Broj 2501 – 28. januar 2009.

Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 28. јануар 2009. • Број 2501 • Цена 30 динара

Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе

Муке Сремаца са аутобуским превозом

Сигурна кућа фали Срему

У Грабову се срушио црквени торањ

у овом броју:

страна 3.

страна 10.

стране 16-20.

страна 11.Страна 14.

Страна 13.

Митровачка болница из угла једне пацијенткиње

Сремски копачи бунара

Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић са сарадницима посетио је општину

Инђија 26. јануара, обишао новоизграђени погон "Гомбита" фабрике за произвођњу и прераду меса, североисточну рад-ну зону и градилиште спортске дворане која треба да буде завршена до 1. јуна и спремна за почетак "Универзијаде".

Министар Мркоњић је обећао да ће део новца за изградњу хале издвојити ово министарство и да ће на задовољство грађана инђијске општине, коначно, ове године бити рекон-струисан стари пут Београд - Нови Сад, деоница од Инђије до Сремских Карловаца.

З.Г.С.

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ

Среда, 28. јануар 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише: Јованка Зурковић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

СЕКАИ да нису најавили СЕКУ, односно светску економ-

ску кризу, како су је код нас одмах брзопотезно прозвали, која је ипак успела да прескочи границе Србије и стигне до свих нас, истина негде више, не-где мање, морали бисмо да узмемо оловку и папир или дигитрон и да добро прерачунамо шта нам је чи-нити. Шта је то без чега се може у овој години која је ето, проглашена за кризну. Истина, није нам ово први пут, па се некако сналазимо и довијамо како ко зна и уме и колико је маштовит. У теми овог броја како ће СЕКА утицати на Сремце и шта предузима-мо да ефекти буду што блажи (види стране 16-21.) грађани Срема кажу да нам је криза постала такорећи стил живота још од оних давних деведесетих година. Претходних неколико година оптимизма појеле су цене, инфлација, свакоднева мука како преживети, и како пре свега наћи посао.

Први митровачки синдикалац Стеван Ромаков мис-ли да је криза некако почела још са приватизацијом и они радници који су још тих година остали без посла неће се суочити ни са чим новим. Они у потрази за каквим таквим запослењем принудно штеде одавно, јер ни немају вишка да потроше. Трговци још увек некако оптимистички гледају и на ову годину, мада има оних који кажу да је промет опао и да се купује само они што се мора. Односно храна, плате се рачу-ни и то ко има, јер дуговања грађана као и привре-де за потрошену струју, комуналије, грејање досежу милијарде динара. Недовољно новца подстакло нас је да се задужујемо код банака. Како је израчунато сваки грађанин ове земље задужен је за више од 500 евра што веле и није тако страшно, ако се поредимо са суседима. Банкари ту вероватно трљају руке јер да нам није малих пластичних картица не знам како бисмо се довијали. Некада смо тако уз помоћ чекова и куповине на чек и почек имитирали потрошаче, (и живот) а данас нам углавном пластични новац на-домести ружну ставрност и празан новчаник. Џаба упозорења стручњака да са картицама не треба баш често посезати јер се камата на пластични новац ра-чуна од 1,9 до 2,3 одсто на месечном нивоу, што на годишњем некада досеже и до 30 одсто, али нема нам друге. Стога и верујем да ћемо и у овој години посезати за њима још више.

Мој лични пример довољно сликовито говори о томе: Кренем тако ових дана да купујем поклоне јер у јануару и фебруару имам серију рођендана блиских пријатеља и рођака различите старосне доби. Оном најмлађем од године купим више него што сам пла-ниарала јер је у „Тодору“ снижење читавих 50 одсто, а кад сам већ у тој продавници, а прилика је, купим и за кумицину будућу бебицу која треба да се роди у марту. Сину свог сестрића који је овог јанауара напу-нио пет година а пожело Цицибанове ципелице купим баш такве и 5.300 динара платим-картицом, а како друкчије, јер са кешом баш нешто не стојим добро. Онда је дошао на ред кумин рођендан, па сестрин и тако редом. Дакако опет посегнем за картицом и решим све проблеме. Банка види да сам типичан пример потрошача, па ми повећа одобрени лимит. И тако, опет дођем до неке кинте да могу у шопинг. Живеле картице! Ко шиша кризу.

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Никола Никшић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Комазец д.о.о.", Инђија. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Укупан дуг грађана, привреде и уопште, правних лица према ЈП

"Водовод и канализација" у Инђији на почетку ове године износи 17,3 милиона динара. Грађани дугују 11 а остали потрошачи 6,3 милиона. Наплата дуговања је континуирани процес, предузимају се разне ак-тивности пре него што се прибегне крајњој мери, искључењу, кажу у овом јавном предузећу.

- Наша намера није да грађане оставимо без воде већ да укажемо да оно што се потроши мора и да се плати. Општина Инђија је један од ретких која и на високим летњим температурама има довољне коли-чине воде за пиће. Пуштањем у рад фабрике воде обезбеђен је квали-тет. Да би систем функционисао очекујемо да потрошачи измирују своје обавезе. У овом тренут-ку укупан дуг према овом јавном предузећу износи 17,3 милиона динара. Од тога 46 грађана дугује више од 10.000 динара што у збиру износи четири милиона динара, 57 грађана од 5.000 до 10.000 динара а чак 1.159 грађана има дуговање до 5.000 динара, каже директори-ца ЈП "Водовод и канализација" мр Борка Поповић.

До пре годину, две дана рекламације на рачуне су биле честа појава у "Водоводу" јер се дешавало да рачуни буду нереално високи.

- Баш због тога се кренуло у за-мену мерача. Лане је замењено 2.088, план за ову годину је 3.100 где су аутоматски уграђени уређаји

за даљинско очитавање где греш-ке, готово, да нису могуће а сва-ки квар и свако цурење се одмах уочавају и сигнализирају потроша-чу. У последњих неколико месеци рекламација скоро да није било, каже Борка Поповић.

Сада, проценат наплате код ин-дивидуалних домаћинстава износи 89,33 процента док са наплатом од скупштине станара иде теже, проце-нат наплате је 78 одсто јер у једном броју зграда старије градње не постоје мерачи у сваком стану. Када су у питању високи неизмирени ра-чуни за комуналне услуге који иду и до милион динара, често се прозива Специјална болница "Др Боривоје Гњатић" у Старом Сланкамену.

- Тачно је да имамо висока неиз-мирена дуговања и према "Водово-ду" и према "Ингасу". Главни раз-лог је што од Фонда за здравство не добијамо довољно новца да бис-мо подмирили основне трошкове, каже директорица сланкаменачке болнице др Мирјана Албот.

Инђинчани су били дуго година на гласу да пију најскупљу воду у Србији што је правдано тиме да се бунари налазе на дубини од 150 до 200 метара, што претпоставља веће трошкове производње воде и великим улагањима у водосистем, а то је резултирало да у последњих пет година грађани не знају за слаб притисак и несташицу воде и при највећим летњим температурама. Пуштањем у рад фабрике воде ре-шен је и вишедеценијски проблем квалитета. Само још да се реши проблем наплате.

- Да бисмо били ближе потро-шачима поред плаћања инкасанту рачуни за воду могу да се плате на шалтеру пријемног одељења оп-штине, на благајни предузећа и у свим сеоским месним заједницама. Вода је драгоцен ресусрс и мора рационално да се троши. У том случају ће и рачуни за воду бити мањи, каже директорица "Водово-да" Борка Поповић.

Да се дужницима излази у сус-рет говори податак да је у току 2008. године издато 10.905 нало-га за искључење, а да је са мреже искључено 40 потрошача.

З.Г.Стефановић

ИНЂИЈСКИ "ВОДОВОД" МУЧИ МУКУ СА НАПЛАТОМ ДУГОВАЊА

Искључење с мреже крајња мераДвеста опомена пред искључење с водоводне мреже послато неплатишама прошле недеље - Пре тога примили су опомену и информацију да могу да плате дуг на рате, па опомену пред тужбу и сада опомену пред искључење, каже директорица ЈП "Водовод и канализација" у Инђији мр Борка Поповић

Борка Поповић, директорица "Водовода"

На шалтеру "Водовода":пензионери најуредније платише

Среда, 28. јануар 2009. 3

После стечаја АТП "Војводина", многа сремска насеља остала су

без директних аутобуских веза не само са Новим Садом и Београдом, већ чак и без превоза до општин-ских центара. Таксисти задовољно трљају руке, а путници се сналазе како знају у општем хаосу без ре-довних линија, тачних полазака и стајалишта. Чак је и Врдник, као познато туристичко место са надалеко чувеном бањом дошао у ситуацију да њега више не до-лази ни један једини аутобус из Београда и Новог Сада !

Председник МЗ Врдник Жив-ко Лежаков Бата каже да је део полазака преузео "Руматранс" који вози само до Руме. Ђаци, студенти, радници који треба да путују до већих градова, сна-лазе се како знају - сопственим превозом, коришћењем приват-них комби возила, таксијем...

- Из Врдника се некако и отпутује, само је проблем како се вратити. Сви говоре о развоју туризма, а дошли смо у истуацију да из Београда и Новог Сада више немамо ни један долазак аутобу-са. Како неко из тих градова да дође овде на одмор ? Треба да преседа у Руми или да лута рум-

ским улицама тражећи таксисте. Ма, шта вреди причати о томе када немамо редовне линије чак ни до Ирига где је општинско се-диште. О одласку до митровачке болнице боље и да не причам - каже Лежаков.

Секретар у МЗ Ривица Смиљана Нешковић каже да је ово село у још тежем положају.

- Таксисти возе директно од Руме до Врдника и заобилазе Ривицу. Из села вози само ау-тобус до Руме. Немамо више ни један аутобус за Нови Сад и Бе-оград. Често се пешачи до Ири-

га, а ко путује даље, сналази се како зна и уме - прича Смиљана Нешковић.

Слично је и на другом крају Срема, у такозваном Доњем Сре-му, у пећиначкој општини. Пред-седник МЗ Купиново Љубомир Ђуричић прича нам да сада више нема ни једног аутобуса до војвођанске престонице.

- Ђаци некако и отпутују до Пећинаца и Руме јер су поједина предузећа преузела део линија "Војводине" - наводи Ђуричић.-Међутим, код нас је други про-блем. Око 90 одсто ђака и радника

сваки дан иде у Земун и Београд у школу и на посао. Недавно су карте поскупеле, а већ најављују ново поскупљење. Цене пре-воза су огромне. Од Купинова до Ашање, на релацији од шест ки-лометара, карта је 120 динара ! Ђачка месечна карта до Београ-да скупља од 4.000 динара. Ако се овако настави, вратићемо се у време када је децу школовао само имућан човек.

Слична ситуација је и у више других насеља где је комплетан аутобуски саобраћај био пове-рен АТП "Војводина". Житељи многих села својим петицијама

већ су затражили од локалних самоуправа и Сремског окру-га да им обезбеди нормалан аутобуски превоз са сигурним дневним поласцима. Недавно је и Покрајински секретаријат за привреду затражио од ресорног Министарства за инфраструкту-ру да хитно обезбеди јавни пре-воз у међумесном саобраћају тамо где је обустављен пре-станком рада АТП "Војводина". Саобраћај још није нормализо-ван, а путници су препуштени сопственој сналажљивости или (не)милости таксиста.

Ж.Неговановић

Срем је стабилан и без-бедан регион и грађани

могу мирно да спавају. Општа оцена је, изречена на прес конференцији недавно оджаној у седишту Полицијске управе у Сремској Митровици, на којој је сем начелника ПУ, полицијског саветника Зорана Смајића присуствовао и окружни јавни тужилац Ратко Галечић, да је појачаним активности-ма полиције и уз сарадњу са грађанима током протекле године у региону било пре-тежно мирно без већег броја кривичних дела са елементи-ма насиља, као и да је стање безбедности повољније него у претходном периоду.

У току протекле године, у об-ласти сузбијања криминалите-та на подручју ове полицијске управе регистровано је укуп-но 3.927 кривичних дела, од чега 87,29 одсто из области општег криминалитета. Према

статистичким показатељима и проценту расветљавања кри-вичних дела са непознатим извршиоцем било је чак 1.652 дела од којих је расветљено 60,59 одсто што је 5,6 процена-та више него претходне године. У 87 случајева полиција је из-вршиоце ухватила на делу.

Према речима првог чове-ка сремске полиције Зорана Смајића откривено је и 190 кривичних дела у вези са дро-гом. Било је 158 заплена нарко-тика у којима је одузето више од 37,8 килограма, од чега 20 килограма хероина, око 11 килограма марихуане и седам килограма кокаина. Одузето је 613 комада таблета које се на-лазе на листи опојних дрога.

У области привредног крими-нала откривена су 443 крвична дела међу којима преовлађују злоупотреба службеног положаја, фалсификовање службене ис-праве и превара у привредном

пословању. Материјална штета причињена овим кривичним де-лима износи преко 144 милиона динара, а остварена противправ-на имовинска корист за њихове извршиоце више од 142 милио-на динара. У области погранич-них послова, евидентиране су две трговине људима, један недозвољен прелазак држав-не границе и кријумчарење људи и једна трговина де-цом ради усвојења, као и три фалсификоване исправе. Због недозвољеног преласка државне границе поднето је 58 прекршајних пријава, док је по разним основама, против страних држављана поднето 15 кривичних и 59 прекршајних пријава.

Такође, лане је у Срему от-кривено 107 кривичних дела недозвољеног држања оружја и екпслозивних материја, док је у области јавног реда и мира регистровано 1.284 прекршаја, што је ипак, за 13 процената мање него годину пре. Полиција је прошле године обезбеђивала 2.585 јавних скупова, којима је присуствовало више од 600.000 грађана. На захтев правосуд-них, здравствених и других организација полицијска помоћ је пружана 716 пута.

У билансима полицијe беле-

жи се и 250 крвичних дела која су извршила 187 малолетника.

У прошлој години на подручју Срема забележена су 93 по-жара, што је за 17 мање него 2007. године, у којима су по-гинула два лица, а исто толико их је и повређено. Причињена материјалан штета износи 36,8 милиона динара.

У лањске активности полиције убраја се 2.640 контрола рада угоститељских објеката, а над-лежним иснепкцијским органи-ма поднето је 215 службених белешки за прекорачење дужи-не рада.

Све у свему, полиција је своју активност оценила успеш-ном, а окружни јавни тужилац Ратко Галечић је истако добру сарадњу Тужилаштва и припад-ника полиције. Према његовим речима, то је резултирало и у већем броју решених случајева. У Tужилаштву тренутно нема не-решених предмета иако се ради-ло са два заменика мање који су били на испомоћи у Новом Саду. Тужилац Галечић је сарaдњу са општинским тужилаштвима у Срему оценио као добру, уз констатацију да је она на вишем нивоу него пре. J.З.-Н.Н.

Срем - миран и стабилан регионУ току протекле године, у области сузбијања криминалитета на подручју ове полицијске управе регистровано је укупно 3.927 кривичних дела, од чега 87,29 одсто из области општег криминалитета

Прес конференција у Полицијској управи

СаобраћајкеУ току протекле године у региону Срема догодило се 2.670

саобраћајних незгода што је ипак за 555 мање него претход-не године. У саобраћајкама на путевима региона погинуло је 65 лица и то је за трећину мање него у години пре. У не-згодама је повређено 1.163 особе, што представља смањење за 55 лица. Најчешћи узрок незгода било је прекорачење дозвољене брзине. Сремци су лане укупно начинили и 18.447 саобраћајна прекршаја.

Личне карте и пасошиПрема речима начелника ПУ Сремска Митровица Зорана

Смајића, нема више великих гужви за издавање исправа, као што је био случај протеклог лета. Лане је надлежна служба ове ПУ издала 35.608 личних карти, од чега 20.290 нових и 17.916 пасоша, од којих су 7.921 на новом обрасцу.

БЕЗБЕДНОСТИ ИЗ УГЛА ПОЛИЦИЈЕ

СТЕЧАЈ АТП "ВОЈВОДИНА" ОСТАВИО МНОГА НАСЕЉА БЕЗ ДИРЕКТНИХ АУТОБУСКИХ ЛИНИЈА ДО ВЕЋИХ ГРАДОВА

Путници у (не)милости таксистаСвима пуна уста развоја туризма а до Врдника више не вози ни један аутобус из Новог Сада и Београда - Доњи Срем без аутобуса према Новом Саду и Митровици

НАЧЕЛНИК СРЕМСКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА САВА АЛИШИЋ

Проблем решавати у локалним заједницама

-Превоз је проблем у многим сремским општинама и нама се обраћају за помоћ житељи појединих насељених места. Помоћ су тражили мештани Кленка у румској општини јер су потпуно отцепљени од света, а и мештани Ривице, као и у многим селима пећиначке општине. Ове важне животне про-блеме грађана треба хитно решавати на локалном нивоу између представника власти и превозника и очекујем да у том правцу иде решавање проблема превоза.

Аутобус звани жеља у многим сремским местима


СКЛОПИЛИ БРАК: Драган Кајић, дипл. инж. електро-технике и Јелена Клинцов, службеник, Попадић Срђан, полицајац и Слепчевић Бранислава, медицинска сестра, Јовановић Љубиша, полицајац и Остојић Слобо-данка, фризер, Рајић Небој-ша, маш. инжењер и Срдић Татјана, мр биохемијских наука

ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Кртинић Бранислав и Живка – Срем-ска Митровица, Болић Игор и Невенка, Александровски Владимир и Маја – Стара Пазова, Павловић Иван и Снежана – Платичево

ДОБИЛИ СИНА: Ходоба Зоран и Жељка – Сремска Митровица, Савић Душко и Тамара – Мартинци, Мар-ковић Недељко и Слађана – Гргуревци, Туфегџић Вла-димир и Славица – Раден-ковић, Миражић Велимир и Наташа, Полуга Бранислав и Биљана – Шид, Јеротић Зоран и Биљана – Рума, Александровић Игор и Јеле-на – Краљевци

УМРЛИ: Пешти Ана, рођ. 1933., Млађен Анка, рођ. 1934., Јашћур Звонко, рођ. 1965., Матић Петар, рођ. 1930., Владисављевић Три-вун, рођ. 1941., Љубашчек Елизабета, рођ. 1928., Банчевић Иван, рођ. 1930., Дивљак Бранко, рођ. 1939., Брацановић Владимир, рођ. 1950., Степановић Надежда, рођ. 1936., Бижић Милан, рођ. 1930., Зечевић Жив-ка, рођ. 1919., Нахајовски Иван, рођ. 1943., Ивић То-мислав, рођ. 1938., Илић Борко, рођ. 1938., Стојако-вић Босиљка, рођ. 1931., Ракић Живко, рођ. 1938., Ераковић Хилдегарда, рођ. 1930., Јовичин Душко, рођ. 1938., Ћавар Стипо, рођ. 1935., Мартиновић Драго-сав, рођ. 1960.

Из матичарског звања

Галерија

До краја месеца изложба „Мелодија и боје“, народне ношње кинеских етничких група

Позориште

30. јануара, у 19 сати, Аудиција за пријем у драмс-ку школу, коју воде глумци Владимир Балашћак и Јеле-на Јанковић. Право уписа имају сви заинтересовани од 7 до 77 година

31. јануара, у 12 сати, мала сцена, представа за децу „Господари метле“

31. јануара, у 20 сати, ве-лика сцена, гитарски кон-церт „Александар Бељански и ученици“

1. фебруара, у 19 сати, ве-лика сцена, представа „Рас-кол Родиона Романовича“

Од среде до среде

Министарка за омладину и спорт Снежана Марковић

Самарџић је скупа са челни-цима локалне самоуправе, гра-доначелником Браниславом Недимовићем и његовим за-меником Срђаном Козлином, у Сремској Митровици свечано отворила педесет и другу Кан-целарију за младе, од укупно деведесет и две колико је пла-нирано на територији читаве Србије.

Лордмер Сремске Митровице Недимовић је, истакавши од-личну сарадњу Министарства за омладину са локалном само-управом, нагласио да активног учешћа младих у оснаживању људског капитала у Србији, свакако не би било без дона-торства Министарства спољних послова Републике Италије.

"Преко Међународне орга-низације за миграције, у току следеће три године, скупа са Министарством за омладину и спорт, локалним невладиним организацијама и удружењима младих, у наредне три године ће младим људима узраста од 15 до 25 година, бити пру-жена могућност остваривања бројних пројеката у вредности

од милион и 112 хиљада евра у општинама Суботица, Нова Црња, Зрењанин, Београд, Крагујевац, Свилајнац, Ужице, Ивањица, Пирот и Сремска Мит-ровица " - истакла је Лидија Марковић, шеф Међународне канцеларије за миграције.

Министарка Самарџић је, пре-дајући канцеларију на употребу

Милораду Попадићу, нагласив-ши да је Влада донела план план спровођења националне страте-гије за младе у висини од чак две милијарде динара, позвала све младе да се активно укљу-че у рад ове канцеларије и тако допринесу промени сопственог живота на боље.

Н.Никшић

ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Подршка младима на трајној модернизацији и демократизацији друштва

Министарка Самарџић је свечано отворила Канцеларију за младе

АПЕЛ ИЗ ЦРВЕНОГ КРСТА

Позив даваоцима крви

Због недостатка залиха крви и пада броја добровољ-

них давалаца, из митровачког Црвеног крста апелују на све грађане, физичка и правна лица, фирме, удружења и стра-начке организације да помогну у организованом прикупљању крви и несметаном доласку добровољних даваоца на орга-низоване акције.

ОКОМ КАМЕРЕ

Подељени пакетићи за Светог Саву

Поклон пакетићима који су подељени протекле недеље, Месна заједница „Сава“ и ове године је обрадовала своје најмлађе

суграђане.Према речима Драгана Милошевића, председника Савета

МЗ, реч је о традиционалној акцији којом Месна заједница обеле-жава школску, али и своју славу - Светог Саву.

- Акција траје већ девет година за редом, а ове године смо за децу узраста до десет година која живе на подручју наше Месне заједнице поделили 700 пакетића – рекао је Драган Милошевић, председник Савета МЗ „Сава“, напомињући да је средства за то обезбедила Месна заједница. М. М.

Јуче су на свечаности пово-дом обележавања школске

славе митровачким основци-ма и средњошколцима уручене Светосавске повеље за 2008. годину.

У области природних наука ово признање су добили уче-ници Основне школе „Јован Јовановић Змај“: Душан Кос-тић, Урош Ристивојевић, Ана Мартиновић и Милана Кендришић, као и Никола Руди, ученик Основне школе „Јован Поповић“. Из области технике Светосавска повеља уручена је ученицима који по-хађају Школу „Радивој Попо-вић“, а то су: Жељко Вујић, Војислав Армаковић, Бошко

Аћимовић и Златко Павло-вић.

