mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Održane javne konsultacijeo izmenama i dopunama

Zakona o NSNM

Minority News42Bugarska počela

prvo predsedavanje EU

Mađarska redakcija RTV proslavila 50 godina rada

Održan Složni mozaik Srbije

decembar 2017. – januar 2018.

Radko Vlajkov: Bugarska će pokazati da u EU

nema malih i velikih

 

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

„Javno“ iza zatvorenih vrataNova godina, novi počeci, nove šanse za promene.... Mnogo puta smočuli ovu ili sličnu frazu i samo odmahnuli rukom, jer su se naše želje zapromenama u velikoj meri razlikovale od želja onih koji o njima i odlu-čuju, bez obzira da li pripadamo manjinskom ili većinskom narodu. Pe-simističan početak? Možda. A možda samo realan.Ove godine pripadnike manjinskih naroda očekuju redovni izbori začlanove nacionalnih saveta nacionalnih manjina. U kakvoj će atmosferiteći predizborne kampanje za sada je teško prognozirati, kao i to da liće se konačno postići depolitizacija nacionalnih saveta, što je jedan odciljeva izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnihmanjina. U vezi sa ovim izmenama i dopunama nadležno Ministarstvodržavne uprave i lokalne samouprave je uz podršku Misije OEBS-a uSrbiji organizovalo „javne konsultacije“ u više gradova Srbije. Za svakupohvalu je napor koji je učinjen da se u ovako ranoj fazi pripremeizmena i dopuna zakona razgovara o radnoj verziji teksta zakona. Me-đutim, javne konsultacije nisu bile u potpunosti javne. Bar ne kad jereč o prvoj konsultaciji, koja je održana u Novom Sadu. Pravo učešćasu imali predstavnici nacionalnih saveta, članovi radne grupe za izraduizmena i dopuna Zakona, dok su medijski izveštači bili ljubazno zamoljenida napuste skup, odnosno bilo im je omogućeno da događaju prisu-stvuju samo prva 3 minuta, taman toliko da čuju pozdravni govor do-maćina, u ovom slučaju Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, pro-pise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Na pitanjezbog čega nije moguće prisustvovati događaju, novinari su dobili kratakodgovor – nije predviđeno za novinare. Dalje zašto nije ni postavljeno,jer su se vrata već zatvorila.U ovakvim slučajevima je neophodno postaviti pitanje zbog čega seorganizuju ovakve konsultacije ako pravo učešća nemaju upravo oni,koji će informisati javnost o istim. Naravno, svoje primedbe i predlogena radni tekst izmena i dopuna Zakona su, između ostalih, mogli podnetii predstavnici novinskih kuća, ali svi znamo da je jedno napisati pri-medbe i poslati, a nešto sasvim drugo javno ih izneti. Javni dijalog,javne konsultacije, transparentnost… Poslednjih godina smo uvrstiliove termine u svoj svakodnevni rečnik, ali pitanje je koliko i razumemoznačenje istih.

Bugarska počela prvopredsedavanje EU

Bugarska je 1. januara prvi put preuzelarotirajuće šestomesečno predsedavanjeSavetom EU. Tokom predsedavanja Bu-garska će biti domaćin gotovo 300 do-gađaja od kojih će 20 biti sastanci EUna najvišem nivou.

Ministarstvo državne uprave i lokalnesamouprave, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, tokom decembra mesecasprovelo je javne konsultacije o rad-nom tekstu Nacrta zakona o izmenamai dopunama Zakona o nacionalnim sa-vetima nacionalnih manjina. Konsul-tacije su održane u Novom Sadu, No-vom Pazaru, Bujanovcu, Petrovcu naMlavi, Subotici i Beogradu.

IZDVAJAMO UVODNIK 42

Javne konsultacije

Složni mozaik Srbije podrugi put

Kancelarija za ljudska i manjinska pravaje povodom obeležavanja Dana ljud-skih prava po drugi put na Beograd-skom sajmu organizovala manifestaciju“Složni mozaik Srbije”. Nacionalne ma-njine su na štandovima predstavilesvoju kulturnu baštinu, narodnu no-šnju, stare zanate, gastronomske spe-cijalitete, ručno pravljene predmete iknjige na manjinskim jezicima.

Zlatni jubilej mađarskeredakcije Televizije

VojvodineMađarska redakcija Televizije Vojvodineje 8. januara proslavila zlatni jubilej, 50.godišnjicu početka rada ove redakcije.Povodom jubileja u Studiju M Radio No-vog Sada organizovan je bogat i sadržajanprogram.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

eceniju pošto je ušla u EU,Bugarska je 1. januara prviput preuzela rotirajuće še-stomesečno predsedava-

nje Savetom EU sa proširenjem Unijemeđu prioritetima i ambicijom po-stizanja jasnog plana akcije za svakuzemlju-kandidata, bez nerealnih oče-kivanja, ali sa konkretnim koracima.Cilj Bugarske kao predsedavajuće EUje da bude posrednik, politički lider,koordinator, a kako bi odgovorila narealne potrebe evropskih građana ipretvorila izazove u prilike, navodi sena sajtu bugarskog predsedavanja.

„Vreme je da radimo na snažnijoj,bezbednijoj i solidarnijoj EU. GrađaniBugarske i EU očekuju od nas da na-đemo konkretna rešenja za konkre-tna pitanja. Bugarsko predsedavanjeradiće na transparentan način, bićeotvoreno za sve evropske partnere i,pre svega, za sve evropske građane“,navelo je bugarsko predsedavanjeEU.

Kada je reč o proširenju EU, navodise da je Zapadnom Balkanu potrebnajasna evropska perspektiva koja ćedoprineti dugotrajnom miru, bezbed-nosti i prosperitetu u regionu, kao i

povezanost među zemljama regionai sa članicama EU.

Cilj bugarskog predsedavanja je većapovezanost sa zapadnobalkanskim zem-ljama u oblastima transporta, energe-tike, obrazovanja...

Bugarska već ulaže napore u bolju po-vezanost sa regionom, a dobar primerje podsticanje evropske politike digitali-zacije među zemljama Zapadnog Bal-kana kroz postepeno smanjenje cene ro-minga i povećanje mogućnosti zaširokopojasni internet.

U tom pravcu ide i ono što radi bugarskaevrokomesarka za digitalno društvo Ma-rija Gabrijel koja će na samitu EU-Zapa-dni Balkan u Sofiji u maju 2018. objavitiplan za ukidanje rominga između EU izemalja Zapadnog Balkana.

Pored proširenja EU, prioriteti Bugarskebiće i budućnost Evrope i mladih, bez-bednost i stabilnost, kao i digitalna eko-nomija.

Na sajtu bugarskog predsedavanja na-vodi se da su ekonomski rast i socijalnakohezija ključni za budućnost Evrope, daje važno da ekonomije članica nastaveda rastu i da sve zemlje EU učestvuju u

debati o reformi zone evra bez obzirada li su u zoni ili ne.

Kod bezbednosti i migracione politikebugarsko predsedavanje će raditi na du-goročnim i poštenim rešenjima u do-menu politike azila, efikasnim politikamaza povratak migranata i readmisije, ja-čanju kontrole granica, prevenciji.

Prioritet bugarskog predsedavanja EUbiće i jedinstveno digitalno tržište, pri-stup inovacijama, uspostavljanje veze iz-među obrazovanja i potreba tržišta rada,a u fokusu svih akcija biće mladi.

Tokom predsedavanja Bugarska će bitidomaćin gotovo 300 događaja od kojihće 20 biti sastanci EU na najvišem ni-vou.

Logo bugarskog predsedavanja SavetomEU prikazuje simbole bugarskog identi-teta - ćirilicu, tradicionalni vez i nacio-nalnu trobojku. Autor je bugarski umet-nik Todor Angelijev, a logo odražava idejuda je Bugarska integralni deo Evrope i uisto vreme jedinstvena među članicamaEU.

Predsedavanje EU Bugarska je preuzelaod Estonije, a predaće ga poslednjegdana juna Austriji.

D

Bugarska počela prvo predsedavanje EU

Izvor: www.euroactiv.rsFoto: Sofia Globe

Vesti

4 Minority News

– Da li biste mogli reći nešto više o četiriprioriteta bugarskog predsedavanja kojisu predstavljeni 16. јanuara?

– Rado bih odgovorio na ovo pitanje jerpreuzimanje predsedavanja Savetom Ev-ropske unije od strane Bugarske namapredstavlja izuzetan izazov. Istovremenoto je i velika čast. Vi znate da smo postaličlan Evropske unije pre deset godina, dajoš uvek „štelujemo“ naše članstvo uUniji, a već smo preuzeli tako veliku od-govornost. Tim više, jer je Bugarska preu-zela predsedavanje Evropskom unijomšest meseci ranije zbog izlaska Velike Bri-tanije, zbog Bregzita. Sada, tokom ovihšest meseci, bio je red na Veliku Britaniju,ali nakon odluke britanskih građana o iz-lasku iz Unije, mi smo preuzeli to pred-sedavanje. I, naravno, sa zadovoljstvommogu da kažem da se mi već dugi niz go-dina pripremamo, upravo zato što shva-tamo koliko je važno da mala Bugarskapokaže da u Evropskoj uniji nema malih ivelikih. Da je osnovni princip da smo svijednaki i da imamo jednako pravo glasa.

