dalmaciju i njeno povezivanje sasirim balkanskim zaledem. Na to se nadovezivala ideja o izgradnji onihlinija na Balkanu koje je trebalo da se prikljuce na bosanske zeljeznice.Medutim, pritom se ima u vidu odredeni unutrasnjo-politicki efekat,jer se smatralo sto bude vise bosanska zeljeznicka mreza dobijala naznacenju za Austriju povezivanjem sa planiranim zeljeznicama na Bal-kanu, to ce austrijskoj vladi biti lakse da se u Parlamentu usvoji zakon orealizaciji programa gradnje novih zeljeznica u Bosni i Hercegovini.110)

Stoga je austrijsko Ministarstvo zeljeznica stavljalo na prvo mjestopo vaznosti gradnju prikljucne linije od Uzica do Vardista. Sa stano-vista produzenja dalmatinsko-bosanskih zeljeznica smatrala se veomapozeljnom i pruga duz obale Jadrana kroz crnogorski teritorij premaSkadru. Mada su docnije, kao sto je naprijed receno austrijski ministrizauzimali negativan stav prema sandzackoj zeljeznici, prilikom diskusijeo Programu njena gradnja je sa austrijske strane predlagana. Pri tomese predvidalo i eventualno umjereno finansijsko ucesce Monarhije, ma-da je i tada ukazivano na opadanje znacaja ove pruge zbog izmijenjenihpolitickih prilika.111)

U odnosu na ostale zeljeznicke projekte na Balkanu austrijsko Mi-nistarstvo zeljeznica zauzimalo je prilicno rezervisan stav, osobito u

110) Wie Euerer Exzellenz bekannt, haben uber die Regelung dieser Fra-ge, speziell uber das Interesse Oesterreichs an den nach Beendigung desKrieges herzustellenden Eisenbahnlinien eingehende Beratungen zwisc-hen den beterligten Ressorts stattgefunden, deren Ergebnis in den beili-egenden Grundsatzen fur die Verhandlungen niedergelegt worden ist.Wir sind hiebei von dem wohl selbstverstandlichen Prinzipe ausgegan-gen, dass in erster Linie jene Bahnen anzustreben sind, an welchen wirvom speziell Osterreichischen Standpunkte aus ein unmittelbares Inte-resse haben. Ganz besonders glaubte ich als den Ausgangspunkt furdie Osterreichischen Wunsche hinsichtlich der zukunftigen Gestaltungder Bahnen auf dem Balkan die Osterreichische Adriakuste betrachtenzu mussen, um so einerseits das Interesse Dalmatiens besonders hervor-kehren zu konnen, andererseits aber auch fur die im OsterreichischenParlament einzubringende bosnische Bahnvorlage eine Stutze in den andie bosnischen Bahnen anzuschliessenden auslandischen Verkehrsadernzu finden. Denn je mehr das bosnische Eisenbahnnetz durch den Zusam-menhang mit den am Balkan zu erbauenden Bahnen auch fur Oesterreichan Bedeutung gewinnt, destomehr scheint mir die parlamentarische Ver-tretbarkeit des Programes erleichtert.” Allgemeines VerwaltungsarchivWien (AVW) Pras Nr 553/MP ex 1913. Forster Sturkghu 1.II 1913. Oprogramu gradnje zeljeznica u Bosni i Hercegovini i problemima njegoverealizacije. Vidi: F. H a u p t m a n n, op. cit. str. 119-137.

111) AVW Pras Nr. 553/MP ex 1913 Forster Sturkghu 1.II 1913.

451

pogledu ucesca u finansiranju. Tako na primjer, iako je smatralo daje u austrijskom privrednom interesu produzenje zeljeznicke mreze Mo-narhije prema Albaniji kako do prikljucka na projektovanu srpsku ja-dransku zeljeznicu tako i na zeljeznice koje treba da vode od albanskeobale prema Grckoj, ono je isticalo pretezan znacaj intenzivnog brod-skog saobracaja pod iskljucivim austrijskim uticajem. Priznajuci po-trebu da Monarhija osigura odredeni uticaj na prugu koja bi se gradilaod obale Albanije u unutrasnjost prema Grckoj, austrijsko Ministar-stvo zeljeznica je, posebno s obzirom na tehnicke teskoce gradnje, biloprotivno bilo kakvom austrougarskom finansijskom angazovanju. Ononije preporucivalo ni da Monarhija jace insistira na gradnji zeljeznickihlinija u Grckoj, niti na uspostavljanje nove zeljeznicke veze izmedu Ru-munije i Bugarske, da se ne bi izazvala negativna reakcija pomenutihdrzava.112)

Ova gledista polazila su vise od neposredne privredne koristi za aus-trijsku polovinu Monarhije i bila su motivirana skromnijim politickimpretenzijama. Medutim, stanovista austrijske vlade bila su bitno mo-dificirana u usvojenom Programu od 16. i 17. februara 1913. godine,zbog snaznog uticaja kako ugarske vlade tako i drugih faktora. I opozi-cija austrijskih ministara Berchtoldovim koncepcijama, koja je ponovodosla do izrazaja na pitanju otkupa akcija istocnih zeljeznica, ostala jebez stvarnog efekta. Daljni spoljnopoliticki potezi Monarhije u odno-su na problem balkanskih zeljeznica preduzimani su u duhu intencijautvrdenih u Programu, ali nisu mogli dovesti ni do kakvih konkretnihrezultata.

Teznja Austro-Ugarske da na osnovu kupovine akcija orijentalnihzeljeznica osigura sebi pravo na gradnju pruge Bitolj-Valona izazva-la je vec u maju 1913. godine protivljenje Italije. To bi po misljenjuitalijanske vlade, koje je izrazio italijanski ambasador u Becu vojvodaAvarna, obezbijedilo Austro-Ugarskoj preovladujuci politicki uticaj uAlbaniji, sto je bilo suprotno sporazumima izmedu Italije i Monarhije.Stoga je vlada u Rimu izrazila spremnost da revidira svoj stav premaodredbama prvobitnog nacrta statuta Albanije u pogledu daljeg vazenjakoncesija koje je odobrila Turska i da prihvati rusko glediste da takvekoncesije imaju cisto moralno znacenje, ukoliko se Italiji ne osigura pa-ritetan uticaj na liniji Bitolj-Valona. Sa austrougarske strane isticalose, medutim, da u odnosu na Albaniju sporazumi imaju u vidu samoparitet izmedu obiju sila na politickom polju, a da se ne mogu odnositina privredna pitanja, u koja spada i gradnja zeljeznica. Princip potpu-nog izjednacavanja Austro-Ugarske i Italije, koje su obje sile prihvatileu januaru 1913. godine u odnosu na projekt srpske jadranske zeljeznice

112) Stellungnahme des Eisenbahnministeriums zu den vom Handelsmi-nisteriums angeregten Balkanfragen (Linienprogramm). Ibidem

452

preko Albanije Berchtold nije bio voljan da prizna kao presedan, jer jeta pruga za Austro-Ugarsku znacila politicki kompromis da bi se pos-tiglo iskljucenje Srbije sa Jadrana, i u njenom slucaju Monarhija nijemogla za sebe zahtijevati nikakvu povlasticu.113)

Problem izgradnje zeljeznickih pruga u Albaniji opterecivao je aus-troitalijanske odnose i bio predmet medusobnih pregovora tokom 1913.i u 1914. godini. Takode, ni koraci Austro-Ugarske za osiguranje pri-kljucnih linija u Grckoj nisu do izbijanja svjetskog rata dali pozitivnerezultate. Pregovore sa Srbijom, koji su vodeni u 1914. godini, preki-nuo je sarajevski atentat u momentu kad su se nalazili u zavrsnoj fazi ivec nacelno bio postignut sporazum da pruge istocnih zeljeznica u Sr-biji predu u drzavno vlasnistvo uz odgovarajuce kompenzacije Austro-Ugarskoj na podrucju saobracajne politike.114)

I dok je austrougarska diplomatija preduzimala velike napore dana Balkanu osigura politicke i ekonomske pozicije Monarhije kao ve-lesile, na teritorijama bivse evropske Turske desavale su se znacajneekonomske promjene. Balkanske drzave nisu gubile vremena da izvukukoristi iz zaposjedanja Makedonije i drugih krajeva koji su ranije bilipod vlascu Otomanske carevine.115)

Austrougarski privredni krugovi pratili su sa velikom paznjom ra-zvoj privrednih odnosa na tim podrucjima pa su nastojali da se ne-posredno, na licu mjesta, upoznaju sa novonastalim prilikama. Takoje Ugarski trgovacki muzej poslao u toku 1913. godine tri studijskekomisije i to u Albaniju i krajeve koji su pripali Srbiji i Bugarskoj.Komisije koje su vise sedmica obilazile ova podrucja, imale su zadatakda rezultate svojih ispitivanja dostave svim zainteresovanim.116) Ovaj

113) HHStA, Administrative Registratur F 19-13. No 348051270

/

1913 16.V1913. Zbog suprotnosti izmedu velesila potpuno je otpao prvobitnopredvideni tekst § 7 Statuta Albanije, koji se odnosio na ocuvanje rezimakapitulacija i privilegije stranom kapitalu.

114) Vidi. V. C o r o v i c, op. cit. str. 511-516;Lj. A l e k s i c - P e j k o v i c, op. cit. str. 770-800.

115) U kojoj se mjeri u Srbiji i Bugarskoj pridavala vaznost privrednimpitanjima pokazuje nekoliko studija koje su izasle iz stampe vec 1913. i1914. godine. Tako knjiga Milivoja M. S a v i c a, inspektora Ministar-stva narodne privrede, Zanati i industrija u prisajedinjenim oblastimai zanati u starim granicama Kraljevine Srbije, predstavlja u stvari nje-gov izvjestaj Ministru, koga je izdalo Ministarstvo narodne privrede uBeogradu 1914. godine. Knjiga Mite D i m i t r i j e v i c a, Privredai trgovina u novoj Srbiji, kojoj je napisao predgovor ministar privre-de K. S t o j a n o v i c, bila je stampana u Beogradu vec 1913. godine.U Sofiji je 1913. godine izdao D. M i s a j k o v knjigu Novit zemi vstopansko otnosenije i stopanskoto bzdesie na Bulgarija.

116) HHStA Administrative Registratur F. 19/30, Bahnbau Serbien 1,153. Bericht uber die wirtschaftliche Lage in dem neuserbischen undneugriechischen Gebiete. - Abschrift eines Berichtes des Handels undGewerbkammer fur das Erzherzogtum Oesterreich unter der Enns vom12. Janner 1914 ... an das k.k. Handelsministerium Wien.

453

poduhvat Ugarskog trgovackog muzeja odrazavao je zanimanje ugar-skih privrednih krugova, a posebno madarske industrije za balkanskotrziste. Rastuca madarska industrija, koja se i kod kuce sukobljavalasa snaznom konkurencijom nadmocnije austrijske industrije, mogla jesa izgledom na uspjeh traziti nova trzista samo na istoku u privrednonerazvijenijim zemljama.

U komisiji koja je posavsi iz Beograda obisla Skoplje, Mitrovicu,Prizren, Bitolj, Prilep i Solun ucestvovao je sekretar Hrvatsko-slavon-skog industrijskog udruzenja iz Zagreba dr M. Mautner i o svojim za-pazanjima uputio izvjestaj Beckoj trgovackoj i industrijskoj komori.Njegov prvi utisak bio je da poslovne prilike u makedonskim gradovimanisu lose. Doduse trgovci su trpjeli zbog ratnih dogadanja, ali su nadrugoj strani liferacijama i povecanim prometom napravili visestrukodobre poslove i raspolazu sa odgovarajucom gotovinom. To je osobitovazilo za Skoplje, Mitrovicu i Prizren. Sve ove gradove Mautner navodikao makedonske.117)

U pogledu prilika koje su prethodile ratu Mautner konstatira daje Skoplje u komercijalnom pogledu bilo skoro iskljucivo zavisno odSoluna. Skopski trgovci bili su osim rijetkih izuzetaka samo filijalesolunskih grosista, pa su direktne nabavke za Skoplje stoga predstavljaleiznimku.118)

Mada je od zakljucenja mira bilo proteklo izvjesno vrijeme, u po-gledu buduce komercijalne orijentacije gradova na teritoriji koju je za-posjela Srbija situacija se u 1913. godini jos nije bila iskristalizirala.Ipak, izvjesne nove tendencije bile su za Mautnera jasno uocljive. Onprimjecuje nastojanje skopskih trgovaca da poslije rasparcavanja Ma-kedonije i povlacenja novih drzavnih granica izvojuju svoju komerci-jalnu samostalnost. Ozbiljna prepreka na tom putu bilo je otsustvoranijih direktnih kontakata sa stranim fabrikantima. Medutim, mno-go znacajnija pojava bili su pokusaji beogradskog trzista da preuzmeulogu Soluna. Po izvjestaju Mautnera beogradski grosisti jako se in-teresuju za skopsko trziste i 1913. godine djelimicno su vec bili tamoosnovali svoje filijale ili predstavnistva.119)

117) Ibidem118) Ibidem119) ”Vor allem versucht der Belgrader Platz die Rolle Saloniks zu uber-nehmen. Die Belgrader Grossisten interessieren sich sehr fur den dortigenMarkt und haben zum Teil bereits Filialenbetriebe oder Vertretungendort errichtet. Auf der anderer Seite versuchen die Ueskuber Kaufleute,denen es, wie erwahnt, nicht an Barmitteln fehlt, nunmehr kommerziellihre Selbststandigkeit zu erringen, sie allerdings noch mit mancherleiVorurteilen in den Kreisen der auslandischen Fabrikanten zu rechnenhaben”. Ibidem

454

Ocjene Mautnera u osnovi se slazu sa izvjestajem Milivoja M. Savi-ca, koji je dao podrobne podatke o gradskoj privredi u oblastima kojesu pripale Srbiji. I Savic ukazuje kako se po oslobodenju od Turakau Skoplju pocinje razvijati uvozna trgovina en gros na racun Soluna.Pored pojave novih beogradskih i domacih firmi u Skoplju, on spomi-nje i doseljavanje 50 jevrejskih firmi iz Soluna, koje su ostvarile velikezarade. One su robu, koju su uvezle po 11% carinskoj tarifi, prodavalepo cijenama formiranim nakon uvodenja srpske carinske tarife. Inace,do balkanskog rata izvozna trgovina u Skoplju nalazila se je u rukamajevrejskih trgovaca. Osim interesovanja srpskih trgovaca za nove kra-jeve, Savic navodi kako su i pojedini srpski industrijalci poceli da ihobilaze.120)

Istovremeno je srpska vlada, prema izvjestaju Mautnera, vec i uinteresu vlastitih zeljeznica nastojala da robni promet Skoplja odvratiod Soluna i okrene preko Srbije. Medutim, on ukazuje da je za srpskuvladu iskrsao problem kako izaci u susret solunskim grosistima, koje jeprotezirala grcka vlada, a da se ne nanese steta srpskoj trgovini. S timu vezi postavljalo se i pitanje na koji nacin osigurati srpski tranzit prekosolunske luke, koja je imala da sluzi srpskom izvozu. U srpskim trgo-vackim krugovima smatralo se tada kao najvjerovatnije rjesenje osniva-nje jedne srpske slobodne zone u solunskoj luci,121) sto je bilo docnije u1914. godini i predvideno sporazumom izmedu srpske i grcke vlade.122)

Time je nanesen tezak udarac austrougarskim politickim i privrednimplanovima.

Mautner nas obavjestava i o srpskim zeljeznickim planovima u ciljuboljeg povezivanja anektiranih podrucja sa Srbijom. Prije svega bila jeu najskorije vrijeme predvidena gradnja zeljeznice Bitolj-Skoplje, ko-ja je imala da vodi duz vaznih strateskih tacaka na albanskoj granici.Izrada projekta bila je povjerena jednom njemackom drustvu. Osimvojno-strateskog, pruga je trebalo da ima i vazan komercijalni znacaj.Povlacenjem srpsko-grcke granice Bitolj, koji je vise nego Skoplje bio upogledu trgovine zavisan od Soluna, nasao se izoliran u vrlo teskom po-lozaju.123) Upravo situacija u kojoj se nasao poslije balkanskih ratovaBitolj moze posluziti kao primjer kako se povlacenje novih granica i po-djela Makedonije negativno odrazavala na privrednom planu. Mautnerje smatrao da ce izgradnjom pruge Bitolj-Skoplje bitno porasti komer-cijalni znacaj Skoplja. U istom smislu imala je da djeluje i predvidena

120) M. S a v i c, op. cit. str. 117 - 120, 274.121) Kao napomena 116.122) Vidi Lj. A l e k s i c - P e j k o v i c, op. cit. str. 787-794.123) Kao napomena 116.

455

gradnja zeljeznickih veza Srbije sa novim podrucjima i to jedna tra-som planirane dunavsko-jadranske zeljeznice do Pristine, i druga odKragujevca preko Kraljeva dolinom Ibra prema Raskoj i Mitrovici.124)

Interesantna je napomena Mautnera da Srbija ima manji interes zaizgradnju zeljeznicke mreze istocno od Vardara. U krugovima srpskihpoliticara i privrednika navodno je vladala bojazan da bi ovo podrucjemoglo pripasti Bugarskoj i da je stoga opreznije i pametnije da se tuprevise ne riskira. Ipak, on je racunao sa eventualnoscu da se izgradi li-nija Custendil-Kumanovo.125) To je bilo poslije drugog balkanskog ratapotpuno nerealno ocekivati. Na gradnji ove pruge kao dijela planiranebugarske balkanske transverzale ranije su osobito insistirali bugarskivladajuci krugovi.126)

Izgradnjom vec pomenutih linija i ako se realizira projekt sandzackezeljeznice, zakljucivao je Mautner, postace Skoplje najvazniji saobracaj-ni cvor Makedonije. Stoga je on smatrao da industrija i trgovina Mo-narhije ima najveci interes da stupi u sto uze veze sa skopskim trzistemi specijalno ga obraduje.127) Da ce porasti znacaj Skoplja kao privred-nog centra ukazivao je i M. Savic, podvlaceci potrebu da se poslovniljudi iz Srbije sto vise zainteresuju za Skoplje. Savic je smatrao, da jeu interesu Srbije da oni preuzmu tamosnju trgovinu u svoje ruke.128)

Inace, izvjestaj Mautnera o stanju trgovine u Makedoniji podudarao seje najvecim dijelom i sa informacijama kojim je raspolagalo austrijskoministarstvo trgovine.129)

Zanimljivo je napomenuti da su austrougarske vlasti u Bosni savelikom paznjom posmatrale nastojanje Srbije da poboljsa svoje veze saSandzakom i ekonomski ga orijentise prema sebi. Do balkanskih ratovaNovopazarski sandzak je bio neosporno trziste Monarhije. Iz Beca,Budimpeste, Trsta i Sarajeva izvozena je u Sandzak kafa, secer, petrolej,spirit, pivo, brasno, pamuk, zeljezo, bakar, manufakturna, suknena ikozna roba i sl.130) Ovaj eksport isao je vecim dijelom preko Sarajevaa manjim preko Soluna. Pocetkom 1913. godine okruzni predstojnik

124) Ibidem125) Ibidem126) R. K a s a n i n, Srpsko-bugarski odnosi 1903-1913, Beograd 1960.(nepublikovana doktorska disertacija) str. 59. Prema S. Sk o k o, op.cit.str. 56-57.

127) Kao napomena 116.128) M.M. S a v i c, op. cit. str. 120.129) Kao napomena 116.130) Obim eksporta preko Sarajeva iznosio je godisnje oko 100 vagonasecera, 40 vagona rize, 20 do 30 vagona kafe, oko 1 milion kruna gotovihodjela i ostalih suknenih stvari. ABH, Priv.Reg. 39/1913. Deftedarevic-Potioreku, 3.I 1913; Up. M.M. S a v i c, op. cit. str. 30-33.

456

Sarajeva izvjestavao je zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine da jeSrbija u najvecoj zurbi pocela graditi cestu izmedu Pljevalja i Sjenicekoja ce ici preko Javor planine na Uzice, i da ona time zeli svu trgovinusa Sandzakom da privuce sebi i Monarhiju potpuno izolira.131)

Izbijanje balkanskog rata nanijelo je Monarhiji neposredno znat-nu ekonomsku stetu zbog potpunog obustavljanja izvoza na Balkan imoratorija placanja koji je proglasen u balkanskim drzavama. To jeoznacilo nagli prekid privredne konjukture u Austro-Ugarskoj i nastu-panje perioda teske depresije.132) Spoljno-trgovinski deficit Monarhije,koji se pojavio nakon 1906. godine, dosegao je u 1912. godini rekordnucifru od 743 miliona kruna.133) Mnoge industrijske grane dospjele suu veoma tezak polozaj, a osobito su bile pogodene tekstilna i papirnaindustrija. U ljeto 1914. jos se nije mogao nazrijeti kraj ekonomskedepresije. Izvoz na Balkan jos nije bio pokrenut, investicije u industrijisu prestajale, a masovna nezaposlenost postala hronicna pojava, kojaje samo nesto opadala iseljavanjem.134) Jedinu kompenzaciju predstav-ljala je orijentacija industrije na ratne potrebe sto je opet u krajnjojliniji vise stetilo nego pomagalo privredi.135)

Tesko stanje industrije, trgovine i finansija djelovalo je na zaostra-vanje nacionalnih i socijalnih suprotnosti u Monarhiji i porast opsteunutrasnjeg nezadovoljstva. Radne mase je osobito pritiskivalo stalnopovecanje zivotnih troskova. Pokusaji Austro-Ugarske u 1913/14. go-dini da za svoju privredu osigura nova podrucja djelatnosti ucescemu diobi maloazijske Turske zavrsili su se neuspjehom, buduci da seNjemacka nije pokazala spremnom da joj prepusti jednu interesnu sfe-ru u juznoj Anadoliji (Alaya).136) S druge strane, Balkan se sve visezatvarao za Austro-Ugarsku, cemu je posebno doprinosio francuski ka-pital. Tako na pr. u Makedoniji je odmah po zauzimanju Skoplja odstrane srpske vojske Francusko-srpska banka otvorila svoju filijalu.137)

Austro-Ugarska nije mogla u Srbiji konkurisati francuskom kapitalu,vec je i sama morala pregovarati o kreditima sa francuskim finansije-rima. U politickim zbivanjima na Balkanu austrougarski industrijski i

131) ABH Priv.Reg. 39/1913, Deftedarevic-Potioreku, 3.I 1913.132) H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph-Zeit, Wien-Munchen 1953, str. 178-180.

133) K.H. W e r n e r, Osterreichische Industrie und Aussenhandelspo-litik 1848 bis 1948, (u: H. M a j e r, Hundert Jahre osterreichischerWirtschaftsentwicklung 1848-1948, Wien 1949) str. 439.

134) K.B. V i n o g r a d o v - J.A. P i s s a r e v, op. cit. str. 31.135) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 375-376.136) OUA, VII Nr. 9285; K.B. V i n o g r a d o v -J.A. P i s s a r e v,op. cit. str. 14.

137) Lj. A l e k s i c - P e j k o v i c, op. cit. str. 294-295.

457

trgovacki krugovi vidjeli su jedan od glavnih uzroka ekonomskog propa-danja Monarhije, pa je upravo u tim krugovima postao glasan poziv zadefinitivnim razjasnjenjem situacije jednim odlucnim postupkom.138)

To je bilo od bitnog uticaja na izbijanje ratnog sukoba 1914. godine.Austrougarske pretenzije na Balkanu dozivjele su konacan slom po-

razom dvojne Monarhije u Prvom svjetskom ratu, poslije cega je usli-jedilo i njeno rasulo. Medutim, vodece politicke i privredne strukturebalkanskih drzava, zavisne od medunarodnog kapitala, bile su nemocnei nesposobne da konstruktivno i u duhu zahtjeva modernog vreme-na rjesavaju probleme koje su nametale potrebe privrednog razvitkai opsteg drustvenog progresa. Stoga i pored progresivnog koraka, kojije u podjeljenoj Makedoniji ucinjen likvidacijom feudalnih odnosa, pro-mjene izazvane balkanskim ratovima nisu dovele do znatnijeg ubrzanjanjenog ekonomskog razvitka. Zaostalost je i dalje ostala u najvecojmjeri konzervirana. Sve je to bilo praceno najgrubljom politickom re-akcijom, nacionalnim ugnjetavanjem i socijalnim bespravljem.

(Prilozi Instituta za istoriju radnickog pokreta u Sarajevu 5, 1969, str. 165-196)

138) H. H a n t s c h, op. cit. Bd. II, str. 522.

458

UTICAJ BALKANSKIH RATOVA 1912/13. NA

BOSNU I HERCEGOVINU I NA TRETMAN AGRARNOG PITANJA

Balkanski ratovi predstavljaju jedan od prelomnih dogadaja no-vije istorije, koji su odlucujuce uticali na oblikovanje politicke kartesavremene Evrope i sudbinu naroda u ovom njenom dijelu. Uticajovih ratova na medunarodne odnose i unutrasnjopoliticku situaciju ujuznoslavenskim zemljama daleko je prevazilazio njihove neposrednerezultate. Promjene na Balkanu dale su snazan podsticaj daljoj ko-nvergenciji nacionalnih pokreta kod Juznih Slavena na jednoj strani,ali i zaostravanju nacionalno-konfesionalnih odnosa, kao sto je to bioposeban slucaj u Bosni i Hercegovini. Buduci da su pri tome bili tangi-rani vitalni interesi Austro-Ugarske, njeni mjerodavni faktori nastojalisu nizom mjera i reformnih planova parirati novim izazovima. Pojedi-ni vladini funkcioneri u Sarajevu ocjenjivali su pocetkom 1913. da secjelokupno misljenje, drzanje i djelatnost stanovnistva nalazi pod uti-cajem hipnoze uzrokovane velikim dogadajima na Balkanu.1) Pri tomesu posebno Muslimani i Srbi bili poneseni zbivanjima, sto se neminovnoodrazilo i na odnose izmedu njihovih politickih predstavnika.

Nakon izbijanja balkanskog rata produbio se jaz izmedu srpske imuslimanske politike u Bosni i Hercegovini, pa su se, prema zapazanjuvladinog komesara za grad Sarajevo barona Collasa, bosanskohercego-vacki Hrvati, koji su se kolebali izmedu simpatija za juzno - slavenskebalkanske saveznike i tradicionalne vjernosti Monarhiji, javljali kao ve-zujuci elemenat izmedu srpskog i muslimanskog politickog tabora.2)

Iako je medu bosanskohercegovackim Hrvatima za vrijeme balkan-skih ratova doslo do ispoljavanja simpatija za Srbiju, a medu inteligen-cijom hvatala maha misao o prikljucenju jugoslavenskoj zajednici, sireslojeve Hrvata u Bosni i Hercegovini jos nije bila zahvatila ideja slaven-ske solidarnosti kako je to bio slucaj u Dalmaciji. Za razliku od srpskogseljastva, koje je zahvaceno nacionalnim odusevljenjem napustilo ranijeinertno drzanje i nestrpljivo ocekivalo da se ukine davanje haka, kao sto

1) Collas Zemaljskoj vladi, Situationsbericht 14.2. 1913. KriegsarchivWien (KA) Miltarkanzlei Franz Ferdinand (MKFF) 1565/1913, 8-1/37.

2) Ibidem

459

je to bio slucaj u krajevima zaposjednutim od Srbije,3) hrvatsko seoskostanovnistvo ostalo je potpuno pasivno. Medutim, medu hrvatskimgradskim stanovnistvom, odnosno njegovim malobrojno obrazovanimdijelom osjecao se odredeni politicki uticaj iz susjednih jugoslavenskihzemalja u prilog balkanskim saveznicima. Tome je posebno doprinosi-lo i prohrvatsko drzanje Srba u Hrvatskoj za vrijeme komesarijata kaoi intenzivno propagiranje sloge Hrvata i Srba od strane zagrebackihlistova.4)

Poznato je da se opoziciono i antiaustrijsko raspolozenje dijela mus-limanske srednjoskolske i akademske omladine izrazavalo, narocito na-kon aneksije, sve vise u njenom opredjeljivanju za borbeni srpski na-cionalizam i jugoslavensku orijentaciju.5) Iz njenih redova regrutovalisu se dobrovoljci u srpskoj i crnogorskoj vojsci za vrijeme balkanskihratova i u Prvom svjetskom ratu, kao i ucesnici u sarajevskom atenta-tu. Ove politicke tendencije medu muslimanskom inteligencijom bitnosu se razlikovale od raspolozenja koje je vladalo u sirim muslimanskimslojevima, a posebno od politike muslimanskih predstavnika u Saboru.Tako je po izbijanju balkanskog rata organ Ujedinjene muslimanske or-ganizacije ”Zeman” od 15.oktobra 1912. izrazavajuci najdublje simpa-tije sa Turcima najostrije osudivao kao islamske Efijalte one pojedincemedu Muslimanima u Mostaru i Sarajevu koji su svojim telegramimapozdravili ”srpsku vojsku, osloboditeljicu potlacene brace u Turskoj”.Osudivan je i list Dervis-bega Miralema ”Novi Musavat”, koji povodomizbijanja balkanskog rata nije donio ”ni rijeci osude pasjaluka balkan-skih naroda”.6) Medutim, saborski klub muslimanskih disidenata nijeu svom proturskom stavu zaostao iza saborskog kluba Ujedinjene mus-limanske organizacije kad su se odmah po izbijanju tripolitanskog rata,pocetkom oktobra 1911. godine, oba kluba u ime Muslimana Bosne i

3) Izvjestaj generala zandarmerije Snjarica Zemaljskoj vladi od 15.12.1912. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (ABH), Privatregistratur(Priv. Reg.) 1252/1912. I baron Collas ukazuje na evoluciju nacionalnesvijesti kod sirokih srpskih masa od uvodenja ustavnosti, te njen enormninapredak pod uticajem pobjeda Kraljevine Srbije. On konstatuje da senekada indiferentna narodna masa sada nalazi u drugacijem psihickomstanju nego sto je to bila za vrijeme aneksione krize u zimu 1908. i 1909.Collas Zemaljskoj vladi 15. 12. 1912. Priv. Reg. 1251/1912.

