are often stereotyped, that the events are presented from amale perspective, and that the world of adventure is por-trayed as exclusively male, which affects the socializationof the children in the spirit of patriarchal gender roles.

Key words: gender stereotypes, feminist literary criti-cism, novels about children’s companies

UDC 821.163.419331.09 ]opi} B.

� Predrag JA[OVI]Dr`avni univerzitet u Novom PazaruDepartman filolo{skih naukaRepublika Srbija

DE^ACI IDEVOJ^ICEU ROMANUORLOVI RANO LETE

SA@ETAK: Na primeru sadr`ine romana Orlovi ra-no lete utvr|ujemo u kojoj meri je izvr{ena polna dife-rencijacija likova. Nalazimo da je polna diferencijaci-ja izra`ena, kako po starosnoj dobi tako i polonoj pri-padnosti. U radu pokazujemo da je to ono {to dr`i temat-sku okosnicu romana. Polna diferencijacija likova i wi-hovo odrastawe diktirano je strukturom romana. Komi~nouspostavqawe dramati~ne tenzije na jednoj strani, u pr-vom delu romana, i prevremeno sazrevawe i odrastawe hra-bre ~ete malih odmetnika u vihoru rata u drugom delu ro-mana, ~ine da polna diferencijacija bude jasno izra`ena.

KQU^NE RE^I: Branko ]opi}, struktura romana,polna diferencijacija

Roman Orlovi rano lete (1957) je ostao do da-nas1 jedan od najpoznatijih romana u srpskoj kwi-

81

1 To je naro~ito bio {ezdesetih i sedmdesetih godina pro-{log veka kada je popularna Pionirska triologija (Orlovovirano lete, Slavno vojevawe (1961) i Bitka u zlatnoj dolini(1963)) u`ivala pravo poverewe svih vrsta ~italaca, a naro-~ito je bila preporu~ivana deci {kolskog uzrasta, kao lekti-ra na ~ijoj se sadr`ini treba pou~avati ̀ ivotu, etici i rodo-qubqu. To je bilo vreme kad se gotovo nije postavqalo pitaweo esteti~koj vrednosti ove trilogije i koherentnosti te vred-nosti, ve} se vi{e obra}ala pa`wa na weno ideolo{ko-indok-trinisane normative kojima su se glavni junaci rukovodili. Tekosamdesetih godina pro{log veka prou~avaoci, pre svega kwi-

`evnosti za decu. Na primeru sadr`ine ovog ro-mana su vaspitavane na desetine generacija. Samasadr`ina romana uzimana je kao idealan primer sa-zrevawa jedne grupe de~aka i jedne devoj~ice. Mi-{qewa smo da je tome umnogome doprinela ideolo-{ka indoktrinacija romana.2 Opet, prema sadr`i-ni romana, mo`emo re}i da je ideolo{ka kono-tacija vi{e kontekstualno i{~itavana, no {to jesamom sadr`inom eksplicirana. Re~ je o tome da jeprema postoje}em dru{tvenom kretawu i poimawudru{tvene etike i estetike, pa i funkcije detetau dru{tvu, razumevana i sadr`ina ovog romana, kao

i afirmacija kwi`evnih junaka unutar predstavqe-nog sveta umetnine. Tome je umnogome doprinela~iwenica da su se romani ratne temetike namewenideci sporo mewali na planu esteti~ke ostvareno-sti. „Najpre je bilo potrebno iza}i iz zamki ide-olo{kih regula,” kako isti~e Hristo Georgijevski,pa „zatim osvojiti mogu}nosti novih romansijer-skih postupaka. To nije uspeo da ostvari ni Branko]opi}, jedan od najboqih srpskih pripoveda~a.”(Georgijevski 2005: 144). Stoga nije iznena|uju}e{to }e se i danas, me|u savremenim tuma~ima, afir-macija ]opi}evih kwi`evnih junaka u poeziji iprozi tuma~iti prema pretpostavqawu wegovih ̀ i-votnih ̀ eqa i evocirawa uspomena na ratno doba.3

Takva tuma~ewa ]opi}evog proznog stvarala{tvasu uglavnom ostala do danas.4

U radu isti~emo razli~ite modifikacije ovak-vih tuma~ewa romana Orlovi rano lete i time „otva-ramo” mogu}nost za interpretaciju koja }e struktu-ru romana pokazati kao sliku odrastawa i polnogsazrevawa. Fizi~ki i psihi~ki procesi sazrevawasu dvojako uslovqeni. Naime, koliko su diktiraniunutra{wom afirmacijom likova u romanu, u istojmeri su diktirani i samom strukturom romana.[tavi{e, isti~emo da je struktura romana, kaokreativni postupak Branka ]opi}a (1915–1984), takoja diktira polnu diferencijaciju i psihi~kosazrevawe dece u ovom romanu. Wihova afirmaci-ja unutar romana, gde svaki lik ima svoju psihi~kui kolektivnu dimenziju, slu`i uspe{nom organi-zovawu prvog dela romaneskne strukture, kako bi

82

`evnosti za decu (na primer Dragutin Ogwanovi}) skre}u pa-`wu da po esteti~koj vrednosti roman Orlovi rano lete preva-zilazi ostale romane iz ove trilogije, jer je u ovom romanu naj-mawe dominiralo peda{ko nad esteti~kim. (O odnosu pedago{kogi estetskog u poeziji ]opi}a vidi: Qu{tanovi} 2009: 83.)

