Seminarski rad

1

UvodMalo dete ispoljava jaku i trajnu potrebu da ostane sjedinjeno sa svojom majkom u simbiotinom odnosu. Ova tendencija ostaje prisutna i u kasnijim fazama a kod nekih osoba i porodinih grupa do kraja ivota. Ona predstavlja nesvesno porodine grupe, uostalom kao i svake druge ljudske grupe, i uslovljava ponaanja njenih lanova. Sreemo je kod dece sa ulaskom u grupu drugova. Prema psihoanalizi re je o katektiranju spoljanjih objekata. Proces sjedinjavanja stoji u stalnom dijalektikom odnosu sa procesom odvajanja, cepanja ove fuzione veze dete-majka ili dete-ostali svet. On je naroito znaajan za razvoj individualizacije i personalizacije deteta. Sjedinjavanje se u prvo vreme odvija preko dojenja, hranjenja, nege oko pranjenja sfinktera. Dete se osea sjedinjeno sa majkom onda kad je ona prisutna i kad predstavlja realni izvor stimulacija. Stoga mentalna higijena razvojnog doba insistira na trajnom prisustvu majke ili zamene za majku. Nama je danas jasno da afektivni odnos izmeu majke i deteta predstavlja osnovni i bitni inilac u organizaciji i sintetizovanju njegovog telesnog, oseajnog, saznajnog i socijalnog razvoja deteta. Danas isto tako znamo da u ovo afektivno polje izmeu deteta i majke veoma brzo ulaze otac, braa, sestre, ostala rodbina i konano svaka nova osoba iz njegove spoljanje realnosti. Trenutak cepanja dijade majka dete i formiranje odnosa sa treom osobom, najee ocem, nosi elemente monog agensa koji detetu daje pogodnost da se odvaja iz simbiotike veze sa majkom i da zapone svoju individualizaciju i personalizaciju. Istovremeno, ono se sjedinjuje sa novom, treom osobom i zapoinje proces socijalizacije i ireg drutvenog ukljuivanja. Dobro prilagoena majka, odnosno dobro prilagoena porodina grupa, omoguie svom detetu onoliko fuzionisanja i odvajanja koliko mu je potrebno da se osea zavisnim i nezavisnim i da neutralie svoje primarne libidinozne i agresivne pulzije. Majka, odnosno porodina grupa, koje ispoljavaju vei stepen oseajne nestabilnosti, lomljivosti i socijalne neprilagoenosti i ija je snaga linog, odnosnog i porodinog Ja manja,

Seminarski rad

2

pokazae vei stepen anksioznosti i agresivnosti bilo u fazi sjedinjavanja, bilo u fazi odvajanja. Moe se oekivati da e provocirani strah u ovim porodinim grupama pospeiti razvoj patolokih mehanizama odbrane neurotinog ili psihotinog tipa. Ovi patoloki porodini mehanizmi odbrane, neposredno utiu na telesni, oseajni, saznajni i socijalni razvoj lanova porodine grupe, naroito dece i to utoliko patogenije ukoliko je dete mlae. Tipovi interakcija usvojeni i izgraeni u porodinom krugu predstavljaju modele za identifikaciju. Dete se identifikuje i sa tipom objektnih odnosa koji se uspostavljaju izmeu roditelja, brae i sestara, kao i sa njihovim linostima. Izlaskom iz porodinog kruga dete ulazi u isti ili slini sistem odnosa sa decom svoje kulture. Oekujemo da e njegovi procesi fuzionisanja, odvajanja i tipovi interakcija biti slini tipovima interakcija ostale dece u pretkolskoj i kolskoj ustanovi. Ovo e omoguiti vei stepen integracije i dobrog funkcionisanja u novoj drutvenoj sredini. Pretkolska i kolska ustanova predstavljaju vane drutvene ustanove u kojima dete mora da savlada sledee odnose: Odnos sa vaspitaem ili uiteljem, na koga dete prenosi svoja pozitivna i negativna oseajna iskustva vezana za linosti roditelja. Ono sada obnavlja obrasce fuzionisanja i odvajanja koje je donelo iz porodinog kruga i istovremeno eli da se priblii i udalji od ove vane odrasle figure. Oivljavanje i prenos ranijih oseajnih sadraja, strahovanja, otpora i neprijateljstva vezanih za roditelje i obrazaca ponaanja, moe biti izvor sukoba sa ustanovom u celini. Uuspostavljanje odnosa sa grupom dece predstavlja najvaniji posao" za dete. Deje grupe, struktura i organizacija kok nude detetu bogata nova oseajna i socijalna iskustva i nameu mu pritiske, regulacije, takmienje, rivaliziranje i disciplinu. Promene u njegovim odnosima u ovim sredinama unose nove promene u porodine odnose. Proces odvajanja iz porodine grupe ubrzan je i moe izazvati vie strahovanja kod roditelja. Hiperprotektivni stavovi roditelja spreavaju proces individualizacije i socijalizacije u grupi drugova i posredno mogu ometati prilagoavanje deteta na kolu u celini i njegov uspeh u savladavanju gradiva. Roditelji koji ubrzavaju proces odvajanja i ne dozvoljavaju introjekciju i identifikaciju, osujeuju detetovu potrebu za

Seminarski rad

3

sjedinjavanjem i ne neutraliu njegove primarne pulzije. Ova grupa dece ispoljavae takoe tekoe prilagodavanja. Haim smatra da su kod takve dece veze sa roditeljima pune zavisnosti i nesigurnosti, da je strah od odvajanja i gubitka objekata jai i ne dozvoljava ukljuivanje u grupu. Ona ispoljavaju tekoe u oseajnoj razmeni i sauestvovanju sa drugima, nesposobna su da prihvate takmiarski status u grupi i lako se povreuju. Ili pak, ispoljavaju acting out" reakcije, sklona su kontliktima i asocijalnim ispadima. Ova naa teorijska razmatranja i saznanja nameu nam sledea pitanja: Prvo, kakve posledice se mogu oekivati od ranog odvajanja deteta od majke koja radi i koja ga ostavlja samog ili smeta u jasle ve nakon etvrtog ili estog meseca ivota i preputa brizi mnogobrojnih i stranih osoba? Poznato je da beba tek nakon osmog meseca ivota uspeva da fuzionie dobru i lou majku u jedinstveni objekt. Isto tako nam je dobro poznato da svako odvajanje pre tog uzrasta, a neka deca i kasnije odvajanje doivljavaju kao destruktivno, jer se fuzionisanje odvija samo u realnom prisustvu majke. Nae istraivanje dece na hraniteljskom smetaju otkriva nam da veina ove rano odbacivane dece neguje mit o majci i intenzivno trpi od posledica ranog i nasilnog odvajanja. Tek krajem prve godine dete uspeva da doivi majku kao celinu i u njenom odsustvu. Prema onome to mi danas znamo o objektnim odnosima, pre ovog uzrasta kontakt bi morao da bude ne samo kvalitetan nego i trajan i kontinuiran. Drastini primeri ovakvih oteenja poznati su svim kliniarima u vidu separacionog straha i anaklitike depresije. Ako je posredi rano odvajanje i smetaj dece u ustanove izgleda da ne moemo biti sasvim spokojni ak ni onda kad smo uspeli da ustanovu organizujemo po tipu porodice i kad smo skratili vreme boravka dece u njima. Uz izvesne ograde, moemo tvrditi da e sve mere tehnike i organizacione prirode biti manje vredne nego onaj elementarni i esencijalni afektivni odnos koji se moe uspostaviti i negovati samo izmeu deteta i majke ili jedne i stalne osobe u okviru porodice. Sigurno je da e prilagoavanje bebe na jasle zavisiti od kvaliteta prvih introjekcija i identifikacija koje joj dozvoljavaju da organizuje autonomne odbrane od straha na odvajanje i da obavi nova investiranja u osoblje ustanove, a da pulziono razdvajanje ne bude suvie dezorganizirajue . Isto tako je sigurno da veina dece izgrauje ove odbrane tek oko prve godine ivota i da je odvajanje pre tog uzrasta tetno. Izraelski autori istiu svoja pozitivna