4) Izvjestaji okruznih predstojnika Rukavine od 16.2.1913. i Besarovicaod 19.2.1913. Zemaljskoj vladi, KA MKFF 1831/1913, 8-1/45.

5) Ibrahim K e m u r a, Uloga ”Gajreta” u drustvenom zivotu Mus-limana Bosne i Hercegovine (1903-1941), (Sarajevo 1986) 55-77; Mu-hamed H a d z i j a h i c, Od tradicije do indentiteta, (Sarajevo 1974)179-184.

6) Rat pravoslavlja protiv islama, ”Zeman” 15.10.1912. Akademijanauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH), Zbirka AdalbertaSheka.

460

Hercegovine posebnim telegramima obratila austrougarskom ministruvanjskih poslova Aehrenthalu sa molbom da on intervenise u koristOsmanskog carstva.7) Nepunih dvije godine dana docnije, krajem ju-la 1913. godine, Rifat-beg Sulejmanpasic i Dervis-beg Miralem ponovosu, ovaj put zajedno, prenosili zelje bosanskohercegovackih Muslima-na zemaljskom poglavaru da se Monarhija zauzme kako bi Jedrene iostala podrucja, koja su otomanske trupe ponovo zaposjele u drugombalkanskom ratu, ostala pod Turskom.8)

Nasuprot odusevljenju s kojim su Srbi pozdravljali pobjede suna-rodnika i angazovali se na skupljanju pomoci za srpski crveni krst, sr-psku vojsku i dr., u muslimanskom javnom mnijenju naglaseno su pre-ovladavali izrazi solidarnosti sa Turskom, koji su praceni i javnim ma-nifestacijama kakva je bila masovni ispracaj turskih vojnih obveznika uoktobru 1912. godine u Sarajevu. Usprkos zabrani skupljanja dobrovo-ljaca, oni su ilegalno prelazili granicu. Muslimanski dobrovoljci stupalisu u tursku vojsku, a pripadnici sve tri vjere, u prvom redu pravoslav-ni Srbi, u srpsku i crnogorsku. U turskoj vojsci je postojao ”bosanskibasibozuk”, formiran od iseljenika iz Bosne, a u srpskoj i crnogorskojbile su citave grupe koje su dosle iz Sjedinjenih Drzava (”Amerikan-ci”). Odjek spoljnopolitickih zbivanja, ratna atmosfera stvorena veli-kom koncentracijom austrougarskih trupa (na vrhuncu krize u zemljije bilo do 190 hiljada vojnika), zaostravanje unutrasnjih politickih i so-cijalnih odnosa, sistiranje ustava i zavodenje izuzetnih mjera u maju1913. dalo je povoda za ocjenu da je Bosna i Hercegovina dozivljavalaratove na Balkanu kao zaracena strana.9)

Kada je rijec o nacionalno-konfesionalnim odnosima, onda je u pr-vom redu doslo do daljeg pojacanja muslimansko-srpskog politickogantagonizma i jos veceg priblizavanja muslimanskog politickog vodstvaaustrougarskim vlastima. Nadu, da bi Muslimani u Bosni i Herce-govini mogli nakon aneksije postati centripetalni elemenat, izrazavaoje jos u ljeto 1910. godine general Auffenberg, isticuci da bi to bionajljepsi uspjeh austrougarske uprave od pocetka emancipacije Balka-na. ”Bosanskohercegovacki Muslimani kao vjerni podanici, kao austro-ugarski imperijalisti bili bi, po Auffenbergu, ”elemenat reda i dobitak

7) Zemaljska vlada Zajednickom ministarstvu finansija, telegrami od 5.i 10.oktobra 1911. ABH, Zajednicko ministarstvo finansija (ZMF) PrBH 1301 i 1305 iz 1911.

8) Potiorek Bilinskom 30.7.1913. KA Nachlass Potioreks (N1 Pot..)A/3 Fasz 1, 339.

9) Milorad E k m e c i c, Uticaj balkanskih ratova 1912 - 1913. nadrustvo u Bosni i Hercegovini, u: Marksisticka misao 4 (1985), 137-158.

461

za polozaj Monarhije na evropskom Orijentu”.10) Zbog sloma Turskeu balkanskom ratu Muslimani u Bosni i Hercegovini bili su deprimi-rani i zbunjeni. U svom povjerljivom izvjestaju baron Karlo Collasuporedivao je polozaj u kome su se nasli Muslimani sa ovcama kojeje vuk natjerao u tor Monarhije. U Muslimanima on je vidio vrijednuprotivtezu drzanju Srba kao i uopste Jugoslavena.11) Kao odgovor nadeklaraciju srpskih poslanika Bosanskohercegovackog sabora povodomizbijanja srpske vojske na Jadran i omladinskih demonstracija u Sa-rajevu, koje su organizovali Srbi u novembru 1912. protiv balkanskepolitike Austro-Ugarske, priredene su muslimanske protudemonstracijekoje su dale punu podrsku politici Monarhije u albanskom pitanju.12)

U tuzlanskom okrugu su gradska zastupstva, svugdje gdje su Muslimaniimali vecinu, izglasala novcane priloge za austrougarske trupe, koje suboravile u Bosni i Hercegovini, odnosno priloge za porodice pozvanihrezervista.13)

Dok su podrucne vlasti u preteznom dijelu zemlje ocjenjivale da,i pored velike promjene u stanju duhova pod uticajem ratnih zbiva-nja, ipak najveci dio stanovnistva gleda svoga posla u borbi za zivot,14)

izvjestaji iz Bosanske krajine ukazivali su da je tamo bila stvorena oz-biljnija politicka situacija nego u drugim krajevima. Za razliku od mir-nog drzanja srpskog gradskog stanovnistva, pravoslavni seljaci i seoskisvestenici pokazivali su u Krajini vidne znakove svoga nezadovoljstva.Na podrucju Kljuca, Petrovca i Drvara sirile su se vijesti medu se-ljacima, navodno ”fanatizovanih od popova”, da ce umarsirati srpskavojska i osloboditi ih placanja rente zemljoposjednicima. Bila je stvore-na takva atmosfera u kojoj su se ponavljale masovne tuce izmedu Srbai Muslimana. Vlasti su u pomenutim mjestima pribjegle najvisim po-licijskim kaznama, ali i nekim vanrednim sredstvima izvan zakonskihokvira, kao i za vrijeme ”seljackog strajka” 1910. godine. Ranije suzatvarane gradske pijace, da bi se seljaci odstranili iz grada, gostionice

10) Auffenberg: Memoire uber die politische Situation nach Schluss derersten Saborsession. Sarajevo im August 1910. Haus-Hof-und Staats-archiv Wien, Nachlass Franz Ferdinand K. 18. Izraz imperijalisti i impe-rijalizam u tekstu memoara se ne upotrebljava u znacenju ekspanzioni-zam nego u smislu privrzenosti ideji Carevine.11) Kao nap.1.12) Vidi Hamdija K a p i d z i c, Bosna i Hercegovina pod austrougar-skom upravom (clanci i rasprave), (Sarajevo 1968) 119-129.13) U Bijeljini 3.000 k, u Tuzli 5.000 k, u Zvorniku 800 k itd. Okruznipredstojnik Baron Zemaljskoj vladi 22.2.1913. KA MKFF 1831/1913,8-1/45.14) Ibidem; okruzni predstojnik Deftedarevic Zemaljskoj vladi 27.2.1913.KA MKFF 1843/1913, 8-1/44 i kao napomena 4.

462

su zatvarane vec u 6,30 h navece, a na javnim mjestima bilo je zabra-njeno voditi politicke razgovore. Uzroci stvorenog stanja trazeni su ujakom kmetskom pokretu, izrazito srpskom karakteru ovog podrucja iodsustvu vojnih garnizona.15) Ocito je da su se i u ovom slucaju so-cijalne suprotnosti izmedu age i kmeta znatno sire transponovale kaosuprotnosti izmedu Srba i Muslimana.

Rat na Balkanu bio je pracen nizom pojava, od kojih su neke, do-datno potencirane antisrpskom propagandom stampe bliske vlastima umnogom uticale i na politicku klimu u Bosni i Hercegovini.

Mada se u srpskoj gradanskoj politici jos u XIX vijeku pojavljujenastojanje da se borba protiv Turske, koja je u ranijim razdobljimavodena na religioznoj ideoloskoj osnovi (geslo ”za krst casni i sloboduzlatnu” nasuprot geslu ”za din devlet”), vodi u ime modernog nacelanarodnosti, ipak su u zbivanjima na Balkanu 1912/13. dosli vidno doizrazaja i elementi vjerskog rata. I samo nacelo narodnosti, na koje suse, inace, pozivali balkanski saveznici, bilo je, kada je rijec o Albancimai Makedoncima, grubo ignorisano na racun drzavnih interesa saveznika.Posebno nije moglo ostati bez krajnje nepovoljnog odjeka u Bosni i Her-cegovini masovno pokrstavanje stanovnistva islamske vjere, a dijelom iprekrstavanje katolika u prvim mjesecima po izbijanju rata na teritorijikoja je pripadala Crnoj Gori. Ono je vrseno uz upotrebu drasticnihnasilnih metoda i bilo je praceno ubistvima, pljackama, paljenjem selai drugim represalijama. Nasilno prevodenje u pravoslavlje izvrseno je uBeranama, u Plavu i Gusinju i u okolini Peci. Albansko muslimanskostanovnistvo bjezalo je zbog nasilnog pokrstavanja sa crnogorske nasrpsku teritoriju. Pomenuti postupci, koji su naisli i na osudu srpskevlade,16) bili su jedan od uzroka priliva u Bosnu muslimanskih izbjeglicaiz podrucja zahvacenih ratnim zbivanjima, u prvo vrijeme prvenstvenoiz granicnih podrucja susjednog Sandzaka. Taj priliv je smanjen ka-da je doslo do izmjene drzanja crnogorskih vlasti prema stanovnistvuislamske vjere.17) Iako su austrougarske vlasti ubrzo zatvorile granicu

15) Richard Riedl: izvjestaj iz Ostrelja 9.11.1912. KA MKFF Mb/11-1912 - 134.16) Milorad E k m e c i c, Ratni ciljevi Srbije, (Beograd 1973) 128-130;up. Branko B a b i c, Politika Crne Gore u novooslobodenim krajevi-ma 1912 - 1914, (Cetinje 1984); Mustafa M e m i c, Plav i Gusinje uproslosti, (Beograd 1989.) 199-213.17) Izvjestaji okruznog predstojnika Deftedarevica od 24. i 30. oktobra1912. sa granice na Metaljci i iz Uvca. KA N1 Pot A/3 Fasz 1, Nr 133 ai 152. Vidi Ejup M u s o v i c, Etnicki procesi i etnicka struktura sta-novnistva Novog Pazara, (=SANU Etnografski institut Beograd 1979)44 i 105-106; Mustafa M e m i c, Bosnjaci-Muslimani Sandzaka i CrneGore, (Sarajevo 1996) 232-244.

463

prema Sandzaku, ipak je preko nje neposredno poslije izbijanja rataprebjeglo u Bosnu oko 1000 lica.18)

Bosanski Muslimani, ranije iseljeni u vilajete Skoplje, Solun i Bitolj,kao i Novopazarski sandzak, vracaju se dijelom u Bosnu i Hercegovinu,a dijelom ucestvuju u masovnoj seobi muslimanskog stanovnistva u dru-ge krajeve Turske. Glavni uzrok ovog pokreta bile su nevolje kojimasu bili izlozeni bosanski naseljenici u toku rata i neizvjesnost u po-gledu njihovog buduceg polozaja pod vlascu pobjednickih hriscanskihdrzava. Repatrijacija se odvijala brodovima iz Soluna u Trst, a oda-tle zeljeznicom u Bosnu. Ovim pravcem se vratilo oko 5.000 osobau razdoblju od polovine novembra 1912. do sredine maja 1913, kadaje bosanska uprava obustavila masovni povratak o zemaljskom trosku.Povratnici su naseljavani na erarnom zemljistu uz finansijsku potporuvlasti, a u njihovom zbrinjavanju ucestvovalo je i muslimansko stanov-nistvo.19) Muslimanski prvaci Safvet-beg Basagic i Rifat-beg Sulejman-pasic pokrenuli su sredinom novembra 1912. pitanje da se erarno zem-ljiste dodjeljuje po konfesionalnom kljucu i u tom su smislu namjeravalipodnijeti rezoluciju u Saboru. Tome se usprotivio zemaljski poglavar,general Oskar Potiorek, jer je smatrao da bi to zaostrilo odnose sa sr-pskim poslanicima i onemogucilo rad Sabora, koji je trebalo da uskorousvoji zakon o izgradnji novih zeljeznickih pruga od vojno-strateskogznacaja za Monarhiju. Naseljavanje repatriraca dodatno je zaostravalopoliticke odnose u zemlji. Snazan otpor naseljavanju pruzala su sela izkojih porijeklom nisu bili povratnici, kao i nemuslimanska sela. I nekisrpski listovi, kao na pr. ”Narod”, odlucno je istupao protiv povrat-nika nazivajuci ih nepouzdanim elementima, problematicnim tipovimai sankilotima. Nasuprot tome ”Srpska rijec” se ogradivala od takvogpisanja, zalazuci se i poslije sloma Turske za dobre odnose sa Muslima-nima u Bosni i Hercegovini.20)

** *

Mada su se prvih godina nakon okupacije vodeci faktori Austro-Ugarske izjasnjavali pro foro interno za ukidanje kmetstva, zbog po-manjkanja potrebnih finansijskih sredstava za otkup kmetovskih selista,rjesenje tog vitalnog privrednog i drustvenog problema bilo je odlozeno

18) Tomislav K r a lj a c i c, Povratak muslimanskih iseljenika iz Bos-ne i Hercegovine u toku prvog balkanskog rata, (u: Migracije i Bosna iHercegovina, Sarajevo 1990) 157.19) Ibidem, 151-162.20) Ibidem, 158-160; E k m e c i c, Uticaj balkanskih ratova, 140.

464

na neodredeno vrijeme.21) Rezim je nastojao da izvrsi modernizaci-ju privrede i drustva ostavljajuci da se otkup kmetova odvija na bazidobrovoljne pogodbe izrazito sporim tempom. Pred Prvi svjetski ratkmetovi su jos uvjek obradivali jednu trecinu cjelokupne obradive po-vrsine u zemlji, a njihov broj je bio blizu broja slobodnih seljaka.

Postojanje kmetstva koje je bilo osnovna karakteristika bosansko-hercegovackog agrara, imalo je pored ekonomskih, dalekosezne socijalnei politicke reperkusije, posebno na podrucju nacionalno-konfesionalnihodnosa. Na kraju prve decenije XX vijeka 91,15% zemljoposjednika sakmetovima bili su islamske vjere, dok su 73,92% kmetova bili pravos-lavni, 21,49% katolici i 4,58% muslimani.22) Begovi i age bili su kodbosanskih Muslimana, u otsustvu brojnijeg modernog gradanstva, do-minantna drustvena i politicka snaga. Tako su medu muslimanskimposlanicima izabranim u Bosanskohercegovacki sabor 1910. godine iz-razitu prevagu imali zemljisni veleposjednici i posjednici. Od 24 mus-limanska poslanika 14 su bili veleposjednici (od kojih su nekolicina biliujedno i trgovci, a jedan i preduzetnik), a trojica su bili posjednici, aostalih sedam muslimanskih poslanika bili su intelektualci.

Iako je austrougarska vlast nacelno priznala zateceno stanje na po-drucju agrara, ono se u praksi ipak mijenjalo. Brzo je napredovalo slab-ljenje prava vlasnistva aga. Bila je prisutna tendencija da se ”kmetskopravo” sve vise pretvara u vlasnicko pravo kmeta nad zemljom kojuje on drzao kao cifluk. Aga, koji je bio skucen na begluk i zavisio odhaka, nije mogao osigurati svoju poziciju u novim privrednim i socijal-nim kretanjima. On se nije mogao pretvoriti u kapitalistickog agrarnogpreduzetnika, jer to nije dozvoljavala ni povrsina begluka, koji je popravilu bio neznatan. Ziveci vecinom daleko od posjeda u gradu, agaje ostao uzivalac naturalne rente, dok je kmet koristio novu situacijuda smanji svoje obaveze. Agrarni odnosi nisu zadovoljavali ni agu nikmeta, pored toga sto su stajali na putu opstem povecanju proizvodnjehrane, potrebne zbog porasta broja stanovnistva. Od kada je razvojemsaobracaja stvoreno sire trziste za agrarne proizvode, a osobito kada seotvorila mogucnost i prodaje drveta iz privatnih suma, znatno je po-rasla vrijednost zemljista. To je doprinijelo da se politicki aktualiziraoproblem regulisanja sumskih posjeda i izlucenje privatnih i opstinskihsuma i pasnjaka iz posjeda drzave. Cilj aga je bio da svoju privatnusumu oslobode servituta koji bi bili prebaceni na erarne i opstinske

21) Vidi Hamdija K a p i d z i c, Agrarno pitanje u Bosni i Hercegovi-ni za vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), u: Radovi ANUBiHXLIX/16 (1973) 93 i dalje.22) A. F e i f a l i k, Ein neuer aktueller Weg zur Losung der bosni-schen Agrarfrage, (=Wiener Staatswissenschaftliche Studien XII/3,Wien-Leipzig 1916) 136-137.

465

sume. Tezeci reviziji agrarnih odnosa i fiksiranju novih propisa bego-vi i age su bezuspjesno nastojali da smanje kmetovsko pravo na ciflukkako bi postigli veci radni efekat kmeta, te ga po potrebi mogli laksemaknuti sa posjeda ili ga pretvoriti u obicnog zakupnika.23)

U novim okolnostima razlicito su prolazili krupni i sitni posjednici,koji su i kao sitni obrtnici, ducandzije, bili izlozeni konkurenciji in-dustrijske robe iz Monarhije. Zemljoposjednik, beg i aga, sve se visezaduzivao i propadao, sto osobito vazi za sitnog agu. Paralelno sa ot-kupom kmetskih selista, koji je bio pospjesen angazovanjem sredstavaiz zemaljskog budzeta za dodjelu zajmova kmetovima na osnovu zako-na iz 1911, prezaduzeni muslimanski zemljoposjednici prodavali su popravilu, pored cifluka, i one dijelove begluka koje su kmetovi obradivalikao zakupci ili pod najam.24)

Ekonomsko propadanje veleposjednika bilo je pred Prvi svjetski ratvec poodmaklo, ali je u zadnjim godinama usporeno povecanjem cijenazemlje. Sasvim bez poslovnog smisla i nepripremljena ni za kakav rad,osobito je mlada generacija sve vise gubila zemlju i bila bi, po ocjeni sa-vremenih austrijskih posmatraca, u slucaju obligatnog otkupa kmetovabrzo zahvacena proletarizacijom, dok je fakultativni otkup uticao samoda se ovaj proces otegne. O drustvenim i politickim konsekvencamaovog procesa za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini pisao je1912. bivsi podgradonacelnik Sarajeva dr Vladimir Niec. On je smatraoda ce propascu muslimanskih veleposjednika nestati onaj mirni i kon-zervativni elemenat koji je bitno pomagao i olaksavao vodenje politike,te da bi bila zahvalna ”drzavnicka zadaca” ako bi se omogucilo stvara-nje jedne takve drustvene klase, koja bi se sastojala od pripadnika svihkonfesija i takode obuhvatala ekonomski snazniji dio Muslimana.25)

Ta ”nova klasa”, koja bi naslijedila begovat, trebala je po misljenjudr V. Nieca da, kao i muslimanski elemenat uopste, postane oslonac ”zaneutraliziranje separatistickih tendencija srpstva i hrvatstva i protutezasrpskim centrifugalnim aspiracijama. Ova klasa, ako bude lisena svihprivilegija i staleskih razlika postala bi po svom uvjerenju demokratskisocijalni sloj, koji uslijed toga saosjeca sa ostalim dijelovima stanov-nistva i u realnoj politici zauzima konstruktivno stanoviste”. Medutim,

23) F.H a u p t m a n n,Die Osterreich-Ungarische Herrschaft in Bos-nien und der Hercegovina 1878-1918, Wirtschaftspolitik und Wirt-schaftsentwicklung (Graz 1983) 90-158.24) Ibidem; Dz. J u z b a s i c, Neke napomene o problematici etnickogi drustvenog razvitka u BiH u periodu austrougarske uprave, u: Institutza istoriju u Sarajevu, Prilozi 11-12 (1975-1976) 306-309.25) Promemoria des gew. Viceburgermeisters Dr. Niec ABH Priv. Reg.441/1912.

466

ovakva razmatranja prelaze na teren politicke fantastike i bila su dalekood bosanske stvarnosti.

Zemaljski poglavar general Oskar Potiorek i zajednicki ministar fi-nansija Bilinski smatrali su potrebnim da se Muslimanska centralnabanka, osnovana 1911. godine, poveze sa austrijskim kapitalom. Ciljim je bio da se ova mlada kreditna institucija ucvrsti i time pomognuinteresi muslimanskih zemljoposjednika. Kako je Osterr. Landerbankpocetkom 1912. godine pokazala interesovanje za Bosnu, to su uz posre-dovanje Bilinskog uspostavljene veze izmedu pomenutih banaka. Me-dutim, Muslimanska centralna banka, koja je stvarno otpocela sa ra-dom tek od septembra 1912, postala je u tolikoj mjeri zavisna odLanderbanke da je od Potioreka jednostavno tretirana kao njena fili-jala.26) Inace, brojni nacionalni kreditni zavodi u Bosni i Hercegoviniraspolagali su obicno malim sopstvenim sredstvima, pa su stoga obil-no poslovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim odvecih novcanih zavoda u zemlji ili Monarhiji. I druge vodece nacional-ne banke bile su usko povezane sa stranim kapitalom, koji je u tompovezivanju vidio znacajnu sansu za svoju dalju ekspanziju. U tom po-gledu kao ozbiljan konkurent austro-njemackom i madarskom kapitalupojavljuje se u Bosni i Hercegovini, kao i na cijelom juznoslavenskompodrucju, ceski kapital. Ovo povezivanje imalo je i politicki znacaj, teje cesto bilo inspirisano konkretnim politickim motivima.

Teznja muslimanskog politickog vodstva bila je da se novac, kojiposjednici dobiju otkupom kmetova, koncentrise u Muslimansku cen-tralnu banku i upotrebi za finansiranje prosirenja begluckih posjedai unapredenje proizvodnje na njima. Ove teznje podudarale su se sazeljama austrougarske uprave da nakon otkupa kmetova veleposjed, ko-jim bi se uspjesno gazdovalo, ostane u muslimanskim rukama.

Usprkos oslonca na Landerbank, Muslimanska centralna banka nijemogla jos zadugo racunati na to da stvori poseban hipotekarni institutkoji bi davao kredite za kupovinu zemlje, a bez hipotekarnih kreditau mnogim slucajevima muslimanski zemljoposjednici nisu mogli po-misljati na prosirenje begluka. Zato su predstavnici Muslimanskog sa-borskog kluba u drugoj polovini 1912. godine zahtjevali od funkcionerabosanskohercegovacke uprave, uz olaksice pri kupovini begluka, da se ijedan austrijski novcani zavod angazuje u pruzanju hipotekarnih kredi-ta muslimanskim zemljoposjednicima. Uslovi koje su im u tom pogledunudile madarske banke nisu za njih bili prihvatljivi. Kako je ispunjenjeovog i jos nekih drugih zahtjeva moglo djelovati i na drzanje musliman-skih poslanika u Saboru, Bilinski je na trazenje Potioreka pokusao da

26) Potiorek Bardollfu 13.3.1913. KA MK FF 2385/1913, 8 16/13 ex1913.

467

preko Lohnsteina, generalnog direktora Landerbank, utice da bi se naovom poslu angazovala Osterr. Zentralbodenkreditbank iz Beca, kojaje u stvari bila tvorevina Landerbank.27)

Za uspjeh kombinacija da se u Sarajevu osnuje nova banka, koja bibila u uskim odnosima sa Muslimanskom centralnom bankom i koja bimuslimanskim zemljoposjednicima davala jeftin hipotekarni kredit, bilaje, osim vodecih licnosti bosanskohercegovacke uprave, zainteresovanai Vojna kancelarija prijestolonasljednika nadvojvode Franza Ferdinan-da. Kod pomenutih faktora bilo je prisutno strahovanje od socijal-nih i politickih posljedica propadanja muslimanskih zemljoposjednikai oslobodenih kmetova. Pri tome je osobito u vojnim krugovima iz-razavana bojazan da ce Srbi znatno povecati svoje zemljisne posjede itime ojacati svoj uticaj. Da bi se to sprijecilo, imalo se u vidu da novaagrarna banka, na koju bi vlada imala odlucujuci uticaj, ucestvuje iu kupovini zemljista od muslimanskih posjednika u slucajevima kadase pokaze da se prodaja ne moze vise odlagati. Banka je trebalo dakupuje zemlju i od drugih prodavalaca u cilju eventualnog stvaranjanovih austrijskih kolonija u Bosni.28) Medutim, ostvarenju ovih plano-va nije se moglo pristupiti. Razlog je bio kako nedostatak sredstava,zbog velike potraznje kapitala na novcanom trzistu, tako i pomanjkanjeodgovarajuceg interesa austrijskih banaka da nakon izbijanja rata naBalkanu ulazu novac u Bosnu i Hercegovinu.

Ratni dogadaji na Balkanu i njihov politicki odjek u Bosni i Her-cegovini nagnali su vodece licnosti austrougarske uprave, Bilinskog iPotioreka, da se pored ostalog ponovo pozabave i agrarnim pitanjem,otvarajuci pri tome problem revizije dotadanje agrarne politike. To suoni cinili u okviru planova koncipiranih s ciljem da se paralise naraslipoliticki uticaj Srbije. Ministar Bilinski je po okoncanju skadarske kri-ze u maju 1913. ocjenjivao da je neposredna konfrontacija sa Srbijomodlozena, ali da se Monarhija mora sistematski pripremati za buduciveliki rat. Smatrao je da u meduvremenu treba rijesiti jugoslavenskopitanje u Monarhiji, pri cemu je pridavao poseban znacaj ”privrednom,nacionalnom i politickom uzdizanju Bosne i Hercegovine”

U svom programskom konceptu, formulisanom u pismu Potiorekuod 22.maja 1913, Bilinski je u prvom redu imao u vidu rjesenje tada

27) Dzevad J u z b a s i c, Izvjestaj Hermanna von Sautera o odnosimaBosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskihsuprotnosti, u: Godisnjak Drustva istoricara BiH 18 (1968-1969) 73-74.28) Sef Vojne kancelarije Franza Ferdinanda, pukovnik Bardollf, obratiose direktoru Kreditanstalta Dr. Alexandru Spitzmulleru u martu 1913,trazeci da se ova austrijska banka angazuje na pomenutim poslovima.Kao nap.26. Vidi: Dzevad J u z b a s i c, O austrougarskoj koloniza-cionoj politici u Bosni i Hercegovini poslije aneksije, u: Prilozi 11-12(1968-1969) 325-331.

468

vrlo aktuelnog jezickog pitanja, postepeno zaposjedanje najvisih mjestau zemaljskoj upravi od strane domacih ljudi, reformu drzavnopravnogpolozaja Bosne i Hercegovine u Monarhiji tako sto bi ona bila sa po tripredstavnika predstavljena u austrijskoj i ugarskoj delegaciji, osnivanjefilozofskog fakulteta, sa osloncem na Zemaljski muzej i Institut za bal-kanska istrazivanja, i pravnog fakulteta, dok je na privrednom planupredvidao investicije i obligatni otkup kmetova.29)

Ne ulazeci u kontroverze izmedu Bilinskog i Potioreka u ocjeni unu-trasnje i vanjskopoliticke situacije, i razlike u njihovim pogledima napojedine tacke citiranog programa,30) zadrzacemo se samo na odno-su glavnih aktera austrougarske politike u Bosni i Hercegovini premaagrarnom pitanju.