I da svi možemo da doprinesemo da uovom teškom trenutku Unija sprovedeneophodne reforme. Dozvolite mi dasada pređem na Vaše pitanje. Pre svega,mi razmišljamo o tome šta je evropskimgrađanima, građanima Evropske unije,potrebno. Potrebno im je više bezbed-nosti, stabilnosti i više solidarnosti, kakobismo živeli u jakoj, digitalnoj i ujedinjenojEvropi. I ako želimo da ta tri stuba na kojese oslanjamo - bezbednost, stabilnost isolidarnost, izgradimo u praksi tokomovih šest meseci, kao instrumente zaostvarivanje tog cilja mi vidimo konsen-zus, konkurentnost i nešto što je veomavažno za nove države članice kao što jeBugarska i za buduće članice kao što jeSrbija – koheziju. Kohezija i koheziona po-litika su jedno od najvažnijih pitanja.

Vi ste već spomenuli da imamo 4 priori-teta, ja ću se ukratko osvrnuti na svakiod njih.

Prvi prioritet je budućnost Evrope i mla-dih ljudi, pre svega sa aspekta ekonom-

skog rasta i socijalne bliskosti. Posebnobih želeo da naglasim da će tokom ovogšestomesečnog perioda bugarskog pred-sedavanja jedan od najvažnijih poslovabiti izrada Dugoročnog finansijskog okviraza period posle 2020. godine, odnosnousvajanje budžeta Evropske unije. Znateda uvek kada se priprema budžet postojerazličiti interesi, postoje različiti zahtevi.Naša želja je da zaista budemo nepristra-sni arbitar, da budemo zemlja koja ujedi-njuje. U svom pitanju ste spomenuli neštošto nas čini srećnim, a to je da će tokomovih šest meseci moto Evropske unije biti"U jedinstvu je naša snaga". To je motonaše zemlje. To je napisano na zgradi Na-rodnog sobranja. To je i osnovni principna kome je stvorena Evropska unija Rim-skim ugovorom iz 1957. godine.

Drugi problem, koji je takođe izuzetnovažan za sve građane Evropske unije, od-nosi se na bezbednost i stabilnost u jakoji ujedinjenoj Evropi. Bukvalno u jednojrečenici, jedno od osnovnih pitanja na či-jem rešavanju će se raditi tokom ovih šest

rvog januara 2018. godine, deceniju nakon pristupanja Evropskoj uniji, Bugarska je prvi put preuzelarotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije, u trenutku kada se Unija suočava možda sa naj-većim izazovima u svojoj novijoj istoriji. Slogan bugarskog predsedavanja „Ujedinjeni smo jači“precizno oslikava strateški cilj Bugarske na mestu predsedavajućeg Evropske unije u narednih 6

meseci. O ovim ciljevima, kao i drugim izazovima koji su pred ovom zemljom razgovarali smo sa RadkomVlajkovim, ambasadorom Bugarske.

P

NAŠ INTERVJU, RADKO VLAJKOV, AMBASADOR BUGARSKE REPUBLIKE

U Evropskoj uniji nema malih i velikih

5 Minority News

meseci, jeste borba protiv terorizma. Isami znate kakav je to bič za sve zemljeEU, kao i za zemlje poput Srbije, koja jošuvek nije član. Svi smo zabrinuti zbog tepojave širom sveta. Naravno, u tome po-sebno mesto imaju napori na savladava-nju migrantske krize, rešavanju problemaazila, promeni dablinske regulative o mi-grantskoj krizi. To je problem sa kojim sesuočava i Srbija koja, iako još nije puno-pravni član EU, ima vrlo dobru saradnjusa EU u rešavanju ovog problema.

Treći prioritet se odnosi na digitalnu eko-nomiju i veštine budućnosti - to je neštoo čemu smo dugo razmišljali kako da gaformulišemo i da sa našim partnerima izEU dođemo do konsenzusa o tom priori-tetu. On je, pre svega, povezan sa mo-dernizacijom Evrope, da u sve propiseugradimo odgovore na nove izazove sakojima nas suočava savremenost. Presvega ovde želim da Vam skrenem pažnjuna jedinstveno digitalno tržište. Moramoda vodimo računa o tome kako nove teh-nologije utiču na naše društvo i kako gamodernizuju.

I na kraju, ali ne i najmanje važno, na-merno sam ga ostavio za kraj odgovora,to je, po proceni Bugarske, jedan od naj-važnijih prioriteta, a odnosi se na evrop-sku perspektivu i, naglašavam, na pove-zanost Zapadnog Balkana. Mogu reći dami ne možemo da zamislimo da projekatEvropske unije bude završen, ukoliko unjemu ne učestvuju zemlje Zapadnog Bal-kana i, naravno, ovde sa velikim zadovolj-stvom na prvo mesto stavljam Srbiju.Srećni smo što smo uspeli da ubedimonaše partnere u EU o ovom prioritetu.On će neprekidno biti u fokusu tokomnašeg predsedavanja.

– Jedan od prioriteta bugarskog predse-davanja je evropska perspektiva i pove-zivanje Zapadnog Balkana. S obzirom nato da je Bugarska sused i jedan od naj-bližih saveznika Srbije i ostalih zemaljaZapadnog Balkana u njihovim naporimada ostvare punopravno članstvo u Ev-ropskoj uniji, koji su konkretni koracikoje ćete preduzeti u okviru ovog prio-riteta?

– Vi ste potpuno ispravno istakli u svompitanju da Bugarska zaista nije samo ne-posredni sused i blizak prijatelj, već i je-dan od najaktivnijih zagovornika članstvaSrbije u EU. Uveravam vas da su u posle-dnjih 6-7-8 meseci, prilikom utvrđivanjaprioriteta, glavni napori bugarske vlade ibugarskog premijera bili usmereni upravo

na ubeđivanje naših partnera u EU u ne-ophodnost povratka temi proširenja EUzemljama Zapadnog Balkana. Zaista smosrećni što smo uspeli da ubedimo našepartnere u to i sada smatramo da vodimobalkansko predsedavanje. Predsedavanjekoje će ući u istoriju kao „balkansko”predsedavanje. Pitali ste me o konkretnimkoracima koji će se dogoditi tokom ovihmeseci. Mogu vam reći da će gotovo sva-kog meseca biti događaja koji su u direkt-noj vezi sa pitanjem proširenja EU zem-ljama Zapadnog Balkana. Najpre, ufebruaru očekujemo Strategiju za Srbiju iCrnu Goru kao vodeće kandidate za član-stvo u EU sa Zapadnog Balkana - to jeupravo formulacija koju je upotrebiopredsednik Evropske komisije Žan-KlodJunker. Zatim, u aprilu se očekuju redovniizveštaji o napretku zemalja regiona, po-sebno Srbije. A onda, u maju dolazimodo jedne od kulminacija našeg predse-davanja koja se odnosi na prioritet Za-padnog Balkana. 17. maja u Sofiji bićeodržan samit lidera zemalja EU i liderazemalja Zapadnog Balkana. Ne znam dali ta činjenica nešto govori vašim čitao-cima, ali ja kao profesionalni diplomata ipolitičar veoma dobro shvatam njen velikiznačaj. Godine 2003. održan je poslednjisastanak na kome su zemlje regiona, i tone sve balkanske zemlje, učestvovale nasličnom sastanku u Solunu tokom grčkogpredsedavanja. Sada vam je jasno da je15 godina ovo pitanje bilo stavljeno udrugi plan. Između ostalog, kao rezultatsastanka iz 2003. godine, zemlje poputBugarske i Rumunije dobile su priliku dase pridruže Evropskoj uniji. Dakle, pred-stojeći sastanak je zaista ispunjen mno-gim očekivanjima. Ali ovde želim vrlo ja-sno reći: glavna očekivanja, glavni naporiimaju za cilj stvaranje najpovoljnije poli-tičke klime za razmatranje napretka svakezemlje. Ali treba naglasiti i to da od svakezemlje zavisi na koji način i koliko brzoće ući u Uniju. Ili drugačije rečeno: vratasu širom otvorena! Od svake zemlje, uovom slučaju posebno od Srbije, zavisikada će kroz njih proći. Ali ja bih ipak po-menuo još nešto. Ako je na početku man-data ove Evropske Komisije 2013. godineŽan-Klod Junker jasno poručio da nećebiti proširenja u ovom mandatu, to je biloobeshrabrujuće. A ja sam kao ambasadorovde više puta prisustvovao sastancimaili čuo drugačije izjave sadašnjeg pred-sednika, a pre toga premijera AleksandraVučića o potrebi da postoji jasna perspek-tiva, jer to motiviše reformske snage. Isami znate da je u oktobru 2017. godine

Žan-Klod Junker dao jednu, rekao bih,znamenitu za region izjavu, u kojoj sustvari došle na svoje mesto. Srećan samšto je do ovog takođe došlo i kao rezultatnapora Bugarske. Dopustite mi na krajujoš jednu rečenicu tim povodom. Ovihdana sam sa ministarkom Jadrankom Jo-ksimović potpisao jedan dokument, a uizjavi koju je dala nakon potpisivanja, onaje iznela jednu činjenicu, kojom sam ličnoveoma zadovoljan. Naime - da je podrškagrađana Srbije članstvu u EU sada preko50 procenata, u ovom trenutku 52%, iakoje tokom poslednjih nekoliko godina bilokolebanja upravo zbog nedostatka jasneperspektive, ako hoćete, zbog nedostatkamotivacije ljudi, društva, da podrže re-forme. Sada je ponovo iznad 50, tačnije52%. Ovu činjenicu mi sagledavamo kaorezultat povratka teme proširenja u dnev -ni red EU, što nas čini zadovoljnim i sreć-nim.

