Buc Kasidi i Kid 006 - Teks Gordon - Pucnji u podne (vasojevic & folpi & emeri)(SZ).pdf

8/14/2019 Buc Kasidi i Kid 006 - Teks Gordon - Pucnji u podne (vasojevic & folpi & emeri)(SZ).pdf

1/68


2/68


3/68


4/68

SERIJABUC KASI DI I SANDENS KID

Teks GordonVI EPIZODA

PUCNJI U PODNE

Copyright

by Bones and DEN PRESSWorld rights reserved

LektorMilorad Stevanovi

RecenzijaBorivoje Loi

KorekturaFotoslog Deje novine

PONY WEST - BU KASIDII KID - VANREDNO IZDANJE - BROJ 6 - Februar 1982. godine. Cena 20 dinara. Izdaje NIRO Deje novine, 32300Gornji Milanovac, Tihomira Matijevia 4, Glavni i odgovorni urednik NevenaKneevi. Telefoni: urednitvo (032) 711-549 i prodaja 711-073. Teleks: 13731.Fotoslog i automatski prelom Eurocat 200, NIRO Deje novine.tampa Glas Beograd


5/68

BU KASO I KID

Teks Gordon

PUCNJI U PODNE1.

Puls novog grada kucao je svebrim ritmom. Velika arterija e-leznike pruge kompanije SantaFe bez prestanka je donosila u istoimeni grad svezu i bogatu krv sastavljenu od neiscrpne bujice ljudskih tela i robe, robe svih vrsta ikoliina. Sve se to slivalo u prilino prave i tek nedavno proseene

ulice San ta Fea, sa jo neizlizanimatrotoarima od drvenih dasaka, oivienih nizovima drvenih zgradasa lanim fasadama, koje su pri-zemljuama davale izgled jednosp-ratnih, pa i dvospratnih graevina,koje bi dolikovale ovako velikojraskrnsici eleznikih i drumskihsaobraajnica, kakav je Santa Fe

bio devedesetih godina prolog iitavim trajanjem ovog veka.

Roba se iz vagona smetala u ogromne magacine iza brojnih eleznikih koloseka, a pristigli putnicihitali su ka centru grada, u kome jeivot kljuao i danju i nou. Od hotela svih kategorija i cena za svakidep, preko bezbrojnih pansiona sa sobama za izdavanje na sati no, naravno sa plaanjem una-

pred, postepeno se prelazilo do samog sredita ovog uzavrelog kazana gde je na desetine saluna, kockarnica, krmi, vodviljskih pozo-rita, ili kombinacija svih ovih radnji u samo jednom lokalu, privlailo tek prispele doljake sa eljomda osete ukus zabranjenog voa,kakvo nije raslo niti uspevalo u pa


6/68

4 Pony West - Bu Kasidi i Kid 6

lankama, zabitim gradiima i dalekim ranevima i hacijendama izkojih su oni poli na ovaj esto

puta po njih i sudbonosan put.U toj arolikoj i uzavreloj gomili,koja je kao prljava plima zapljuskivala fasade kua i lokala, jedva seprimeivao jedan plavokosi mlaiovek, u kicokom crnom odelu i

beloj satenskoj koulji sa utirka-nim ipkastim okovratnikom, koji

je polako iao iz pravca eleznikestanice. U njegovoj desnoj ruci klatila se arena putna torba, a levom

je stalno prelazio preko plavih bria, koji su njegovo mlado lice inili neto starijim i ozbiljnijim. Poto se poprilino trud io da izbegnesudare sa neotesanim prolaznicima, na kico skoro glasno odahnukada je stigao do ugla jedne sporedne ulice i odm ah skrenuo u nju.

Ve posle nekoliko koraka, vreva sa Glavne ulice postala je slabai plavokosi veselije podie glavu.Izmeu retkih fenjera, koji su uzalud svojim ukastim mirkanjempokuavali da izbore pobedu nadsve guim sumrakom, veselo os-vetljeni izlozi jedne oblinje zgradeprivukoe pogled pridolice i ovaj,

kao radoznali noni crni leptir po-hita tamo. Uskoro se obreo u prostranom holu hotela i restoranaEmporijum, koji je i za bogatijegraane Santa Fea vaio za otme-no mesto i sastajalite ljudi od ugleda i biznisa. Kico hitro prelete

pogledom oko sebe i, ne propustivi da zabelei sve to mu je mog

lo biti od koristi sada i ubudue,promrm lja vie za sebe:

- ini mi se da e Bu biti zado

voljan smetajem . . . Kockarnicesu u blizini, hrana je u restoranupodnoljiva, ene pristupan e . . . Da, taj seljaki tupavko enajzad shvatiti da se i za pare moedobiti neka protivvrednost...

- ta rekoste, gospodine? - trega glas portira, koji je sa odobravanjem odmerip elegantnog doljaka.

Zanet svojim monologom, San-dens Kid je neprimetno stigao doportirske loe i sada se iroko os-mehnuo da bi prikrio svoju trenutnu zbunjenost. Ovo ba ne valja,pomislio je. Suvie filozofiram iglasno razgovram sa samim sobom. Trudei se da odri naglasakstanovnika velikih gradova na isto

ku SAD, Sandens sa visine ree:- Traim sobu, mome! Otmena,

diskretna i na prvom spratu!- Ba takve imamo, ser! - presa-

miti se portir. - Koliko ostajete uEmporijumu?

- To jo ne znam - odvrati Kid. -Zavisi od poslovnih razgovora. Nekoliko dana, u svakom sluaju.

- To e vas stajati samo pet dolara dnevno, sa dorukom - urnoree ovek i pree rukom po ozno

jenoj, rdmenoj lopti svoje elaveglave, na kojoj je nekoliko paljivorasporeenih dlaka svedoilo odavno prohujalim boljim i bujni

jim danima. - Upiite se u knjigugostiju.


7/68

Pony West - Bu Kasidi i Kid 6 5

Sandens dostojanstveno uzepero, zamoi ga u srebrnu mastionicu i brzo nakraba neto u praz

nim rubrikama. elavko hitrookr

rete knjigu gostiju i poto je neko^liko trenutaka bezglasno sricao Ki-dove krabotine, ree:

-D au vam sobu broj 104, gospodine . . . ovaj.. kDems! Vidimda ste iz Njujorka, zar ne?

~ Tako je, mome! - potvrdi Sandens i spusti na pult zlatnik od 20dolara, takozvani dvostruki

orao, koji je ve tada vredeo vieod svoje nominalne vrednosti.

elavko vesto prihvati novac iovaj u magnovenju nestade neku-da ispod pulta. Davi znak jednommladom Meksikancu, u nekakvojuniformi nepostojee ugostiteljske armije, da ponese Kidovu tor

bu, porti r povede svog gosta do

sobe na prvom spratu. Soba se nalazila na uglu zgrade i jedan odprozora je gledao prema ulici, dokje drugi pruao vidik prema uzanom sokaetu pored hotela. Kidvirnu kroz prozor i odmah mu sedopade poloaj sobe. Samo jedanskok delio ga je od krova niskezgrade na drugoj strani bone uli

ce, dok je kroz prozor sa prednjestrane mogao da se preko nastre-nice prebaci u neku od susednihsoba ili da se spusti na ulicu.

- Svia mi se - rekao je portirui tutnuo mu u ruku novac, ovogaputa samo od srebra. Meksikanacje zadovoljno otkrio bele zube je r ion dobi pola dolara. Oni ga zatim

ostavie samog.Kid zakljua vrata za njima i po

to je navukao zavese na prozori

ma, upali lampu na stolu i onu nazidu pored umivaonika. Zbacio jekaput i skinuo izme. Posle umivanja, otvorio je putnu torbu, uzeoistu koulju i poveu pljoskupunu viskija. Otpivi nekoliko duih gutljaja, Sandens se isprui napostelji i zatvori oi. Bio je umoran, ne toliko od puta, koliko oddogaaja koji su se odigrali za ovih

nekoliko nedelja od rastanka savernim prijateljem Buom Kasidi-

jem. Svaa i razlaz sa bandom izRupe u zidu, bekstvo ispred po-tere nekog revnosnog erifa, kojiga je prepoznao u KoloradoSpringsu, neprospavane noi ponekakvim jazbinama u gradiimadu pruge za Santa Fe, stalni suko

bi sa raznim tipovima kojima susmetali njegovo kicoko odelo i dranje, monotono su se nizali i om etali ga da sebi prui ono to je na

jvie voleo: zabavu u nekom lokalusa lepim enama, dobru partiju pokera i, razume se, jo bolji gutljajviskija.

Ipak, nekako se doepao Santa

Fea, gde je trebalo da se nae saBuom. Hotel Emporijum je biomesto njihovog sastanka i sada jesamo trebalo da saeka prijatelja,koji je ili ve doao ili je to bilosamo pitanje asova.

- Naravno, ako i Bu nije imaoovako prijatno putovanje kao ja -progtina Sandens i ponovo n


8/68


e pljosku. - Ipak, bolje je i to, negoda se nateemo sa onim prokletimLeforsom i njegovim poterama.

Nadam se da Bu nije naleteo nanjega . . . oavola, opet poinjemda razgovaram sam sa sobom! Danisam pogubio ivce?

Kid sede na postelji i otpi novigutljaj viskija. Pljoska je ve bilapoluprazna. On je zatvori i spusti utorbu, odakle je izvadio svoj pojassa revolverima. Pregledao je oru

je i nekoliko trenutaka je zamiljeno posmatrao sjajne koltove, koje

je uvek odravao u odlinom stanju. Ipak, revolveri su bili nezgodni za noenje sa elegantnim ode-lom koje je Sandens imao na sebi.Zato ih je vratio u torbu i odandeizvadio jednu crnu, konu kutiju.Kada je podigao poklopac njegovodotle smrknuto lice malo omeka.

Na crvneom somotu, u odgovarajuim udubljenjima nalazila su sedva minijaturna pitolja, poznatijapod imenom svoga konstruktoraderingeri, koji su ispaljivali obino samo jedan metak velikog kalibra. Njih su obino nosili elegantni kockari, koji su se tako spasavalii branili svoju ast kada bi ih

suigrai otkrili da varaju na kartama. Meutim, Sandensovi deringeri su bili posebnog tipa jer suimali dvostruke kra tke cevi i moglisu da ispale po dva metka.

Odmetnik jedan deringer spustiu dep svog arenog svilenog prsluka, a drugi se nae u spoljnjemdepu kaputa, gde je ve bila srebr

na tabakera sa tankim erotima,crnim meksikanskim cigarama od

jakog duvana.

Poto se tako naoruao za etnjupo bunom gradu, Sandens Kiddovri pljosku i ostavi je na postelji, pa poto je kicoki namaknuocrni eir na svoju plavu kosu, zakljua sobu i spusti se u hotelskihol. Portira nije bilo za pultom, aliknjiga gostiju je otvorena stajalana drvenoj ploi. On prie pultu,okrete knjigu i brzo prelete po listovima sa imenima gostiju. U tokuposlednjih dana u hotel je prispelodosta ljudi, ali nigde nije bilo imena Parker, pod kojim je trebalo dase upie Bu Kasidi. Revolvera seobazre i poto niko nije obraaopanju na njega, uze pero iz mastionice na pultu i u rubrici poredsvog lanog imena Dems dopisa

broj svoje sobe 104 i dodade poredcifre jedan krsti, to bi bila poruka za Buu Kasidija da uzme sobu105 ili 103, kako bi bili u susedstvu.

Poto je ovo obavio Kid vratiknjigu na staro mesto i izae napolje. Malo zatim obreo se na Glavnojulici Santa Fea i nastavio drvenimtrotoarom pored jarko osvetljenih

saluna i restorana. Neko vreme jetako etkao i radoznalo posmatraovrevu oko sebe, ali kada ga neotesani prolaznici poee da guraju ida se eu oko njega, on skrete u

prvi vei salun. im je otvorio vrata i kroio u lokal, njega obavi pravi oblak duvanskog dima, a agorgostiju pomean sa promuklim


9/68


glasovima pevaica i tandrkanjemvelikog klvara, nadmai ulinubuku, koja je dotle vreala Kidove

V

usi.Velika prostorija bila je jasnopodeljena na kockarski deo sa stolovima za poker i bacanje kocki, izmeu kojih se isticao veliki toakruleta, koji je za razliku od uobia

jenih bio postavljen uspravno, pored zida, sa brojkama ispisanim crvenom i crnom bojom. Ispred toka ruleta pruao se dugaak sto,naikan igraima i pokriven nekom vrstom mueme, pokriveneistim onim brojkama, ali rasporeenim u tri kolone. Drugi deo salu-na bio je namenjen ljubiteljima

pia i zabave sa naminkanim damama.