Potiorek je, izrazio ozbiljnu rezervu prema ideji Bilinskog o rjesa-vanju agrarnog pitanja, koje je s obzirom na postojece stanje tangiraloprvenstveno politiku prema Srbima i srpsko-muslimanske odnose. Po-tiorekov politicki cilj je bio da se najveci dio pasivne mase srpskogseoskog stanovnistva zadrzi ”i dalje u njihovom letargicnom stanju”, teda se sprijeci da hrvatska i muslimanska inteligencija i poluinteligen-cija predu u srpski tabor i osujeti ujedinjenje svih Juznih Slovena naantidinastickoj osnovi. Smatrao je da se prema srpskoj inteligenciji ipoluinteligenciji zemaljska vlada treba odnositi sa najvecim oprezom,i kad je potrebno sa najvecom strogoscu. I njima je trebalo izlaziti ususret, ali sa samo onoliko koliko to ne bi moglo izazvati nezadovoljstvoHrvata i Muslimana zbog brzeg napredovanja u sluzbi veceg procentaSrba. Poslije ukidanja izuzetnih mjera Potiorekov stav je bio da se uzemlji opcenito, a u Saboru posebno, treba vladati uz oslonac na Hrvatei Muslimane, a srpsku opoziciju primiti kao nesto neizbjezno.31) Ovoje bilo suprotno kako ranijoj politici ministra Buriana tako i nacelnomopredjeljenju ministra Bilinskog da u vladinoj vecini u Saboru trebada ucestvuju predstavnici sve tri konfesije, pa stoga nije ni moglo bitiprihvaceno.

Mada je Potiorek bio za blagonaklon odnos Zemaljske vlade premasrpskom seljastvu, o cijim je ekonomskim interesima trebalo maksi-malno voditi racuna, on se istovremeno, krajem maja 1913, izjasnio

29) Potiorek: Personliche Vormerkungen (PVM) XV/1913, KA N1 PotA/3 Fasz 5.30) Vidi K a p i d z i c, Bosna i Hercegovina, 119-132, 155-197, 310-313; Dz. J u z b a s i c, Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih kru-gova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom, u: Naucni skup po-svecen 80. godisnjici aneksije BiH (ANUBiH Posebna izdanja XCIX/29,Sarajevo 1991) 73-80; i s t i, Nacionalno-politicki odnosi u Bosansko-hercegovackom saboru i jezicko pitanje (1910-1914), (ANUBiH DjelaLXXIII/42, Sarajevo 1999) 128-141, 161-168.31) Kao nap. 29.

469

protiv toga da se u skorije vrijeme pokrece pitanje obligatnog otku-pa kmetova. Naglasavao je da je i sam za obligatni otkup kmetova,ali tek onda kada se spoljnopoliticka kriza definitivno rijesi. On je torjesenje vidio u oruzanom obracunu sa Srbijom, za koji se, kao sto jepoznato, zajedno sa ponovo postavljenim sefom Generalstaba Conra-dom von Hotzendorfom, svesrdno zalagao. Dok se pomenuto rjesenjeodgada, Potiorek je bio protiv obligatnog otkupa, imajuci u vidu unu-trasnjopoliticke razloge, a u prvom redu obzire prema muslimanskimzemljoposjednicima. Zemaljski poglavar je podsjetio ministra kako jenjegova izjava u delegacijama 1912. izazvala nezadovoljstvo musli-manskih poslanika Sabora, kada je Bilinski samo indirektno nabaciopitanje obligatnog otkupa kmetova. Osim toga, Potiorek je ukazaona nedostatak finansijskih sredstava kao prepreku da bi se realizovaoobligatni otkup kmetova. Izdaci za naoruzanje i drugi rashodi u ve-zi sa sprovodenjem novog vojnog zakona, izdaci za izgradnju novihzeljeznickih pruga i druge investicije angazovace prema Potioreku fi-nansijski potencijal zemlje do krajnjih mogucnosti.32) U stvari, i bezpomenutih novih opterecenja zemaljski budzet bio je jos od ranije pre-napregnut. Tome su posebno doprinosili, osim troskova za bh. trupe izandarmeriju anuiteti za izgradnju strateskih zeljeznickih linija (Gabela- Boka Kotorska i Sarajevo - istocna granica) kao i sasvim neodgovara-juca nadoknada Bosni i Hercegovini za gubitak carinskih prihoda.

Zbivanja na Balkanu kao i promjene na burnoj unutrasnjoj bo-sanskohercegovackoj sceni izbacili su u drugoj polovini 1913. agrarnopitanje ponovo u centar politicke paznje. Nakon iznenadnog polaga-nja mandata od strane poslanika grupe oko ”Srpske rijeci” odgodeno jeformiranje vladine koalicije do ostvarenja sporazuma izmedu Musliman-skog i Hrvatskog saborskog kluba sa novom grupom srpskog gradanstva,koja se nije ustrucavala da otvoreno saraduje sa Vladom. Osnova pro-grama nove srpske stranke na celu sa dr Danilom Dimovicem i dr Mila-nom Jojkicem bilo je agrarno pitanje. Stranka se nacelno deklarisala zaobligatni otkup, ali je kao neposredni zahtjev istakla da drzava umjestokmetova preuzme placanje kamata na zajmove za otkup kmetovskihselista, koje su iznosile 4,50%. Ministar Bilinski drzao se nacela dase vladina radna vecina u Saboru treba da sastoji od poslanika svetri konfesije, pa je Vlada sa Dimovicevom grupom postigla kompro-mis. Dogovoreno je da ce Vlada pripremiti zakonski nacrt po komebi kamate na zajmove kmetovima, cim to finansijske prilike dopuste,pale u cijelosti na teret zemaljskog budzeta. Do tog momenta, koji jebio krajnje neizvjestan, trebalo je da se kamate bar od 1.januara 1915.reduciraju na polovinu, t.j. na 2,25%. Ovo je utvrdeno pod predpos-tavkom da poslanici sve tri konfesije na prvim sjednicama predstojece

32) Ibidem

470

saborske sesije usvoje rezoluciju kojom bi zatrazili da se u gore navede-nom smislu novelira agrarni zakon iz 1911. godine. Pokrice u budzetuzbog snizenja kamata trebalo je osigurati tako sto bi poslanici izglasalizakone o povecanju tocarine i o uvodenju poreza na vozne karte, jer sena povecanje direktnih poreza nije moglo racunati.33)

Medutim, realizacija ovog sporazuma naisla je narocito na otporzemljoposjednika medu muslimanskim poslanicima. I predsjednik mus-limanskog saborskog kluba Rifat-beg Sulejmanpasic je smatrao da nijedobro da se zbog deset Srba, koji bi usli u vladinu vecinu, ”barka” uagrar.34) U redovima muslimanskih zemljoposjednika bila je rasirenasumnja da bi izmjena Zakona o otkupu kmetova, prema intencijama Di-movica, mogla odvesti na put obligatnog otkupa. Predvodnici u otporunovim mjerama agrarne politike bili su Adem-aga Mesic i Hamdi-begDzinic, koji su razvili intenzivnu agitaciju medu begovima.

Begovska opozicija koju su sacinjavali, kako clanovi Ujedinjene mus-limanske organizacije tako i grupe Dervis-bega Miralema, prijetila je daosujeti vladine politicke kombinacije sa Dimovicem. U toj situaciji nu-dio se Vladi muslimanski prvak Serif Arnautovic da se sa uzim krugomsvojih starih pristasa suprotstavi begovima, cijeg se tutorstva vec duzevremena zelio osloboditi. Namjeravao je da na novim izborima u Saboruvede napredne elemente kako bi se Muslimani oslobodili ”od reakci-onarne i egoisticke politike begova”. Smatrao je da za takvu akcijupostoji raspolozenje medu ”naprednim Muslimanima koji otvoreno go-vore o nuznosti obligatnog otkupa kmetova”.35)

Nastojeci da slomi begovsku opoziciju Potiorek je pocetkom novem-bra 1913. u razgovoru sa clanovima saborskog Predsjednistva dr Niko-lom Mandicem i dr Safvet-begom Basagicem ukazao da je neophodnoizmijeniti zakon o otkupu kmetova s obzirom da ce agrarno pitanje bitibrzo i radikalno rijeseno na ranijim turskim teritorijama koje je dobilaSrbija i Crna Gora. Pri tome je naglasio da se Monarhija ne smije iz-loziti prebacivanju da zaostaje iza susjeda, te da sa tom neizmjenjivomcinjenicom moraju racunati nasi muslimanski veleposjednici. Njih jePotiorek stavio pred alternativu ili saradivati sa Vladom u savezu sa

33) Up. Karl K a s e r, Die serbischen politischen Gruppen, Organisa-tionen und Parteien und ihre Programme in Bosnien und der Herce-govina 1903-1914, Phil.Diss. (Graz 1980) 273-182; Marta M. C u p i c -A m r e i n, Die Opposition gegen die osterreichisch-ungarische Her-rschaft in Bosnien-Hercegovina (1878-1914), (Bern 1987) 193-210. Oprivrednim i socijalnim rezultatima otkupa kmetova poslije 1911. vidiH a u p t m a n n, Herrschaft, 193-210.34) Dimovic Cerovicu 21.10.1913. ABH GFM Pr BH 1442/1913.35) Collas Potioreku 8. i 10. novembra 1913. KA N1 Pot A/3 Fasz 2,544 i 546.

471

Hrvatima, i tako imat sansu za odbranu svojih interesa, ili oponira-ti. Posebno je dr Nikoli Mandicu Potiorek skrenuo paznju da Hrvati uhrvatsko-muslimanskom paktu imaju vodecu ulogu, dok bi u savezu saSrbima, koji bi Hrvatima bio nametnut muslimanskom tvrdoglavoscuu kmetovskom pitanju, vodstvo preslo na Srbe. Zato je zahtjevao daHrvatski saborski klub u svom vlastitom interesu ucini sa svoje stra-ne sve da se ponovo ucvrsti pakt sa Muslimanima koji je bio trenutnougrozen. Ove izjave ilustruju odredenu evoluciju Potiorekovog stava,koja je nastala pod uticajem razvoja politickih dogadanja. Medutim,iako se Potiorek angazovao da se begovska protivladina agitacija suz-bije, on je izricito trazio da se sa begovima konacno ne prekida, dok tone bude po volji Vladi.36)

Potkraj 1913. uspjesno su prebrodene teskoce u procesu obrazova-nja vladine radne vecine, i ona je usvojila u Saboru rezoluciju o agraru,kojom je trazeno da se novelira zakon o otkupu kmetova. Povodomizrade nacrta novele Potiorek je krajem januara 1914. u pismu minis-tru Bilinskom izrazio nadu da ce u ne tako dalekoj buducnosti mociprici i obligatnom otkupu.37) Medutim, on je bio svjestan opasnostiod proletarizacije, koja je prijetila muslimanskim zemljoposjednicima,cime bi po njegovoj ocjeni, politicki uticaj i pouzdanost Muslimanapretrpila veliku stetu. Pri tome nije iskljucivao mogucnost da dodedo poboljsanja odnosa izmedu Srba i Muslimana i da se izmedu njihstvori savez.38) Potiorek je bio posebno zainteresovan da se srpsko-muslimanski politicki odnosi koji su se poslije aneksije zbog agrarnogpitanja, a narocito povodom rata na Balkanu, izrazito pogorsali, vreme-nom ne poboljsaju i uspostavi srpsko-muslimanska koalicija na opozi-cionoj osnovi. Stoga i protivrjecnosti u austrougarskoj politici u Bosnii Hercegovini, te kolebanja i dozirani oprez u odnosu kako prema bego-vima tako i prema srpskim seljacima. Pri tome iz Potiorekovih stavovanedvosmisleno proizilazi da je bio spreman zrtvovati materijalne intere-se begova onda kada mu oni, i uopste Muslimani, ne budu vise potrebnikao protuteza Srbima i srpskoj politici. To je moglo biti samo nakonobracuna sa Srbijom. Medutim, i vec sama odluka da se objavi ratSrbiji, u ciji ishod Potiorek nije sumnjao, dala je Potioreku povoda dapreduzme inicijativu u pogledu rjesavanja agrarnog pitanja.

Potiorek je 27.jula 1914, nakon sto su prethodnog dana proglaseneizuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, inicirao da se agrarna novela

36) Potiorek Zemaljskoj vladi 10.11.1913. KA N1 Pot A/3 Fasz 2 547,PVM XXIX/1913 Fasz 5.37) Potiorek Bilinskom 25.1.1914. KA N1 Pot A/3 Fasz 2.38) Franz W e i n w u r m, FZM Oskar Potiorek. Leben und Wir-ken als Chef der Landesregierung fur Bosnien und die Herzegowina inSarajevo 1910-1914, Phil.Diss. (Wien 1964) 358-359.

472

kojom se smanjuju kamate na zajmove kmetovima, ozakoni putem vla-darevog rucnog pisma i zalozio se za radikalno rjesenje cjelokupnogkmetovskog pitanja. Svoj prijedlog je motivirao potrebom da se suzbi-je agitacija medu srpskim seoskim stanovnistvom.39)

Zajednicki ministar finansija Bilinski je, medutim izrazio rezervuprema Potiorekovim prijedlozima. Smatrao je da bi se u datom mo-mentu mogao pogresno razumjeti vladarev akt sa izrazito prosrpskomtendencijom. Pri tome je imao u vidu i napade jednog dijela austrij-ske stampe u kojima je Bilinskom prebacivano da atentat ne bi biomoguc da nije Bilinski, za razliku od Potioreka, navodno povladivao sr-pstvu. Bilinski je pak podsjecao Potioreka da on nije nikada u krupnimpolitickim pitanjima postupio protiv njegovog savjeta, i to kako kodosnivanja Dimoviceve stranke tako i kod imenovanja visih cinovnika izredova Srba. Bilinski je smatrao da bi nastala povika, ako bi on usredrata podnio vladaru prijedlog zakona po kome bi bile zaobidene ustavneodredbe o kompetenciji Sabora i donesen jedan zakon na apsolutistickinacin, za cije usvajanje nije prije atentata postojala sigurna saborskavecina. Potiorekov prijedlog bio je za Bilinskog neprihvatljiv kako izpolitickih tako i iz drzavnopravnih razloga. Inace, nacelno uzevsi bioje i za Bilinskog obligatni otkup kmetova politicki i socijalno pozeljan.On je, medutim, izrazio bojazan da ce bosanskohercegovacke finansijei nekoliko godina poslije okoncanja rata jedva moci da obezbjede sred-stva od 10 miliona kruna godisnje za otkup kmetova, t.j. onu sumukoja je na osnovu zakona o fakultativnom otkupu bila predvidena kaomaksimalna.40)

To je bila perspektiva rjesavanja agrarnog pitanja u Bosni i Herce-govini pod austrougarskom upravom.

(Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu 12, 2000, str. 195-206, i na njemackom uZeiten Wende Zeiten, Festgabe fur Richard Plaschka zum 75. Geburtstag, Frankfurtan Main 2000, str. 57-71)

39) Bilinski Potioreku 4.8.1914. KA N1 Pot A/3 Fasz 3, 560.40) Ibidem; up. Josef B r a u n e r, Bosnien und Hercegovina. Politik,Verwaltung und leitende Personen, u: Berliner Monatshefte 7 (1929)337.

473

.

474

P R I L O Z I

475

.

476

O NEKIM TUMACENJIMA KARAKTERA OTPORA

OKUPACIJI BOSNE I HERCEGOVINE 1878. GODINE

Sigurno je jednostrano otpor muslimanskog stanovnistva austro-ugarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine tumaciti iskljucivo teznjom ovogstanovnistva da sacuva svoj relativno privilegovan polozaj u zemlji.Problem je, svakako, daleko kompleksniji, ali ipak u njemu dominirapitanje odnosa muslimansko stanovnistva prema dolasku pod vlast jed-ne hriscanske drzave. Treba imati u vidu sta je opcenito na Balkanuu ranijim zbivanjima znacilo za muslimansko stanovnistvo povlacenjeTurske, kao i to da se na Berlinskom kongresu posebnim klauzulamanastojalo regulisati polozaj stanovnistva islamske vjere u balkanskimnacionalnim drzavama koje su stekle nezavisnost.

Kada je rijec o odnosu bosanskohercegovackih Muslimana premaTurskoj u dogadajima u ljeto 1878, smatram neprihvatljivim gledisteda je sukob sa funkcionerima i organima turske uprave, do kojeg je doslou nekim mjestima, i formiranje Narodnog odbora i Narodne vlade u Sa-rajevu znacio za Muslimane u Bosni i Hecegovini raskid sa OtomanskimCarstvom i kidanje sa turskom drzavnom tradicijom. Naprotiv, oni nisutada, kao ni ranije vidjeli rjesenje polozaja Bosne i Hercegovine izvan,vec samo u okviru otomanske drzave i njenog drustvenog sistema. Zbogtoga su i dosli u sukob sa politikom koja je pod pritiskom medunarodnihfaktora prepustala Bosnu Austro-Ugarskoj. Pa i pod austrougarskomokupacijom osnovni pravac muslimanske politike insistirao je na sul-tanovom suverenitetu nad Bosnom i Hercegovinom, te na odrzanju iucvrscivanju veza sa Carigradom. Jedna od posljedica okupacije bilaje i masovno iseljavanje Muslimana u Tursku. Impuls za posljednji valove seobe, koja je imala svoje dublje drustveno-ekonomske razloge, da-la je aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine. Sve to svjedoci da jeproces distanciranja bosanskohercegovackih Muslimana od Turske biodugotrajan.

Otpor ulasku austrougarskih trupa u Bosnu i Hercegovinu uklapa seu siri okvir otpora koje stanovnistvo islamske vjere opcenito na Balkanupruza sprovodenju odredaba Berlinskog kongresa. Medutim, mislim dase zbivanja u Bosni i Hercegovini mogu tretirati kao pravi rat. Ipaknikako se ne bih mogao sloziti sa ocjenama da se, s obzirom na izvjesno

477

ucesce hriscana radi o svenarodnom ratu, te da se za oruzane snage kojesu se borile protiv austrougarske vojske upotrebljava naziv narodnavojska. Prethodni diskutanti dobro su ukazali na razlicite interese iteznje pojedinih dijelova i slojeva bosanskohercegovackog stanovnistva.

Kada je rijec o nemuslimanskom stanovnistvu, zapazeno je odrede-no ucesce srpskog gradanstva u pokretu otpora, narocito u Sarajevu.I u Krajini takode, u ratnom vijecu u Bihacu bilo je i predstavnikahriscana. Medutim, situacija je u raznim krajevima bila vrlo razlicita,pa se prilike i odnosi u Sarajevu ili istocnoj Hercegovini ne mogu apli-cirati na citavu zemlju, kako se to nerijetko cini. Tako je, npr., generalFilipovic 1.septembra 1878. iz Sarajeva javljao carskoj vojnoj kancela-riji da u vojsci muftije Semsikadica u dolini Sprece nema vise hriscana,- ”sto je u pocetku silom potjerano, poslije je pobjeglo”. U izvjestaju79. pjesadijske regimente, od 19.avgusta 1878, kaze se da pravoslavcimaglajske nahije ”ocekuju odobrenje da se okrenu protiv Turaka kodGracanice”. Jedan, pak, podatak govori kako su Muslimani iz San-skog Mosta, nakon sto su ih austrougarske trupe razbile u borbi podKljucem, prilikom povlacenja preko Vrpolja bili napadnuti iz zasjede odstrane eskije, srpskih ustanika sa Grmeca, i gotovo potpuno unisteni.Medutim, na drugoj strani, npr. u Sarajevu, imali smo odrede sas-tavljene od hriscana koji su zajedno sa muslimanskim odredima isli uborbu protiv okupatora.Inace, hriscani su u toj borbi ucestvovali bezdovoljno odusevljenja, a cesto su bili na to i prisiljeni. U to doba narod-ne snage u Bosni i Hercegovini nisu se mogle okupiti pod jednu zastavuniti je pokret protiv okupacije mogao dobiti jedan zajednicki, za sveprihvatljiv, program.

U pogledu raspolozenja hrvatskog katolickog stanovnistva, karak-teristicno je da se u nekim izvjestajima primjecuju prva razocarenja uokupaciju, i to mjestimicno jos u doba dok su vodene ratne operacije.Tako je komanda mjesta u Kotorskom kod Doboja u svom izvjestajuod 7.IX 1878. konstatovala da su na njenom podrucju katolici, kojisu inace bili naklonjeni okupaciji, postali nepovjerljivi nakon pojaveproklamacije ”po kojoj se i dalje morala placati turska desetina”. Toje shvaceno tako kao da Austrija pomaze Turskoj da utjeruje porez iizrazena je bojazan da je okupacija, u koju su polagane neopravdanenade, privremena. Hrvatsko stanovnistvo ovog dijela Bosne zalilo se izbog pritiska rekvizicija za austrougarsku vojsku i unistavanja ljetinena poljima logorovanjem vojske. Istovremeno ono je bilo prinudeno dakao i za plodnih godina udovolji svim obavezama prema muslimanskimzemljoposjednicima.

Za vrijeme ratnih operacija ustanici su odrzavali tajne veze sa mus-limanskim stanovnistvom na okupiranom podrucju u rejonu Doboja,saljuci agitatore koji su pozivali na otpor i obavjestajce u cilju prikup-ljanja podataka. Da bi osujetila pomenute veze, komanda mjesta u

478

Kotorskom pribjegla je uzimanju talaca. Za taoce su uzimani narocitoclanovi porodica onih istaknutih ljudi koji su prebjegli ustanicima i kojisu vazili kao vode.

Kada je rijec o begovatu i njegovom ucescu u borbi protiv okupacije,izgleda da je to ucesce bilo znatnije u Bosanskoj krajini, dok su musli-manski donji drustveni slojevi dosli do izrazaja specijalno u Sarajevu.U Bosanskoj krajini Muslimani istupaju sloznije i uz ucesce begova inije slucajno sto je tamo otpor tako dugo trajao. Mislim da bi na-uka trebalo da objasni radikalizam nizih muslimanskih slojeva i njihov”fanatizam”. Taj, kako bih rekao, konzervativni radikalizam ispoljavaose, narocito na pocetku pokreta, u naglasenom antihriscanskom raspo-lozenju i odbacivanju novina koje su donijele reforme. Medutim, zaocjenu cjelokupnog pokreta daleko je vazniji njegov objektivni znacaj uistorijskim zbivanjima od subjektivnih motiva ucesnika i voda pokreta.

Poznato je da su austrougarske trupe nemilosrdno krsile otpor nakoji su nailazile. Zelio bih da ukazem na to da je teror, koji se mjes-timicno javio u cilju slamanja otpora, postao sastavni dio strategijeokupatora. Stradanja civilnog stanovnistva zbog bombardovanja i pa-ljevine naselja nisu bili dogadaji koji su se samo sticajem okolnosti utoku borbi nepredvideno desavali. Tako, npr., u okviru operacionogplana protiv ustanickih snaga na podrucju Posavine i u dolini Sprece,koji je izraden u osvojenom Sarajevu 31.avgusta 1878. godine, generalFilipovic je naredio da IV armijski korpus forsira Savu kod Brckog iistovremeno preporucio da se prelaz preko rijeke snazno pripremi svomraspolozivom artiljerijom, po potrebi i artiljerijom V armijskog korpu-sa. Cilj je bio da se muslimanski dio Brckog zapali i izazove strah ipanika medu stanovnistvom. Citiram: ”Es empfiehlt sich den Ubergangdurch Entwicklung aller Artilleriekrafte, wozu-wenn notwending - die Corps-artillerie des 5. Armee-Corps in Einvernehmen mit FML. Baron Rambergherangezogen werden kann, kraftig vorzubereiten und bei dieser Gelegenheitin Brcka, welches in einen ganz geschiedenen mohamedanischen und einenchristlichen Stadtteil zerfallt, den ersteren in Brand zu stecken und dadur-ch Frucht und Schrecken zu verbreiten.” Uslijedila je kanonada koja jetrajala nekoliko dana. U gradu je izbio pozar u kome je izgorjelo okostotinu magacina, ducana, stambenih kuca i ostalih zgrada. Ovo je bilobombardovanje u cilju slamanja borbenog duha stanovnistva.

Dva su referata prezentirana na ovom skupu u kojima se tretiravojna problematika. Mislim da se ne moze apsolutno tvrditi da suokupacione snage nametnule ustanicima svoj nacin borbe od samogpocetka. Npr., u jednom austrougarskom vojnom izvjestaju se isticeda su ustanici pod komandom muftije Semsikadica u periodu od 15.av-gusta do 4.septembra 1878. u carkama izmedu isturenih dijelova vodili

479

borbu na ”svojevrstan nacin”. Svakog dana su na drugoj tacki napa-dali pozicije okupacionih trupa i pri tome su u napadima uvijek posti-zali brojnu nadmoc, dok su na drugim mjestima ostavljali samo slabeosmatracke grupe. Semsekadic je, inace, imao plan da uspostavi vezusa snagama koje su pruzale otpor u Bosanskoj krajini i to je bio smisaoneuspjelog pokusaja prodora preko rijeke Bosne. Muftiju Semsikadicakao vojskovodu, cijenio je i neprijatelj.

Interesantan je jedan detalj o strateskim planovima Krajisnika. Ka-da se poslije neuspjeha kod Banjaluke glavnina ustanickih snaga povuk-la prema Bihacu, u Bihacu je uoci bitke kod Zegara, koja se odigrala7.IX 1878. godine, odrzan sastanak ustanickog ratnog vijeca. Na sas-tanku je na insistiranje Hadzi-Ibrahima Medinlije izmijenjen prvobitnizakljucak o slanju pomoci Kljucu i Sanskom Mostu, koju su trazili iz-aslanici ovih gradova. Usvojeno je Medinlijino glediste da se uopste svamjesta istocno od Bihaca prepuste svojoj sudbini, a sve raspolozive sna-ge da se koncentrisu na liniji Bihac - Pecigrad. Njihov manji dio trebaloje, po Medinlijinoj zamisli, da pruza otpor austrougarskim trupama, doposljednjeg covjeka, dok je glavnina trebalo da preduzme ofanzivu pre-ma Hrvatskoj i da zareci i paleci prodre preko Slunja prema Karlovcu,a po mogucnosti i dalje. Ako bi neki od gradova pruzio suvise jak otpori ne bi mogao biti osvojen, trebalo je da se ustanici povuku u sume i daga ponovo nocu napadnu. Mada je bilo izvjesno da bi u borbi konacnopodlegli, cilj operacije je bio da se dobije na vremenu jer je postojalanada da ce se naci neka sila koja ce intervenisati. Plan je bio usvojenod strane cijelog skupa, pa je Medinlija dao da se zakljucak i pisme-no formulise. Medutim, tada su mnogi od prisutnih voda odbili da nanjega stave svoje potpise, a dalji razvoj dogadaja pokazao je koliko jeovaj plan bio nerealan.

U protuokupacijskom pokretu u Bihackom sandzaku postojala jei tendencija da se otpor austrougarskim trupama pruza dok ne padnuveci gradovi u Bosni, a da se onda polozi oruzje. Jedno izaslanstvoBihackog sandzaka pregovaralo je u Zavalju sa austrijskim generalomZachom i 28.avgusta s njim postiglo sporazum da se posalje deputa-cija u Sarajevo koja bi se uvjerila da je grad zaista pao. Dogovorenoje da do povratka deputacije iz Sarajeva vlada mir. Medutim, dok sedeputacija nalazila na putu, 7.septembra je uslijedio iznenadni austrij-ski napad na Zegar. Nakon bitke kod Zegara, u Zavalju su slijedecihdana obnovljeni pregovori u kojima je petoclano izaslanstvo iz Bihacapredvodio zamjenik mutesarifa bihackog sandzaka Hasan. Konacni re-zultat pregovora bio je negativan, jer umjerena struja u Bihacu, ninakon sto je potvrdena vijest o padu Sarajeva, nije uspjela da ubije-di Krajisnike da poloze oruzje. Otpor je i dalje nastavljen, mada sutokom daljih dogadaja bojno polje napustili mnogi Biscani i neki pr-vaci pokreta, kao, npr., Hasan-beg Privilica i Husejn-beg Karabegovic

480

te najveci broj pripadnika redife, narocito oficiri koji su inace pokazalimalo volje za borbu. I poslije pada Bihaca muslimanski Krajisnici supod komandom svojih radikalnih voda Hadzi-Hasana Salkica, Hadzi-Ibrahima Medinlije i Hadzi-Ahmeda Musica nastavili sa borbom doknjihov otpor nije bio slomljen od strane nadmocnijih austrougarskihtrupa.

Pridruzio bih se misljenju prof. Cubrilovica da treba nastaviti is-trazivanja austrougarskih izvora o ratnim operacijama 1878. jer se nemozemo zadovoljiti publikacijom Ratnog arhiva u Becu iz 1879. godine.Potrebno je prouciti originalne izvjestaje komandanata sa bojnog polja,kao i izvjestaje koje su austrougarske vojne vlasti prikupile od svojihpodrucnih organa pocetkom 1879. o toku dogadaja na ustanickoj stra-ni, brojnom stanju ustanika i njihovim gubicima u mrtvim i ranjenimi dr. Mislim da ce to doprinijeti da se unekoliko izmijeni i dopuni da-nasnja predstava o zbivanjima u redovima ustanika. Tako, npr., cinimi se da se danas operise preuvelicanim brojem ustanika u pojedinimbitkama. Pukovnik Bojic u svom referatu preuzima podatak od austrij-skih autora da je u bici kod Zegara 7.septembra ucestvovalo oko 15.000ustanika. Medutim, prema podacima koje je prikupio major FerdinandRzehak i 30.marta 1879. godine, uputio Komandi 72. pjesadijske briga-de u Bihacu, u bici kod Zegara ucestvovalo je oko 5-6 hiljada ustanika.Po njegovim procjenama, koje se podudaraju sa podacima iz izvjestajakoje su u isto vrijeme uputili drugi austrougarski oficiri, ukupan brojustanika u Bihacu i okolini na dan 18.septembra 1878. godine, dakleneposredno pred pad grada, iznosio je 12.000 ljudi.