2 Gotovo da nema istori~ara i tuma~a kwi`evnosti za decu,naro~ito onih generacija koje pripadaju, po obrazovawu, {ezde-setim i sedamdesetim godinama pro{log veka, sa malim brojemizuzetaka, koji se ne doti~u upravo ideolo{ke strane romanaOrlovi rano lete, odnosno wegovog zna~aja za suo~avawe decesa „ratnom zbiqom u kojoj su oni – od malih, jogunastih {ere-ta, u uslovima egzistencijalne opasnosti – stasali u neustra-{ive borce za pravdu i slobodu,” (Milinkovi} 2010: 292), ili„po~etkom rata, de~aci }e zameniti igre pu{kama. Rat je pre-kinuo wihovo detwstvo i prebrzo ih uputio u doba zrelosti.”(Obradovi} 2005: 255), i to suo~avawe i naglo odrastawe seuglavnom imenuje kao juna{tvo i herojstvo pionira. ̂ ak se ~inida je kategorija pioniri doprinela zamaglivawu ~iwenice dasu to deca koja su oti{la u rat i da tu nema ni~eg {to je he-roi~nog karaktera, naprotiv – to je tragi~no. Tragi~an je na-rod koji se suo~ava sa ~iwenicom da se ponosi anga`ovawem de-ce u ratu i wihovim ratnim herojstvom.

3 „Kao u~esnik rata, ]opi} je u pesmama za decu `eleo dao`ivi i do~ara ratna isku{ewa svoje generacije, koja su se unajte`im danima okupacije nesebi~no ̀ rtvovala za ideale slo-bode.” (Milinkovi} 2010: 284). Ovu patriotsku te`wu, koja jevi{e izra`ena kao `eqa pisca, pa prema tome i hipoteti~kapretpostavka, mo`emo prihvati, jer je ve} poznato da je „patri-otizam dominatno ose}awe Branka ]opi}a” (Ogwanovi} 1978:274), ali je pod veliki znakom pitawa u kojoj meri su svi u~e-snici u ratu, a tu posebno mislimo na decu, polagali svesnu`rtvu zarad slobode, ili je ta svesnost i heroi~nost pridoda-ta kasnije, kako bi se umirila savest pobednika zbog zloupo-trebe dece.

4 Sa poezijom druga~ije stoji stvar. U oblasti pesni~kog stva-rala{tva ]opi} }e svesno te`iti da de~ju literaturu oslobo-di od didaktike i pedagogizirawa (Qu{tanovi} 2009: 104).Iako je ]opi} bio zato~nik komunisti~ke ideje, on je sam upoeziji za decu, makar i podsvesno, jasno eksplicirao neskladizme|u ideja komunizma i stvarnosti (Qu{tanovi} 2009: 124).Na kraju, samo wegovo zalagawe i isticawe potrebe za intelek-tualizacijom poezije prema mogu}nostima de~jeg uzrasta (Qu-{tanovi} 2009: 336) dokazuje ]opi}evo odstupawe od ideolo-{ke indoktrinacije pesni~kih sadr`aja koji su nameweni deci.

se drugi deo strukture, kao suprotnost, nesmetanonadovezao na prethodni. Da nema prvog dela roma-na, gde su se svi junaci afirmisali u kolektivu kaodrugost, ali i kao neotu|ivi deo kolektiva, na je-dan komi~an na~in, tragi~nost rata koja sledi udrugom delu romana ne bi imala pun efekat.

Polna diferencijacija likova diktirana je spo-qa{wim faktorima. Ne proizilazi iz samih liko-va kao neminovnost jednog ̀ ivotnog doba – detiw-stva i odrastawa koje ovo doba svojom neminovnomprolazno{}u sadr`i, ve} je diktirana dru{tvenimkretawima koja su izvan dece i sredine u kojoj sedeca nalaze, tako da niko od wih i wima bliskihnema nikav uticaj na doga|aje koji }e neminovnouslediti.5 Me|utim, sveznaju}i pripoveda~ je tu zi-mu koja je do{la „oko sva~ijih prozora” (]opi}2002: 93), kao neminovnost na koju se ne mo`e uti-cati, poku{ao da prevazi|e svesnom intervencijomkako bi omogu}io nesmetani prelazak iz prvog pri-povednog toka – bezbri`nog detiwstva u drugi –naprasno odrastawe. Neposrednim obra}awem Jo-van~etu pripoveda~ bri{e granicu izme|u ispri-povedanog sveta romana i realnog sveta. Sveznaju}ipripoveda~ uzima aktivno u~e{}e i postoje sastav-ni deo ispripovedane sadr`ine. Prividnim brisa-wem granice izme|u fikcije i realnosti, pripove-da~ omogu}ava i dubqu empatiju sa pro~itanim:„Znamo, Jovan~e, ti ~eka{ prole}e pa da krene{ unovo istra`ivawe, nove do`ivqaje. Ali {ta }enam doneti to novo prole}e, prole}e hiqadu deve-sto ~etrdeset prve godine.” (B. ]opi} 2002: 94).Odgovor }e doneti drugi deo, gde }e „tu`no i hlad-no prole}e” (B. ]opi} 2002: 95) biti uvod u novusadr`inu kojom }e se otvoriti put pripovednoj sa-dr`ini celokupne Pionirske trilogije.

U inspirisanosti Branka ]opi}a fenomenomdetiwstva (Marjanovi} 2007: 205) sadr`ana jemogu}nost ovog pisca da oseti momenat preo-bra`aja i da ga prati u vremenskom kontinuumu idoga|ajnoj {irini. Mogu}nost da prati preobra`ajmirnog ratara u neustra{ivog ratnika i dete kojeje iz igre u{lo u „krvavu tragi~nu igruuni{tavawa” Bo{ko Novakovi} isti~e kao inova-tivnost u pripoveda~kom postupku Branka ]opi}a(1963: 23). Tu je sadr`ana jedna od osnovnih po-eti~kih i pripoveda~kih karakteristika Branka]opi}a. Ovako ostvaren pripoveda~ki postupak uromanu omogu}ava da se sadr`ina romana tuma~iprema kontekstualnim nanosima i to, {to nam jeovom prilikom zna~ajnije, kako na nivou zna~ewa,tako i na planu strukture.