Zainteresovan ovom novotarijom, Sandens se probi izmeu tes-

no zbijenih posetilaca koji su sekomeali na sve strane i prie ruletu. Ba u tom trenutku jedan visoki ovek u crnom odelu i sa ogromnim, ufitiijenim brkovima,snanim zamahom ruke zavrte toak, koji poe vrtoglavo da se okree, praen egrtavom bukom,elinih ipki, zabodenih u ivicu

toka ispred svakog polja sa brojem, koje su se eale o jedno elastino elino pero postavljeno sastrane.

- Gotovo je sa stavljanjem uloga,gospodo! duboki bas brkatogkrupijea nadjaa galamu u salunui igrai oko ruleta umukoe. Sveoi bile su uprte u zahuktali toak

ruleta. Posle izvesnog vremenanjegova brzina se smanji, egrtanjeipki o elino pero postade razgo-

vetnije i posle nekoliko trenutakatoak se zaustavi. elino pero jepokazivalo jednu crvenu brojku.

-T rideset i tri, crveno, nepar! -objavi krupije, a njegov pomonikpoe hitro da sakuplja novac sabrojeva, koji su ostali u bubnju.Zau se razoarani uzdah veineprisutnih i samo jedan veseli krikmalo popravi atmosferu oko ruleta. Bio je to dobitnik, koji je stavioulog na 33.

Meutim, Sandens vide da jesrenik dobio svega desetak dolara, jer je i njegov ulog iznosio samo

jedan dolar. Igrai, koji su oekivali sreu na drugim brojevima smrknuto su gledali kako lopatica krupijea skuplja gomilice njihovog

novca prema kraju stola, gde seve nainilo povee brdace srebrnih dolara. Nekolicina, koji su igrali na boju i par-nepar prihvatiesvoje udvostruene uloge, ali lavovski deo ostade banci ruleta,odnosno brkatom krupijeu i njegovom pomoniku, koji prikupljeni novac odmah spustie u jednu

fijoku na kraju stola prema tokuruleta.-Naivci procedi kroz zube

Sandens. Kao iskusni kockar onnikada nije uestvovao u igrama, ukojima nije mogao da utie nasreu. Rulet je posebno izbega-vao, jer je znao da banka uvek nakraju dobija i samo luda srea ne


10/68


kog igraa mogla bi pokatkada darazbije banku, ali to se dogaaloisuvie retko, a vlasnici ruleta sudobro pazili da takav srenik neigra dugo. Njega bi ubrzo utivo izveli iz lokala diskretni ljudi zadueni za red, iji snaan stisak akana miicama dobitnika ne samo da

je bio dovoljna opomena, ve je ostavljao i duboke modrice, koje suostajale danima i podseale igraada se kloni lpkala u kome mu seboginja Talija osmehnula.

Odmetnik se uputi ka onomdrugom, bunijem delu saluna.Ovde mu je bilo dosadno. U prolazu je dao znak elavom kelneru uprsluku i sa belom keceljom, kojamu je dopirala skoro do cipela.Ovaj baci kratak pogled na elegantnog stranca i odmah se stvori

pred njim. Kid mu tutnu srebrni

dolar i samo ree:- Hou zaseban sto .. . negde uuglu!

Kelner hitro razmae nekolikogostiju i naini prolaz odmetniku.Malo zatim ovaj je ve sedeo za jednim malim stolom u nekoj vrstiloe, prekoputa ogromnog ankaod mahagonija sa izglaanim me-singanim ukrasima, koji se povijaopod navalom gostiju. Tri barmena,zajapurenih i oznojenih lica, jedvasu stizali da opslue ovoliku gomilu. Zveckanje aa i novca predstavljao je sigurno prijatnu muzikuza vlasnika saluna, koga Kid poslenekoliko minuta posmatranjaokoline nije mogao da uoi u op-

tem meteu.Neko vreme je rasejano pijuc

kao viski iz boce koja se neujnostvorila pred njima, a onda se od

jednom uspravi i ustade.- Odmah se vraam - dobacio je

kelneru i produio do ruleta. Saduje znao kako e provesti ovo veei ubiti dosadu koja ga je sve vieobuzimala. - uvajte mi sto!

Poto je izborio sebi zgodnomesto pored stola za rulet, Kid je

dobrih dvadesetak minuta po-smatrao igru i samo je s vremenana vreme stavljao po neki dolar na

brojeve, ne hajui mnogo to jeskoro uvek gubio. Njegove sjajneoi hitro su preletale sa velikogtoka ruleta na brojeve po stolu itano registrovale sve to se dogaalo izmeu krupijea i njegovog

pomonika. Brzo je shvatio njihovu igru i bio je zauen to nekipromuurniji igra to ve ranijenije prozreo. Kod skoro svakogdrugog vuenja, toak ruleta seobavezno zaustavljao na brojevima koji su na stolu bili pokriveninajmanjim ulozima. To je za bankuznailo isplatu manjeg dobitka ipovlaenje sa ostalih brojeva skoro svih uloga baenih na to u tojigri. Ovako upravljanje sreomna ruletu moglo je da znai samo

jedno. Krupije je imao na raspolaganju tajni mehanizam pomoukoga je zaustavljao toak ruleta na

broju koji bi sam izabrao, a to suuglavnom bili brojevi sa najma


11/68

Pony West - Bu Kasii i Kid 6 9

njim ulozima. Raunica jednostavna i unosna.

Da bi proverio svoju teoriju,

Sandens poe sada da stavlja dalarili dva samo na brojeve, koje su ostali igrai uglavnom zanemarivali.Nije se prevario. Poeo je stalno dadobija, ali da ne bi izazvao sumnjukod krupijea i njegovog pomonika igrao je neko vreme sa malimsumama. Onda je odluio za udar.Stavio je na broj 27 dvadesetak dolara, ali tek poto su ostali igrai

pokrili gomilicama dolara ostalebrojeve. Jedino je na broju 28 bilosvega tri dolara. Drugi brojevi sunosili daleko vee uloge, ukljuivii onaj s Kidovim novcem

Brkajlija baci iskusan pogled postolu i oi mu se za trenutak zadr-ae na 28, koji se jasno isticao svo

jom prazninom meu gomilicama

srebra. Onda je zavrteo toak i sa-optio:- Nema vie ulaganja! Igra je go

tova! ekajte na drugo vuenje!Kao i obino svi su buljili u are

ni toak. Samo je pomonik krupijea netremice motrio na sto i igrae. Ali u trenutku kada je toak poeo da se zaustavlja, brkajlija je

morao da se okrene i sam prati toak, kako bi mogao precizno da gazaustavi na izabranom broju. Kid

je bio siguran da e to biti 28. Nekoliko trenutaka pred zaustavljanje toka i pomonik pogledatamo. Jednim munjevitim pokretom ake, isto onako brzim kaokada je potezao revolver, Kid po-

meri svoj ulog od dvadest dolara,koji se nalazio blie ivicifkvadratasa brojem 27, na kvadrat sa brojem28. Niko od prisutnih to nije pri-metio. U sledeem trenutku ruletse zaustavi i pomonik vrati pogled na sto i zapanjeno zinu.

Dobitnik je, broj 28! - pobedo-nosno uzviknu brkajlija i okrete se.U prvi mah nije primetio ta se dogodilo, a onda vide svog zapanjenog pomonika koji je buljio u sto.

Sada je i na njega bio red da raz-

japi usta. Na m estu gde je maloasbilo samo nekoliko dolara, Videlagomilica srebrnjaka koja je pokrivala broj 28.

Ovaj... - zamuca krupije. -Ovaj. .. kao to rekoh dobio je

broj 28 . . . crno . . . p a r .. .! - jedvaje zavrio i oslonio se rukom o sto.- Isplatite dobitke.

Pomonik drhtavom rukom prikupi uloge sa drugih brojeva ionda izbroja dolare Kidovog ulogai isplati ih. Pred revolveraemstvori se brdace od preko dvestadolara.

- Izgleda da smo batlije, prijatelju - oduevljeno se oglasi jedandebeljko odmah do Kida. Bio je to

igra koji je stavio ona tri dolarana .28 i tako navukao krupijea daizabere taj broj.

- Izgleda - klimnu glavom Sandens i strpa dobitak u depove.

Sada trebalo spremiti za novuigru, dok su krupije i pomonikbili jo pod okom.


12/68

to Pony West ~ Bu Kasidi i Kid 6

2

Portir hotela Emporijumsumnjiavo odmeri pranjavog o-veka, koji se obema rukama oslonio o ivicu njegovog pulta. Liio jena obinog kauboja i samo gaje ki-coki eir uzanog oboda i nalik napoluilinder nekako izdvajao odgonia stada koji su u ove praznine dane bili ispunili Santa Fe.

-elite? - jedva prevali prekousana portir.

- Sobu! - kratko odgovori prido-lica i spusti pored sebe konu to rbu, pokrivenu slinom crvenkastom prainom kao i njegovo odelo.Zatim se on obazre oko sebe i do-dade: - Ako mi se bude svidela.

Portir se umalo ne zagrcnu naovako drsku primedbu, ali mu reizastadoe u grlu kada nepoznati

spusti na sto zlatnik. Onda je uzeoknjigu gostiju i okrenuo je premasebi. Odmah mu u oi pade prezime Dems Forbier i brojka 104pored njega. Osm ehnuo se na portira i kaiprstom kao da igra klikera, gurnuo prema oveku zlatnik.

- ini mi se da su vae sobe do

bre - rekao je, ne prestajui da seosmehuje. Naravno, ako su na prvom spratu i sa pogledom na ulicu.

- Al i . . poe da muca portir. -Nae sobe su prvoklasne . . . samovi ih niste ni videli. Ne znam da lisu na spratu slobodne ...

Stranac hitro isprui ruku i ka-ipristom zaustavi dolar, koji je u

meuvremenu nastavio da se polako kotrlja preko pulta. Portirevolice se alosno iskrivi, da bi u sle-deem trenutku razvuklo u ljigavosmeh.

- Ovaj, poveu vas gore - urnoje dodao. - ini mi se daje maloasjedan gost napustio hotel

I ne pozvavi onog Meksikancada ponese stranevu torbu, onzgrabi nekoliko kljueva sa tableiza sebe, izvue se iz svoje loe, utrku podie pranjavu torbu i po

vede neobinog gosta uz stepenicena sprat. Nepoznati prethodno pokupi zlatnik sa pulta.

U dugakom hodniku strane odmah prime ti sobu broj 104 , ali za-stade pred brojem 105. Portir, koji

je urio dalje, bi prinuen da stane.- Uzeu prvu koju vidim - ree

stranac pokazujui na vrata ispred

sebe. Saekao je da portir otkljuavrata i poto je samo promolio glavu unutra, proguna:

- Uzimam je!-P rihvatio je torbuod portira, bacio je na krevet i zakljuavi vrata, poao prema stepenicama. Ovaj je trkarao zanjim.

U knjizi gostiju, on se upisao kao

Dord Parker, iz Albukerka, gradia nekih stotinak milja juno odSanta Fea. Bacio je portiru obeani zlatnik, koji u oduevljenju za

boravi da zatrai plaanje unapredza sobu, i izaao na ulicu.

- Moram da se negde okupam,potiam i kupim pristojno odelo -progunao je idui ka Glavnoj uli


13/68


ci. - Ovako samo brukam imeBua Kasidija.

Krupije pogladi goleme brkove iklimnu glavom pomoniku. Obojesu napregnuto motrili elegantnogstranca koji je mirno gladio svojeplave brkove i neto razgovarao saomanjim debeljkom pored sebe.Igrai, podstaknuti velikim dobitkom mladog stranca, urno sustavljali uloge na brojeve po stolui ekali ta e on da uradi. Ali, naopte razoarenje ovaj kao da nijepokazivao nameru da uestvuje uovom vuenju.

Pribliavalo se vreme za pokretanje toka ruleta i krupije se ok rete. Sandens je paljivo gledao bro

jeve pokrivene ulozima. Odmahmu pade u oi da su sada ulozi nasvim brojevima bili prilini i neka

ko ravnomerno rasporeeni takoda i krupijeu nije bilo lako da seodlui na kome e da zaustavi toak ruleta. Jedino je na nuli stajaosamo jedan usamljeni dolar. Kid senae prema debeljku pored sebe itiho mu ree:

-Igrajte na 1. ali, brzo. Evo, stavite i moj ulog.

