CRTE, MATRICA, GRAFIKA List papira sam po sebi, za razliku od nekih drugih likovnih medija (slika, mozaik, skulptura) usavravanih da odolevaju zubu vremena, nosi peat prolaznosti. Ovo obeleje, samo po sebi, nikako ne dovodi tampani list u drugorazredni poloaj u odnosu na gore pomenute medije. tavie, herojski odolevajui ovoj vremenskoj odrednici, grafika i crte, zahtevaju jedinstvo likovnog i smisaonog, tako da u percepciji posmatraa ostaju utisnute kao peat. Oblik ploa (matrica), preko kompozicije i boje na crteu podrazumeva da se od zamisli vodi rauna o materijalu i grafikoj tehnici tj., koliko prolaza ili boja je dovoljno da crteu da eljeni izgled. Vieprolazna grafika u tehnici linogravure dozvoljava uvoenje slikarskih elemenata strukture i teksture na grafiki list.Crte smatram polaznom takom, istraivakom tehnikom - kako u formalnom, tako i u psiholokom smislu, sredstvom kojim jednoj temi koja me due vreme uzbuuje uspevam da dam svoj izraz. Upravo mera usklaenosti ova dva pola (formalnog i znaenjskog), ini da neke crtee zadrim kao uspela likovna reenja, ovde mislim na crtee koji su se polazei - od intimno - literarnog konteksta teme-oslobodili za samostalan vizuelni ivot. Ovakav postupak usmerava moj afinitet ka likovnim delima koja su nadmono ispunila ovaj zadatak i koja prenose posmatrau istu ideju, ivo i sugestivno kao i u momentu kad su nastala. Potraga za apotrpejskom snagom slikanog lika postavila me je pred jednu interesantnu dilemu, pred problematiku profanog i sakralnog u likovnoj umetnosti, teme koje spajaju estetsko i religiozno i koje se drugaije i ne mogu prikazati. Grafiki listovi O antipodima, Mapa sveta, Na poetku bave se kosmogonijom, stvaranjem sveta I njegovom primordijalnom topografijom. Mapa sveta- omeiti potencijalno beskonanu podlogu zvezdanog neba, prikazati svet u asu nastanka, deo zemlje, simbolian pejza vrta, uokviren vodenom trakom okeana. U potrazi za likovnim reenjima ovog prizora na slikama minijatura, fresaka, mozaika,moju matu zaokupljali su kosmogonijski mitovi, apokrifni i mistini tekstovi o raanju kopna, brdovitog pupka sveta iz vodene kolevke. Od antikih filozofa, do najveih umova novog doba, kod nas Njegoa, Lua. Antipodi oivljavaju sliku oveka kao mikrokozma, a duu kao boansku iskru. Prvobitno znaenje ovog pojma je aljiva ilustracija nemogueg poloaja, dva oveka stoje sa suprotnim stopalom jedan nasuprot drugom, ne moemo zamisliti oba da stoje (uspravno), ma kakav bio element na kome su postavljeni: zemlja, voda, vatra, vazduh , a vezuje se za neobinu linost Kozme Indikoplova slavnog moreplovca i istoriara iz VI veka. Neverovatna minijatura Antipoda bila je deo repertoara srednjevekovnih rukopisa, koji su ilustrovali putopis Hrianske topografije, postala je deo kompozicije na mojoj grafici. Mapa sveta- omeiti potencijalno beskonanu podlogu zvezdanog neba, prikazati svet u asu nastanka, deo zemlje, simbolian pejza vrta, uokviren vodenom trakom okeana. U potrazi za likovnim reenjima ovog prizora na slikama minijatura, fresaka, mozaika,moju matu zaokupljali su kosmogonijski mitovi, apokrifni i mistini tekstovi o raanju kopna, brdovitog pupka sveta iz vodene kolevke. Od antikih filozofa, do najveih umova novog doba, kod nas Njegoa, Lua. Minijatura - zgusnuti toplotu Sunca u seme, najmanji pokreta ivota, pojaati tkanje i snagu boje, zaititi unutarnju lepotu. Ona nam prua utoite kao to koljka prua sigurnost svom stanaru. Najdirljiviji je, verovatno, onaj organski element koljke koja iz sebe uobliava svoj pokriva udesne lepote, takve vrstine koja oneobiava stvarnost. Oslobaanje mekuca iz ove kuice namee nam analogije sa duom, koja se u svom larvalnom obliku prisea boanskog porekla.Mistiko alegorijski svet hristijanizovanog helenistikog spisa Fisiolog, predloak je za ilustracije neobinih bia koje opisuje: O Sirenama - kako su smrtne ivotinje, morske u kojih polovina tela, ak do pupka, ima ljudsko oblije, a polovina guske. Tako je i svaki ovek dvojeduan, nesavren je na svim putevima svojim.O Lavu caru zverskom - lav je svem zverinju car. Ima u sebi tri dela velika. Prvo delo lavovo kada ga raa lavica, malog ga raa veoma i mrtva; i lei mrtav dokle ne doe lav i ne dune u nozdrve njegove i oivi ga, kao to Bog dunu u Adama i svi oivesmo. Drugo delo lavovo kada spava, vidi kako ga gledaju sa sedam strana, raspoznaje lovce i utvruje se da ga lovci na spavanju ne pronau...Tree delo lavolo kada jede oveka, lice mu ne jede niti pogleda, te kada izede oveka, uzme ovekovu glavu; gledajui na lice, plae mnogo i pogrebe je...