– Pored Bugara, Bugarska je domovina imnogih etničkih grupa, kao što su Turci,Romi, Jermeni i ostali. Koje su specifič-nosti pravnog okvira, gde pripadnici et-ničkih grupa mogu da ostvare svojaprava?

– Bugarska, kao i Srbija, posvećuje pose-bnu pažnju poštovanju ljudskih prava. Unašem slučaju, nakon početka promena1989. godine, ovom problemu smo po-svetili izuzetnu pažnju. U periodu totali-tarne države ta prava su bila potcenjena,ako hoćete, i gušena. Ali smo došli dotrenutka kada je naše zakonodavstvo utoj oblasti izuzetno moderno. Pre svegabih želeo da naglasim da su naše zako-nodavstvo, naš Ustav u skladu sa svimnajvažnijim dokumentima u oblasti ljud-skih prava i prava etničkih grupa i nacio-nalnih manjina koje postoje u međuna-rodnom pravu, u evropskom pravu. NašUstav je u potpunosti usklađen sa timdokumentima. U našem bugarskom za-konodavstvu imamo veliki broj norma-tivnih akata koji garantuju ta prava i one-mogućavaju diskriminaciju po osnovupola, nacionalnosti, socijalnog položaja,religije i tako dalje. A to su, mislim, veomavažne stvari. U vašem pitanju mogu ose-titi potrebu da odgovorim na nekolikoključnih tačaka u kojima nacionalne, et-ničke grupe mogu ostvariti svoja prava.Pre svega da izražavaju svoj identitet, naj-pre kroz upotrebu jezika i obrazovanje namaternjem jeziku. U vezi s tim, u Bugar-skoj postoje sve pravne norme, ali je pi-tanje kako se implementiraju. Jedno odnajozbiljnijih pitanja sa kojima se suočava

6 Minority News

naše društvo, ovde izdvajam poseban pri-mer, odnosi se na Rome. Uveravam vasda je u poslednjih 15-20 godina, Bugarskauložila veoma velike napore kako bi Romimogli da se integrišu u društvo. Nažalost,rezultati nisu onakvi, kakvi treba da seočekuju od takvih energičnih napora. Ali,u svakom slučaju, učinjen je značajan na-predak. Posebno u oblasti obrazovanja,naporima kojima se teži da obrazovanjedece počne od predškolskog uzrasta, mi-slim na decu Roma, i da se to pitanje po-veže sa socijalnom pomoći koju primaju,kako bi roditelji shvatili svoju odgovor-nost. Ponekad imamo, nažalost, parado-ksalne situacije u kojima sami roditeljitreba da budu učenici jer, kao što znate,kod Roma vrlo često majke imaju 12, 13,14 godina, a očevi 13, 14, 15 godina. Toje uzrast u kome i sami oni moraju da seškoluju. Dakle, deca se rode, rastu i dođuu situaciju da postanu roditelji dok su jošu đačkom uzrastu. Ovo je vrlo ozbiljanproblem sa kojim se suočavamo i za kojitražimo svakojaka rešenja. Ja ne želim daizdvajam samo Rome kao posebnu grupu.Mogu vam reći da svaka od etničkih grupau Bugarskoj, a pogotovo one veće, kaošto su turska, jermenska, jevrejska i drugeetničke zajednice, svaka od njih ima ga-rantovano pravo da se obrazuje na svomjeziku, da nema diskriminacije u pogleduporekla, obrazovanja i upotrebe jezikavezane za njihovo poreklo. Čak sam i pri-premio statistiku o tome koliko dece izrazličitih etničkih grupa odlučuje da seškoluje na svom maternjem jeziku. Cifresu veoma indikativne. Ja neću iznositi ve-like cifre, izneću male cifre kao što su, naprimer, da je 2008/2009. godine 1 bu-garski građanin, odnosno njegovi roditelji,jer on je dete, zatražio da se školuje naengleskom jeziku i mi smo mu omogućilida se školuje na maternjem jeziku, jer suto ljudi, na primer, iz mešovitog braka,otac Englez, majka Bugarka, ili obrnuto,ili su oboje došli da žive ovde. Na isti na-čin, imamo obrazovanje na arapskom je-ziku, na jermenskom, grčkom, hebrej-skom, a 2008/2009. godine smo imalizanimljivu situaciju, kada je jedno deteželelo da se samo te godine školuje nanemačkom jeziku, a sledeće godine nijenastavilo. Da sada ne pominjem turski ijermenski jezik. Tim želim da pokažemkoliku pažnju posvećujemo ovom pitanju.Shvatamo ga kao jedno od najozbiljnijihpitanja koja se tiču zaštite prava etničkihgrupa i generalno ljudi koji su u nekakvommanjinskom položaju. Ogromni napori seulažu naročito u oblasti obrazovanja, u

zdravstvu takođe, kako bi se ljudima uveoma udaljenim područjima, u nepri-stupačnim delovima zemlje, stvorili sviuslovi da žive normalno kao i svi drugibugarski građani.

– Prema popisu iz 2011. godine, u Re-publici Srbiji živi 18.543 pripadnika bu-garske nacionalne manjine koji ostvarujusvoja prava na samoupravu u oblastiobrazovanja, kulture i službene upotrebejezika i pisma preko Nacionalnog savetabugarske nacionalne manjine. Koliko bli-sko sarađujete sa bugarskim nacional -nim savetom i šta vidite kao najveće iza-zove u oblasti, u kojima je mogućenapraviti najveći napredak?

– Malo ću više pričati o ovom pitanju,koje mi se čini veoma važnim. Pre svega,bugarskoj nacionalnoj manjini su dugi nizgodina gažena prava, kao rezultat jedneasimilacione politike. Za nju odgovornostsnose totalitarna država, ne samo uokviru bivše Jugoslavije, već i bugarskatotalitarna država koja je decenijama zat-varala oči pred ovim pojavama. Ljudi suse zaista plašili da se izjašnjavaju kao Bu-gari. Bojali su se gubitka posla, to je ta-kođe bilo činjenica. Tako da se iz ovog ilionog razloga njihov broj smanjio, drasti-čno smanjio. Ja sam gledao statistiku, zva-ničnu statistiku za period od 1953. do1981. godine, u kome je brojno stanjemanjine smanjeno za više od 40 proce-nata, to je rezultat kratkovide politike.Slava Bogu, kako mi kažemo u Bugarskoj,kao što vi u Srbiji kažete hvala Bogu - da-nas su neka druga vremena. Slava Bogu,danas su i Srbija i Bugarska drugačije dr-žave. Sada smo moderne zemlje kojeshvataju da se prava svakog pojedinca,bez obzira na njegovo poreklo, bez obzirana njegovu veru, bez obzira na specifič-nosti koje on može imati, moraju pošto-vati. I u tom pogledu, mislim da je srpskadržava u poslednjih nekoliko godina uči-nila mnogo i to počinje da se postepenooseća. Nažalost, željeni rezultati ne moguodjednom doći. Ja sam ovde ambasadorveć godinu i po dana i neprekidno apelu-jem na naše sunarodnike bugarskog po-rekla, stalno im govorim: "Ne bojte se!Ne stidite se!", Srbija je drugačija, Srbijavam daje priliku da ponosno kažete: "Jasam Bugarin!" I niko neće trpeti nikakveposledice, jer to je stvarno tako. Kao naj-teže probleme, izdvojio bih pre svega eko-nomsku zaostalost opština u kojima jedominantna populacija bugarskog pore-kla. Pre svega, izdvojio bih Bosilegrad. Bo-silegrad je veoma tužan grad. Grad sa ne-

verovatno dobrim ljudima, ali sa ljudimakoji su mnogo propatili. To su ljudi koji sudecenijama bili gaženi, a sada, umestoda koriste sva prava koja im država daje,oni se i dalje suočavaju sa neverovatnimpoteškoćama. To je područje u kome nesamo što strane investicije nisu dobro-došle, već ih i proteruju. Područje, gradu kome neko odlučuje o svemu, on odre-đuje da li će neko biti pregledan, da li ćeobrazovanje nastaviti u Bugarskoj ili ne.Grad sa, možda, feudalnom vladavinom.Ti ljudi to ne zaslužuju, i mislim da tamoljudi već shvataju da je krajnje vreme dastvari uzmu u svoje ruke.

