godi

na I

f

ebru

ar 2

012

b

roj 1

1

Susret:FRAJLA i Paulina Manov

Tema broja:MUST HAVE ove zime

SADRŽAJ

str 2 - UVODReč urednice

str 4 - AKCIJABudi FRAJLA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJASvi putevi vode u Rim

str 12 - UREDJENJE PROSTORAZavese i draperije

str 19- SUSRETPaulina Manov

str 22 - MODAČizme i čizmice

str 26 - ZDRAVLJENjegovo veličanstvo čaj

str 30 - MODNI DETALJITašne i tašnice

str 38 - NAJPOŽELJNIJI SRBINIvan Bosiljčić

str 40 - MAKE UPVečernja šminka

str 44 - ZANIMLJIVOSTIGolden Globe 2012

str 49 - SAVETI Nega kose kroz istoriju

str 53 - RECEPTPostavite sto!

str 57 - ANEGDOTEZanimljivosti o poznatima

www.frajla-magazin.com

redakcijaoffice@frajla-magazin.com

urednicamstanimirov@frajla-magazin.com

marketingdivanovic@frajla-magazin.com

Draga Frajlo,Kada sam videla vaš tekst o stresu, prosto sam se prepoznala u onoj jadnoj ženi koja čupa kosu od stresa... To sam ja, skoro sva-kog dana, a vaš tekst mi je pomogao utoliko što sam shvatila da nisam jedina i da je stres pojava sa kojom se svakodnevno borimo svi. Takođe, dali ste mi i par korisnih saveta kako živeti sa stresom i preživeti ga, jer sam do sada pokušavala da “pobegnem“ od nje-ga, očekujući da mogu život da organizujem tako da ga uopšte ne bude. Sada znam da je to nemoguće i da samo treba da nađem pravi način da svoju frustraciju kanališem.Inače, za magazin Frajla čula sam od pri-jateljice, i od pre 3 broja, vaša sam redovna čitateljka.

Pozdrav redakciji i svim čitateljkama od Tijane iz Šapca

Drage moje,

Evo nas ponovo zajedno, sa puno novih, lepih i zanimljivih tema. Vodimo vas u pre-stonicu Italije, pričaćemo o trendovima ove zime kada su u pitanju čizme i tašne, a u delu za uređenje prostora bavićemo se zavesama.

Sa velikim zadovoljstvom predstavljamo vam našu glumicu Paulini Manov, sa kojom smo pričali o njenoj karijeri, ali i nekim svakodnevnim, ženskim temama. Od ovog broja biramo i najpoželjnijeg muškarca u Srbiji, pa vam za početak predstavljamo Ivana Bosiljčića.

Zavirili smo i u Holivud, odakle vam prenosimo impresije sa dodele nagrada Zlatni globus, a nastavljamo i da pričamo o frizurama i nezi kose, ali ovoga puta ide-mo u prošlost, kroz istoriju. Tu su i neizostavni recepti koje dobijamo od ketering servisa Atina, i još zanimljivih tema, kao što ste već i navikli.

Uživajte!

Redakcija

Marijana Stanimirovurednica

Danijela Ivanovićadvertising manager

Dragica Radićsaradnica

Adrijana Ivanovićsaradnica

Darko Chetehnički asistent

Reč urednice...broj 11, februar 2012

februar 2012 2

POJAVI SE NA NASLOVNOJ STRANI I OSVOJI VREDNENAGRADE ! ! !

Fotografije šaljite na: office@frajla-magazin.com ili na Facebook stranicu Frajla Mg

BUDI BAŠ TI

SA NASLOVNE STRANE

Prema legendi, grad Rim su osnovali braća Romul i Rem 21. aprila 753. p. n. e, ali arheološki nalazi podržavaju teoriju da je Rim iznikao iz seoskih

naselja na brdu Palatin i na mestu budućeg rimskog Foruma, koji su se sjedinili u grad u VIII veku p. n. e. Taj grad se kasnije razvio u prestonicu Rim-skog kraljevstva (kojim je neprekidno upravljalo sedam kraljeva, što je bilo u skladu sa tradicijom), Rimske republike (od 510. p. n. e, kojom je upravl-jao Senat) i konačno Rimskog carstva (od 31. p. n. e, kojim je upravljao Car). Ovakav uspeh je zavisio od vojnih osvajanja, trgovačke nadmoći i selektivne asimilacije susednih civilizacija, pre svega civilizacije Etruraca i Grka. Rimska dominacija se proširila na veći deo Evrope i obale Sredozemnog mora, tako da je broj stanovnika narastao na iznad milion.