Seminarski rad

4

iskustva sa podizanjem dece u ,,kibucima,, i smatraju da su tetne posledice umanjene ili ak i izbegnute, jer su deca, roditelji i osoblje kibuca" deo jedne iste drutvene zajednice. I nae drugo pitanje: ta se dogaa sa detetom koje je uspelo da postigne relativnu prilagoenost u ustanovi u toku dueg boravka? Diatkine smatra da izlazak iz ustanove predstavlja novo odvajanje i uspeh e zavisiti od kapaciteta roditelja da preprave" Ja deteta. Ovaj problem za nas je utoliko sloeniji to nam se ini da su u jasle, a i u ustanove za sedmodnevni boravak, pa moda i ustanove za dugotrajno leenje od hroninih telesnih oboljenja, smetena deca iz ekonomski i drutveno ugroenijih porodica i to se preventivne mere ne mogu osloniti samo na strunjake za mentalnu higijenu, nego na drutvo u celini. To zahteva mnogo vee poduhvate ekonomske i politike prirode.1

Hopper, R., R. C. Naremore (1978): Childrens speech: A Practical Introduction to Communication Development, New York: Harper & Row Publishers, str.267.

1

Seminarski rad

5

1. Dete u pretkolskoj ustanoviTranzicija iz predkolske ustanove u osnovnu kolu jedna je od najznaajnijih promena u ivotu svakog deteta. Stavovi deteta i roditelja prema novoj ustanovi mogu imati dalekosene posledice na uspeh u kolovanju. Kao mogui uzroci diskontinuiteta navode se tradicionalne razlike izmeu predkolske ustanove i osnovne kole, nedovoljna saradnja vaspitaa i uitelja, kao i nedovoljno definisane funkcije prvog i drugog stupnja sistema vaspitanja i obrazovanja u naoj zemlji. Ni sam sistem nije jasno definisan: emu slui, kojim vrednostima se rukovodi, ta je svima zajedniko, ta razliito, zavisno od uzrasta, potreba i interesovanja dece i interesa drutva.2 Studija koju su obavili Klov, Dauet i Bejt (Cleave, Jowett i Bate 1982), je jasno pokazala da postoji vertikalni diskontinuitet izmeu ova dva nivoa i da deca mogu doiveti i doivljavaju strepnju i stres ukoliko prelazak nije bio blago izveden. to je najvanije, ovi efekti e verovatno negativno uticati na deje uenje na poetku osnovne kole. Imajui u vidu informacije o ranom uenju deteta, o razvijanju novih strategija delovanja i razumevanja jasno je da diskontinuitet moe da igra znaajnu ulogu u procesu uenja mladog deteta. Diskontinuitet kao forma novog stimulativnog iskustva sa sigurnim okvirom predstavlja nain proirivanja iskustva detinjeg uenja i razumevanja, ali da bi se odrala njegova korist, nepodudarnost ne sme da bude suvie velika. Polaznu osnovu, koja nam pomae da diskontinuitet shvatimo kao pozitivno iskustvo, daje nam shvatanje u kome se unutranja neravnotea posmatra jednim od inioca razvoja (pored unutranjih i spoljanjih faktora koji utiu na razvoj pojedinca). Gesel smatra, da organizam koji se razvija neminovno u stanju nestabilne i promenljive ravnotee. Isto je tako neminovno, da organizam, koliko god to moe, ograniava i oblike i intenzitet te neravnotee. Pijaeov doprinos je u daljem razvijanju ove ideje, da dete poseduje autoregulativne bioloke sisteme, kojima uspostavlja sve vee stanje uravnoteenosti, to oznaava razvoj.Vigotski je2

Danilovi, M.: Perspektive savremene nastave, Prosvetni pregled,Beograd,1971., str.27.

Seminarski rad

6

ukazao na to da je ova pojava kulturno uslovljena, i znaajna je njegova teorija zone narednog razvoja, tj. ideje da uenje treba da ide korak ispred razvoja. Bruner govori o svrsishodnosti suoavanja deteta sa problemima koji e ga naterati da ubrza svoj put ka sledeoj razvojnoj fazi, za to nisu dovoljni samo problemi ve je za to potrebno oseanje nedovoljnosti, raskoraka izmeu elja i mogunosti, izazov koji podstie traganje za izlazom iz problemske situacije. Najbolji razvojni motiv i podsticaj na aktivnost je... prevazilaenje nesklada izmeu onoga emu dete tei i onoga za ta je sposobno, pod uslovom da taj nesklad ne bude suvie veliki da ga ne bi obeshrabrio, niti suvie mali, jer ne bi bio stimulativan. Prelaz sa jednog nivoa obrazovanja na drugi neminovno dovodi dete do oseanja diskontinuiteta, ali nema razloga zato se on ne bi posmatrao kao pozitivno iskustvo uenja, a ne kao traumatian doivljaj sa kojima se suoavaju neka deca (Curtis, 1998). Jer, svaka promena sredine dovodi do oseanja diskontinuiteta, prekida sa poznatom okolinom, ljudima, decom, nainom rada... Iako diskontinuitet moe igrati dobru ulogu u uenju i postati novo stimulativno iskustvo ukoliko se dete osea sigurnim, jaz izmeu ova dva nivoa ne treba da bude suvie veliki. U protivnom, to e delimino ili potpuno ometati uenje i moe imati negativne uticaje na detetovo prilagoavanje na kolu. Klouv, Dauet i Bejt (1982) na osnovu analize podataka do kojih su doli bavei se pitanjem diskontinuiteta, zakljuili su, da se oseanje diskontinuiteta manifestuje u sledeim oblastima: okruenje, razliitost programa i broj ljudi sa kojim je dete u kontaktu. Isti autori naglaavaju ...da se sledee stvari moraju ispuniti da bi se diskontinuitet sveo na najnii mogui nivo: 1) Promene i uvoenje novih iskustava moraju biti postepeni, a ne nagli; 2) Ludi,mesta i stvari moraju biti donekle poznati, a ne potpuno strani, i 3) Deca moraju imati oseanje sigurnosti, a ne nepostojanosti (Kakavulis, 1988, 78). Da bi se olakao prelaz iz jedne ustanove u drugu, ovi autori takoe predlau: 1) vebanje u predkolskoj ustanovi da deca sede mirno, da sluaju i da ne upadaju u re; 2) vebanje da se deci obraa kao grupi i odgovaranje na instrukcije; 3) drati prvi razred prvih nedelja na okupu da bi se deca