Када је у питању област му-зике, признања су добили уче-ници Музичке школе „Петар Кранчевић“: Тијана Милако-вић, Ана Вујовић и Клара Милена Хиршер.

Из физичке културе на-грађенa je Марија Вученовић, из Основне школе „Јован Попо-вић“, затим чланови Одбојкаш-ке, Гимнастичке (девојчице 5. и 6. разред) и Гимнастичке екипе (7. и 8. разред) из Ос-новне школе „Јован Јовановић Змај“, као и Маја Писаревић, из Основне школе „Трива Вита-совић Лебарник“ из Лаћарка.

На светосавској свечаности

признања су добили и учени-ци средњих школа. Тако су из српског језика и књижевности Светосавске повеље уручене: Александри Љаховић, Еко-номска школа „9. Мај“, и гим-назијалкама Јелени Милић и Николини Црнобрња.

Из области природних наука признања су добили чланови Математичке екипе Митровачке Гимназије, Драгана Ушљебр-ка, из Медицинске школе „Дра-гиња Никшић“ и Марко Ујва-ри, из Прехрамбено-шумарско и хемијске школе.

Када су у питању друштвене науке, Светосавска повеља при-пала је Санели Жмико, учени-ци Економске школе „9. Мај“ и

Николи Лазићу, ученику Мит-ровачке Гимназије.

Ученици средње Музич-ке школе „Петар Кранчевић“, којима је уручена Светосавска повеља из области музике су: Бојан Чубра, Младен Вукмир и Слободан Елбет.

У области физичке културе награђена је Тијана Ћетоје-вић, ученица Економске школе „9. Мај“, као и чланови Атлетске екипе Митровачке Гимназије.

Светосавске повеље из прак-тичне наставе добили су: Екипа прве помоћи Медицинске школе „Драгиња Никшић“ и Алексан-дар Деспотовић, ученик ШОСО „Радивој Поповић“.

С. Михајловић

НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ШКОЛСКЕ СЛАВЕ

Уручене Светосавске повељеПризнања митровачким основцима и средњошколцима додељена су из области природних и друштвених наука, технике, музике, физичке културе, српског језика и књижевности и практичне наставе


IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Упис у играоницу

Предшколска устано-ва "Бошко Буха" у оквиру играонице осмислила је различите облик рада са децом од три до пет и по година која из одређених разлога не похађају вртић. Циљ им је да деца лакше поднесу раздвајање од родитеља, да се лакше навикну на боравак у ко-лективу и кроз игру не-што науче. Упис је почео 22. јануара и трајаће до 5. фебрура. Играоница ће радити два пута недељно у објекту "Сунце" у ули-ци Душана Јерковића у Инђији. Рад са децом биће бесплатан, трошкове ће сносити општина.

Закуп тезгиУ току је закључивање

уговора између ЈКП "Кому-налац" и закупаца тезги на инђијској пијаци. Једино ре-гистрована пољопривредна домаћинства и регистрова-не самосталне радње могу бити закупци. Склапање уговора траје до 31. јануара, цена је у односу на прошлу годину остала непромењена.

Чишћење прилаза

Са отапањем снега ис-пливало је смеће на при-лазним путевима Инђији. "Комуналац" је ангажо-вао раднике да током ове недеље очисте кесе и пла-стичну амбалажу којих је највише а које су "савес-ни" возачи и њихови са-путници избацивали кроз прозор.

UKRAT KO

Сасвим је извесно да ће се економска криза одра-

зити на ниво инвестиција на подручју инђијске општине која је до сада важила за оп-штину са највише "гринфилд" инвестиција у земљи у односу на број становника. С обзиром на најављену финансијску кри-зу, залагање локалне власти иде у том правцу да се задрже постојећи инвеститори како они чије фабрике ускоро тре-ба да почну са радом тако и компаније које су крајем про-шле године склопиле уговоре и намеравају да инвестирају у ову средину. О доласку неких нових инвеститора мимо тога, за сада се не разговара.

- За двадесетак дана треба да стартују две нове фабри-ке. Словеначки "АХА Пластик" који ће производити пла-стичну галантерију и "Гом-бит" домаћа компанија која се бави производњом месних прерађевина а нешто касније и трећа "Галеника - Магмасил" где је у току инсталирање опреме, каже Миливој Симић, заменик директора Дирекције за изградњу оп-штине Инђија.

У изградњи је још једна фабрика из доме-на грађевинарства. Реч је о италијанској компаније "Мар-тини" где ће се производи-ти бетонске конструкције за хале. Очекује се да у овој години почне са радом и "МонБат" бугарска фабрика за производњу и рецикла-жу акумулатора али и да се започну неке друге важне инвестиције.

- Поред ИТ парка најважнија инвестиција која је угово-

рена и чија се реализација очекује ове године је фабрика индустријских пумпи данске компаније "Грундфос" вредна 80 милиона евра. Више стоти-на радника из металског сек-тора који су током транзиције остали без посла имаће шансу да се запосле у овој фабрици. Општина се максимално труди да инвеститорима изађе у сус-рет. Урађена је инфраструктура - гас, вода, струја, наставља се изградња саобраћајнице. У пла-ну је и јавна расвета од пруге до

ауто-пута Београд - Нови Сад, каже Миливој Симић.

У Инђији су усвојени програ-ми штедње буџетских средстава и средстава јавних предузећа. По том основу, како је најавио председник општине Инђија Горан Јешић обезбедиће се два милиона евра што ће се директно пласирати у при-вреду за очување постојећих и отварање нових радних ме-ста како би се, колико толико, ублажио удар економске кризе коју грађани већ осећају.

Током претходних година створени су инфраструктурни

услови и кадровски потенцијали неопходни за отварање превен-тивног центра као организационе јединице Дома здравља "Др Ми-лорад Мика Павловић" у Инђији. Оформљен је мултидисципли-нарни тим у коме су изабрани лекар, епидемиолог, гинеколог, стоматолог, социјални радник, главна патронажна сестра. Овај превентивни центар ће коорди-нирати све превентивне актив-ности у дому здравља, рекла је 23. јануара на отварању Цен-тра за превенцију др Данијела Станковић Баричек и истакла да ће се центар састојати из три целине: едукације, саветова-лишта и мобилне јединице која ће ићи на терен и контактира-ти са становништвом, нарочито са маргинализованим групама Ромима, избеглим и прогнаним лицима. У плану су и системат-ски прегледи.

С обзиром да је прошле недеље обележавана Европска недеља превенције рака грлића материце грађанкама Инђије предавање је одржао др Јово Комазец, шеф гинеколошког одељења дома здравља. Том

приликом могли су се чути застрашујући подаци. Дневно у Србији оболе четири жена а једна умре од ове опаке боле-сти. На 100.000 жена у Србији 27 одсто оболе од злоћудног тумора грлића материце а годишње умре њих 500, у све-ту је тај проценат 16 одсто, у Европи 8 одсто. Занимљиво је да је 1963. године у Финској

овај проценат износио 16 од-сто а након увођења такозва-ног скрининга - периодичних прегледа здравих особа про-ценат се свео на 0,7 одсто. Најчешћи узрочници ове врсте рака су инфекције хуманим по-пилома вирусом, пушење, пад имунитета. Око 70 посто ХПВ инфекција добија се полним путем, чуло се на предавању.

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ

Промовисана Лидонова књига

АКТУЕЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ИНЂИЈСКОЈ ОПШТИНИ

Ускоро стартују три нове фабрикеРеч је о "гринфилд" инвестицијама словеначког "АХА Пластика", домаћег "Гом-бита" и "Галенике Магмасил" - На локацији "Пинца" продати сви плацеви, када би ту током 2009. никло само четири, пет погона био би то велики успех, каже Миливој Симић, заменик директора Дирекције за изградњу општине

Миливој Симић Нове фабрике у североисточној радној зони

У ДОМУ ЗДРАВЉА У ИНЂИЈИ

Озваничен почетак рада Центра за превенцијуО превенцији рака грлића материце предавање одржао др Јово Комазец, шеф гинеколошког одељења - Дневно че-тири жене оболе а једна умре од ове болести - Периодичним прегледима здравих особа предупредити злоћудни тумор

Др Јово Комазец и др Данијела Станковић Баричек

На промоцији у Културном центру

Вођа легендарне групе "Sex pistolsa" , херој панка Џон

Лидон, познатији као Џон Ро-тен, објавио је аутобиограф-ску књигу "Ротен: забрањено за Ирце, црнце и псе". Аутор говори о својој прошлости, о свом бенду, о бунтовништву које је довело до појаве пан-ка. Ову књига је превела и објавила издавачка кућа "Ла-гуна" а промоција је уприличе-на у Кафеу Културног центра у Инђији 23. јануара. О књизи Џона Лидона говорио је писац Марко Видојковић, модела-тор промоције била је Емилија Горјановић.

Среда, 28. јануар 2009.6 RUMA

Priprema: Katica Kuzmanovi}

IZ MA TI ̂ AR SKOG ZVAWA

Венчани: Зоран Карталија и Љиљана Илић

Добили ћерку: Миленка и Зоран Живић

Добили сина: Тања Челебић и Предраг Теомировић, Снежа-на и Дејан Митровић, Адријана и Дарко Дрљан

Умрли: Миле Зец - 1927, Љубица Цанов - 1931, Зора Обрадовић - 1930, Милорад Милошевић - 1928, Љубица Рашић - 1922.

КУЛ ТУР НИ ЦЕН ТАР

Филмски програм"Љубав у Барцелони" - од 29. јануара до 4. фебруара (19 и 21 час)"Правично убиство" - од 5. до 8. фебруара

ПозориштеПредстава "Годо на усијаном лименом крову", Српско народно позориште Нови Сад, једна од главних улога: Румљанин Не-над Пећинар - 31. јануар у 20 часова

Седницом Скупштине општи-не, одржаном 22. јануара,

уз присуство 40 одборни-ка, и председавање Ненада Боровића, доминирао је нови Статут Општине Рума: најпре је донета одлука о приступању променама овог најважнијег документа за функционисање општине, потом је иманована и Комисија за израду нацрта но-вог Статута.

На почетку седнице, пре усвајања дневног реда, Ненад Боровић је упознао присутне да је у међувремену формирана одборничка група СПС - ПУПС, њен председник је Владимир Малетић.

Одлуку о приступању про-мени Статута Општине Рума образложио је заменик пред-седника општине Драган Кардаш. За расправу су, као и приликом досадашњих скуп-штинских заседања, били рас-положени углавном одборници Српске радикалне странке и странке "Напред Србијо - То-мислав Николић".

Александар Мартиновић (СРС) упитао је ко ће да пише нови Статут, чланови постојеће Комисије за статутарна питања и нормативна акта, или комисија која тек треба да се формира. Са 35 гласова "за" ова одлука је усвојена.

Предлог о именовању Комисије за израду нацр-та Статута изнео је Ненад Боровић, за председни-ка је предложена Горица Шашић, а за чланове Лука Загорац, Ђурђица Ракић, Јовица Јовановић и Јовица Маројевић, што је већином

гласова присутних одборни-ка и усвојено.

Овога пута, занимљивији део седнице односио се на одборничка питања. Жељко

Дошен (СРС) указао је на ситуацију у Хртковци-ма везану за просторије Добровољног ватрогасног друштва које су, по његовим речима, дате у закуп приват-нику Ивану Цицвари и прети опасност да то постане при-ватни стамбени простор. По Дошену, мештани Хрткова-ца се спремају да упадну у ове просторије и врате их МЗ, ако челници општине не предузму праве кораке. Исти одборник упитао је чијом је то пресудом бивша начелни-ца Одељења друштвених де-латности Владислава Гверо примила два милиона динара као одштету због избацивања са посла пре четири године, и зашто је то учињено без судског поравнања? У одно-су на претходне маратонске седнице СО, ова је завршена за непуна два сата.

Већ по традицији, зимско вре-ме, период када утихну посло-

ви у пољопривреди, првенствено они који се односе на ратарство и повртарство, Пољопривредна станица "Рума" искористи за организацију такозване Зимске школе за пољопривреднике. Како ова станица покрива те-рен румске, иришке и инђијске општине, стручна предавања ће се организовати у многим местима ових општина, у завис-ности од интересовања самих пољопривредника.

Више података по овој теми дао нам је ових дана Горан

Дробњак, самостални рефе-рент за биљну производњу у Пољопривредној станици:

-Зимска школа за пољопривреднике започиње 2. фебруара и одвијаће се до краја месеца, ако буде интересовања може се обухва-тити и део марта. Стручњаци наше Пољопривредне стани-це, у сарадњи са представни-цима пољопривредних факул-тета и института, семенских и хемијских кућа, гостоваће у ме-стима поменутих општина, кроз предавања на тему технологије и гајења ратарских и повртар-

ских култура (рокови сетве, употреба ђубрива, сортимент, узорковање земљишта), сто-чарства, воћарства, виногра-дарства, подстицајних мера у пољопривреди, покушаће да унапреде пољопривредну производњу у наредном перио-ду. Пољопривредници ће бити у прилици да постављају питања и добију савете по одређеној тематици. Из досадашње прак-се могу рећи да ова Зимска школа име одређене ефекте, посебно што указује на пропу-сте у производњи из прошлих времена.

Као и свих прошлих година, професори и ученици свих

школа румске општине, на пригодан начин су обележили велики празник, Светог Саву. Било је то подсећање на ве-лико дело овог просветитеља, утемељивача српске цркве, школе и државе. Уз сечење славског колача, у присуству кума славе и гостију, и адеква-тан културно-уметнички про-грам за који су били задужени сами ученици, школска слава - Свети Сава протекла је добром расположењу, како славама и приличи.

Наравно, најсвечаније је било у Културном центру Руме, на свечаној академији која је одржана 26. јануара у 18 ча-сова. Уз светосавску химну, пригодну беседу протојереја Јовице Јовичића, и рецитал посвећен овом великом просветитељу, школску славу је уче-ницима честитао пред-седник Општине Рума Горан Вуковић који им је уручио и свето-савске повеље и нов-чане награде у изно-су од девет хиљада динара.

Добитници светосав-ске повеље за 2008/09. годину су: Рања Асановић (Иво Лола Рибар Рума), Алексан-дар Кириџић (Змај Јова Јовановић Рума), Ми-лан Маравић (Вељко Дугошевић Рума), Со-фија Илић (Душан Јерковић Рума),Марија Н и к о л и ћ ( Б р а н к о Р а д и ч е в и ћ Никинци ) ,Милица Милутиновић (6. Удар-на војвођанска бригада Грабовци), Бранислав Сремчевић (Небојша Јерковић Буђановци),

Сандра Павлешић (Милош Црњански Хртковци), Дивна Ковачевић (Миливој Петковић - Фећко Платичево), Бран-ко Џигурски (23. октобар Кленак), Ивана Љубојевић (Доситеј Обрадовић Путинци), Срђан Маринковић (Стеван Петровић - Бриле Рума), Мар-ко Летић (Миленко Брзак - Уча Рума), Јелена Крмар (Сте-ван Пузић Рума) и Гордана Гаковић (Бранко Радичевић Рума).

На предлог Центра за социјални рад, новчане награ-де у износу од 20. 000 динара су примили и добри ученици из социјално угрожених поро-дица: Боривој Јасић, Дејан Благојевић, обојица из Руме, као и Милица Милутиновић из Никинаца.

СВЕТИ САВА - ШКОЛСКА СЛАВА

Добитници светосавске повељеУ свим школама на пригодан начин обележени светосавски празници

ПОЉОПРИВРЕДНА СТАНИЦА "РУМА"

Зимска школа за пољопривредникеСтручна предавања почињу 2. фебруара и трајаће до краја месеца

СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Промена Статута Општине РумаПредседник Комисије за израду нацрта Статута Горица Шашић

Драган Кардаш

Детаљ са седнице


Припрема: Катица Кузмановић

Beo~inska hronika

Као што је то и најављено на једној од последњих сед-

ница Скупштине општине, то-ком расправе о новинама у функционисању Општинске упра-ве, и могућностима које нови За-кон о локалној самоуправи пру-жа, средином јануара именована су три помоћника Председника Општине Ириг.

У згради Општине Ириг, 12. јануара, потписани су уговори о новим именовањима: три своја

нова помоћника именовао је председник Општине Ириг др Ра-дован Ерцеговац.

У наредном периоду, помоћ-ник за протокол биће Сава Иброчић, досадашњи портпарол у Општини Ириг, помоћник за међуопштинску сарадњу и развој малих и средњих предузећа је Сања Рикић, а помоћник пред-седника општине за друштвено-економски развој и урбанизам Слободан Радојчић.

У о р г а н и з а ц и ј и Завичајног ту-

ристичког друштва "Фрушкогорје" у Ри-вици, чији је пред-седник Светозар Бркић, Општине Ириг коју ће представљати председник др Ра-дован Ерцеговац и Месне заједнице Ривица, председник Савета је Славиша Смиљанић, у Ривици ће се 30. и 31. јануара одржати 8. Дани вина. Биће то светковина свих врста вина и вредних ривичких и сремских виноградара, али и најава неких нових пројеката који ће осавременити живот мештана Ривице.

У петак, 30. јануара, у школском игралишту започеће ривичка забијача: потом ће уследити узимање узора-ка и оцењивање вина, као и такмичење у брзом прављењу кобасица.

Субота, 31. јануар, обиловаће низом пригодних догађаја за овакву врсту манифестације.

Тачно у подне биће постављен сремски сто, а то ће у слободнијем преводу значити: дегустација вина и сре-мачких специјалитета од меса, све уз срем-ске тамбураше. Екипе новинара биће задуже-не за обилазак и оце-ну подрума ривичких домаћина, биће ту и такмичење у брзом

испијању вина, пуцању из бича, па ко издржи.

Поподне, око 17 чаова, у ба-лон хали у Ривици, биће званич-но отварање манифестације, свечана вечера, пригодан културно-уметнички програм, промоција пројеката сеоске капеле и Дома културе, а по-том оно најзанимљивије - проглашење победника и доде-ла награда. Уз музику, томболу и рулет, ватромет ће означити крај манифестације, и тако до следеће зиме, нових сеоских радних победа, нових засада винограда и младог ривичког вина, белог и црног.

ПРЕГОВОРИ СА МИНИСТАРСТВОМ ОДБРАНЕ

Преузимање касарне "Дубочаш" у Врднику, али по којој цени

Општини Ириг се ових дана обратио помоћник мини-

стра за материјалне ресурсе у оквиру Министарства одбране Илија Пилиповић, а у складу са Мастер планом који се одно-си на непокретности које нису неопходне за функционисање Војске Србије. Општини Ириг се, наиме, предлаже да размо-три могућности размене права коришћења на непокретно-стима у државној својини, на којима су носиоци права Ми-нистарство одбране и Општи-на Ириг. Другим речима, ради се о комплексу касарне "Ду-бочаш" у Врднику

Уследио је и брзи одговор из Општине Ириг, потписао га је председник др Радован Ерцеговац, а он гласи - Оп-штина је заинтересована за преузимање војних објеката који се налазе на њеној територији, а ту је и комплекс касарне "Дубочаш" у Врднику. За коначну одлуку биће по-требна и процена вредности некретнина које се нуде, а то за сада недостаје.

У Градском саобраћајном предузећу у Новом Саду,

19. јануара, одржан је радни са-станак на тему функционисања саобраћаја, иришку општину су представљали председник Скупштине општине Влади-мир Петровић, заменик пред-седника Општине Владис-лав Илкић и директор ТОС-а Љубомир Леловић. У име домаћина разговору је при-суствовао заменик генералног директора Бранислав Бога-рошки.

Више детаља о овом разго-вору дао нам је ових дана Вла-дислав Илкић:

-У центру пажње је била анализа досадашње сарадње, и утврђивање смерница за будући рад. Досадашња сарадња је оцењена као успешна, договорено је да се у том правцу и настави, на опште задовољство грађана Ирига. У

сваком случају, овај режим превоза се наставља, разма-трана је и могућност повећања броја линија, и то од јуна ове године. До тада, поштоваће се постојећи ред вожње.

У РИВИЦИ КРАЈЕМ ЈАНУАРА

Дани вина и забијачаРадни део манифестације обухватиће промоцију пројеката сеоске капеле и Дома културе у Ривици

САОБРАЋАЈ

Више линија од јуна

Владислав Илкић

Три нова помоћника председника општине

Ради што бржег и квалитетнијег оства-

ривања права пред Општин-ском управом, у беочин-ском Дому културе (бивше просторије банке "Intesa"), 1. фебруара (недеља), биће отворен савремени Општин-ски услужни центар, как-ви постоје тек у педесетак општина у Србији. Тако ће грађани, на једном месту, моћи

да остваре скоро све своје по-требе када је реч о разним зах-тевима, уверењима и изводима, питањима и предлозима... Овде ће моћи да се обави и део посло-ва везаних за регистрацију ау-томобила, издавање личних до-кумената, отварање занатских, трговинских и угоститељских радњи и сл.

За почетак, предвиђено је да Општински услужни центар има

седам шалтера и запошљава осморо људи, каже начелник Општинске управе Секула Петровић. Овде ће се налазити и благајна, тако да грађани због уплате разних такси неће мора-ти да иду до поште или банке. И остали шалтери биће у служби Беочинаца, укључујући писар-ноицу и центар за информације. Служба за инспекцијске посло-

ве и урбанизам остаће и даље у општинској згради, али ће сва питања из њеног домена моћи да се пријаве и у новом Центру.

Грађанима ће на распо-лагању бити два дежурна теле-фона - 872-111 и 872-052 (тзв. кол центар), на које ће моћи да пријаве разне кварове (грејање, водовод и сл.), проблеме са административним службама, па чак и угинуле животиње на улици. Све жалбе, примедбе и предлози биће пренесени над-лежним органима. Након три-четири месеца рада Општинског услужног центра, каже начел-ник Петровић, грађани ће бити анкетирани о квалитету рада, саслушаће се све њихове при-медбе и жеље, како би Центар што успешније радио.

Комплетну опрему за Оп-штински услужни центар до-нирала је компанија Лафарж БФЦ, а реч је о средствима која нису саставни део Фонда за реализацију социјалног програ-ма. Вредност свих компјутера, штампача, телефона, линк веза са останим деловима Општин-ске управе износи око 10.000 евра. Иначе, начелник Секула Петровић истиче да су сви за-послени на шалтерима Центра прошли одговарајућу обуку.