Hiljadama godina Rim je bio politički najznačajniji, najbogatiji i najveći grad zapadnog sveta, a to je ostao i nakon propasti i podele Carstva, čak

i kada je konačno izgubio svoj prestonički status u korist Milana i potom Rav-ene i bio nadmašen prestižom istočne prestonice Konstantinopolja.

Svi putevi vode u RIM

februar2012 6

Jedan od simbola Rima je Kolose-um (70-80), najveći amfiteatar ika-

da izgrađen u Rimskom carstvu. Ovaj objekat je imao kapacitet od 50.000 posetilaca i koristio se za borbe gladijatora. Lista veoma značajnih spomenika antičkog Rima uključuje Forum, Zlatnu kuću (Domus Aurea), Panteon, Trajanove stubove, Tra-janovu tržnicu, Rimske katakombe, Cirkus Maksimus (Circus Maximus), karakalanska kupatila, Konstantino-vu kapiju, Cestijusova piramida, Usta istine (Bocca della Verità).

Rim je bio svetski centar Renesan-se, koja je ostavila dubok trag na

sam grad. Najimpresivniji primerak renesansne arhitekture u Rimu je Mikelanđelov Trg Kampidoljo (Piazza del Campidoglio) sa Palatom Senato-rio (Palazzo Senatorio) koja je sedište gradske vlade. Tokom ovog perioda velike aristokratske porodice Rima su gradile raskošne građevine kao što je Kvirinal (Palazzo del Quirina-le), koja je sada sedište predsednika italijanske republike, Palata Vene-cija (Palazzo Venezia), Palata Farneze (Palazzo Farnese), Barberini (Palaz-zo Barberini), Kiđi (Palazzo Chigi), sedište italijanskog premijera, Palata Spada (Palazzo Spada), Palata dela Kančelerija Palazzo della Cancelleria, Vila Farnezina Villa Farnesina.

Rim je poznat i po velikim i veličanstvenim trgovima, koji obično u centru imaju obelisk, a uglavnom su izgrađeni u XVII veku. Glavni trgovi su Trg Navona (Piaz-

za Navona), Španski trg (Piazza di Spagna), Trg cveća (Campo de’ Fiori), Trg Venecija (Piazza Venezia), Trg Farneze (Piazza Farnese) i Minervin trg (Piazza della Minerva).

Najizrazitiji predstavnik barokne umetnosti je Fontana di Trevi (Fontana di Trevi) arhitekte Nikole Salvija. Ostala značajna mesta baroka iz sedamnaestog veka

su Palata Madama Palazzo Madama}-, sedište italijanskog Senata i Montečitorio Palazzo Montecitorio, sedište Poslaničkih klubova Italije.

Rim je 1870. godine postao prestonica nove Kraljevine Italije. Od tih go-dina dominantan stil gradnje postaje neoklasicizam koji je svoje uzore

nalazio u Antici. U ovom periodu su izgrađene mnoge palate koje su ugos-tile ministre, ambasadore i druge vladine agencije. Jedan od najpoznatijih spomenika neoklasističkog stila u Rimu je spomenik Viktoru Emanuelu II poznat kao „Oltar otadžbine“ u kome se nalazi grob Neznanog Junaka kao simbol 650.000 Italijana koji su poginuli u Drugom svetskom ratu.

Uprkos progonima, hrišćanstvo je do 4. veka postalo toliko rašireno, da ga je na kraju car Konstantin I Veliki legalizovao 313. godine, a 380. godine car Teodosije I

Veliki proglasio je hrišćanstvo službenom religijom carstva. Nešto kasnije, sve ostale religije su zabranjene, pa je tako i rimska religija izumrla.