Seminarski rad

7

meusobno to bolje upoznala i da bi ostvarila odgovarajui kontakt sa uiteljicom; 4) postepeno uvoenje dece u situacije kada je veliki broj dece na okupu, posebno u dvoritu, na odmorima, i 5) pojaavati vezu odrasli dete oslovljavajui decu imenom i ostvarivanje kontakata oima u situacijama kada se detetu obraa kao delu grupe... Kertis (1998), pak, na osnovu gore pomenutog istraivanja Klouva i saradnika, kao i svog promiljanja o pitanju diskontinuiteta izmeu vrtia i kole navodi etiri podruja na kojima dete moe da doivi oseaj diskontinuiteta. To su: 1) promena fizike sredine, 2) razlike u organizaciji razreda u ove dve sredine (opadanje broja odraslih, broj dece i poveanje zahteva deci da budu nezavisnija), 3) diskontinuitet u programskom sadraju (jeziku i komunikaciji) i 4) razliitost ideologija u vrtiima i kolama. Na osnovu navedenih istraivanja i razmiljanja o doivljavanju diskontinuiteta prilikom prelaza iz vrtia u kolu, smatramo da se oni deavaju u sledeim oblastima: fiziko okruenje, socijalno okruenje, jezik i komunikacija, disciplina, koncepcijske razlike meu ustanovama i diskontinuitet u programskom smislu.

Seminarski rad

8

2. Diskontinuitet i kolske dece u slovljen fizikim okruenjemPromena fizike sredine jedno je od najoiglednijih promena koje se deavaju prilikom prelaza iz predkolske ustanove u osnovnu kolu. Uticaj promene sredine na dete zavisi od toga da li je postojalo prethodno iskustvo posete koli, upoznavanje njenog eksterijera i enterijera. Dolazei iz vrtia kao poznatog objekta, dete se suoava sa promenama koje zahtevaju upoznavanje i prilagoavanje fizikim promenama koje ustanove podrazumevaju. Dete se u vrtiu naviklo na izgled i organizaciju objekta, koja je po svim standardima prilagoena deci predkolskog uzrasta, uzimajui u obzir na samo pedagoko-psiholoke karakteristike dece, nego i estetske i zdravstveno-higijenske kriterijume. Objekat ustanove je svojim ureenjem za decu privlaan i razumljiv. Nena organizacija je podsticajna za detinje aktivnosti, uz uvek dostupne igrake, materijale i sredstva za izvoenje aktivnosti, eksperimentisanje, igru, pre svega za samostalno i dobrovoljno odabrane aktivnosti... Organizacija prostora omoguava slobodu kretanja, ostvarivanje kontakata s drugom decom, ali i povlaenje u osamu, ako je detetu to potrebno. Eksterijer vrtia sa svojim sadrajima prua mogunost deci predkolskog uzrasta za slobodnim kretanjem, igrom i drugim aktivnostima. Meu ostalom decom, dete pred polazak u kolu je najstarije i to mu daje oseaj sigurnosti. Za razliku od svega to je bilo poznato u vrtiu, dolazak u kolu donosi velike promene u doivljavanju objekta. kolske zgrade su veinom velike, sa dugakim hodnicima i sa nizovima uionica, u kojima je raspored sasvim drugaiji. Klupe i stolice poreane u nizu jedna za drugom mogu se uiniti veoma strano deci koja su prvi put kroila u kolu. Nametaj i veliina prostora mogu delovati udno i pre svega restriktivno, jer onemoguavaju slobodno kretanje dece. Nedostaju i kuci za igru i osamu, tako da je dete u svakom trenutku prisiljeno da boravi sa ostalom decom i da se bave istim (dirigovanim) aktivnostima. Uionice su prilino uniformisane i nematovito ureene, svedene na klupe, stolice i tablu. Svaka dodatna oprema ili dekoracija zavisi od date kole, a pre svega od umenosti uitelja, koji moe, do odreene mere, hladnu prostoriju uionice uiniti mnogo prijatnijim za boravak dece. Na hodnicima za vreme odmora i u dvoritu deca prvog razreda su najmlaa, i njima buka, galama i jurnjava starije dece

Seminarski rad

9

deluje zastraujue. Velika travnata ili asfaltirana povrina dvorita sama po sebi deluje zastraujue za malo dete, koje se po pravilu osea sigurnim na malim prostorima uz prisustvo osobe kojoj veruje. Velika povrina, puna starije dece koja su samostalnija i samouverenija deluje obeshrabrujue i ne predstavlja mesto gde e dete rado provesti dui vremenski period. Veliki broj dece i galama mogu da budu veoma loe iskustvo za dete koje zapoinje svoje kolovanje. Jo jedna u nizu potekoa, odnosno novina na koje nailaze deca u koli jesu toaleti, odnosno korienje pisoara, na ta deca nisu navikla. Kontinuitet u prostornom smislu najvie doivljavaju deca, koja su pohaala vrtie pri kolama. Ona su u veoj meri imala mogunost da upoznaju objekat kole, uionice i da borave u dvoritu, kao i da upoznaju zaposlene u koli. Ipak, i u ovom sluaju postoji mogunost relativne odvojenosti predkolske grupe od kole, koja nije u domenu fizike blizine, ve se odnosi na nerazumevanje potrebe kontinuiteta i saradnje vrtia i kole. Fizika blizina ustanova ne znai automatski da postoji saradnja, i da e detinje iskustvo ulaska u kolsku zgradu biti pozitivno. Klouv, Dauet i Bejt (1982) su identifikovali nekoliko karakteristika okoline, kritine za detetovo prilagoavanje: 1) Obim i veliina objekta i njen sadraj; 2) Veliina i raspon njene teritorije i poloaj sredstava kao to su toalet, igralite, dvorite, i drugo i 3) Organizaciona ogranienost kretanja oko teritorije i unutar njene osnove. Oni su takoe identifikovali uslove pomou kojih se moe olakati prelaz iz jednog objekta u drugi: 1) Veliina opreme u uionici treba da bude prilagoena deci; 2) Postepeno upoznavanje sa kolskim objektom; upoznavanje novih i neistraenih delova kole moe biti uzbudljivo iskustvo, ali ono treba biti postepeno; 3) Organizovati prostor tako da odgovara detetu i njegovim potrebama, i 4) prethodno upoznavanje sa kolskom zgradom detetu e dati ideju ta ga oekuje kada poe u kolu. Ovi istraivai su doli do zakljuka da diskontinuitet u fizikom smislu ne utie u velikoj meri na detinji napredak i da nije suvie ekstreman. Redovnom saradnjom obeju ustanova i pre svega posetama vrtia koli, svi negativni uticaji koje novi prostor donosi mogu se ublaiti.