Struktura romana Orlovi rano lete ~esto je is-ticana kao jedna od zna~ajnijih karakteristika zatuma~ewe ovog romana i to sa dva aspekta – kwi-`evno-tradicionalnog i zna~ewskog. Posmatranosa kwi`evno-tradicijskog aspekta, kao hronolo{kisled kwi`evnih ~iwenica gde su procesi primawai davawa aktivni, ~esto je isticana ~iwenica da]opi}evo delo proizilazi i da je neposredni na-stavak Nu{i}evog romana Hajduci. Ova ~iwenica,iako isticana kao o{te mesto u srpskoj nauci okwi`evnosti, zaslu`uje da se podvrgne jo{ jednomispitivawu, sa tendencijom zaokru`ivawa inter-tekstualnih odnosa ova dva pisca. U savremenoj na-uci o kwi`evnosti za decu mi{qewe o odnosu ovadva pisca nije strogo determinisano. [tavi{e, od-re|ivawe tog odnosa vi{e se bazira na uop{tavawunego na analiti~kom ponirawu u poeti~ke odlikedela ovih pisaca. Tako nailazimo na stav da se iz-me|u Nu{i}evih Hajduka i ]opi}evih Orlova mo-`e „uspostaviti izvesna analogija” (Milinkovi}2010: 290), kada se posmatra te`wa da se opi{u`ivoti |a~kih dru`ina, ali „razlozi odmetni-{tva, kompoziciono ustrojstvo i umetni~ka trans-

83

5 „U Evropi je ve} bjesneo drugi svjetski rat i wegov stra-{ni po`ar sve se bli`e primicao domovini na{ih dje~aka, ne-sre}noj Kraqevini Jugoslaviji, nepripremqenoj za odbranu.”(]opi}, 2002: 92).

pozicija ̀ ivotnih sadr`aja, predstavqaju elementena kojima se zasnivaju osnovne razlike6 izme|u ovihdela.” Milinkovi} smatra da se upravo na tim ra-zlikama „ostvaruju kavlitativne prednosti ]opi-}evog romana.” (Milinkovi} 2010: 290–291).

Me|utim, kod savremenih kwi`evnih tuma~a na-ilazimo i na stavove koji su suprotni prethodnom.Tako ~itamo da „u tematici, na~inu komponovawaromana i gra|ewu likova u djelu ]opi} se ugledaona poznato djelo Branislava Nu{i}a Hajduci. Pouzoru na Nu{i}a ]opi} je opisivao: potrebu djeceda do`ivqavaju avanture, wihov odnos prema {ko-li, nesporazume sa roditeqima i odraslima uop-{te, sukobe sa netakti~nim u~iteqem.” (Ristano-vi} 2002: 78).

Dragutin Ogwanovi} kao zna~ajan doprinos Nu-{i}evih Hajduka srpskom romanu za decu isti~e~iwenicu da je tim romanom pomerena skala ka„spoznaji da ni svet detiwstva ne mo`e biti zasno-van na samovoqi, stihijnosti i osloba|awa od oba-veza.” (Ogwanovi} 1978: 284). Daqe, time {to Og-wanovi} tvrdi da je be`awe de~aka iz {kole u ]o-pi}evom romanu „poput Nu{i}evih junaka” (283),isti~e da se analogija mo`e uspostaviti izme|uova dva romana samo u odnosu na prvi deo romanaOrlovi rano lete. Ogwanovi} ova dva romana vi{eporedi u naznakama, i to prema evidentnim razli-kama: „Hajdu~ija ]opi}evih de~aka se razlikuje odhajdu~ije Nu{i}evih derana po tome {to traje samou okviru radnog vremena {kole i ostaje tajna svedok se u~iteq Paprika ne po`ali seoskom knezu damu nekoliko de~aka ne dolazi na ~asove.” (Ogwa-novi} 1978: 286). Druga razlika je sadr`ana u ~i-wenici da po ]opi}eve hajduke kao „kaznena ekspe-dicija” dolazi cela rodbina i oni su zbog negativ-nog lika u~iteqa, s jedne strane, i naklonosti Ni-koletine sa druge, tek posredno ka`weni, dok kodNu{i}a nalazimo kazneno vra}awe „hajduka”, pri

~emu oni deluju tragikomi~no (Ogwanovi} 1978:286). Jovan Qu{tanovi} u komparativnom sagleda-vawu odnosa uticaja izme|u ovih pisaca prilazi sadrugih osnova. On isti~e da „posle Nu{i}eveAutobiografije i Hajduka, u kwi`evnosti za decuanegdote o |acima i profesorima i {kolska pre-dawa pri~ani su bezbroj puta. Efektno, u najboqemNu{i}evskom duhu, na primer, u Magare}im godinaBranka ]opi}a.” (2004: 62). Iz ovog eksplicitajasno je da se Qu{tanovi}, za razliku od prethod-nih istra`iva~a, rukovodio pre svega humoristi~-no{}u kwi`evnih tekstova i wihove analognostiprema sadr`ini i na~inu uzna~enog, dok je uspo-stavqawe analogija prema ratnoj tematici i struk-turi izbegao jer je osetio da je tu mogu}e uspo-staviti paralele, ali bi one u ve}oj meri bile us-postavqene prema razli~itosti.