- Sigurni ste da emo dobiti? -uzbueno proaputa debeljko. -Staviu sve to sam maloas do

bio.- Bre, prijatelju! - procedi kroz

zube Sandens i tutntf mu u rukupet srebrn jaka od po deset dolara.

Krupije uhvati desnom rukomtoak, a debeljko se hitro pomeri

blie kraju stola i spusti na jedinicu svoja tri srebrnjaka od po desetdolara kao i Kidovih pet. Ba tada

Krupije pogleda u pomonika, kojije stalno pazio na Kida. Ovaj, vi-devi da ovek u crnom odelu nijeuopte stavio ulog u ovoj igri lakoklimnu glavom svom efu. Brkati

jo jednom prelete pogledom postolu, zapazi da na nuli stoji samo

jedan dolar i u magnovenju donese odluku. Naime, banka je za svaki dolar na nuli, ukoliko ova budeizvuena plaala trideset i est Sviostali brojevi ostajali su u bubnju i banka je kupila sve uloge zasebe. Poto je na nuli stajao samo

jedan dolar, krupije je odredio njuza dobitnika u ovom vuenju.Tako bi jednim potezom povratiomalopreasnji gubitak a niko ne binita posumnjao jer nula nije bila

izvuena itave ove veeri.Krupije pogleda prema plavokosom kicou i skoro glasno jkodah-nu jer je ovaj ba okretao lea stolu, kao da je nameravao da ode dalje. Toak se zavrte i egrtanje perapo ipkama nadjaa agor oko ruleta.

Sandens naini nekoliko koraka

prema sali, ali onda skrete desno,prema vrhu stola. Stao je iza debeljka i okrenut leima gledao polokalu. Meutim, on je napeto oslukivao zvuk mleta. Toak je poeo da usporava Kid je znao da esada krupije obratiti panju nasvoj tajni mehanizam kako bi toak precizno zaustavio na nuli, jer


14/68


bi svaka greka mogla skupo dakota banku.

Revolvera se okrete. Video je

da su krupije i njegov pomonikbili zauzeti tokom koji se sve sporije okretao i on potapa svog pri

jatelja debeljka po ramenu. ovekse tre i mahinalno obrte na tustranu. Skoro istovremeno Kidovaleva ruka pojavi se izmeu debeljka i igraa koji je stajao pored njega i gomilica dolara sa broja jedanpomeri se nekoliko santimetara izaustavi na nuli, koja se nalazilaodmah ispred jedinice.

- A, tu ste! - ozari se debeljko vi-devi da je to Kid iza njega. - Sadaemo da vidimo koliko ste sreni!

Kid klimnu glavom, a brkatikrupije pobedonosno grmnu:

Gospodo, izvuena je nula! inimi se da imamo samo jednog sret

nog dobitnika! teta da niste stavili veu su m ...!Sa lica krupijea nestade i posled-

nje kapi krvi. Njegov pomonik liio je na m erm erni kip. Obojici suruke ostale ukoene u vazduhu isamo su im oi bile prikovane zavrh stola gde je na kvadratnom polju sa nulom svetlucala gomilica

srebrnjaka od po deset dolara.*- Do avola! - jeknu debeljko. -Izgubili smo za dlaku! Prokletanula ... ta? - zagrcnuo se ovek injegovo lice takoe preblede kada

je video svoj i Kidov ulog na nuli.- Eto, dobili smo - tiho mu ree

revolvera i snano stisnu za miicu, tako je debeljko jeknuo od

bola. - Javite se za dobitak!Jo zgromljen, debeljko mahi

nalno die ruku prema krupijeu.

Meutim, brkati i njegov pomonik nisu uopte reagovali. I svi ostali igrai buljili as u nulu na stolua as na toak ruleta, gde je elinopero takoe pokazivalo isti cifar-ski znak. Onda neko kod stoladreknu:

Ljudi! Pa, banka je razbijena! ovek je dobio hiljade dolara!

Njegov krik tre iz obamrlostikrupijea, ali i privue ostale gosteiz lokala i oni u gomili navalie naruletu. Nastala je strahovita buka.Redari dojurie sa svih strana i op-kolie krupijea i njegovog pomonika. Na balkonu, koji je iao itavom stranom lokala iznad anka,pojavi se jedan visoki ovek, otme-no odeven sa bujnim bakenbarda-

ma. Iza njega su stajala dva tipa,slina redarima dole u sali, aliznatno krupnija i masivnija.

Dugajlija jednim pogledom obuhvati itav mete oko stola sa ruletom i okrete se svojim pratiocima.

- Neko nam je poistio banku.Vidite ko je to i ne isputajte ga izvida! Recite onim budalama dole

da ga isplate. Ako nemaju dovoljno, neka se donese iz kase u kancelariji.

Pratioci se sjurie niz stepenice imalo zatim ve stajali pored k rupi

jea i jedan od njih ga prodrmusa*- Ne zijaj vie, Same! - prosiktao

je na uvo brkatom. - Osmehuj se ispremaj pare!


15/68


- Ali, mi nemamo toliko . . . - za-vapi ovaj. - Kako je moglo dase . . . - Krupije umue jer ga ovek

pored njega svirepo munu u rebra.- Ovaj, estitamo dobitniku - skoro zajeca krupije. - Poto u bancinemamo toliku sumuod .. . ovaj .. .

-To je trideset est puta poosamdesetdolara - odjeknu glasSandens Kida. - Svega dve hiljadei osamstotina osamdeset dolara!

Ali, vi niste igrali - u se po prviput glas krupijevog pomonika.

- Tano! - sloio se Sandens. -Za mene i sebe je igrao ovaj moj

prijatelj ovde!I on pljesnu debeljka po leima,

tako da ovaj posrte prema stolu.Nesretnik, odnosno sretnik samoje otvarao i zatvarao usta kao ribana pesku i uzalud pokuavao da

neto kae.-Reci mu da po novac doegore kod gazde - tiho naredi pratilac krupijeu.

- Da, kao to sam rekao, ovde neraspolaemo dovoljnom sumomda vas isplatimo - poe brkati, trudei se da usta razvue u osmeh. -Zato bih vas zamolio da poete sa

mnom u kancelariju gospodinaSmitsona, vlasnika ovog i drugihlokala u gradu. On e biti poast-vovan da vam stegne ruku i .. .

- Ja i moj prijatelj ekamo na novac ovde gde smo ga i dobili - prekida ga Sandens. - Neka svi vide dase ovde poteno igra i isplauje.Pozdravite gospodina Smitsona i

prenesite mu da u ja ovaj lokalhvaliti irom Nju Meksika, pa i dalje!

Krupije i onaj pratilac pogledaeprema balkonu i ovek sa baken-bardama klimnu glavom i povuese pozadi.

-Onda saekajte nekoliko trenutaka - ree brkati, briui grake znoja sa ela. - Idemo po novac!

I njih dvojica se probie kroz gomilu radoznalaca i pourie uz stepenice na balkon.

Debeljko tek sada doe k sebi ipovukavi Sandensa malo u stranu poe uzbueno da apue.

-Ali, rekli ste mi da novac stavim na jedinicu! Ja sam to i uinio,a sada . . .

- Pogreili ste, prijatelju - prekida ga Kid. - Sreom, ta vaa grekadobro nam se isplatila!

- Ma, siguran sam da je novacbio . . . - htede da protestuje debeljko.

- Znai nee svoj dobitak, ove-e? - nam rti se revolvera. - Ondanovac uzimam ja!

- Ne, ne, ne! - nisam to rekao. -urno ree debeljko. - Pare sunae i . . . dozvolite, ja sam Seb Pi-

kok, trgovac viskijem iz San Fran-ciska. Ovde sam sklopio dobar posao, pa rekoh da malo svratim u sa-lun i proslavim . .. kad ono . ..

Njegove rei prekidoe okupljeni gosti koji su estitali Kidu i njegovom prijatelju. Pomonik krupi-

jea i onaj drugi pratilac netremicesu ih posmatrali. Nekoliko uvara


16/68

14 Pony W est- Bu Kasidi i Kid 6

reda neprimetno su se nali u njihovoj blizini;

Najzad se na blakonu pojavi br

kati krupije i pobedonosno podieu vis platneno dake, u kakvo seobino po bankam a pakuje metalni novac. Oduevljeni urlik odjeknu salunom, tako da stakla na prozorima lokala zazveae, a prola-zinci sa ulice, privueni bukom ivikom, poee da upadaju unutra.

Minut kasnije, krupije spustidake ispred debeljka i Kida i gr-mnu:

- Prebrojte novac, gospodo! Stoetrdeset i etiri zlatnika od podvadeset dolara! Gospodin Smit-son ovakve dobitke isplauje samou zlatu!

Kid razveza dake i zavueruku u njega. Izvukao je pregrtzlatnih dolara, koji bljesnue kao

komadii sunca pod velikim lampam a saluna.- Nema potrebe da prebrojava

mo! - zadovoljno saopti Kid. -Gospodin Smitson je zaista dentlmen. A sada pie za sve igrae kodstola, a ovo je za vas gospodo.

Kid hitnu nekoliko zlatnika prema krupijeu i pomoniku, koji po-

urie da ih pokupe sa stola. Revolvers uhvati debelog trgovca viskijem i povede kroz salun, premasvom stolu. Tamo je ve ekaoonaj elavi ke lner i duboko se klanjao. Na stolu nije bilo vie flae saviskijem. Umesto nje stajala je srebrna posuda s ledom a u njoj se epurila boca francuskog ampanj

ca.- To asti gospodin Smitson -

sveano im saopti ke lner i prima-

e stolice dvojici srenih dobitnika. - elite li jo neto?Kid samo odmahnu rukom i

baci elavku zlatnik. Saekao je dase boca ampanjca za obavezan

prasak otvori i da im se napuneae, pa je onda uzeo svoju i kucnuo se sa Sebom Pikokom.

- Drago mi je da smo se upoznalig. Pikok - ree Kid i isprazni auu jednom gutljaju. - Ipak, ja samvei pristalica vae robe . . . mislimna viski!

Trgovac gucnu malo ampanjcai alosno zavrte glavom.

- Ja uopte ne pijem - rekao je.- Zabranjeno mi je. Znate, mojesrce ... Ovo inim samo zbog sveanog trenutka.

- Voleo bih da probam vae uzorke - osmehnu se Sandens. - Naravno ako su kod vas.

- Uzorke nemam, ali zato u mojoj hotelskoj sobi imam najboljikotski viski, koji se prodaje naamerikom tritu. To je samo zanajbolje kupce. Ja sam u hoteluIndependens. Soba 218.

- Onda idemo tamo - obradovase revolvera. - To jest, vi ete prvi.Ovde e uskoro postati isuvie vrue za nas. Taj Smitson je mnogoljubazan da bi bio istinit. Pruiteruku ispod stola. Ja u vam polakoprebaciti zlatnike iz kese i vi i rasporedite po depovima. Vidim dasu vam duboki.


17/68


Ve po malo naviknut na neoekivane obrte sa svojim novim poznanikom, Seb Pikok, spremno

poe da prima pregrte zlatnika ida ih neprim etno prebacuje u svoje depove. Transakcija je bila ubrzo zavrena i Kid spretno zguvasalvet u koji je bila zavijena posudasa ledom, pa je ugura u sada prazno dake i ovo stavi na sto poredsebe. Na prvi pogled imao se utisak da se u daketu jo uvek nalazi novac.

Seb i Kid se ponovo kucnue iprinese ae ustima. Trgovac seblaeno osmehivao. Nije bio ni pri-metio da mu je Kid opet napunioau ampanjcem.

- Gospodo, dozvolite zau setada jedan duboki glas pored njihovog stola. - Ja sam Al Smitsonvlasnik lokala. Mogu li da sednem?

3

Kid podie glavu i paljivo od-meri Smitsona. Neto to je videou oima vlasnika saluna sm esta ga

je navelo da donese jednu odluku.Okrenuo se Sebu Pikoku i rekao:

- Neu vas vie zadravati Sebe.

Idite i odmorite se. Ja u pripazitina na novac. Kasnije emo se vi-deti. - Okrenuo se Smitsonu i saosmehom dodao: - Samo izvolite,gospodine. Izviniete mog prijatelja. Ima slabo srce, a ovaj dobitakga je uzbudio i bie bolje da maloprilegne.

Trgovac za trenutak trepnu oi

ma, ali odmah zatim klimnu glavom Kidu i Smitsonu i nestade izlokala. Vlasnik saluna je samo p ro

virio da li je kesa sa zlatnicima jouvek na stolu i sedajui prekoputarevolveraa ree:

- U mojoj kockarnici ponekadsu poeljni ovakvi dobitnici. To jedobra reklama i gubitak se brzonadoknauje.