Д. П.

У Општинском услужном центру грађани ће моћи

да остваре права из следећих области:

Друштвена брига о деци - дечји додаци, породиљска одсуства, родитељски додаци, регресирање трошкова боравка у Предшколској установи;

Лична стања грађана - изводи из матичних књига рођених, венчаних и умрлих, упис, брисање и промена пода-така у бирачком списку, уверење о држављанству, пријава смрти, склапање брака, промена личног имена, оставински поступак;

Привреда - локална канцеларија Агенције за при-вредне регистре СЗР, СТР, СУР и Агенције;

Рад јавних предузећа и установа - прибављање информација, савет и по-ступак остваривања права, подношење жалбе на квали-тет услуга, пријаве кварова, давање предлога.

Такође, овде ће се добијати помоћ у попуњавању образаца, плаћања такси и комплетирања документације за израду лич-них докумената (лична карта, пасош).

Све на једном месту

Изглед шалтерске сале

ОТВАРА СЕ ОПШТИНСКИ УСЛУЖНИ ЦЕНТАР

Управа ближе грађанимаНова сала у објекту Дома културе има седам шалтера и знатно ће помоћи Беочинцима да брзо и квалитетно остваре своја права пред Општинском управом

Начелник Секула Петровић

Овде ће се налазити и благајна, тако да грађани због уплате разних такси неће морати да иду до поште или банке

На основу јавног позива Министарства за државну

управу и локалну самоуправу о додели средстава из буџета Републике Србије а која се остварују приређивањем игара

на срећу, Општини Стара Па-зова одобрено је 1.928.612,00 за формирање јавног сервиса грађана. Јавни сервис грађана према предвиђеном пројекту обухватао би Инфоцентар где би грађани позивањем телефон-ског броја 985 могли да добију сва потребна обавештења у вези остваривања права код општинских и државних орга-на ( на пример, како се добија неопходна потврда, уверење,

грађевинска дозвола или било који други акт). Такође, грађани општине би путем те-лефона могли да пријаве ква-рове на водоводној, гасној или електричној мрежи, као и друге комуналне проблеме, те да ис-товремено буду информисани о планираним искључењима, функционисању аутобуског и железнићког саобраћаја а биће им омогућено и пријављивање свих догађаја ради интервенције

инспекцијских служби, хитне помоћи, ватрогасне јединице, полиције и других органа и предузећа. У оквиру јавног сервиса, поред савременог Инфоцентра, на располагању грађанима биће формиран Центар за обавештавање и осматрање који предвиђа информисање грађана у ван-редним ситуацијама ( попла-ве, снег, земљотрес, пожа-ри, саобраћајне несреће....).

Јавни сервис грађана ће омогућити да грађани своја права и законом призна-те интересе остваре што ефикасније, рационалније и потпуније. Утицај јавног сервиса одразиће се и на стварање повољне климе за будуће инвеститоре, обзиром да се његовим радом повећава ефикасност и транспарент-ност рада општинских органа у старопазовачкој општини.


PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

Грађанима ускоро на располагању јавни сeрвисЗа формирање јавног сервиса који ће обухватати Инфоцентар и Центар за обавештавање и осматрање, Министарство за државну управу и локалну самоуправу старопазовачкој општини одобрило је 1.928.612,00 динара. Позивом телефонског броја 985 добијају се све потеребни информације

Леп гест Прокредит бан-ке и њена тежња да се

укључи у живот средине у којој има своје филијале поткрепљује чињеница да је Дому здравља у Старој Пазови поклонила 32 саднице јелки које су се у време божићних и новогодишњих празника на-лазиле у просторијама њених експозитура. У сарадњи са локалном самоуправом и ЈП „ Чистоћа“ јелке су посађене испред Дома здравља „ Јован ЈвановиЋ Змај“ у Старој Пазови оплеменивши тако простор ис-пред објеката ове установе. Др Милан Вуњак директор Дома здравља поздравио је идеју озелењавања простора испред објеката установе оценивши да ће то с парком иза чинити пријатан простор не само за њихове пацијенте него и за децу из оближње предшколске установе ( ПУ „Пoлетарац“).

Председник општине Горан Јовић захваљујући се Про-кредит банци, рекао је да је она доказала да се банке не баве само финансијама него да се оне укључују и у жи-вот заједнице на чијој се територији налазе. Он се за-хвалио и ЈП „ Чистоћи“ на стручној помоћи у сађењу ових јелки рекавши да овај део града добија сасвим нови и лепши изглед, а да Општина Стара Пазова полако напуш-та место најнепошумљеније општине у Војводини.

–Ми смо кренули да пошумљавамо део по део наше општине и то је један од еко-лошких приоритете за нас и наше грађане. Што више зеле-нила на територији општине и уклапање у светске трендове озлењавања градова за нас има велики значај – рекао је на крају председник Јовић.

Ватрогасно спасилачка једи-ница из Старе Пазове која

је у саставу Ватрогасно спа-силачког батаљона Сремска Митровица, МУП-а Србије, као републички орган, како каже њен командир Владимир Дашић, има одличну сарадњу са општином јер је у интере-су ове локалне самоуправе да има доборо опремљену ватро-гасну јединицу. Ове године за одржавање објекта и поправке Ватрогасног дома општина је у буџету планирала 440 хиљада динара, док је и претходних го-дина било помоћи од општин-ских власти. Прошле године за заштитну опрему ватрогасаца из општинске касе издвојено је 500 хиљада динара и они су, ту добро опремљени. Међутим, ватрогасна возла су доста ста-ра, у просеку 30 година и од ресорног републичког органа се очекује да обезбеди сре-даства за нова (прошле годи-не од 50 ватрогасних возила купљених средствима НИП-а, два су дошла у Срем, Сремску Митровицу и Руму).

Пазовачки ватрогасци су,

у 2008. години, интервениса-ли 177 пута а од почетка ове, пет пута. Од пет пожара који су се догодили у јануару 2009. на територји старопазовачке општине два су била већа. Из-горео је бутик „Брука“ и ма-гацин од 250 квадрата фирме „Вартекс плус“ доо Београд где

је била смештена готова роба. Бутик је потпуно изгорео, а по-жар је, намерно изазван, како се касније утврдило од НН лица. Ватрогасци су стигли за два минута по дојави, али бутик је био у распламсалој ватри тако да је потпуно уништен. Пожар у магацину текстила „Вартекса плус“ је пресечен и сперчно је, по речима командира Дашића, да се пожар прошири на сусед-ни магацин фирме „Бенетон“. С обзиром да се ради о текстилу штета у „Вартексовом“ магацину је била стопостотна. По речима командира Владимира Дашића, ова јединица (броји 13 чла-нова ) у просеку месечно има по петнаестак интервенција и њихов број има тенденцију рас-та. У летњим месецима, кад су високе температуре, највише има пожара на отвореном и то кад се пале стрњике. За време јануарске гасне кризе кад су људи мењали грејна тела, није било интервенција те врсте.

– Било би добро да имамо неко добровољно ватрогасно друштво у Сурдуку и Белегишу јер ватрогасно возило до ових места долази за 30 минута по дојави. У Новим Бановцима има али се не окупљају а у Војки је угашено. У Старој Пазови има али у њега смо углавном учлањени, ми професионалци – каже господин Дашић и истиче добар рад добровољних друш-тава у местима инђијске општи-не, Бешки и Старом Сланкаме-ну. Иначе, радом своје јединице је задовољан.

У организацији Центра за културу љубитељи позоришне уметности у Старој Пазови,

често имају прилике да погледају позориш-не представе са стране. У петак, 23. јануара на сцени старопазовачког Позоришта одигра-на је позоришна представа „Пасторала“, ауто-

ра Радослава Павловића, у режији Мило-рада Милинковића. Представа је изведена у организацији ФАВИ позоришта и КУЛТ теа-тра из Београда а играју је Маријана Мићић, Мирољуб Турајлија, Владан Милић и Бојана Тушуп.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ

"Пасторала"пред пазовачком публиком

ВАТРОГАСНО СПАСИЛАЧКА ЈЕДИНИЦА У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Пораст броја интервенцијаБрој интервенција Ватрогасно спасилачке јединице у старопазовачкој општини показује тенденцију раста. Прошле године било је 177 интервенција а од почетка ове пет, од којих две веће. Изгорео је бутик „Брука“ и магацин готове робе „Вартекс плус“ доо Београд. По дојави ватрогасци излазе за два минута на лице места

Искључите сва грејна тела- Грађанима бих упутио апел да приликом напуштања

својих домова обавезно искључе сва грејна тела (грејалице, калорифере...) и то важи и за пословне објекте. Ако се пожар деси, с обзиром да су неисправне електричне инсталације че-сти узроци, грађани не треба да дирају на своју руку осигу-раче без стручних лица, него да се удаље на безбедно место и одмах позову Ватрогасну јединицу на број 93 – упозорава командир старопазовачких ватрогасаца, Владимир Дашић.

Владимир Дашић, командир Ватрогасно спасилачке јединице

у Старој Пазови

ЈЕЛКЕ, ПОКЛОН ПРОКРЕДИТ БАНКЕ

Посађене јелке испред Дома здравља

Сађење јелки

Др Милан Вуњак и донатори са председником Гораном Јовићем


ШИДПрипрема: Сања Михајловић

БиблиотекаПресељење у нову зграду

Народне библиотеке „Симеон Пишчевић“ започело је пре непуних месец дана, а према речима директорке Славице Варничић, требаће још толи-ко времена да би се преба-цио комплетан инвентар. Са корисницима библиотека не ради, а за књиге, које су због ове ситуације дужи временски период код појединаца, неће се наплаћивати казне.

ВишњићевоЗахваљујући ангажовању

запослених у Месној упра-ви, најмлађи у предшкол-ском објекту у Вишњићеву од пре неколико дана бораве у преуређеном простору. У овом објекту је замењен намештај, за шта је из средстава месног самодоприноса издвојено око 60.000 динара.

Производња дувана

На подручју општине реги-стрована пољопривредна газ-динства су лане производила дуван на око 500 хектара. Највеће површине биле су у атару Кукујеваца, а дуван су гајили и произвођачи у Шиду, Ердевику, Гибарцу и Соту, углавном сорту „вирџинија„. Најава државе да одустаје од премирања дувана већ на-води поједине произвођаче да се окрену гајењу других индустријских биљака.

ЈаменаВеће Месне управе Јамена

донело је одлуку да поводом школске славе Светог Саве, издвоји око 30.000 динара за куповину спортске опреме. Опрема је намењена учени-цима Основне школе „Филип Вишњић“.

Пакетићи за Светог Саву

Шидски Црвени крст у сарадњи са Удружењем жена из Моровића, поклонио је 35 пакетића ученицима основне школе „Јован Јовановић Змај“, коју похађају деца са посеб-ним потребама. Пакетићи су уручени 27. јануара, на дан школске славе Светог Саве.

УКРАТ КО

Према подацима На-ционалне службе за

запошљавање, Филијале у Сремској Митровици, крајем прошле године на подручју шидске општи-не регистровано је укупно 3.525 незапослених лица. Од овог броја више од поло-вине су жене, њих 1.814, а новопријављених има 203. Према квалификационој структури, највише неза-послених има међу лицима са првим степеном струч-не спреме, 1.261, затим са трећим степеном 903 и чет-вртим 888. Иако међу онима који траже посао најмање има оних који поседују неку факултетску диплому, ипак ни њихов број није занемарљив: 80. Од укуп-ног броја незапослених, на прво запослење чека њих 1.298, док на посао дуже од десет година чека 264 лица, која су регистрована на евиденцији Националне службе за запошљавање.

Када је у питању старо-сна структура, највећи број незапослених у шидској оп-штини је старости између 41 и 50 година, њих је на евиденцији 1.023. До-ста има и незапослених

који имају изнад 50 годи-на старости: 681, док их је најмање у популацији од 26 до 30 година, 382.

Филијали за запошљава-ње у Сремској Митровици крајем 2008. године било је пријављено 2.494 сло-бодних радних места на подручју шидске општине, на којима се до сада запо-слило 2.371 лице.

Министарство омлади-не и спорта, Републич-

ка агенција за развој малих и средњих предузећа и Нор-вешка организација „БИП“, у сарадњи са Републичком мре-жом за подстицање развоја ма-лих и средњих предузећа, по-зива све заинтересоване младе предузетнике да се пријаве на обуку за почетнике у бизнису.

Ова обука се организује у оквиру примене пројекта „Развој омладинског предузет-ништва у Србији“, а могу се пријавити сви потенцијални корисници кредита за почетни-ке Министарства економије и регионалног развоја.

Кандидати који испуњавају услове за учешће су по-тенцијални предузетници од

18 до 35 година старости, који имају пословну идеју и желе да је реализују, или тестирају профитабилност и одрживост пословне идеје. Обуком, у трајању од пет дана обухваћени су тре-нинзи из области: развој и тестирање пословних пла-нова, израда бизнис плана, правни оквир и процедуре за регистрацију, као и обу-ка за попуњавање пријаве за кредит за почетнике без хипотеке у складу са израђеним бизнис планом. Пријава кандидата, са крат-ким описом њихових послов-них идеја, траје до 2. фебруа-ра, а све додатне информације о овој обуци могу се добити у Општини на телефон 719-149.

ЗА РАЦИОНАЛИЗАЦИЈУ ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ

Издвојено 2,6 милиона динара

Покрајински Фонд за развој пољопривреде

расписује конкурс за доделу кредита за набавку основног стада у овчарству и козар-ству. Кредитна средства се додељују за куповину оваца расе: винтемберг, тексел, ил де франс, сафолк и берга-мо, као и за куповину коза аплске расе. Средства ће се додељивати пољопривредним газдинствима - правним и фи-зичким лицима са подручја АП Војводине, која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава.

Кредити ће бити одобра-вани са каматном стопом од два посто на годишњем нивоу, максималан износ кредита је 12 хиљада евра, а минималан хиљаду. Рок отплате је 18 ме-сеци, грејс период траје годи-ну дана, а отплата се врши у

једнаким шестомесечним ану-итетима.

Конкурс је отворен до 31. јануара.

Такође, Покрајински Фонд за развој пољопривреде рас-писао је и конкурс за до-делу кредита за подизање вишегодишњих засада ви-нове лозе, набавку лозних калемова, стубова и жице. Кредити ће бити одобравани са каматном стопом од два посто на годишњем нивоу, за подизање винограда повр-шине од 0,1 до два хектара. Грејс период за овај кредит је 48 месеци, а рок отплате 24 месеца.

Конкурс је отворен до 15. марта 2009. године.

Све додатне информације о овим кредитима заинтересо-вани могу добити у Општини Шид, на телефон: 719-149.

КОНКУРСИ ПОКРАЈИНСКОГ ФОНДА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ

Кредитирање пољопривредникаСредства из овог Фонда намењена су овчарима, козарима и виноградарима

ОБУКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ У БИЗНИСУ

Помоћ потенцијалним предузетницимаКандидати који испуњавају услове за учешће су потенцијални предузет-ници од 18 до 35 година старости, који имају пословну идеју и желе да је реализују, или тестирају профи-табилност и одрживост пословне идеје

Министарство за држав-ну управу и локалну са-

моуправу одобрило је Општи-ни Шид 2,6 милиона динара, намењених за реализацију пројекта рационализације Оп-штинске управе. Средства су одобрена после учешћа на

јавном позиву Министарства, а расподељују се од оства-рених прихода прихода ига-ра на срећу. У Општини Шид прва фаза рационализације уз добровољни одлазак у пензију и отпремнину бити спроведена до краја марта ове године.

У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ

Више од три хиљаде незапосленихМеђу лицима која траже посао 80 их је са факултетском дипломом, а најбројнији незапослени су старости између 40 и 50 година - Крајем прошле године на подручју шидске општине било је пријављено 2.494 слободних радних места

Шид: више од три хиљаде

незапослених


САСТАНАК СА ДИРЕКТОРИМА ПРЕДСТАВНИШТАВАПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ

Привредна комора Србије, у сарадњи са Сремском привредном комором Сремска Митровица, организује састанак привредника из Срема са директорима пред-

ставништава ПК Србије у иностранству. На том састанку привредници нашег региона имаће прилику да се непосредно

упознају са радом представништава и врстама помоћи које могу да добију од њих, ради ефикаснијег успостављања постојеће и нове пословне сарадње са инопар-тнерима, а све у циљу побољшања резултата спољнотрговинске размене.

Састанак ће бити одржан 6. фебруара 2009.године (петак) у сали 2 Скупштине града Сремска Митровица,

Светог Димитрије 13, са почетком у 11 часова.У разговорима ће учествовати следећи директори представништава ПКС:Гордана

Зрнић, Брисел - БЕЛГИЈА, Мр Миланка Вучић, Франкфурт - НЕМАЧКА, Вера Видовић, Беч - АУСТРИЈА, Весна Пакај, Париз - ФРАНЦУСКА, Љубиша Митић, Софија - БУ-ГАРСКА, Мирко Атанацковић, Темишвар - РУМУНИЈА, Јанко Ђурић, Москва - РУ-СКА ФЕДЕРАЦИЈА, Ратко Игњатовић, Милано - ИТАЛИЈА, Предраг Минић, Кијев - УКРАЈИНА, Др Зоран Бојовић, Сарајево - БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА.

У циљу што боље организације састанка, молимо Вас да своје, или учешће пред-ставника ваше фирме на овом састанку, потвдите на телефон 022 610 778 Душану Стојковићу.

61. „ИXМ’’ - Међународни сајам занатства и мале привреде - Минхен

Сремска привредна комора организује посету 61. Међународном сајму занат-ства и мале привреде ’’ИХМ’’, који се одржава од 10. до 18. марта 2009.године

у Минхену.Термини путовања: 10.– 15.03.2009 и 13.-18.03.2009. године.Врста превоза:

аутобус,Цена аранжмана: 265 ЕУР, Рок за пријаву: 10.фебруар 2009.године У циљу благовремене организације посете молимо Вас да уколико сте

заинтересовани за посету Сајму своје учешће најкасије до 10.02.2009.године, потврдите на телефон 022 610 778.

К А Л Е Н Д А Р ОПШТИНСКИХ СМОТРИ

КУЛТУРНО УМЕТНИЧКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА У АМАТЕРСКОЈ ДЕЛАТНОСТИ У 2009. ГОДИНИ

ОРГАНИЗАТОР: УСТАНОВА ЗА НЕГОВАЊЕ КУЛТУРЕ "СРЕМ"

РЕЦИТАТОРСКА СМОТРАОПШТИНСКА СМОТРА-----------Библиотека, 6. 3. 2009. у 10 часова.Неопходно је до 27. фебруара, на адресу:Установа за неговање културе "СРЕМ", Вука Караџића 10, Сремска Митровица, доставити ПРИЈАВУ ЗА УЧЕШЋЕ НА ОПШТИНСКОЈ СМОТРИ, која садржи следеће податке:Назив школе или удружења грађана, име и презиме рецитатора, разред, назив песме и време трајања, пуно име и презиме аутора.СМОТРЕ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШНИХ ДРУШТАВА, ДЕЧЈИХ ДРАМСКИХ ГРУПА И СЕКЦИЈАОПШТИНСКО СМОТРА-ОДРАСЛИ-----Позориште, 26. 3. 2009.ОПШТИНСКО СМОТРА-ДЕЦА----Позориште, 27.3.2009.Неопходно је до 16. марта 2009. године на адресу:Установа за неговање културе "СРЕМ", Вука Караџића 10, Сремска Митровица доставити ПРИЈАВУ ЗА УЧЕШЋЕ НА ОПШТИНСКОЈ СМОТРИ, која садржи следеће податке:Назив школе или КУД-а, назив представе, име и презиме аутора, сценска адаптација, режија, сценографија, костими, време трајања представе, број учесника, списак глумаца /лице и улоге/, сценски и технички захтеви за извођење представе.МУЗИЧКО-ФОЛКЛОРНЕ СМОТРЕ И ФЕСТИВАЛИМУЗИЧКА СМОТРА /хорови, оркестри, фолклорне групе/-ОПШТИНСКА СМОТРА дечјих хорова и оркестара и фолклора------------------------------------ Виша школа за образовање васпитача, 28. 3. 2009. у 10 часова. Неопходно је до 16. марта 2009. године на адресу:Установа за неговање културе "СРЕМ", Вука Караџића 10, Сремска Митровица доставити ПРИЈАВУ ЗА УЧЕШЋЕ НА ОПШТИНСКОЈ СМОТРИ, која садржи следеће податке:Списак игара и песама, тачан назив кореографије, имена кореографа, аранжера и уметничких руководилаца и редослед програма.За све додатне информације и формуларе за пријаву на смотре, можете се јавити на телефон 022/628-718 или 064/88-94-961

Министар за инфраструктуру у Вла-ди Републике Србије Милутин

Мркоњић са сарадницима посетио је општину Инђија 26. јануара, обишао нобвоизграђени погон "Гомбита" фабрике за произвођњу и прераду меса, обишао североисточну радну зону и градилиш-те спортске дворане која треба да буде завршена до 1. јуна и спремна за поче-так "Универзијаде". У обраћању новина-рима министар Мркоњић је обећао да ће део новца за изградњу хале издвојити ово министарство и да ће на задовољство грађана инђијске општине, коначно, ове године бити реконструисан стари пут Београд - Нови Сад, деоница од Инђије до Сремских Карловаца.

- Општина Инђија је место где се секу коридори 7 и 10, Дунав, ауто-пут и пруга, најзначајније развојне тачке на Балкану а рекао бих и у Европи што је руководство Инђије знало да искори-сти и привуче бројне инвеститоре. До средине наредне године у плану је изградња моста на Дунаву код Беш-ке. Наставићемо даље са коридо-ром 10 од Новог Сада до Хоргоша тако да ће овај део земље бити покривен коридо-рима, имаће добру инфраструктуру и шансу да дођу нови инвестито-ри. За изградњу инфраструктуре светска банка је

одобрила 1,5 милијарди кредита. То је доказ ваљаности пројеката. Наша шан-са је да кроз развојне пројекте упосли-мо домаћу оперативу, рекао је министар Мркоњић.

Милан Виларет, власник фабрике "Гомбит" у чију је изградњу уложено преко два милиона евра, каже да је 80 одсто опреме набављено код домаћих произвођача док је погон изградила домаћа грађевинска фирма "Бон комерц градња".

- Рецесија је шанса да поправи-мо српску привреду, да за већину инвестиција ангажујемо домаће фирме. То управо радимо ми у Инђији, на свим градилиштима раде домаћи извођачи, то је случај и са спортском халом где је "Монтера" извођач радова. То је пору-ка и инвеститорима да ангажују домаће извођаче, рекао је председник општине Инђија Горан Јешић.