I struktura romana Orlovi rano lete ~esto jeisticana, ali kao diskurzivni oblik kojim se mewapripoveda~ki tok, pre svega na zna~ewskom planukoji se odnosi na prevremeno sazrevawe hrabre dru-`ine. Pored toga {to Dragoqub Jekni} smatra dase ovaj roman najvi{e pamti po „humornim elemen-tima” (1998: 169), on isti~e da je roman kompono-van iz dva dela, koji su razli~iti po zna~ewu izna~aju za odrastawe u~enika. Smatra da je „takvakompozicija omogu}ila piscu da prika`e rast irazvoj jedne generacije u~enika, formirawe wihovesvesti, wihova do`ivqavawa stvarnosti i prome-na.” (1998: 169).7 Dakle, skretawe pa`we na struk-turu romana, kao promenu tematike pripovednog to-

84

6 Podvukao P. J.

7 Sli~ne eksplicite sa identi~nim zna~ewem nalazimo i koddrugih istra`iva~a, na primer: „U Prokinom gaju zapo~e}e wi-hova igra, ali u gaju }e zapo~eti i wihovo ratovawe i brzo od-rastawe u borce. Po~etkom rata, de~aci }e zameniti igre pu-{kama. Rat je prekinuo wihovo detiwstvo i prebrzo ih uputiou doba zrelosti.” (podvukao P. J.); „U drugom delu romana ]o-pi} je svoje junake suo~io sa ratnom zbiqom, u kojoj su oni –od malih, jogunastih {ereta, u uslovima egzistencijalne opasno-sti – stasali u neustra{ive borce za pravdu i slobodu.” (Mi-linkovi} 2010: 292) (podvukao P. J.).

ka od bezbri`nog detiwstva i bezazlene igre donaprasnog sazrevawa dru`ine u slovima rata, gdewihova igra postaje zbiqa,8 nije novitet. To je op-{te mesto.

Rukovode}i se strukturom kao promewenim pri-povednim tokom, nas zanima kako je unutar svetaromana strukturirano sazrevawe likova. Prostoizjedna~avawe odrastawa likova naglim prelazomod detiwstva u mirnodopskim uslovima do anga`o-vawa u ratu ~ini se pomalo simplifikovim uop-{tavawem, koje je generalno uzev{i istinito jerpokazuje da jeste do{lo do promene, ali ne govorigotovo ni{ta o tome kako je do toga na planu kwi-`evne organizacije teksta do{lo.

Kao {to smo mogli videti, strukturalni beo~ugizme|u dva dela romana ~ini svesna intervencijapripoveda~a, koji je vremenski me|uprostor izme|udelova ome|io zimom koja je do{la „ispod svakogprozora”. Prole}e sledi na samom po~etku drugogdela, ali sa izvesno{}u rata onemogu}ava radost.Mali odmetnici }e se na}i usred dru{tvenih okol-nosti i stvarnosti koja nije ni nalik onoj koja jepostojala u prvom delu romana. Me|utim, posredizmewenog egzistencijalnog okru`ewa do{lo je doodrastawa de~aka i devoj~ice Luwe, ali i do wiho-vog sazrevawa na emotivnom planu. U tom smislu,drugi deo romana nije ni{ta drugo do dogra|ivawelikova na psiholo{ko-emotivnom planu. Ovaj deoromana predstavqa logi~nu nadogradwu prvog delaromana, gde de~aci ve} po vremenskom sledu doga-|awa, razvojnog procesa deteta moraju da sazru. Wi-hovo sazrevawe je samo ubrzano, mada pomalo trapa-vo, u izme{tenim ̀ ivotnim okolnostima, i de~aci

su svesni toga: „Ej, pa mi smo sad kao neki odrasliqudi! – prenu se Stric. – Zamewujemo Nikoletinu”(]opi} 2002: 96). Jovan~e, haramba{a male ~ete,odmereniji je u gradirawu stepena zrelosti: „Ni-jesmo vi vi{e djeca. Mi smo ve} dje~aci – odgovo-ri Jovan~e mr{te}i se kao kakav odrasli.” (]opi}2002: 102). Razvijawe samosvesti de~aka o stepenusopstvene zrelosti odvijalo se postepeno. Najnepo-srednije sazrevawe ove grupe dece mo`emo prati-ti, ~ini nam se, preko najpotpunijih likova Luwei Strica. Ovi likovi su najpotpunije prikazani naemotivnom i psiholo{kom planu. Wihova du{evnarastrzawa u procesu sazrevawa i isticawa polnedrugosti najpotpunije su prikazana.

Dragutin Ogwanovi} je prvi, koliko je nama po-znato, istakao zna~aj qubavi u romanu Orlovi ra-no lete. On je razlikovao nekoliko vrsta qubaviod kojih, kao najzanimqivije, isti~e „qubav deceprema `ivotiwama i qubav dece suprotnih polo-va.” (Ogwanovi} 1978: 284). Tako je Ogwanovi},prakti~no ve} osamdesetih godina pro{log vekainicirao polnu diferncijaciju likova u kwi`ev-nosti za decu.

U romanu Orlovi rano lete zaista se po prviput govori otvoreno, jasno, toplo i sa naklono{}uo qubavi koja tiwa izme|u de~aka i devoj~ice. Ovajroman je zna~ajan jer i jedna devoj~ica po prvi putdo`ivqava svoju punu afirmaciju kao ona koja je usvemu ravnopravna sa de~acima. Svoju ravnoprav-nost, pa i nadmo}, dokazivala je prisustvom i upor-no{}u.9 U Luwinom pojavqivawu i mo}i da nesme-

85

8 Za promi{qawe funkcije igre u ovom romanu ~ini nam seod izuzetnog zna~aja eksplicit Dragutina Ogwanovi}a: „Takose avantura pretvara u igru a igra u kreativni ~in kojim se namomente ide do zaborava.” (1978: 286) (podvukao P. J.). Nala-zimo da je u ovom eksplicitu sadr`ana jedna od osnovnih po-eti~kih i zna~ewskih karakteristika koja ovaj roman ~ini ra-zli~itim od Nu{i}evih romana Hajduci i Autobiografija.