- To vam verujem - osmehnu seSandens. - Naroito na ruletu.

Smitson se malo nam rti i pogla

di svoje bujne bakenbarde. Mranim glasom on ree:

- Ne treba preterivati u pronicljivosti, mladiu. To je ponekadopasno. No, ostavimo to. Jo am-panja?

- Hvala - odbi Kid. - To je pieza dame.

- Onda viski - predloi vlasnik

lokala. - Iz moje privatne kolekcije. Dakle?- Moe - klimnu glavom ponu

eni. - Volim da degustiram dobrapia.

Smitson dade znak jednom odsvojih pratilala koji su stajali u blizini. Oaj pouri uz stepenice prema balkonu i malo zatim stvori se

pored stola i spusti na njega jednuomanju bocu u kojoj se nalazilatenost boje starog zlata. Tu se naoe i dve kristalne ae i Smitsonih lino napuni. Podigao je svoju iKid to isto uini. Poto su se kuc-nuli, revolvera o tpi dobar gutljaj ispusti au na sto. Smitson je svojuau prineo ustima, ali je preko


18/68


njene ivice paljivo gledao u Kida.Ovaj mljacnu jezikom i osmehnuse.

- Perfektan je - izrekao je svojuocenu i ponovo prinese au ustima. - Vidi se da dobro zaradu . ..

Nije uspeo da dovri reenicu.Odjednom itav lokal zaigra mu

pred oima. Smitsonovo lice liilomu je na ogroman balon koji seklatio pred njim. Balon je imaousta i ona su se razvlaila u osmeh.

- to se .. . smejete .. . ovopie . . . - mucao je revolvera ionda se sruio sa stolice.

Smitson ustade a njegovi pratioci podigoe Kida i povedoe gaprema stepenicama. Oko njih odmah se stvori velika gomila gosti

ju, koji podigoe silnu graju. Pitanja su padala s svih strana Smitson

podie ruke, traei da ga saslua

ju. Galama se malo utia i njegovduboki glas odjeknu salunom:-Nije nita tragino, gospodo!

Na sreni dobitnik je bio isuvieuzbuen i malo mu je pozlilo!Samo laka nesvestica! Preneemoga u moju kancelariju i posle kraeg leanja bie opet dobro! Molim vas za jedan srdaan pljesak

naem dobitniku. To e mu sigurno pomoi!Polupijani gosti, zapljeskae i

niko ne u Smitsona koji naredisvojim pratiocima:

-Osvestite ga dok ja doem!Imae da nam pria ta je sa parama!

Vlasnik saluna sa gaenjem po

gleda u platneno dake, koje jemaloas uzeo sa stola za kojim jesedeo sa Kidom. Ono je bilo isuvi

e lako, oigledno u njemu nijebilo masivnih zlatnika. Trudei seda prikrije svoje razoaranje, Smitson ode do ogromnog bara i naredi barm enu da piem poslui gostekoji su tamo stajali.

Na raun kue, gospodo! - velikoduno im je saoptio i poto jenekoliko minuta razgovarao sa nekolicinom njih, pohitao je na sprat.

Dok se ovo dogaalo sa Kidom,Bu Kasidi, ili Dord Parker, kakose bio upisao u hotelsku knjigu,ba je naruivao u jednom oblinjem salunu svoje drugo pie te veeri, ili bolje rei za poslednja dvadana. On je proao pored velikekockarnice ba u trenutku kada je

masa u* njoj zaurlala pozdravljajuiKidovo razbijanje banke na ruletu,ali se nije zadrao. ak je preao nadrugu stranu ulice, smatrajui galamu u kockarnici uobiajenompojavom za jedan ovako divlji gradkao to je bio Santa Fe.

Bio je razoaran to su berberni-ce bile zatvorene ovako kasno i to

e morati da se zadovolji samo kupanjem u hotelu; dok je kupovinunovog odela za sutra odloio. Osimtoga nedostajao mu je i prijateljSandens Kid. Nije znao gde da gapotrai, ali je pretpostavljao daplavokosi revolvera kao i on obilazi salune ne bi li sreo svog ortaka.


19/68


Bu plati pie i izae u ulinuvrevu. Resio je da produi ovomstranom ulice i da svrati u sve lo

kale, pa da se onda vrati drugomstranom i to isto uini po tamonjim salunima. Na kraju bi tako stigao do hotela, gde je najzad i Kidmor^o da stigne u svoju sobu.

Pola asa kasnije, on se vraaodrugpm stranom Glavne ulice i ubrzo stigao do kockarnice, u kojoj jeranije dolo do one velike buke.Podstaknut nekim predosea-

njem, Bu gurnu veliko krilo masivnih vrata i ue unutra.

Mada je ve bio naviknut na velegradsku rasko, mladi odmetnik

je, ipak, neko vreme zbunjeno stajao kod ulaza i posmatrao ta sedogaa u lokalu. Istovremeno je

pokuavao da u gomili gostiju pronae negde i Kida. Poto nije spa

zio prijatelja, Bu produi premadinovskom anku i poto se probio do njegove ivice dade znak bar-menu da mu natoi pie.

Tako je srkutao prilino dobarviski i rasejano sluao razgovoroko sebe. Dvojica najbliih gostiju,

jedan dugajlija sa polucilindrom imasivnim zlatnim prstenom na ru

kama prepirao se sa demekastimranerom, u kompletnoj kauboj-skoj opremi, ak i sa mamuzamana skupocenim izmama.

- Ja sam ovde ve dve godine ijo nisam doiveo da Smitsonuneko razbije banku na ruletu - uz

bueno je govorio dugajlija.- Mora se priznati da je sportski

podneo poraz - podrugljivo reeraner. - Milo mi je to mu je nekoipak uzeo pare. Odavno sumnjam

da ovde nije neto u redu.- Kako to misli, Dime? - upitadugajlija. - Ja sam advokat i sigurno bih primetio da ima nekih radnji.

- Ti si Smitsonov advokat i zatozatvara oi, Ezra - odvrati deme-kasti. - Uostalom nikada te nisamvideo da se ovde kocka. Bar ne naruletu!

-Za rulet su potrebni ivci, prijatelju. Onaj plavokosi kico sigurno ih je imao!

Na re plavokosi Bu nauljiui.

- Kakvi ivci! - uzviknu raner. -Pa, zar se nije ovek onesvestio oduzbuenja.

Bue se polako okrete njima i

dodirnuvi obod eira kai - prstom utivo ree:- Izvinite, gospodo, da to sluaj

no ne priate o uzroku malopre-anje buke u ovom lokalu?

Advokat ga malo prezrivo odme-ri zbog neurednog odela, ali zatoraner jedva doeka priliku daproiri razgovor.

Priamo o oveku, koji je dobiona ruletu skoro tri hiljade dolara,strance - poe on. - Najzad je nekodohakao i Smitsonu.

- Ali, Smitson gaje isplatio u zlatu, Ezra - umea se advokat.

- Zato mu je valjda i pozlilo ~ jetko primeti raner.

- 1 gde je sada taj srenik. - Upita


20/68

18 Pony W es t- Bu Kasidi i Kid 6

Bu.- Preneli su ga gore, u Smitsono-

vu kancelariju - objasni advokat. -Verovatno se dosada ve i oporavio. udno, a izgledao je tako snaan i naoit.

- Kaete daje plavokos? - rapiti-vao se dalje Bu. - Da nema, moda, i plave brkove?

- Tano, tano, mladi prijatelju -urno potvrdi raner. - Inae, veoma elegantno odeven.

-M a, on meni lii na profesio

nalnog kockara - otro ree advokat. - Zar nisi primetio kako se kr-pije umalo nije onesvestio!

Ali, Bu nije vie sluao. Spustioje novac na plou anka i klimnuv-i glavom svojim sagovornicima,krenuo kroz salu kao da trai nekoslobodno mesto za krcatim stolovima. Polako se pribliavao stepe

nicama koje su vodile na sprat i usput razgledao okolinu. Zapazio jeljude, koji su oigledno pazili nared u lokalu. Jedan od njih je stajaona poetku stepenica i verovatnouvao prilaz Smitsonovoj kancelariji.

Poto se uverio da ostali uvarine obraaju panju na tu stranu,

Bu odluno krete ka stepenicama i proe pored iznenaenogstraara. Ovaj odmah potra zanjim.

- Hej, kuda e? - viknuo je, pokuavajui da ga pristigne.

Ubrzavajui penjanje, Bu mudobaci preko ramena:

- alje me advokat Dim. Nosim

poruku gospodinu Smitsonu.- Ne moe to tako - zadihano je

soptao straar i pristigavi Bua,uhvatio ga je za krajeve kaputa.Odmetnik se otre i naini jo nekoliko brzih koraka, preskauipo tri stepenika odjednom. Uzmi-ui tako straaru, on je stigao dovrha stepenita, gde ga ovaj definitivno pristie i isprei se isprednjega.

- Polako, prijatelju - procedikroz zube straar, besan to je mo

rao ovako da tri uz stepenice. -Ovamo se ne ulazi bez dozvole.Dakle, u emu je stvar?

- Pa, rekao sam ti da me alje advokat Dim - odvrati Bu. - Eno gadole, kod anka, sa njegovim prijateljem Ezrom.

Bu pokaza rukom prema dnulokala i ogromnom anku od ma

hagonija, gde se meu gostima jasno isticala visoka advokatova prilika. Straar pogleda na tu stranu,vide advokata, ali mu to oiglednonije bilo dovoljno, je r besno okreteglavu i otvori usta da izvali psovku.Meutim, usta mu ostadoe raz

japljena, ali nikakav glas se ne u. ovek razrogai svoje sitne oi, je r

je sada gledao pravo u cev Buo-vog revolvera.- Ovo je moja propusnica, prija

telju - tiho ree Bu. - A sad selepo obrni i povedi me Smitsonovoj kancelariji. Ne bih voleo da pucam, jer je ovde ionako velika larma.

Bez reci, straar se okrete i poe


21/68


irokom galerijom, drei se zida,gde je svetlost lustera iz saluna bilamnogo slabija, a stubovi ograde na

galeriji bacali velike senke. Najzadsu se zaustavili ispred jednih masivnih vrata i straar pokaza glavom prema njima.

-O vo je njegova kancelarija -progunao je. - Samo, zabrazdiosi, prijatelju. Ovo ti nee proi tektako.

Bu nita ne odgovori, ve dadeznak svom pratiocu da se malo odmakne od vrata i, ne isputajui gasa niana svog kolta, prisloni uvo ovrata. Do njega dopree nejasniglasovi, a onda neija otra vika,praena potmulim udarcima i stenjanjem.

- Kaem vam da pare nisu . ..kod mene. - Sada je Bu jasno uoglas svog prijatelja Kida. - Ja . . .

Reenica je bila prekinuta novim, potmulim udarcem i ondaneto teko pade na pod. Bu pre-

blede. Njegov pratilac se pobedo-nosno osmehivao skrtenih rukuna grudima.

Pokretom revolvera Bu mu naredi da se okrene licem ka zidu i dase rairenim rukama osloni na nje

ga, kako je to video da rade Pinker-tonovi detektivi. Brzo gaje pretresao i oduzeo mu kolt kratke cevi izfutrole pod pazuhom, zatim malideringer u depu kaputa i dugaakno iz kanije pod drugim pazuhom.

- Pa, ti sa sobom vue itav arsenal, dragi moj - prosikta Bu. -

Je li to unutra onaj ovek to je dobio na ruletu?

Ova pitanja Bu proprati suro

vim zabadanjem cevi svog kolta ustraareva rebra. ovek jeknu istenjui odgovori:

- Smitson nije nikome dozvolioda mu razbiju banku i da odnesepare sa sobom. Ovaj je, izgleda, dosta tvrdoglav i zato...

Straar vie nita nije rekao, jerse u meuvremenu Bu odmakaokorak nazad, veto okrenuo revolver i, drei ga za cev, tresnuo zarobljenika iza uveta, tako da seovaj polako skljokao pored zida iostao nepomian na crvenom tepihu koji je pokrivao itavu galeriju.

Mladi odmetnik prie vratima ioslunu. Sada je jasno uo neijidubok glas, koji, podrhtavajui od

besa, ree:

- Do avola! Ve ga petnaest minuta obraujete i nita. Osvesti ga,Slime!

Odmah zatim ulo se pljuskanjevode, koju je neko prosipao iz kofei jecanje, koje kao da je dopiralo sapoda.