Ponovo naglašavam da srpska država dajeveoma široka prava u oblasti obrazovanjai upotrebe maternjeg jezika, u medijimanacionalnih manjina. Na zakonskom ni-vou, srpska država je, rekao bih, bespre-korna, ali u realizaciji na nižim nivoimastvari poprimaju drugačiju dimenziju. Ili,kao što mi u Bugarskoj imamo izreku, jošuvek nisam siguran da li za nju postojiadekvatan prevod na srpskom jeziku: "Cardaje, pandur ne daje!" Siguran sam dapostoji analog u srpskom jeziku, uostalomvi shvatate šta sam njom hteo da kažem.Na najvišem nivou, stvari su zaista onakvekakve treba da budu - na jedan moderan,evropski način. Ali, već na nivou imple-mentacije, umesto praktično, kada testvari treba da postanu svakodnevna ru-tina, ljudi se suočavaju sa velikim proble-mima.

Pitali ste me za Nacionalni savet. Po mommišljenju, nacionalni saveti u RepubliciSrbiji predstavljaju izuzetno važno dosti-gnuće demokratije i poštovanja prava na-cionalnih manjina. Nacionalni saveti sulegitimni organi koji predstavljaju živuvezu između manjina i srpske države. Na-cionalni savet treba da u potpunosti ko-risti prava koja država daje. Međutim, akoje nacionalni savet pasivan, još i ako po-seduje nizak nivo kompetenosti, takavnacionalni savet ne može biti od koristiljudima koje predstavlja. Znam da će uRepublici Srbiji, u jesen 2018. godine bitiodržani izbori za nacionalne savete na-cionalnih manjina. Najiskrenije želim svimnacionalnim manjinama, pre svega bu-garskoj manjini, da izaberu prave ljudekoji će štititi njihova prava. Koji će ih štititizajedno, sinhronizovano sa srpskom dr-žavom. I iskoristiti klimu koja postoji, isko-ristiti ovu, podvlačim, odličnu političkuvolju srpske države. Naglašavam, odličnu!Kako se ne bi prekinula nit između državei ljudi koji predstavljaju manjinu.

7 Minority News

sredu, 24. januara,na konferenciji zamedije ”PodrškaRepublike Bugarske

procesu priključenja RepublikeSrbije EU”, koju su u Medijacentru zajednički ogranizovaliCentar za istraživanja migra-cija, Forum za etničke odnosei Komitet pravnika za ljudskaprava YUCOM, predstavljeni suprojekti u oblasti ljudskih i ma-njinskih prava koje će u 2018.godini finansirati Ministarstvo spoljnihposlova Republike Bugarske.

Učesnike konferencije je pozdravio am-basador Republike Bugarske u RepubliciSrbiji, Radko Vlajkov. U uvodnom obra-ćanju, ambasador Vlajkov se osvrnuona prioritete bugarskog predsedavanjaEU u prvih 6 meseci 2018. godine, na-glašavajući važnost Zapadnog Balkana.Kako je rekao, Bugarska od samog po-četka dosledno podržava Srbiju u pro-cesu pristupanja EU. Podrška Srbiji pred-stavlja stalni i trajni cilj naše zemlje,rekao je, i ta podrška će se nastaviti dodefinitivnog ulaska Srbije u EU. Od 2015.godine, Ministarstvo spoljnih poslovaRepublike Bugarske podržava i finansijskiovaj put Srbije u oblastima kao što sujačanje demokratije, procesi u nevladi-nom sektoru i izgradnja civilnog društva.U skladu s tim, prošle godine, sredstvanamenjena Srbiji iznosila su više od po-lovine ukupno dodeljenih sredstava. U2018. godini, finansijska sredstva za Sr-biju su udvostručena i iznose 700 000evra. Ambasador je naveo i da po prviput Bugarska ima sporazume s državniminstitucijama Republike Srbije, s organi-zacijama civilnog društva, kao i sa insti-tucijom ombudsmana. Vlajkov je pose-bno naglasio značaj oblasti ljudskih imanjinskih prava u procesu pristupanjaEvropskoj uniji i doprinosa koji unapre-đenju ove oblasti pružaju organizacijecivilnog društva čiji su projekti podržaniovim sredstvima. Na kraju svog obraća-nja, ambasador Vlajkov je istakao da Re-publika Bugarska sa punim poverenjempodržava Srbiju u procesu sprovođenjareformi i izrazio je solidarnost svoje zem-lje sa Srbijom na njenom putu premaEU.

Milena Vasić je, ispred Komiteta pra-vnika za ljudska prava YUCOM, pred-stavila projekat „Ljudska prava izvanpregovaračkih poglavlja”, koji ima zacilj jačanje demokratskih institucija uSrbiji i podršku evrointegracijama Sr-bije, pre svega sprovođenju Akcionogplana za Poglavlje 23. Kako je obja-snila, projekat je usmeren ka samim

građanima, sa akcentom na ugroženegrupe – nacionalne manjine, LGBT po-pulaciju, žene, osobe sa invaliditetomi dr. kroz pružanje besplatne pravnepomoći, predstavnicima medijima krozobuke novinara u Vranju, Zaječaru, Su-botici i Beogradu o načinu izveštavanjau slučajevima diskriminacije, zločinaiz mržnje i govora mržnje i široj javno-sti kroz podizanje svesti javnosti o pro-blemima sa kojima su ugrožene ma-njinske grupe suočavaju i posledicamanepoštovanja ljudskih prava kroz ak-tivnu kampanju u medijima i na inter-netu.Kako je zaključila, projekat je za-mišljen tako da obuhvata podrškupojedincu – kako neposrednu pravnupomoć onima čija ljudska prava suugrožena, tako i obuke za novinare inovinarke koji se bave izveštavanjemo ovoj temi, sa zaštitom ljudskih prava

i jačanjem demokratije inačelima dobre uprave uSrbiji kao krajnjim ciljem.

Dušan Janjić, predsednikupravnog odbora Forumaza etničke odnose, naj-avio je početak rada„Akademije za međuetni-čki, interkulturalni i me-đukonfesionalni dijalog –AID”, projekta koji će sesprovoditi tokom cele

2018. godine kroz seriju obuka, istra-živanja, okruglih stolova i letnju školuizdavaštva. Kako je naveo, iako je Fo-rum sve vreme svog delovanja podr-žavao obrazovanje i podsticao javnoangažovanje mladih, i dalje je jedanod velikih problema sa kojima se suo-čavaju i njegova organizacija i ostaličinioci koji nastoje da se na sistematskinačin bave pitanjima nacionalnih iostalih manjina i međusobnog dijaloganedostatak stručnjaka, posebno mla-dih. Pored toga, uočljivo je odsustvokvalitetne obrade ovih tema u obra-zovanju i naučno istraživačkom radu.Projektom Akademije za međuetnički,interkulturalni i međukonfesionalni di-jalog – AID Forum će pokušati da od-govori na pomenute izazove. BiljanaJović, predsednica Centra za istraži-vanja migracija, predstavila je projekat„Minority News kao sveobuhvatnamedijska platforma za unapređenjemanjinske politike i prakse u RepubliciSrbiji”. Ona je podsetila učesnike dase projekat sprovodi već šestu godinuu saradnji sa nacionalnim savetima na-cionalnih manjina i da obuhvata, po-red web-portala i mesečnih elektron-skih biltena na srpskom i engleskomjeziku, i nedeljnu TV emisiju Hronikanacionalnih manjina. Podrškom Repu-blike Bugarske biće obezbeđena mo-dernizacija i nastavak rada portala, iz-davanje biltena i štampanje mesečnogdodatka Minority News na srpskom ijednom od jezika nacionalnih manjinau dnevnom listu Danas u narednih šestmeseci. U okviru dela projekta koji po-država Republika Bugarska, prvi podli-stak Minority News u dnevnom listu"Danas" objavljen je u utorak, 30. ja-nuara.2018.

U

Ministarstvo spoljnih poslova Bugarskefinansira projekte u oblasti ljudskih i

manjinskih prava

Vesti

8 Minority News

inistar državne uprave i lo-kalne samouprave, BrankoRužić, izjavio je da je za Bu-džetski fond za nacionalne

manjine za finansiranje programa i pro-jekata iz oblasti informisanja na jezicimanacionalnih manjina u 2018. godini iz-

dvojeno 21,8 miliona dinara, što je 12puta više nego prošle godine.

On je rekao da je prvi put nakon 15 go-dina aktiviran Budžetski fond za nacio-nalne manjine i da su sredstva izdvojenaza taj fond u 2017. godini bila vrlo mala,1.800.000 dinara.

„Zato smo u budžetu za 2018. godinuova sredstva uvećali za 20 miliona di-nara, odnosno 12 puta“, rekao je Ružić.

On je ocenio da su nacionalne manjineza Srbiju važan resurs i najjača veza kapartnerima u regionu i dodao da pitanje

položaja građana Srbije drugih nacijane bi trebalo da se gleda samo kroz pri-zmu obaveza Srbije u pregovorima saEU.