9 „Luwa je bila tiha i }utqiva desetogodi{wa devoj~ica, ve-likih mirnih o~iju, Stri~eva prva kom{inica. Uvijek je }utke,i nepozvana, i{la za dje~acima, posmatrala {ta rade i kako seigraju, pronalazila ih u ribarewu oko rijeke, u kra|i lubeni-ca, u potrazi za pti~jim gnijezdima. Vikali su na wu, prijetlijoj i ~ak je tjerali kamewem, ali tiha radoznala djevoj~icasklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek dje~aci smjetnu suma, a ona ve} viri iza nekog `buna ili {u{kaju}i izlazi izvisoka kukuruza.” (]opi} 2002: 18)

tano prati de~ake sadr`ano je ne{to fantasti~-no/natprirodno, jer su je de~aci odasvud mogli o~e-kivati „kao nekakvog ~arobwaka” (]opi} 2002:18).Kao da je Luwa bila stvorena da bude tu i bdi nadnesta{lucima de~aka i dok za wu me|u wima nijebilo mesta, ona je za wih uvek imala mesta i poredsebe i u svom srcu.10

Luwa nije bila kao druge devoj~ice. Ona se ni-je uklapala u Stri~evo znawe o devoj~icama, kojeon ovako eksplicira: „Sve }e istorokati, znam jawih. Sastanu se jedna s drugom pa na uvo: hi-hi-hi,ho-ho-ho! – ka`u i {ta su ru~ale.” (]opi} 2002:1718). To je jedan od osnovnih razloga {to je Stricdolazio u sukob kako sa Luwom tako i sa svojimdrugovima, jer su oni uveliko Luwu ra~unali Stri-~evom.11 Sa druge strane, ovaj roman je zna~ajan jerizdvajawem Luwe prakti~no razbija stereotipnoprikazivawe devoj~ica, koje se grajom vra}aju iz{kole, koje toro~u, koje se lako pla{e i koje su neo-dlu~ne (]opi} 2002: 19). Od ovog romana devoj~icemogu biti druga~ije. One su ne samo vi{e devoj~iceod devoj~ica svojom bri`qivo{}u i naklono{}u,kakvu Luwa gaji prema svojim de~acima, ve} ona mo-`e biti i vi{e de~ak od samih de~aka. Toga je sve-stan i Jovan~e kad Strica podse}a da je Luwa uProkinom gaju „bila hrabrija od polovine de~aka”(]opi} 2002:100), {to ujedno dokazuje da je on u

drugom delu romana sazreo do te mere da mo`e objek-tivno da procewuje postupke i wihov zna~aj.

Posmatrano sa aspekta ispoqavawa hrabrosti,treba podsetiti da se jedino Luwa svesno suprot-stavila u~itequ. U wenom sve~anom, pomalo gor-dom obe}awu koje daje de~acima: „Neka znate, i me-ne }e istu}i” ima ne~ega od sve~anosti i herojskeuzvi{enosti obe}awa koje je dao Milo{ Obili}:„A tako mi boga velikoga, / ja }u oti} sjutra naKosovo, / i zakla}u turskog car-Murata”. Luwa ne-pokolebqivo ustaje i tra`i batine od u~iteqa Pa-prike. Wen ciq je bio jasan, mora dobiti batine,ili makar sebe dovesti u situaciju kad vi{e ne smeu {kolu, kako bi mogla da se pridru`i dru`ini uProkinom gaju. Svesno istupawe ispred qutitogu~iteqa Luwu je u~inilo ve}om od svih de~aka, alise ona rukovodila i postupkom Jovan~eta, najhrabri-jeg de~aka: „Istog trena sjeti se Jovan~eta i onognezaboravnog dana kad je taj hrabri dje~ak pred sa-mim u~iteqevim nosom isko~io kroz prozor i pobje-gao.” (]opi} 2002:52). Rukovo|ena tim postupkom iLuwa }e sebe svojim skokom svrstati me|u najhra-brije. Me|utim, upravo u doskoku pripoveda~ je mo-rao da interveni{e kako bi Luwi sa~uvao dostojan-stvo devoj~ice: „Ne gube}i mnogo vremena, Luwa sko-~i na noge, otrese sukwu (kao {to bi uradila svakadjevoj~ica, pa makar s neba sko~ila!)12 i trkom pojuriu prvo qeskovo {ipra`je.” (]opi} 2002: 52).

Da bi istakao i snagu Luwine li~nosti, pripo-veda~ se pri svakom opisu wenog pojavqivawa vi{ebavi mistifikacijom, pa i mitizacijom tog poja-vqivawa no wegovim realnim opisom: „A Luwa sepojavi ba{ u onome trenutku kad ve} niko na wu nemisli. Zatreperi li{}e i od za{aptana vjetra iiznemirenih sjena – hop! – odjednom se stvori Lu-wa. Jo{ joj na o~nim kapcima igra uzdrhtao list,{uwa joj se kroz kosu vjetar, a u oku joj se krijevla`na {umska sjena.

86

10 To najboqe pokazuje scena gde se pokisli de~aci sjure upolurazvaqene ~obanske kolibe gde nalaze Luwu. A ona „ni{tanije kazala, samo se skromno povukla sasvim u }o{ak da ostali-ma na~ini mjesta i sve ih je gledala sre}no i s qubavqu svojimvelikim precrnim o~ima. Bila je radosna {to su pored we i{to su pobjegli od pquska.” (]opi} 2002: 18).