З.Г.Стефановић

Прошле недеље је на иницијативу окружној јавног тужиоца Ратка

Галечића одржан састанак са челним људима Срема на тему евидентне про-блематике малолетничке деликвенције у Сремском округу која се мора што пре и на што адекватнији начин решавати. Састанку, коме су уз челнике локалне самоуправе свих седам сремских оп-штина присуствовали и начелник Срем-ског округа Савa Алишић, начелник Полицијске управе Сремска Митровица Зоран Смајић, тужилац Ратко Галечић и заменик Окружног тужиоца Борка Јовановић, мог-ло се чути да је тужилаштво током 2006. године има-ло преко 400 пред-мета малолетнич-ке деликвенције, 2007. је тај број смањен на нешто испод три стоти-не да би у 2008. годфини тај број био негде око 200 предмета.

Тужилац Гале-чић је упозорио да, мада број предмета који до-ђу до тужилаштва из године у годину опада, цифре нису реалан показатељ овог евидентног проблема јер је то показатељ само идентификованих по-чинилаца, а да је број неидентифико-ваних сигурно вишеструко већи. Реч је у највећем броју случајева о имо-винским деликтима као што су тешке крађе и разбојништва и да је нарочито алармантно да је њихов основни узрок

наркоманија. На овом састанку је закључено да је

неопходно превазићи досадашњи на-чин решавања ове проблематике која подразумева спорадично, појединачно решавање сваке локалне самоупра-ве понаособ, као што је рецимо, како је нагласио заменик градоначелника Сремске Митровице Срђан Козлина, отварање канцеларије и дневног Цен-тра за младе у Сремској Митровици, него да је неопходно, уз координацију Сремског округа, уз заједничко учешће свих локалних самоуправа, направити

прихватни центар, односно "сигурну кућу", у којем би ови малолетници, који углавном потичу из социјално угроже-них породица, могли на адекватан на-чин, да се склоне од погубних утицаја средине у којој одрастају, да се збрину и покуша да се, заједничким напорима уз адекватне програме и активности, врате на прави пут.

Н.Никшић

САСТАНАК ЧЕЛНИХ ЉУДИ СРЕМА У СЕДИШТУ СРЕМСКОГ ОКРУГА

Сигурна кућа за малолетне деликвенте

Са састанка у Сремском округу

МИНИСТАР ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ ПОСЕТИО ИНЂИЈУ

У развојне пројекте укључити домаћу оперативу

У обиласку Гомбита

Среда, 28. јануар 2009. 11КУЛТУРА

Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић" у Инђији са две књиге започиње своју издавачку делатност у 2009. години.

Како сазнајемо од директорице ове установе Весне Степановић, у припреми је Поглед са Чаробног брега, дневник размишљања и забелешки о животу и смрти, насталих у болници у Сремској Ка-меници, аутора Душана Панковића. Предговор за ову књигу је написао Владан Панковић, рецензију Сава Панковић, а издају је инђијска Народна библиотека и Књижевно друштво "Развигор" из Пожеге. Аутор друге књиге, Трагови традиције, је Ана Берта. Реч је о етнографским записима о животу мађарског становништ-ва у Марадику, записима о рађању и васпитању деце, животу паора. Рецензију је написао Никица Банић, а поговор Јованка Сечански, етнолог. Издавач ове књиге, која представља значајно завичајно штиво, је Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић".

З.Г.С.

Средином протекле седмице, око три сата после поноћи,

у селу Грабову (општина Бео-чин) потпуно се срушио трош-ни звоник на цркви Светог арханђела Гаврила. Приликом пада торња, високог око десет метара, није било повређених, али је снажна бука пробуди-ла житеље тог сиромашног и једног од фрушкогорских ме-ста са најмање становника. Срушио се звоник са недавно обновљеном капом и сва три црквена звона.

У порти храма у Грабову, не-колико километара удаљеног од Свилоша, истога дана су се састали епископ сремски г. Василије, председник Општи-не Беочин мр Богдан Цвејић и представници Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада. Општа је оцена да се тако нешто мог-ло и очекивати, с обзиром да су стручњаци још пре две године упозорили на велику опасност од рушења. Црква је одавно у веома лошем стању, начињен је и пројекат њене санације, а у последње време тек су дели-мично обновљени кров и капа звоника. У санацију цркве је уложено око 3,5 милиона ди-нара, а онда су радови стали у

очекивању додатних средстава из НИП-а.

У краткој изјави за "Срем-ске новине", представник Покрајинског завода Вељко Новаковић, својевремено над-зорни орган приликом санације крова, истакао је да разме-ре штете тек треба утврдити. Биће неопходна израда но-вог пројекта обнове храма Св. арханђела Гаврила, пошто се рушевина претходно рашчисти и сагледа у каквом су стању срушена црква и звона. У сва-ком случају, каже Новаковић, звоник није одједном и изнена-да пао, на такву могућност се одавно упозоравало.

Црква Светог арханђела Гаврила у (Планинском) Гра-бову, најпре "од дрвета, олепљена блатом" (Д. Руварац) постојала је још почетком 18. века. Данашња црква, сматра др Мирјана Лесек, вероватно је саграђена у другој половини истог века. Почетком 19. века црквена општина у Грабову је намеравала да подигне нови храм, али та жеља није оства-рена. Материјал за градњу је био припремљен, план са пред-рачуном поручен од инжењера и добијено одобрење надлеж-не команде Петроварадинске

регименте. По свој прилици није стигла и сагласност од митрополита, јер је 1838. го-дине закључен уговор са Фран-цом Менцеком о обнављању

постојеће цркве. Данас није познато како је изгледао ико-ностас из друге половине 18. века, а новији је настао у вре-мену између 1840. и 1857. го-

дине. Дрворезбарију иконоста-са је резао Сава Љубинковић, а сликарски радови су били по-верени Павлу Чортановићу.

Д. Познановић

Пред сам крај протекле го-дине, у Новом Саду, кул-

турни посленик, публициста и истраживач завичајне прошло-сти Срема Ратко Рацковић, из Руме, примио је угледно признање за свој рад – награ-ду Златно гушчије перо, коју Културно-историјско друштво ПЧЕСА додељује за значајна остварења у истраживању, неговању и афирмацији војвођанске баштине. Уз Рацковића, ово признање за највредније радове објављене у Пчесиној књизи за 2008. го-дину Баштованство у Војводини још су добили Јожеф Сабо и др Анђелија Антов, док је за Баштиника Војводине прогла-шен сомборски сликар Сава Стојков.

У образложењу жирија, по-ред осталог је истакнуто:

"Својим радовима Румски Бугари повртари и Зелена пијаца у Руми Ратко Рацковић је поново доказао колико је успешан у свом бављењу завичајном историјом. Обимним и педантним истраживањима, употпуњеним богатим животним искуством, које претаче у тек-стове, он обогаћује историјску

грађу Срема и оставља за нека будућа поколења писани траг."

Тако је румски аутор добио своје друго Златно гушчије перо, пошто је први пут награђен 2003. године за не-колико радова објављених у Пчесином зборнику Вашар је био. Представљање те књиге је одржано на чувеном Румском вашару, а признање Рацковићу образложено чињеницом да се поред основне, трговачке де-латности, веома успешно бави и завичајном историјом.

По рођењу Београђанин, Ратко Рацковић (1946) је својим школовањем био везан за Голу-бинце, Руму и српску престони-цу, где је завршио Вишу педа-гошку школу - смер српскохр-ватски језик и књижевност. Био је оснивач и директор рум-ског "Сремтуриста", а данас је приватни предузетник у обла-сти трговине. Објавио је више чланака, туристичких проспе-ката и историјских прилога у разним часописима и листови-ма, поред осталих и у "Срем-ским новинама". Уредио је књиге анегдота Смешна стра-на Срема, Сремске доскочице и Весели Срем, са КИД ПЧЕСА сарађује од 1996. године. Са-мосталне књиге: Хрвати у Руми на Брегу (1999), монографија Голубинаца Помени и трајања (2006), Досељавање и духовни живот Хрвата у Руми (2007) и Помени и трајања 2 (2007).

За допринос развоју туриз-ма, Рацковић је награђен злат-ном значком Туристичког са-веза Србије (1977) и сребрном плакетом Туристичког савеза Југославије (1982).

Д. П.

Светосавску повељу за 2008. годину у беочинској општини добило је петоро основаца и троје ученика средњих шко-

ла. У конкуренцији основних школа добитници су: Александар Бранковић и Теодора Ковачевић, из ОШ "Јован Грчић Милен-ко" у Беочину и Бојана Шодић, Марта Крижан и Зорка Шодић из ОШ "Јован Поповић" у Сусеку, а међу средњошколцима Јелена Башица и Дејан Добријевић, ученици Медицинске школе, као и Жарко Пролић, из Електротехничке школе у Новом Саду. По-ред дипломе, најуспешнијим ђацима припада и новчана награда у износу око 15.800 динара.

Д. П.

У СЕЛУ ГРАБОВУ, НА ФРУШКОЈ ГОРИ

Срушио се црквени звоникПредстоји процена штете и израда новог пројекта за обнову храма Св. арханђела Гаврила – Стручњаци пре две године упозорили на опасност од рушења

Изглед цркве у Грабову пре пада звоника

ПРИЗНАЊЕ СРЕМСКОМ ИСТРАЖИВАЧУ И ПИСЦУ

Златно гушчије перо Ратку РацковићуДруга по реду годишња награда Културно-историјског друштва ПЧЕСА за неговање и афирмацију војвођанске баштине

Ратко Рацковић

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У ИНЂИЈИ

У припреми две нове књиге"Поглед са Чаробног брега" Душана Панковића и "Трагови традиције"Ане Берте ускоро пред читаоцима

У БЕОЧИНСКОЈ ОПШТИНИ

Осам добитника Светосавске повеље

Када је на отварању 2. међународне фото изложбе

"Православље на интернету", новембра 2007, Огњен Аде-мовски изашао пред чланове комисије и искусне фотограф-ске "вукове" да прими похва-лу за свој рад под називом Крст, присутни у беочинском Дому културе су се нашли у чуду. Пред њима се појавио четрнаестогодишњи дечак, и

сам збуњен, у недоумици шта га је то снашло. Иако је за со-бом већ имао две године пре-даног дружења са фотоапара-том, додуше очевим, тек тада је и формално оверио право на сопствени дигитални "nikon D 70 S".

За тих годину и кусур дана много тога се променило у жи-воту беочинског дечака Огија, како га сви из милоште зову. У

марту ће напунити и шеснаесту. До сада је учествовао на осам колективних изложби у Србији, Мађарској, Босни и Херцегови-ни, своје радове објављује на неколико посећених интернет сајтова, а 23. јануара је отво-рена његова прва - самостална фото изложба! Фотографије сврстане у три тематска ци-клуса (мотори, портрети и крстови) одважио се да јавно

покаже у Средњој техничкој школи "Јован Вукановић" у Новом Саду, у којој учи за фотографа.

Народна изрека да ивер не пада далеко од кладе на најбољи начин се потврђује управо на Огњеновом примеру. Фотографију је заволео и прве самосталне кораке учинио по-ред оца, Исмета Адемовског Исе, угледног фотографа, осведоченог фото хроничара општинских догађања, једног од оснивача и актуелног пред-седника Друштва љубитеља фотографије, филмских и видео остварења "Беофото" у Беочину. У међувремену, фотографијом се озбиљно по-забавила и Огијева мајка, Оливера, која је завидну репутацију стекла негујући углавном православне теме.

Свој таленат и љубав пре-ма фотографији, очиглед-но наслеђене од родитеља, Огњен Адемовски својски настоји да догради и усаврши као средњошколац. Јесенас се у први разред ТШ "Јован Вукановић" уписао с намером да постане техничар графич-ке дораде, али су наставни-ци веома брзо препознали његово истинско опредељење. Када су на интернет сајтовима и у каталозима видели Огијеве снимке, без проблема је могао да се пребаци на смер за фото-графа.

- Теме за моју прву само-сталну изложбу су предложи-ли наставници Александра Дрљача и Драган Јабланов, у школи ми доста помажу да до-пуним и усавршим оно што сам научио од родитеља. Највише ми леже портрети, иако многи сматрају да је то најтеже ради-ти. Привлаче ме лица, смешне фаце, а таквих сам много видео на Сабору у Гучи, на свадбама

и крштењима, разним туристич-ким и забавним приредбама. Заједно са оцем редовно сни-мам мото трке на Мишелуку и то објављујемо на нашем сајту www.moto-miseluk.com. Ипак, много бих волео да снимам фудбалске утакмице, да поста-нем спортски фотограф - пове-рава нам се Огњен Адемовски, који стигне и да пошаље по-неку фотографију за "Сремске новине".

Док чека резултате жири-рања у Будимпешти, где је послао десетак фотографија на тему ромске деце, Оги нас упознаје са још неким од својих многобројних жеља. Волео би да после средње школе студи-ра фотографију на Академији уметности, али и да, истовре-мено, живи од спорта. Како!? Па, он од десете године вредно тренира стони тенис и велика је нада свог клуба "Војводина" у Новом Саду. До сада је освојио чак 95 медаља, лане ушао међу 12 најбољих кадета у Србији, а недавно се пласирао на "Топ 24" у јуниорској конкуренцији!

Ево, дакле, како изгледа сваки радни дан у животу још увек петнаестогодишњег де-чака Огија: у седам сати одла-зак из Беочин Села на тренинг у Нови Сад, у 11,30 повратак кући ради ручка и спремања књига, а већ у 12 аутобус по-ново креће за Нови Сад. У шко-ли остаје до пола осам увече, да би тек око пола девет био коначно поред свог рачуна-ра. Вечера, учење, спавање... ујутру, све испочетка. Каже да му недостаје свега неколи-ко процената до врло доброг успеха, али зато из стручних предмета и праксе има петицу.

А шта га тек чека када по-расте!?


Среда, 28. јануар 2009.12 КУЛТУРА

FOTO GALERIJA

Слободан Максић: Две римске богиње

ПОВОДИ: ОГЊЕН АДЕМОВСКИ, СРЕДЊОШКОЛАЦ ИЗ БЕОЧИН СЕЛА

Све љубави дечака ОгијаФотографијом почео да се бави са дванаест година, са непуних шеснаест стигао до прве самосталне изложбе - Учи за фотографа, воли портрете, фудбал и мото трке, а сања о још већим успесима у стоном тенису

Проф. Драган Јабланов, Огњен Адемовски и директор школе др Станко Матић на отварању изложбе

Огњен Оги Адемовски

Огњен Адемовски: Американац у Гучи

Среда, 28. јануар 2009. PETA STRANA SVETA 13

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Лековита батинаУгледни карловачи адвокат др Раш-

кај, породичан чова, изврстан прав-ник, имао је једну ману: знао је да се у друштву опије, да је падао, враћајући се кући по мраку. Није помагало ни што се жена љутила, грдила и срамила, на-стављао је по своме.

Једне вечери, када је дошао скоро обезнањен, није му ништа рекла. Пус-тила га је да заспи, узела његов штап и пребила га као мачку.

Ујутро, за доручком, ништа није спо-мињала, а он не може честито да седи на столици, стиска зубе и стење, па поче:-Синоћ ми се опет омакло. Сећам се да сам падао, али се не сећам где се тако угрувах.

Жена ће хладно:-Е, сад видиш и сам како се није добро опијати, јер не само да се брукаш, већ можеш једног дана озбиљно настрадати.

Ово је била добра лекција која га излечи од порока и доказ више: да је батина из раја изашла.

Снага вереСлепа вера

неверицу рађаи два ока

у глави завађа.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Ћутање које траје дуго претвара се у морогање.• Сујетни политичари одликују своје саборце-постхумно.• Будућност нећемо избећи, замке су постављене на свим путевима.• Да ветар није смакао лист с Венери-ног брега, Адам не би знао шта лист крије.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Из бор: Миленко

Бобић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Помрчина сву недељу дана,а ја јадна до суботе сама.

Кажи право ти зелена траво,кажи право ко те је заваљо.

Мени моја свекрва замера,што јој нисам ја тала донела.

Срце моје цепај се на двоје,пола мени, пола ко ме жели.

Кумови Стеван Штимац и Зоран Тарајић из Бачинаца, иако раде

на железници, већ годинама се из хобија заједно баве једним неуоби-чајеним занатом – бунарџијским. Овај посао први је научио Стеван, још пре двадесет година, од коле-ге, покојног Рајка из Адашеваца, а врло брзо му се у томе придружио и његов кум, тако да су њих двојица, уз помоћ синова, направили четво-рочлану екипу са којом су ишли по целом Срему.

- Најпре су нам у послу помага-ли наши синови, а кад су се они по-женили и одустали од овог посла, нашли смо нове раднике који сада иду са нама по терену. Ово је спе-цифичан занат, јер ми бунаре не копамо као што то раде неке друге бунарџије, него их бушимо ручно уз помоћ бургије. На тај начин како ми радимо не ради више нико у Срему, па у сезони зато имамо пуно посла. Нарочито је тако од како је вода пос-тала скупа, а потрошња повећана. Некада смо бушили годишње три до четири бунара, а у прошлој години чак 30 – прича о свом занату Стеван, додајући да су највећи број бунара, око стотину, избушили у Кукујевци-ма, за заливање дуванских леја.

Како каже Стеваном кум и колега

Зоран, ово је физички јако тежак и груб посао, јер истовремено са бу-шењем рупа мора да се вади земља.

- Некада рупу за бунар избушимо за један дан, а некада нам за то треба и десет дана, све зависи на шта на-иђемо у земљи. Пре су људи бунаре зазиђивали, а данас стављамо плас-тичне цеви пречника 200 фи. Углав-ном бушимо рупе од 260 фи, јер што је већа рупа већи је и проток воде. У избушену рупу се затим стављају ручне пумпе које могу да извлаче воду са дубине од 18 метара, док се за веће дубине користе такозване „руске“ пумпе. А за оне који желе да воду извлаче уз помоћ канти, то се ради тако што се на канти направи покретно дно, које се затвара под притиском воде – објашњава Зоран, напомињући да кад наиђу на воду и даље буше још неких шест до осам метара, како би се створио потребан капацитет.

Иако се вода из бунара које буше Стеван и Зоран користи углавном за напајање стоке и заливање пласте-ника, има случајева и када је људи користе за пиће, нарочито у фрушко-горским селима. Зоран се сећа једне баке у Љуби, која је плакала од среће када је у свом дворишту добила бу-нар, јер је претходних 35 година воду

свакодневно вукла у кантама са чесме у центру села.

- Мада, било је и оних случајева када никако нисмо могли избушити рупу, јер је тло песковито. То нам се дешавало у Моровићу и Вишњићеву, где нисмо направили ниједан бунар, јер би песак зарушио сваку рупу коју смо избушили – додаје Стеван.

А да је на овим просторима нека-да давно заиста било Панонско море, сведоче о томе и бројне шкољке које се налазе у води испод земље. Сте-ван и Зоран кажу да воде има толи-ко да не може да пресуши никада, само је понекад проблем како до ње стићи. Једном су тако, бушећи бунар у Љуби, на 29 метара дубине наишли на плочу због које нису могли да буше даље и сав посао урађен до тада био је узалудан. А неком другом прили-ком им је пропала бургија са осам метара дубине на 11, јер се ту нала-зио мини резервоар воде, за који они нису знали. Међутим, и поред оваквих непредвиђених ситуација и чињенице да је реч о веома захтевном занату, они кажу да од тога, ипак, не плани-рају да одустану. Јер, у овом послу се срећу са бројним људима, па уз при-чу, понеку ракијицу, роштиљ и дру-жење све буде лакше и лепше.

Сања Михајловић

Кумови Зоран и Стеван, бунарџије из Бачинаца

СТЕВАН ШТИМАЦ И ЗОРАН ТАРАЈИЋ – БУНАРЏИЈЕ ИЗ БАЧИНАЦА

Бунари су вечита тајна

Некада рупу за бунар избушимо за само један дан, а некада нам за то треба и десет до 12 дана, све зависи на шта наиђемо у земљи. Пре су људи бунаре зазиђивали, а данас у њих стављамо пластичне цеви – кажу бунарџије из Бачинаца


У пролазу, ових дана, у Инђији чусмо причу која је

одударала од многих ранијих. Двоје суграђана су разговара-ли о трећој особи која је опе-рисана у болници у Сремској Митровици. Говорили су о овој установи све у суперлативу што је умногоме одударало од ранијих прича које су се мо-гле чути на терену инђијске и пазовачке општине. Новинар-ска радозналост да сазнамо о чему се и о коме ради довела нас је у кућу Наде Јурјевић у Железничкој улици у Инђији.

- Када су ми лекари саопшти-ли да морам на операцију, била сам у прилици да бирам у којој ћу установи то да обавим. На

изненађење мојих пријатеља определила сам се за Срем-ску Митровицу, сматрала сам да ту припадам, није гужва као у Београду, Новом Саду или Каменици. Мој први сус-рет са митровачком болницом био је право изненађење у позитивном смислу. Опе-рисана сам на одељењу за гинекологију, све је прошло у најбољем реду. Остала сам да лежим у болници месец дана. Такву пажњу до сада нигде нисам видела, не само пре-ма мени већ и према другим пацијенткињама како од ме-дицинског и помоћног особља тако и од лекара. Сама атмос-фера је беспрекорна тако да за

тренутак заборавите да сте у болници, каже Нада Јурјевић.

Госпођа Јурјевић је 16 годи-

на живела у иностранству и у прилици је да упореди болни-це у Немачкој и ову у Сремској Митровици.

- Верујте ми нема разли-ке. Чак мислим да је овде ат-мосфера много боља. Сестре саосећају са вама али су ту и да вас орасположе, охрабре. Осећала сам се као да сам код куће. Оно што ме је по-себно одушевило је хигијена. Униформе им блистају, собе, ходници, тоалети су беспре-корно чисти, нема оног мири-са болнице. Спремачице ако су виделе да у корпи за смеће има и два тампона вате, одмах је износе и празне. За месец дана колико сам лежала у бол-

ници три пута су прале про-зоре, постељина је редовно мењана. Искрено вам кажем, ни једну замерку нисам мог-ла да им нађем...Пре него што сам отишла у болницу плаши-ла сам се ињекције као ђавола, захваљујући њиховој пажњи и стрпљењу тај страх сам пре-вазишла, прича за "Сремске" шездесетдвогодишња Нада Јурјевић која је оперисана пре пет месеци и сада редовно од-лази на терапије у митровачку болницу где и даље наилази на љубазност. Није желела да помене ни једно име посебно и наруши дух колективизма који се, како она тврди, негује у овој установи. З.Г.С.