Nikada se nece moci ustanoviti potpuno tacan broj ustanika ni nji-hovi stvarni gubici i podaci koje su austrougarski vojni organi prikupilimogu nam dati priblizne cifre i biti od koristi za globalnu orijentaci-ju. Inace, u toku samih ratnih operacija austrougarsko vojno vodstvocesto nije raspolagalo preciznim informacijama o brojnom stanju pro-tivnickih snaga. Tako je general Filipovic 31.avgusta 1878. godine pisaoda muftija Semsekadic pod svojom komandom ima ”navodno 12 do 15hiljada pobunjenika u dolini Sprece”, dok je vojna komanda u Doboju,na osnovu naknadno prikupljenih podataka gotovo godinu dana docni-je, procjenjivala da su ustanici pod Semsekadicevim vodstvom doseglinajveci broj od oko 8.000 ljudi, i to pocetkom septembra 1878. godi-ne. Gubici ove ustanicke grupacije, prema istoj procjeni, iznosili su uborbama od 15.avgusta do 3.septembra 700 mrtvih i 1200 ranjenih. Udvodnevnim borbama 4. i 5. septembra u dolini rijeke Bosne snagekojim je komandovao pljevaljski muftija imale su 300 mrtvih i 700-800ranjenih, sto svjedoci o zestini borbi. Sve navedene podatke crpio samiz neobjavljene grade koju je preminuli prof. dr Hamdija Kapidzic pri-kupio u Ratnom arhivu u Becu.

481

Zelio bih jos samo ukazati na neke reperkusije otpora u Bosnina austrougarsku politiku. U vezi sa teskocama na koje je naislaAndrassyjeva orijentalna politika i velikim finansijskim izdacima zaokupaciju uslijedila je, pod pritiskom javnog mnjenja u Ugarskoj, 28.IX1878. ostavka ugarskog ministra finansija Kolomana v. Szella. SamSzell je, kako to navodi Wertheimer, svoju ostavku motivirao i drugimdubljim politickim razlozima. On se time zelio suprotstaviti planovimavojnih krugova da iz Bosne produze osvajacki pohod prema Solunu.Poznato je, takode, da je ove planove ratne stranke otvoreno zagova-rao general Filipovic. Ti planovi bili su ponovo aktualizirani poslijezakljucenja Novopazarske konvencije. Protivnik planova vojnih krugo-va bio je ne samo Andrassy nego i ministar rata Bylandt-Rheydt i sefGeneralstaba Schonfeld. Interesantno je da je sef austrougarskog Ge-neralstaba FML Schonfeld u svom memoaru o vojnoj situaciji u Bosnii pitanju zaposjedanja Novopazarskog sandzaka od 6.IX 1878. plediraone samo da se austrougarske trupe zaustave na Drini nego da se uopsteodustane od zaposjedanja Sandzaka. Pod utiskom zestokih borbi kojesu vodene u Bosni, stanju komunikacija i politickog vrenja u Sandzakui medu Albancima, Schonfeld je doveo u pitanje i Andrassyjevu politi-ku drzanja otvorenih vrata prema Istoku kroz Novopazarski sandzak.Predimenzirajuci znacaj otpora sprovodenju odluka Berlinskog kongre-sa on je ocekivao ofanzivu muslimanskih snaga sa podrucja Sandzaka iracunao na dalje priblizavanje Srbije i Crne Gore Monarhiji i da bi ovamogla osigurati mnogo pogodniji put do Soluna kroz saveznicku i premasebi obaveznu Srbiju nego kroz usko novopazarsko grlo. Schonfeld je,osim toga, uopste osporio vojno strateski znacaj Sandzaka za austro-ugarsku politiku, anticipirajuci u tom pogledu donekle i Aehrenthalovoglediste. Mada je usvojen njegov stav da se 1878. godine austrougarsketrupe zaustave na Drini, Schonfeldovi pogledi nisu uticali na politikuzaposjedanja Sandzaka, koje je uslijedilo u drugim politickim okolnosti-ma poslije aprilske konvencije sa Turskom 1879. godine. Dakle, kako izizlozenog moze da se vidi, dogadaji iz 1878. godine u Bosni i Hercegovinidovodili su u pitanje neke osnovne postulate austrougarske balkanskepolitike koje je bio formulisao grof Andrassy.

(Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini, Naucni skup(Sarajevo 23-24. oktobra 1978), ANUBiH Posebna izdanja XLIII/8, Sarajevo 1979,str. 400-404)

482

USTANAK 1882. GODINE I PROBLEM

ANEKSIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Mislim da ovaj simpozij obogacuje nasa saznanja o ustanku i da jeu tom pogledu dao korisne doprinose. Medutim, tek sad kad razma-tramo ovu problematiku vidimo kolika je velicina djela prof. HamdijeKapidzica, koje ima siri znacaj od toga sto je autor uspjesno obradiosam ustanak. U Kapidzicevom djelu je na sirokom planu izlozeno etabi-liranje austrougarske vlasti i otvorena obrada niza problema iz periodaaustrougarske uprave u Bosni i Hercegovini.

Za mene je posebno zanimljiv referat profesora Ekmecica, koji jedao znacajan novi doprinos narocito izucavanju spoljnih okolnosti ukojima se razvijao ustanak. Paznju privlaci osobito evolucija turskepolitike, i to gledajuci sire ne samo prema ustanku u Bosni nego iprema Albanskoj ligi. Istrazivanja u ruskim arhivima omogucila suda pisac dode do novih saznanja. Narocito su interesantni podaci oaustro-turskom sporazumu o nacinu sprovodenja Vojnog zakona u Bos-ni i Hercegovini, sto do sada nije bilo poznato u literaturi. Mislim dabi podatke o pomenutom sporazumu trebalo potraziti i u Arhivi aus-trougarskog Ministarstva spoljnih poslova u Becu. Ne sumnjam da suRusi bili vrlo dobro obavijesteni o svemu sto se dogadalo na carigrad-skom dvoru, ali bi bilo interesantno da se vidi sta je o tome Kalice javioKalnokyju. To bi bili podaci iz prve ruke. S tim u vezi htio bih nestoreci o pitanju aneksije Bosne i Hercegovine.

Iako je niz mjera preduzetih poslije okupacije bio na liniji faktickoginkorporiranja Bosne i Hercegovine u Monarhiju, nemamo podatakao tome da bi do ustanka 1882.bilo govora o nekoj neposrednoj i ak-tuelnoj namjeri Austro-Ugarske da proglasi formalnu aneksiju Bosne iHercegovine. Tako je carinsko prikljucenje Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj, koje je izvrseno krajem 1879, i proglasenje Vojnog zakona ujesen 1881, de facto bilo usmjereno na negiranje sultanovog suverenite-ta, koji je de jure bio priznat u konvenciji sa Turskom od 21.aprila 1879.Stavise imamo i takvu praksu: kada se 1879. ogranicava i postepenoukida upotreba turskog novca u Bosni i Hercegovini te vec na startukrsi konvencija sa Turskom, u Zakonu o ukljucenju Bosne i Hercegovi-ne u zajednicko austrougarsko carinsko podrucje recipiraju se odredbe

483

iste konvencije tako sto se u posebnom paragrafu utvrduje da u zemlji,pored austrougarskog novca, i turski novac vazi u opticaju kao zako-nito platezno sredstvo. Karakteristicno je kako je za spoljnopolitickuupotrebu narocito vis a vis Turske objasnjeno ukljucenje Bosne i Her-cegovine u carinsko podrucje Monarhije. Austrougarskim diplomatamadata je instrukcija da tumace kako carinsko prikljucenje samo po sebinema politicki znacaj i ne tangira problem suvereniteta. Koliko zna-mo, Turska nije ni protestovala protiv toga akta, a namjeru da javnoprotestuje ispoljila je jedino Velika Britanija imajuci u vidu svoje tr-govacke interese. Tada je Haymerle podsjetio Salisburyja kako su svesile na Berlinskom kongresu smatrale da je odluka u pogledu Bosne iHercegovine definitivna i da je umjesto aneksije izabrana okupacija sa-mo da bi se pribavila saglasnost Porte. Medutim, iako do 1882. nemapodataka o aktuelnoj namjeri da se formalno proglasi aneksija, bio je utoku proces pretvaranja medunarodnog statusa Bosne i Hercegovine ujedan drzavnopravni odnos unutar Monarhije, paralelno sa pripremamana spoljnopolitickom planu koje bi u pogodnom momentu obezbijedi-le proglasenje aneksije. Tako je ugovorom o Trocarskom savezu 1881.Rusija, kao i 1878. priznala Austro-Ugarskoj pravo da anektira Bosnui Hercegovinu. Medutim, moramo se podsjetiti sa kakvim je velikimteskocama unutrasnjopoliticke prirode bilo povezano usvajanje provi-zornih rjesenja u pogledu uklapanja Bosne i Hercegovine u dualistickustrukturu Monarhije. Ukazao bih samo na stanoviste ugarske vlade ko-ja se prvobitno 1878. usprotivila i ukljucenju Bosne i Hercegovine uaustrougarsko carinsko podrucje, i to sa motivacijom da je rijec o oku-paciji a ne o aneksiji. Treba imati na umu da je ne samo otpor Turskenego i protivljenje u Monarhiji, a osobito u Ugarskoj, doprinijelo tomeda se 1878. na Berlinskom kongresu Austro-Ugarska opredijelila samoza okupaciju a ne i za aneksiju Bosne i Hercegovine.

Istina, od Berlinskog kongresa i okupacije do 1882. doslo je doodredene evolucije unutrasnje i vanjskopoliticke situacije. Medutim,ipak ne bih mogao, s obzirom na ono sto je u literaturi vec poznato(G.Jaksic i V.Vuckovic, H. Kapidzic), da prihvatim Ekmecicev zak-ljucak kako su upravo ustanak 1882. i s njim u vezi ustupci Austro-Ugarske Turskoj o nacinu sprovodenja Vojnog zakona onemogucili pro-glasenje aneksije. (M. Ekmecic, Ustanak u Hercegovini 1882. i istorijskepouke, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 19/1982, str. 64-66, 70-71). Takode smatram da Turskoj 1882. godine, u vezi sa sprovodenjemVojnog zakona, nije bio potreban novi pismeni sporazum o priznanjusultanovog suvereniteta nad Bosnom i Hercegovinom, kada je samo trigodine ranije u Novopazarskoj konvenciji sultanov suverenitet bio for-malno vec priznat. Isto tako, mislim da se koncesije Porti u pogledusprovodenja Vojnog zakona ne mogu tumaciti kao stvarno odricanje

484

Austro-Ugarske od aneksije. Priznanjem, inace, da su ucinjeni ustup-ci i obecanja u pogledu ocuvanja statusa quo-a u Bosni i Hercegoviniotezavali spoljnopoliticki polozaj Monarhije vis a vis Turske i povecavaliprepreke za izvodenje aneksije. Sporazum sa sultanom bio je tada zaaustrougarske drzavnike conditio sine qua non da bi se sprovela anek-sija, jer oni su smatrali da su sve zainteresovane sile, izuzev Turske, josna Berlinskom kongresu dale svoj pristanak da Austro-Ugarska anek-tira Bosnu i Hercegovinu, ne ulazeci u to da li ta saglasnost jos uvijekvazi.

Nasuprot Ekmecicevoj tvrdnji da ”izbijanje ustanka ... nagoni”Austro-Ugarsku ”da se odrice .... planova o aneksiji”, (ibidem, str.64) ukazao bih na poznate cinjenice da je ustanak nametnuo da se uvrhovima Monarhije razmatra pitanje aneksije i da je ono bilo osobitoaktuelno u drugoj polovini 1882. godine. Upravo kada je, prema ruskimizvorima, vec bio postignut sporazum izmedu austrougarske i turske di-plomatije o sprovodenju Vojnog zakona, Zajednicko ministarsko vijeceAustro-Ugarske razmatralo je 3.juna 1882. Kallayev memoar u komeje trazeno da se aneksija ne posmatra kao teoretski cilj politike negoda se sto prije provede u djelo. Taj kurs je bio i prihvacen, ali su naputu njegove realizacije iskrsle velike teskoce. U centru paznje bilo jepitanje sta uciniti sa Bosnom i Hercegovinom poslije aneksije i kakodefinitivno rijesiti njen drzavnopravni status u Monarhiji. Vec samopitanje koje se odnosila na modus procendi, - da li prethodno izmije-niti provizorni Zakon o upravljanju Bosnom i Hercegovinom pa potomizvrsiti aneksiju, davalo je povoda za divergentne stavove austrijske iugarske vlade. Uz to su obnovljene i neke dileme koje su bile aktuelne1878/79. godine kada se raspravljalo o ”bosanskom zakonu”. Rijec jebila, u prvom redu, o problemu tretmana pitanja koja se ticu Bosne iHercegovine u okviru zajednickih pragmatickih poslova za cijelu Monar-hiju i eventualnom prosirenju kompetencije delegacija. Ugarska vlada,koja je opcenito nerado gledala na prosirenje djelokruga zajednickihorgana Monarhije, bila je odlucno protiv jacanja ingerencija delegacijapri upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Strahujuci za dualizam, grofK.Tisza je odbijao rjesenje prema kome bi Bosna i Hercegovina posli-je aneksije imala status carevinske zemlje i predlagao je njenu podje-lu izmedu Austrije i Ugarske. Medutim, 1882. pretrpjela su neuspjehnastojanja da se izmedu mjerodavnih faktora postigne saglasnost o mo-dalitetima ukljucenja Bosne i Hercegovine u okvire Monarhije, iako jei sam car insistirao da se to pitanje rascisti prije proglasenja aneksi-je. Zato su predstavnici austrijske i ugarske vlade 12.novembra 1882.usvojili zakljucak da ce nastaviti razmjenu misljenja o uredenju odnosaizmedu Bosne i Austro-Ugarske onda kada aneksija postane svrsen cin.

Malo se zna o koracima koje je austrougarska diplomatija predu-zimala u drugoj polovini 1882.da bi pripremila aneksiju. Kalnoky je

485

cekao ”pogodan momenat” da bi poveo diplomatsku akciju i pri tomeimao u vidu mnoge teskoce koje stoje na putu do sporazuma sa Tur-skom.Zna se samo da je ambasador Kalice sondirao teren u Carigradu.On je krajem novembra 1882. u audijenciji kod cara predlagao da u ci-lju priprema pregovora treba pridobiti, u skladu sa ”obicajima zemlje”,ne samo turske ministre nego i njihove protivnike. Takode je prepo-rucivao da njemacka ambasada posreduje kod sultana. Po misljenjuvelikog vezira, kao kompenzacija za aneksiju mogla bi eventualno daposluzi garancija sultana da ce ga Austro-Ugarska pomoci u odbraninjegovih interesa u Egiptu. Distanciranje sultana od ustanka i pri-blizavanje Austro-Ugarske i Turske bilo je u proljece 1882, kako sadadoznajemo iz rada profesora Ekmecica, takode ostvareno uz posredstvoNjemacke. Tada je Austro-Ugarska zajedno s Njemackom pruzila po-moc Turskoj protiv britanskog pritiska u Egiptu. Zelim da naglasimkako je time u novim okolnostima Kalnoky odstupio od obecanja, kojeje pocetkom 1880. Haymerle dao Salisburyju, da ce Austro-Ugarskagdje god bude mogla podrzavati britanske interese, moleci istovremenovladu Velike Britanije da ne protestuje protiv carinskog prikljucenjaBosne i Hercegovine.

Pored teskoca da se postigne sporazum sa sultanom, postojala je ibojazan da austrofilski rezim kralja Milana ne bi mogao prezivjeti anek-siju. Strahovalo se, takode, da bi pod uticajem panslavistickih krugovakao odgovor na aneksiju Bosne i Hercegovine moglo doci do ruske pro-tuakcije u balkanskim zemljama, i to osobito u godinama nakon stoje doslo do raspada Trocarskog saveza. Medutim, pridruzujem se onimmisljenjima koja, opcenito uzevsi, smatraju da u unutrasnjo-politickomsklopu Monarhije i nemogucnosti da se postigne sporazum izmedu aus-trijske i ugarske vlade leze glavni uzroci da aneksija 1882/83. nijeizvrsena nego odlozena za kasnije. Poznato je da je tek 1896/97. u vezisa nemirima koji su potresli Tursku Austro-Ugarska ispoljila namjeruda u momentu ocekivanog raspada Otomanskog carstva anektira Bosnui Hercegovinu.Medutim, njoj nije poslo za rukom da 1897. u ugovorusa Rusijom o odrzanju status quo-a na Balkanu ponovo osigura saglas-nost Rusije da moze sprovesti aneksiju, kao sto je to bio ranije slucaj -1878, 1881. i 1884. godine. Rusija je 1897. pitanje Bosne i Hercegovinetretirala kao evropski problem koji se ne moze regulisati bilateralnimsporazumom, a deceniju kasnije pokusala da svoju nacelnu saglasnost zaaneksiju trampi za austrougarsku podrsku pri reviziji rezima Moreuza.Tada je vec problem aneksije zauzimao centralno mjesto u planovimaza rjesenje jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije. Pri tome su eks-tremni militaristicki krugovi, na celu sa Conradom von Hotzendorfom,insistirali da, u cilju suzbijanja opozicionog pokreta u zemlji i pripre-me za rat protiv Srbije, zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine kaovojni zapovjednik dobije sva ona ovlastenja u pogledu uprave koja je

486

imao prvih godina okupacije do Kallayeve upravne reforme i uvodenjafunkcije civilnog adlatusa 1882. U svom cinizmu Conrad je isao dotleda je smatrao kako bi bilo korisno kad bi se pojedini pokusaji ustankaprimjerno kaznili. Vojni faktori ponovo su zagovarali upotrebu istih me-toda upravljanja koji su bili na snazi trideset godina ranije, neposrednoposlije ratnih operacija 1878, iako objektivno pred aneksiju 1908. ni-su postojali uslovi za dizanje ustanka u zemlji. Medutim, austrijskigenerali imali su pravo kada su u povjerljivim memoarima tvrdili daaustrougarska uprava nije uspjela razumjeti narod niti zadobiti njego-vo povjerenje i simpatije.

Sada nesto o ideji o politickoj autonomiji Bosne i Hercegovine injenoj evoluciji u srpskoj gradanskoj politici.

Pitanje autonomije Bosne i Hercegovine u srpskoj nacionalnoj po-litici i odnos prema Muslimanima u ustanku 1882. profesor Ekmecicje vrlo uspjelo osvijetlio i doveo u vezu sa novom liberalnom pans-lavistickom politikom koja je poslije Berlinskog kongresa zagovaralastvaranje autonomnih drzava na Balkanu pod sultanovim suverenite-tom. Ovo je od posebnog znacaja i za politicke programe autonomnihpokreta Srba i Muslimana koji se javljaju krajem XIX vijeka. Madaje ovim pokretima i njihovim medusobnim odnosima u posljednje vri-jeme u literaturi posvecena osobita paznja, problem uticaja sa straneuglavnom je do sada marginalno tretiran. Mislim da bi i u ovom raz-doblju trebalo osvijetliti uticaje ruske oficijelne i neoficijelne politikena pomenute pokrete, koji su, kako neke indicije ukazuju, vrseni pre-ko vojvodanskih i srbijanskih radikala, s jedne, i Cetinja i Carigrada,s druge strane. Primijetio bih da je zahtjev za ostvarenje politickeautonomije Bosne i Hercegovine pod suverenitetom sultana bio znatnovise prisutan i potpunije formulisan u pokretu Srba i Srpskoj narodnojorganizaciji nego u muslimanskom pokretu i Muslimanskoj narodnojorganizaciji. Ideju politicke autonomije Bosne i Hercegovine zastupalisu, u prvom redu, oni faktori u muslimanskom pokretu koji su se za-lagali za politicki savez sa Srbima. Uoci aneksije prvi puta je srpskai muslimanska opozicija istupila zajednicki sa zahtjevom za uvodenjeustava bez izmjene drzavnopravnog polozaja zemlje. Poslije aneksije sr-pski gradanski politicari se u Saboru izjasnjavaju za autonomiju Bosnei Hercegovine u okviru dualisticki uredene Monarhije (Srskiceva izja-va u Saboru). Razvojem dogadaja, nosioci srpske gradanske politikeevoluirali su dalje, da bi poslije 1918. postali najgorljiviji zagovornicicentralizma u novoj jugoslovenskoj drzavi.

Napomenuo bih da su 1884. prilikom izgradnje zeljeznicke prugeMetkovic-Mostar austrougarske vlasti imale u vidu odredene vojnostra-teske momente, uzimajuci u obzir iskustva iz ustanka 1882. Mada seposlije tih dogadaja nije racunalo da ce biti nuzno da se iznenada inter-venise sa vecim vojnim snagama, smatrano je da su kratke zeljeznicke

487

pruge od izvanrednog znacaja da se, ako se ukaze potreba, izvrsi br-zo pomjeranje pojedinih bataljona. Imalo se u vidu da ce nova prugaubrzati dolazak u Mostar trupa iskrcanih u Metkovicu za 1 - 2 danai da bi to u odredenim okolnostima moglo imati presudnu ulogu. Pritome je Mostaru, kao bazi i ishodisnoj tacki za vojne operacije u Her-cegovini, pridavan isti vojnostrateski znacaj kakav je Sarajevo imalo zajedan dio Bosne. Osim toga, od pruge se ocekivala i politicka korist.Okupaciona uprava je vjerovala da ce poslije izgradnje pruge doci doznatnog poboljsanja uslova zivota stanovnistva, sto ce ga uciniti manjepristupacnim agitaciji ”usmjerenoj na nasilne promjene”. Kao primjerse navodila situacija u krajevima koji su lezali u saobracajnom podrucjuzeljeznicke pruge u dolini Bosne, sto se ocito odnosilo na njihovo mirnodrzanje za vrijeme ustanka 1882.

Na kraju, mislim da bi bilo korisno da istoricari NOR-a obratepaznju na uticaj tradicije ustanka iz 1882. Koliko mi je poznato, po-tomci poznatih begovskih porodica Cengica i Filipovica, ciji su precisudjelovali, a neki i imali znacajnu ulogu, u ustanku 1882. opredijelilisu se tokom posljednjeg rata za narodnooslobodilacki pokret i u tomsmislu djelovali na svoju okolinu. Neki, kao na primjer, clanovi porodiceFilipovic iz Zagorja, odigrali su pozitivnu ulogu u sprecavanju plano-va ustasa da 1941. godine u tom kraju antagoniziraju muslimansko isrpsko stanovnistvo.

(100 godina ustanka u Heregovini 1882. godine, Naucni skup (Sarajevo 21-22. X1982), ANUBiH Posebna izdanja LXIV/11, Sarajevo 1983, str. 227-230)

488

O ISELJAVANJU IZ BOSNE I HERCEGOVINE

POSLIJE ANEKSIJE 1908. GODINE

Prvo bih napomenuo da nisam negirao uticaj psiholoskih i religioz-nih faktora na iseljavanje Muslimana iz Bosne i Hercegovine u Tursku.Izjasnio sam se samo protiv njihovog apsolutiziranja. Da je socijalnoraslojavanje pod uticajem razvitka robno-novcane privrede bio veomaznacajan razlog za iseljavanje, o tome je do sada vec pisalo nekoli-ko autora (Vojislav Bogicevic, Hamdija Kapidzic, Iljas Hadzibegovic,Tomislav Kraljacic i dr.) U zadnjem najjacem valu iseljavanja Musli-mana u Tursku, koji se javio poslije aneksije a ugasio tek izbijanjembalkanskog rata, u razdoblju od 1.1.1909. do 30.6.1912, iselilo se pre-ma zvanicnim podacima 5.255 porodica. Inace, samo 1910. iz BiH seiselilo, kako navodi Nikola Jarak, 17.191 lice, od toga 17.044 Muslima-na, 146 Srba i 1 Hrvat. Medu iseljenima bili su najbrojniji slobodniseljaci (72,76%) i poljoprivredni radnici (13,15%), a potom radnici iposluga (5,79%) zanatlije (3,62%), trgovci (1,11%), kmetovi (0,75%),zemljoposjednici (0,57%), i ostala lica (2,20%). Prema drugom izvo-ru austrougarske provenijencije, koji donosi Hamdija Kapidzic, odnoszemljoradnika prema drugim profesijama kod 16.979 iseljenih Muslima-na 1910. godine u Tursku iznosio je 89:11. Pomenute godine iseljenickival je dosegao svoj vrhunac. Odnos iseljenih zemljoradnika i drugihzanimanja bio je 1908. godine 95:5, (591 iseljenik), 1909. godine 71:29(2.538 iseljenika), 1911. godine 80:20 (11.404 iseljenika).

Slobodno seljastvo bilo je najjace izlozeno procesu proletarizacije,dok je zadrzavanje kmetovskih odnosa usporavalo socijalnu diferenci-jaciju na selu. Upravo u muslimanskoj populaciji, kojoj je pripadalonajvise slobodnih seljaka (56,65% svih domacinstava slobodnih seljaka)bezzemljasi su bili najbrojniji. Njihov broj je, kako je to ukazao Fer-do Hauptmann, bio 1910. godine blizu broja svih ostalih bezzemljasa(9.226 starjesina porodica muslimanske vjere prema 6.266 pravoslavnih,4.189 katolika i 769 ostalih). I procentualni udio bezzemljasa unutar po-jedine konfesije bio je kod muslimana najveci i iznosio je 8,73%, dok jekod pravoslavnih bio 5,28%, a kod katolika 7,36%. S druge strane, kadaje rijec o broju domacinstava muslimanskih bezzemljasa (9.226), on je

489

1910. godine bio gotovo isti kao broj onih muslimanskih zemljoposjed-nika, starjesina porodica, koji su imali kmetove (9.537). Medutim, brojmuslimana radnika bio je i relativno i apsolutno manji od broja radnikakako pravoslavne tako i katolicke vjere. Svega 22,6% najamnih radnikau Bosni i Hercegovini bili su u 1907. godini muslimani (11.886) dokje muslimansko stanovnistvo, prema popisu iz 1910, iznosilo 32,25%stanovnistva zemlje. Psiholoski, odnosno opstecivilizacijski, religijskii politicki momenti bili su presudni da su siromasni i proletarizovanislojevi muslimanskog stanovnistva, seljaci, zanatlije i drugi, u manjojmjeri popunjavali redove radnicke klase u BiH, a vise su bili usmjerenina to da iseljavanjem u Tursku traze rjesenje svojih egzistencijalnih pro-blema. Okruzna oblast u Bihacu objasnjavala je izbijanje iseljenickogpokreta medu muslimanima nakon aneksije ”njegovim snaznim poti-skivanjem proteklih godina, cime se skupio rezervoar proleterizovanognezadovoljnog elementa”. Sa ovakvom ocjenom slozila se i Zemaljskavlada u svom izvjestaju od 17.9.1910.1)

U nizu izvjestaja podrucnih organa vlasti iz Bosanske krajine iHercegovine, koje je najjace zahvatio iseljenicki pokret, ukazuje se daje iseljavanje obuhvatilo ”gotovo iskljucivo siromasnije slojeve” mus-limanskog stanovnistva, ”ljude slabog imovnog stanja” i ”ekonomskiinferioran elemenat”. Istovremeno se konstatuje da se veleposjedniciiseljavaju samo u rijetkim slucajevima, kao npr. iz Bosanskog Novog,te da uopste bolje stojeci i radno aktivni elemenat ostaje u zemlji.Sumirajuci momente koji su u cijeloj Bosni i Hercegovini registrovanida poticu iseljavanje, Zemaljska vlada je u svom izvjestaju od 24.mar-ta 1911. godine navela slijedece: primamljiva pisma iseljenih, odnosnoagitatora za iseljavanje, vijesti o tome da se iseljenicima u Turskoj do-dijeljuje 4-5 dunuma zemlje i par volova, te glasine o trogodisnjem rokuposlije kojeg nece se moci vise niko iseliti i sl. I predstojece uvodenjeobaveznog osnovnog skolovanja sluzilo je agitatorima kao sredstvo zazastrasivanje zaostalog stanovnistva.

Ocjene vladinih funkcionera u Bosni i Hercegovini u pogledu uzrokaiseljavanja potvrduju i austrougarski diplomati u Turskoj. Tako npr.austrougarski vicekonzul u Skoplju, Adamkiewicz, u pismu Aehrenthaluod 9.2.1910. posebno apostrofira da su iseljenici fanaticna i neuka licakoja pripadaju najnizim slojevima stanovnistva. Kako su im potrebeveoma male,to im dobro dolazi da u zavicaju prodaju svoj posjed iu Turskoj dobiju besplatan smjestaj i snabdijevanje, a vremenom i

1) Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien, Politisches Archiv, XL InternaKat. 227, Liasse XLVII/3. Auswanderungsbewegung der MohamedanerBH nach der Turkei. I druge u ovom tekstu citirane podatke o iseljavanjuMuslimana crpio sam na istom mjestu.

490

zemljisni posjed ili neki posao. Takode relativno nize javne dazbine uTurskoj imale su odredeni znacaj za iseljenike.