11 On se tome odupire, pa komika vi{e odlikuje wegove po-stupke no postupke drugih likova. Jer u toj odbrani od qubavion deluje nezgrapno, trapavo, pa i de~a~ki surovo. Zato „qubavizme|u Strica i Luwe nosi odlike de~jih simpatija ispoqenihkroz de~akovu odbojnost, naprasitost i wenu ~eznutqivost, pri-vr`enost i ne`nost. Prgav i stidqiv, Stric nosi oznake de~jerobusnosti, narogu{enosti u ponosa. On prikriva naklonostprema woj da bi ga drugovi mawe zadirkivali.” (Ogwanovi}1978: 285). 12 Podvukao P. J.

„Luwo, k}erko {ume, kao si tako iznenada iz-nikla?!” (]opi} 2002: 70). Ve} se u narednom pasu-su pripoveda~ iz metafizi~kih sfera fantasti~nogi fantazmagori~nog spu{ta u realnu svakodnevicu:„Luwa se prihva}a najobi~nijeg svakodnevnog po-sla: krpi dje~acima ko{uqe, ~arape, kape, pri{ivadugmad.” (]opi} 2002: 70).

]opi} nijednog trenutka nije oduzimao Luwiatribuciju devoj~ice. [tavi{e, isticao je wenuskromnost i stidqivost (]opi} 2002: 48), nije zapo-stavqao ni wenu mo} intuicije13 (]opi} 2002: 71),ali je opravdanost wenog prisustva u dru`ini mogaoda pravda prizemnim razlozima. Koliko god da su onidati komi~no, ipak predstavqaju makar i prikrivenistereotip, koji se samo mo`e pravdati humorom, pre-ma posledwoj re~enici pasusa: „Tako vam je to odu-vjek: u hajdu~koj ~eti, u dru`ini smjelih pustiwskihkowanika, pa ~ak i na la|i morskih razbojnika, gu-sara, uvijek se na|e neko tiho stvorewe koje mirnoradi neki svakodnevni posao, svima potreban. Mo`dakuva ru~ak, pere krvave ko{uqe, plete nekom {arenipojas ili pri{iva srebrno dugme. Ni najve}e juna~inene mogu bez tih obi~nih usluga.” (]opi} 2002: 70).

Pripoveda~ je te`io da Luwu prika`e u `en-skoj puno}i, wenoj skromnosti, ne`nosti i po`r-tvovawu. U Stri~evoj izma{tanoj projekciji sop-stvene smrti Luwa je slikana prema starostavnojslici Kosovke devojke, koja je posredstvom kwi`ev-ne tradicije do{la do ]opi}a: „Jasno je vidio sebemrtvog na nekoj zelenoj poqani, a Luwa se nagnulanad wim pa samo gorko suze roni14, jer zna da se

Stric vi{e nikad ne}e di}i i progovoriti.” (]o-pi} 2002: 118).15

Vreme je neumoqivo. Ono neumitno te~e i u sve-tu detiwstva. Luwa vremenom postoje svesna da „securice ne smeju dru`iti sa {tokakvim budalama”(]opi} 2002: 111). Zauzet odrastawem, Stric je iz-makao Luwinom oku. Tu „prazninu” je vrlo lako is-punio lik Marice: „U sje}awu mu trenutno minu Lu-wa ali samo kao laka sjenka, a zlatasta Mari~inakosa je bila tu, `iva i opipqiva. Pa ko da sad mi-sli na ne{to drugo!” (]opi} 2002: 150). U toj blizi-ni i naklonosti koju je Marica ispoqavala premaStricu sadr`an je najneposredniji dokaz odrastawa.Wegov emotivna zrelost je sadr`ana u ~iwenici damu je neko bio potreban i da je blizinu toga ̀ eleobez obzira na druge. Mada je ]opi} spremnost Stri-ca da se `rtvuje karikirao, wegova odlu~nost da seza nekog `rtvuje i `eqa da nekom pripada je o~i-gledna: „I navadi se tako Stric da se svakog pred-ve~erja susre}e sa Maricom na drumu, pod ba{ten-skom ogradom. Bla`eno ̀ mure}i, otvarao je usta, pada mu je ona stavila u wih makar i metalno dugme,on bi i wega ~ini mu se, u slast pojeo. Ta kakvo du-gme! Progutao bi ~itavu nisku cijelih oraha kao}urka koju hrane za praznik.

Ma{taju}i svakodnevno o Marici, Stric je pro-lazio kroz selo sav zanesen kao da ne gazi po zemqi,nego po mekom oblaku iznad koga trepti i preliva seobasjana glavica wegove plavojke.” (]opi} 2002: 150).

87

13 Intuiciju kao antroplo{ko-psiholo{ku karakteristiku`enskog pola isti~e i poqar Lijan: „Ehe, to je kod `enskogsvijeta druga~ije – zavrti poqar glavom. – ̂ ensko ti se sa ti-jem rodi. ^ena ti za tijem ima nos da napipa gdje wezin ~i~akrije pare i rakiju, poga|a u kom du}anu ima {arenih maramai drugih besposlica za wenu du{u, osje}a jo{ po koraku da lise wezin starac vra}a pijan ili qut. Jo{ ovako mala, kao ovaLuwa, ona odmah zatreperi ~im se u blizini pojavi ne{to no-vo i nebi~no.” (]opi} 2002: 148).