МИТРОВАЧКА БОЛНИЦА ИЗ УГЛА ПАЦИЈЕНТКИЊЕ

Сви су бринули о мени, осећала сам се као код кућеМој први сусрет са митровачком болницом је био право изненађење у позитивном смислу - Од операције је прошло пет месеци, сада одлазим на терапије и још увек сам задивљена беспрекорном хигијеном, љубазношћу како медицинског тако и помоћног особља, односом лекара према пацијентима, прича Нада Јурјевић, мештанка Инђије

ПИСМО ЧИТАЛАЦА

Колико кошта тишина ?

Као посвећен и савестан библиотекар, не могу да не напишем забелешку о једном парадок-

су, слици нашег времена која се провлачи годи-нама. Пошто се закон у нашој земљи не поштује да се макар мало нашалимо на рачун оних који не поштују образовање и интелектуални рад.

Наиме, библиотекар сам у Читаоници са стручном и приручном литературом, у градском миљеу познатој као Научно одељење. Налази се згради поред парка, у центру града, с про-зорима до трга, шеталишта. Рекло би се, врло лепа позиција за једну библиотеку, да се поред ње не налази угоститељски објекат са великом летњом баштом, чији столови сежу до испод про-зора читаонице. Водећи се борбом за опстанак, власник овог објекта користи сваки сунчан дан (разумљиво) и размешта столове за госте на за то предвиђеној (?)површини.

Већ рано ујутру они стижу, и седају по пра-вилу, најближе прозору Читаонице. Тад настаје проблем за наше кориснике: студенте, диплом-це, специјализанте, научне раднике... који водеће се логиком и по традицији долазе на место (једино такво у граду) које треба да им омогући услове за тихи рад при спремању својих испита, поготово у јунском и октобарском року кад је, гле случајности, најлепше пијуцкати пиће у некој башти. Ми радници и наши корисници те посетиоце, шалећи се делимо на:пристојне,мање пристојне, маме с малом децом и пијане. Дакле мешовито. Па какве смо среће.

На пример, имамо корисни-ка – мајку, која оставља децу код куће или их одводи у вртић, долази у Читаоницу да би на најбољи начин искористила своје драгоцено време за припрему специјалистичког испита, диплом-ског рада или полагања државног испита. она заузима своје ме-сто и почиње да.....слуша рас-праву, смех, свађу, ашиковање, псовање, дечју цику, телефонске разговоре, дакле све оно од чега је побегла и платила чланарину да може да има ТИШИНУ! Па ако јој се баш и не учи – има разо-ноду, или да сачека да гост кафа-не што пре одмерачи своје пиће. Ова борба наших посетилаца траје од 8.00 па све до 19.00 ча-

сова. Од марта до октобра. Уствари, кад год је лепо време. Додуше, да не кривимо све, многи гости уопште не знају да је овде читаоница (већ 30 година) пошто на згради нема обавештење али читко пише име угоститељског објекта. До-бро, ако узмемо процентуално, кафана се воли више од библиотеке, али о томе и говорим. О борби мотива студента који је кренуо у библи-отеку да учи а читаоница му је поред кафића. Што се тиче музике која се чује из кафића није неприкладна за учење (?) али ако ипак пониз-но, по ко зна који пут, замолимо конобаре да ипак мало утишају, љутито нам одговоре да за-творимо прозоре ако нам смета. А у затвореној просторији са 8.000 књига и још толико часопи-са, са 16 корисника који седе и покушавају да раде, није угодно.

Неки кажу :"Што теби смета?" Зар библиоте-кар да има потребу за тихим радом? Свашта!

Немам ја ништа против летњих башти, нарав-но, али замерам на неувиђавности.

О овом нашем дугогодишњем нерешивом (или решивом) проблему пишем на иницијативу на-ших сталних чланова а с правом некога ко го-динама ради у одељењу, и одриче се приват-них разговора, посета, смеха, плакања, штикли, сркања, чипса и бомбона (све људско треба да ми је страно), све зарад поштовања корисника и њихове концентрације.

И тако, ми, интелектуално оријентисани у Читаоници радујемо се киши. И зими. Али не оној медитеранској са пуно сунца. И остаје нам само да констатујемо да има мноооого неправ-ди и парадокса у нашој напаћеној земљи, али једна од њих је и традиционално непоштовање и обезвређивање културе и писмености као темеља сваког друштва.

Милијана Барјактаревић, Сремска Митровица

Између председника општи-не Стара Пазова Горана

Јовића и директорке Центра за социјални рад Весне Трбовић потписан је, у петак, 23. јануара уговор о уступању на коришћење комби возила марке „Опел“ с ма-ханичком платформом за превоз старих и лица с инвалидитетом на територији општине. Наиме, средства за ово возило општи-на је добила по основу Пројекта помоћи и подршке старим ли-цима и особама с инвалиди-тетом којим је прошле године конкурисала код Министарства за рад и социјалну политику. Овај пројекат урадила је дирек-тока Центра за социјални рад, госпођа Весна Трбовић с тимом стручњака из ове установе који јој је донео признање од ресор-ног министарства за најбољег директора у Србији.

– Ово је, пре свега помоћ за грађане наше општине. Ја на то

гледам као на једну олакшицу у животу старих људи и особа с инвалидитетом а цео пројекат је део нашег заједничког рада уз разумевање људи из локал-не самоуправе који су увек под-ржавали наше активности – рек-ла је Трбовићева и додала да ће ово возило олакшати долазак старим лицима до Дома старих у Старој Пазови, а служиће и за активности инвалидних лица. Председник Јовић је изразио задовољство што му се пружила прилика да кључеве од овог воз-ила уручи директорки Центра за социјални рад и додао да је за реализацију поменутог пројекта ове године општина определи-ла знатно више средстава него што је то било предвиђено на његовом почетку. Коначно, заживеће Служба за кућну негу и помоћ у кући као посебна ор-ганизациона јединица Центра за социјални рад. Г.М.

Нада Јурјевић

Поглед кроз

прозор

КОМБИ ЗА ПРЕВОЗ СТАРИХ И ИНВАЛИДА У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Уговор о уступању возила

Проба: Горан Јовић и Весна Трбовић


да се занатству и власницима малих предузећа као при-

вредно значајном субјекту ор-ганизованим у своја удружења омогући као у земљама Европ-ске уније да имају своје пред-ставнике у појединим одбо-рима, комисијама, већима, и другим радним телима Скуп-штине Србије и Војводине као и јединицама локалне самоуправе што би омогућило објективније сагледавање и ефикасније решавање многобројних пробле-ма с којима се сусрећу власници малих и средњих предузећа и предузетници Србије

Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије уписана је као удружење послода-ваца у Регистар Министарства рада ,запошљавања и социјалне поли-тике половином октобра 2008. до сада је Асоцијацији приступило деведесетак удружења(четири из Срема) из свих крајева Србије па се у поднетом захтеву Одбору за утврђивање репрезентативности Министарства рада подносе дока-зи да њено чланство чини 186.849 послодаваца или скоро 58 % од 322.934 регистрованих послода-ваца у Србији, који запошљавају 974.590 запослених или 49 % од 1.997.682 колико у Републици има запослених.

Питање учешћа локалних удружења предузећа и предузет-ника у процесу доношења одлука на локалном нивоу и Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије на репу-

бличком и покрајинском нивоу до формирања Занатске коморе Србије по основу Закона о занату индентификовали смо као своје најважније питање и услов без кога није могуће приступити при-преми и потписивању спроводи-вог СОЦИЈАЛНОГ ПАКТА који би озбиљније променио социјално-економско стање у земљи. Ло-кална удружења предузећа и предузетника путем својих пред-ставника нису на адекватан на-чин укључена у социјални дијалог на нивоу Републике Србије, АП Војводине и локалне заједнице, а посебно у процес доношења одлу-ка који се тичу њиховог пословања и материјалног положаја.

Након промене Закона о локалној самоуправи , градови и општине су биле у обавези да прилагоде своје статуте новој законској регулативи.Једна од најбитнијих новина које је требала да донесе усвајање но-вих статута, односно пословника скупштина и градског већа односи се на повећање учешћа предузет-ника и њихових организација у одлучивању о питањима која утичу на њиховог пословање чиме ће се обезбедити њихово право да буду консултовани и дају предлоге ,из-носе примедбе и критике и тако учествују у дијалогу са локалном влашћу о овим питањима.

Са великим одушевљењем и на-дом дочекали смо предлог Сталне конференција градова и општина Србије и Центра модерних вештина који су уз непосредну помоћ пред-ставника Савета Европе направили моделе статута, који представљају

полазну тачку у изради нових Статута општина и градова и који садрже институте који нису били заступљени на локалном нивоу при чему ми предузетници на-равно издвајамо она која се одно-се на формирање Привредног савета при Градском већу као и формирање радних тела скуп-штина општина за привред-на питања и начин решења за укључивање представника удружења предузећа и преду-зетника у та тела

Предлогом за формирање При-вредног савета при Градском и Општинским већима обезбеђује се институционални оквир за локал-ни економски развој који очиглед-но постаје све важнији аспект по-слова који обављају градови и оп-штине.Колико год су надлежности овог савета важне (разматрање стратегије и планова економског развоја и праћење спровођења планова и програма локалног еко-номског развоја) , још је важнији његов састав. Инсистирање на већинском саставу представника удружења предузећа и предузет-ника има за циљ да обезбеди да се стратегије локалног економ-ског развоја , локалне одлуке као и конкретни пројекти(на пример ,подршке предузетништву или самозапошљавању ) не доносе без консултовања оних на које ће се односити-тачније привредника.

На жалост општине у Сре-му иницијативу за формирање Привредних савета као радних тела Градског и Општинског већа и ушешће представника

удружења у појединим радним телима градске скупштине и скупштина општина нису експли-цитно унеле у своје нове Статуте и пословнике што значити да ће положај удружења предузетника у погледу утицаја на доношење оп-штинских одлука које се тичу на-шег пословања и даље остати на садашњем нивоу што је недопу-стиво и што је у окружењу једино пракса у Србији.

Ово питање је за нас од огромног значаја јер суштински мења положај удружења преду-зетника обезбеђујући им место у радним телима скупштине и При-вредном савету Градског и Оп-штинског већа што је идеја за коју се наша удружења боре већ неко-лико година.Зато нема одустајања од борбе за његову реализацију.Обратили смо се за подршку овој иницијативи Министру за локалну самоуправу владе Србије ,Миро-славу Васину ,покрајинском се-кретару за рад, а припремљено је писмо и председницима Општин-ских одбора демократске странке свих сремских општина.Такође биће то једна од главних тема за наредне састанке са представни-цима Владе као и председником републике господином Борисом Тадићем.

ИНФОРМАТОР АСОЦИЈАЦИЈЕ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКА СРБИЈЕwww.poslodavci-apps.org

Зашто тражимо.....

Ловци Лд "Бошко Топалов" из Манђелоса су у недељу, 25

јануара 2008. године по седми пут организовали "Манђелошку хајку на шакала". Судећи по томе да је резиме на крају лова био "само" седам одстрељених лисица, као утеха покислим и промрзлим ловцима послужи-ла је фотографија сремско-митровачког ловца Предрага Шпањевића Шпање, који је само две недеље раније, у тра-диционалном новогодишњем лову који организују ловци Лд из Сремске Митровице, у делу ловишта званом "Легет", пости-гао својеврсни светски рекорд, јер је у распону од само седам минута одстрелио капитал-ни примерак мужјака шакала, тежак преко 30 килограма и његову женку.

да се добар глас далеко чује, односно да су манђелошки ловци одлични домаћини, пот-врдило се и овога пута јер се, упркос лошем времeну, уз ле-дени ветар и досадну, хладну зимску кишу, у ловачком дому окупило стотинак ловаца из бројних ловачких друштава из Руме, Шида, Ирига, Сремске Митровице, Алибунара, Вла-димирица, Новог Бечеја, Бачке Паланке...

Колеге је пре одласка по-здравио председник ЛС Војводине Милош Беуковић, а оштар поглед им пожелели председник ЛУ Општине Срем-

ска Митровица Радомир Савић и председник Манђелошких ло-ваца Миодраг Коњевић.

Шакали су, потврђујући тврдње председника војвођанских ло-ваца Беуковића, показали сву довитљивост и истанчани опрез препредених предатора, успели да избегну све псе и опасности које су им претиле и од погона као и ловаца који су били на до-чеку. Мала је утеха била прича Новице Недића да је пет лиси-ца видео а три промашио, да је гост из Иланџе Славко Кајић ви-део дивљу свињу али да није био сигуран да је вепар па зато није пуцао, или Радинчана Лукса и Шемуница који су се "хвалили" да ништа нису видели па да зато нису ни пуцали.

После су ловци шерети ек-

спресно пронашли оправдање за овакав улов "будући да су у ствари шакали чули како Шпања долази па су се на време склонили у сигурније крајеве". Наравно да "мршав" улов није ловцима покварио одлично расположење. Уз звуке тамбураша и одличан ловачки паприкаш од дивље свиње које је као и увек од-лично зготовио мајстор Нико-ла Лукић, уз врхунску послугу ловачког подмладка којима је командовао Вита Малбашић, одлично је био располежен и Лазар Котарлић из Визића који је дошао убеђен да ће се у Манђелосу окитити трофејом шакала. Уз подсећање на бројне згоде и незгоде током претходних ловова људи у зе-

леном су још једном показали да улов сигурно није импера-тив, него дружење и добро расположење.

Н.Никшић

НОВА ПОЛИТИКА ЗА НОВО ВРЕМЕ

,,Ако власт не омогући боље информисање грађана и њихових организација о њиховим правима и обавеза-ма , ако не ради на подизању њихове заинтересованости за учешће у јавном животу и ако им не омогући учешће и већи утицај на локалну политику онда таква власт није ни модер-на ни демократска.

Најбољи доказ да садашња регулатива ниподаштава преду-зетнике и њихове организације и да је не само оправдан него и праведан захтев за оснивање Привредних савета (и председавање њиме од стра-не представника организације предузећа и предузетника ) и учешће у појединим радним те-лима скупштине , је избегавање градоначелника Ср Митровице госп. Недимовића да разговара са удружењима предузетника о њиховим проблемима као и да њихову званичну иницијативу за формирање Привредног са-вета стави на дневни ред Град-ског већа и после више од три месеца од достављања захтева . Ако за представнике оних који запошлавају хијаде радника у овом граду , и у времену највеће надолазеће економске кризе у периоду од када смо постали предузетници , градоначелник Сремске Митровице нема вре-мена и разумевања за кога онда има и када ће га имати, каже Бог-дан Кавазовић,подпредседник Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије

VII МАНЂЕЛОШКА ХАЈКА НА ШАКАЛА

Шакали се уплашили Шпање

За успомену и дуго сећање - гости и домаћини на VII Манђелошкој шакалијади

Шакали се уплашили Шпање

У СУБОТУ, НА ФРУШКОЈ ГОРИ

Хајка на шакала и лисицуТрадиционална хајка на ша-

кала и лисицу, 14. по реду, заказана је за суботу, 31. јануара, а заједно је организују ловачка друштва из Баношто-ра и Черевића. дан пре хајке, у петак, у хотелу "Андревље" на Фрушкој гори одржаће се предавања о развоју ловства, заштити племените дивљачи и туристичким могућностима овога краја. Ловци из бео-чинске општине очекују до-лазак гостију из целе Србије и Републике Српске, а главни циљ њихове сарадње је за-штита племените дивљачи и спречавање ширења лисичијег беснила. Д. П.


Недавна несташица природ-ног гаса са којом смо жи-

вели неколико дана један је од примера кризе. Да би сагледа-ли колике је последице ове не-сташице оставиле на привреду Срема у целини, и све који га троше у Сремској привредној комори намеравају да сачине посебну анализу. Зато овде сакупљају податке од свих при-вредних субјеката и израчунају колика је укупна штета настала нестанком гаса.

- Када будемо сабра-ли колико то кошта Срем, лако ћемо утврдити да сума далeко превазилази трошко-ве озбиљног односа према стратегији развоја енегети-ке на нивоу Србије. Колико год коштало спремиште зем-ног гаса у Банатском Двору показаће се да је то много мање него укупна штета на-стала у Србији од несташице гаса - казао је мр Влади-мир Малбашић, председ-ник Сремске привредне ко-

море, додајући да ће криза и управљање кризама бити једна од активности регио-налне коморе.

До података о гасној штети људи из Сремске привредне коморе покушаће да дођу кроз непосредни разговор са сваким привредником поједниначно, јер су свесни да калкулације, иза којих не стоји озбиљан разговор и озбиљни подаци, нису оно право.

- Ова криза нам говори да је кључ опстанка систем-ско размишљање и дугорочна стратегија. Као одговор на свет-ску економску кризу покрећу се многа идеолошка питања и у крилу развијених демократија. Развијене земље Запада сада се носе мишљу да ли даље ићи у развој либералног капитализма или се пребавицити на држав-ни капитализам. Мишљења сам да државни капитализам ипак није право решење - наставио је Малбашић.

Осврћући се на кризу која је почела да се показује у правом светлу и код нас Малбашић је казао да је олакшавајућа окол-ност за нас у Србији што ми жи-

вимо у продуженој кризи, што људи немају велика очекивања када је их неко пита како мисле да ће изгледати следећа годи-на. То показју анкете по којима смо ми и 2009. годину очекали као сваку пословну годину.

- Насупрот Србији која није успела да привуче много вели-ких инвеститора нова чланица ЕУ - Чешка, успела је да за 10 година привуче 70 милијарди евра средстава за нове инвестиције. Чешка се налази у озбиљнијој ситуацији него ми. Јер, девет од 10 највећих инвестиција су у аутомобилској индустрији коју највише погађа светска криза. Сличних приме-ра у Србији немамо, сем у ЈУ- ЕС Стилу, који трпи проблеме декуњуктуре. Ми имамо мала и средња редузећа, на њима почива привреда Србија, она су еластичнија на кризне услове него велики систе-ми, који су донели бољитак Чешкој или Словенији. Зато мислим да ћемо нешто лак-

ше поднети ову ситуацију. Уз разумевање, социјални дијалог, препознавање про-блема како буду настајали, лакше ћемо да их превазиђемо - мишљења је председник ре-гионалне коморе.

О проблемима које доноси криза у Сремској привредној комори ће се разговарати, по могућности и решавати, о про-блемима ће брзо информисати Владу и надлежна министар-ства, јер и од тога често зависи крајњи исход.

Расправљајући о утицају економске кризе на нашу при-вреду на седницама Скупшти-не и Управног одбора Сремске привредне коморе превлада-ла су мишљења да кризу тре-ба озбиљно схватити, пратити шта се збива у привреди, али да никако не треба правити па-нику или доприносити дефети-стичком становишту по коме би криза била излаз за све непо-словности.

С.Ђ.

Имајући у виду најављену финансијску кризу у 2009.

години буџет општине Инђија за ову годину је за само 7 од-сто већи него у претходној и износи 2.384,700.000 динара. Опредељење је да он и даље буде развојни па ће, по речима на-челнице Одељења за финансије Гордане Тишма највише новца бити усмерено за инфраструкту-ру, односно, локалне комуналне потребе близу 1,5 милијарду динара. На позицији субвенције предузећима планирана су сред-ства у износу од 100 милиона динара за наставак реализације пројекта ИТ парка као и почетак пројекта "Грунфоса".

Закорачили смо у најављену кризну финансијску годину. Какве су мере предузете на ни-воу општине, какви се очекују ефекти и који ће бити приори-тетни задаци општинских чел-ника?

- Мој једини задатак је да у 2009. години створим услове за завршетак уговорених и за-почетих инвестиција и мерама штедње обезбедим додатних милион и по до два милиона евра за подстицај развоја при-вреде и очување постојећих радних места. Отуда у пла-новима и програмима рада јавних предузећа и установа нису планирани трошкови за

репрезентацију, дневнице, путни трошкови, накнаде за прековремени рад, у јавним предузећима и општинској управи плате се неће повећавати ни за дозвољених осам одсто, директорима је пла-нирано смањење, и неће бити нових запошљавања у јавном сектору. Службене мобилне те-лефоне имаће само директори јавних предузећа, каже пред-седник општине Инђија Горан Јешић и најављује укидање донација, појачану контролу коришћења службених возила и неке друге мере које ће до-вести до смањења расхода у буџету за 20 одсто.

- Тиме неће бити угроже-не виталне функције локал-не управе. И даље ће деца имати бесплатну ужину, средњошколци бесплатан пре-воз до школе, најбољи студен-ти стипендије, вуковци рачу-наре, регресираће се боравак деце у вртићу, каже заменик председника општине Синиша Филиповић.

С обзиром на најављену финансијску кризу, из којих извора је планирано повећање буџетских средстава у овој го-дини?

- Одељење за утврђивање и наплату јавних прихода је пре-узело комплетну надлежност над изворним јавним приходима општине Инђија. По том основу су у првих 11 месеци прошле године остварени значајни ре-зултати и очекује се даљи раст ових прихода у 2009. На осно-ву извршеног давања у закуп пољопривредног земљишта и склопљених уговора очекује се приход од 63,5 милиона дина-ра који ће се наменски кори-стити по Програму за уређење пољопривредног земљишта. Као и ранијих година тако и у овој очекујемо значајан приход од закупа и уређења грађевинског земљишта, каже начелница Гордана Тишма.

Када је реч о расходима,

као што је напред речено за локалне комуналне потребе потрошиће се скоро 60 одсто буџетских средстава. Нешто више од 18 одсто или 434,3 милиона динара биће усме-рено за образовање, културу, физичку културу, социјалну заштиту и друштвену бригу о деци, расходи за рад Општин-ске управе износе 305 милиона динара или 12,8 одсто, расходи предвиђени за рад председника општине, Скупштине општине и Општинског већа учествују у буџету са 2,18 одсто и износе 52 милиона динара. С обзиром да се овог пролећа очекују из-бори у месним заједницама, за трошкове рада изборне комисије планирано је 1,11 ми-

лиона динара. Наравно, све ово под претпоставком да се буџет пуни по плану и да не буде до-датних изненађења везаних за светску економску кризу, кажу у овој општини. З.Г.Стефановић

СРЕМ У СВЕТЛУ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ

O КРИЗИ И ПРИВРЕДИ: МР ВЛАДИМИР МАЛБАШИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРЕМСКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ

Узданица су мала и средња предузећа Привреда Србије почива на малим и средњим предузећима, која су еластичнија у прилагођавању на крзине услове него велики системи

Владимир Малбашић

ИНЂИЈА

Рестриктивне мере у јавним предузећимаМерама рационализације у јавним предузећима, установама и Општинској управи, процене су да ће се уштедети од 1,5 до 2 милона евра, што ће се пласирати у привреду ради очувања радних места, кажу у овој општини

Синиша Филиповић

Горан Јешић

Рачунамо на средства ЕУ

Упркос светској економ-ској кризи у Инђији је за ову годину најављено више значајних инвестиција.