„Unapređenje položaja nacionalnih ma-njina i obezbeđivanje uslova za ostva-rivanje njihovih prava je važno za naš

put ka EU i Poglavlje 23, ali je mnogobitnije kako ćemo mi urediti međuso-bne odnose sa ciljem da što bolje ži-vimo i da shvatimo da nas različitostčini još bogatijima“, naveo je Ružić.

Takođe, u cilju ispunjenja aktivnosti de-finisanih u okviru pregovaračkog „Po-glavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava“sa EU i Akcionog plana za unapređenjepoložaja nacionalnih manjina pokre-nuto je i nekoliko zakonodavnih inicija-tiva u čijoj izradi su aktivno učestvovalipredstavnici nacionalnih saveta. PredVladom Srbije su, kako navode, nacrtiZakona o izmenama i dopunama Za-kona o zaštiti prava i sloboda nacional -nih manjina i Zakona o službenoj upo-trebi jezika i pisama. Jedna odnajbitnijih zakonodavnih aktivnosti,kako je rečeno, je i priprema prednacrtaZakona o izmenama i dopunama Za-kona o nacionalnim savetima nacional -nih manjina.

Ružić je ocenio da je radna verzija ovognacrta pripremljena u saradnji sa na-cionalnim savetima i da su sproveli ijavne konsultacije za izradu nacrta, štoje, kako je dodao, potpuno nova pra-ksa. Naglasio je da smatra da su na do-brom putu da se dobije kvalitetanpredlog koji će zadovoljiti sve zainte-resovane.

M

Ružić: Fond za nacionalne manjine veći 12 puta

Vesti

Izvor: Ministarstvo državne uprave i lokalne samoupraveFoto: MDULS

rbija će izvršiti reviziju Akcio-nog plana za Poglavlje 23 po-sle čega će biti određeni inovi rokovi za ispunjavanje

obaveza u vezi sa tim poglavljem.

Kako je rekao šef Pregovaračkog tima zaPoglavlje 23, Čedomir Backović, ceo „po-sao“ bi trebalo da bude završen do je-seni.

„Nameravamo da odmah posle praznika

počnemo sa analizom na osnovu kojećemo izvršiti reviziju Akcionog plana“,rekao je Backović za RTS.

On je naveo da „rokovi dolaze tek kadaustanovimo šta bi možda trebalo pro-meniti. A onda da vidimo koji su to ro-kovi u kojima se to može proizvesti. Ra-čunamo da će ceo taj posao biti gotovnegde do jeseni“, rekao je on.

Najavio je da će do sredine januara biti

objavljen prvi radni tekst izmene Ustavau oblasti pravosuđa na kojem se, kakokaže, trenutno radi sa ekspertima Vene-cijanske komisije.

„Nakon kruga diskusija sa civilnim dru-štvom obratili smo pažnju ne samo naono što je rečeno, nego i na ono što nijerečeno, ne samo na one koji su učestvo-vali, nego i na one koji nisu učestvovaliu diskusiji, jer sve to ima svoju težinu“,ocenio je šef Pregovaračkog tima.

S

Revizija Akcionog plana za Poglavlje 23do jeseni

Izvor: B92

9 Minority News

inistarstvo državne uprave ilokalne samouprave, uz po-dršku Misije OEBS-a u Srbiji,tokom decembra meseca

sprovelo je javne konsultacije o radnomtekstu Nacrta zakona o izmenama i do-punama Zakona o nacionalnim save-tima nacionalnih manjina. Prva javnakonsultacija održana je 29. novembrau Novom Sadu, a zatim su usledile kon-sultacije u Novom Pazaru, Bujanovcu,Petrovcu na Mlavi, Subotici i Beogradu.

Konsultacijama su prisustvovali članoviRadne grupe za izradu Nacrta zakona,predstavnici nacionalnih saveta, civil-nog društva i drugi. Kako je prilikomprve konsultacije izjavio državni sekre-tar, Ivan Bošnjak, koji je bio i predsed-nik Radne grupe, jedan od rezultatanovog Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina bi trebalo da budei veća transparentnost rada saveta. “Uzakonskom rešenju su preciznije odre-đena ovlašćenja kojim će se nacionalnisaveti baviti u narednom periodu u od-nosu na četiri oblasti koje pokrivaju uskladu sa Ustavom. Očekujem i štotransparentnije upravljanje finansijamai ukoliko to budemoguće dodatnad e p o l i t i za c i j a .Očekuju nas i noviizbori za nacional -ne savete nacio-nalnih manjina, teočekujemo da ćese uz ovo zakon-sko rešenje poja-čati kako učešćegrađana u samomradu nacionalnihsaveta, tako i bližaveza između dr-žavnih organa,nacionalnih sa-veta i javnosti u Srbiji, a koja će biti unajboljem interesu našeg društva“, iz-javio je državni sekretar na konsultacijiu Novom Sadu.

Međutim, predstavnici manjina su seusaglasili da radna verzija Nacrta za-kona unazađuje postojeća manjinskaprava. Na okruglom stolu u Suboticikritike predstavnika manjina su se naj-

više odnosile na upotrebu srpskog je-zika u aktima nacionalnih saveta, de-politizaciju njihovih članova, smanjenjenadležnosti nad obrazovnim i kultur-nim ustanovama i sl. Kako navodi portalwww.subotica.com predstavnici ma-đarske manjine su nezadovoljni zbogpredloga da se zapisnici sa sednica sa-

veta osim na maternjem jeziku, vode ina srpskom jeziku. Predsednik Demo-kratske zajednice vojvođanskih Ma-đara, Aron Čonka, smatra da se predlogkosi sa odredbama Ustava, u kojem senavodi da svaki narod može da pričana svom maternjem jeziku. „Smatramoda su ponuđena rešenja u ovom pred-nacrtu, odnosno radnoj verziji zapravokorak unazad, zato što su se ona kultu-

ralna autonomija i njen izlog ovim pre-gledom zapravo urušili“, rekao je za su-botički portal predsednik DZVM, AronČonka.

Predstavnici hrvatske manjine su mi-šljenja da ceo proces nije bio dovoljnoinkluzivan i da nije bilo partnerskog

odnosa između onih koji su sa-stavljali radni tekst Nacrta inacional nih manjina, dok MirkoBajić, predsednik Saveza bačkihBunjevaca, smatra da članovi ru-kovodstva političkih stranakaimaju pravo da učestvuju na iz-borima Nacionalnih saveta, jerkako je naveo, političke strankenacional nih manjina su zakonomuređene i ukoliko su registro-vane članovi njihovih rukovod-stava imaju pravo da učestvujuu radu saveta.

Javne konsultacije su završene18. decembra okruglim stolom

u Beogradu. Tom prilikom je državnisekretar, Ivan Bošnjak, istakao da po-treba za jasnijim definisanjem ovla-šćenja, organizacione i kadrovskestrukture saveta, kao i potreba za tran-sparentnijim upravljanjem novaca po-reskih obveznika kojim se finansira radnacionalnih saveta nisu samo zahtevidomaćih aktera, već i sugestije među-narodnih organizacija.

M

Održane javne konsultacije o izmenamai dopunama Zakona o nacionalnim

savetima nacionalnih manjina

Vesti

Foto: Mađar so

Foto: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

10 Minority News

ogatstvo etničke raznoliko-sti je naše blago na kojesmo svi ponosni i koje našuzemlju čini prepoznatlji-

vom u svetu. Koliko smo različiti, aliistovremeno i slični prikazano je namanifestaciji „Složni mozaik Srbije“koju je Kancelarija za ljudska i ma-njinska prava povodom obeležavanjaDana ljudskih prava organizovala po

drugi put. Manifestacija je održana10. decembra na Beogradskomsajmu, gde su osim predstavnika ma-njinskih zajednica učestvovali i pred-stavnici državnih institucija, nacional -nih saveta, turističkih organizacija,organizacije civilnog društva i drugi.

Manifestaciju je otvorila Suzana Pau-nović, direktorka Kancelarije za ljud-ska i manjinska prava. Tom prilikomje između ostalog istakla da manife-stacija predstavlja najbolji način dase pošalje poruka o značaju ljudskihprava i složnog multikulturalnog mo-zaika koji postoji u Srbiji. Prema nje-nim rečima Srbija je posvećena spro-vođenju Akcionog plana za Poglavlje23 i obaveza koje iz njega proizilaze.

Događaju je prisustvovao i ministarodbrane, Aleksandar Vulin. Kako pre-nosi RTS, ministar je istakao da supredstavnici nacionalnih zajednica uSrbiji most za saradnju sa okruže-njem.

„Svaka nacionalna zajednica ima izu-zetno pozitivnu ulogu kada je u pita-nju naše okruženje i mi se trudimoda tako i ostane baš kao što će tako i

ostati. Republika Srbija podjednakovoli i poštuje sve svoje građane, asvaku različitost ceni, prihvata i želida je sačuva“, rekao je Vulin.

Sajam je organizovan u saradnji sanacionalnim savetom mađarske, slo-vačke, češke, romske, crnogorske, ne-mačke, bugarske, rumunske, hrvat-ske, bunjevačke, rusinske, ukrajinske,

vlaške, makedonske,grčke, nemačke iaškalijske nacionalnemanjine.