14 Podvukao P. J.

15 U ovoj izma{tanoj projekciji sopstvene smrti kod Stricanalazimo romanti~arski odnos prema umirawu. Otuda dolazi iteatralnost i nagiwawe ka spektaklu. Me|utim, u tom spekta-kularnom do`ivqaju sopstvenog ~iwewa Stric u romanu nijeusamqen. Naime, kad Luwa, po{to je odlu~no krenula da prkosiu~itequ, dozove u svest sliku Jovan~etovog bega kroz prozor,ona se pita: „A kako bi tek bilo da ja djevoj~ica, i to jo{ naj-mla|a u razredu, skoknem kroz prozor? Ala bi to bila pri~a!”(]opi} 2002: 52). Iz ovog eksplicita je sasvim jasno da je isama Luwa bila svesna svoje polne drugosti („da ja djevoj~ica”),ali i da je te`ila spektaklu kako bi wen ~in, me|u dru`inom,bio potvr|en po{tovawem i divqewem.

Pripoveda~ nije mogao Luwu, kao najne`niji deodru`ine, ali i kao wenu okosnicu, da prepusti ne-milosti samo}e i patwe. Izra`avawem Stri~evenaklonosti Marici pripoveda~ je omogu}io kona~-no emotivno i polno sazrevawe Luwe. Jedna od naj-lep{ih, najtoplijih i najbezazlenijih qubavnihscena je mesto gde se, ve} jasno polno i emotivnoizdiferenciran, Jovan~e obra}a Luwi i kona~noispoqava svoju emotivnu naklonost ka woj.16 To jebio onaj neophodni emotivni podstrek koji }e raz-re{iti sve emotivne dileme u wenom mladom, us-treptalom bi}u. Wen odgovor je, kao po obi~aju,bio vi{e manifestacija ose}awa no {to je re~imaizra`en ogovor: „Luwa se jo{ vi{e priqubi uza wi protepa: Otkud ja znam, ti uvek }uti{.” (]opi}2002: 151). Tu jo{ jednom Jovan~e potvr|uje svojuzrelost, lojalnost i naklowenost dugu i dru`ini:„Da }utao sam – priznade dje~ak. Tebe je moj drugvolio, pa zato…”(]opi} 2002: 151). Zato je Jovan-~e skrivao svoje emocije. Wegova za{titni~ka na-klowenost Luwi, koja je do tada uvek bila prisut-na, ali onako iz prikrajka, sada mo`e da se obelo-dani. Na wegovo pitawe da li ga voli, ona }e kaopo obi~aju odgovoriti delom: „Luwa obori pogledi lagano, sasvim lagano nasloni glavu na wegovumi{icu” (]opi} 2002: 151) i kona~no weno pona-{awe i ~iwewe u prethodnom vremenu, dobija svojemotivni epilog: „Ti si ne{to drugo. Ja sam se te-be pomalo bojala. Sje}e{ li se kako si nekad sko-~io kroz {kolski prozor? Nikad se niko nije tousudio.

Pa ti si to uradila.To je bilo zbog tebe – priznade Luwa i osmjeh-

nuv{i se pogleda ga velikim sjajnim o~ima.” (]o-pi} 2002: 152).

Tog trenutka je Luwin spektakularni skok po-stao svrisishodan – dobio je svoju pri~u. Stri~eva

projekcija bla`enstva poginulog nije dobila svojsjajni sre}ni emotivni epilog, jer je ostala u sfe-ri izma{tanog. Luwino ~iwewe je moralo da uro-di plodom. Zato ona kao zrela osoba izlazi na ve-lika vrata na kraju romana u novu pripovest sa po-zdravom „dr`ite se dobro, moji dje~aci!” (]opi}2002. 155), ali sa jasno ocrtanim likom jednog de-~aka u srcu.

Na kraju romana i Stric do`ivqava kona~noemotivno sazrevawe i odrastawe. Me|utim, wegovoodrastawe je pra}eno bolom, pripoveda~ ne konkre-tizuje, ali anticipira da je wegovo odrastawe po-sledica emotivne zablude/ gre{ke. Zato je Stric„kradom, poput krivca, bacao pogled na Luwu, alidjevoj~ica se pravila kao da ga ne vidi. Sjedila jepored Jovan~eta, tiha sre}na i zanesena, kao da susami na svijetu.” (]opi} 2002: 153). Wegovo pre-}utno priznawe dru`ini da je zaista Luwa lep{aod Marice predstavqa wegov prvi li~ni i emo-tivni poraz, koji raste sa sve{}u da je zaista izgu-bio nekoga ko ga je voleo najpredanije i najpo-`rtvovanije, kako ga nikad vi{e niko ne}e voleti(]opi} 2002: 153).

Gradirawe tog emotivnog poraza do`ivqava vr-hunac kad Luwa i na Stri~evo posledwe peckaweodgovara toplo i milo, bez prekora:

Stri~e, ne}u te zaboraviti, ali znaj: nikad ne}e{ na}i

one svoje nekada{we Luwe.

Na rastanku ga je jo{ jednom pogledala ozbiqno i

tu`no i jedva ~ujno protepala:

– Ne, ne}u te zaboraviti.

Oti{ao je Stric nose}i u du{i prvu istinsku tugu u

`ivotu i neizbrisiv lik tihe devoj~ice, koja ga je nekad

predano voqela i koju on ipak nije umio sa~uvati.