Bu vie nije oklevao. Polako jepritisnuo kvaku na vratima i oda

hnuo kada je utvrdio da nisu zakljuana. Neujno ih je otvaraosantimetar po santimetar, dok sepred njegovim oima ne pojavi prizor u sobi. Ispred velikog pisaegstola stajalo je nekoliko ljudi i gledalo dole na jednu zgrenu, mokru

priliku. ovek najblii vratima drao je u ruci kofu, iz koje je oigled


22/68


no maloas prosuo vodu na onogdole. Izmeu raskreenih nogu

jednog visokog i elegantno odeve-

nog oveka, sa bujnim bakenbar-dama, Bu vide okrvavljeno licesvoga prijatelja Sandens Kida. Odmetnik je leao porebarke, a njegova plava kosa bila je u pramenovima slepljena po elu. Na aci Kido-ve ispruene ruke stajala je izma

jednog ogromnog tipa, elave i okrugle glave, koja se sijala kao topovsko ule. Mada je tip bio okre

nut Buu leima, ovaj je lako mogao da zamisli izraz lica Kidovogmuitelja, koji je s vremena na vre-me svojom tekom izmom pritiskivao odmetnikovu aku i prosto

je gnjeio.Bu uze u levu ruku revolver

koji je maloas oduzeo straaru ine otvarajui irom vrata, provue

se kroz otvor, pa ih onda polakozatvori za sobom i osloni se leimao njih. kljocanje brave navelo jegrupicu okupljenu oko Kida da senaglo okrene. Ugledali su dva uperena revolvera i jedno mlado, skoro golobrao lice, dovoljno smrknuto i pretee da odmah shvatekako se nepoznati nimalo ne ali i

daje spreman da upotrebi koltovekoje je drao u rukama.- Ti, elavi, tamo do zida! - nare

di Bu dinovskom telohranitelju.Ovaj pogleda u oveka sa baken-

bardama, ali je ovaj netremice buljio u uljeza na vratima, tako da sate strane posluni sluga nije mogao da dobije neko objanjenje.

Najzad, on se okrete i tekim koracima prie zidu i stade pored njega. - Okreni se leima i sedi dole!

ovek polako spusti svoju ogromnu telesinu i kada je spretnotresnuo zadnjicom o pod, daske za-cvilee.

- Ostavi tu kofu! - naredi Buonome koji je polivao Kida. ovekga smesta poslua. - Sada ga pod-igni sa poda i smesti u onu fotelju!

ovek sa bakenbardama jouvek je stajao kao skamenjen. Nje

gove crne oi samo su preletela saBua do njegovih revolvera i natrag. Ovaj drugi telohranitelj sesae, uhvati Kida ispod miica i smukom ga dovue do fotelje. Re-volveraevo telo mlitavo je visilo unjegovim rukama. Kada ga je postavio da sedne, Kiova glava klonu mu na prsa.

- 1 ti sada tamo, kod zida! - izdanareenje Bu. - Tako, a sada lepolezi potrbuke i rairi ruke.

Telohranitelj izvri nareenje iBu i Smitson ostadoe sami jedanprema drugom. Odmetnik utkeprie vlasniku saluna i kada se nalazio jedan korak daleko od njega,munjevito zamahnu nogom i po

godi Smitsona vrhom izme u stomak. Ovaj riknu od bola, presavi sei onda pade na kolena. Ostao jekleei i samo je klatio glavom istenjao.

- Vreme je bilo da i ti probamalo medicinu koju si davaomome drugu - prosikta kroz zuberazjareni Bu.


23/68


Ne isputajui iz vida prisutnekod zida, on ode do fotelje u kojojse nalazio Kid i tek sada bolje po

gleda u prijatelja. Lice mladog re~volveraa bilo je nateeno od udaraca. Jedno oko mu je ostalo skorosasvim zatvoreno, a iz razbijenognosa krv se u tankom mlazu slivalana ipkaste grudi njegove koulje. ulo se kako isprekidano i tekodie. Leva ruka, koju je malopregnjeila teka izma dinovskogelavka, takoe je bila nateena inepokretna. Srea je to on boljepuca desnom rukom, proleteBuu kroz glavu.

Zatakao je jedan od revolvera zapojas i premestivi drugi u levuruku, Bu privue onu kofu u ko

joj je bilo jo malo vode. Strgao jevratnu m aramu i natopio je u kofi,pa onda paljivo poeo da brie Ki-

dovo lice. Minut kasnije, plavokosiodm etnik jeknu i otvorii ono zdravo oko. Nekoliko trenutaka treptao je i kada mu se pogled izbistrio,prepoznao je zabrinuto lice svogaprijatelja.

- A . .. ti si, mali . .. - s mukomproced Sandens kroz nateeneusne. Ipak ... si me pronaao.

Bu samo klimnu glavom i oba-zre se oko sebe. Oi mu se zausta-vie na etvrtastom ekanteru odkristala, koji se sa aama nalaziona Smitsonovom pisaem stolu.Znao je ta e najbolje pomoiKidu. Plavokosi revolvera vide daBu prilazi stolu i uzima dekanter,

pa prokrklja:

- Stani ... moda je viski drogiran. Mene su tako oamutili.

Bu zastade i onda sa bocom u

ruci prie Smitsonu, koji je dotleuspeo da povrati dah i prestao jesa jecanjem. Njegovo prebledelolice bilo je oroeno grakama zno

ja i iskrivljeno u bolnu grimasu.- Dakle, zaista ste mog prijatelja

pojili medicinom, a? - ree Bu. -Je li i ovaj viski zainjen?

- Nije - promuca Smitson. - Toje moj lini viski.

- Hajde da ga malo proba - naredi Bu i nasu jednu au i dade

je vlasniku saluna. On je bez razmiljanja iskapi. To kao da ga jemalo povratilo i lice mu izgubi neto od samrtnikog bledila. Tela-hranitelji na podu nisu davali niglasa od sebe. Jedino je elavkoteko disao. Bu prie Kidu i pri

sloni mu grli dekantera o usne iovaj kao mala beba poe da otpijakratke gutljaje. Sa svakim gutlja

jem kao da mu se vraala snaga.Najzad je Bu m orao da odmaknebocu, je r se plaio da alkohol ponovo ne omami Kida, pogotovuto je ovaj ve bio drogiran. Meutim, viski kao da je na Sandensa

imao dejstvo protivotrova. Revolvera se polako die iz fotelje i pomalo nesigurnim koracima prieSmitsonu. Stao je iznad vlasnikasaluna i promuklo rekao:

- Nisi hteo da se razdvoji odonih para, a? ovek ponekad morada naui i da gubi. Sada e dobitidobru lekciju. Posle nje, sumnjam


24/68

22 Pony West Kasidi i Kid 6

da e ti se ostajati u Santa Feu.Nego, prvo da vidimo gde ti je tapriruna apoteka iz koje vadi a

robne napitke za uspavljivanje.Smitson se, izgleda, bio ve sasvim pribrao i sada je kradomice

bacao poglede prema vratima, kaoda odande oekuje neku pomo.Kidu to nije promaklo i on prekoramena dobaci prijatelju:

- Okreni klju u toj bravi, Bue.Ne \)ih eleo da neko nepozvanupadne ovamo i prekine nam pri

jatno askanje.Dok je Bu zakljuavao vrata,

Kid udarcem noge natera Smitso-na da ustane i potera ga ka masivnoj, gvozdenoj kasi koja je stajala uuglu kancelarije, desno od pisaegstola. U ruci je drao jedan od de-ringera, koji njegovi neprijateljinisu primetili i malo oruje bilo je

sada pretei prislonjeno o Smitso-nov potiljak.- Pretpostavljam da lekarije dr

i tamo gde i pare - ree Kid i pokua da se osmehne, ali ga natekleusne zabolee i on se namrti. Toga je samo podsetilo na pretrpljene muke i on iz sve snage tresnukolenom vlasnika saluna u donji

deo lea. Smitson posrte napred isigurno bi pao da se obema rukama nije uhvatio za kasu.

- Otvaraj tu sanduinu! - naredimu Sandens. Smitson zavue rukuu dep svog prsluka i odande izvadi nekoliko kljueva. Drhtavim rukama baratao je kljuevima pobravama kase i malo zatim masiv

na vrata skliznue na podmazanimarkama i neujno se otvorie.

Kid razrogai svoje zdravo dko

kada vide sadrinu kase. Na donjim policama stajali su svenjevinovanica, a meu njima videlo sei nekoliko dakia, oigledno punih, zlatnog i srebrnog novca. Kidgurnu Smitsona u stranu, uze jedan od dakia i kada novac unjemu zvecnu, besno ree:

- 1 tebi je bilo toliko stalo za onomalo para to sam dobio na tvom

ruletu? r- Nije to zbog para - odvrati vlas

nik saluna, kome se ponovo vratioonaj duboki glas. - Ti si otkrio tajnu naeg ruleta i to je moglo danam upropasti posao.

- Znai, nameravali ste da meuutkate zauvek - razljuti se Kid. -Jedino bi tako tajna mogla da se

sauva, zar ne?Smitson nita ne ree.- Gde je onaj napitak za uspavlji

vanje? - upita Kid. Vlasnik salunautke pokaza na donju policu, gdese nalazila jedna boca od tamnogstakla. Kid je uze i prie pisaemstolu, gde je Bu maloas vratiodekanter sa viskijem. Odmetnik

uze dekanter, otpi iz njega nekoliko dobrih gutljaja i spusti ga nasto, rekavi: - teta za ovaj dobarviski, ali morau da ga zainim.

Onda je iz one tamne boce na-suo u dekanter dovoljno ukastetenosti da nadoknadi viski koji jebio popijen. Promukao je sadstako spremljeni koktel, napunio


25/68

Pony West- Bu Kasidi i Kid 6i ............... i ......... i i m i - i i J L m -

dve ae do polovine i rekao Buu,koji je sve to zaueno posmatrao:

- Dovedi mi onog to lei dole da

ga malo poastim.Bu ritnu nogom telohraniteljakoji je bio potrbuke ispruen popodu i ovaj se s mukom podie.Kid mu dade znak da prie. Tut-nuo mu je au u ruku i rekao:

- U nae zdravlje, ali do dna!Telohranitelj zakoluta oima.

Znao je kakvo mu se pie nudi.Oajniki je pogledao u vlasnikasaluna, no ovaj je samo zurio ispred sebe.

- Hajde, ta eka? Pourivao gaje Kid. - To je gazdin najbolji viski.Mora da si ga kriom pio. Ja sammu samo popravio ukus.

Uzdrhtalom rukom telohraniteljprinese au ustima i jedva srknupie iz nje. Lice mu se iskrivi od ga

enja. Kid je, oigledno, bio prete-rao sa dozom i viski je verovatnoimao sasvim drugi ukus.

- Ne oklevaj! - podviknu mu Kidi zabi cev deringera u ovekov stomak. - Ili bi, moda, vie voleo dati smestim u eludac jednu olovnupilulu?

Pomiren sa sudbinom, telohra

nitelj zabaci glavu i ispi au sa istim izrazom lica kao kada deca gutaju ricinus, ili neki gorki lek.Samo to je zainjen viski nestao unjegovim ustima, ovek ispustiau i uhvati se obema rukama zastomak.

- Pee . .. pee .. . - prostenjaoje. - Otrovali ste me.

23

- De, de - osmehivao se Kid. -Samo e malo da odspava. To ti

je i potrebno posle ovako napo

rnog dana.Telohranitelj se zatetura premaKidu, a ovaj ga veto prihvati i gurnu ka jednoj od fotelja. Tamo sedrogirani skljokao i nekoliko trenutaka kasnije ve poeo da hreotvorenih ustiju.

Bu sa odobravanjem klimnuglavom. Ve je bio strepeo kako emorati da puca u ljude, to mu jeoduvek padalo teko i ovaj Kidov

bezbolniji nain daleko mu se viedopadao.

- A sada, da vidimo da li je nadebeljko edan - ree Kid i naininekoliko koraka prema elavkukoji je i dalje nepomino sedeo,okrenut licem prema zidu, ali jesve napeto slu ao. I ba kada je Kid

skoro stigao do telohranitelja, ovajse odjednom izvi u stranu, hitrinom iznenaujuom za ovako masivno telo, i usput zakai jednusaksiju sa palmom, koja se nalazila

pored njega. Saksija umalo ne pogodi Kida u nogu i da revolveraurefleksi opet nisu dobro radili, kozna ta bi se dogodilo.

Dok se elavko jo kotrljao popodu, Deringer u Kidovoj ruci sev-nu i zrno se zari u saru njegove izme. Zbog debljine koe na izmi,metak je verovatno nainio plitku,ali ipak bolnu ranu i elavko jauk-nu i prestade da se kotrlja. Odjednom je izgubio svaku volju za bor

bom. Kid hitro prie stolu i uze


26/68


onu drugu au i vrati se do ranjenika.