Nacionalne manjinesu na štandovimapredstavile svoju kul-turnu baštinu, naro-dnu nošnju, stare za-nate, gastronomskespecijalitete, ručnopravljene predmete iknjige na manjinskimjezicima.

Republička poslanicai predsednica KUD„Heroj Janko Čmelik“iz Stare Pazove, Ljibu-

ška Lakatoš, ocenila je, da je dobrošto je sajam opet organizovan, jer,kako je rekla, bitno je da shvatimokako smo svi različiti, a u stvari smo

svi jednaki. „Zbog toga je dobro dase ovakve manifestacije češće orga-nizuju, da bismo shvatili da je to ustvari bogatstvo Srbije, da je ovde to-

liko naroda i narodnosti koje se me-đusobno razumeju i žive na ovim pro-storima“, izjavila je ona.

Svoju kulturnu baštinu je predstavilai bunjevačka nacionalna manjina. Porečima Suzane Kujundžić-Ostojić,predsednice Nacionalnog saveta bu-njevačke nacionalne manjine, Bu-njevci su prezentovali dva praznikaplodnosti – Božić i Dužijancu. „Ovadva praznika smo povezali i želelismo da prikažemo sve ono što pra-

vimo od slame, od čega živimo, odčega smo napravili umetnost i onošto krasi kraj godine“, izjavila je Ku-jundžić-Ostojić.

BSložni mozaik Srbije po drugi put

Vesti

Hlas ljudu

Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Kancelarija za ljudska i manjinska prava

11 Minority News

Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – na sporednom koloseku

Manjinski mediji između dve vatre

decembru 2017. Nezavi-sno udruženje novinaraVojvodine je izdalo drugi iz-veštaj Informisanje na jezi-

cima nacionalnih manjina – na spo-rednom koloseku. Izveštaj su izradilieksperti NDNV, a projekat je podržanod strane međunarodne organizacijeCivil Rights Defenders. Podsećamo, daje prvi izveštaj objavljen u oktobru2017.

U drugom izveštaju su autoriŽužana Serenčeš, medijskaanalitičarka, i Nedim Sejdino-vić, predsednik Nezavisnogdruštva novinara Vojvodine,akcenat stavili na javne kon-sultacije o radnom tekstu Na-crta zakona o izmenama i do-punama Zakona o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina,kao i na informisanje na jezi-cima nacionalnih manjina iusaglašavanje nove Strategijerazvoja sistema javnog infor-misanja.

Serenčeš upozorava da je po-novo propuštena prilika i po-treba da se utvrde i precizirajune samo osnivačka prava na-cionalnih saveta nacionalnihmanjina, nego i principi nji-hove odgovornosti. „Dugogo-dišnje iskustvo (Skupština Voj-vodine je još 2004. godineprenela svoja osnivačka pravau jednom broju manjinskih li-stova na nacionalne savete)pokazalo je, naime, da je po-sebno veliki problem sa medi-jima u kojima nacionalni saveti(makar i posredno) imajuulogu osnivača vezan za pita-nje uređivačke autonomije tih medijai uticaja manjinskih nacionalnih sa-veta, odnosno političkih stranaka kojeimaju dominantnu ulogu, na uređiva-čku politiku tih medija“, navodi se uizveštaju. Kako dalje navodi „najvećeiznenađenje u odnosu na radnu ver-ziju zakonskih rešenja o nacionalnimsavetima u oblasti obaveštavanja je učinjenici što je on propustio da for-muliše potpuno jasno sistemsko reše-nje po kojem bi ubuduće bio finansi-ran rad manjinskih medija u kojimanacionalni saveti posredno imaju

ulogu osnivača.“ Podseća da je mo-gućnost prenošenja osnivačkih pravau medijima na nacionalne savete uki-nuta 2014. godine odlukom Ustavnogsuda, a da utvrđivanjem neustavnostiprenošenja osnivačkih prava nije ni nakoji način doveden u pitanje ranije iz-vršen proces prenošenja osnivačkihprava na nacionalne savete manjina.„Imajući u vidu da su to do tada isko-ristile jedino manjinske zajednice u

Vojvodini, zapravo je sve rezultiralo ičinjenicom da su u informativnomsmislu manjine koje žive u Vojvodiniostale privilegovane u odnosu nadruge manjinske zajednice u Srbiji (al-banska, bošnjačka, bugarska, vlaška),te da su one u ovom pogledu diskri-minisane, budući da ili nemaju svojemedije, odnosno nisu imali, niti imajuobezbeđeno sistemsko finansiranje odstrane države kao što su imala pokra-jinska glasila. Mogućnost da nacional -ni saveti budu osnivači izdavača me-dija, doduše, i nadalje postoji, ali se u

praksi u slučaju ovih „nevojvođanskih“manjinskih zajednica javlja problemnjihovog finansiranja“ konstatuje u iz-veštaju Žužana Serenčeš.

Strategija razvoja sistema javnog in-formisanja u Srbiji je prestala da važikrajem 2016. godine. Prvobitno je iz-rada nove strategije najavljivana zakraj 2017. godine, međutim svedocismo da je njena izrada još uveliko u

toku. U izveštaju Nedim Sej-dinović podseća da su zbogodređenih najavljenih reše-nja, kao i metodologijom radaiz radne grupe izašla „relevan-tna novinarska i medijskaudruženja – Nezavisno udru-ženje novinara Srbije, Udruže-nje novinara Srbije, Nezavisnodruštvo novinara Vojvodine,Asocijacija medija, Asocijacijanezavisnih elektronskih me-dija, Lokal pres i Asocijacijaonlajn medija. Sejdinović kon-statuje da nije jasno zbogčega postoji visok stepen ne-zainteresovanosti medijskezajednice za oblast informisa-nja na jezicima nacionalnihmanjina. Kako navodi na rad-nim sastancima, osim pred-stavnika Koalicije novinarskihi medijskih udruženja (NUNS,NDNV, ANEM, AOM i Lokalpres) niko drugi nije prepoz-nao značaj medijskih slobodai uklanjanja političkih pritisakana medije koji informišu namanjinskim jezicima. „Drugiakteri bavili su se mahom pra-vima manjina, tačnije manjin-skih elita, ulogom države i na-cionalnih saveta u ovomprocesu, finansiranjem medija

i medijskih sadržaja, a kvaliteta infor-misanja su se tek ovlaš doticali, i toveoma površno“, navodi se u izve-štaju.

Podsetimo da je Ministarstvo kulturei informisanja pozvalo predstavnikaKoalicije da se vrati u radnu grupu zaizradu medijske strategije, međutimKoalicija nije prihvatila poziv zbogtoga jer, kako su naveli, razlozi zbogkojih su napustili ovo radno telo su idalje na snazi, a u međuvremenu suse pojavili i neki novi.

U

12 Minority News

Jedinstveni božićni duh

Hlas ljudu

Bunjevci Hlas ljudu

www.subotica.com

www.subotica.info

ožićni praznici spadajumeđu najlepše praznike ugodini. Sa ovim će se si-gurno složiti svi vernici.

Porodična okupljanja, dečji osmesiispred raskošno okićene jelke samoupotpunjuju ovaj veliki praznik. Kodnas se duh Božića mogao osetiti već3. decembra na tradicionalnom Bo-žićnom diplomatskom dobrotvor-nom bazaru. Tom prilikom okupili suse predstavnici preko 40 zemalja, asav prihod su donirali najugroženi-

jim porodicama u našoj zemlji.

Praznično raspoloženje su mogliosetiti i posetioci drugog Sajma na-cionalnih manjina koji je održan 10.decembra. A nakon toga su usledilibrojni božićni vašari, koji se posle-dnjih godina organizuju u sve većembroju. Upravo zbog jedinstvene at-mosfere i osećanja koje budi pomi-sao na ovaj praznik, prenosimo vamdeo atmosfere sa brojnih božićnihvašara.

B

Vesti

13 Minority News

Mađarska zajednica

Zlatni jubilej mađarske redakcije Televizije Vojvodine

Izvor: Vajdašag MaFoto: Mađar so

ađarska redakcija TelevizijeVojvodine je 8. januara pro-slavila zlatni jubilej, 50. go-dišnjicu početka rada ove

redakcije.

Povodom jubileja organizovan je bogati sadržajan program. U foajeu StudijaM Radio Novog Sada priređena je iz-ložba o istoriji Televizije Vojvodine, anakon toga održan je gala program uzprikazivanje pedeset godina rada re-dakcije.

Povodom jubileja u programima ma-đarske redakcije Televizije Vojvodine oučešću u radu redakcije govorili sumnogi pisci, režiseri, scenografi, pro-fesori i javne ličnosti.

M

U Senti je proslavljen Dan mađarske kulture

Izvor: Vajdašag MaFoto: Mađar so

ahvaljujući na-šoj kulturi, op-stali smo kaopojedinci, kao

zajednica i kao nacija“, izjavioje državni sekretar za kulturupri Ministarstvu za ljudske re-surse Mađarske Peter Hopalna centralnoj vojvođanskojproslavi Dana mađarske kul-ture u Domu kulture u Sentiodržanoj 12. januara.