(]opi} 2002:154)

Sa takvom sve{}u i prvim emotivnim lomovi-ma je Stric u{ao u ratni vihor. Stasav{i ba{ navreme, kad i wegovi drugovi, ali su za razliku od

88

16 „A zar sam ja svoju Luwu zaboravio? Zar sam nekog vi{evoleo nego wu? Koga, reci mi?” (]opi} 2002: 151)

svih wih on, kao i Luwa, imali po jedno iskustvovi{e. To je bilo iskustvo prvih najsla|ih i naj-stra{nijih emotivnih rana. Najzna~ajnija tekovinaovog romana u kwi`evnoj tradiciji {tokavskih di-jalekata je, prema na{em mi{qewu, sadr`ana u ~i-wenici da je ]opi} imao izvanredan ose}aj ne samoza detiwstvo kao fenomen, ve} i za tanane duhovnei du{evne valere, pa i lomove, koji su se odigra-vali u zbiqi detiwe du{e i naoko bezbri`nom de-tiwstvu. Samo neko ko je imao seizmografski ose-}aj za senzibilitet deteta mogao je predosetiti iumetni~ki oblikovati odrastawe ove dru`ine,wihovo emotivno i polno sazrevawe u izme{tenim`ivotnim okolnostima.

LITERATURA

Vu~kovi}, Radovan (1986). „Stvarnost, humor i baj-ka”, predgovor u: Branko ]opi}, Delije u Bi-ha}u, Sarajevo, Svijetlost.

Georgijevski, Hristo (2005). Roman u srpskoj kwi-`evnosti za decu i mlade, Novi Sad, Zmajeve de-~je igre.

Jekni}, Dragoqub (1998). Srpska kwi`evnost zadecu 1, Beograd, MAK, 165–172.

Qu{tanovi}, Jovan (2004). De~ji smeh BranislavaNu{i}a, Novi Sad, Vi{a {kola za obrazovawevaspita~a.

Qu{tanovi}, Jovan (2009). Brisawe lava, NoviSad, Dnevnik.

Marjanovi}, Voja (1971). ]opi}ev svet detiw-stva, Bawa Luka, Glas.

Marjanovi}, Voja (2007). „Detiwstvo kao literar-na metafora”, u: Kwi`evnost za decu i mlade ukwi`evnoj kritici 2, Aleksinac, Kraqevo, Viso-ka {kola za vaspita~e, Libro kompani, str. 75–82.

Markovi}, Slobodan ^. (1987). Zapisi o kwi`ev-nosti za decu, Beograd, Nau~na kwiga, 150–164.

Milinkovi}, Miomir (2010). Nacrt periodizaci-je srpske kwi`evnosti za decu, Novi Sad, Zmaje-ve de~je igre, str. 283–294.

Obradovi}, Slavoqub (2005). Kwi`evnost za decuI, Aleksinac, Vi{a pkola za obrazovawe vaspi-ta~a, str. 247–257.

Ogwanovi}, Dragutin (1976). „Memoari detiwstvaBranka ]opi}a”, Izraz, HH, 3, 425–451.

Ogwanovi}, Dragutin (1978). Stvaraoci i deca,Beograd, Nova kwiga, str. 259–293.

Petrovi}, Bo{ko (1969). „Na me|uprostoru tragi-ke i humora”, u: Branko ]opi}, Pripovetke, ed.Srpska kwi`evnost u sto kwiga, kw. 90, NoviSad, Beograd, Matica srpska i SKZ, 7–32.

Petrovi}, Tihomir (2009). „]opi}eva autobiogra-fija”, u: Ogledi i kritike, Sombor, Karlo Bi-jelicki, 57–62.

Ristanovi}, Cvijetin (2002). Prostori djetiw-stva. Ogledi o srpskim piscima za djecu, SrpskoSarajevo, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,59–83.

]opi}, Branko (2002). Orlovi rano lete, NoviSad, Riznica lepih re~i.

Predrag JA[OVI]

BOYS AND GIRLS IN THE NOVELEAGLES FLY EARLY

Summary

We can determine to what extent the gender differenti-ation between characters is carried out using the exampleof the content of the novel Eagles Fly Early by Branko]opi}. We conclude that gender differentiation betweencharacters is expressed through age as well as gender. Inthis paper we show that it constitutes the thematic frame-work of the novel, but gender differentiation between char-acters and their growing up is dictated by the structure of

89

the novel. The comical setup of dramatic tension, on theone hand, in the first half of the novel and early maturationand growing up of the brave little squad of little renegadesin the winds of war, in the second half of the novel, makesthe gender differentiation clearly expressed among the char-acters.

Key words: Branko ]opi}, structure of the novel, gen-der differentiation

UDC 821.163.419331.09 Bulaji} S.

� Svetlana KALEZI] RADOWI]Univerzitet Crne GoreFilozofski fakultet, Nik{i}Republika Crna Gora

RODNI STEREOTIPI

KAO IZVOR HUMORA

U BULAJI]EVOJ

ZEMQI BEZ BATINAILI ADAM NIJE@ALIO ̂ ITAVOREBARCE SAMODA NE BUDE SAM

SA@ETAK: Osvjedo~eni majstor humora Stevan Bula-ji} u svom romanu Zemqa bez batina (1958) ~esto koristismjehotvorne efekte da bi obi~no i poznato prikazao izpotpuno druga~ije i neobi~ne perspektive, u ~emu se mo-`e prepoznati efekat „ostranenia” na kojem su ruskiformalisti zasnovali svoju tezu o kwi`evnom jeziku. Ko-ri{}ewe raznih stereotipa (pa i rodnih), i u vezi sa timi stereotipnih izraza karakteristi~nih za mu{ki i ̀ en-ski identitet, Bulaji} smje{ta u kontekst naivne dje~jesvijesti. U vezi sa tim modelovawe oba rodna identiteta,i dje~aka i djevoj~ica, vr{i se kroz ugledawe na svijetodraslih, {to sa svoje strane proizvodi krupne humori-sti~ke efekte budu}i da se „kopira” samo spoqa{wiokvir pona{awa odraslih, koji se puni dje~jim sadr`aji-ma, i „brani” ponavqawem nau~enih fraza. Na taj na~indolazi do sudara „modela pona{awa” i naivne dje~je svije-

90