Seminarski rad

10

3. Diskontinuitet u socijalnom okruenjuDeca dolazei iz vrtia doivljavaju jo jednu promenu, promenu socijalnog okruenja. Za razliku od porodice, dolaskom u ustanovu dete postaje lan drutva iji je on samo mali deo. To drutvo je grupa ili njegov razred, dok su oni deo veeg drutva, tj. vrtia i kole. Boravei u predkolskoj ustanovi ona su stekla odreeni nivo samostalnosti, ali i pored toga uvek su mogla raunati na pomo odrasle osobe. U koli se, meutim, od deteta oekuje vei nivo samostalnosti u izvoenju svih aktivnosti, na ta nisu navikla. Ta samostalnost se ogleda kako u oblaenju i svlaenju odee i obue, tako i u obavljanju svakodnevnih kolskih aktivnosti. Postoji neslaganje u odnosu prema samostalnosti dece meu zaposlenima u vrtiu i u koli. Taj sukob kriterijuma i oekivanja dovodi do velike zabune meu decom, koja (moda) oseaju da im se samostalnost vie gui nego to se podstie i razvija. Razlog za to je u dominaciji dirigovanih aktivnosti, strogih planova i programa, koji ne dozvoljavaju fleksibilnost u nastavi. Za razliku od vrtia, gde su aktivnosti dobrovoljno prihvaene od strane dece, gde kontakti sa odraslima zavise od tipa aktivnosti kojima se deca bave, u koli su sve aktivnosti voene od strane uitelja, kao dominantne osobe. Tako se i kvalitet odnosa odraslidete menja, od odraslog koji organizuje, omoguava i podstie bavljenje razliitim aktivnostima, do odraslog koji dominira svakom aktivnou. Tako deca nemaju mogunost bavljenja aktivnostima po sopstvenom izboru. Percipiranje odraslog kao osobe koja dominira svim aktivnostima utie na kvalitet emocionalnog odnosa prema njemu i to isto tako oznaava promenu u odnosu na kvalitet odnosa sa vaspitaicom u vrtiu. Jedan od uzroka diskontinuiteta izmeu vrtia i kole nalazi se u injenici da je atmosfera u vrtiu oputena, meusobni odnosi vaspitaa i dece su vie prirodni, a manje formalni, pa je u skladu sa tim deci prijatniji boravak u vrtiu nego u koli. Menja se i kvalitet odnosa meu decom. Od zajednike igre, druenja, saradnje koji postoje u aktivnostima, dolazi se u kolu, gde deca sede tako to su jedni drugima okrenuli lea, gde ne postoji mogunost za meusobnu komunikaciju za vreme asova, i gde je saradnja meu decom prilino ograniena. Ona je svedena iskljuivo na period za vreme odmora. Odnosi meu decom nemaju karakter postojanosti, oni se stalno menjaju, deca se pregrupiu, okupljaju i razilaze.

Seminarski rad

11

Ova forma diskontinuiteta se moe ublaiti paljivim usklaivanjem stavova zaposlenih u obema ustanovama u odnosu na znaajna pitanja koja se tiu samostalnosti dece i socijalnih odnosa, imajui u vidu potrebe dece. Klouv, Dauet i Bejt (1982) dali su sledee predloge za ublaavanje socijalnog diskontinuiteta: 1) postepeno uvoenje dece u situacije kada se ono iz manje grupe pomera ka onoj sa veim brojem lanova; 2) kontinuirano prisustvo odraslog; 3) vebanje u predkolskoj ustanovi da se sedi mirno, da se slua i da se ne vie ili da se ne ubacuje kada neko govori; 4) vebanje u vrtiu da se deci obraa kao grupi i da se zadaci izvravaju, odnosno da se na postavljena pitanja pojedinano odgovara; 5) na poetku kolske godine drati na okupu celo odeljenje, da bi se deca to bolje upoznala, i da bi se uspostavila veza sa uiteljicom; 6) jaanje veza izmeu uenika i uitelja tako to e se deci obraati imenom i uspostavljanjem kontakta oima.

Seminarski rad

12

4. Diskontinuitet predkolske i kolske dece do kojeg dolazi zbog koncepcijske razlike izmeu vrtia i koleRazmatrajui mogue tipove diskontinuiteta sa kojima se deca suoavaju prelaskom sa jednog nivoa obrazovanja na drugi, neminovno dolazimo i do koncepcijskih razlika koje postoje izmeu vrtia i kole. Vaspitai u vrtiima istiu znaaj ivota i rada u grupi za irok socijalni i individualni razvoj deteta. Oni deci obezbeuju edukativni milje u kojem se podstiu i zadovoljavaju deiji interesi. Vrti se fokusira na pruanje osnovne nege i doivljavanje oseanja sigurnosti, kao i sticanje osnovnog iskustva ivota u kolektivu, saradnju i deljenje. Kognitivni razvoj se ne zanemaruje, ali se na njenom podsticanju radi manje neposredno, kroz igru, slobodno izabrane aktivnosti, potujui detinja interesovanja i mogunosti. Tako se obezbeuje mogunost uenja i sticanj osnova za dalje napredovanje u koli. 3 Takoe se istie znaaj emocionalnog razvoja i razvoja kreativnosti. Za razliku od takvog shvatanja, u koli se istie znaaj kognitivnog razvoja, podsticanja intelektualnih mogunosti uei osnovne vetine kao to su pisanje, itanje, osnovne matematike operacije, osnove prirode i drutva. Slobodno izabrane aktivnosti ne postoje, jer su ak i predmeti kao to su likovna umetnost uglavnom odreivani temom od strane uitelja. Funkcija vrtia nije samo priprema dece za kolu, ve je njegov znaaj pre svega u doprinosu razvoju deje linosti. Psihoanalitiari istiu znaaj mentalne klime u kojoj je provedeno predkolsko detinjstvo. Samom orijentacijom vrtia na razvoj socio-emocionalnih aspekata linosti, uz negovanje stvaralatva, podsticanja samostalnog izraavanja, aktivnosti putem igre i aktivnosti po dejem izboru, on odudara od zahteva i organizacije koju namee kola svojom usmerenou na predmete i forsiranjem kognitivnog razvoja. Meusobni odnosi vaspitaa i dece su oputeniji, to deci opet vie prija, za razliku od kole, gde se kvalitet odnosa menja, i pomalo postaje hladniji.

3

Danilovi, M.: Perspektive savremene nastave, Prosvetni pregled,Beograd,1971., str.25.