U okviru svečanog programaprisutne je pozdravio predsednik Kul-turnog saveza vojvođanskih Mađara,Aron Šutuš, naglašavajući da se obe-ležavanje Dana mađarske kulture uVojvodini vezuje za rad trojice istaknu-tih ličnosti. To su Jene Hajnal, KaroljDudaš i Laslo Seleši Vago, koji su napolju kulture uspeli da stvore saradnjuu celom Karpatskom basenu.

„U svemu ovome svi mi igramo glavnuulogu, sve što smo postigli, postigli

smo zajedno, snevajući zajedno, ali sveovo ne bi bila realnost bez aktivnebrige Vlade Mađarske i nacije sa hri-šćanskim osnovama“, istakao je AronŠutuš u svom svečanom govoru.

Tokom svečanosti u Senti uručene sunagrade Kulturnog saveza vojvođan-skih Mađara. Nagradu za životno delo„Mađarsko drvo života“ (mađ. MagyarÉletfa díjban) dobili su organizator kul-turnog života u Doroslovu, Janoš Dioši,

katolički sveštenik salezijanskogreda, predsednik Saveza izvi-đača vojvođanskih Mađara,upravnik Doma učenika u Mu-žlji, Stojan Kalapiš, likovnaumetnica, organizatorka liko-vnih kolonija, Eržebet Mezei, iistraživač jezika i folklora, pro-fesor u penziji, Antal Penovac.

Zlatna plaketa je dodeljenapredsedniku Saveza „Rakoci“, drJožefu Halcu. Plakete saveza do-bili su muzeolog Agneš Nađ

Abonji, rukovodilac tamburaškog orke-stra i predsednik Centra za kulturu„Mendicus“ u Čantaviru, Robert Vereš,Kulturno udruženje Mađara „Delibab“u Senti, Udruženje za istraživanje lo-kalne istorije „Monografija“ u StarojMoravici i Udruženje „Bratstvo-jedin-stvo“ u Martonošu.

Na svečanosti su uručene i nagrade zanajlepše knjige na mađarskom jezikuu Vojvodini.

„Z

14 Minority News

Godišnja nagrada Zavoda za kulturu Vojvodine i u rukama Miroslava Benke

Izvor: Hlas ljuduholu Pokrajinske

vlade 14. decembraje upriličena dodelagodišnjih nagrada

Zavoda za kulturu Vojvodine.Laureatima je nagrade uručioMiroslav Štatkić, pokrajinski se-kretar za kulturu, javno infor-misanje i odnose sa verskim za-jednicama.

Među nagrađenima je i glumac,reditelj, scenarista i dizajner Mi-roslav Benka iz Stare Pazove,koji je dobio Medalju za multi-kulturalnost i interkulturalnost.

Njegov kreativni izražaj i doprinos svet-skom trendu neverbalnog teatra je

prepoznat i u inostranstvu, gde je ta-kođe dobio brojne prestižne nagrade

(Slovačka, Bosna i Herce-govina, Iran, Egipat...).

„Ova nagrada mi je jakovažna, jer je najteže pred-staviti se u svojoj sredini ibiti primećen u svojoj sre-dini. A kad ste ocenjeni usvojoj sredini to znači daste zaista zaslužili tu na-gradu. Ova nagrada je iobavezujuća. To znači dane treba nikada stati,uvek se treba boriti, ićinapred, razmišljati, uko-liko je to moguće, ispredsvog vremena i dati sve

od sebe“, rekao je nagrađeni MiroslavBenka.

U

Slovačka priča u Kulturnom centruNovog Sada

Izvor: Kulturni centar Novog Sadazložba fotografija PetraDešića „Moja slovačkapriča“, upriličena je usredu, 17. januara u

Klubu „Tribina mladih” Kulturnogcentra Novog Sada. Ovu izložbu, kojaprezentuje život Slovaka iz 24 sela saovih prostora, otvorila je Njena ekse-lencija Dagmar Repčekova, ambasa-dorka Slovačke u Srbiji.

U ime domaćina, i u prisustvu VesneSrdanov, načelnice Gradske upraveza kulturu, gostima i publici obratilase Sunčica Marković, pomoćnica di-rektora Kulturnog centra Novog Sada,zahvalivši se autoru Dešiću što je svojimfotografijama dočarao slovačke običaje,tradiciju i kulturu.

Ambasadorka Repčekova izrazila je zado-voljstvo što je izložba „Moja slovačkapriča“ izazvala veliko interesovanje No-vosađana. Ona je podsetila da je, premi-jerno, Dešićeva izložba bila prikazana de-cembra prošle godine u AmbasadiSlovačke u Beogradu, te da je i tada po-brala simpatije posetilaca.

„Izložba verno oslikava životSlovaka ovde u Vojvodini, natim fotografijama prikazana jeslovačka duša“, kazala je Njenaekselencija, podsetivši da Slo-vačka ove godine proslavlja če-tvrt veka svoje samostalnosti,a nasuprot te brojke stoji po-datak da Slovaci u Vojvodinižive već 250 godina.

Izložbu “Moja slovačka priča“čine 34 fotografije nastale to-kom četvorogodišnjeg rada na

terenu, a poseban akcenat je stavljenna slovačku narodnu nošnju kojapredstavlja početnu impresiju autora.Na fotografijama se mogu videti pri-zori dece, odnosa starijih i mlađihljudi, portreti starijih ljudi, kao i ka-drovi poseta grobljima na praznik Svisveti.

Postavka u KCNS-u trajaće do 31.januara, a potom će biti izložena uNarodnom muzeju u Pančevu, aposle toga i u Golupcu.

I

Slovačka zajednica

15 Minority News

Novi most dobrosusedstvaIzvor: RTS

ovodom obeležavanja Praz-nika rumunske nacionalnemanjine u Srbiji i 15 godinaod izbora prvog saziva Na-

cionalnog saveta rumunske nacionalnemanjine, u Vršcu je početkom decem-bra potpisan Protokol o saradnji iz-među Saveza Srba u Rumuniji i Nacio-nalnog saveta rumunske nacionalnemanjine u Srbiji.

Polazeći od tradicionalno dobrih od-nosa između Rumunije i Srbije, sa-gledavajući neophodnost promovi-sanja dostignutog stepena saradnjeizmeđu rumunske nacionalne ma-njine iz Srbije i srpske nacionalnemanjine iz Rumunije, uz obostranuželju, a na principima međusobnoguvažavanja, saglasni da rade na ja-čanju procesa evrointegracije, uzmoto „zajedno u Evropi“, u prostori-jama Nacionalnog saveta rumunskenacionalne manjine, predsednik Sa-veza Srba u Rumuniji, Ognjan Krstić,i predsednik Nacionalnog saveta Ru-muna u Srbiji, Danijel Petrović, pot-pisali su Protokol o saradnji i još višesu učvrstili dobrosusedske i prijatelj-

ske odnose dveju država sa ciljemunapređenja dosadašnje saradnjekroz zajedničku realizaciju budućihaktivnosti od obostranog interesa ru-munske manjine u Srbiji i srpske ma-njine u Rumuniji.

Potpisivanju protokola prisustvovali su idržavni zvaničnici institucija iz Srbije i Ru-munije, istaknute ličnosti rumunske ma-njine u Srbiji i srpske manjine u Rumuniji,crkveni velikodostojnici i predstavnici kul-ture i stvaralaštva. Prisutni su bili i državnisekretar u Ministarstvu državne uprave ilokalne samouprave Republike Srbije,

Ivan Bošnjak, drugi sekretar ambasadeRumunije u Beogradu, Aleksandar Patru,generalni konzul Rumunije u Vršcu,George Dinu, sekretar Saveza Srba u Ru-muniji, Zlatiborka Markov, srpski poslaniku Parlamentu Rumunije, Slavoljub Ad-

nađ, potpredsednici Saveza Srba u Ru-muniji, Borko Jorgovan i Dejan Popov,generalni direktor Saveza, Radmila Dra-gotoju, kao i brojni predstavnici srpskih irumunskih medija.

Nakon svečanog trenutka potpisivanjaProtokola, prisutnima i predstavnicimamedija, su se obratili predsednik SavezaSrba u Rumuniji, Ognjan Krstić, i pred-sednik Nacionalnog saveta Rumuna uSrbiji, Danijel Petrović, državni sekretaru Ministarstvu državne uprave i lokalnesamouprave Republike Srbije, Ivan Bo-šnjak, i generalni konzul Rumunije u Vr-šcu, George Dinu.