Aneksija je medu muslimanskim stanovnistvom u BiH izazvala psi-hicki sok i veliko razocarenje. Uz postojece dublje uzroke, u austro-ugarskim dokumentima navode se i takvi povodi za iseljavanje kao stoje naseljavanje inovjernika u muslimanskim naseljima, losi lokalni poli-ticki i konfesionalni odnosi (kao npr. u Nevesinju, zbog majoriziranjaod strane hriscana u opstinskom zastupstvu i nesloge izmedu musli-manskih stranaka, te u kotaru Gacko zbog koristenja pasnjaka i suma),izbjegavanje regrutacije, agitacija da ce se kmetsko pitanje rijesiti ne-povoljno za age i dr. Bila je stvorena atmosfera u kojoj su mnogi meduMuslimanima nagovjestavali da ce se iseliti. Na suzbijanju ovog, kakose kaze ”psihickog oboljenja” muslimanskog stanovnistva, angazovalisu se ne samo organi vlasti nego i muslimanski prvaci. U tu svrhupojedina mjesta su obilazili saborski poslanici dr Safvet-beg Basagic iSefkija Gluhic, te reis-ul ulema Sulejman Sarac i direktor vakufa. Aus-trougarske vlasti su u nastojanjima da suzbiju pokret za iseljavanjeposlije aneksije uzivale podrsku svih muslimanskih politickih licnosti,bez obzira na stranacko opredjeljenje.

Neodrziva je teza da je pokret za iseljavanje Muslimana iz Bosnei Hercegovine bio u interesu Austro-Ugarske. Srpska nacionalna pro-paganda tvrdila je da su austrougarski politicari poticali na iseljava-nje i isli na ruku kolonizacionim planovima mladoturaka u Makedoniji,jer su tezili da muslimanski element lise posjeda i stvore prostor zanaseljavanje kolonista iz drugih zemalja Monarhije. O tome je pisaoJovan Cvijic 2) kao i cjelokupna tadanja srpska stampa. Oni su ape-lovali na Bosance da ne napustaju zavicaj, stavljajuci pri tome tezistena psihicku stranu iseljenickog pokreta. Interesantno je da je i glavniprotagonista mladoturskih kolonizacionih planova, dr Nazim-bej, biouvjeren da je iseljavanje Muslimana iz BiH u Tursku u interesu Austro-Ugarske.3) Sa ovim stanovistem susrecemo se cak i danas u literaturi.

Zajednicki ministar finansija Istvan Burian, kao sef bh. uprave, josje 12.aprila 1909. ukazao ministru inostranih poslova Aehrenthalu naopasnost da se u BiH ”inscenira” iseljenicki pokret, cime bi se ”moglapogorsati povoljna proporcija muslimanskog elementa prema drugimkonfesijama”. On je trazio od Aehrenthala da skrene paznju Porti dato ne bi bilo ni u njenom interesu, i da ne daje ”potporu takvim po-kretima i mahinacijama”. Aehrenthal je vec 21.4.1909. dao instrukcijuPallaviciniju da, ako opazi da mladoturci i vladini krugovi agituju zaiseljavanje, intervenise kako se takvoj djelatnosti sa turske strane ne

2) O iseljavanju bosanskih muslimana, SKG, 1910, knj. XXIV.3) Para Aehrenthalu, Solun 28.1.1910.

491

bi davala podrska. Austrougarski diplomati u Turskoj, iz ambasadeu Carigradu i niza konzulata, razvili su u smislu dobijenih instrukcijaintenzivnu djelatnost u vezi sa iseljavanjem iz BiH. Oni su podrobnoizvjestavali Bec o turskoj kolonizacionoj politici i mjerama, motivimaiseljenika da napuste zemlju, o njihovom ekonomskom i socijalnom po-lozaju u novoj sredini, o odnosima sa lokalnim stanovnistvom i dr.

Megalomanski kolonizacioni planovi mladoturaka, usmjereni na toda Makedonija dobije predominantno muslimansko obiljezje, naisli suvec prilikom prvih koraka za njihovu parcijalnu realizaciju na nepre-mostive prepreke. Brojni iseljenici iz Bosne, narocito oni koji su bilinaseljeni u sirem podrucju Soluna nasli su se u gotovo bezizlaznompolozaju. Mnogi su bili smjesteni u satore ili kuce koje nisu bile zastanovanje. Vladala je neimastina, glad, zed, bezposlica, harala je di-zenterija, ljudi su umirali. Vijesti o tome stizale su u Bosnu, pa su semuslimanske politicke licnosti obracale vlastima da se izdejstvuje odo-brenje za povratak onih koji su nastojali da se vrate, a otomanske imvlasti pravile prepreke.

Burian se 24.11.1910. i 1911. obratio Aehrenthalu sa molbom dase bh iseljenicima, koji zele da se vrate, pruzi zastita austrougarskihpredstavnistava i iz humanih obzira preduzmu koraci kod Turske da imse odobri povratak. Ukazivao je da je veliki broj iseljenika razocarani da zivi u krajnjoj bijedi. U starom zavicaju oni su imali da se boresa manje teskoca za egzistenciju nego u Turskoj. Tamo se zbog razlikau jeziku osjecaju kao stranci, premda religiozni momenat predstavljajaku vezu koja ih veze za novu zemlju. Ovo osobito vazi u slucaju kadamoraju zivjeti, kao i u Bosni i Hercegovini, u neposrednom susjedstvusa hriscanskim stanovnistvom. Mnogi iseljenici znali su samo za primi-tivnu zemljoradnju, ne raspolazu kapitalom, a pomoc turske vlade bilaje nedovoljna za najneophodnije investicije.

Medutim, Aehrenthal je izrazio rezervu u pogledu intervencije u ko-rist legalno iseljenih lica, koja su kao ovlasteni iseljenici u smislu alineje2 cl. III austro-turskog protokola od 26.2.1909. prelaskom granice mo-gla biti od turskih vlasti tretirana kao otomanski drzavljani, za razlikuod neovlastenih iseljenika koji su se i dalje, dok se ne zavrsi odgovarajucipostupak, smatrali bh. zemaljskim pripadnicima. Aehrenthal je osimtoga smatrao da bi repatrijacija bez otpusta iz turskog drzavljanstvadovela do nepozeljnog povecanja broja turskih drzavljana u Bosni iHercegovini.4) Inace, Zemaljska vlada je strahovala da brojni proleta-rizovani povratnici, sada formalno stranci, ne padnu na teret zemaljskeblagajne.

4) Aehrenthal Burianu 24.12.1910. Pallavicini Aehrenthalu 23.2. i26.3.1910. i Aehrenthal Pallaviciniju 16.3.1910.

492

Burian je, medutim, pod uticajem muslimanskih politickih krugo-va u zemlji, insistirao kod Aehrenthala da se ovaj obrati Porti kako biona iz humanitarnih razloga ucinila odredene izuzetke u pogledu pravana povratak, bez obzira sto Austro-Ugarska formalno to prema teks-tu austro-turskog protokola nije imala pravo da zahtijeva. Sigurno, daBurianovi motivi nisu bili samo humanitarnog karaktera, nego su biliu pitanju i politicki rezoni i obziri prema muslimanskim politicarima usaboru. U pregovorima austrougarskih diplomata i predstavnika turskevlade o ovom pitanju u prvi plan je sa turske strane istaknut materi-jalni interes, s obzirom na okolnost da je vecina iseljenika primila odotomanskih vlasti vece novcane iznose u svrhu naseljavanja. Otoman-ska vlada je 1.4.1911. dala izjavu da nece sprjecavati povratak iseljenihBosanaca samo ako prethodno naknade one svote koje su primili za na-seljavanje i izdrzavanje u Turskoj.5) Prema podacima u tabeli koju jeobjavio Hamdija Kapidzic u 1908. godini od 591 iseljenika u Tursku uzemlju se vratilo 117 lica, 1909. godine od 2.538 iseljenika vratilo se 133lica, 1910. godine od 16.979 iseljenika vratilo se 1.943 lica i 1911. godineod 11.404 iseljenika zabiljezen je 951 povratnik. Inace je poznato da uliteraturi preovladava ocjena kako su austrougarski zvanicni podaci oiseljavanju i useljavanju nepotpuni, pa se u tom pogledu daju razliciteaproksimativne procjene o ukupnom broju iseljenih i useljenih osoba uBosnu i Hercegovinu.

Pitanje povratka odredenog broja muslimanskih iseljenika, muha-dzira i njihovog socijalnog zbrinjavanja u Bosni i Hercegovini nakonizbijanja balkanskog rata, prijetilo je da postane ozbiljan unutrasnjo-politicki problem. Muslimanski politicari isticali su zahtjev da se ubu-duce erarno zemljiste dodjeljuje interesentima po konfesionalnom kljucui na taj nacin rjesava problem muhadzira. Ovo je bilo neprihvatljivo zatadanjeg zemaljskog poglavara generala Oskara Potioreka, jer je sigurnobio svjestan kako bi to izazvalo nezadovoljstvo medu nemuslimanskimstanovnistvom.

Kada je rijec o odnosu vlasti prema iseljavanju Muslimana, vrije-di zabiljeziti da je Zemaljska vlada pocetkom 1910. odbila prijedlogOkruzne oblasti u Banjaluci da otkupi parcele emigranata. Vlada jesmatrala da bi to pojacalo iseljenicki pokret, a ona se izlozila prigovo-rima da protjeruje islam. S druge strane, vlasti nisu htjele da admi-nistrativno sputavaju pokret za iseljavanje i time izazovu brojne zalbeonih koji hoce da se isele. Stav Vlade je bio da u zemlji treba zadrzationaj muslimanski elemenat koji vidi svoju buducnost, ne u nekom svom

5) Pallavicini Aehrenthalu 15.2.1911, Zajednicko ministarstvo finansijaMinistarstvu inostranih poslova 23.6.1912.

493

posebnom polozaju, nego u sudjelovanju sa ostalim u razvoju svoga za-vicaja.6)

Namjera austrougarske uprave poslije aneksije bila je daleko od togada putem kolonizacione politike vrsi germanizaciju odnosno madariza-ciju zemlje. S tim u vezi karakteristican je odnos ministra Burianaprema zahtjevu kolonista da im se u bh. Saboru obezbjede dva man-data, koji pominje kolega dr Dorde Mikic u svom referatu. Burian seovom zahtjevu suprotstavio, uprkos tome sto ga je podrzavala austrij-ska vlada. Na sastanku zajednickih ministara 6.9. 1909. on je izlozioglediste da su kolonisti u Bosni i Hercegovini konfesionalno, jezicki inacionalno heterogen elemenat, te da pozeljan proces njihove asimila-cije sa autohtonim stanovnistvom ne treba vjestacki usporavati. NaZajednickom ministarskom vijecu 18.9.1909. Burian je isticao da jeu vlastitom interesu kolonista da se ne separisu i da bi bilo pozeljnoda sto prije nestanu u domacem elementu. Prisutni ministri prihvatilisu Burianovu argumentaciju pa kolonisti nisu dobili posebna mjesta uzemaljskom Saboru. Proces asimilacije doseljenika bio je uocljiv jos udoba austrougarske uprave. Pri tome je daleko jacim intenzitetom bilozahvaceno gradsko stanovnistvo, dok je nacin zivota na selu pogodo-vao ocuvanju etnickih osobina kolonista. Kombinacije austrougarskihvojnih krugova da realizuju ideju o naseljavanju dinastiji vjernih bivsihpodoficira, pripadnika slovenskih nacionalnosti, pretrpjele su neuspjeh.Ministarstvo rata nije bilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebnanovcana sredstva za kupovinu zemljista. U ustavnom periodu izmijenilisu se uslovi za realizaciju kolonizacionih planova u odnosu na situacijuiz predustavnog doba, kada se u odsustvu bilo kakvog predstavnickogtijela u zemlji moglo samovoljno raspolagati cjelokupnim zemaljskimnovcem i imetkom.

(Migracije i Bosna i Hercegovina. Materijali s Naucnog skupa Migracioni procesi iBosna i Hercegovina od ranog srednjeg vijeka do najnovijih dana - njihov znacaj iposljedice na demografska kretanja i promjene u nasoj zemlji (odrzanog u Sarajevu26-27. oktobra 1989. godine), Sarajevo 1990, str. 616-621)

6) Akt ZMF od 2.3.1910. i ZV od 22.2.1910.

494

O AUSTROUGARSKOJ KOLONIZACIONOJ POLITICI U

BOSNI I HERCEGOVINI POSLIJE ANEKSIJE

Smatram vrlo znacajnim da se posveti paznja i pitanju kako su seaustrougarske vlasti odnosile prema iseljavanju i kakvu su kolonizaci-onu politiku vodile. To je potrebno analizirati u svakom vremenskomrazdoblju posebno da bi se pokazala i odredena evolucija te politike,te da bi se izbjegle izvjesne vulgarizacije koje se i danas pojavljuju uliteraturi. Inace, koliko znamo, globalno uzevsi, austrougarske vlastisu nepovoljno gledale na iseljavanje, posebno na iseljavanje Muslimanau Tursku. Tako su austrougarski organi u zemlji nastojali da suzbijupokret za iseljavanje poslije aneksije i u tom pogledu su uzivali podrskusvih muslimanskih politickih licnosti, bez obzira na stranacko opredje-ljenje, a takode i uleme.1)

Medutim, gotovo istovremeno su vojne vlasti pokrenule pitanje ko-lonizacije isluzenih podoficira na zemljiste iseljenika, kao i na erarnozemljiste. Ideju da se isluzeni podoficiri naseljavaju u Bosni i Herce-govini, kako se vidi iz dokumenata koje je objavio prof. Hamdija Ka-pidzic,2) iznio je jos prije aneksije, u proljece 1908. godine, komandantXV korpusa general Auffenberg u vezi sa svojim prijedlogom o potrebimaterijalnog i brojcanog jacanja katolickog elementa. Koliko su vojnivrhovi bili podozrivi prema prelasku zemljista u vlasnistvo Srba, vidi sepo tome kako su reagovali na podatak da se 1909. godine otkupilo 1.231pravoslavnih i 288 katolickih kmetova. Ministar rata Schonaich, napoticaj sefa Generalstaba Conrada von Hotzendorfa, skrenuo je zajed-nickom ministru finansija Burianu i armijskom inspektoru u Sarajevugeneralu Varesaninu paznju na ovu disproporciju u odnosu na procenatpravoslavnog i katolickog stanovnistva. On je isticao veliki vojni znacajovog pitanja i trazio da se prilikom oslobadanja kmetova u prvi planunese politicka pouzdanost kandidata.3)

1) Kriegsarchiv Wien (KA) Pras 81-7/74 ex 1909. Zemaljska vladaZajednickom ministarstvu finansija, prepis izvjestaja 30/11 1909.

2) Ispisi iz beckih arhiva o predistoriji Prvog svjetskog rata, GlasnikADA BiH X/XI, 1970/71, 480-481.

3) KA KM Pras, 81.4/1 ex 1910. Schonaich zajednickom ministru fi-nansija i armijskom inspektoru u Sarajevu 5/2 1911.

495

Nakon aneksije, u 1910, 1911. i 1912. godini, austrougarsko Mi-nistarstvo rata i Generalstab insistirali su na ostvarenju plana o nase-ljavanju isluzenih, a i mladih bivsih podoficira. To je trebalo da budejedna od mjera kojima su oni pridavali osobiti vojno-politicki znacaj iu svojoj politickoj zaslijepljenosti gledali su na njenu realizaciju kao nabitan momenat za konsolidovanje pozicije Austro-Ugarske Monarhije uBosni i Hercegovini.4) Pri tome je Ministarstvo rata u pocetku ispoljiloteznju da se gotovo svi troskovi oko ostvarenja ovog poduhvata pre-bace na teret anektirane zemlje i da Zemaljska vlada obustavi dodjeluerarnog zemljista u druge svrhe.5)

Pri razmatranju austrougarske kolonizacione politike u Bosni i Her-cegovini nuzno je ukazati na cinjenicu, koja se konstatuje u zvanicnimaktima, da su austrougarske vlasti zakljucno sa 1905. godinom prestalesa dodjelom zemlje stranim kolonistima. Ovo opet ne znaci da je sasvimprestao priliv naseljenika, posebno u gradove, ali to naseljavanje trebarazlikovati od kolonizacije koju je organizovala Vlada. Osim toga, zelimda ukazem da otvaranjem Bosanskohercegovackog sabora 1910. godinenastaje jedan veoma znacajan novi momenat za kolonizacionu politi-ku. I ranije je austrougarska kolonizaciona politika bila ostro napadanaod strane domace opozicije, a po otvaranju Sabora morala je Vladaobecati da ce raspolozivo erarno zemljiste, pogodno za obradu, rezer-visati za dodjelu domacim porodicama koje nemaju zemlje. Inace, pozemaljskom statutu, oktroisanom 1910. godine, (§ 42.tacka 3) zemaljskiimetak je bilo moguce otuditi samo uz saglasnost Sabora. Zato, iako jepozdravila inicijativu vojnih faktora za naseljavanje bivsih podoficira,Zemaljska vlada, imajuci u vidu ove politicke momente, smatrala je dase plan moze realizovati samo ako Ministarstvo rata preuzme na sebeobavezu otplate anuiteta za hipotekarne kredite koji bi bili odobreni usvrhu kupovine zemljista za naseljenike.

Koliko je austrougarsko Ministarstvo rata bilo beskrupulozno poka-zuje njegov zahtjev da se izigra obecanje dato Saboru u pogledu dodjeleerarnog zemljista, i to tako sto bi se njegova klauzula o zemljistu podes-nom za obradu interpretirala u korist podoficira. Jos cinicnije je bilotrazenje da se ustede u tada preopterecenom zemaljskom budzetu, dokojih bi eventualno doslo narednih godina ako se usvoje zahtjevi Sa-bora za pojednostavljenje upravnog aparata, upotrijebe za finansiranjenaseljavanja podoficira. Pri tome je, osim vojno-politickih motiva, bila

4) KA KM Pras, 81-43/1 ex 1910, Conrad Schonaichu 1/12 1910, Bei-lage 3; Arhiv BiH, ZMF Pr BH Nr 698/1911. Schonaich Burianu 15/51911, Beilage 1; up. H. K a p i d z i c, op. cit. 505-511.

5) KA MKSM 97-2/3 ex 1910. Auszug aus dem a.e. EinsichtsaktPras No 10645 vom Oktober 1910 des Reichskriegsministeriums; up. H.K a p i d z i c, op. cit. 505-511.

496

prisutna i teznja da se jedno socijalno pitanje rjesava na teret anekti-rane zemlje.

General Marijan Varesanin, koji je bio armijski inspektor u Sara-jevu i ujedno sef Zemaljske vlade, nastojao je naci izvjesne modalitetekako bi izisao u susret zahtjevima vojnog vodstva, a da pri tome nedode u konflikt sa Saborom. Tako je on pocetkom 1911. godine polagaoizvjesnu nadu u akciju nekih poslanika da se Saboru podnese rezolucijao naseljavanju u svako mjesto u Bosni i Hercegovini po nekoliko napred-nih poljoprivrednika iz Monarhije, koji bi bili domacem stanovnistvuuzor u racionalnom privredivanju. U slucaju da se ovakva rezolucijausvoji, Varesanin je vidio priliku za naseljavanje bivsih podoficira. Onje ujedno istakao stanoviste Zemaljske vlade da za ovu akciju dolaze uobzir samo pripadnici slavenskih nacionalnosti, pri cemu bi se u mjesti-ma sa pretezno rimokatolickim stanovnistvom naseljavali kolonisti istekonfesije, a u mjestima sa stanovnistvom pretezno srpsko-pravoslavnevjere takode samo pravoslavni kolonisti.6)

Medutim, Varesanin je bio i sam skeptican da ce Sabor usvojitipomenutu rezoluciju, jer je veliki dio vodecih poslanika bio protiv iizrazavao nepovjerenje da Vlada pod plastom ”podizanja kulture” neiskoristi rezoluciju za privlacenje i proteziranje elemenata iz Monarhijena stetu domacih ljudi. Ako Sabor ostane pri svom stanovistu u pogledudodjele zemljista, Varesanin je smatrao da Zemaljska vlada nece mocistaviti na raspolaganje nikakve erarne parcele za naseljavanje bivsihpodoficira.7) Zelim da naglasim da je u to vrijeme u Bosni i Hercegovinivladala prava glad za zemljom, sto je dolazilo do izrazaja i u hiljadamamolbi upucenih Saboru za dodjelu erarnog zemljista. S druge strane,raniji pokusaji interne kolonizacije, koje je organizovala Vlada, bili suneuspjesni. Kako je to kolega Sehic ukazao, radilo se o naseljavanjuljudi u novi ambijent, u drugom kraju zemlje. Bezemljasi i seljaci samalo zemlje trazili su dodjelu erarnog zemljista u mjestu gdje su zivjeli.

Po misljenju generala Varesanina, za naseljavanje bivsih podoficiradolazila je u obzir samo kupovina zemlje iseljenika. Ali on je savjetovaoda se pri tome mora oprezno postupati preko posrednika, eventualnopreko Privilegirane zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu, kojoj biMinistarstvo rata stavilo na raspolaganje potrebna finansijska sredstva.Kotarski uredi trebalo je da informisu banku o mogucnostima kupovinei ponudi seljackih posjeda na prodaju, ali direktno angazovanje vlastiu ovom poslu nije dolazilo u obzir. Varesanin se bojao da bi politicke

6) KA KM Pras. 81-47/2 ex 1911, Varesanin Ministarstvu rata 7/31911.

7) Ibidem

497

stranke mogle optuziti Vladu da pomaze iseljavanje kako bi jeftino doslado zemljista za strane koloniste.8)

Stanoviste Varesaninovog nasljednika, generala Oskara Potiorekaprema naseljavanju bivsih podoficira, bilo je u sustini isto kao i njego-vog prethodnika. Ali mada je i on isticao da je Vlada u pogledu do-djele zemljista vezana obecanjem Saboru, Potiorek je ipak namjeravaoda uskoro pokusa sa naseljavanjem bosanskohercegovackih zandarma,a imao je u vidu da to prosiri i na podoficire bosanskohercegovackihregimenti. Potiorek je krajem 1911. smatrao politicki nepodobnimforsiranje rezolucije u Saboru o naseljavanju ”naprednih poljoprivred-nika”. On je Ministarstvu rata ukazao i na okolnost da je zemaljskiposjed koji se nalazi unutar pojedinih opstinskih podrucja opterecenmerematskim servitutom i relativno malen, te da ce jedva biti dovoljanza predstojece izlucenje baltalika i mera. Nakon sto se ovo izlucenje iz-vede, ostace u zemaljskom posjedu, prema tadanjoj Potiorekovoj ocjeni,samo velike sume i nekultivisane kraske povrsine, koje nisu podesne zakolonizaciju. U pogledu kupovine privatnog zemljista, Potiorek je, kaoi Varesanin, bio misljenja da je iz politickih razloga iskljuceno direktnoposredovanje Zemaljske vlade pri takvim transakcijama. On je pred-lagao novoosnovanu Banku za trgovinu i obrt. D.D. u Banjaluci zanosioca novih poslova u banjaluckom okrugu.9)

Austrougarsko Ministarstvo rata pozdravilo je Potiorekove namjereu vezi sa naseljavanjem bosanskohercegovackih zandarma i podoficirabh. regimenti i pokazalo interesovanje za dodjelu zemljisnih povrsina uokolini Capljine bivsim podoficirima iz Monarhije, nakon sto se izvrseplanirani melioracioni radovi. Ministarstvo rata se isto tako intereso-valo za kupovinu zemljista onih poljskih kolonista u okolini Banjalukekoji su ispoljili namjeru da se vrate u Galiciju. Medutim, nije se moglouopste prici realizaciji plana o naseljavanju bivsih podoficira iz Monar-hije u Bosni i Hercegovini, jer Ministarstvo rata nije bilo u stanju dastavi na raspolaganje potrebna novcana sredstva za kupovinu zemlje.10)

Ovaj slucaj rjecito govori kako su se u ustavnom periodu izmijeniliuslovi za realizovanje austrougarskih kolonizacionih planova u odnosuna situaciju u predustavno doba, kada se, u otsustvu bilo kakvog pred-stavnickog tijela u zemlji, moglo samovoljno raspolagati cjelokupnimzemaljskim novcem i imetkom.

8) Ibidem9) KA KM Pras. 81-47/2 ex 1911, Potiorek Ministarstvu rata 2/12

1911.10) KA KM Pras. 81-47/1 ex 1911. Ministarstvo rata armijskom ins-pektoru u Sarajevu 18/11 1911; KM Pras. 81-47/2 ex 1911, isti istom,16/3 1912.

498

Htio bih nesto da kazem i o akciji za povratak poljskih kolonis-ta u Galiciju, koja je primijecena sredinom 1911. godine u poljskimkolonijama u blizini Banjaluke. ”Pokret” za repatrijaciju je nastao uMiljevcima (kotar Bosanska Gradiska) i Gornjim i Donjim Bakincima(Kotar Banjaluka), ali on je ostao bez ozbiljnog odjeka kod najvecegdijela poljskih kolonista koji su bili koncentrisani u kolonijama prnja-vorskog kotara. Pa i vecina kolonista koja je izrazila namjeru da se iselizeljela je da time, prema ocjeni okruznog predstojnika Jakubovskog,samo manifestuje svoje nezadovoljstvo sa crkveno-skolskim prilikama iizdejstvuje da se one poprave, kao i da se ispune njihovi zahtjevi zaboljim lokalnim komunikacijama, obrazovanjem posebnih katastarskihi seoskih opstina za koloniste i dr.11)

Na raspolozenje poljskih kolonista djelovalo je, prema zapazanjimaorgana lokalnih vlasti, i pisanje poljskih listova ”Pravde” i ”Glasa na-roda” iz Krakova i ”Ilustrovanog tjednika” iz Beca, koji su donosiliclanke o teskom polozaju Poljaka u Bosni i zapostavljanju poljskog je-zika i narodnosti. Ima indicija da su i neki poljski poslovni krugovi izspekulantskih razloga bili zainteresovani za repatrijaciju poljskih kolo-nista. Trebalo je da kolonisti prodaju imanja u Bosni i kupe zemlju uGaliciji. Zato su, izgleda, imale posebno interesa dvije poljske bankeBank krayowa i Bank hipotekarny in Lancut, koje su dosle do velikihzemljisnih povrsina, kupujuci jeftino zemlju od iseljenika u sjevernuAmeriku i Brazil.

Medutim, mada nije doslo do pojave iseljavanja poljskih kolonista,pored ostalog i zbog toga sto nije bio pogodan trenutak za prodajunjihovih posjeda, jer su veleposjednici nudili tada vrlo jeftino begluckaimanja, uzroci njihovog nezadovoljstva privlace paznju. Oni pokazujuda se radilo i o otporu protiv nacionalne asimilacije. Pri tome su,u nedostatku inteligencije iz redova poljskih naseljenika, nosioci ovogotpora bili Poljaci na sluzbi u Bosni, kao sto je bio vojni kapelan izBanjaluke Johan Vojcik i sekretar suda u Prnjavoru Aleksandar Drozd.Njihova djelatnost bila je u vezi i sa nacionalnom agitacijom iz Galicijekoja se primjecivala medu poljskim kolonistima poslije aneksije.12)

Poljski kolonisti dosli su u sukob sa biskupom Markovicem i hr-vatskim katolickim svecenstvom, a takode i sa Hrvatskom narodnomzajednicom. Oni su optuzivali biskupa Markovica i Hrvatsku narodnuzajednicu da nastoje svim snagama da kroatiziraju koloniste i prebaci-vali im da u odnosu na poljske koloniste provode iste metode kao Rusii Nijemci prema Poljacima i Madari prema Slovacima.13)

11) KA KM Pras. 81-47/1 ex 1911, Jakubovski Zemaljskoj vladi 4/101911. Prepis.12) KA KM Pras. 81-47/1 ex 1911, Jakubovski Zemaljskoj vladi 13/91911. Prepis.13) Ibidem

499

Poljski kolonisti su zeljeli da imaju poljske svecenike, osobito odvremena kada su rutenski kolonisti dobili grko-katolicke svecenike iz Ga-licije i kada su osnovali separatne crkvene zupe. Poljaci su bili upucenina svecenike hrvatske nacionalnosti, koji su jedva nesto znali poljski ikoji nisu poznavali prirodu i obicaje poljskih seljaka. Narocito je biloveliko ogorcenje poljskih kolonista protiv biskupa Markovica, koji nesamo sto se suprotstavio njihovim molbama u pogledu svecenstva polj-ske nacionalnosti nego cak nije dozvolio ni da poljski svecenici doduna krace vrijeme o vlastitom trosku i vrse crkvene obrede na poljskomjeziku. Njemu se pripisivalo da je udaljio i poljske casne sestre iz redasv. Feliksa, koje su bile otvorile djevojacku skolu u koloniji Rakovac.