- Evo ti neto protiv bolova, pri

jatelju - rekao mu je pruajuiau. ~ Mi smo humani ljudi i nemoemo s mirom da posmatramokako neko pati. Do dna i to brzo!

elavko prihvati au i odm ah jeiskapi. Pomiren sa sudbinom, sruio se na pod i ekao na dejstvo napitka.

U tom trenutku zau se kucanjena vratima. Odmetnici se zgledae,a Smitson se prenu iz obamrlosti izakorai za vratima.

-Vidi ta hoe! - apatom munaredi Kid.

- Ko je? - promuklo upita Smitson.

- Ja sam .. . Trenton - zau seglas iza vrata. - Ovde lei Dem-ison. Izgleda da ga je neko udario.

Bu klimnu glavom Kidu i proapta:- To je straar koga sam ja sre

dio. Reci mu - okrenuo se Smitso-nu - da ga unese unutra.

- Unesi ga ovamo - jasnim glasom ree Smitson, a Bu neujnootkljua bravu. Vrata se malo otvo-rie i na njima se pojavi jedan o-

vek, okrenut leima, koji je natra-ke uvlaio u kancelariju onogonesveenog straara. Ne prime-ujui ta se dogaa u kancelariji,on sa onesveenim stie do sredine kancelarije i tamo ga spusti, aonda se uspravi i pogleda okosebe. Video je Smitsona, bledog iunezverenog, ali i dvojicu revolve-

raa, od kojih je jo od maloas jedan bio sasluavan i tuen. Dok je

pridolica jo pokuavala da shvati

ta se deava, Kid je ve punio auiz dekantera i sada mu je priao,rekavi:

-Okrepi se malo posle napornog rada. Tvoj prijatelj mora da jeprilino teak.

uvar reda u salunu mahinalnoprihvati au i otpi jedan gutljaj, aonda zastade kada mu je estokopie opeklo grlo, no Kidov revolver je bio reitiji od svakog ubei-vanja i on isprazni au. Malo zatim i sam se naao u jednoj od fotelja, iskljuen iz svih dogaajaoko sebe.

4

Kod ograde galerije, iznad salu-

na, pojavie se Smitson i Kid, kojije imao eir navuen na elo,kako bi prikrio podbulo lice i oteeno oko. Vlasnik saluna pljesnurukama i kada je privukao panjugostiju ispod sebe, saopti im svo

jim dubokim i prilino vrstim glasom:

- Gospodo! Kao to i sami vidite,

na sreni dobitnik se ve oporavio od uzbuenja i ak je spremanda nastavi sa igrom! On eodmahsii dole!

Na ove reci nastade urlik oduevljenja u sali, a advokat Dim injegov prijatelj raner Ezra oduevljeno zapljeskae rukama.Smitson zatim dade znak dvojici


27/68

Pony W es t- Bu Kasidi i Kid 6 25

preostalih uvara u sali da dougore, pa se on i Kid povukoe sagalerije.

I dok su dole gosti veselo agori-li, oekujui nova uzbuenja na ruletu, dvojica pridolih uvara bilisu tiho likvidirani, kao i njihoviprethodnici, a onda je, na kraju, iSmitson morao da ispije svojumedicinu. Sada je itava kancelarija odjekivala od glasnog hrkanja vlasnika saluna i njegovih ljudi.Kid i Bu pronaoe jednu velikukonu torbu i u nju potrpae sve-njeve novanica i dakie sa zlatnicima. Bu ponese teku torbu, aKid zakljua vrata kancelarije i hitnu klju negde u mrak. Doekanioduevljenim aplauzom, oni sespustie u kockarnicu. Kada su

prili ruletu, brkati krupije htededa umakne, ali ga Kid preteim po

gledom zadra. Okrenuvi se prisutnima, koji su se okupili oko stola za rulet, on im ree:

- Gospodin Smitson je odluioda vam otkrije tajnu kako se dobi-

ja na ruletu. Od sada ete svi bitisreni i zadovoljni u ovom lokalu.Niko nee da gubi pare. To e bitijedinstvena kockarnica na svetu.

Prisutni se zgledae. Krupije,koji je predoseao ta se sprema,naini jo jedan oajniki pokuajda umakne, ali nalete na Bua kojimu se stvorio iza lea. Pomiren sasudbinom, brkati se postavi poredvelikog toka i drhtavim glasomree:

- Stavljajte uloge, gospodo! Igra

se nastavlja!- Savetovao bih vam da pare

metnete na peticu! - viknu Kid. -

Oseam da taj broj dobija. - Krozzube je prosiktao krupijeu: - Pazida ne promai peticu, inae eostati bez tih lepih brkova.

Za tren oka na kvadratu sa bro-*

jem pet pojavi se gomila novca ionda krupije zavrte toak. Svi sunapeto oekivali ta e se dalje dogoditi i pripremali se na novo iznenaenje od strane stranca u crnomodelu.

Toak ruleta se okretao netokrae nego inae i onda ga elinopero zaustavi tano na brojci pet.Opti urlik zatrese kockarnicu.

- ta sam vam rekao, gospodo!Ovde niko ne moe da izgubi. Isplati igrae!

Krupije otvori fioku ispred sebe

i izvadi odande gomilu novanica isrebrnih dolara, a njegov izbezumljeni pomonik poe da deli paredobitnicima.

Jo dva puta je Kid objavljivaokoji e broj dobiti i ponovo je banka morala da deli pare srenim igraima. Kada je kasa ostala prazna,Kid se okrete gomili. Sada je itav

salun bio okupljen oko ruleta;tako da se jedva disalo.- Otkriu vam tajnu gospodina

Smitsona - objavi Kid. - Evo kakose dobija na njegovom ruletu. Ok-reni toak! - naredio je krupijeu. -I zaustavi ga, recimo, na broju trinaest.

Brkati ga hitro poslua i svi zinu-


28/68


e kada se rulet zaustavi na trinaest.

- Trik je u jednom mehanizmu -

pouno je nastavljao Kid. - Dovoljno je samo da krupije pritisneovde jednu pedalu ispod stola i toak e se zaustaviti na eljenom

broju. To je obino broj na komestoji najmanje uloga. Tako je Smit-son stalno dobijao, a vi gubili.

- Lopovi! - u se jedan urlik izmase. Bio je to raner Ezra. - Pa,nas su godinama ovde pljakali.Gde je Smitson? Hou lino da gaobesim!

- Na veala sa Smitsonom! odjeknu iz desetine grla.

- Linujmo ga! - prihvatie ostali.

Razjarena masa kao orkan razle-te se kockarnicom. Sto sa ruletomodlete u stranu, a veliki toak bio

je za tren oka izlomljen u komadie. Onda se ruilaki bes prenesena ostali inventar saluna. Kroz vaz-duh su letele stolice, stolovi bilikomadani, a pravi juri odigrao sepored dinovskog anka. B arm enisu nekud nestali i sada se sa urlicima pom ea zveka razbijenog stakla. Stotina boca je bilo ispijeno, a

onda letelo ka zidu. Bu i Kid suzadovoljno posmatrali kako serui Smitsonovo carstvo, ali im os-meh nestade sa lica jer se vrata sa-luna sa treskom otvorie i un utraupade grupa naoruanih ljudi,koje je predvodio jedan visoki o-vek, na ijim se grudim a presijavala erifska zvezda. Grupa poe da

se probija kroz uzavrelu gomilu kasredini saluna, ali je uskoro bilaprinuena da stane. Onda ove'k sa

zvezdom podie svoj kolt uvis i ispali nekoliko hita ca Pucnji ui nie da skoro svi zastanu i okrenu seprema doljacima.

- Da ste se svi umirili? - dreknuo je glavni e rif Santa Fea. - Kosu izazivai nereda?

Sve glave se okretoe mestu gdesu Bu i Kid stajali. I erif pogledana tu stranu, a onda podie ruku injegova naoruana grupa poe surovo da odguruje prisutne kako biraskrili put do dvojice odmetnika.

- Sada smo u gadnom sosu - opsova Bu. - Ako nas erif privede,verovatno e iskopati i potemiceza nama.

-B rz o tu torbu! - viknu Kid,

kome je jedna ideja sinula kroz glavu. Bu mu predade torbu sa parama i revolvera je hitro otvori,zgrabi prvo dake s metalnimnovcem, razveza ga i, poto je zagrabio punu pregrt zlatnika, hitnu ih po sali viui: Navali narode! Smitson asti! Bacaj i ti! - doviknuo je Buu.

Obojica dohvatie svenjevepara i dakie s novcem i poeemunjevito da ih razbacuju na svestrane. Prava zlatna kia, proprae-na lepranjem zelenih novanica,prosto pokri salun. Ono to je posle toga nastalo teko se mogloopisati. erif i njegovi ljudi jednostavno nestadoe pred gomilom


29/68


tela i stotina ruku koje su se grabile za novac. Kid i Bu izmigoljiese iz saluna i kada su se nali na uli

ci, Bu samo ree:- Beimo to dalje iz ovog odvratnog grada. eljan sam prerij-skog vazduha.

- Prvo idemo do hotela za stvari- dobaci mu Kid preko ramena. -Izgleda nema nita od spavanja ukrevetu, a i Sebu Pikoku ostademoj dobitnik. Valjda nisi pobacaosve pare?

Umesto odgovora Bu samo potapa nabijene depove svog kaputa.

5

Kanjon Kostura krivuda kroznajivljije delove planine Pelonsi-ljo, poinjui od doline Animas, u

Nju Meksiku, pa sve do doline SenSimon, u Arizoni. Ranije je dolinaAnimas bila jedno od glavnih skro-vita odmetnika. Tamo je svoj razbojniki rane imao Kerli Bil, pastari Klenton, zatim Dik Grej i BiliLang.

S druge strane, na mestu gde sezavravao kanjon Kostura i poi

njala dolina Sen Simon, pruala seprerija, prepuna uvenih istorij-skih mesta i bojita. Tu, u blizini,nalazile su se stene ispod kojih sepredao slavni indijanski poglavicaDeronimo. Odmah ispod stenanalazio se izvor,' sakriven u udub-ljenju, koji nije presuivao ni zavreme najveih letnjih vruina i na

njemu su Apai uvek nalazili dovoljno hladne i bistre vode.

Ba kod tog izvora, u hladu jed

nog krljavog hrasta, spaljenogbezbrojnim nepogodama, sedelasu dva pranjava oveka. Njihovikonji stajali su u blizini i delovaliisto tako iscrpljeno kao i jahai.

- Do avola, Bue - ree San-dens Kid. - Ve danima jaemo, anigde ni ive due.

- Rekli su nam da posle kanjonaKostura i ovog izvora moramo danaiemo na put koji vodi u gradiPreskot.

- Nadam se da nas tamo niko nepoznaje i da emo se dobro odmoriti - ree Kid i polako ustade. Pritom se namrtio, jer su ga lea oddugog jahanja prilino bolela.

Prili su konjima i osedlali ih.Posle vieasovnog odmora i do

voljno vode i trave, ivotinje su sedonekle povratile i, kada ih Bu iKid pojahae, poele su da grabepreko pranjave ravnice, koja jepoinjala odmah od kanjona Kostura.

Ali, ve posle prve prevaljenemilje konji smanjie brzinu i uskoro su napredovali nogu pred nogu.

Jahai ih nisu podsticali, ve su sei sami opustili u sedlu. Prema oba-vetenjima kojima su raspolagali,od onog izvora pa do Preskota tre

balo je prevaliti jo desetak milja, ato nije bilo mnogo kada su iza sebeostavili stotine milja prostora kojiih je delio od Santa Fea do ovogmesta.


30/68

28 Pony W es t- Bu Kasidi i Kid 6

Kasno posle podne, kada je sunce ve poelo da klizi iza horizonta, oni izbie na pranjavi put. Ova

saobraajnica oigledno nije vodila izmeu nekih velikih mesta, veje spajala obine raneve sa Pre-skotom. I zaista, dvojica prijatelja

poee da sreu ponekog jahaakoji je iao u grad, dok su se odande vraala kola natovarena raznom robom potrebnom na rane-vima.

Niski zraci popodnevnog suncaodjednom zablistae na prozorimaPreskota, pa se izdaleka inilo da

je grad okien rubinima. Konjidvojice odmetnika verovatno ose-tie blizinu tale i hrane, pa preo-e u lagani kas. Za toliko su joimali snage.