Rim je postao jedno od središta hrišćanstva (uz Antiohiju, Aleksandriju, Carigrad i Jerusalim), a rimski biskup (papa) postao je nadređeni svim hrišćanskim biskupi-

jama i vođa hrišćana, smatrajući se naslednikom sv. Petra koji je, uz sv. Pavla mučenički umro u Rimu u 1. veku. Od legalizacije hrišćanstva 313. godine, brojni rimski carevi i patriciji značajnim donacijama pomagali su Crkvu, čime je ona kroz vreme dobila znatnu političku moć.

Nakon pada Zapadnog carstva 476. godine, crkva je mala sve veći i veći politički uticaj i vlast nad civilnim stanovništvom u Rimu i okolnim područjima. Vremenom,

Rim je postao središte Katoličke Crkve i glavni grad papskih država. U periodu rene-sanse u gradu su izgrađene brojne značajne crkve, uključujući baziliku sv. Petra na vatikanskom brežuljku

januar 2012 8tekst preuzet sa www.radostizlatibora.com/kod/

Vatikan, (lat. Status Civitatis Vaticanae, it. Stato della Città del Vaticano) je najmanja nezavisna država na svetu i po površini i po stanovništvu. Nalazi se u središtu Rima

(Italija) i njegova površina je svega 44 hektara. Na Zapadu se naziva i Sveta Stolica, mada ona funkcioniše nezavisno od države kojom upravlja.

Sedam godina proveli su stručnjaci grupe Skrinijum proučavajući originalne zapisnike sa suđenja templarima. Morali su to da rade lampom s UV-zracima jer su ispisane reči

vremenom izbledele. Tako je nastala knjiga Processus contra Templarios, jedna od knjiga koja se bavi problematikom otkrivanja vatikanskih tajni. Naime, vatikanski arhiv sadrži 85 kilometara polica prepunih dokumenata u kojima je zabeleženo 800 godina istorije, iz-javio je Ferdinand Santoro, predsednik Skrinijuma. Najstariji je iz 8. veka: Liber Diurnus Romanorum Pontificium je traktat o načinu rada papske kancelarije. Iz tog doba potiču i najstarija mongolska dokumenta, jer u arhivi ima mnogo inostranih spisa. Trenutno se radi na otkrivanju reformističkih ideja pape Rodriga Bordžije (Aleksandra VI, 1431-1503): da je uspeo u svojoj nameri, verovatno bi Martin Luter bio sprečen da izvede protestantski prevrat i otcepljenje dela crkve.

tinaTORTE, KOLAČI I CATERING061 23 23 662 A

HIGH - STREET MODA

FALL RULESLola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb

butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!

Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop

Ukras vaših prozora

Već godinama un-azad naše prozore

naglašavaju jednostavne zavese i draperije. Oprostili smo se od velikih karnera, čipke, neobičnih oblika, a prigrlili jednostavan, sve-den dizajn.

Osim što služe da nas zaštite od radoznalih

pogleda, zavese u velikoj meri utiču na izgled pros-torije, njenu osvetljenost i celokupnu atmosferu vašeg enterijera.

Pri odabiru zavesa i draperija treba uzeti u obzir nekoliko

važnih faktora. Pre svega, bit-no je koja je namena prostorije koju opremamo zavesama, ko će i u kojoj meri koristiti taj pros-tor. Sledeće na šta treba obratiti pažnju jeste površina prostorije i njena visina. Na osnovu ta dva parametra, a uzimajući u obzir količinu svetlosti koja dopire u prostoriju, odredićete boju za-vese, vrstu materijala i njenu dužinu. U zavisnosti od toga da li želite da prostor učinite vizuel-no većim ili manjim, odnosno da li imate potrebu da ga osvetlite ili zatamnite, biraćete zavesu ili draperiju.

februar 2012 14

U spavaćoj sobi poželjno je postaviti draperije, da vaš intimni pros-tor zaista to i ostao. Ukoliko želite da ga oplemenite i zavesama,

kombinujte laganu, prozračnu zavesu i tešku, gusto tkanu draperiju.

Ako vam je dnevna niska, vizuelno ćete je produžiti dugim zave-sama, koje sežu od plafona do poda. Da bi ste malom prostoru

obezbedili dovoljno svetlosti, birajte tanke, svetle materijale, koje nećete nabrati suviše gusto.