Zelja poljskih kolonista je bila da imaju skole, poput onih u ugar-skoj koloniji Vucjak u prnjavorskom kotaru. Oni se nisu protivili daim djeca uce srpskohrvatski, ali su trazili da se bar u prva dva razredaparalelno uci poljski jezik i da nastava vjeronauke bude na poljskomjeziku. Pod tim uslovima bili su spremni i da sami znatnim iznosi-ma ucestvuju u troskovima odrzavanja skola. Medu njima je vladaloveliko ogorcenje zbog zakljucka Bosanskohercegovackog sabora da seiz zemaljskih sredstava mogu izdrzavati, odnosno subvencionirati samoskole sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom. Inace, u selu Bakinci-ma vojni svecenik J. Vojcik osnovao je ”analfabetsku skolu” sa jednompoljskom uciteljicom.14)

Svoje nezadovoljstvo crkveno-skolskim prilikama izrazili su poljskikolonisti iz Miljevaca i Bakinaca predajom predstavke biskupskom or-dinarijatu u Banjaluci, u kojoj su najavili svoj istup iz sastava dije-ceze i izrazili namjeru da osnuju posebnu poljsku crkvenu zajednicu.Medutim, ordinarijat nije tome pridavao neki znacaj, jer takvo crkvenoodvajanje nije bilo kanonski dopustivo.15)

Banjalucki okruzni predstojnik Jakubovski je smatrao da bi i djeli-micno ispunjenje postavljenih zahtjeva ”u dopustenim granicama” za-dovoljilo koloniste i vecinu potpuno odvratilo od planova za repatri-jaciju.16) Medutim, on je istovremeno zastupao glediste da ce rasutonaseljeni poljski kolonisti u Bosni vremenom morati biti asimilirani odstrane ”hrvatske vecine koja ih okruzuje, slicno kao sto se to zbivau Galiciji sa mjestimicno naseljenim Slovenima, na primjer Cesima”.Jakubovski je primjecivao da vec stari kolonisti upotrebljavaju mnogesrpskohrvatske rijeci, a da njihova djeca bolje govore srpskohrvatskimnego poljskim jezikom. Stoga je bio misljenja da ce se proces asimilacijepoljskih kolonista sa autohtonim slovenskim stanovnistvom izvrsiti sam

14) Ibidem15) Ibidem16) Ibidem, Jakubovski Zemaljskoj vladi 4/10 1911.

500

po sebi, usprkos poljskoj nacionalnoj propagandi. On je smatrao da ceosnivanje poljskih skola tu malo pomoci, najvise toliko da se ovaj procesuspori. Jakubovski je bio ubijeden da ce sinovi poljskih kolonista vecu srednjoj skoli, poceti da se sa malim izuzecima osjecaju kao Hrvati,kao sto se to vec moglo cesto primjetiti kod djece cinovnika koja su uBosni bila rodena i odgojena.17)

Medutim, kao sto znamo nije doslo do primjetnijeg nacionalnog asi-miliranja poljskih, kao ni drugih kolonista od strane domaceg elemen-ta. Proces kroatizacije katolickih doseljenika iz Monarhije, koji je ugradovima bio i za savremenike uocljiv, nije mogao ni priblizno takvimintenzitetom zahvatiti selo, gdje je nacin zivota pogodovao ocuvanjuetnickih osobina kolonista. Primjeri koje sam iznio pokazuju da se nisami kolonisti nisu mirili s tim da budu asimilirani nego su pruzali ot-por. Ipak, za svestraniju ocjenu ovih pojava bila bi potrebna potpunijaistrazivanja odnosa doseljenika sa domacim stanovnistvom, stavova po-jedinih politickih stranaka prema kolonistima i uopste doseljenicima,a takode crkvenih i kulturno-prosvjetnih prilika u mjestima gdje sudoseljenici zivjeli.

(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12, 1975-1976, str. 325-331)

17) Ibidem, Jakubovski Zemaljskoj vladi 13/9 1911.

501

.

502

O NACIONALNOJ POLITICI PETRA KOCICA

Smatram opravdanim sto je ovaj naucni skup unio u svoj program iteme koje se odnose na djelatnost Petra Kocica. Kocic i njegova grupaokupljena oko lista ”Otadzbina” bila je, zbog svog radikalnog opozici-onarstva i demokratizma, ona struja u bosanskoj politici koja je bilanajbliza radnickom pokretu. Pri tome ona u svojim koncepcijama nijeizlazila izvan ideoloskih okvira gradanskog drustva, sto je i u referatudr Envera Redzica dovoljno naglaseno.

Zelim nesto reci o stavovima Petra Kocica i njegove grupe premanacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini i konceptu njihove naci-onalne politike, koji je dotican u oba referata posvecena Kocicu. Tako seu referatu dr Stojana Tomica ”Sistem vrijednosti i politicka ponasanjau djelima Petra Kocica”, izmedu ostalog, kaze da je Kocic bio ”za na-cionalnu ravnopravnost, za jednakost nacija i za vjersku toleranciju”.Tomic dalje navodi kako je Kocic smatrao da su Bosna i Hercegovinapo nacionalnom obiljezju srpske zemlje, ali da se Kocic i njegovi sa-radnici odricu toga da se ikome namece srpsko ime, zalazu se za idejujugoslovenske zajednice, za slogu i posten sporazum s Muslimanima.Za Kocicev nacionalni program autor veli da je izrazito jasan, da bi nakraju zakljucio kako su ”Kocic, njegovi iskreni saradnici i istomisljenici..... spajali licno i nacionalno i internacionalno.”

Smatram da je ovakav pristup Kocicevoj nacionalnoj politici nekri-tican, jednostran i statican. Plediram za jedan takav kriticki pristupkoji bi prikazao evoluciju gledista Kociceve grupe u vezi sa cjelokupnimdrustvenim i politickim kretanjima. Plediram za takvu interpretacijuKocicevih stavova koja ne bi znacila apliciranje danasnjih nasih shva-tanja na ranije istorijske periode, ali koja bi morala pri davanju ocjenauzeti u obzir i tekovine istorijskog razvitka, kao najkompetentnijeg ve-rifikatora ispravnosti odredenih ideja. Medutim, nuzno je napomenutida ni jedna politicka struja u Bosni i Hercegovini pod austrougarskomupravom, ukljucujuci i Socijaldemokratsku stranku Bosne i Hercegovi-ne, nije bila u stanju da pruzi adekvatne odgovore na slozena pitanjaiz oblasti medunacionalnih odnosa, sto je djelimicno bilo i objektivnouslovljeno.

503

Govoreci o Kocicevim pogledima na nacionalno pitanje, autor ci-tiranog referata se zapravo poziva na program objavljen u prvom, vi-dovdanskom broju ”Otadzbine” iz 1907. godine pod naslovom ”Nasarijec”.1) Mada se u pomenutom programu istice nacelo vjerske toleran-cije kao i stanoviste da se nikome nece nametati srpsko ime vec ”neka sezove kako ko hoce i miluje”, ipak to u politickoj praksi Kociceve grupeu predaneksionom periodu nije znacilo i priznavanje nacionalne ravno-pravnosti. Polazeci od teze da je Bosna i Hercegovina srpska zemljai da su njeni stanovnici ”Srbi triju vjera”, ”Otadzbina” nije, u stvari,priznavala Hrvate u Bosni dok je Muslimane smatrala Srbima. Ovajstav dosao je do izrazaja vec u ljeto 1907. godine, kada je ”Otadzbina”u svom desetom broju od 17.avgusta pisala kako se do prije tridesetgodina nije znalo za neku bosansku ili hrvatsku narodnost ”nego je svaEvropa bila uvjerena da su svi Bosanci i Hercegovci Srbi triju vjera”.

Da bi omela slogu ”Srba pravoslavnih i muslimana”, vlada je, pre-ma ”Otadzbini”, po skolama napravila ”fabricirane Hrvate”, koji supoceli svoju okolinu pohrvacivati, ”pa su danas vec svi varosani katolicipostali Hrvatima u neku ruku.”2) O Hrvatima u Bosni kao tvorevini iinstrumentu austrijske politike slicno je pisala ”Otadzbina” i u pozna-tom clanku ”Mirise barut”, koji je izisao 29.februara 1908. po starom,a 12.marta po novom kalendaru, u vrijeme kad se Petar Kocic nala-zio u zatvoru.3) Tako je ideja jugoslovenske zajednice u interpretacijiKociceve ”Otadzbine” u doba pred aneksiju bila, kada je u pitanjuBosna i Hercegovina, antihrvatski intonirana.

Stavovi prema Hrvatima u ”Otadzbini” iz 1907. i 1908.godine imajusvoje dodirne tacke s politikom koju je vodila ”Srpska rijec” u to vri-jeme. ”Srpska rijec” je izricito negirala pravo bosanskohercegovackimkatolicima da se nazivaju Hrvatima i tezila je da se oni, kao i Mus-limani, srbiziraju. Pri tome ni ”Srpska rijec” nije dovodila u pitanjeslobodu vjeroispovijesti i nacelo vjerske tolerancije.4)

1) Vidi: B. C u b r i l o v i c, Petar Kocic i njegovo doba, Banja Luka- Zagreb 1934, str. 43-45; M. I m a m o v i c, Pravni polozaj i unu-trasnji politicki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1814, Sara-jevo 1976, str. 159.

2) Citirano prema M. I m a m o v i c u, op. cit., str. 159, napomena50.

3) ” .....Prije okupacije nije se znalo u Bosni i Hercegovini za narodHrvati, danas je cijela drzavna uprava nalegla na tu narodnost. Pomocunje se i odrzava. I ona je desna ruka u izvodenju paklenih namjera ....””Mirise barut”, ”Otadzbina” Nr 8 od 29/2. 1908.

4) Vidi: M. I m a m o v i c, op. cit. str. 151-153, 165; uporedi: Gros-serbische Umtriebe vor und nach Ausbruch des ersten Weltkrieges. IDer Fall Jeftanovic - Sola - Gavrila, Veroffentlichungen des Reichsar-chivs Wien, Wien 1944, Dok. Nr 91, str. 99-100, 114-115, 131-132.

504

Postavlja se pitanje kako objasniti pomenuta stanovista u srpskojgradanskoj politici prema nacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini,pa i u pisanju Kociceve ”Otadzbine”. Bez pretenzije da dajem gotoveodgovore, zelim da ukazem na neke relevantne okolnosti koje se mora-ju uzeti u obzir pri interpretaciji ove politike. Ta interpretacija mozeuslijediti samo u kontekstu opstih politickih i drustvenih prilika u Bos-ni i Hercegovini i susjednim jugoslovenskim zemljama u periodu predaneksiju i neposredno poslije nje. Smatram da pri tome treba imati naumu:

Neravnomjernost i nedovrsenost istorijskih procesa u nacionalnomrazvitku pojedinih naroda u Bosni i Hercegovini, pri cemu su Srbi postepenu razvitka nacionalne svijesti izrazito prednjacili. Dr. Pavlicevicnam je iznio ilustrativne podatke kakva je u tom pogledu bila situacija1879. godine, u casu izvodenja okupacije.

Suprotnost nacionalnih aspiracija srpske i hrvatske burzoazije u od-nosu prema Bosni i Hercegovini. Dok je krajnji cilj srpske gradanskepolitike bilo pripajanje Bosne Srbiji kao jugoslovenskom Pijemontu, aautonomija zemlje samo etapa na putu do tog cilja, hrvatski politickifaktori u Bosni i Hercegovini, i ne samo u njoj, bili su za aneksiju iprikljucenje Bosne Hrvatskoj. Oni su pothranjivani trijalistickim iluzi-jama, bili za rjesenje hrvatskog nacionalnog pitanja u okviru Austro-Ugarske Monarhije.

Nasuprot tezi da su Bosna i Hercegovina srpske zemlje, stajala jeteza ”da su Bosna i Hercegovina etnicki i drzavnopravno hrvatske zem-lje”, koja je u ekskluzivnoj interpretaciji nadbiskupa Stadlera i njegovedocnije formirane klerikalne Hrvatske katolicke udruge dovodila i do ne-giranja postojanja u Bosni i Hercegovini bilo kog drugog naroda osimHrvata, dok je Hrvatska narodna zajednica zauzimala u tom pogleduelasticnije stanoviste i bila deklarativno za ”najbolje odnose sa Srbimana bazi strogog reciprociteta”. Medutim, i za Zajednicu su bosansko-hercegovacki Muslimani bili ”neprijeporni Hrvati”.5)

Kako klerikalna, tako i liberalno-gradanska struja u hrvatskoj poli-tici u Bosni i Hercegovini vodila je prorezimsku real-politiku. Tu nijestvorena hrvatsko-srpska koalicija kao u Hrvatskoj, nego je odredeneoblike srpsko-muslimanske saradnje na opozicionoj osnovi, u predanek-sionom periodu i u doba aneksione krize, zamijenio, u vrijeme Sabora,hrvatsko-muslimanski pakt na bazi saradnje s Vladom.

5) Vidi: M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1879.do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, Zagreb 1968, str. 9 i dalje 20-30,40-42; L. D a k o v i c, Formiranje politickih stranaka kod bosansko-hercegovackih katolika Hrvata, Sarajevo, 1969, str. 105-107, 251-257.(Rukopis doktorske disertacije).

505

Medutim, nakon aneksije evidentna je dalja politicka evolucija ujugoslovenskim zemljama Habsburske Monarhije, narocito poslije uvo-denja Cuvajeva rezima u Hrvatskoj i pod uticajem balkanskih rato-va, u pravcu priblizavanja srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta ijacanja jugoslovenske ideje. Ovaj politicki razvitak osjetio se i u Bosnii Hercegovini, i to prvenstveno kod omladine, ali je donekle zahvatio iizvjesne opozicione strukture u Bosanskohercegovackom saboru. Ovoje najjace doslo do izrazaja u Kocicevoj grupi. Sam Petar Kocic sepovezuje s omladinom i, prema podacima austrougarskih vlasti, javljase kao jedan od inspiratora antiaustrijskih demonstracija u Sarajevu17.novembra 1912. godine, koje su organizovane u znak protesta protivbalkanske politike Monarhije i njenog protivljenja izlasku Srbije na Ja-dran. Na omladinu koja je ucestvovala u demonstracijama uplivisao je,prema izvjestaju vladinog povjerenika za grad Sarajevo, Petar Kocic i”zagrebacki krugovi”, a demonstranti su pjevali pjesme ”Lijepa nasadomovina”, ”Onamo, onamo”, ”Ej Sloveni”, ”Sumi Marica” i uzvikivali”Zivila sloga Slovena”, ”Zivio, balkanski savez”, ”Zivilo Jugoslovenskocarstvo”, ”Zivio kralj Petar” i ”Dole Austrija”.6)

Mislim da u ovo doba nema bitne ideoloske razlike u shvatanjujugoslovenstva od strane grupe oko ”Otadzbine” i nacionalno-revolu-cionarne omladine, buduci da je kako za jedne, tako i za druge polaznaosnova bio srpsko-hrvatski nacionalni unitarizam. Stoga ne bih mogaoprihvatiti ocjenu da se jugoslovenstvo Kociceve grupe razlikovalo odjugoslovenstva ”Mlade Bosne”, ciji su pripadnici bili, osim srpskih, ihrvatski i muslimanski omladinci.

Ideologija unitaristickog jugoslovenstva postala je sastavni dio pro-gramske orijentacije grupe oko ”Otadzbine”. Tako je krajem 1913, kadse Kocic vec povlaci s politicke pozornice, novi lider grupe dr Dorde La-zarevic istupio u Saboru i, ukazujuci na primjer sloge u Dalmaciji, pledi-rao za srpsko-hrvatsko narodno jedinstvo, osudivsi sovinisticko pisanje”Srpske rijeci” i ”Hrvatskog dnevnika”. Njemu se u ime hrvatske opo-zicione grupe pridruzio Duro Dzamonja, koji je osporio novoj vladinojkoaliciji iskrenost u proklamovanoj saradnji Hrvata i Srba. Dr DordeLazarevic je isticao da su Srbi i Hrvati jedan narod sa dva ravnopravnaimena i, citirajuci brosuru Milana Marjanovica ”Narod koji nastaje”,smatrao je takode da je taj narod koji nastaje ”srpsko-hrvatski narod”,te da od srpstva i hrvatstva danas ”dolazimo do unitarizma”.7)

6) Kriegsarchiv Wien, Nachlass Potiorek A/3 Fasz. 1, Nr 192. Prepisizvjestaja vladinog povjerenika za grad Sarajevo, 18/11 1912.

7) Stenografski izvjestaj II sjednice Sabora Bosne i Hercegovine drzane30.decembra 1913, str. 16 do 22, 35 do 37; uporedi: B. C u b r i l o v i c,op. cit. str. 136, 137; vidi: M. M a r j a n o v i c, Narod koji nastaje.Zasto nastaje i kako se formira jedinstveni srpsko-hrvatski narod, Ri-jeka 1913.

506

Stanoviste da su Srbi i Hrvati jedan narod unio je Lazarevic i u ”Na-crt stranackog programa”, koji je objavljen u ”Otadzbini” od 28.marta(10.aprila) 1914. godine. Polazeci od nacela narodnog jedinstva, u ”Na-crtu” se isticala potreba zajednickog i sporazumnog rada ”srpskih i hr-vatskih narodnih stranaka, kao i priblizavanje, a po mogucnosti i ujedi-njenje srpskih i hrvatskih nacionalnih, kulturnih i privrednih udruzenjanarocito, srpskog i hrvatskog sokolstva”.8)

Zelim da istaknem znacajnu ulogu koju je ideologija integralnogjugoslovenstva odigrala u stvaranju prve jugoslovenske drzave. Unita-risticko jugoslovenstvo, koje se javlja pred Prvi svjetski rat u Bosni iHercegovini u djelatnosti odredenih politickih snaga, ukljucujuci tu iSocijaldemokratsku stranku Bosne i Hercegovine, znacilo je pozitivnupojavu u odnosu na ekskluzivno srpstvo i hrvatstvo. Medutim, njenopozitivno djejstvo bilo je istorijski usko ograniceno. Ova ideologija nijeadekvatno odrazavala stvarnost postojecih nacionalnih odnosa koji sunastali kao tekovine istorijskog razvitka. Ona nije dovoljno uvazavalaznacaj stvorenih razlika izmedu pojedinih jugoslovenskih naroda ko-je su bile posljedica njihove specificne istorije. Notorna je stvar kakoje unitaristicko jugoslovenstvo poslije Prvog svjetskog rata sluzilo kaoparavan za hegemonizam i politiku nacionalnog ugnjetavanja.

Medutim, grupa oko ”Otadzbine” nije bila idejno koherentna kadje bila u pitanju jugoslovenska orijentacija. Gotovo istovremeno kadaje dr Dorde Lazarevic istupao sa svojim stavovima o srpsko-hrvatskomnarodnom jedinstvu, dr Zivko Njezic, potpredsjednik kluba poslanikaoko ”Otadzbine”, u Saboru je nazvao Hrvate ”katolickim Srbima” nepriznavajuci im nacionalnu posebnost, sto je izazvalo buran protestprisutnih hrvatskih poslanika. Ovo se desilo na sjednici od 29.decembra1913, prilikom diskusije o Dimovicevom prijedlogu agrarne rezolucije,protiv koje su istupili pripadnici grupe ”Narod” i ”Otadzbina”.9)

Jos bih se zadrzao na stavu Petra Kocica i njegove politicke grupeprema Muslimanima.

Kocic se, zastupajuci interese kmetova, u doba Sabora ostro su-kobljavao s feudalnim muslimanskim vodstvom. U toj politickoj borbi,koja je nastavljena i poslije izglasavanja zakona o finansiranju otkupakmetova, izgledalo je ponekad da je Kocic protivnik svih Muslimana ida ih izjednacava s begovatom. U toku polemike s muslimanskim listo-vima Kocic je smatrao potrebnim da sam precizira svoj odnos premaMuslimanima, pa je to ucinio u uvodniku ”Otadzbina” od 14.decembra1911. godine. On istice kako borbu za obligatorno rjesenje agrarnog

8) Up. B. C u b r i l o v i c, op. cit. str. 199, 200.9) Kriegsarchiv Wien, Nachlass Potiorek, A/3 Fasz 2, 632, Rohonyi

Bilinskom 31/12 1913, - prepis pisma.

507

pitanja ne smatra ”nikako ni vjerskim ni nacionalnim, nego jedino so-cijalnim pitanjem”. Kocic je ”protiv aga dok god stoje na suprotnomstanovistu, tj. dok god su za fakultativno rjesenje”. Za njega je irele-vantno ”jesu li te age Muslimani ili pravoslavni ili katolici”. Kocic dalje,izmedu ostalog, pise: ”Mi nismo vjerski fanatici, i ako smo dobri pra-voslavci zato i ne mozemo mrziti druge vjere. Mi isto tako postujemoislam kao i katolicku vjeru; i ne borimo se protiv njih ..... I stoga ovdjejednom za svagda izjavljujemo da mi protiv nasih Muslimana nemamonista. Mi znamo da su oni istog jezika i krvi, i da bi trebali, da je srece,da smo jedan narod, ali kad nasi Muslimani hoce da budu anacionalni,mi ih ne mozemo siliti da postanu Srbi; ma da su to zaista po krvi,jeziku i porijeklu. Hocemo i u tome da budemo liberalni”.10) Tako jeKocic u odnosu na nacionalni karakter bosanskohercegovackih Musli-mana, iako u liberalnoj formi, zastupao staru tezu srpske gradanskepolitike.

Inace, u pogledu drzanja Petra Kocica u Saboru prilikom deba-te o zakonu o finansiranju otkupa kmetova, slazem se sa dr EnveromRedzicem da su umjereniji stavovi o agraru u Kocicevom govoru od4.aprila 1911. bili u datom momentu izraz politickog oportuniteta, ane njegovo nacelno opredjeljenje. To vazi u odredenoj mjeri i za drzanjeostalih srpskih poslanika, ukljucujuci i one koji su s Gligorijem Jefta-novicem na celu glasali za fakultativni otkup. Danas nam je poznato izdokumentacije o Eisnerovoj zbirci (koja se cuva u biblioteci Akademijenauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine u Sarajevu, a koristena je u ci-tiranoj knjizi dr M. Imamovica str. 244-245), kao i iz ranije publikovanegrade,11) da je takvo ponasanje srpskih poslanika bilo dobrim dijelomrezultat uputstava iz Beograda, koja im je prenosio dr Emil Gavrila.Cilj je bio da se izbjegne, ili bar koliko toliko ublazi, konfrontacija smuslimanskim predstavnicima i umanji efekat hrvatsko-muslimanskogpakta, na koji se, pored ostalog, gledalo kao na korak u pravcu kroati-zacije Muslimana.

Stanoviste Kociceve grupe prema Muslimanima fiksirano je i u ”Na-crtu stranackog programa” objavljenom u proljece 1914, a u vezi je saevolucijom njene nacionalne politike u pravcu srpskohrvatskog nacional-nog unitarizma. U pomenutom ”Nacrtu” se kaze: ”Stranka drzi da nasinacionalni, politicki i kulturni interesi traze sto skorije i sto pravilnijenacionalizovanje Muslimana, pa ce i sama raditi oko toga i svaki pra-vilan rad u tom pravcu podupirati. Taj rad ne smije niposto biti takavda izaziva trvenja i nesuglasice izmedu Srba i Hrvata. Uopste Musli-mane ne treba pridobivati za ekskluzivno nego za napredno Srpstvo iHrvatstvo, koje stoji na stanovistu narodnog jedinstva.”

10) Up: B. C u b r i l o v i c, op. cit. str. 144-145.11) Grosserbische Umtriebe ... S. 134-136, 167.

508

Pred izbijanje Prvog svjetskog rata Sukrija Kurtovic je medu Mus-limanima bio jedan od onih koji se zalagao za ”nacionalizovanje” Mus-limana u srpskom smislu, polazeci od teze: ”Srbi i Hrvati su jedannarod ali dva plemena.”12) Medutim, ostavljajuci po strani pitanje staje u tadasnjim konkretnim istorijskim okolnostima znacilo orijentisanjepojedinaca medu Muslimanima u smislu srpstva ili hrvatstva, takvo”nacionalizovanje” Muslimana se na kraju pokazalo kao potpun pro-masaj i iluzija. To su spoznali i neki nekadasnji njegovi protagonistiukljucujuci i samog Sukriju Kurtovica, koji se u posljednjim decenija-ma zivota radikalno odrekao ranijih svojih gledista. Pokazalo se, takodekao zabluda da se rad na pridobijanju Muslimana za srpstvo, odnosnohrvatstvo moze obavljati tako da se ne izazivaju ”trvenja i nesuglasiceizmedu Srba i Hrvata” bez obzira na to s kakvih mu se pozicija prilazilo.

Mislim da se iz ovih nekoliko fragmentarno nabacenih napomenavidi kako je neophodno da se nacionalna politika Petra Kocica i njegovegrupe oko lista ”Otadzbina” podrobnije istrazi i kriticki osvijetli.

Na kraju zelim jos da ukazem da je dobro sto smo na ovom naucnomskupu imali i dva referata koji se odnose na politicki odjek banjaluckogveleizdajnickog procesa. Smatram, medutim, da postoji naucna potre-ba da se sam banjalucki proces i njegova pozadina svestrano istraze iosvijetle, i to ne samo u pogledu intencija austrougarske politike, kojesu manje vise poznate. Za politicku istoriju Bosne i Hercegovine prijePrvog svjetskog rata od interesa je da se realno prikazu i odredeni obliciantiaustrijske djelatnosti gradanskih politickih krugova i inteligencije ikriticki ocijeni njihova idejno-politicka platforma. To se odnosi i naaktivnost ”Narodne odbrane”, koja ce i poslije Prvog svjetskog rata, uizmijenjenim drustvenim i politickim prilikama, nastaviti svoje djelo-vanje.

(Banja Luka u novijoj istoriji (1878-1945), Zbornik radova s naucnog skupa odrza-nog u Banjoj Luci od 18-20. novembra 1976. godine, Sarajevo 1978, str. 725-729)

12) S. K u r t o v i c, O nacionalizovanju muslimana, Sarajevo 1914,str. 50.

509

.

510

KRITICKE NAPOMENE NA TEKSTOVE KOJI SE ODNOSE NA

ISTORIJU PERIODA AUSTROUGARSKE UPRAVE I NACIONALNE

ODNOSE U BOSNI I HERCEGOVINI U SEPARATU SR BIH

IZ II IZDANJA ENCIKLOPEDIJE JUGOSLAVIJE, (Zagreb 1983)

Svi znamo da je daleko lakse kritikovati tude radove nego ih samnapisati. Ipak, uz sve obzire i uz puno postovanje napora koje su autorienciklopedijskih jedinica ulozili, sebi bih dozvolio da iznesem izvjesneprimjedbe, prvenstveno na tekstove koji se ticu austrougarskog periodaistorije Bosne i Hercegovine. Govoricu o nekim pitanjima iz materijekoja je rasporedena u nekoliko poglavlja, i to Historija (str. 101-115),Drzavni razvoj i drustveno-politicki sistem (str. 129-137), Narodi inarodnosti (str. 137-145) i Ekonomika (str. 146 i dalje).

Prvo sto bih mogao primjetiti jeste da cesto postoji disproporcijaizmedu obima pojedinih tekstova i znacaja materije koju oni obraduju.Tako je ustanak u Bosni 1875-1878 (str. 100) vrlo koncizno obradenu okviru enciklopedijske jedinice ”Razdoblje turske (osmanske vlasti)”.Na isti nacin tretiran je i sarajevski atentat i izbijanje Prvog svjetskograta (str. 104-105), u jedinici ”Austrougarska uprava 1878-1918”, a danije naznaceno da li ce ova tematika, kao i ”Mlada Bosna”, dobiti po-sebne enciklopedijske jedinice. Nasuprot tome, ”Agrarni pokret 1910”(str. 108), koji je daleko manjeg znacaja u odnosu na ranije spomenutazbivanja, prikazan je sire i to u posebnoj enciklopedijskoj jedinici. Si-gurno da disproporcije u prostoru koji se posvecuje pojedinim temamamogu biti uslovljene i stanjem u nauci, te stepenom istrazenosti pojedi-nih problema, ali ovdje to nije slucaj. Takode postoji znatna razlika unacinu kako je prikazan muslimanski i srpski autonomni pokret, kao i uobimu tekstova o jednom i drugom pokretu. Nova enciklopedijska jedi-nica ”Borba za vjersko-prosvjetnu autonomiju bosanskohercegovackihMuslimana (Autonomni pokret Muslimana BiH)” str. (106-108), na-pisana je uz uvazavanje najnovijih rezultata naucnih istrazivanja. Pritome je navedena i relevantna literatura. Medutim, iz ranijeg izdanjaEnciklopedije preuzeta je jedinica ”Borba za crkveno-skolsku autono-miju Srba u BiH” (str. 105-106), koju je svojevremeno napisao TodorKrusevac. Po obimu, ona je znatno kraca od jedinice o muslimanskom

511

pokretu i zasnovana je na starijoj literaturi. U pomenutoj jedinici ne-dovoljno je obraden politicki i socijalni aspekt srpskog autonomnogpokreta. Trebalo je da Redakcija insistira da se napise nova enciklo-pedijska jedinica i o srpskom autonomnom pokretu, tim prije sto jeo pomenutom pokretu u meduvremenu Bozo Madzar napisao iscrpnumonografiju, koja se u navedenoj literaturi uopste ne spominje.