Desno od Preskota, oko pola milje daleko od grada, nalazilo se

malo brdace, oivieno niskom,kamenom ogradom. Prostor izaograde bio je naikan krstovima,nadgrobnim kamenjem i ponekimspomenikom; Ispred ulaza u groblje videla se gomila sveta, a na samom groblju odravala se neijasahrana.

Bu i Kid stigoe do okupljenih

ljudi i revolvera utivo skide eir, pa upita jednog postarijeg o-veka koji mu je bio najblii:

- Izvinite, 4a li je ovo Preskot?Upitani samo klimnu glavom i

htede da se okrene da bi posmat-rao ceremoniju na groblju. Ali, Ki-dova radoznalost ovim nije bila zadovoljena. On postavi drugo pita

nje:-Imam utisak da sahranjujete

nekog vaeg uglednog graanina,

prijatelju?- Sahranjuju erifa Klama i njegovog pomonika Danbara.

- Oba predstavnika zakona odjednom na grobu? - iznenadi seKid.

- Da, jue su obojica poginuli odiste ruke, od ruke Dima Slotera.Prokleti ubica!

Kid pogleda u Bua, koji je radije izabrao da se ne mea u ovaj razgovor i ve je davao znakove prijatelju da pou u grad, ali Kid je i dalje eleo da sazna neto vie o situaciji u Preskotu.

- Znai, sada vie nemate erifa?-Ovo je ve trei erif koji je

ovog leta nastradao u Preskotu -odgovori ovek. - Sumnjam da e

se lako novi javiti da popuni tomesto. ovek se naglo okrete i odmae

nekoliko koraka, stavljajui Kidujasno do znanja kako vie ne elida razgovara. Revolvera mamuz-nu konja i poe za Buom niz put.

Ubrzo su stigli na poetak Glavne ulice Preskota i Bu sada ree:

- Posle ovoga to smo uli, Preskot mi ne izgleda kao prijatnomestace za odmor. Taj Dim Slo-ter loe utie na razvoj lokalnog turizma.

- A meni je, opet, lake kada ujem da grad u koji dolazim nemaerifa - odvrati Kid. - Naroito posle one guve u Santa Feu. Ako


31/68


mene pita, ja svakako ostajemovde dok ne odmorimo konje imalo ispravimo lea od jahanja.

Bu slee ramenima. Zaustavilisu se pred salunom, negde na sredini Glavne ulice. Lokal je nosionaziv Orijent. udno ime za jedan salun na Divljem zapadu, alikada dvojica prijatelja uoe unu tra i ugledae iza anka debelju-kastog Kineza, sa retkim, oputenim brkovima, stvar im postade

jasna.Brzo su dobili traeno pie. Vis:

ki se pokazao dobar i oni odmahpo drugi put napunie ae. Tektada su primetili da su jedini gostiu salunu. Verovatno su svi otili nagroblje, pomisli Bu. Produili sumimo da piju, kada se na trotoaruzau bat tekih koraka i tri oveka,prave ljudeskare i veoma slini,

sem razlike u godinama, upadoeu salun. *Njihov ulazak navede Bua i

Kida da se okrenu, a debeljukastiKinez odjednom se smanji i skoro

pretvori u loptu, koja kao da je e-lela da se otkotrlja u neki mraniugao lokala.

Prva pridolica stie do anka,

zakai desnu izmu o mesinganuipku koja se nalazila s donje strane anka i pljusnu ogromnom akom po ploi. ae pred Buom iKiom poskoie i umalo se ne

prevmue. Mladi odmetnici se pogledae sa razumevanjem. Onda ipreostala dvojica, oigledno braaprvoga, zauzee mesta kod anka.

Izmeu njih je razlika u godinamamogla biti veoma mala, ali je prvii najkrupniji od trojice ve imao

prosedu, ekinjastu bradu, neobri-janu bar nedelju dana.Kinez se stvori sa aama i bo

com pred braom i oni prvo srui-e pie u ogrotnna usta, a onda os-motrie prijatelje koji su stajalineto nie od njih. Zatim Ijudeska-ra sa prosedim ekinjama prstompozva Kineza i promumla:

- Ti si, izgleda, zaboravio da nesme strancima da slui pie,Vang.

Kinez poe neto da cvrkue nasvom jeziku, a onda prilino pravilnim engleskim odgovori:

- Ja sam razumeo, Tomi, da tovai samo za one koji hoe da ostanu u gradu. Ova dvojica nita nisurekla o tome.

Dinovski Tomi se polako okrete Buu i Kidu, a njegova braa toisto uinie. Ljudeskara palcem

pokaza na Kineza i ree:- uli ste ga. Ostajete li ovde ili

ne?- Ostajemo - hitro odgovori Kid,

pre nego to je Bu mogao da otvori usta. - Imate li neto protiv?

-H a, ha, ha! - zaurla Tomi. -Ovaj komarac pita da li imam protiv. Sada emo mu pokazati kako

postupam o sa nezvanim gostima.Rekavi ovo, Tomi skide nogu sa

mesingane ipke, rairi svoje ogromne ruke kako bi se razmrdao iodmae se jedan korak u stranu,tako da su mu braa zauzela mesta


32/68


33/68

Pony W es t- Bu Kasidi i Kid 6 31

va mlada i lepa ena Helena napustila. ena, kojoj je obeavao da epostati kraljica doline Sen Simon i

da e od Preskota stvoriti za njuprestonicu kraljevstva. Helena,biva uiteljica, koju je Sloter prilikom jednog od svojih putovanjana istok sreo na nekom balu, zaveo

je svojom elegancijom junjakogranera i obeao joj umesto zlohu-de plate mlade uiteljice zlatnabrda i doline.

Neiskusna, sa svojih dvadesetdve godine, Helena Kan je dolapuna iluzija u dolinu Sen Simon.Ali, ubrzo od njenih iluzija nije nita ostalo. Slpter se potrudio da ihuniti. Umesto junjakog dentlmena, on se pokazao kao voaplaene gomile ubica i revolvera-a, sa kojima se upustio u krvavirat za osvajanje doline Sen Simon.

Nije mogla da protekne nijednanedelja a da Helena ne uje zaneko spaljivanje ranca, proteriva-nje nedunih ljudi i ubistvo.

Ipak je izdrala pola godine. Sloter je stalno obeavao da e s timprestati im postane gospodar doline i uniti svog glavnog neprijatelja starog Majka Klentona, koji je

sa preostalim ranerima i daljepruao otpor Sioterovim planovima.

Najzad nije izdrala i iskoristilaje trenutak kada je Sloter otiao sasvojim revolveraima da kazni ne:kog neposlunog ranera, ije seimanje nalazilo tridesetak miljadaleko od njihovog rana Dolore-

sa. im joj je mu odjahao, pokupila je stvari koje je sa sobom do-nela na ran, naredila da joj se up

regnu kola, objavivi posluzi daodlazi u Preskot kod svoje krojai-ce i prijateljice Din Simons. Naravno, daleko je zaobila Preskot inije se zaustavila sve do veeri,kada je stigla na drum za San Se-

bastijan. Tu je saekala potanskakola i, ostavivi svoja pored nekogpotoka, ukrcala se sa ostalim putnicima i otila za San Sebastijan.Odatle joj se gubio svaki trag.

Sloter se posle dva dana vrationa ran, ali je tada ve bilo kasnoza svaku poteru. Demolirao je He-leninu sobu, izbacio sve njene stvari i poeo da pije. Dim Sloter je toi ranije inio, ali ovoga puta nikakonije prestajao. Sa bocom viskija udepu kaputa bio je na konju, tu

marao po ranu, ili zastraivao graane Preskota. Iako je ve imaoblizu pedeset godina, Sloter je sauvao svoju ilavu gipkost i velikusnagu. Te osobine od njega je na-sleio i sin ejv, koji je uglavnomi vodio ran Doloresu, a u slo

bodnim asovima terorisao Preskot. Jedino to je Sloter priznavao

sinu daje bolji od njega bila je re-volveraka vetina, koju je ovaj izuio u Tusonu i na njegovom koltubilo je ve urezano trinaest recki,trinaest ubijenih ljudi.

Eto, u takvom je stanju bio DimSloter kada je laganim koracimaiao sredinom Glavne ulice Preskota. Zapazio je da je grad skoro


34/68


ostao bez stanovnika, ali se ondaprisetio razloga tome. On je bio tajrazlog. Ba jue, kada je izlazio iz

saluna Orijent, erifov pomonik Danbar imao je nesreu da naleti na Slotera. Pijani raner je za-htevao od njega da igra nasred ulice. Poto se Danbar nekao, Sloter

je trgao kolt i meci su zapratalioko nogu erifovog pomonika.On je poeo da cupka, a pijanci izsaluna Orijent su mu se smejali.

erif Klam je to posmatrao sa

prozora svoje kancelarije. Nije e-leo da se umcia, jer se, praktino,nalazio na Sloterovom platnomspisku. Njegova dva prethodnikapokuala su da tite graane kojisu ih izabrali, ali su zavrili na lokalnom groblju. Klam sebi nije e-leo takav kraj.

Meutim, sudbina je umeala

prste u ivot erifa i njegovog pomonika. Da li je Sloter bio i suviepijan da bi precizno gaao, ili jemrnja prema svemu nadjaala unjemu, tek jedan od njegovih metaka pogodi pomonika Danbara ustopalo i ovaj se srui u prainu

jauui od bola. erif Klam istraiz svoje kancelarije i polete ka mes-

tu gde seodigravala scena. Probiose izmeu okupljenih posmatraaba u trenutku kada je Danbar uzbesnu psovku trgao revolver i opalio na Slotera. Izgleda daje pomoniku svega bilo dosta. Metak skideeir sa ranerove glave i on seukoi od iznenaenja.

Isto toliko je bio iznenaen i

Danbar zbog svoje drskosti. Shvatio je kako je mogao da ubije prvogoveka u dolini Sen Simon i to sa

znanje prosto ga je sledilo. Na njegovom licu ve se pojavio moleivizraz i on je zaustio da izrekneneko izvinjenje, kada Sloter podierevolver i dobro nanianjenimmetkom presee mu re u grlu.

erif Klam se po inerciji zaleteonapred i skoro sapleo o svog pomonika. Pritom je zamahnuo rukama da povrati ravnoteu i uzvik

nuo:- Ne, Dime! Ne!Sloter ga sa dva hica poloi pre

ko ve mrtvog pomonika. Prisutni posmatrai bili su zgromljeniovim neuvenim dogaajem. Dotle su raneri iz doline uglavnomstradali od Sloterovog nasilja, ali,sem maltretiranja i batina, niko od

graana Preskota nije bio ubijen.Klamova dva prethodnika navodno su nastradala prilikom nekihpotera daleko od grada i, mada sekriom govorilo kako ih je Slotersmakao, to se ipak dogodilo vannjihovih oiju.

Sada su prisustvovali dvostrukom ubistvu i to ljudi koji su izab

rani da ih uvaju od zloina i nasilja. Odjednom, svetina se rasprtana sve strane i Dim Sloter ostadesam sa svojim rtvama. Niko senije usuivao da vidi ta je sa erifom i pomonikom i da li se joneto moe uiniti za njih.

Onda se sa gornjeg kraja Glavneulice pojavila jedna visoka prilika.


35/68


Bio je to stariji ovek, iju je glavupokrivala gusta, seda kosa, nalikna lavlju grivu. Posmatrai iz bez-

bednih zaklona prepoznadoe unjemu starog dr. Hendersona. Dugakim koracima lekar je urio kapopritu u blizini saluna Orijent.

Iznad svojih rtava klatio se pijani Sloter, koji je zaboravio da vratizadimljeni kolt u futrolu. Dr. Hen-derson stie do tela dvojice uvarazakona i klee pored njih. Kratkoih je pregledao, a onda se uspravio.Pogledao je Sloteru pravo u oi isamo mu kratko dobacio:

- Zlikovce!Ranerova ruka sa revolverom

zadrhta i cev oruja se polako dieprema starom lekaru. Ovaj se i nepomeri. Netremice je posm atraoubicu i ekao da ovaj opali u njega.Odjednom, Sloter vrati kolt u fut

rolu, okrete se i nestade u salunu.Tako se zavrila jueranja tragedija u Preskotu, a sada je m raniraner ponovo bio na ulici. Zaustavio se ba na mestu gde je ubioKlama i Danbara. Krvave mrljeve u odavno bile prekrivene prainom i nestale sa tla, ali Sloter jeitav minut buljio u prainu. Onda

se maio boce viskija iz depa nakaputu. Unutra je bilo pia josamo za gutljaj, dva i on za trenutak isprazni bocu, pa je hitnu daleko od sebe. Jo pre nego to jeboca pala na zemlju, iz saluna Orijent, jedno dvadesetak metara daleko od mesta gde je Sloter stajao,odjeknu estoka pucnjava. Onda je

nastala kratka pauza i ponovo sezaulo nekoliko hitaca. Odjek pucnjeva jo je lebdeo u vazduhu kada

se dvokrilna vrata saluna otvoriei kroz njih ispade Tomi Long, jedan od Sloterovih ljudi, a odmahza njim i dvojica njegove brae.