- У плану је реализација више пројекат, рекао бих, чак капиталних. У току је изградња спортске двора-не, планирамо наставк ра-дова на изградњи обилаз-нице око Инђије, завршетак радова на изградњи крила управне зграде општине и опремање овог просто-ра, започећемо изградњу подземног паркиралишта у центру града, започе-ти изградњу регионалне депоније. Ту су и неки дру-ги пројекти са којима ћемо аплицирати за средства код фондова Европске уније, каже председник општине Инђија Горан Јешић.



У градским управама Срем-ске Митровице нису до-

нели посебане акте о штедњи, али се већ примењују мере којима ће бити смањени мно-ги трошкови тако да је све под контролом. Ово се односи на ин-терну репрезентацију, плаћене рачуне за мобилне телефоне, коришћење службених возила, дневнице, висину плата које су, иначе, последњи пут кориговање септембра 2008. године.

- Да постоји акт о штедњи то би значило да смо раније били раскалашни у трошењу. Од кад сам ја на челу Управе за буџет и финансије, одговорно тврдим, трошило се рационално. Али, увек се, па и сада, пронађе неки нови вид за уштеде - подсећа Душко Шарошковић, начел-ник Управе за буџет и финасије, наш саговорник на тему како ће штедети митровачки функцио-нери и запослени који примају зараде из градског буџета ?

Репрезентација је смањена, јер се, по речима овог начел-ника, показало да оно што је стављено на располагање лицима која имају право на репрезентацију, није трошено у планираној мери.

- Сада ће те суме новца бити мање за 30 до 40 посто. Право на репрезентацију имају сва изабрана и постављена лица, али им репрезентација сада за-виси од њихових активности, а не од тога што су на конкретној функцији. Постоји лимит и за интерну репрезентацију, она је сада 30 посто нижа него раније и износи 2.000 динара месеч-но. Буквално, можете овде са мном попити кафу или сок, на терет моје репрезентације, али

само када дођете пословно - пластично је објаснио Душко Шарошковић.

Од 1. септембра, митровачка општина има уговор са МТС- ом, по коме су разговори мобилним телефонима у мрежи бесплатни. Мрежом су обухваћене управе, све установе и јавна предузећа чији је оснивач Град Сремска Митровица. Трошкови телефона, који су раније били лимитирани, су преполовљени. Онај ко је, на пример, могао да у ову сврху потроши месечно 2.500, сада може да троши 1.500 динара. Све преко ове суме за мобилни плаћа од месечне плате.

- Сваке године вршимо компјутеризацију, имамо око 150 компјутера у управи и ван ње. Зато нема потребе да се комуни-цира писањем, штампањем, већ се то ради мејловима, електрон-ски где год је могуће. Тако се штеди канцеларијски материјал и време. У овом моменту немамо процену која би показала коли-ка је уштеда, али ће је сигурно бити - истакао је начелник за

буџет и финансије.Коришћење службених аута

је регулисано посебним актом, а сада је наложено да се сви зах-теви за коришћење аутомобила дају раније како би се сачинио рационалан план вожњи. Вози-ло не вози једног функционера у неко место, ако тамо иду и други, напомиње Шарошковић и додаје да право на коришћење службених аутомобила имају и запослени уколико их шеф упу-ти на службени пут.

- Покушали смо раније да анализирамо потрошњу горива, мазива и слично, али слика коју смо добили није била права. Ово се односи на 2007. и 2008. годи-ну, када смо дошли до података да је потрошња горива и мазива била већа за 50 посто, а у исто време није да се није прешло за толики проценат више кило-метара. Разлог оваквог податка су били промене цена горива. Иначе, општински возни парк обнављамо сваких шест до осам година, са комбијем сада имамо седам или осам возила. За ову годину је планирана замена возила старог десет година по принципу старо за ново - вели Шарошковић.

Када су плате у питању, постоји део на који се не може утицати и део на који се може утицати.

- Део зарада на који ми можемо да утичемо има нову политику : у овој години не планира се раст плата, већ се планира да се оне сачувају на септембарском нивоу, када је била последња корекција. Сва-ка евентуална нова корекција могла би да буде само на те-рет рационализације. Значи,

нису планирана средства за раст зарада, али инсистирамо на ефикаснијем раду. Притом, немамо у плану ни неку при-силну рационализацију, иако има људи који се опредељују за пензије. Осам њих је крајем 2008. године узело стимула-тивне отпремнике, један је отишао у редовну пензију. За стимулативне отпремнине још има заинтересованих, али ћемо видети шта ћемо моћи да ура-димо по том питању - казао је Душко Шарошковић.

Колико ће се ове и друге мере одразити на уштеде ? У материјалном смислу уштеда неће бити велика, оценио је на-челник Душко Шарошковић, али су уведене ове мере у ствари навикавање на другачији на-чин рада. Јер, подсећања ради, од 2010. године ће се доноси-ти програмски буџети, новац ће се давати за активности и само конкретним реализацијама правдаће се издвојена сред-ства.

С.Ђаковић

Криза је почела са при-ватизацијом која је по-

стала синоним за отпуштање радника а не за повећање производње, оцена је пре-седника Општинског већа ССС Сремске Митровице Стевана Ромакова. Оваква понашања већинских власника симпто-матична су од првог дана када су почеле власничке промене код нас. То сведоче хиљаде отпуштених радника, технолошких вишкова који са отпремнинама или без њих, чекају на бироима рада.

Зато ће у стању економске кризе један од приоритетних задатака Самосталног синди-ката бити заштита права рад-ника.

- У Савезу самосталних син-диката Србије је око 6.000 Ми-тровчана а ове година ће се, изгледа, много тражити прав-на заштита и то је разлог због којег би, они који још, нису тре-бали да се учлане у синдикат. Ово се односи на запослене у малим и средњим предузећима, пре свега, где има послодаваца који то спречавају и ултима-тивно се понашају у стилу узми књижици ако хоћеш у синдикат - поручио је Ромаков.

Оцењјући прошлу годину веома лошом и тешком за запо-слене, а прогнозирајући да ће ова бити још тежа председник Општинског већа Савеза са-мосталних синдиката Сремске Митровице објашњава да се

очекује даље отпуштање рад-ника. Таквих појава било је са првим наговештајима светске економске кризе у Сремској Митровици и Срему.

- У Сремској Митровици, ис-тина, таквих случајева није било много, сем у "Мелеру" где су отпуштени они који су били примљени на одређено време. Информације са којима распола-жем сада су да ће ускоро ти от-пуштени радници поново имати шансу да раде. Али, без обзира на све има и примера злоупотре-бе економске кризе. Да су ми-тровачка предузећа више извоз-но оријентисана отказа било би још више, али редукције радне снаге нас није мимоишла - при-метио је Ромаков.

На питање како ће штити-ти своје синдикално чланство први синдикалац Сремске Ми-тровици одговорио је да ће то бити један од приоритета рада у овој години.

- Основна примедба Само-сталног синдиката је да се мора приступити разговорима са државом, Унијом послода-ваца и синдикатима да би се избегло да највећи терет кри-зе осете радници. Без дијалога и стварања услова да сви подједнако поднесемо кризу, они који примају 250 евра и они који добијају 10 пута више, бојим се да нећемо успети из-држати. Зато се залажемо за расподелу терета кризе - оце-нио је Стеван Ромаков. С.Ђ.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: СИНДИКАТ И ЗАШТИТА ПРАВА РАДНИКА

Криза је почела са приватизацијом Приоритетан задатак Самосталног синдиката у највећем граду Сремског округа биће заштита права, спречавање отпуштања која су почела још пре економске кризе

Стеван Ромаков

КАКО И КОЛИКО ЋЕ ШТЕДЕТИ СРЕМСКОМИТРОВАЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ И ЗАПОСЛЕНИ У ГРАДСКИМ УПРАВАМА

Плата на леду, репрезентација смањена Интерна репрезентација смањена, папиролошко администрирања замењује се електронском комуникацијом, преполовљени плаћени рачуни за мобилне телефоне, рационализација у коришћењу службених аутомобила, а повећање зарада није планирано

Градоначелник и спремачица - Иако Влада РС доноси прописе о основицама и

коефицијентима плата изабраних и постављних лица, кад су плате у питању код нас сви деле исту судбину. Ако плата може да се повећа, исти проценат повећања важиће за градо-начелника и за спремачицу - истакао је Душко Шарошковић.

Програми управаГрадско веће је недавно усвајало програме рада градских

управа тако да се унапред зна шта ће се радити и колико средстава за то треба. По усвајању програма начелник за финансије ће управама давати квоте тако да ће се знати са колико средстава управе могу да располажу за реализацију својим програма. Сваки динар мора да се оправда.

-До сада је било да свако, након усвајања буџета, троши своју апропријацију. Сада тако не може, већ се мора све тач-но знати - објаснио је начелник Шарошковић.

Радно време и паушал Од 1. јануара старешине служби су дужне да раде прераспо-

делу радног времена у случају повећаног обима посла. Ралог је да се избегне, ако је могуће у потпуности, прековремени рад.

- Одборници Скупштине Града сада имају паушал од 8.000 динара месечно под условом да долазе на седнице. Ова скуп-штинска одлука важи од септембра, до тада су одборници примали дневнице за дан када је одржавана седница. Велики број их је и у скупштинским радним телима, али за тај рад не примају посебну накнаду јер паушал све покрива - тврди на-челник Душко Шарошковић.

Душко Шарошковић



Невезано за актуелну свет-ску економску кризу, челни

људи у општини Шид кажу да ће година која је управо поче-ла за све грађане свакако бити година штедње.

Према речима председ-ника Миленка Дабића, не-давно усвојени буџет плани-ран је у односу на раст цена на мало и очекивану стопу инфлације, не узимајући у об-зир умањени буџетски прилив и не рачунајући на то да ће кризе бити.

- Другачије се није ни мог-ло планирати, јер ниво, пра-вац и последице кризе у овом тренутку још увек нико на све-ту не може са сигурношћу да предвиди. Неки правци кризе

могу се видети већ сад, али како ће се то даље одвијати, ниједан економиста не би могао

у овом тренутку тачно да пред-види, с обзиром да на то утиче мноштво фактора. Буџет Оп-штине Шид је условно речено рестриктиван, што значи да су буџетски корисници планира-ни на прошлогодишњем или на нешто вишем нивоу у односу на прошлу годину. Добар део сред-става је ове године преусмерен у ставку „развој заједнице“, која омогућава инвестиционе активности општине и рад на пројектима и партиципацији оног дела средстава које добијамо од покрајинских секретаријата и Фонда за капи-талне инвестиције. Та ставка је прошле године била 15 милио-на, док ове године износи више од сто милиона динара, тако да

се може с правом рећи да је од-носу на прошлогодишњи, буџет за 2009. годину развојни – објашњава председник Дабић.

Уколико би дошло до умањења буџетских прихода мимо плана и очекивања, пред-седник каже да ће се трудити да рестрикција буде сразмерно једнака на свим нивоима и код свих корисника.

- Неће се десити да неко-га третирамо мање, а некога више рестриктивно. Колико год се буде могло та рестрикција ће бити линеарна и сразмерна умањењу прихода, ако до ње уопште и дође – каже Миленко Дабић.

Ниво плата општинске упра-ве и трошкови функционисања

Скупштине за ову годину су планирани у расту далеко мањем него што је општи раст трошкова, што, такође, говори о рестриктивним мерама ло-калне самоуправе.

У том контексту ове годи-не биће обављена и рацио-нализација, односно смањење броја запослених у општи-ни, за шта је Министарство за државну управу и локалну са-моуправу недавно издвојило 2,7 милиона динара. Како каже председник Дабић, са овим средствима планирана је рационализација пет до де-сет радних места, што ће бити завршено до краја марта.

Сања Михајловић

Према недавно објављеним по-дацима Кредитног бироа, за-

дуженост грађана Србије у 2008. години увећана је за 29 одсто и до-стигла је 380,7 милијарди динара, што је 15,4 одсто више него на крају 2007. године. Задужење по кредит-ним картицама повећано је за 36,6 одсто, на 42,16 милијарди динара. Грађани Србије у просеку дугују око 570 евра, што је, ипак, знатно мање него у земљама у региону. Упркос забрињавајуђој ситуацији изазваној светском финансијском кризом, стручњаци поручују да ће она, ипак, заобићи банкарски систем у Србији. Као прилог тој тврдњи наводе по-датак да ниједна домаћа банка нема сметње у пословању, нити је најавила отпуштање радника, као што се то догађа у земљама у окружењу.

А да ли се последице кризе осећају у банкама које послују на територији Срема, питали смо Нова-ка Самарџића, управника „Societe generale“ банке, Експозитуре у Сремској Митровици.

- Када је у питању наша банка, без обзира на светску економску кризу, код нас се није изменило ништа епо-хално. То значи да су камате остале на истом нивоу на ком су биле, а с об-зиром на то да је јануар иначе месец у коме нема неких већих банкарских активности, криза се не може сагледа-ти у том смислу. Нажалост, неки наши познати економисти излазе у јавност са прогнозама које само подгрејавају нечију жељу да курс евра буде већи. Последица тога је пораст обазриво-сти код грађана, јер више не долазе у истој мери као раније да се распитују за кредите. Међутим, нико ко је већ поднео захтев за кредит од њега није одустао, јер су у нашој банци стам-бени кредити и даље врло повољни. Они ће бити посебно интересантни ако евро неко дуже време буде ста-билан. За грађане није толико битан курс евра, јер се свако појединачно уклапа у своје могућности, него је више битна стабилност европске ва-луте – објашњава Самарџић.

Према његовим речима, због пада еурибора на тржишту Европске уније са 5,31, колико је износио у октобру, на 2,5 колико је тренутно, дошло је до смањење рата за стамбене кредите, са варијабилном каматном стопом.

- Збога тога су стамбени, као и кредити за реновирање и адаптацију сада изузетно повољни, јер пад еу-рибора се дешава само онда када је криза, тако да би грађани који су размишљали о узимању ове врсте кредита сада требали да искори-сте овај моменат – саветује Новак Самарџић, напомињући да је еурибор заправо цена капитала у Европској монетарној унији.

С. М.

Иако је светска економ-ска криза закуцала

на врата бројних великих фирми и компанија, не би се могло рећи да она утиче и на мале предузетнике и трговце у Шиду. Јер и без кризе која је управо на-ступила, како кажу, њима посао већ неколико година уназад не иде онако како су планирали и предвиђали.

То су нам потврдили и у продавници обуће „Фе-никс“.

- Пад промета приме-тан је већ две три године уназад. Људи не купују ни оно што је на снижењу, него само сезонску обућу. У нашој продавници робу дајемо на одложено плаћање, на синдикалне кредите и на све врсте кар-тица, што муштеријама си-гурно олакшава плаћање. Да није тако, не знам како би уопште и имали промета – каже продавачица у „Фе-никсу“.

Слична ситуација је и у дечијем бутику „Кла-

сик“. Продавачица Лидија Лакић каже да се купује углавном само оно што је неопходно, а то је најчешће козметика за бебе.

- Мислим да је раз-лог томе чињеница да су се људи истрошили због свих ових празника који су недавно били. Ми држи-мо одећу и козметику за новорођенчад, али и за старију децу, узраста до 14 година. Увек имамо нешто на попусту, честа су нам и сезонска снижења, тако да верујем да ће купаца бити, само треба сачекати да се у финансијском смислу „опо-раве“ од празника – каже Лидија.

И раднице прехрамбене продавнице „Центропро-мет“ кажу да се код њих ових дана купују само хра-на и артикли неопходни за кућу, док су нешто бољи били само новогодишњи пазари.

Нешто већа гужва него у осталим радњама ових дана је у бутику „Парип“, који

већ традиционално има најниже цене одеће и обуће у граду. Међутим, без обзи-ра на бројност муштерија, Слађана Пањик, продава-чица, каже да је продаја у последње време опала и да се највише купује дечија гардероба.

- Углавном су родитељи поновили децу сад за по-лазак у друго полугодиш-те, док су они себи слабије куповали, иако је код нас могуће пазарити на више месечних рата – каже Слађана.

У парфимерији „Кава-ли“, која држи углавном луксузну и квалитетну коз-метику, кажу да је продаја у последње време драстич-но смањена. Као могући разлог за то продавачица наводи податак да у овој радњи нема ништа „без чега људи не могу“, те да када је у питању штедња, козметика је сигурно прва ставка од које се креће.

С. Михајловић

МИЛЕНКО ДАБИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ШИД

Година штедње је пред намаУколико би дошло до умањења буџетских прихода мимо плана и очекивања, трудићемо се да рестрикција буде сразмерно једнака на свим нивоима и код свих корисника – каже први човек шидске општине Миленко Дабић

Миленко Дабић, председник Општине Шид

НОВАК САМАРЏИЋ, УПРАВНИК SOCIETE GENERALE БАНКЕ, ЕКСПО-ЗИТУРЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Криза донела пад еурибораЗбог пада еурибора на монетарном тржишту Европске уније са 5,31, на 2,5, дошло је до смањење рата за стамбене кредите са варијабилном каматном стопом – каже Новак Самарџић, управник „Societe Generale“ банке, Експозитуре у Сремској Митровици

Новак Самарџић

АНКЕТА: ШТА КАЖУ ГРАЂАНИ

Тешко и без кризе

Продавница обуће „Феникс“


� СРЕМ�У�СВЕТЛУ�СВЕТСКЕ�ЕКОНОМСКЕ�КРИЗЕ

Стеван Синђелић, агроном, Сремска Митровица: Након престан-ка радног односа у струци, бавим се таксирањем. Новца је јако мало, а то значи да нема ни могућности за додатну штедњу, већ само за пре-живљавање и плаћање месечних рачуна. Грејем се тако што купујем по неколико метара дрвета, али се и то максимално штеди. Оно што преос-тане, једва буде довољно за храну. Да радим у струци, ситуација би била далеко боља. На жалост, после поражавајућих приватизација, у равном Срему нема посла за многе агрономе, нити су новопеченим власницима предузећа потребни стручњаци. По мени, код нас је светска криза одавно присутна па се одавно и штеди.

Агим Дрмаку, координатор за ромска питања, Беочин: Криза је евидентна, како гло-бална, тако и на локалном нивоу. Ако се има мало, о штедњи је тешко и говорити јер стално штеди готово 90 одсто људи. У петочланој породици где је троје школара-ца, 45.000 динара с колико располажемо, ускраћено је скоро све. То деца најбоље осете, а ми старији смо се већ навикли и на нама штедимо где год то можемо. Последњи излаз је штедња на храни, месу, воћу и гардероби. То је једино преостало.

Младен Шево, Инђија: О било каквој штедњи у овој години нема ни речи, јер и до сада се трошило само на оно што се мора. Евен-туалне веће трошкове у овој години надомес-тићу већим радом и ангажовањем.

Александар Живковић, пензионер, Беочин: Глобална економска криза је наста-ла можда спонтано, али можда и намерно. Код нас је присутна већ годину дана, а власт као да је неспремна за овакву ситуацију. Од нас се очекује да штедимо, а бирократија на челу с Владом Србије не зна за рестрикције и штедњу како би својим примером показала да је дошло до штедње. Морају конкретно показати да и они штеде. Какво је време дошло, новине више ни викендом нећу читати, а позоришта и бање ћу се само сећати.

Весна Степановић, Инђија: Тешко да ћу у овој години моћи да уштедим и један једи-ни динар јер ћу имати додатне трошкове. Једно дете креће на факултет, друго у средњу школу.

Две матурске вечери и два уписа нас чека. Оно што смо протеклих година уштедели сада ће бити на удару трошкова.

Гордана Цветић, продавац, Шид: Жи-вимо скромно и штедимо на сваком кораку. Мислим да нећемо штедети само на хигијени и храни. Смањена је вожња аутомобила, пази се на потрошњу струје и углавном се троши у јефтинијој тарифи. Свака већа ставка пред-ставља проблем и поред могућег кредита. Све у свему, значајније уштеде не може ни бити јер смо се већ навикли на живот без луксуза.

Никола Богдановић, Инђија: И про-теклих година смо скромно живели, немамо више на чему да смањујемо трошкове јер се све своди на храну и плаћање комуналија.

Милан Радивојшић, председник Мес-не управе Бачинци: Увек сам био штедљив, тако да суштинских промена понашања неће ни бити пошто расипања није ни било. Храну имам, тех-ника служи, а за сваки динар мора да се зна где иде. Хранимо пилиће, свиње, а на земљи узгајамо воће и поврће, тако да је на селу свега у кућној радиности, макар што се тиче хране. То је најважније јер је храна одавно скупа за обичан кућни буџет.

Ана Марковић, Инђија: Ми смо прак-тично у последње три године стално у кризи. Права је уметност преживети са 14,5 хиљада динара месечно, колика је моја пензија. Зна-

чајан део новца одлази за лекове мени и супругу, а остало за храну и комуналије.

М.МилеуснићЗ. Г. Стефановић

Буџет за 2009. годину, како је образложио председник

Општине Беочин мр Богдан Цвејић, биће реалан, трош-кови ће се задржати на нивоу прошлогодишњих, али ће ис-товремено имати и развојни карактер. Планирани приходи од око 818 милиона, чак за 75 одсто већи у односу на ребаланс 2008, могли би унеколико да унесу забуну с обзиром на опш-ту светску финансијску кризу и њене негативне ефекте на нашу привреду. Ипак, и у беочинској општини ће се и те како штедети и стезати каиш. А што би распо-ложивих средстава требало да буде више, ваља захвалити оче-киваним значајним улагањима Републике и Покрајине.

Половина буџетских сред-става, тврди наша саговорни-ца Марина Прекогачић, шеф службе финансија, трошиће се на инвестиције, опремање и из-раду планске и пројектне доку-ментације. А све то је предуслов за даља улагања у изградњу и развој постојеће инфраструк-туре. Циљ је да се отвори што више нових радних места, али и помогне онима које ће криза највише погодити - пензионе-рима, незапосленима, ђацима и студентима.