Dečiju sobu opremite zavesama vedrih boja, a po želji vaših mališana one mogu biti dezenirane likovima iz crtaća, stripova

ili bajki. U dečijoj sobi praktičnije je postaviti samo lagane zavese, a umesto draperija, da bi ste obezbedili kontrolisanje svetlosti u pros-toriji, bolje je ugraditi venecijanere. Lakše ih je održavati, a i deca će ih koristiti lakše nego masivne draperije.

Kao što smo već pomenuli, “nacigovane“zavese sa velikim karnerima su davna prošlost.U trendu su

jednostavne zavese, jednobojne ili modernog dezena usklađenog sa nameštajem. Prostor će odisati elegantnom jednostavnošću ako ga oplemenite dugačkim zavesama, koje više otkrivaju nego što skrivaju.

februar 2012 16

Svojoj kreativnosti ipak možete pustiti na volju birajući garnišne i dodatke za zavese. Iako su i garnišne vrlo jed-

nostavno dizajnirane, u trendu su one od metala, i to srebrne, bronzane, zlatne ili crne boje, u zavisnosti od ostalih boja koje imate u stanu.

Zabavite se birajući krajeve garnišni i njihovim kombino-vanjem sa ostalim detaljima u svojoj dnevnoj, spavaćoj

ili dečijoj sobi. Takođe, odaberite na koji način ćete zakačiti zavesu za garnišnu. Trendi je da to bude bez štipaljki, već di-rektno navlačenje zavese na šipku, a mi vam ovde nudimo ne-koliko mogućnosti.

Lake zavese se najčešće rade od markizeta i or-

gandina, tako da obezbeđuju dovoljnu osvetljenost pros-tora, dok materijali od kojih se proizvode draperije mogu biti pamuk, lan, somot, svila, saten, polusintetički i sintetički materijali, a sam izbor umno-gome zavisi od drugih materi-jala koji su primenjeni u en-terijeru, kao i od celokupnog ambijenta u prostoru. Larisa smatra da boje zavesa treba prilagoditi celokupnom enter-ijeru, a da ukoliko se zavese biraju naknadno, neutralne boje su uvek siguran izbor, pri čemu treba voditi računa da se spoljne, deblje zavese vezuju tonom za neki drugi manji element enterijera.

Najbolje rešenje za Vaš dimnjak

ĆASKAN

JE

Pa

ulin

a M

ano

v

Kada je nedavno redakcija magazina FRAJLA napravila svoj Facebook profil, naš friend request je među prvima prihvatila naša poznata glumica Paulina Manov. Kada je prihvatila i naš poziv da napravimo intervju, shvatili smo da je pravi “laf” i obična, jednostavna žena, koja ne pati od veličine. Nakon što pročitate razgovor sa njom, uvidećete koliko je slična bilo kojoj od nas, sa svim svojim željama, strahovima, nedoumicama, ali i snažnom voljom i upornošću. Na narednim stranicama pruža vam se prilika da je donekle upoznate.

FRAJLA: Publika vas pamti po fil-movima „Apsolutnih 100“ i „Bume-rang“ iz 2001., a oni romantičniji iz „Kir Janje“ i „Nikoljdana“. Bilo je tu i značajnih nagrada, pozorišnih uloga, a onda pre par godina kao da ste nestali. Gde je bila Paulina Manov od 2007. do Smiljke Kostić u „Cvat lipe na Balkanu“ i šta možete da nam kažete o toj ulozi?PAULINA: U januaru 2009. postala sam majka. Taj događaj promenio je moj pogled na svet, moje prio-ritete, moj ritam. Osamnest mese-ci od porođaja, vratila sam se svom poslu i radila dve veoma značajne predstave. „Buđenje proleća“ u režiji Nebojše Bradića i „Sve o mo-joj majci“ u režiji Đurđe Tešić, što je scenska adaptacija čuvenog Almodovarovog filma, obe u mom matičnom pozorištu, Beogradskom dramskom. Uz ove dve predstave imala sam prilike da učestvujem u snimanju dve TV seriije, „Kuku Vasa“ u režiji Slobodana Šuljagića i „Cvat lipe na Balkanu“ u režiji Ivana Stefanovića. Lik Smiljke Kostić dopao mi se jer je to predratna buržujka koja ostavlja materijalno bogatstvo zarad svo-jih ideala. Ona je čestita i iskrena, kako u ljubavi tako i u prijateljstvu. Ona je idealista do kraja i u trenut-ku kada shvata da je njen brak laž i da je od njega ostala samo forma, napušta ga, bez obzira na vreme u kome su takvi postupci bili izuzeci.