Ljudeskare se ne zaustavie naivici trotoara, ve skoie u prainu i potrae na drugu stranu. Pritom su nespretno mahali okrvavljenim rukama.

Sloter ih je gledao ukoenim pogledom i kao da nije mogao da ve-ruje u ono to vidi pred sobom. Otvorio je usta i dreknuo:

- Tomi! Mak! Lefti!Na zvuk njegovog glasa trojka

uspori korake i najzad se zaustaviskoro kod same ivice suprotnogtrotoara. Onda se braa okretoe i

prvi put primetie Slotera. Raner

poe ka njima.Jo im se nije bio primakao, aTomi upravi svoju okrvavljenuruku prema salunu i poe netonerazgovetno da mumla.

- ta se dogodilo? - dreknu Sloter na njega. - Opet ste se tukli iisekli ruke?

- Nismo - zavapi Tomi. - Jedan

tip je pucao na nas i...Sloter se seti malopreanjihpucnjava. Dalje se nije raspitivao.Okrenuo je lea ljudeskari i ovajumue. Isto onako odmereno imrano, kao to se obino kretaoulicama Preskota, Dim Sloterpree prekoputa, pope se na drveni trotoar i gumu vrata na ulazu u


36/68

34 Pony West Bu Kasidi i Kid 6

salun Orijent.Razlika izmeu veernjeg sum

raka, koji je vladao na ulici, i po

lumraka u salunu bila je prilinovelika i raner za trenutak nitanije mogao da vidi, osim velikogogledala iza anka od mahagonija inizova staklenih boca na policama.

Ali, sem Kineza Vanga i nije bilota drugo da se vidi. Sloter spazivlasnika saluna, koji je kao skamenjen stajao iza anka i krete pravo

prema njemu. Usput je pijanimoima osm atrao lokal i utvrdio da

je prazan.- Ko je pucao? - upitao je Vanga.- Dva stranca - odgovori ovaj. -

U stvari, jedan je pu cao...- Gde su? presee ga Sloter.Vang utke pok? palcem pre

ma zadnjim vratima.

- Dakle, pobegli su tamo! - zare-a Sloter i izvadi kolt iz futrole.Za pijanog oveka kretao se veo

ma brzo i za tren oka se stvoriokod zadnjih vrata. Ritnuo ih je nogom i upao u uzani hodnik, koji jevodio u kuhinju i ostale pomoneprostorije, a na drugom kraju sezavravao vratima prema dvoritu.

Ova su sada bila otvorena.Sloter otra do njih i opreznopogleda napolje. Dvorite je biloprazno. Izuzev nekoliko kokoaka,koje su kljucale oko male staje, tunije bilo nikoga. Ni u sokaetu levood saluna.

Sloter se nezadovoljno namrti.eleo je da puca, da kanjava, da

ubije te drznike koji su mu obrukali trojicu njegovih najboljih ljudi saranca. i *

Sloter procedi psovku i spustirevolver u futrolu. U tom trenutkusa ulice se zau topot konjskih kopita. Moda raner ne bi obraaopajiju na to da odmah zatim nisuodjeknuli pucnje vi i glasovi, meukojima je prepoznao i bas TomijaLonga.

On se u trku vrati kroz salun i ispade na glavna v rata Braa Long

su nespretno drala revolvere le-vom rukom i pucala niz ulicu. Daleko na kraju, u oblaku praine,dva konjanika su ba nestajala nazavijutku puta i odm ah zatim izgubila se sa vidika.

Dim Sloter se iznenada zatetu-ra i uhvati za drveni stub koji je

podupirao nastrenicu nad trotoa

rom ispred saluna Osetio je strahovitu muku. Sagao se i poeo dapovraa u prainu ispod sebe. Braa Long prestadoe da pucaju isada su ga zaprepaseno gledali.

7

Jedini hotel u Preskotu bio je

Kaktus, a njegov vlasnik Milt Ro-has. Nekada je to bio hotel sa velikim izgledima na prosperitet, odega su se u slabo osvetljenomholu mogle videti dve pranjave,suve palme. Od kako je Dim Sloter otpoeo rat za vlast u doliniSen Simon, malo je ko svraao uMiitov hotel. Sobe su zvijale praz


37/68


ne, jer je strancima bilo zabranjeno zadravanje u gradu, a lokalniraneri urno su zavravali svoja

posla i jo istoga dana vraali sekuama.

Zato se Milt Rohas prvo obradovao, a onda malice uplaio kada

je ugledao dva pranjava strancakako se pojavljuju u holu ispredmale portirske loe.

- Sobu - ree jedan od stranaca,koji je imao dugu, plavu kosu i istetakve brie. - Sa velikim i meka

nim krevetima.Njegov pratilac, mlai po godi

nama, delovao je kao svaki lepu-kasti kauboj i drao se prilino povueno. Rohas skide jedan klju satable, ali pre nego to ga predadegostu ree:

- Dolar dnevno i to unapred, gospodo. - Okrenuo je knjigu gostiju

da bi se stranci upisali, ali se ondaneega prisetio i odmahnuo rukom. - Verovatno da ste ovde inkognito, gospodo, jer u Preskotustrancima nije dozvoljeno zadravanje.

- Tano - potvrdi plavokosi doljak. - Da li vam to neto smeta?

- Ni najmanje, ako platite za ne-

delju dana unapred - odgovorivlasnik hotela. - Naravno, za menepraktino ne postojite. Biu iznenaen ukoliko vas neko ovde pronae.

- To nam odgovara. ree onajdrugi koji je liio na kauboja.

Plavokosi izbroja sedam srebrnih dolara na pult i Milt ih jednim

pokretom ruke gurnu u fioku kojuje istovremeno otvorio.

Gosti pooe uz stepenice i Miltje oslukivao njihove korake pohodniku na spratu, kljocanje b rave na vratima sobe broj 11 i kadase sve umirilo, on odahnu. Povukao se u sobicu iza loe i nastaviosa dremanjem.

Za to vreme u sobi na spratudvojica gostiju su vodila zanimljivrazgovor. Da je Milt imao prilikeda uje neto od tog razgovora,

svakako bi zaboravio na zaraenedolare i odbio bi da im prui gostoprimstvo. Moda bi se, ak, poalio i erifu. Samo, u Preskotu vienije bilo erifa.

- Opet je ovo jedna od tvojih ludih ideja - gunao je Bu Kasidiskidajui pranjavi kaput, dok seKid ve umivao na umivaoniku u

uglu sobe.-Rekao sam ti da vie neu daspavam u preriji - odvrati Kid prihvativi se ubrusa. - Bio taj Sloterlud ili ne, elim prvo dobro da seodmorim, a sutra emo ve videtita emo s njim.

- Nadam se da e nam no proimirno - mrmljao je Bu zauzima

jui svoje mesto pored umivaonika.Ovo je bio samo nastavak pre

pirke, koju su dvojica prijatelja vodila u jednoj jaruzi nedaleko odPreskota, gde su se sklonili posle

povlaenja iz grada. Vlasnik salu-na, Vang, na vreme ih je opomenuo i pokazao zadnja vrata svog lo


38/68


kala, tako da su odmaglili ostavljajui protivnike zbunjene. Bu jebio za to da se put odm ah nastavido sledeeg grada, ali kako je to

bio tek San Sebastijan, udaljen dobrih osamdeset milja odavde, Kidje za svju tezu imao valjane argumente. Zahtevao je odmor, pa makar i po cenu nove pucnjave. I do

bar obed.Ba taj obed predstavljao je sada

novi problem za odmetnike. Zbognjega bi morali da napuste hotel i

da odu u neki restoran, ali bi tadamogao neko da ih primeti i od odmora u krevetima nita ne bi ispalo. Ionako su se kriom uvukli ugrad, ostavili konje u maloj talipozadi hotela i neduno zafcmilisobu od Milta Rohasa, koji, sreom, nije postavljao nepotrebnapitanja.

Kid je ponovo bio tvrdoglav. Zahtevao je veeru.-U redu. Idem na veeru, ali

prepusti meni da vodim razgovor,u koliko do njega doe.

- Od kada pucnjavu naziva razgovorom? - nasmeja se revolvera.

Izali su iz sobe i zakljuali vrata.Dole u holu nije bilo nikoga i oni

mugnue na ulicu. No je bila vet-rovita i umesto sveine, naleti uskovitlanog vazduha donosili su izprerije samo prainu pomeanu speskom, koja je prosto zaslepljiva-la. Veliki bunovi takozvane lutalice, nalik na jeeve, kotrljali su seulicom, a ponekad bi tresnuli oneki niski prozor, ili kuna vrata.

Ovakva no ila je na ruku odmetnicima, jer na ulicama Presko-ta nije bilo nikoga. Trgovci su ^vezatvorili svoje radnje i spustili kapke, dok je svetlost gorela samo usalunu Orijent i jednom lokaluna drugoj strani ulice, iju firmuBu i Kid nisu mogli da proitaju.

Natuenih eira i pognutih glava oni su urili niz ulicu, je r je Kidtvrdio kako je video jedan restoran negde u blizini i sa ove istestrane gde se nalazio i salun.

titei oi od vetra, oni umalone promaie taj restoran. Nije

bilo ni udo, je r su i ovde kapci naizlozima bili sputeni, a kroz staklena vrata videla se svetlost samosa jedne lampe u uglu lokala. Buzaustavi prijatelja i pokaza mu glavom na ulaz u restoran.

Oprezno su pogledali iznad stak

la oblepljenog arenom hartijom.Videli su samo prazne stolove.Onda se iz kujne pojavi jedan elavi oveuljak, koji zevnu i iz navikeproe izmeu stolova, udarajuisalvetom po njima kao da sklanjanevidljive mrvice.

Bu pritisnu kvaku i oni uoeunutra. im su vratima izolovali

snaan vetar, dvojica prijatelja sesmesta osetie bolje. Otvorili suoi i paljivije pogledali oko sebe. oveuljak ih je radoznalo po-smatrao, a onda im prie i ree:

- Restoran je zatvoren. Kada pone da duva vetar iz pustinje, upreskotu niko ne izlazi iz kua.

- Mi bismo ipak neto pojeli -


39/68

Pony West~ Bu Kasidi i Kid 6 37

ree Kid i izvadi iz depa zlatnik. -Valjda vam ostava nije prazna?

Zlato je odmah smekalo ove-

uljka. Pokazao im je na sto gde jegorela lampa, ali Bu odbi to mes-to i izabra sto u uglu, gde su im obestrane bile zatiene, a pogled prema ulazu i kuhinji ist. Ova strategija kao da malo zbuni oveuljka,

je r ih sumnjiavo odmeri. Videlose kako eli neto da pita, no smes-ta je odustao. Prijatelji naruiebilo kakvu vrstu peenog mesa,dosta krom pira i palainke sa sirupom.

Coveuljak nestade u kuhinji, aKid ode sam do malog anka, odakle izabra jednu bocu viskija, uzedve ae i vrati se njihovom stolu.

Jedan par svetlih oiju virio je iznad arene hartije zalepljene nastaklenim vratima ulaza i pratio

svaki njihov pokret. Kada se Kidvratio za sto, vlasnik onog para oiju odlepi se od stakla i mugnu duzida restorana do malog sokaetasa leve strane, pa preko njega stieu zadnje dvorite. Tamo ga zapahnu miris prenog mesa koji je dopirao iz kuhinje. Kada je nepoznatistigao do osvetljenog kuhinjskog

prozora, njegova ogrom na siluetajasno se ocrta. Bio je to Tomi Long.Onda Tomi prie vratima i ona

samo malo kripnue, ali i to jebilo dovoljno da vlasnik restoranaumalo ne ispusti tiganj koji je drao u ruci. Desnu aku, koja mu jebila u zavoju, Tomi prinese ustima,dajui znak oveuljku da uti.

- Kada su dola ona dvojica? -upitao je promuklim apatom.

Buc Kasidi i Kid 006 - Teks Gordon - Pucnji u podne (vasojevic & folpi & emeri)(SZ).pdf

Documents

Transcript of Buc Kasidi i Kid 006 - Teks Gordon - Pucnji u podne (vasojevic & folpi & emeri)(SZ).pdf