- Главни носилац развоја, као индиректни корисник, је наше ЈП "Грађевинско земљиште и путна привреда". Планиране су инвес-тиције у висини од 154,5 мили-она динара, од тога из буџета 45 милиона, а из Фонда за ка-питална улагања 109,5 милиона динара. Када је реч о опреми, значајна улагања се предвиђају у ЈКП "Беочин" (скоро 25 ми-лиона), у Дом здравља "Душан Савић Дода", ЈП "Топлана", ЈП "Грађевинско земљиште и путна привреда", као и Општинску уп-раву. Такође, средства ће бити усмерена за реновирање основ-

них школа у Беочину и Сусеку, затим за Предшколску установу "Љуба Станковић", Културни центар и друго - каже Марина Прекогачић.

С обзиром на значај, али и не мале потребе месних заједница, за њихове инвестиције и ин-вестиционо улагање из буџета је планирано око 143 милиона динара. Такође, и ту се очекују значајна покрајинска и репуб-личка средства.

Иначе, Беочинци и даље ра-чунају на не мали допринос свог Фонда за реализацију социјал-ног програма, у који се сливају заједничка средства компаније Лафарж БФЦ и саме Општине. Ове године, средства од 62 ми-лиона динара, биће скоро рав-номерно распоређена за Спорт-ски савез општине, довршење Спортско пословног центра и опремање Културног центра у Беочину.

Овде се, такође, предвиђају знатно већа издвајања за пре-воз ученика, помоћ најугроже-нијим пензионерима и други ви-дови социјалне бриге. Имајући све ово у виду, истиче наша саговорница, очекивања су да ће реализација буџета за 2009. годину допринети бољем живо-ту и вишем стандарду свих ста-новника беочинске општине.


Потребно је брзо реаговати, предузети мере за убла-

жавање економске кризе. Оно што општине могу да ураде је да реално сагледају стање и предузму одговарајуће мере у складу са датом ситуацијом – каже Радмила Грумић, начел-ница за финансије у Општини Стара Пазова. По њеним речи-ма у овој општини су предузете мере које ће ублажити после-дице економске кризе. Прва мера која је примењена односи се на опрезност у планирању буџетских прихода приликом израде буџета за 2009. годи-ну. Друга мера се састоји у још већем опрезу приликом извр-шавања расхода а нарочито у првом тромесечју ове године, с обзиром да ће се најјачи ефек-ти кризе манифестовати у пе-риоду март-април-мај месец.

Такође, уведена је штедња на свим нивоима, примењено је рационално трошење буџетс-ких средстава и наложено је свим буџетским корисницима да се понашају у складу с тим.

Г.М.

СТАРА ПАЗОВА

Штедња на свим нивоима

Радмила Грумић

МАРИНА ПРЕКОГАЧИЋ, ШЕФ СЛУЖБЕ ФИНАНСИЈА У БЕОЧИНСКОЈ ОПШТИНИ

Развој као одговор на кризу

Марина Прекогачић

АНКЕТА : КАКО ШТЕДЕТИ У ЕКОНОМСКОЈ КРИЗИ ?

Дошло време да се мери сваки динар



Како глобална економ-ска криза засигурно неће

заобићи ни локалне самоупра-ве, о томе шта општине реално могу учинити на ублажавању те пошасти која све више узне-мирава свет, говори Горан Вуковић, председник Општи-не Рума:

-Влада Србије је, колико сам упознат, направила нацрт до-кумента у вези са надолазећом светском економском кризом, за очекивати је да ће одређена упут-ства и сугестије стићи и ди локал-них самоуправа. До тада, једно је сигурно - штедња на свим нивои-ма је основни задатак. Да бисмо заштитили буџет, договорено је са свим јавним предузећима да све трошкове, сем зарада, умање за 20 процената. Наш буџет је развојни, али је у њему посебно истакнута социјална димензија: значајна средства ће бити усме-рена на помоћ најугроженијим породицама са територије рум-ске општине. У том смислу већ смо одобрили одређена средства,

председник Скупштине општи-не Ненад Боровић сваке сре-де прима грађане и упознаје се с њиховим проблемима. Могу да приметим да је притисак на оп-штину велики, у овом моменту та помоћ је минимална, али важ-

на за преживљавање до неких бољих времена.

По речима председника Вуковића, највећи проблем је висока стопа незапослено-сти: на бироу рада је тренутно 5.500 незапослених, тај број је сигурно и већи јер се ту нису пријавили сви незапослени, а неки су у међувремену скинути са евиденције. У вези с овим про-блемом, предузеће се одређене мере:

-У марту ћемо организовари сајам запошљавања, у сарадњи са Националном службом запошљавања. Биће консултова-ни сви послодавци са територије ове и околних општина, да раз-мотре своје потребе за новим упошљавањем. Очекујемо да ће у односу на сличне манифестације, овога пута посао наћи далеко већи број људи. Што се тиче Општин-ске управе, нових запошљавања неће бити, у јавним предузећима је евидентан вишак запослених, на сваком радном месту је го-тово двоје запослених. Јако је битно у наредном периоду спре-чити отпуштања запослених, што се у неким предузећима већ примећује, с тим у вези мора се разговарати са послодавцима-каже Вуковић.

О могућим шансама за ублажавање економске кризе, председник Вуковић још истиче:

-Имамо наговештаје да ће у 2009. години Република Србија издвојити одређена средства за јавне радове. На тај начин један број незапослених људи ће током грађевинске сезоне имати по-сао и колико-толико обезбеди-ти егзистенцију своје породице. Очекујемо да ће се то десити већ крајем фебруара, трудићемо се да пријавимо што већи број радо-ва. Рачунам да ће бар 50-ак људи наћи посао док трају ти радови, за почетак и то је нешто.

К. Кузмановић

Поводом светске економске кризе која све озбиљније

куца и на наша врата, запо-слене у Општинској управи у Иригу питали смо да ли постоји систем мера да се надолазећа криза ублажи, другим речима шта ће се на нивоу општине учинити да би последице те кризе биле што безболније.

Одговор на ова питања дао нам је у кратким цртама председ-ник Општине Ириг др Радован Ерцеговац:

-Наравно да ће се предузе-ти одговарајуће мере штедње које могу дати одређене резул-тате. Најпре, треба смањити јавну потрошњу, другим речи-ма не подизати плате, све то уз поштовање законских основа о платама. Верујем да је могуће смањити режијске трошкове у свим срединама, па и у Иригу. У свему овоме важно је имати на уму да живот иде даље и да у том смислу треба завршити за-почете инвестиције и припремати пројектну документацију за нове пројекте у наредној години. Тиме ће се обезбедити запосленост одређеног броја људи.

О видовима уштеда на нивоу општине председник Ерцеговац каже:

- Битна је и енергетска ефи-касност. У насељеним мести-ма иришке општине урађени су пројекти јавне расвете чиме ће се знатно смањити потрошња елек-тричне енергије. То се односи и на школе и пројекте осветљења у њима.

О зарадама запослених и но-вим запошљавањима др Ерцего-вац истиче следеће податке:

- У Општини Ириг нису повећаване плате запослених и

ту смо на доњем делу табеле у Срему и околини. Једноставно, док траје криза, нема повећања броја запослених. Запошљавање ће се обављати само природним путем, заменом за раднике који су у међувремену испунили услов за пензију.

Шансе мештана иришке оп-штине у смислу преживљавања и евентуалног налажења по-сла свакако леже у постојећим и будућим радним зонама - привлачење нових инвести-тора и заснивање неке нове производње увек је нова шанса за посао. Како Ириг има веома повољан географски положај, шансе за туристичку привреду и рурални развој су нешто што свакако треба искористити.

К. Кузмановић

Прави ефекти кризе у оп-штини Пећинци још увек

се не осећају. Сигуран сам да у овом тренутку нико не може да предвиди какве ће бити пра-ве размере последица светске кризе у Србији и колико ће, и на које све начине, светска криза утицати на нашу при-вреду, па самим тим и на сва-кодневни живот грађана наше општине, каже у разговору за „Сремске новине“ председник Општине.

-Један од значајнијих сег-мената када је у питању живот грађана свакако су инвестиције у инфраструктуру. Ми смо у прошлој години започели низ послова у области инфраструк-туре, попут изградње гасовода и канализације и ти послови се настављају. Са реализацијом програма инфраструктурних радова Фонда за грађевинско земљиште и других фондова из којих се финансирају радови по насељима наше општине, а који имају за циљ да олакшају живот нашим грађанима, нисмо престајали и ти радови ће бити

приведени крају, тако да гледа-но из тог угла, последице светске кризе у нашој општини се још увек не виде.

Могуће последице светске кризе на животни стандард на-ших грађана узели смо у обзир и приликом израде буџета за 2009. годину. Локална самоуправа је већ у 2008. години више пажње посветила социјалној заштити грађана и побољшању ученич-ког и студентског стандарда и тај тренд је настављен и у овој годи-ни. Примера ради, за ову школску годину општина Пећинци је поде-лила двоструко више стипендија него у прошлој, а повећана су и давања у области социјалне за-штите. Све те кораке смо преду-зели, управо са циљем да у усло-вима кризе помогнемо грађанима да је лакше преброде.

Наравно, када говоримо о кризи, најважније питање је питање радних места. Нас тре-нутно највише охрабрује то што потенцијални инвеститори, за сада, не одустају од својих на-мера. Ми са своје стране, као локална самоуправа, чинимо све да их охрабримо да своје

планове реализују и да овде отворе фирме и запосле људе којима је посао потребан, јер је обезбеђивање посла за незапо-слене и очување постојећих рад-них места, најбочји начин да се изборимо са кризом.

Уколико успемо да настави-мо са реализацијом планираних инвестиција, макар и у смањеном обиму, постоје реалне шансе да се последице светске кризе по наше грађане, ако не потпуно отклоне, онда у сваком случају у многоме умање. Г.Мајсторовић

СП „Ласта“ Београд ад, највећи српски превозник

у чијем је систему и ПО „Ласта Срем“ свакако ће осетити по-следице економске кризе која погађа сваки сегмент српске привреде. Београдска „Ласта“ је фирма која има 4.000 за-послених и која као и све ве-лике фирме и системи чека приватизацију. Није се ре-структуирала. –Тендер који је расписан за приватизацију није успео и вероватно се очекује поновно расписивање тендера али „Ласта“ остаје нерастерећена, што, свакако отежава економску ситуацију у предузећу – каже Миро-слав Стојимировић, дирек-тор сремске „Ласте“, говорећи о ефектима кризе који, не-миновно погађају и превоз-нике. Све варијације курса евра погоађаће ЛАСТУ јер је та фирма по речима господи-на Стојимировића у последњих пет година купила 400 аутобу-са и има отплате тих аутобуса.

–А кад говоримо о „Ласти Срем“, ту имамо једну специфичност, а то је да је ова криза изоштрила односе и услове пословања. СП „Ласта“ Београд као акционар-ска, некадашња „државна“ фир-ма имала је субвенције од града Београда које су одлуком Скуп-штине града ове године смањене с прошлогодишњих милијарду и двеста на осамсто милиона дина-ра а тај колач деле и друге фир-ме које су ушле у организовани превоз града Београда. Тако је и „Ласта Срем“ из дотација на ни-воу града изгубила око 30 одсто месечних прихода. Из разлога што ми у Војводини с аспек-та града Београда више нисмо укључени у његов приградски саобраћај изгубили смо дотације – каже директор сремске „Ла-сте“. Искључењем из приград-ског саобраћаја града Београда, сремски превозник није више у јединственом тарифном систему

„СП „Ласте“ Београд.– Имамо посебне маркице.

Наше маркице више не важе у Бограду и градском превозу и то је оно што није добро за грађане Срема – оцењује госпо-дин Стојимировић. Међутим, он наглашава да путници овог срем-ског превозника неће осетити све оно што погађа сремску „Ласту“. Они ће се и даље безбедно вози-ти у удобним, чистим и топлим аутобусима а запослени ће се трудити да им пруже квалитетне услуге. Мере штедње завешће се унутар самог предузећа. – Прво, смањићемо број запосле-них. Ко испуњава услове, ићи ће у пензију. Друго, смањићемо све трошкове од 10 до 15 одсто, држећи се упутстава које смо до-били од нашег пословодства. И треће, смањићемо инвестиције за 50 одсто. Ми нећемо имати неки унутрашњи конфор али то грађани неће осетити- наглашава господин Стојимировић, додавши да је на нивоу београдске „Ласте“ формиран кризни штаб који ће из месеца у месец пратити шта је од препорука у вези штедње оства-рено на нивоу целе фирме и из-вештавати генералног директора. Г.М.

МИРОСЛАВ СТОЈИМИРОВИЋ, ДИРЕКТОР ПО „ЛАСТА СРЕМ“

Криза погађа и „Ласту“

Мирослав Стојимировић, директор „Ласте Срем“

ГОРАН ВУКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ РУМА

Могућност јавних радова

Председник Општине Рума Горан Вуковић

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ПЕЋИНЦИ СИНИША ВУКОВ

Обезбеђивање посла и очување радних места

Синиша Вуков

ДР РАДОВАН ЕРЦЕГОВАЦ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ИРИГ

Смањити јавну потрошњуНеће бити ни повећања запослених

Др Радован Ерцеговац, председник Општине Ириг


У ствари шта ви радите у Љубљани ?

- Покварио ми се аутомобил и сад се налази у једној гаражи на поправци. Не може да се нађе тај део овде у Љубљани па су га поручили у Загребу. И сад чекамо. Треба да идем у Беч.

- Радите у Аустрији.- Да, у Бечу.- Одмах сам запазила да ваше одело не потиче из Југославије.- За једну ожалошћену жену имате добру моћ запажања !- Ако ми још једном поновите да сам ожалошћена жена бацићу вам ову чашу у

лице !- Обећавам да више нећу, али ако останем још пет минута без јела почећу вас да

једем. Имате ли неку идеју где би могло да се једе у ово доба дана. Само код мене јер не видим никакво друго место где може да се једе у ово време.

- Па шта чекамо ?Имала је један „пежо 504“ скоро нов, а возила је као мушкарац. Покрети су јој

били нагли и секла је кривине као да вози на релиу. Сукња јој се попела скоро до гаћица због наглог притискања педала. Имала је ноге које су могле завести највећег свеца у црквеним канонима. Што ме је јако зачудило то је телефон у колима ! Било је мало вероватно да би један обичан грађанин Југославије могао имати телефон у колима. Од како смо ушли у кола и цело време пута није про-словила ни реч, само је гледала испред себе и чврсто држала волан. Приметио сам да смо стигли у предграђе Љубљане. Ту су почињале индивидуалне куће са баштама. Паркирала је кола испред једне мање куће са два улаза. Попесмо се на спрат где су била два стана. Приметих да су њена врата имала две " Фишет " браве. Откључала је врата пажљиво скоро без шума. Ето стигли смо у моје гнездо. На-пуштам вас на неколико минута а ви нађите у бифеу шта вас буде интересовало. Идем да се пресвучем и мало освежим.

- Хвала на пићу, доста сам већ попио ове ноћи. Треба ми нешто да бацим у кљун.

- Молим за мало стрпљења. Ако се стрпите само петнаест минута направићу вам краљевски оброк. Невероватно је колико су мушкарци слични кад су гладни !

Нестала је иза једних врата. Просторија у којој сам био наликовала је на салон и трпезарију. По зидовима неколико слика и једна прилично добра копија Мироа. Намештај једноставан и јак ; понос Словенаца из деветнаестог века. Њена ручна торбица је лежала на једном канабету. Нешто ме је терало да завирим у њу. Нисам могао да одолим тој напасти. Један пистољ « ЦЗ-7,65 » ми паде у очи чим сам је отворио. Отворих новчаник : возачка дозвола и службена карта федералног офи-цира СДБ ! Вратих све на своје место и седох у једну фотељу. Једним погледом обухватих целу просторију и почех мало детаљније да запажам разне предмете у њој. На једном столу приметих неке дневне новине. Са изненађењем констатовах да је то руска « Правда », московско издање. Мајку му, шта се то дешава ? Какво је то сад срање ? Узех један ТВ програм правећи се да га читам. Она уђе у просторију обучена у собну хаљину боје вина и стаде испред мене. Деколте јој је био тако дубок да јој се скоро видео пупак

Добро почешљана коса јој је падала низ рамена. Класична слика жене која хоће по сваку цену да заведе човека.

- Ти си једна права провокација за нас бедне мужјаке.Насмешила се и погладила ме по образу. Више нисам био гладан.- Не мичи се одавде, за петнаест минута ћеш добити један прави србијански до-

ручак. Како се ти у ствари зовеш ?- Михајло.- То звучи руски. А ја се зовем Драгица. - Добро си погодила, мој је отац био Рус.- А сад идем у кухињу…- Нисам више гладан !Она ме радознало погледа и поче да свлачи собну хаљину…

***

10.

Степски вук, ја кружим, ја кружимСнег је по свуда на овом светуНа дрвету гавран удара крилимаАли нигде нема једне срнеНи једног зеца.(Х. Хесе : " Степски вук ")

- Михајло, ти одлазиш ?Било је девет сати и ја сам таман отварао врата спремајући се да изиђем. Задњих

неколикои сати са Драгицом се не могу описати нашим сиромашним људским језиком јер је то било божанско време. Драгица није била људско биће, била је то једна Богиња. Не, била је то једна права људска женка…

- Нисам хтео да те пробудим.- Мушкарци никад неће разумети жене, нити су их никад разумели.- Не верујем да постоји човек који може разумети жену.- Можда је и боље тако. Чим један човек успе да разуме жену постаје хомосек-

суалац ! Приближих се и пољубих је једним дугачким пољубцем. - Ти си нешто најлепше што ми се десило у задњих десет година.

- Каква је била она од пре десет година ?- Заборавио сам… Имам ли право на твој број телефона ?- Свакако, ено ти је моја карта на столу.- Довиђења моја мала срно !- Довиђења мој велики вуче. Имаш право да ме позовеш дању и ноћу у било

које време.Киша, мешана са снегом ме дочека на улици. Нисам познавао овај крај Љубљане,

знам само да је био прилично удаљен од центра града. Приметих једну телефон-ску кабину на једно стотинак метара и потрчах према њој. Мало трчања ми неће шкодити. Позвах такси и остадох у кабини чекајући га да стигне. Почех да се присећам и анализирам задњих 48 сати. Немогуће је да још нисмо примећени од стране разних ловаца ЦИА или неког другог, па чак и наше сопствене куће. Неко је знао да смо ту. Драгица не може бити пука случајност. То се дешава само у јефтиним америчким филмовима. Драгица је сигурно била дупли агент : КГБ виа СДБ. Тренутно сви ти ловци нас само посматрају, или? Или нас штите ? Драгица је била највећа загонетка. Показала је мало више ревности у нашем односу. Али ипак је показала и неке ствари које не могу да се тако лако одглуме. Она је ипак само једна жена. Рекло би се да почиње етапа једне велике љубави. Али на несрећу не могу себи дозволити један такав луксуз… Такси стиже и свирну. Брзо се стрпах на задње седиште и рекох :

- Потребан ми је ваш такси на једно мало дуже време. Прво ме одвезите у неку робну кућу где се може купити све што човеку треба. После тога ћете ме одвести у ауто-камп, а после ћемо да се одвеземо у болницу.

- Коју болницу, има их три у Љубљани ?- Ону која није далеко од ауто-кампа.Око једанаест сати сам ушао у собу код Орлова. Дочека ме као да је видео рођеног

брата. Видео сам по његовом осмеху да је веома задовољан што сам дошао. - Опет си спавао ?- Користим затишје. За сада могу да спаваам јер знам да си на сигурном месту.- Немој да мислиш да ти нешто приговарам, само ме чуди да касниш, то није

твоја навика, ти си један тачан тип.- Ти си постао као нека зла јетрва. Знаш добро да немам превоз какав бих ја

хтео. Поред тога продавнице се отварају тек у девет сати. То је проузроковало мало закашњење.

- У реду, извини…- Ево, купио сам ти добрих словенских јабука и крушака. Купио сам ти шах и

један добар транзисторски радио који чак има и кратке таласе, тако да можеш слушати Токио. Ево ти и твоја торбица за тоалету.

- То је све ? !- Не ; Нашао сам ти само два пара новина : « El Paeze » i « Il Giente ». Купио сам

ти и две флаше доброг црногорског пива !- Само две ? !- Зато што се секирам и бринем за твоје здравствено стање.- Причам ти причу ! Ти мораш да научиш бити мало флексибилнији.- По твом алкохоличарском мишљењу, требао сам донети гајбу пива да би ме ти

сматрао флексибилним ?- Зашто да не ?- Зато што не смем дозволити да још једном сломиш ногу.Нисам требао то да му кажем, али хтео сам да му мало скочи андреналин.

Реакција је уследела као олуја :- Бог те јеб’о, ти још увек мислиш да је та незгода била везана за флашу ? ! Па

кретену један, ја могу да попијем флашу најјаче водке и да скочим из воза при брзини од 80 километара ! Шта ти мислиш да сам ја један почетник. Знаш ли деби-лу један зашто ти ниси ништа сломио ?

- Зато што имам еластичне кости, а баш би волео да чујем твоје цењено мишљење.

- Зато што си срећко. Имао си срећу да паднеш на раван терен ! Сети се каква је била видљивост и какве су каменчине биле око нас. Ти си непоштен ако ми то будеш у будуће приговарао !

- Имаш донекле право… немој одмах да се љутиш, зезам се мало с тобом. Ево, отворићу ти једно пивце да смириш нервни систем…

- Не, нећу пиво ! Ако хоћеш стварно да ми учиниш задовољство, нађи ми негде једну добру кафу, јер оно што сам јутрос попио личи на магарећу пишаћку. Има један аутомат у дневној соби, друга врата десно у ходнику.