Seminarski rad

13

U dejem vrtiu naglasak se stavlja na socioemocionalni razvoj, neguje se stvaralatvo, slobodno izraavanje kroz igru, uz dominaciju slobodno izabranih aktivnosti. Obrazovanje predkolske dece doprinosi njihovom trajnom razvoju, a ne samo neposrednoj pripremi za kolu. Ono treba da omogui irok podsticajni ivot, da omogui razliite kontakte, upoznavanje sa prirodom, sa sredinom itd. i svojim ukupnim radom pomogne razvoj onih osnovnih sposobnosti koji ine pretpostavku za uenje matematike, maternjeg jezika, poznavanja prirode i drutva. Neophodno je podsticanje deteta u sticanju razliitih saznanja da bi se razvile njegove opte sposobnosti i napravila osnova neophodna za kasnije sticanje znanja i obezbedila motivisanost za dalje uenje, razvijanje radoznalosti i saradnje. Program dejeg vrtia je fleksibilan, a metode rada polaze od dejih interesa i odreene spontanosti i iz ovog razloga je takva sredina najbolje prilagoena deci uzrasta do sedam godina. U predkolskom periodu je potrebno da postoji primat metoda nad programom, jer metode obezbeuju funkcionisanje i razvoj sposobnosti. Program dejeg vrtia pored toga treba da bude program deteta tj. da odgovara osobenostima njegovog miljenja i emocionalnim interesima. U dejem vrtiu rad je individualizovan, po meri deteta, njegovih mogunosti i individualnih potreba. Prilikom vaspitanja male dece treba imati u vidu, najvaniju injenicu, da vaspitanje mora biti ukljueno u ivotni kontekst. Da u ivotnom kontekstu oseti smisao onoga to se od njega trai, da ima mnogo prilike da posmatra i sarauje sa ljudima u raznovrsnim delatnostima, da mu na raspoloenju stoji vreme za igru u kojoj moe da prerauje i varira svoje doivljaje i utiske, da je okrueno mnogim modelima odraslih linosti, obrascima ponaanja i njihovim posledicama. ivotni kontekst za uenje je bitan do desete godine ivota deteta. Vaspitno-obrazovni rad u dejem vrtiu se fokusira na radoznalost, stvaralatvo, unutranju motivaciju, usvajanje metoda saznanja, optoj inteligenciji, razvoju individualnih osobina kao uslovu opte socijalizacije i stvaranju u svesti opte kulture o ovom svetu, sebi, drutvu i prirodi. Uenje je povezano sa razvojem, odnosno uenje se odvija kroz aktivnosti koje se zasnivaju na dejoj sposobnosti invencije i nezavisnosti, na njihovim interesovanjima i potrebama, a izvodi se u obliku igara i ogleda. U ovakvom radu na uenje se gleda kao na proces aktivne organizacije i adaptacije, iji se koreni nalaze u samom organizmu.... Osnove programa predkolskog vaspitanja u nas su koncipirane na osnovu shvatanja da obrazovanje predkolskog deteta treba pre svega da vaspitava.

Seminarski rad

14

To znai da obrazovanje treba da razvija dobru motivaciju za uenje, da neguje one mentalne strukture koje dete ve poseduje, da podstie razvoj unutar ve ostvarenih postignua, i da stvara uslove za dalji razvoj u samoj obrazovnoj sredini izazivanjem nepodudarnosti izmeu izgraenih mentalnih funkcija i stavljenih zadataka. Postoji stav da vrti u vaspitnu strukturu treba da ukljui obrazovni rad, dok kola treba da obrazovanje transformie u vaspitanje mladih. Za razliku od vrtia u kojoj su dominantne aktivnosti po slobodnom izboru dece, u koli se polazi od realizacije programa koji mora da se usvaja odreenim tempom, a sadraj asova odreuje uitelj, to deci daje manje prostora za odluivanje. Sa jedne strane, kola detetu postavlja zahtev za detinjom samostalnou, a sa druge strane kolski propisi, nastavni planovi, nastavne metode i sadraji, svaki pokuaj samostalnosti i samoinicijative ne podstiu, ve naprotiv, ak i gue. Dete u koli mora biti spremno da prihvata obaveze koje mu ova ustanova namee. Uitelj dobija grupu dece koja su razliitog iskustva, razliitih psihofizikih sposobnosti i od te grupe u prvih par meseci treba da izgradi kolektiv. Pored toga javljaju se i individualni problemi, potekoe u navikavanju na obaveze koje namee kola i preobimni nastavni planovi, pa stoga ostaje manje vremena za line kontakte uitelja i dece i individualan pristup detetu, na koje je dete u vrtiu naviklo. Prvi dani kolovanja dece nisu adekvatno prilagoeni navikama uenika koji dolaze iz predkolskih ustanova. U koli ima mnogo ekanja da doe uitelj, da se zavri jedan as, da pone drugi, to deci predstavlja tekou pri adaptaciji. Terminologija je apstraktnija, to dovodi do zabune meu decom jer ne shvataju znaenje rei. Za razliku od vrtia, tu je naglasak na razvoju kognitivnih sposobnosti uz obavezne nastavne predmete i nastavne asove. Na decu se stalno vri pritisak da bi postigla to bolje rezultate i da dobiju to bolje ocene i stoga ocena postaje osnovni motiv uenja, dok bi ideal bio da deca rade i stvaraju, a da su ocene samo rezultat tog procesa. Zato je prelazak u osnovnu kolu jedna od najteih promena u ivotu deteta. Prelazak sa jednog nivoa obrazovanja na sledei stavlja ogromne zahteve pred dete, kao to je prilagoavanje novim uslovima koji nisu nimalo slini onima iz vrtia. Razliita sredina dovodi do tekoa u adaptaciji dece. U emotivnoj sferi i socijalizaciji uenika postoje problemi u smislu prilagoavanja dece na prelazu iz predkolske ustanove u osnovnu kolu. Zato kola treba da uvaava ono to je dete do tog trenutka postiglo u svom razvoju i da joj to bude osnova za dalji rad.

Seminarski rad

15

5. Uticaj porodice na zdravo formiranje predkolskog i kolskog detetao poetkom ovog stolea pisala e E. Key: Naai konstruktivni moment u vaspitanu oveka este odluan, miran poredak u domu, negov mir i lepota. Srdanost, rad, prirodnost u domu razviau dobrotu, volu za radom i ednostavnost kod deteta. U porodici se kriu mnogi odgovori za odgaanikovo ponaane, za uspehe i promaae u vaspitanu. Brona pedagoka i psiholoka ispitivana pokazala su da e vaspitni utica porodici na diete izuzetno vaan i nerietko presudan. Prema rezultatima ankete koa e provedena meu naim studentima veina ih izavlue da su na formirane nihove linosti navie utecali roditeli. U ednom istraivanu koe e provedeno u Francusko 80 posto anketiranih osoba izavlue da svo uspeh, sreu i zadovolstvo duguu porodino atmosferi i da e upravo porodini vaspitane, ukupna porodina klima, navie pridoniela onome to su u ivotu postigli. U prilog tvrdni o vanosti porodinog vaspitana i gotovo presudnom uticau na linost odgaanika, mogli bismo navesti o mnogo dokaza. Porodica oito raspolae specifinim mogunostima vaspitnog uticaa koi se ne moe nadomestiti ostalim vaspitnim sredinama i vaspitnim delovanem koe se ostvarue u drugim sredinama.4 I porodica se miena. Te su promene brze i neoekivane ba kao i promene u cielom drutvu. Zbog toga priroda promena u porodici i porodinim odnosima nosi peat optih drutvenih promena, ali i odreene posebnosti er porodica preraue te promene na svo osobit nain. Mnoge promene u organizacii porodicskog ivota, uslovovane i izazvane spolanim iniocima, znae i za porodicu pravu traumu i onemoguuu o unutranu koheziu. Za primer e dovolno istaknuti naglu urbanizaciu poslieratnih godina. Hilade seoskih porodici dolazi u grad, donose sa sobom kriterie seoskog ivota i nain organizacie porodinog ivlena koi odudara od nove situacie. S nostalgiom se govori o zaviau, deca su izgubila livade i proplanke, vise nema prostora za nesmetanu igru, veze i poznanstva su prekinuta, a nova se teko uspostavlau. Smeta e krane ogranien, pa ak i kad4

