Bunj. Prezimena Obradovi - Paštrovići

1 ПРЕУЗЕТО ИЗ КЊИГЕ ЈОВАНА ЕРДЕЉАНОВИЋА ''О ПОРЕКЛУ БУЊЕВАЦА'' - 16 ОБРАДОВИ – у Суботици, од 1715.године. Ово је презиме православних Срба, као што тврди и Маретић, те су без сумње, ови Буњевци били најпре православне вере. По Босни има врло много православних родова с презименом Обрадовић. ОМЕРОВИЋИ – у Бачкој. Вероватно од покрштених муслимана. У Босни и Херцеговини има пет муслиманских села тога имена: по једно у западној Херцеговини, у западној и средњој Босни и два у источној Босни. ОРЕШКОВИЋИ / ОРИШКОВИЋИ – у Лици и у Подгорју, од 1645.год. ; ''Mikulica Oriskovich Ottocsanin od Szenjske kraine'' 1676.год.; Орешковићи, лички племићи у старој хрватској држави и доцније. ОРЛОВИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; у Подгорји и у Лици православни и католици (Јурај Орловић, сењски капетан 1526.год.); католици у Корлату код Бенковца; православни у Книну, а старином ''из Босне''; негдашњи племићски род у краљевини Босни ''Orlovich de Blatnize apud Brochno'', а и сад има село (католичко) Блатница, Горња и Доња, у Броћном у западној Херцеговини; православни Србин у Жумберку, Вук Орловић 1629.год., а досељеник са босанско - далматинско-личке тромеђе; православни у западној Босни. Код Травника сеоце Орловићи са становништвом све три вере. ОРЧИЋИ – у Суботици, од 1776.год., кад су проглашени племићима ''на темељу свједоџбе загребачке жупаније'', што значи да су у Суботицу дошли са предела под загребачком жупанијом. Знамо за ''Оршиће'' односно Орчиће, хрватске племиће који су у 16.веку били избегли испред Турака из јужних хрватских крајева и склонили се под окриље Франкопана и Зринских (Or sütsch, Orschitsch, Orssich и сл., а једанпут и ''Ortschitch''). Један се од племића тога презимена помиње 1532.год. у Жумберку: један попис штете почињен од тамошњих ускока има натпис '' Damna illata per Valachos Vzkoky vocatos nobili Joanni Orsych de Podgoria'' . По тврђењу Ђорђа Поповића – Муњатовића има у области негдашњег клишког санџаката село или заселак с именом Орчић. У средњој Босни Орчевић, део муслиманско-католичког села, а код Фоче муслиманско село Орчава. ОСМОКРОВИНЕ / ОСМОКРОВИЋИ / СМОКРОВИЋИ – у Лици и у Подгорју, од 1686.год.; католици Смокровићи у Стариграду у северној Далмацији, досељеници из Хрватског Приморја (стари је облик њихова презимена по саопштењу Б.Деснице Осмокруховић, а то презиме у облицима Осмокрух и Осмокруховић налазимо у споменицима из 17. и са почетка 18.века; православни Осмокруховићи и Осмокројевићи у горњо-карловачкој дијецези; ''Smokrovich'' негдашњи властеоски род свакако у краљевини Босни. Мој додатак – Смокровића још има у ''матици'' Стариграду. ОСТРОГОНЦИ – у Суботици, од 1868.год., очевидно су им преци били досељеници из Острогона (мој додатак – у Мађарској). ПАВЕЛИЋИ – у Подгорју и у Лици, од 1683.год.; католици у Чапорицама код Сиња. ПАВИЧИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; православни и католици у Лици, од 1683.год., по Лопашићу, пореклом су ''из сјеверне Далмације''; католици у Радошићу код Сиња; католици у Далмацији; православни у западној Босни. У источној Босни православно-муслиманско село тога имена.

Bunj. Prezimena Obradovi - Paštrovići

Documents

Transcript of Bunj. Prezimena Obradovi - Paštrovići