Iako postoje osjetne razlike u nivou obrade pojedinih enciklopedij-skih jedinica, koje se odnose na period austrougarske uprave, one su,uzevsi u cjelini, u enciklopedijskom separatu vise-manje uspjesno date.Ipak, moglo se izbjeci izvjesno ponavljanje nekih stvari na vise mjestau raznim poglavljima. Osim toga, na nekim mjestima potkrale su segrube faktografske greske i neprihvatljive ocjene kojima nije mjesto uEnciklopediji. Da su tekstovi o kojima je rijec prije publikovanja bilipodvrgnuti adekvatnom recenzentskom i redakcijskom postupku, uvje-ren sam da bi se izbjegli mnogi propusti. Na neke od njih cu konkretnoukazati, i to iduci redom po stranicama onako kako slijede.

Netacno je da je naredbom od 24.12.1879. Bosna i Hercegovinaukljucena 1.1.1880. u zajednicko austrougarsko carinsko podrucje (str.101). Pomenuto ukljucenje izvedeno je, kako je to opste poznato, naosnovu posebnog paralelnog austrijskog i ugarskog zakona (RGBL Nrod 20.XII 1879. i ugarski zakonski clan LII: 1879).

Ni tvrdnja da su ”carine donosile znatan prihod” zemaljskim finan-sijama (str. 101) ne bi se mogla odrzati onako kako je formulisana uEnciklopediji. Ukljucenjem u austrougarsko carinsko podrucje Bosnai Hercegovina je, s obzirom na ustanovljeni princip samofinansiranjauprave, dobijala iz zajednickih carinskih prihoda Austro-Ugarske Mo-narhije godisnju pausalnu naknadu za gubitak prihoda od carine. Madata naknada (tzv. carinski aversum) u iznosu od 600 hiljada forinti niu doba kada je ustanovljena nije bila adekvatna, ona je ipak u prvimgodinama nakon okupacije cinila vrlo znacajnu stavku u zemaljskombudzetu, ciji se iznos kretao oko 7 miliona forinti. Poznato je, medutim,da je na kraju XIX vijeka iznos spomenutog carinskog pausala bio pre-polovljen, a njegov udio u budzetskim prihodima zemlje u godinamapred Prvi svjetski rat pao je na manje od 1%, dok se istovremeno spolj-notrgovinski promet Bosne i Hercegovine i uvoz robe iz inostranstvaznatno povecao. Time su bosanske finansije bile osjetno prikracene, paje problem povecanja ”carinskog aversuma” izrastao u krupno politickopitanje.

Iako je van diskusije ocjena da je ”osnovni teret finansiranja bo-sanskohercegovacke uprave snosio bosanski seljak”, neposredni porezi iosnovni medu njima porez na zemlju, desetina, nisu bili najznacajnijiizvor budzetskih prihoda (str. 101). Zna se da su uskoro po okupacijiprihodi od indirektnih poreza postali veci od prihoda koji su se dobijalina osnovu direktnog oporezivanja.

512

Ne stoji ni konstatacija da su u ”fiskalnoj politici Zemaljske vlade”znacajno mjesto, pored ostalog, imala i ”sredstva dobijena od zajed-nicke vlade u oblasti okupacionog kredita” .... (str. 101). Poznatoje, naprotiv, da je tzv. okupacioni kredit, koje su dotirale delegacijeaustrijskog i ugarskog parlamenta iz zajednickih sredstava Monarhije,sluzio za pokrice troskova nastalih dislociranjem austrougarskih tru-pa u Bosni i Hercegovini (do 1908. i u Novopazarskom sandzaku),kao i za izgradnju fortifikacija i odrzavanje vojnih objekata. Kretanjeovih izdataka u pojedinim godinama zavisilo je od unutrasnjih prilikau zemlji i vanjsko-politicke situacije. Samo su izuzetno, neposredno poulasku austrougarskih trupa 1878, zbog poremecaja u ubiranju zemalj-skih prihoda troskovi civilne uprave u Bosni i Hercegovini podmirivaniiz okupacionog kredita, ali je njih, po odluci zajednicke vlade, trebaloposebno knjiziti i svojevremeno refundirati Ministarstvu rata. I dok jeza 1879. godinu bilo predvideno da se za potrebe bosanskohercegovackeuprave iz okupacionog kredita da predujam od oko 2 miliona forinti, vecza 1880. godinu bosanskohercegovackom budzetu nije bila predvidenanikakva dotacija ili pozajmica sa strane. Upotreba okupacionog kre-dita za civilnu upravu i investicione izdatke u Bosni i Hercegovini bilaje onemogucena i posebnim zakljuckom delegacija. Ministarstvo ra-ta je, medutim, i dalje vrsilo ulaganja u poboljsanje dotad izgradenihzeljeznica koje su bile vlasnistvo vojnog erara, odnosno nalazile su sepod vojnom upravom (Bos. Brod - Zenica, Dobrljin - Banja Luka).U slucaju pruge Bosanski Brod - Zenica svi ti troskovi bili su docnijesumirani i iskazani kao izdaci za gradnju i kada je ova zeljeznica preslau zemaljsko vlasnistvo oni su bili stavljeni na teret bosanskohercego-vackih finansija.

Ne samo da civilnoj upravi nisu odobravana sredstva iz okupaci-onog kredita, vec su zemaljske finansije snosile niz troskova cisto vojneprirode, kao sto je gradnja kasarni, puteva do vojnih objekata i dr.Konstantno su rasli izdaci zemlje za bosanskohercegovacke trupe, ko-ji su zajedno s troskovima za zandarmeriju iznosili, npr. 1911. godine,14,3% cijelog zemaljskog budzeta za spomenutu godinu. Bosna i Herce-govina je bila posebno tesko finansijski opterecena izgradnjom na njenracun skupih strateskih zeljeznickih pruga krajem XIX i pocetkom XXvijeka. Ovo iznosim ne zato sto smatram da bi sve te pojedinosti, inacedobro poznate u literaturi, trebalo da nadu mjesta u enciklopedijskomtekstu, koji je prostorno ogranicen, nego mi je namjera da ukazem ko-liko je manjkava prezentirana opsta slika finansijskog polozaja Bosne iHercegovine pod austrougarskom upravom.

Neprihvatljivo je da se bosanski kmet oznacava bez ikakve ogradekao zakupnik (str. 102). Poznato je da su upravo veleposjednici nas-tojali da se odnos izmedu cifluk-sahibije i kmeta tretira iskljucivo kao

513

privatno-pravni odnos i da kmeta svedu na prostog zakupnika zemlje.Takvu interpretaciju cifluckih odnosa nije prihvatila ni austrougarskauprava.

Pretjerana je tvrdnja da su ”otvorene prozelitisticke teznje sluzbenekatolicke hijerarhije cesto podrzavane od vlasti”(str. 103). Danas zna-mo, posebno na osnovu istrazivanja Tomislava Kraljacica, da je rezimsputavao netakticno i agresivno drzanje katolickog klera i nadbiskupaStadlera u sprovodenju konverzija premda u tom pogledu nije bio uvi-jek dosljedan. Ukupnom politikom rezima polozaj katolicke crkve, kaonjegovog snaznog oslonca, bio je veoma ojacan, ali se ne moze reci daje vlast neposredno podrzavala katolicku propagandu koja joj je pra-vila politicke neprilike i izazivala veliko nezadovoljstvo muslimanskog isrpskog stanovnistva.

Vec odavno je u literaturi vrlo dobro poznato kakva su stanovistaposlije sarajevskog atentata zauzimale pojedine vodece politicke licnostiu Austro-Ugarskoj prema pitanju objave rata Srbiji. Zato veoma za-cuduje podatak da je zajednicki austrougarski ministar finansija i sefbosanskohercegovacke civilne uprave Leo Bilinski ”bio protiv rata” (str.105). Iako je poslije atentata izmedu Bilinskog, s jedne, i vojnih faktora,s druge strane, doslo do razmimoilazenja u odnosu na dalji unutrasnjo-politicki kurs u Bosni i Hercegovini i nastavak rada Sabora, nikako se nebi moglo reci da je Bilinski bio protivnik objave rata Srbiji. On se, isti-na, u pocetku zalagao za nastavak saborske djelatnosti, za diferenciraniodnos prema Srbima u Bosni i Hercegovini i odvajanje ”lojalne vecine”od ”veleizdajnickih elemenata”, smatrajuci da se, i pod pretpostavkomda je rat neizbjezan, u Bosni i Hercegovini ne bi trebalo drugacije pos-tupati nego u drugim zemljama Monarhije. Medutim, Bilinski je vrlobrzo izmijenio svoja prvobitna stanovista i prihvatio glediste da tre-ba zakljuciti rad Sabora. On je na sjednici Zajednickog ministarskogavijeca, 7.jula 1914, izricito podrzavao shvatanje, koje je zastupao pos-ljednjih godina general Potiorek, da se Austro-Ugarska mora obracunatisa Srbijom kako bi mogla zadrzati u svojim rukama Bosnu i Hercego-vinu. Uostalom, sam Bilinski je vjerovao ”da je odlucujuca borba prijeili kasnije neizbjezna”. Evoluirajuci u svojim pogledima, smatrao jeda su poslije pogroma u Sarajevu svi Srbi u Bosni i Hercegovini vrlouzbudeni i ogorceni, pa se ne moze vise razlikovati ko je medu nji-ma lojalan a ko je ”velikosrbin”. U ratu protiv Srbije vidio je tadajedino sredstvo da se postojeca situacija u zemlji sanira. Zato se Bilin-ski, zajedno s ministrom vanjskih poslova Berchtoldom, ministrom rataKrobatinom i predsjednikom austrijske vlade Sturgkhom, suprotstaviogledistu predsjednika ugarske vlade Tisze, da Austro-Ugarska, prije ne-go sto bi se latila oruzja, pokusa na drugi nacin podici svoj prestiz naBalkanu. Tisa je davao prednost diplomatskoj akciji koja bi dovela do

514

velikog ponizenja Srbije. Nasuprot tome, Bilinski je izrazio misljenjeda diplomatski uspjeh ne bi u Bosni ostavio nikakav utisak, jer ”Srbinsamo silu uvazava”. Citirani zapisnik Zajednickog ministarskog vijecaAustro-Ugarske objavljen je jos izmedu dva rata u visetomnoj zbirci do-kumenata ”Osterreich-Ungarns Aussenpolitik von der bosnischen Krise1908 bis zum Kriegsausbruch 1914”, a u nas ga je publikovao Hamdi-ja Kapidzic u Glasniku ADA IV-V/1965, str. 402-411. ”Otkrice” oBilinskom kao protivniku rata ne moze naci oslonca u nauci.

”Nastanak radnicke klase i razvoj socijalistickog radnickog pokreta1878-1918” (str. 108-113) uspjesno je i iscrpno obraden u tekstu kojizauzima nesrazmjerno vise prostora u odnosu na druge enciklopedij-ske jedinice. Medutim, tu je sasvim ispusteno da se navedu podaci oliteraturi. Inace, kod navodenja literature postupalo se veoma neujed-naceno u pojedinim enciklopedijskim jedinicama. Na nekim mjestimanapravljeni su kardinalni propusti, o cemu cu poslije jos nesto reci.

Samo donekle stoji ocjena data u enciklopedijskoj jedinici ”Naci-onalni pokreti i stranke za austrougarske vladavine” da Austro-Ugarska”nije u trenutku okupacije imala izgraden koncept nacionalne politikeu BiH” (str. 113). Neki koncept je, ipak, i tada u opstim crtama vecpostojao. Sef careve vojne kancelarije, general Beck sacinio je 19.ju-la 1878. politicku instrukciju za vrhovnog komandanta okupacionihtrupa, generala Josipa Filipovica, u kojoj je bilo skicirano kakav trebada bude odnos nove vlasti prema stanovnistvu. Filipovicu je nalozenoda posveti osobitu paznju katolickom elementu i muslimanima. Njemuje preporuceno da dovede ”muslimane u blizi kontakt sa katolicima” ida narocito sprijeci ”priblizavanje ili savez muslimanskog s pravoslav-nim stanovnistvom ... ...” Tokom vremena, nacionalna politika oku-pacione uprave dozivljavala je odredene oscilacije i promjene, ali jekao konstanta ostao njen negativan odnos prema eventualnom srpsko-muslimanskom politickom savezu. Takode, i u kasnijim razdobljima,aktualizirana je teznja da se Hrvati i Muslimani priblize i suprotstaveSrbima.

Ovdje ne bih zelio da podrobnije polemisem s tezom da je Musli-manska narodna organizacija bila gradanska stranka (str. 113). Svojerezerve prema toj tezi izrazio sam jos onda kada se ona kod nas prviput pojavila i o tome sam prije nekoliko godina pisao. Ne osporavamautoru pravo da i dalje zastupa svoje stanoviste, ali smatram da mukao vrlo problematicnom nije mjesto u Enciklopediji.

Kao datum osnivanja Hrvatske narodne zajednice naveden je 21.II1908 (str. 114). Tada je zapravo odrzana konstituirajuca sjednica Sre-disnjeg odbora Hrvatske narodne zajednice, cime je proces organiza-cionog ustrojstva Hrvatske narodne zajednice ulazio u zavrsnu fazu.

515

Inace, skupstina u Docu kod Travnika, 16.X 1906, uzima se kao dankada je udaren temelj Hrvatskoj narodnoj zajednici.

U vezi s formiranjem Srpske narodne organizacije mogu primijeti-ti da je datum donosenja ”Sarajevske rezolucije”, 11. V 1907, kao ivrijeme odrzavanja osnivacke skupstine Srpske narodne organizacije 27- 31. X 1907 (str. 114) navedeno po starom, julijanskom, kalendaru,mada to nije posebno naznaceno. Ovo moze zapaziti samo strucnjakupucen u materiju. Kod sireg kruga citalaca to ce izazvati nepotreb-nu zabunu, jer je datiranje svih ostalih dogadaja izvrseno po vazecem,gregorijanskom kalendaru.

Grupa od 12 srpskih poslanika okupljenih oko lista ”Srpska rijec”nije polozila svoje mandate 13. IX 1913. (str. 114). Odluku da polozimandate pomenuta grupa je donijela na konferenciji 19. IX 1913.

Drzanje Dervis-bega Miralema i njegove grupe u Saboru poslijeizbora krajem 1913. ne moze se izjednaciti s opozicionim stavom srp-skih grupa oko ”Naroda” i ”Otadzbine” i trojice hrvatskih disidenata(str. 114-115). Dervis-beg Miralem je jos u jesen 1912. pripadao vla-dinoj radnoj vecini zajedno sa Hrvatskim i Muslimanskim saborskimklubom i grupom oko ”Srpske rijeci”. Mada krajem 1913. godine ni-je sa svojom grupom pristupio sporazumu s ministrom Bilinskim, kojije sklopila nova radna vecina, Dervis-beg Miralem je docnije fungiraokao jedan od stranackih lidera koji su sacinjavali pomenutu vecinu. Utom svojstvu je poslije sarajevskog atentata 1914. Miralem primljenod strane zemaljskog poglavara generala Potioreka, zajedno s prvakomMuslimanskog kluba Rifat-begom Sulejmanpasicem.

Neodrziva je tvrdnja, iznesena u poglavlju ”Drzavni razvoj i drus-tveno-politicki sistem” - ”Historijski pregled”, da je Bosna i Hercegovi-na nakon aneksije ”smatrana krunskom zemljom Habsburgovaca, kojompo ovlastenju vladara upravljaju vlade Austrije i Ugarske” (str. 133).Uprava i vrhovni nadzor nad Bosnom i Hercegovinom spadali su poizricitim odredbama zakona iz 1880, koji je ostao na snazi do propas-ti Monarhije, u nadleznosti Zajednickog austrougarskog ministarstva,tj. zajednicke vlade. O tome, kao i o posebnim ingerencijama austrij-ske i ugarske vlade u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom, istiautor pise na str. 101 i 132, pa je gornji citat u kontradikciji sa onimsto je prethodno napisano. Inace, trebalo je u prikazu drzavnopravnogpolozaja Bosne i Hercegovine u razdoblju 1878-1918. bar nesto naj-opcenitije reci i o zakonodavnoj vlasti monarha do bosanskohercego-vackog ustava 1910. i poslije, kao i o kompetencijama predstavnickihorgana Austrije i Ugarske u odnosu na Bosnu i Hercegovinu.

Nemoguce je prihvatiti glediste da je sa ”stanovista unutrasnjegpravnog poretka BiH ....bila treca drzava unutar Monarhije” (str. 133).Iako se njen pravni sistem razlikovao od austrijskog i ugarskog, Bosna

516

i Hercegovina nije bila drzava nego samo posebno upravno podrucjeAustro-Ugarske. Ovo u nauci uopste nije sporno.

Neprihvatljiva je formulacija u enciklopedijskoj jedinici ”Bosna iHercegovina u socijalistickoj Jugoslaviji” koju je potpisala Redakcija,da se ”prvo zasjedanje ZAVNOBiH-a smatra ..... aktom osnivanja fe-deralne Bosne i Hercegovine te nastavkom nekadasnje njene srednjovje-kovne drzavnosti na novim socijalistickim osnovama.” (str. 127) Pitamse zar je moguce na takav nacin povezivati ZAVNOBiH i srednjevjekov-nu bosansku drzavnost? Osim toga, netacno je i neznalacki napisano:”Socijalisticka federativna (sic) republika Bosna i Hercegovina nastalaje 27.XI 1943. (!) u Mrkonjic-Gradu na Prvom zasjedanju ZAVNOBiH-a” (Isto).

U tekstu koji se bavi ustavnim razvojem Bosne i Hercegovine ukazu-je se, pored ostalog, na ”tradicije bosanske drzave i bosanskog ejaleta”kao na veoma znacajan faktor narodne svijesti ”o potrebi i nuznostijedinstvenog drzavno-politickog okvira BiH.” (str. 133). Mislim da bise daleko suzdrzanije i kriticnije moralo pisati o pomenutoj tradiciji.Podsjecam da je profesor Anto Babic svojevremeno skrenuo paznju nato kako je u narodu veoma slabo sacuvana tradicija o srednjovjekovnojbosanskoj drzavi. On je to nastojao objasniti karakterom bosanskogfeudalizma, koji nije omogucavao da se afirmise jaka kraljevska vlast irazvije svijest o drzavnoj cjelini.

Drustveno-politicki najdelikatnija i u naucnom pogledu, zbog od-sustva odgovarajucih sinteza, najslozenija problematika tretirana je upoglavlju VII ”Narodi i narodnosti Bosne i Hercegovine” (str. 137-145). Taj tekst su, na osnovu istorijske i etnografske literature pisaliautori koji nisu istoricari. U pojedinim segmentima teksta tretiranatematika vise-manje je uspjesno sintetizirana, ali se istovremeno na ne-kim mjestima mogu uociti kardinalni promasaji i improvizacije. Takoveoma zacuduje tvrdnja da se vec od VIII stoljeca imena Srba i Hrvatanalaze u dokumentima o Bosni (str. 137). U osnovnoj skoli se uci da seimena oba naroda prvi puta u dokumentima spominju tek u IX vijeku,i to Srbi 822. godine u franackim analima koji se pripisuju Ajnhardu, aHrvati 852. u povelji kneza Trpimira. Iz stilizacije teksta se vidi da nijerijec o slucajnom lapsusu. Propusti ove vrste nedopustivi su u jednojenciklopediji.

Ukazao bih, takode, da se u tekstu govori kako je za osmanskevladavine uslijedila postepena asimilacija Vlaha ”u sve tri religiozno-etnicke grupacije”, i posebno da su asimilacijom Vlaha i doseljavanje utom periodu jacali Srbi (str. 141-142). Medutim, zna se da je processlaviziranja Vlaha kod nas u biti zavrsen jos u srednjem vijeku i da suu turskom periodu vlasi u prvom redu socijalna a ne etnicka kategorija.

517

Karakteristika priloga o narodima i narodnostima Bosne i Herce-govine kao cjeline jeste da su u njemu nasli mjesto samo oni rezultatii pogledi iz istoriografije koji su se uklapali u koncept autora. To seosobito odnosi na jednostrano koriscenje i pristrasnu selekciju rezultataistrazivanja i ocjena izvjesnog broja istoricara publikovanih u Prilozi-ma Instituta za istoriju u Sarajevu broj 11-12/1975-1976, pod naslovom”Problemi etnickog razvitka u Bosni i Hercegovini”.

U enciklopedijskom tekstu su svi narodi posmatrani u istoj ravni,bez obzira sto je naucno verifikovana cinjenica da je formiranje naci-onalne svijesti i nacionalni razvitak kod pojedinih dijelova stanovnistvau Bosni i Hercegovini bio izrazito neravnomjeran i specifican. Tako se,na primjer, prikaz razvitka Hrvata u Bosni i Hercegovini zavrsava ili-rizmom. Tu se istice zakljucak da je katolicko stanovnistvo u Bosni”znatno razvilo svoju narodnu svijest do XIX st. i osobito u XIX st.,kada se ona identificira s opcom hrvatskom narodnosnom svijesti”. Is-tovremeno se naglasava da je ”hrvatski narod Bosne” uspio docekati”novo doba spreman da se ukljuci u borbu za nacionalno oslobodenjei ujedinjenje BiH sa ostalim nasim zemljama, na programu ilirizma.....” (str. 142) Ne zelim ovdje raspravljati o karakteru i dubini uticajailirskog pokreta u Bosni i Hercegovini. Ogranicicu se samo na to danapomenem da je potpuno prenebregnuto da se ukaze na znacaj uti-caja pravaske ideologije, a zatim i Radiceve seljacke stranke na razvojnacionalne svijesti Hrvata u Bosni i Hercegovini. Citirane ocjene izEnciklopedije pokazuju kako su ignorisani rezultati jugoslovenske isto-riografije u odnosu na problem razvitka nacionalne svijesti kod Hrvatau Bosni i Hercegovini. Dok je krajem XIX vijeka uglavnom bio zavrsenproces formiranja nacionalne svijesti pravoslavnog srpskog stanovnistvau Bosni i Hercegovini, isti proces je kod katolickog hrvatskog stanov-nistva bio tek u toku i odvijao se sa znatnim zakasnjenjem u poredenjusa susjednim zemljama gdje zive Hrvati.

Ocjena da je nacionalna identifikacija Muslimana u XIX st. bila”u punom jeku”, potkrepljuje se tvrdnjom da tada ”Muslimani u Bos-ni u nizu akcija (1829, 1831, 1839, 1850-51, 1878) raskidaju interesnei emocionalne veze sa Turskom”, i da su se ”u doba Berlinskog kon-gresa i austrougarske okupacije ponasali ..... kao zaseban politicki ikulturni entitet”. (str. 143-144). S tim u vezi, prvo bih zelio da kazemda je naucno nezasnovana tvrdnja o raskidanju emocionalnih i interes-nih veza bosanskohercegovackih Muslimana sa Turskom u XIX vijeku.Otpor reformama i sukobi sa politikom turske centralne vlasti neospor-no imaju svoje mjesto u politickom profiliranju bosanskohercegovackihMuslimana i razvoju njihove individualnosti. Medutim, ta zbivanjanisu, ne samo za vodeci feudalni sloj, koji je izgubio raniju politickumoc, nego ni za sire muslimanske mase znacila raskid sa Otomanskim

518

carstvom i njegovom drzavnom tradicijom. Naprotiv, Muslimani nisutada, kao ni ranije, mogli vidjeti rjesenje polozaja Bosne i Hercegovineizvan, vec samo u okviru otomanske drzave i njenog drustvenog sistema.Zbog toga su 1878. i dosli u sukob s politikom Porte koja je, pod priti-skom medunarodnih faktora, prepustala Bosnu i Hercegovinu Austro -Ugarskoj. Pa i pod austrougarskom okupacijom, osnovni pravac musli-manske politike insistirao je na sultanovom suverenitetu i ucvrscivanjuveza s Carigradom. Tada dolazi i do masovnog iseljavanja Muslima-na u Tursku, a impuls za zadnji val seobe, koja je imala svoje dubljedrustveno-ekonomske uzroke, dala je aneksija Bosne i Hercegovine 1908.Sve to svjedoci da je proces distanciranja bosanskohercegovackih Mus-limana od Turske bio dugotrajan. U tom pogledu prelomni uticaj imalisu rezultati balkanskih ratova, kao i Prvog svjetskog rata.

Kada je rijec o Muslimanima, mislim da se ne moze polaziti sa sta-novista da oni u ovom periodu predstavljaju formiranu modernu naciju.Zato ne stoji ocjena da je kod Muslimana krajem XIX i pocetkom XXvijeka postojala ”jasna svijest o posebnosti (njihovog) nacionalnog bicai interesa”. (str. 144). Mada se etnicka, politicka i kulturna indivi-dualnost Muslimana u periodu austrougarske uprave, kao i u razdobljukoje mu je neposredno prethodilo, ne moze dovoditi u pitanje, tu indi-vidualnost nije karakteriziralo postojanje moderne nacionalne svijesti.Sve je to bilo u najuzoj svezi sa socijalnom strukturom muslimanskogstanovnistva u Bosni i Hercegovini, njegovim specificnim polozajem irazvitkom. Koncizan i dosta uspio prikaz tog razvitka do XIX stoljecau enciklopedijskom tekstu dat je na osnovu nekih ocjena BranislavaDurdeva i Nedima Filipovica. Medutim, autori teksta nisu mogli naciozbiljno uporiste u literaturi za izvjesne svoje tvrdnje koje se odnosena nacionalni razvitak Muslimana u XIX i pocetkom XX vijeka, pa supribjegli konstrukcijama i proizvoljnim zakljuccima.

U istom poglavlju govori se o narodnosnim grupama doseljenim uBosnu i Hercegovinu poslije austrougarske okupacije. Pri tome se navo-de izvjesni opceniti podaci o doseljenicima u sjeverozapadnoj Bosni, uzkonstataciju da se zbog koncentracije na tom prostoru oni nisu asimili-rali (str. 144). Mada se to eksplicitno ne kaze, ocito je da se izlaganjeogranicava samo na seljake - koloniste naseljene krajem XIX vijeka, kojisu, ukoliko se nisu docnije iselili, zadrzali do danas svoja odredena na-cionalna obiljezja. O migracijama stanovnistva u Bosni i Hercegovini utom periodu i njihovom uticaju na demografske promjene i etnicke od-nose nista drugo nije receno. S obzirom na nacionalni razvitak u Bosni iHercegovini, propusteno je da se nesto kaze ne samo o stranim seljacima- kolonistima, nego i o ostalim doseljenicima. Vise od polovine svih do-seljenika, kojih je 1910. godine bilo 114.591, ili 6,04% ukupnog civilnogstanovnistva Bosne i Hercegovine, bili su Hrvati, Srbi i Slovenci, dok su

519

ostali bili stranci raznih nacionalnosti, ali najvecim dijelom katolickevjere. Konfesionalna pripadnost, koja je u Bosni i Hercegovini sticajemistorijskih okolnosti postala determinantna za nacionalnu pripadnostdomaceg stanovnistva, igrala je presudnu ulogu i u procesu nacionalneasimilacije stranih naseljenika. Tako je proces kroatizacije nehrvatskihkatolickih doseljenika iz Austro-Ugarske jos prije Prvog svjetskog ratau gradovima ubrzano napredovao, pa je i za savremenike bio uocljiv.Medutim, on nije mogao ni priblizno istim intenzitetom zahvatiti selo,gdje je nacin zivota pogodovao ocuvanju nacionalnih osobina kolonis-ta. U enciklopedijskom tekstu trebalo je, pored ostalog, ukazati namigraciona kretanja i druge fenomene koji su, npr. doprinijeli da je zavrijeme austrougarske uprave i docnije doslo do odredenih promjena unacionalnoj i konfesionalnoj strukturi bosanskohercegovackog stanov-nistva.

Nesto cu da kazem i o tekstu o privrednom razvoju Bosne i Hercego-vine u doba austrougarske uprave, koji je prikazan u poglavlju IX ”Eko-nomika”. U pregnantnom izlaganju dat je niz korisnih obavjestenja,ali osim rezultata istrazivanja samog autora, tekst ni u najopcenitijemobliku ne odrazava respektabilna dostignuca poslijeratne istoriografijena ovom podrucju. Tako je, nasuprot onome sto je u nauci poznato,moglo da se napise: ”Prirodno bogatstvo BiH privuklo je od pocetkaokupacije u znacajnom obimu strani privatni i drzavni kapital”. (str.149). Zna se, medutim, da su austrougarski i uopste strani kapitalis-ticki krugovi dugo vremena po okupaciji bili krajnje uzdrzani u pogleduinvesticionih ulaganja u Bosni i Hercegovini. Izuzev kratkotrajnog pe-rioda neposredno po okupaciji, Austro - Ugarska se sve do pred Prvisvjetski rat ogranicila na to da sopstvena drzavna sredstva daje samoza pokrice vojnih potreba. Zato se okupaciona uprava, kojoj je bionametnut princip samofinansiranja, samo orijentisala na otvaranje iz-vora prihoda u zemlji i sticajem okolnosti postala najvazniji privrednifaktor. Iako se docnije, narocito nakon aneksije 1908, angazuje straniprivatni kapital, osnovno obiljezje bosanskohercegovackoj privredi da-valo je i dalje veliko ucesce zemaljskog erara. Kada pogledamo koja sedjela u popisu literature (str. 155) odnose na ekonomsku istoriju Bosnei Hercegovine u razdoblju od 1878. do 1918. vidimo da se iz poslje-ratne istoriografije pominje jedino knjiga samog pisca teksta. Kako jebilo moguce ne pomenuti autore kao sto su Peter F. Sugar, Ferdo Ha-uptmann, Branislav Begovic i jos neki drugi, koji su zadnjih decenija,na osnovu temeljitih arhivskih istrazivanja, dali radove i monografskadjela iz ekonomske istorije Bosne i Hercegovine ovog perioda?