Danilovi, M.: Perspektive savremene nastave, Prosvetni pregled,Beograd,1971.

Seminarski rad

16

se posedue stan. Ludi se oseau izgublenima, veze meu lanovima porodice poputau, pa e nekad mnogobrona porodica sada samo mala porodica (roditeli i poneko diete), vaspitni utica porodici slabi. Potroaki mentalitet naglo se razvia i u naim uslovima. Strast za posedovanem stvari koe postau smisao ivota i osnovni sadra porodine aktivnosti zahvata sve vei bro porodica. Kako se statusni simboli prestia neprekidno mienau (poelo e s televizorom, pa automobilom, vikendicom, putovanima...), nema vremena za predah i neprekidno smo na poetku. Strast za posedovanem stvari materializirala e itav ivot pa i porodini vaspitane. Vaspitane se sveo na osigurane materialne ugodnosti i bezbrinosti, na ispunavane ela za posedovanem stvari. U okruenu sredstvima standarda gleda se povolnost vaspitnog uticaa, kupue se lubav i pana koa e u to trci izostala. o e davno pisao . . Rousseau: Znate li koe e nasigurnie sredstvo da svoe diete uinite nesretnim? Dopustite mu sve to bude zatrailo!. Danas smo ve poli i korak dale - pogaamo ak unapried ta bi diete moglo poeleti! Trka za standardom ini porodini dom hladnim. On e postao me-sto gde se samo svraa na kratki predah izmeu dva posla ili zaduena, a svaki razgovor svodi se samo na naminie komunicirane ili itane poruka s papira to doekue lana porodici. Uenik se budi sam, dolazi u kuu bez roditela, eka roditele da se vrate s posla ili ga dotle netko priuva. Roditeli dolaze s posla umorni, s hrpom problema s radnog mesta i gotovo da nisu u stanu uspostaviti emocionalni kontakt s detetom.5 Razoarana s rezultatima takva odgaana ve su vrlo evidentna i gotovo da navei bro vaspitnih problema, navei bro nezadovolnih i praznih linosti dolazi iz tih visokostandardnih porodici koe kupuu lubav ili pak stvarima nadoknauu manak istinske roditelske brige i lubavi. No do promena u porodicsko sredini dolo e i namernim drutvenim delovanem, kao posledicom izgradne novih drutvenih odnosa. Demokratinost cieloga naeg drutvenog sistema, izuzetno progresivno zakonodavstvo, ekonomski i drutveni napredak cielog drutva, ostavla duboke tragove i u nao porodici. Patriarhalna porodica brzo nestae i zadrava se samo u5

Haralambos, M. i R. Heald. UVOD U SOCIOLOGIJU. Zagreb, 1989., str.32.

Seminarski rad

17

naim nanerazvienim kraevima. Dodue, ostaci patriarhalnog mentaliteta u porodinim odnosima o su uviek ilavi i ne dau se tako lako iskorienti: otac e glava porodici, negova e rie posledna, on odluue o sudbinama lanova porodici i nepogreivi e roditelski autoritet. No izmieneni drutveni odnosi mienau i porodinu sredinu. Danas ve moemo govoriti o ravnopravnim odnosima i u porodici: maka e redovito zaposlena kao i otac, o deci se ednako brinu, ovisno o rasporedu rada ili optereenosti na radnom mestu, sve se vie gube oznake enskih i mukih poslova u porodici i svakog se posla prihvata ona roditel koi e kod kue ili dolazi kui ranie. Briga o detetu ednaka e i sviest o ednakim pravima i obavezama sve vie postae regulativ organizacie porodinog ivota. Zahvaluui sve viem standardu, sve veo obrazovno razini, mogunostima koe prua zdravstveno prosveivane i kontracepcia, deca se vie ne poavluu kao neeleni lanovi porodici, koi nisu doli na sviet u pravo vrieme pa ta neelenost izaziva konflikte. Upravo e obratno. Deca su sve elenia, ali roditeli planirau nihov dolazak. Tako se avla i novi emocionalni odnos prema detetu koe e eleno, koe e dobrodolo, o koem e se svi brinuti, za koe se porodica i ekonomski pripremila. Malo e znaaniih mesta u Dirkemovo nauno i nastavniko zaostavtini iz koih bi se pouzdano moglo videti kako e sagledavao problem porodinog vaspitanja. U onom delu njegovih radova i predavanja, koi e uglavnom pedagoki, Dirkem e sasvim uzgred i na ednom mestu to uinio u ve pomenutom radu, sa nature et son role i to onda kada vrlo detaljno razraue mesto i ulogu drave u vaspitanju. U onom delu radova i predavanja. koa su uglavnom socioloka, takoe, ima malo stavova o porodici, a zakljunih nema, to inae nie svostveno Dirkemu. Sve to zauue i dovodi u nevericu iz ednostavnog razloga to e Dirkem tokom vie godina u Bordou drao predavanja i iz sociologie porodice. O tome danas sudimo samo po malobronim sauvanim i obavljenim predavanjima. Od ukupno sedamnaest sauvano e samo prvo (uvodno) i poslednje (zakljuno). Prvo predavanje e tampano pod naslovom Introduction a la sociologie de la famille (1888; Uvod u sociologiu porodice) i u njemu se razrauu polazne postavke, odreue predmet izuavanja i nabraau osnovne teme koe e se obraivati, a posebno se razraue metod koim e