Нађох лако аутомат и узех две кафе. У тој дневној соби приметих једног типа у кожној јакни који је седео у фотељи и читао београдску « Политику », а те новине се штампају ћирилицом и зато су се слабо продавале у Словенији. Његова фаца није била српска. Био је изразито плав као већина Руса. Могао сам се кладити да је дошао из СССР. Реших се да о овоме поразговарам са Орловом. Улазећи у собу застадох забезекнуто пред сценом коју затекох. Орлов је лежао на стомаку разголићених гузова а једна болничарка га је пљескала по десном гузу левом руком док је у десној држала празан шприц. Ја сам стигао тачно кад је завршила и сад га је пљескала да би лек боље продро у ткиво. Говорила му је нешто на словенском, а он јој је одговарао псовкама на руском. Чим ме је угледао поче да се дере :

- Михајло, брате терај ову вештицу од мене !- Пусти жену да заврши свој посао, а кад оде имаћу нешто интересантно да ти

причам.-Чим је болничарка изишла, Орлов стави прст на усне и рече :- Попићемо кафу а онда ме изведи мало у двориште јер имам жељу да удахнем

мало свежег ваздуха.Док смо пили кафу Орлов је био веома ћутљив, није хтео ништа да говори. За-

тим сам га сместио у инвалидска колица и спустио лифтом у приземље. Киша више није падала али је било много воде на стази у парку. Никога није било у парку тако да смо могли причати шетајући се. Изложих му моје запажање у дневној соби, затим сам му испричао мој доживљај са Драгицом. Уместо да се забрине због свега тога он рече :

- Да ли се барем добро туца та твоја СДБ-ејка ?- То је све што имаш да кажеш ?� (Наставиће�се) Забрањено копирање и прештампавање

Zlat no ru noFEQTON SREM SKIH NO VI NA (17)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski ì vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

EKS Klu ZIV NA IS pO VEST Ô VE KA KO jI jE uÊ STVO VAO u NAj VE ]Oj [pI juN SKOj

AFE RI 20. VE KA

Среда, 28. јануар 2009. 27SPORT

ЏУДО

ФУДБАЛ

На Изборној Скупштини Спорт-ског савеза Пећинаца, за но-

вог председника изабран је Дра-ган Дестовић (представник ОФС Пећинци). Чланови Управног од-бора су: Саша Рељић (Карате клуб Срем Шимановци), Ђорђе Видаков (ФК Словен, Сибач), Синиша Сарић (ФК Слобода, Доњи Товарник) и Зоран Саџак (ФК Сремац, Деч). Надзорни одбор чине: председник Милан Степановић (ФК Ловац, Карловчић) и чланови Владимир Шарић (Шаховски клуб Шиманов-ци) и Зоран Стојановић (Боћарски клуб Шимановци). Мандат новоиз-абраног Спортског савеза је четири године.

- Акценат Спортског савеза у овој години биће школски спорт - истакао је Деспотовић. - Уоста-лом, то је и препорука ресорног министартста и републичког Са-веза спортова, а клубови ће мо-рати максимално развити сарадњу са школама, односно да више

сарађују са педагозима физичке културе.� Ж.�Радивојевић

СКУПШТИНА�СПОРТСКОГ�САВЕЗА�ПЕЋИНАЦА�

Драган�Деспотовић�председник

Драган Деспотовић

На пригодној свечаности у Основној школи "Свети Сава" у

Сремској Митровици директорица сремскомитровачке филијале Волкс банке Драгица Радованов уручила је више десетина дресова најмлађим категоријама Одбојкашког клуба "Први темпо".

- Паралелно са редовним ак-тивностима, наша банка пома-же најмлађем узрасту да се што здравије развија уз спорт. Овога пута поклонили смо 70 дресова, а

ми ћемо наставити улагања у спорт тако што ћемо за најмлађе спорти-сте обезбедити и спортске реквизи-те -каже Драгица Радованов. - Без обзира на економску кризу, банка ће наставити да улаже у ову об-ласт.

Заменик председника Скупшти-не града Зоран Мишчевић изјавио је да је ово леп гест којим је банка показала висок степен друштвене одоговорности.

М.М.

ЛЕП�ГЕСТ�"ВОЛКС�БАНКЕ"

Дресови�за�одбојкаше

Први темпо у новим дресовима

Медаље�ЛаћарцимаЏудисти ЛСК-а из Лаћарка

освојили су протеклог викен-да прве медаље у овој години. На Светосавском купу у Новом Саду, у конкруренцији 430 такмичара из 42 клуба, освојили су шест златних, четири сребрне и једну брознану медаљу. Златне медаље освојили су Мирјана Панић, Нада Панић, Ва-лентина Шћурк, Јово Ђаковић и Дра-ган Бојић, сребрне Мирјана и Нада Панић, Борис Сладић и Жељко Панић,

а бронзану Александар Дебељак.Успешни су били и на Међународном

турниру "Бранко Маркович Чађа" у Зрељанину где су у конкуренцији 222 такмичара из 23 клуба, освојили седам медаља од којих пет злат-них. Злато на турниру у Зрењанину освојили Никола Воркапић, Борис Сладић, Данијел Жабић, Валентина Шћурк и Нада Панић, а бронзане медаље Никола Воркапић и Борис Сладић.

Рођени Митровчанин, велемајстор Драган Косић, најбољи шахиста

свих времена на овим просторима je већ уобичајано новогодишње и божићне празнике проводиo у дому својих родитеља где се одмарао и црпео снагу за мечеве у долазећој сезони. Била је то прилика да посе-ти редакцију "Сремских новина", ли-ста који је педантно и континуирано пратио његов развој и изузетне ре-зултате, које је већ као пионир по-чео да постиже у магичној игри на 64 поља. Његови домаћини били су директор "Сремских новина" Драган Ђорђевић, главни и одговорни уред-ник Јованка Зурковић и директор маркетинга Златко Зрилић. Осве-жена су сећања на почетке Драгана Косића, који су најављивали сјајну каријеру, а што се и догодило.

Косић је похађао школу "Вла-димир Назор", док је прва знања о тој древној игри стекао у седмој години.

- Када сам имао 10 година са мном је почео да ради врсни пе-дагог Иван Јурић. Изузетно ми је помогао да стекнем прва, основна знања из шаха. Радио је и са други-ма. Није му било тада равног у том послу, коме је био сав предан. Имао је изузетно богату шаховску библи-отеку. Није имао потомство, не знам шта је сада с њом - сећа се својих почетака Драган Косић.

У тринаестој години постаје војвођански, а годину дана касније и првак Србије у пионирској конкуренцији. Године 1984. био је најбољи у Европи у тој узрасној категорији. Ређају се се врхун-ски резултати и у омладинској конкуренцији. Постаје национални, па интернационални мајстор, док је велемајстроску титулу освојио у 25. години.

Наступао је за митровачки Срем, клуб у коме је и поникао, у време када је он имао своје звездане и непоновљиве тренутке. Највећим успехом митровачког

шаха у екипној конкуренцији, свакако се сматра друго место у Другој савезној лиги тадашње Југославије, на првенству у Пули 1982. године. За екипу Срема на-ступао је и млађани Косић и оства-рио скор који тешко да ће бити поновљен. Од 11 могућих, освојио је чак 10,5 поена и тако изузет-но допринео успеху своје екипе.

Већ као афирмисан играч, као члан екипе ЈИК Банке био је за-служан што је она постала првак државе.

Косић је сјајним партијама изборио место у државној репрезентацији. Играо је заједно у екипи с великанима нашег шаха, као што су Дамјановић, Љубојевић, Поповић и други. У посебном сећењу

му је остала наша доминација на Балкану крајем осамдсетих година.

Посебно тужним догађајем у каријери сматра наступ наше олимпијске репрезентације у Де-брицину 1992. године, чији је и он био члан.

- Одиграли смо само један меч, а затим нам је саопштено да се не можемо даље такмичити, јер су нашој земљи уведене санкције. Ни данас ми није јасно каве је везе имало бомбардовање пијаце на Маркалама и наш наступ на овом такмичењу - с огорчењем и сада го-вори прослављени велемајстор.

Косић касније одлази у Под-горицу, где наставља успешну каријеру на турнирима, клупским такичењима, а постаје и репрезен-тативац Црне Горе.

Он данас живи између Подгори-це и Будимпеште, а брани боје клу-бова из чак из четири земље: Црне Горе, Србије, Републике Српске и Србије.

- Шах је много напредовао. Распадом Совјетског Савеза мно-ги врсни велемајстори отишли су у друге земље, или наступају за селекције држава које су по-стале самосталне. У западним земљама шаху се придаје знатно већа пажња него раније. Долазе генерације, које брзо сазревају. Ми данас имамо петнаестогодишшњаке који могу успешно да се носе с водећим велемајсторима света. Конкуренција је све жешћа, тако да је све теже стићи и опстати у друштву најбољих - тврди Косић.

Може ли се живети од шаха ? Да - одговара Косић, али се томе мо-рате потпуно посветити и стално се доказивати.

Данас се на велемајстроским турнирима најбоље пласираним дају вредне награде. То, међутим, могу само богати. У Србији одва-но није било јаког велемајсторског

турнира, јер смо сиромашна земља. Најчешће се организују брзопотез-ни турнири, али то је нешто друго.

- Занемарен је рад са најмлађима. Срем се у том погледу не разликује од других средина у земљи. Знат-но је узнапредовао компјутерски шах. Некада је бољи мајстор мо-гао да савлада компјутер. Данас , компјутер је у стању да побе-ди и најбоље играче света - каже Косић.

Косић се до скора ослањао на класичне анализе и припреме за наступ за шаховском таблом. Но, време чини своје и он се више не раздваја од компјутера.

И поред активног играња на тур-нирима, за клуб и репрезентацију, Косић се посвећује и педагошком раду. Припрема више младих да овладају тајнама те вештине, која је од давних времена имала бројне поклонике, охрабрује да касније наставе својим путем.

Мање је познато да је овај сада већ искусни и прекаљени велемајстор, који се опробао у ме-чевима с најпознатијим шахисти-ма света, дао значајан допринос и шаховској теорији. Познато је ре-цимо неколико његових оригинал-них отварања, које би, да има више времена, сигурно већ преточио у литературу. Но, када буде такми-чарску каријеру приводио крају, сигурно је ће се још више посве-тити педагошком раду и шаховској каријери.

Време прадаха ближи се крају. Косић ускоро одлази у Будимпеш-ту, где га већ почетком фебруара очекује велемајстроски турнир, на коме је више пута учествовао, а једном и победио. Потом сле-де нови изазови, јер у времену у коме живимо шаховске сале личе на гладијаторске арене, а зна се, у њима остају само најбољи.� С.Ловчанин

НАЈБОЉИ�ШАХИСТА�СРЕМА�СВИХ�ВРЕМЕНА�ДРАГАН�КОСИЋ�ПОСЕТИО�РЕДАКЦИЈУ�"СРЕМСКИХ�НОВИНА"

Блистави�изданак�школе�Ивана�ЈурићаВелемајстор�Косић�данас�живи�између�Подгорице�и�Будимпеште,�а�игра�за�клубове�из�четири�земље

Фудбалери Јединства из Старе Пазове завршили су одмор и

почели су припреме за пролећни део првенства у Војвођанској лиги - Запад. Само 17 освојених бодова јесенас ставља пред пулене трене-ра Зорана Павловића јасан задатак, добро се спремити и што пре побећи из опасне зоне.

- На првом тренингу појавило се 20 играча, и ја сам задовољан одзи-вом. То су играчи који су играли и јсенеса, осим Николе Играча који је отишао у Доњи Срем из Пећинаца. Имамо неколико играча који су из-разили жељу да нас појачају. Реч је о бившим фудбалерима овог клуба Ненаду Драгину и Ненаду Јовишићу, као и Миши Домоњију, а

на први тренинг стигао је и Митић из Батајнице. Сигурно ћемо се појачати са неколико квалитетних играча како би на порлеће пружа-ли квалитетније партије у борби за очување статуса војвођанског лига-ша - каже тренер Павловић.

Међутим, оно што је фудбале-ре Јединства дочекало на првом окупљању је било веома непријатно. Наиме, клуб је остао без струје и воде, због чега је тренер Павловић и померио почетак припрема за недељу дана.

- Несхватљиво је да у 21. веку један тако озбиљан као што је Јединство нема струје и воде. Не-мамо праве услове за рад и то је оно што ствара нервозу и код игра-

ча и код мене као тренера. Имамо, међутим, уверавања, људи из клуба да ће то бити решено ових дана, а ја питам зашто се дошло уопште у овакву ситуацију. Но, надам се да то неће реметити план рада који смо зацртали до почетка првенства. Ја верујем у овај тим и сигуран сам да ћемо на пролеће играти још боље и квалитетније него јесенас - не на-пушта оптимизам Павловића.

Јединство ће све време при-према тренирати у Старој Пазови, а у плану је десетак пријатељских утакмица, а ривали ће између оста-лих бити Земун, Инђија, Телеоптик, Раднички из Нове Пазове.

� Д.Бурсаћ

Припреме�без�струје

Прослављени шахиста у посети нашој Редакцији

Среда, 28. јануар 2009.28 СПОРТ

У Скупштини града Сремска Митровица, у организацији

Градске управе за образовање, културу и спорт, у понедељак, 26. јануара, одржана је тра-диционална светковина на којој су најбољим спортисти-ма у појединачној и екипној конкуренцији уручена признања.

За најбољу спортискињу у се-нинорско конкуренцији поново је проглашена бацачица диска, чла-ница Атлетског клуба Сирмијум Драгана Томашевић, првакиња Србије и Балкана у минулој годи-ни и учесница Олпимпијаде у Пе-кингу. Друга на овој ранг-листи је Ива Винковић из Карате клуба Сирмијум, балканска првакиња за 2008. Игор Шивољицки, члан Кик бокс клуба "Кинг", је трећи, док су му највреднији резултати титула државног првака и треће место на Првенству Европе.

У екипној конкуренцији за најбољи клуб проглашен је Атлет-ски клуб Сирмијум, чији су такми-чари лане освојили друга места на првенствима Србије за јуниоре, јуниорке и сениоре. Други је Џудо клуб ЛСК из Лаћарка, победник на турниру Европске федерације. Аеро клуб Сремска Митровица је трећи, док му је највредни резулат био прво место за јуниоре и сениоре на републичком првенству.

У јуниорској конкуренцији за најбољу проглашена је бацачи-ца копља АК Сирмиум Татјана Јелача, која је освајала прва места на државном првенству, а била је и победник на Купу Европе. Учество-вала је и на Олимпијади у Пекин-гу. Други на овој листи њајбољих јуниора је Милош Петровић из АК Сирмиум, који је у скоку у вис био први на Купу Србије. Треће место припало је Валарији Паркалис из Карате клуба Сирмиум, првакињи Србије и другопласираној на међународном турниру.

За најбољег кадета проглашен је Никола Милинковић, члан АК Сирмијум, балкански и републички шампион и државни рекоредер на 100 и 200 метара у конкуренцији јуниора. Друга је Јелена Жабић из Џудо клуба ЛСК, освајач среб-рне медаље На Балканском првен-ству и првакиња Србије. Срећко Ковиљац из АК Сирмијум, носи-лац бронзане медаље на Балкан-ском првенству и државни првак је трећи.

За најбољу у пионирској конкуренцији проглашена је Марија Вученовић из Атлетског клуба Срем, првакиња Србије и Балкана и државна рекордерка у бацању копља. Друга је Мили-ца Жабић из Џудо клуба ЛСК, првакиња Војводине и Србије и освајач сребрне медаље на међународном турниру. Петар Милковић из Кајакашког клуба Вал, првак Војводине и Србије, је трећи на ранг листи пионира.

За најбољег тренера прогла-шен је Данило Кртинић из АК Сирмијум, учесник Олимпијаде.

У конкуренцији професора фи-зичке културе награђен је Золтан Хегедиш из ОШ "Јован Јовановић Змај" чија је екипа била побед-ник у одбојци за пионирке на Олипмпијади у Нишу.

Признања најбољима уручи-ли су заменик градоначелника Срђан Козлина, заменик пред-седника Скупштине града Зоран Мишчевић, заменик начелника за спорт Богдан Божин, помоћник градоначелника за спорт Бошко Уметић и председник Комисије за признања Скупштине града др Ми-рослав Кендришић.

С.Ловачанин

Зоран Јанковић је рођени Љуковчанин, прве резултате

у фудбалу постигао је на фуд-балском терену крај железничке станице у Инђији. Играо је за новосадску Војводину, Борац из Чачка, био је репрезентативац Бугарске са којом је учество-вао на првенству Европе 2004. године, фудбалску каријеру на-ставио у Кини, последњих шест месеци наступао је у редовима кипарског прволигаша. Почетак и завршетак његове фудбалске каријере, како каже, везани су за Инђију.

Шта вас је мотивисало да се вра-тите у ФК Инђија?

- Новац ми свакако није био мо-тив. Одазвао сам се на први позив управе овог клуба. Ни једног тре-нутка нисам био у дилеми да ли да наступам за ФК Инђију. Главни мо-тив је постизање заједничког циља - улазак у Супер лигу као и неке поро-дичне обавезе због којих сам раније прекинуо уговор на Кипру. У Инђији сам начинио прве кораке, мислим да ћу овде и завршити фудбалску каријеру, каже Зоран Јанковић.

После дугогогодишњег одсуства како се осећате у својој средини?

- Осећам се исто онако као што сам се осећао када сам први пут до-шао на тренинг у ФК "Инђија", сада као да поново почињем да градим каријеру.

Да ли верујете да одиста овај тим

може да уђе у Супер лигу?- Ако бацимо поглед уназад,

видећемо да је Инђија увек имала добре фудбалере и атрактивне утак-мице за публику. И сада има веома добре играче који могу да учествују у вишем рангу такмичења. Уз акту-елног тренера верујем да је Супер лига достижна овом клубу - рекао је Зоран Јанковић.

Од председника клуба Славка Пуваче сазнајемо да ће ФК Инђија имати још неколико појачања у другом делу првенства које ће, ових дана, представити спортској јавности. З.Г.С.

ПРВА Б ЛИГА (Ж)

Резултати 14.кола - Бор: Бор - Тамиш 60:71, Чачак: Моравац - Градац 98:72, Стара Пазова: Ста-ра Пазова - Студент 46:49. Шабац: Шабац - ПРО-ТЕНТ 75:47, Обрено-вац: Раднички - Раднички (К) одло-жено, Нови Сад: Војводина 2 Вода Јазак - Плеј-оф 56:64, Б. Карловац: Југобанат - Вождовац 64:79.

1. Вождовац 14 13 1 1149:818 272. Раднички (К) 13 12 1 1262:736 253. Моравац 14 9 5 1024:987 234. Студент 14 9 5 937:888 235. Војводина 14 9 5 1040:949 236. Југобанат 14 8 6 1055:964 227. Шабац 14 8 6 1032:975 228. Тамиш 14 8 6 1098:972 229. Ст. Пазова 14 8 6 910:815 2210. Плеј-оф 14 5 9 854:1133 1911. ПРО-ТЕНТ 14 2 12 869:1102 1612. Бор 14 2 12 879:1103 1613.Раднички (О) 13 3 10 794:1081 1614. Градац 14 1 13 770:1150 15

ПРВА ЛИГА ВОЈВОДИНЕ (М)

Резултати 14. кола - Срем-ска Митровица: Срем – Железни-чар 78:90, Бачка Топола: Топо-ла – Спартак 76:75, Бачки Јарак: Младост Телетехника – Јединство 90:71, Крајишник: Крајина Грмеч – НС Јуниор 92:84, Нова Пазова: Нова Пазова – ФКЛ 93:95, Нови Сад: Дуга – "Свети Ђорђе" 78:88, Стари Бановци: Дунав – Спорт ки 89:82.

1. Железничар 14 13 1 1286:1076 272. "Свети Ђорђе" 14 12 2 1099:974 263. Младост 14 9 5 1248:1138 234. ФКЛ 14 9 5 1156:1097 235. Дуга 14 8 6 1230:1218 226. Н. Пазова 14 8 6 1136:1112 227. Спорт ки 14 7 7 1188:1154 218. Дунав 14 7 7 1186:1204 219. Спартак 14 7 7 1124:1096 2110. Срем 14 5 9 1126:1176 1911. Топола 14 5 9 1050:1194 1912. Крајина 14 3 11 1105:1260 1713. Јединство 14 3 11 1133:1230 1714. НС Јуниор 14 2 12 1088:1226 16

СРЕМ - ЖЕЛЕЗНИЧАР 88:90 (14:17,17:27,24:20,23:26)

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Дво-рана ПСЦ "Пинки", гледалаца 200. Судије:Лојовић (Нови Сад), Станковић (Ковин).

СРЕМ: Секулић 8, Кокар 2, Илић 34, Грозданић 9, Степановић, Цундра 12, Брадоњић, Бијелић, Огризовић 2, Зец 7, Пејаковић 4.

ЖЕЛЕЗНИЧАР: Новаковић 23, Јерковић 26, Перовић 5, Миљанић, Гуглета 9, Шишковић 6, Грујић 10, Ћеранић 7,Гвозденовић, Иваниш 4, Марковић.

Сремски дерби заслужено је припао искуснијој екипи из Инђије. Занимљиво је да су кључни играчи у гостујућој екипи били бивши игра-чи Срема Новаковић и Јерковић, док се у одбрани гостију посебно истакао Гуглета. С.Л.

ДРУГА ЛИГА ВОЈВОДИНЕ (М)

Резултати 14. кола - Црвен-ка: Црвенка – Хемофарм Штада МТ (данас), Ковин: Раднички - Апа-тин 80:75, Зрењанин: Пролетер МТ – Динамо 77:80, Нови Сад: Ролинг - Војводина 92:74, Бачка Паланка:Бачка Паланка - Стара Па-зова 92:93, Лаћарак: ЛСК - Оџаци 62:97, Кула: Хајдук - Топ 79:68.

1. Оџаци 14 10 4 1177:1096 242. Динамо 14 10 4 1131:1008 243. Апатин 14 9 5 1021:1170 234. Хемофарм 13 10 3 1083:968 235. Ролинг 14 9 5 1181:986 226. Б. Паланка 14 8 6 1172:1095 227. Раднички 14 7 7 1180:1142 218. Хајдук 14 7 7 1065:1106 219. Ст. Пазова 14 7 7 1128:1137 2110. Војводина 14 5 9 1100:1195 1911. Пролетер 14 5 9 1164:1233 1912. Топ 14 4 10 943:1100 1813. Црвенка 13 5 8 985:1032 1814. ЛСК 14 1 13 1082:1324 15

Д.Б.

КОШАРКА

ФУДБАЛ

Стигло појачање "зеленима"У другом делу првенства за инђијски клуб играће познати фудбалер Зоран Јанковић који је своју каријеру и започео у овом клубу

Зоран Јанковић и Славко Пувача

СВЕЧАНОСТ У СКУПШТИНИ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Признања најбољим спортистима у 2008. години

Награђени кадети

Најбољи у јуниорској конкуренцији

Најуспешнији сениори спортисти Сремске Митровице

Најбољи у пионирској конкуренцији

Broj 2501 – 28. januar 2009.

Documents

Transcript of Broj 2501 – 28. januar 2009.