Inace, kada je uopste rijec o navodenju literature uz enciklopedijskejedinice koje se odnose na istoriju, imamo pojavu da se nerijetko zaobi-laze i presucuju relevantni istorijski radovi. S druge strane, ponegdje se

520

INDEKS IMENA

A

Abdul Hamid 196

Adamkiewicz 490

Adamovic, Danko 215

Aehrenthal, Alois Laxa 106, 167, 249-250,252, 256-260, 267, 269-273, 276, 279, 283-284, 293, 296, 301, 357, 461, 490-492

Agapejeff (general) 198

Ahmetasevic, Muhamed 237

Alajbegovic, Salih ef. 206, 222-223, 234-235, 239

Aleksandar, Obrenovic 185, 201

Aleksic- Pejkovic, Ljiljana 101, 110, 137,424, 428, 436, 439, 448-449, 453, 455, 458

Alibegovic, Fehim-beg 204, 210

Alkalaj, Vito 375, 381-382

Andrassy, Gyula (Julius) 12-13, 16-20, 23-25, 28-29, 44, 54, 57, 64, 67, 79, 81, 83, 96,139, 156, 267, 270, 482

Arnautovic, Serif 115, 136-137, 152, 200,202-206, 210, 215, 218, 220, 226, 232, 240,314, 344, 364, 368, 408, 471

Asboth, Johann 371

Atanackovic, Savo 202

Atanackovic, Stevan 202

Auersperg, Adolf 20, 23-24, 44

Auffenberg - Kommarow, Moritz 253, 260-261, 289, 295, 297-298, 300, 311, 361, 461-462, 495

B

Babic, Anto 517

Babic, Branko 192, 196, 463

Babic, N. 347, 352

Bacquehem, Oliver 165

Badeni, Kasimir 168

Baernreither, Joseph Maria 88, 106-107,119, 164, 251-254, 291, 428, 431

Bahtijarevic, Hifzi 204, 210, 218

Bajkic, V. 50

Bakic, Mitar 197

Balic, Mujaga 239

Balint, Imre 126

Banac, Ivo 395

Banffy, Desider 104, 164, 166, 168

Bardolff, Carl 303, 308-309, 468

Basagic, Safvet-beg 231, 315, 317, 344,366, 409, 464, 471, 491

Batthyany, Tivadar 276

Beck, Wladimir 105, 166, 182, 272, 515

Begovic, Branislav 141, 147, 153, 334, 520

Benckendorff , Alexandar Konstantinovic435

Benedikt, Heinrich 55, 61, 89, 91-92, 100,102, 120, 124, 135, 457

Benko, Isidor 223, 274, 279, 281-283, 292,304-305, 308, 344, 358, 365, 368, 379, 389,407

Berchtold, Leopold 120, 167, 261, 262, 312,427, 429-430, 435, 440-441, 443, 448-450,452-453, 514

Berend, Ivan 93, 424

Bernatzik, Edmund 24-25, 47, 256

Besarovic, -D. Risto 190

Besarovic, Vojislav 87

Bicakcic, Salih-aga 190, 194, 197, 202, 205-208, 220-221, 223, 231-234, 236

523

Bienerth, Richard 251-254, 259, 359, 369,397

Bilinski, Leon 43, 98, 100, 115-116, 118,127-128, 136, 169, 260, 261, 263-264, 306-310, 312-313, 315-318, 350, 411-412, 415,417-418, 429, 461, 467-470, 472-473, 514-515

Biogradlija, Ahmed-beg 203

Bismark, Otto 61, 67, 89, 341

Biscevic, Vasfi-beg 368

Blaskovich, Sandor 208

Blau, Otto 73

Bogicevic, Vojislav 49, 73, 178-179, 197,205, 219, 226, 232, 276, 278, 319, 415, 489

Bojic, Mehmedalija 481

Boog (potpukovnik) 295

Bozic, Kosta 338

Bozic, Risto 369

Bradvarevic, Nenad 203

Brajic, Sulejman 203

Brauner, Josef 45, 316-318, 473

Brodnik, Franz 407

Brosch, Alexander 295, 300

Brozovic, Dalibor 395

Bruck, Karl 54, 55

Buchelen, Carl 156

Bugarski, Ranko 384

Buol - Schauenstein, Ferdinand Karl 54

Burian, Istvan (Stephan) 105-106, 114,122, 125, 151, 174, 239, 249, 251, 257-258,261-262, 268-270, 273-275, 277-283, 285-286, 289, 294, 296-297, 300-306, 308, 317,325, 336, 356, 358-360, 364-365, 369-370,379, 388, 396, 399, 407, 420, 469, 491-496

Bylandt-Rheidt, Arthur 36, 156, 232, 482

C

Cambon, Paul 438, 440

Carlgren, W. M. 167, 268

Cavalletto (poslanik) 84

Ceric, Husein-beg 204

Ceric, Sulejman-beg 202-203, 210, 220,228, 230, 235-236

Charmatz, Richard 27, 43

Chlumecky, Johann 34-35, 67, 70, 72, 78,96

Chlumecky, Leopold 275, 284

Collas, Karl 459-460, 462

Conrad v. Hotzendorf, Franz 267, 271,275, 277, 284, 287, 291, 293, 295-298, 300-301, 303, 310, 428, 470, 486-487, 495-496

Cvijic, Jovan 491

Cvjeticanin (potpukovnik) 284

Czedik, Alois 252

Czornig, Karl 54

C

Cabrajic, Luka 351

Causevic, Dzemaludin 405, 419

Cengic, Ibrahim-beg 239

Cernjajev (general) 82

Cirkinagic, Omer 202, 204, 216, 223, 228,230, 234-235, 237

Cubrilovic, Branko 321, 350, 410, 481, 504,506-508

Cupic-Amrein, Martha M. 348, 471

Curcic, Fehim ef. 380

C

Cerovic, Bozidar 136

Cirkovic, Sima 180

Corovic, Vladimir 137, 170, 179, 428, 431-432, 443, 453

D

Daniel, Ernest 164

Danilo (sin Nikole - prijestolonasljednik)195

Danon 376

Dantscher v. Kollesberg, Theodor 40, 44

Dedijer, Jefto 344

Dedijer, Vladimir 108, 180, 284, 311

Deftedarevic, Ibrahim-beg 442, 462

Despot, Mirjana 52

Dimitrijevic, Lazar 319-320, 351

Dimitrijevic, Mito 426, 428, 442, 453

Dimitz, Ludwig 158

524

Dimovic, Danilo 115, 152, 314, 328, 350,377, 410, 470-471, 473

Dimtschoff, Radoslave M. 52, 104, 132,156, 166, 446

Disraeli, Benjamin 83

Drozd, Aleksandar 499

Dumba, Nikolaus 46

Duranda di Cavaliere 95

DZ

Dzabic, Ahmed ef. 206, 220-223, 225-228,231-234, 236-238

Dzabic, Ali Fehmi ef. 195, 199-200, 202,205-206

Dzaja, Srecko M. 384, 387,

Dzamonja, -Duro 336, 351, 410, 506

Dzinic, Hamdi-beg 471

Dzinic, Mahmut-beg 202, 204, 209, 228,234, 240

Dzinic, Ragib-beg 207, 228

Dzuverovic, Josip 131

-D

-Dakovic, Luka 125, 127, 180, 187, 212,249, 322-323, 505-Dorde ( grcki princ) 192-Dordevic, Dimitrije 90, 101-102, 124, 137,170, 193, 424, 426, 428-429, 431, 433, 438-439, 443-Dordevic, Vladan 191, 193, 201, 229-Durdev, Branislav 187, 352, 384, 519-Durdevic, Nikola 192, 201, 204, 209-210,220, 237-Duric, M. 209, 213-Durisic, M. 440-Durkovic, Maksim 330

E

Ehli, Islam 198, 203

Egerton 81

Eisenman, L. 24, 27

Eisler, Robert 119

Ekmecic, Milorad 53, 180, 182-183, 265,269, 280, 299, 315, 318, 384, 408, 461, 463-464, 483-487

Elliot 81

Erakovic, Sima 362-363, 369

Eskinazi, S. Albert 380

F

Fabris, Antun 233, 234

Fadilpasic, Mahmud-beg 208, 240

Faladzic, Sulejman ef. 214

Falk 44

Feifalik, A. 465

Fidahic, Semsi-beg 208

Filan 236, 238

Filipovic, Josip 17, 157, 159, 182, 392,478, 481-482, 515

Filipovic, Muhamed-beg 137

Filipovic, Nedim 384, 519

Firdus, Ali-beg 177, 179-181, 202, 207,216-217, 223, 227-229, 231, 235, 237-240,368,

Fischer - Reinau 126

Fischer, Josef 380

Forster, Zdenko 450-452

Fournier, August 13, 58, 119

Franz Ferdinand, v. Habsburg Este 27,252, 263, 266-267, 275, 283-284, 292, 300,303, 308-309, 311-312, 357, 413, 459, 462,468

Franz Joseph I (Franjo Josip I ) 22, 30,121, 157, 192, 254, 264, 267, 279, 414

Fufic, Nikola 211

Fuhr, Christoph 280

Furth, Hugo 118

G

Garasanin, Ilija 182

Gasic, Gavro 335, 363,

Gavranovic, Berislav 54, 55

Gavrila, Emil 180, 192-193, 200-201, 213-214, 230, 238, 508

Gazi, Husref-beg 190

Gersic, Gligorije 185

Gjebic - Marusic, Kosta 336, 343

Gladstone, William Ewart 83, 183, 197

525

Glodo, Mujaga 239

Gluhic, Sefkija 491

Goluchowski, Agenor 167

Gonda, Josef 158

Gradascevic, Becir-beg 368

Grailer, Iring 53

Grdic, Scepan 129

Grdic, Vasilj 351

Gross, Mirjana 111, 135, 179, 186-187, 253,265-266, 268, 271-272, 276, 284, 289, 291,311-312, 332, 361, 402, 409, 506

Grunberg, Karl 125

Grunfeld 376

Guttenberg, Emil 165

H

Hadzibegovic, Iljas 141, 151, 187, 319, 322-323, 328, 334-336, 338, 341, 345, 372-373,376, 379, 498

Hadzidamjanovic, Risto 210

Hadzijahic, Muhamed 177, 180, 182, 189,191, 195-196, 200, 224, 385, 404, 460

Hafizadic, Ahmed-beg 202, 204-206, 215,218-219, 225-226, 228

Hafizadic, Hasim-beg 388

Halacevic, Junuz 208

Halilbasic, Mustaj-beg 239, 366

Hallgarten, Georg W.F. 89, 100-111, 156,426, 438-440, 449, 457

Hamm, Josip 395

Hanak, Peter 25-27, 88-89, 91, 256

Hankic, Serif-aga 204

Hantsch, Hugo 43, 45, 54, 120, 139, 283,426-429, 432, 442, 458

Hasanpasic, Hamdi-beg 203, 205-206, 212,215, 219-221, 223-224, 232, 235-236

Haselsteiner, Horst 317

Hauke 12

Hauptmann, Ferdo (Ferdinand) 11, 28, 35,39, 50, 55, 58, 74, 76, 80, 82, 85, 90, 99-100, 108, 131, 137-139, 143, 145, 148, 150-151, 156, 160, 169, 176, 178, 202, 249, 296,312, 317, 333, 371-372, 385, 390, 449, 451,466, 471, 489, 520

Haymerle, Heinrich 54-55, 80, 82, 84, 143,484, 486

Hegedus, Alexander 161

Hellbling, E.C. 25

Henda, Ahmed-aga 197, 202, 206-207, 223,227-228, 234-237, 239

Hertz, F. 102

Hofmann, Leopold 18, 71-72, 74, 162

Hofmeister, H. 341

Holtz, G. 371

Horvath 44

Hrelja, Kemal 99, 132, 147, 172

Hribar, Ivan 136

Husedinovic, Hamid 208

I

Ibrahimpasic - Kukavcic, Mustaj-beg 219,225-226, 228, 234, 388

Imamovic, Mustafa 180, 185, 187-189, 191,211, 214, 224, 229, 240, 274, 320, 324, 332,358, 379, 409, 504, 508

Islamov, Tofik M. 107, 268

Ismail (kediv) 84

J

Jahic, Dzevad 387

Jaksic, Aleksa 184, 197

Jaksic, Grgur 11, 484

Jaksic, Sreten 339, 351

Jakubovski, Franz 499-500

Jankijevic, Viktor 366

Jankovic, Milan 131

Jarak, Nikola 489

Jeftanovic, Gligorije 115, 136-137, 152,177, 179-180, 189-190, 194, 197, 208-210,214, 218-220, 223, 233, 235, 238-239, 329,377, 508

Jelinovic, Zvonimir 162

Jellinek, Georg 40

Joakim III (patrijarh) 235

Jojkic, Milan 314, 350, 470

Jokanovic, Vlado 187, 387

Jovanovic, -Dorde 119

526

Jovanovic, Lazo 220

Jovanovic, Slobodan 185, 191, 194, 201,229

Juzbasic, Dzevad 49, 55-58, 68-69, 75, 85,98, 108, 119, 137, 143, 145-146, 148, 152,156, 158-160, 163, 166-171, 173, 199, 247-248, 250, 254, 262-264, 289-291, 293, 297-298, 309, 312, 324, 332, 346, 348, 357, 365,379, 388, 390, 399, 403, 408, 412, 419, 466-469

K

Kajtaz, Husaga 206, 222

Kajtaz, Ibrahim 234

Kalice, Heinrich 483, 486

Kallay, Benjamin 55, 85, 107-108, 126, 131,145-147, 149, 151, 160-168, 170, 185-186,188, 194-197, 199, 201, 216-218, 221, 227,230, 232, 238, 249, 268, 285-287, 392, 399,485

Kalnoky, Gustav 483, 485-486

Kaludercic, Stevo 363

Kann, Robert A. 26

Kantz 44

Kapetanovic, Mehmed-beg Ljubusak 387

Kapidzic, Hamdija 11, 13, 18, 28, 37, 55,66, 85, 99, 104, 108, 122, 130, 134, 136-137, 144, 170, 179, 181-184, 198, 247, 251,253-254, 263, 265, 269, 272, 274, 277-278,288-289, 291, 295, 299, 306, 309, 314, 318,325, 327, 332, 357, 364, 378-379, 428, 432,443, 462, 464, 469, 481, 483-484, 489, 493,515

Kapor, Savo 328, 351

Karabeg ef. Ahmed 202, 206-207, 209,216, 223, 235

Karabegovic, Husein-beg 481

Karadzic, Vuk Stefanovic 190

Karoly, Mihaly (Michael) 81

Kaser, Karl 319-321, 330, 351, 401, 471

Kasanin, R. 456

Kasikovic, Nikola 194

Kazazovic, Salih 202-203, 211, 219, 231

Kemeny (baron) 71

Kemura, Ibrahim 460

Khuen - Hedervary, Karoly 128, 369-370

Kiszling, Rudolf 311

Kobinger 277

Kocic, Petar 276, 305, 330, 338-340, 351,410, 503-504, 507-509

Koerber, Ernest 164, 167-168, 418, 420

Komadina, Mujaga 202, 206-209, 216-217,223, 235

Komjathy, Miklos 25, 256, 317-318

Konstatinovic, Natalija 196

Konta, Ignaz 158

Korb von 75

Kosier, Ljubomir St. 114, 133, 136

Kossuth, Ferencz 276

Kraljacic, Tomislav 284, 376, 387, 464,489, 514

Kraljevic, Andrija 190

Kramar, Karl 429

Krasojevic, -Duro 192, 201, 209, 213

Kresevljakovic, Hamdija 125, 127, 136, 376

Krobatin, Alexander 415, 449, 514

Kronawetter, Ferdinand 45, 77

Krulj, G. 99

Krusevac, Todor 114, 132, 135-136, 183,185-186, 189-201, 220, 239, 276-277, 332,338-339, 374, 376, 392, 511

Kucukalic, Ibrahim 119

Kucukalic, Salih-aga 368

Kudrjavcev, 73

Kuh-Chrobak, Paul 100, 116

Kujundzic, Kosta 192, 208, 220

Kulenovic, Ahmed-beg 211

Kulenovic, Muhamed-beg 225, 388

Kulenovic, Skender-beg 206, 235, 236

Kulovic, Esad ef. 376, 380

Kuluglija, Hajri-beg 228

Kuljanin, Vukan 330

Kuna, Herta 387, 395

Kuranda, Felix 118

Kurtovic, Sukrija 409, 509

Kutschera, Hugo 197, 206, 216, 222, 232

527

L

Lakisic, Hasan-beg 206, 222, 234, 239

Lamp, Karl 292, 331

Lange, Fridrich 138, 175, 296

Latas, Omer-pasa 51, 195

Lazarevic, -Dorde 350-351, 410-411, 506-507

Leveleye, E. 371

Lohnstein 100, 116, 467

Lovrencic, Rene 205

LJ

Ljubibratic, Mico 184

Ljubibratic, Savo 336

M

Madzar, Bozo 343, 417, 419, 512

Madarevic, Junuz-aga 239

Mahmutcehajic, Rusmir 387

Majer, H. 457

Majkic, Kosta 363

Malbasa, Ante 85, 107, 177, 185, 187, 189,392

Mandic, Nikola 135, 152, 309, 315, 317,336-337, 361-362, 364, 366-367, 414, 417,471

Marcus 44

Marjanovic, Milan 410, 506

Markovic, Marijan 114, 134-135, 499-500

Marz, Eduard 91-92, 94, 102-103

Masarik, Tomas G. 328, 429

Masic, Mujaga 205, 208, 237

Mautner, M. 454-456

Mechtler, Paul 175

Medinlija hadzi Ibrahim 480-481

Memic, Mustafa 463

Mensdorf - Pouilly - Dietrichtstein, Albert432, 435-437, 440-441

Mesic, Adem-aga 115, 136-137, 152, 180,471

Miedlig, Michael 384

Mikic, -Dorde 494

Miklos, Karl 126

Milan, Obrenovic (kralj) 184, 191, 486

Miletic, Svetozar 198, 203

Milicevic, Franjo 185, 196

Miralem, Dervis-beg 204, 206-207, 209-

210, 212, 218-219, 223, 225-226, 234, 240,

314, 368-369, 388, 404-406, 460-461, 471

Miralem, Hamza-beg 219, 225

Miralem, Ibrisim-beg 234

Mirko (sin knjaza Nikole) 196

Miskolczy, Julius 58, 61, 96, 103

Misajkov, D. 453

Mitrovic, Andrej 270

Mrljic, Petar 329, 337-338

Music hadzi Ahmed 481

Musovic, Ejup 463

N

Napoleon I Bonaparta 63

Nazecic, Salko 269

Neuwirth 53

Nezirhodzic, Hasan 227

Niec, Vladimir 116-117, 466

Nikola, Petrovic (knjaz Crne Gore) 194-

196, 233

Noot, Hugo 118

Nordling, Wilhelm 156

Novakovic, Jovan 235

Novakovic, Stojan 191, 193

Nuri - Hadzic, Osman 177-180, 196-197,

210, 217, 231

NJ

Njezic, Zivko 343, 363, 369, 411, 507

528

O

Okuka, Milos 391, 395

Omanovic, Fata 199, 206

Opacic, Petar 299

Orbin, Mavar 384

P

Pallavicini, Johann 492

Papic, Mitar 129, 392, 395

Paskaleva, Virzinija 101-102, 425

Pasic, Osman-beg 207, 368

Pasic, Zijad-beg 207-208

Pavlicevic, Dragutin 49, 52-53, 505

Pechy (ugarski ministar saobracaja) 44

Peco, Asim 389

Pejanovic, -Dorde 127, 381

Perin, -D. 131

Petrovic, Diogen 329

Petrovic, Rade 59

Petrovic, Stana (kcerka knjaza Nikole) 196

Pinto, Avram 372

Pissarev, J.A. 102, 429, 457

Pitner, Karl 197, 364

Pittreich, Heinrich 280

Plener, Ernest 41-42, 45-46

Plenker, Georg 50, 85

Pleterski, Janko 266

Poincare, Raymond 438

Popovic, J. 131

Popovic, Matija 363

Poschel, Moritz Ritter 221, 250

Potemkin, V.P. 84

Potiorek, Oskar 115-116, 118, 126-128,134, 136, 169, 263-264, 265, 287, 300-307,309-313, 316-317, 397, 399, 410, 412, 414,416-417, 427, 432, 442-443, 461, 464, 466-473, 493, 498, 514, 516

Prcic, Osman ef. 202, 204, 209, 220, 223,232, 235, 236

Privilica, Dervis-beg 204

Privilica, Hasan-beg 481

Prunk, Janko 266

Purivatra, Atif 387

R

Radenic, Andrija 271, 275

Radovic, Vladimir 192, 194

Radulovic, Risto 377, 381-382

Rakic, Lazar 192-193, 205

Ranky, Gyorgy 93, 424

Raznatovic, Novak 194, 201

Rechberger, Walther 52, 155

Redlich, Joseph 25, 107, 248, 256, 281,289, 397-398, 428, 431, 443

Redzic, Enver 352, 385, 387, 503, 508

Regele, Oskar 284

Reinohl, Fritz 193, 328, 378

Reiter, Norbert 384

Renner, Karl 26-27, 103

Riedl, Richard 463

Rieger, Frantisek 43, 45

Ristic, Vasa 114, 133, 135-136

Rizvanbegovic-Stocevic, Mehmed Ali-pasa194-195

Rizvic, Muhsin 408

Rohonyi, Julius 308

Roskiewicz, Johan 50-52, 73, 95, 132

Rotkopf, Moritz 379-380

Rudit, (baron) 116

Rukavina, Mihajlo 195, 216, 219, 231

Rumpler, Helmult 270

Rzehak, Ferdinand 481

S

Salamunovic, Ivan 328

Salic, Muhamed 204, 239

Salis, J.R. 83-84, 89

Salisbury, Robert Cecil 81-83, 484, 486

Salkic hadzi Hasan 481

Salom, D. Avram 380

Salom, Jesua 119, 342, 374, 376, 379-380

Salvator, Leopold 127

Sandor, Vilmos 424

Sandor, Pal 89, 102, 110-111

Sarac, Suljaga 204

529

Saric, Murat 368, 404

Sarkotic, Stjepan 269, 416-420

Sauter, Hermann 49, 57, 69, 85, 87-88,92, 97-98, 103, 107, 109, 111-115, 117-118,134, 139, 171, 247, 332

Savic M. Milivoj 426, 453, 455-457

Schemua, Blasius 288, 298, 300, 311

Schieder, Theodor 384

Schiessel, Franz 192

Schmarda, Josip Baptista 119, 127

Schmid, Ferdinand 11-12, 38, 42, 85, 97-99, 113, 117, 123, 125, 129, 132, 137-139,171-172, 175, 247, 256, 292, 296-297, 331,373-375

Schneller, Rudolf 11

Schonaich, Franz 260, 275, 277-280, 282,287, 292-298, 301-302, 357-360, 397, 495-496

Schonfeld, F.M.L. 482

Schulz (konzul) 80

Schuster, Rudolf 450

Schwarz, Adolf 236

Schwarz, Karl 159

Schwarzenberg, Felix 54

Schwegel, Joseph 56, 70, 73-74, 78, 81

Shek, Adalbert 288, 368, 460

Sieghart, Rudolf 25, 90, 256, 326

Simic, -Dorde 191

Simic, Jovo 329, 363, 410

Singer, Bernhard 156

Skaric, Vladislav 51, 177, 201, 220, 235,239, 376

Skene, Alfred 44, 45

Skoko, Savo 425, 436, 438-439, 456

Smailkadic, Rifat 227

Softic, Isa 204

Somogyi, Eva 250, 267, 293

Sosnosky, Theodor 427, 438, 440

Spahic, Mehmed ef. 195, 196

Spaho, Mehmed 87

Spalajkovic, Miroslav 198

Spitzmuller - Harmersbach, Alexander250, 468

Srskic, Milan 338, 348, 351, 361, 364, 409,487

Stadler, Josip 186, 212, 505, 514

Stancic, Ljiljana 386-387, 391, 395

Stojancevic, Vladimir 182, 214

Stojanovic, K. 425, 453

Stojanovic, Nikola 122, 177, 179, 363, 366,368

Stojcevic, Stojan 330

Stokanovic, Pero 333

Stremayr, Karl 27, 30

Sturgkh, Karl 413, 449, 451-452, 514

Suceska, Avdo 187, 384

Suess, Eduard 46

Sugar, Peter 20, 42, 85, 127-128, 131-132,146, 151, 160, 520

Sulejmanpasic, Ali-beg 207

Sulejmanpasic, Rifat-beg 137, 314, 366,388, 461, 464, 471, 516

Sunaric, Jozo 317, 367

Suppan, Arnold 266, 271, 280-281

Svrzo, Ahmed 197

Szapary, Frigyes Friedrich 34, 71-72

Szell, Kalman (Koloman) 19, 167-168, 208,482

S

Sabanovic, Hazim 136

Sahinagic, Avdaga 239

Santic, Aleksa 194

Sarac, Sulejman 225, 491

Saric, Ivan 337

Sehic, Nusret 181, 188, 200, 203-204, 207,212, 215-220, 228, 230-231, 233-234, 236-237

Sehovic ef. Jusuf 239

Semsikadic (muftija) 478-481

Skaljic, Nezir 231

Snjaric (general) 460

Sogolj, Salih 205

Sola, Vojislav 136-137, 177, 179-180, 192,194, 209-210, 220-221, 329, 363, 377

Sunjic, Marko 387

530

T

Taaffe, Eduar 27, 30, 35, 43-45, 163-164,341

Tadin, Kalist 411

Talloczy, Ludwig 317

Tausanovic, Kosta 192

Tejlor, Dz. A. 83, 425, 436, 439

Tepic, Ibrahim 49-50, 52, 73, 85, 142

Teskeredzic, Rifat-beg 234

Teufik (kediv) 84

Teufik-bej 227

Tezner, Friedrich 25, 42

Thommel, Gustav 49, 94

Tisza, Istvan (Stefan) 316-317, 416-417

Tisza, Kalman (Koloman) 13, 19-21, 23,27-29, 31-32, 34-35, 43-44, 67, 70-73, 78,157, 165, 485

Todorovic, Svetozar 49, 73

Tomasic, Nikola 402

Tomic, Jasa 201, 203, 205, 209, 213, 219

Tomic, Stojan 503

Topal, Osman-pasa 52, 387

Trifkovic, Stjepo 194, 198, 203, 219, 235,238

Troyer 351

Tuzlic, Bakir-beg 180-181, 202, 204, 206-207, 209, 216-218, 235, 238

U

Uebersberger, Hans 442-443

Uhlirz, Karl 12, 27, 43

Ulbrich, Joseph 25

Uzicanin, Omer-aga 197, 239

V

Vago, Josip 87

Varesanin, Marijan 278, 285-287, 293-295,297, 299-301, 359, 365, 495, 497-498

Vasiljevic, Vaso 330

Vejzovic, Suljaga 330

Verosta, Stephan 284, 299

Veselinovic 201

Vesnic, Milenko 201

Vinaver, Vuk 194

Vinogradov, K. B. 102, 265, 270, 284, 429,457

Visontay, Samuel 208

Vojcik, Johan 499-500

Vojvodic, Mihajlo 191, 431

Vuckovic, V. J. 11, 484

Vukanovic, Savo 381

W

Wank, Solomon 268

Weinwurm, Franz 265, 300, 312, 315, 318,472

Wekerle, Sandor (Alexander) 104-105, 174,251, 255, 263, 272, 276, 290-291

Werner, Karl Heinz 53, 61, 89, 91-92, 94,100-103, 457

Wertheimer, Eduard 12-13, 16, 20, 58, 96,139, 482

Wessely, Karl 414

Wimpffen 84

Winzor, Anton 277-282, 388

Wolski 64

Wurmbrand, Nobert 11-12, 42, 292, 331

Wurtenberg, Wilhelm 84, 159

Z

Zaharic, Jeftomir 195, 221

Zaimovic, Dervis-beg 237

Zajimovic, Semsi-beg 203

Zalezski (austrijski ministar finansija) 450

Zaplata, Rudolf 51, 54

Zarzycki, Miron 389

Zelic - Bucan, B. 59

Zollner, Erich 27

Zurunic, Teodor 309

Z

Zerajic, Bogdan 327

Zivanovic, M.Z. 327

Zolger, Ivan 24-25, 256

531

citiraju i u naucnom pogledu promasene knjige. To je kod nas doneklepostao vec manir, iza koga se mogu nazirati i odredeni licni animo-ziteti, odnosno afiniteti. Nedostaci ove vrste morali su se otkloniti uredakcijskom postupku. Smisao navodenja literature uz enciklopedijskejedinice nije samo u tome da se oznaci odakle je autor uzeo podatke zasvoj tekst, nego i da uputi citaoca na najbitnija naucna djela i radoveo odredenom pitanju.

Steta sto su ovakvi i slicni propusti umanjili nesumnjivu vrijednostovog zamasnog naucnog poduhvata.


521