Seminarski rad

18

ispitivati porodicu. On se opredelio u skladu sa celinom svoe metodologie za indukciu. Iz programa se ne vidi da e predvideo posebne teme o vaspitanju ili o karakteristikama vaspitanja po poedinim tipovima porodice. Rad otuda ima znaaa za sociologiu porodice ali ne i za sociologiu vaspitanja i obrazovanja, odnosno, za shvatanje mogu-nosti vaspitanja u porodici. Poslednje, zakljuno predavanje pod naslovom La famille conjugale: conclusion du cours sur la famille (1921; Brana porodica: zakljuak predavanja o porodici), obavljeno e posle Dirkemove smrti, a priredio ga e i za tampu redigovao njegov uenik, naslednik u nauci i sestri po porodino lozi, Marsel Mos. U tekstu postoi nekoliko napomena o zadacima porodice u vaspitanju dece a iz propratnih komentara se ne moe videti da li Dirkem u toku kursa, u prethodnih petnaest predavanja, vise o tome govori.6 Iz navedenih izvora se vidi da e Dirkem branu porodicu uzimao za nasavremenii tip porodice. Ona e nastala suavanjem oinske porodice i u njenom okviru ostali su samo muz, ena i maloletna deca, kao i punoletna koa o nisu osnovala svou branu zaednicu. U njo postoe sasvim specifini roaki odnosi koi morau da varirau zavisno od aine oinske vlasti. Otac e duan, kae Dirkem, da dete hrani i da se brine o njegovom vaspitanju sve dok dete ne postane punoletno. S druge strane, dete e zavisno od oca; ono ne raspolae ni sobom ni svoim imetkom; njime raspolae otac. Ono to ova tip porodice razlikue od ostalih e sve vea intervencia drave u unutranji ivot porodice. Drava e postala vaan faktor u porodinom ivotu, a to e sve regulisano zakonima. Ovo Dirkemovo saznanje uticae na zauzimanje stava po kome dolazi do meanja kompetencia drave i porodice u vaspitanju. U savremenom tipu porodice, brano porodici, dolo e do promena i u porodino solidarnosti. Dirkem nie siguran da li e ona oaala ili oslabila, ali e siguran da se porodina solidarnost izmenila. Te izmene su u pravcu koi upuue na saznanje da se u njo na prvo mesto stavljau linosti, a u drugi plan se stavlja imovina porodice, porodino dobro. Vezani smo za porodicu zato to smo vezani za oca, maku, enu, decu, a imovina e sve manje vezivno tkivo unutar porodine zaednice.Hopper, R., R. C. Naremore (1978): Childrens speech: A Practical Introduction to Communication Development, New York: Harper & Row Publishers, str.120.6

Seminarski rad

19

Takva porodica sve manje postae izvor trane egzistencie za lanove koi nailaze, za decu. Ona sve vie gubi mogunosti prava nasleivanja, nasleivanja profesie i rada, kakvo e nekada bilo. Bogatstvo se sve manje nasledno prenosi, pa se ovek sve vie vezue za rad i u njemu vidi mogunost da povea blagostanje svoe dece. Ali, po Dirkemu, za rad bi trebalo da budemo stimulisani i nekim drugim interesima, sem linim i porodinim. Otuda e potrebno da ovek pripada i neko drugo grupi, uo i njemu blio od pomenute zaednice. Koa b to grupa bila? "Brana zaednica to ne bi mogla da bude, ali e to biti profesionalna grupa. Osim nje pie Dirkem ne vidim ni ednu drugu koa bi mogla da zameni porodicu u svim ekonomskim i moralnim funkciama koe e dananja porodica sve manje u stanju da ispunjava. Potrebno e postepeno vezivati ljude za njihov profesionalni ivot i oformiti vrste grupe ove vrste. Takve grupe, u stvari, treba da budu podstrekai roditeljima u odgaanju i vaspitanju svoe dece."7 Proces razvoa porodice, po Dirkemovom miljenju, odvia se u smislu njenog koncentrisanja i personalizovanja. To njeno suavanje nastavlja se i danas. to se porodinih relacia tie one, usled naglog iezavanja porodinog komunizma, dobiau sve izrazitii lini karakter i dok porodica slabi, brak, nasuprot tome aa. Po Dirkemovom miljenju prava porodice i drave u vaspitanju se suprotstavljau. Ali to e samo na prvi pogled i iskljuivo u shvatanjima koa pogreno vaspitanje uzimau kao iskljuivo privatnu porodinu stvar. Shvati li se vaspitanje onako kako treba, asno ovde po Dirkemovom konceptu, porodica mora da vaspitava u cilju u kome e delovati i drutvo.8 Porodica e prvi organizovani deo drutva koi prihvata dete po njegovom dolasku na svet. Otuda i ona mora da radi, a to o e i osnovni zadatak, na transformacii bioloke edinke u socialno bie i to onako kako drutvo eli, er uzaludno e misliti da nau decu moemo vaspitavati onako kako to sami elimo: postoi u svakom trehutku vremena edan vaei tip vaspitanja koi ne moemo odbaciti. Porodica u vaspitanju dece ima do odreenog uzrasta istu ulogu kao i kola. Otuda i zahtev da i roditelji treba da imau snagu i autoritet i da i oni mora da govore deci imperativnim tonom, kao to to ini i vaspita.Haralambos, M. i R. Heald. UVOD U SOCIOLOGIJU. Zagreb, 1989., str.65. Marjanovi, A. (1977): Povezivanje predkolskog i osnovnokolskog obrazovanja, Predkolsko dete, 1, str. 315.8 7

Seminarski rad

20

Porodica kao specifina drutvena sredina ima naglaeniu ulogu u moralnom vaspitanju. Dirkem primeue da deca odrasla u tim sredinama (vanbrana i nemoralna porodica) imau tako veliki bro moralnih mana. Pre svega, zato to ih nie podigla moralna sredina. Moralna sredina podrazumeva, pre svega, da svi lanovi oseau edni prema drugima obaveze, er ako toga nema, nema ni moralnosti. To e nekoliko krtih podataka o Dirkemovom uenju o mestu i ulozi porodice u vaspitanju. Na osnovu njih, a naroito iz injenice da o njenom znaau u procesu socializacie i vaspitanja ne raspravlja u radovima koi su vise pedagoki, moe se zakljuiti da e Dirkem neopravdano umanjio znaa i ulogu kou porodica stvarno ima u vaspitanju. "Psihoanalitiari, a pre drugih S. Frod (Freud, S., 1937), koi kae da e funkcia vaspitanja da inhibira, zabrani i potisne, u porodici vidi ezgro socializacie i razvitka linosti. Ona e, istoriski gledano, izvor drutvenog ivota, er iskustvo u ranom detinjstvu ima primarnu vanost za razvo linosti. Razvitak linosti zavrava se sa petom godinom, a sve to dolazi kasnie e samo modifikovanje ve formirane linosti. Tih prvih pet godina, u normalnim sluaevima, dete provodi u porodici. "9 U savremeno socioloko, pedagoko i psiholoko teorii, u porodici se odreue daleko znaanie mesto od onoga koe o e Dirkem odredio. Pri tom, ne vri se suprotstavljanje porodice i drutva ili drave. Naglaava se, ne poriui znaa ni naina ishrane ni naina navikavanja na istou, da e za razvitak budue linosti deteta navanii momenat oseanje sigurnosti, oseanje da ga roditelji vole i da brinu o njemu. Uenje, navikavanje i kanjavanje u njo povezano e sa porodinim oseanjima bliskosti, solidarnosti i ljubavi. Zato e opta atmostera u porodici vania od poedinih vrsta postupaka. Porodica e nezamenljiva pri razvou drutvenih oseanja deteta, to Dirkem preputa uglavnom koli kao organizovano drutveno grupi. Dirkem u ovim karakteristikama porodinih odnosa i porodine atmosfere neopravdano vidi njenu slabost. On u emocionalno vezi roditelja i dece, kao to emo produbljenie videti kada budemo razmatrali moralno

Hopper, R., R. C. Naremore (1978): Childrens speech: A Practical Introduction to Communication Development, New York: Harper & Row Publishers, str.25.