Proslava Praznika rumunske nacionalnemanjine u Srbiji i obeležavanje 15 go-dina od izbora prvog saziva Nacional -nog saveta rumunske nacionalne ma-njine nastavljena je u vršačkomNarodnom pozorištu „Sterija“, gde jepriređen svečani koncert. Prisutni suimali priliku da aplauzima nagrade or-kestar i hor Nacionalnog saveta rumun-ske nacionalne manjine i vokalne soli-ste, koji kroz brojne evolucije narazličitim manifestacijama promovišurumunski folklor, kao i specijalnog go-sta, Peru Todorovića, sa Tamburaškimorkestrom „Temišvarski spomenari“pod vođstvom Tome Đurića. Dugu tra-diciju temišvarskih tamburaša sa boga-tim repertoarom srpske i rumunske na-rodne pesme, virtuoznost, topao isnažan glas Pere Todorovića i sjajno iz-vođenje publika je te večeri dobila napoklon od „Temišvarskih spomenara“.

P

Rumunska zajednica

16 Minority News

Godišnja konferencija za medije Nacionalnog saveta Roma

Izvor: Romski nacionalni saveta završnoj godišnjoj konfe-renciji Nacionalnog savetaromske nacionalne manjine,koja je održana 22. decem-

bra u prostorijama Nacionalnog savetaRoma u Beogradu, javnosti je predstav-ljen rad novog ruko-vodstva Nacionalnogsaveta romske na-cionalne manjine uproteklih 100 dana.

Na konferenciji jeprisustvovao velikibroj novinskih re-dakcija, radijskih i te-levizijskih kuća. No-vinarima su seobratili predsednikNacionalnog savetaromske nacionalnemanjine, Tefik Ra-madanović, i zame-nici predsednika,Duško Jovanović, Je-lena Jovanović i Ni-noslav Jovanović.

Predsednik je tom prilikom rekao dasu u protekla tri meseca predstavniciSaveta imali prilike da se jednom sa-stanu u Vladi Republike Srbije sa pot-predsednicom Vlade Republike Srbijei šeficom koordinacionog tela za pra-ćenje i realizaciju Strategije, Zoranom

Mihajlović, na kom je dogovoreno pot-pisivanje Protokola o saradnji izmeđuKabineta potpredsednice Vlade i Na-cionalnog saveta Roma. Pored ovogsastanka Ramadanović je posebnoistakao i odličnu saradnju sa državnim

sekretarom u ministarstvu za građevi-narstvo, saobraćaj i infrastrukturu ipredsednikom Vladinog Saveta za in-tegraciju Roma, Nenadom Ivaniševi-ćem, kao i sa ministrom za omladinu isport, Vanjom Udovičićem, sa kim jedogovorena saradnja u vidu izrade i

implementacije više zajedničkih pro-jekata.

Zamenica predsednika Nacionalnog sa-veta romske nacionalne manjine, JelenaJovanović, posebno se osvrnula na sva

strateška dokumentakoja su usvojena uVladi Republike Srbije,a koja imaju za cilj daunaprede položaj rom-ske zajednice. Ona jeistakla pozitivne pri-mere dobre saradnjesa lokalnim samoupra-vama u Vojvodini, kaorezultat spremnosti po-krajinske administra-cije na čelu sa predsed-nikom Mirovićem, urešavanju problemaromske zajednice. Jo-vanovićeva je rekla daje Nacionalni savetRoma ozbiljan partnervelikom broju lokalnihinstitucija koje ozbiljnoračunaju na pomoć u

sprovođenju svih aktivnosti koje će bitiusmerene na romsku zajednicu.

Ninoslav Jovanović, zamenik predsed-nika Nacionalnog saveta romske nacio-nalne manjine, govorio je o planovimaza 2018. godinu. Rekao je da očekujeda obrazovanje i zapošljavanje romskezajednice budu prioritetne oblasti nakojima će se intenzivno raditi.

Zamenik predsednika Nacionalnog sa-veta romske nacionalne manjine, DuškoJovanović, iskoristio je priliku da se zah-vali svim prisutnim medijima na intere-sovanju za rad Nacionalnog savetaRoma. Veliko interesovanje medija jejoš jedan pokazatelj da je Nacionalnisavet Roma jedan od najvidljivijih u Sr-biji. „Ono što je za mene najvažnije jepotpisivanje Protokola o saradnji iz-među Kabineta potpredsednice Vlade iNacionalnog saveta romske nacionalnemanjine, koje nas očekuje odmah nakonpraznika. Ukidanje kvote, kao i obezbe-đivanje stipendija za učenike srednjihškola i studente romske nacionalnosti,biće nam jedan od najvažnijih zadatakau narednoj godini“, zaključio je DuškoJovanović.

N

Romska zajednica

17 Minority News

Obeleženo 15 godina od izlaska prvogbroja „Hrvatske riječi”

Izvor: www.subotica.comovodom 15 godinaod izlaska prvogbroja nedeljnika Hr-vatska riječ, 26. ja-

nuara je upriličena proslava naOtvorenom univerzitetu, a tomprilikom otvorena je i izložba fo-tografija naslovnih strana ovognedeljnika.

Novinsko izdavačka ustanova Hr-vatska riječ osnovana je odlu-kom skupštine AP Vojvodine2002. godine, s ciljem da na ne-profitnoj osnovi informiše pripadnike hr-vatske nacionalne zajednice na hrvat-skom jeziku. Prvi broj nedeljnikaHrvatska riječ izašao je 31. januara 2003.godine, a na taj dan ove godine izaći će771. broj.

– Kroz 15 godina, razne političke pro-mene, dešavanja, kulturne događaje, radustanova i kulturno-umetničkih društavasa hrvatskim predznakom, kao i aktiv-nosti naše zajednice na području Vojvo-dine, sve to je pratila Hrvatska riječ. Našenovine prolazile su kroz razne promene,a kako se menjao njihov dizajn, tako suse sadržaj i rubrike prilagođavale vre-menu u kojem živimo. Plan za budućnostje da se prilagodimo modernim tenden-

cijama, odnosno da napravimo svo-jevrsnu fuziju štampanih i digitalnihmedija. Upravo zbog toga smo, nadanašnji dan, plasirali našu internetstranicu, a takođe smo se dodatnoangažovali i pokrenuli stranicu naFacebook-u, gde čitaoci mogu dapročitaju kratak tekst i vide šta senudi u našem nedeljniku. Promenilismo i sam dizajn novina i smatramoda je sadašnji izgled Hrvatske riječipitkiji za sve uzraste naše zajednice,a naravno i šire - rekao je Ivan Ušumović,direktor Novinsko izdavačke ustanove„Hrvatska riječ”.

Glavna i odgovorna urednica nedeljnikaHrvatska riječ, Jasminka Dulić, kaže da

se koncepcija novina tokom pro-teklih 15 godina u određenimsegmentima menjala, ali da je uonim ključnim ostala ista.

– Pratimo sve događaje unutarhrvatske zajednice u pogledu kul-ture, tradicije, identiteta, služ-bene upotrebe jezika i obrazova-nja, ali isto tako nastojimo da izugla Hrvata u Srbiji sagledamosve one događaje koji su bitni zasvakog građanina u ovoj zemlji.

Takođe, pratimo i bilateralne odnose iz-među Srbije i Hrvatske, sve što se de-šava u oblasti manjinskih prava, procespridruživanja Evropskoj uniji i kako onizgleda iz ugla manjina – istakla je Du-lić.

P

Veliko priznanje za Antu SekulićaIzvor: Hrvatska riječ

Velikoj dvorani Matice hrvat-ske u Zagrebu upriličen je Bo-žićni susret Matice hrvatske2017. na kojemu su, među

ostalim, uručene povelje zahvalnostipredsjednice Hrvatske, Kolinde Grabar-Kitarović, preminulim zaslužnim člano-vima ove značajne hrvatske kulturne in-stitucije. Među dvadesetak laureata bioje i znameniti hrvatski jezikoslovac i kul-turni povjesničar, dopisni član HAZU, ba-čki Hrvat, Ante Sekulić.

Pozdravljajući prisutne, predsjednik Ma-tice Hrvatske, akademik Stjepan Damja-nović, naglasio je doprinos preminulihzaslužnih članova Matice i nemjerljiv tragkoji su ostavili tijekom svog života. Po-

velja zahvalnosti predsjednice RepublikeHrvatske veliko je priznanje i nagrada zacjelokupni rad i doprinos boljitku hrvat-skog nacionalnog i kulturnog identiteta.

U ime svoga oca (Ante Sekulić je premi-nuo je 18. ožujka 2016. u Zagrebu) priz-

nanje za njegov dugogodišnji rad naproučavanju etničke, kulturne, književnei jezične povijesti bačkih Hrvata, primioje njegov sin Ante Sekulić.

„Ovo priznanje mome pokojnom ocu do-življavam na nekoliko dimenzija. Prvo,njegovoj osobi i cjeloživotnom radu, azatim i gradu i narodu iz kojeg je pote-kao. Sluh predsjednice Hrvatske je po-kazao majčinsko uho za probleme Hrvatas one strane Dunava i da je ova poveljaznak toga sluha, a i neko jamstvo da ćetoga sluha za Hrvate u Bačkoj biti i dalje.Dodao bih još ovom prigodom kakoupravo radimo na pripremi očevih sa-branih djela“, izjavio je za Hrvatsku RiječAnte Sekulić.

U

Hrvatska zajednica

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat

Publikaciju podržava Ministarstvo spoljnih poslova Republike Bugarske. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove donatora.