9

Seminarski rad

21

vaspitanje, vidi smetnje za punu i pravu efikasnost kanjavanja i nagraivanja. Sve se to, naglaavao e Dirkem, na bolji nain odvia u koli. Mnogobroni primeri dece koa su sticaem okolnosti bila van porodine sredine, meutim, ukazuu na njenu sutinsku nezamenljivost u ranom detinjstvu, li procesu primarne socializacie, za dei fiziki, psihiki i drutveni razvo. U struno literaturi mnogo e raspravljano o tome koi e tip porodice pogodnii za pravilnii deii razvo. Polazi se od toga da postoe dva tipa porodice patriarhalna i demokratska. Opravdano se smatra da e u ovo drugo daleko povoljnia klima za pravilan dei razvo i vaspitanje. Smatra se i da e nabolje ako se u njo naizmenino manifestuu ljubav prema detetu i uskraivanje manifestovanja takve ljubavi. Dete treba da vidi da ga vole, ali i da oseti, kad postupi na neodgovaraui nain, da mu se ljubav uskraue. Treba rei i to da se na razvitak linosti i na socializaciu porodica ne utie samo u periodu ranog detinjstva, ve da su i kasnii periodi ivota, a posebno adolescencie, vana razdoblja u koima e ova utica vrlo vaan. Dirkem porodici odreue mesto u procesu socializacie i vaspitanja kao odreeno posebno drutveno grupi kao to su i profesionalne grupe ili kolski kolektivi. Niim e ne izdvaa, osim specifinou koa proizilazi iz injenice da e ona prvi organizovani deo drutva koi prihvata dete po roenju. Nema ona znaaniu funkciu ni kada e re o moralnom vaspitanju, iako e to nanaglaenia vaspitna funkcia porodice u Dirkemovo teorii. I kada e re o razvou moralnih oseanja i formiranju moralnosti, sve se to bolje i uspenie radi u drugim drutvenim grupama, napre u koli, a zatim i u profesionalnim grupama.

Seminarski rad

22

6. ZakljuakZaposlenost roditelja igra vidnu ulogu u razvoju deteta i u kolskom uzrastu. Vreme koje zaposleni roditelji provode sa detetom-uenikom, esto je kratko. Pomo koju mu pruaju u savladavanju kolskog gradiva, broj intelektualnih stimulacija, buenje interesovanja, nadzor, vaspitanje, moralna podrka i sigurnost, nedovoljni su. Idealno bi bilo da svaka kola moe da kompenzira odsustvo roditelja iz kue. Ovo e zavisiti od njene ideoloke orijentacije, edukacije osoblja i poznavanja mentalne higijene i psihologije razvojnog doba i materijalnih uslova institucije kolstva u celini. Skola se moe pokazati kao znaajan inilac u korekciji nekih nepoeljnih iskustava dece koja su rasla u ugroenim porodicama i koja ispoljavaju tekoe prilagoavanja. Stav prihvatanja deteta onakvog kakvo ono jeste, ili stav aktivnog ili pasivnog odbacivanja odredie puteve njegove dalje adaptacije i ukljuivanja u drutvo. Razmatrajui nau aktuelnu situaciju moe se utvrditi da su u velikom broju porodica oba roditelja zaposlena i da je naroito majka optereena velikim brojem raznorodnih uloga: materinskom, profesionalnim i drutvenim. S druge strane, drutvena briga o deci pretkolskog i kolskog uzrasta je nedovoljna. Da bi se vrti i kola to vie pribliili, pre svega mora postojati kontinuitet u kompletnom sistemu vaspitanja i obrazovanja, uzimajui u obzir prvenstveno uzrasne karakteristike dece sa kojom se radi i u skladu sa tim izgraditi program koji e se nadovezivati i na prethodno naueno i sluiti kao priprema za sledei stupanj. Kao to ni vrti ne sme da slui iskljuivo pripremi za polazak u kolu, tako bi i kola trebala da se bar u prvoj godini, po svojoj organizaciji priblii vrtiu i iskustvu koje je dete imalo u njoj. To zahteva reformu celokupnog sistema obrazovnih ustanova, svesnost o potrebi kontinuiteta meu stupnjevima sistema, a pre svega zahteva obrazovane i kompetentne strunjake koji poznaju probleme s kojima se suoavaju deca, koji iz prakse znaju kako razliite ustanove funkcioniu i koji su spremni da reformu iznesu studiozno i kvalitetno, na osnovu injenica.

Seminarski rad

23

Literatura1. Cleave, S. S. Jowett, M. Bate (1982): And So To School, a study of continuity from pre-school to infant school, NFER-Nelson. 2. Curtis, A. (1998): A curriculum for the pre-school child, London and New York: Routledge. 3. Galloway, D., i A. Edvards, (1991): Primary school teaching & educational npsichology, London: Longman. 4. Hopper, R., R. C. Naremore (1978): Childrens speech: A Practical Introduction to Communication Development, New York: Harper & Row Publishers. 5. Kakavulis, A. (1988): Kontinuitet u vaspitanju u ranom detinjstvu: prelazak iz predkolske ustanove u osnovnu kolu, Nastava i vaspitanje, 47, (1), 6. Kamenov, E. (1997): Metodika III, Novi Sad Beograd: Odsek za pedagogiju filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Zajednica viih kola za obrazovanje vaspitaa Republike Srbije. 7. Kamenov, E. (1999): Predkolska pedagogija, T-I i T-II, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 8. Kora, N. (1984): O kontinuitetu i diskontinuitetu u vaspitanju, Predkolsko dete, br. 4, 9. Danilovi, M.: Perspektive savremene nastave, Prosvetni pregled,Beograd,1971. 10. Haralambos, M. i R. Heald. UVOD U SOCIOLOGIJU. Zagreb, 1989 A. (1977): Povezivanje predkolskog 11.Marjanovi, osnovnokolskog obrazovanja, Predkolsko dete, 1. i

Seminarski rad

24

Sadraj

Uvod.................................................................................................. 1 1. Dete u pretkolskoj ustanovi .......................................................... 5 2. Diskontinuitet i kolske dece u slovljen fizikim okruenjem ........ 8 3. Diskontinuitet u socijalnom okruenju ..................................... 10 4. Diskontinuitet predkolske i kolske dece do kojeg dolazi zbog koncepcijske razlike izmeu vrtia i kole .................................. 12 5. Uticaj porodice na zdravo formiranje predkolskog i kolskog deteta.......................................................................................... 15 6. Zakljuak ..................................................................................... 22 Literatura ......................................................................................... 23