FRAJLA: Gledamo Vas i u emi-siji „Samo večeras“, koja donosi posebnu vrstu humora koja nam je svima bila potrebna. Kakvi su Vaši utisci o seriji i kakva je reakcija gledalaca? PAULINA: To je jedna veoma inte-resantna humoristička serija. Rad sa Borisom Milivojevićem, Lakom Nikolićem, Milanom Antonićem, Je-lenom Petrović i drugim kolegama je pravo zadovoljstvo. Atmosfera na snimanju je vesela, prijateljska i veoma inspirativna, što je za ko-mediju veoma važno. Nadam se da će publika zavoleti ovu emisi-ju onoliko koliko smo je mi voleli stvarajući je.FRAJLA: Da li je „uloga“ supruge i mame promenila Vaš fokus i per-cepciju života?PAULINA: Naravno. To je situacija koja menja i fokus i percepciju i prioritete. To je prirodom uređeno i toga se ne treba plašiti, jer bez toga nema uspešnog roditeljstva.FRAJLA: Nakon porođaja, borili ste se sa viškom kilograma i pobe-dili. Šta možete preporučiti našim čitateljkama koje imaju sličan problem?PAULINA: U današnje vreme „tero-ra“ mladosti, u vreme kada je stas važniji od talenta ili intelekta, nije lako biti žena. Desi li vam se višak kilograma u velikom ste problemu, prvenstveno zbog poremećaja me-tabolizma, a onda i zbog okoline

februar 2012 20

koja na vas počinje da gleda sa zazorom. Najvažnija je odluka i istrajnost. Opredeliti se za dijetu koja će biti zdrava i polako uključivati fizičku aktivnost. Brze dijete iz novina nisu rešenje, jer se kilo-grami brzo vraćaju. Najvažnije je biti istrajan i uporan.FRAJLA: U nekim ranijim izja-vama za medije mogli smo da pročitamo koja Vam je omiljena pozorišna predstava i film. Ono što bih ja volela da znam je, koja je to uloga, u bilo kom fil-mu, ikada snimljenom, u kojoj ste zamišljali sebe pre nego je gluma postala Vaše zanimanje?PAULINA: Draga Frajlo, iskre-no govoreći, nisam sebe zamišljala u filmovima, jer je sama pomisao da ću ja jednog dana postati glumica za mene bilo dovoljno uzbudljivo. Moja ideja da se uopšte pojavim na prijemnom, je bila tajna. Kas-nije, kao glumica sebe sam zamišljala u mnogim rolama, odnosno kako bih ja to odigra-la da sam na njihovom mestu. Bilo je tu ženskih, ali i muških uloga - odgovara uz osmehFRAJLA: Kakvi su Vam planovi za budućnost?PAULINA: Planova za budućnost nemam, jer je u našoj zemlji danas nemoguće planirati. Sta bude biće, pa plivaj!

Na kraju razgovora, zamolili smo Paulinu da čitateljkama magazina FRAJLA da neki savet, odnosno preporuku.

Evo šta nam je ona odgovorila: Drage žene , volite sebe da biste mogle da volite druge!

Čizma glavu čuva...

Ova zima prolazi u znaku ele-gantnih, sexy čizmica. Kao što

možete da vidite po modelima svet-skih kreatora, zatupasti vrhovi pola-ko izlaze iz mode, a šiljati vrhovi se vraćaju na scenu. Dužina varira, od kratkih do onih preko kolena. Ipak, svima su zajedničke vrlo visoke pot-petice.

Nemojte preterano da borate pan-talone iznad čizama jer izgleda

aljkavo, a ako imate previše materi-jala u samoj čizmi, biće vam nepri-jatne za nošenje. Uz gumene čizme najbolje pristaju uske farmerke, helanke ili grilonke sa suknjom. Pazite da čizme nisu previsoke jer će učiniti vaše noge izgledaju kraće. Izaberite par sa dovoljno prostora da možete da strpate nogavice. Koordinirajte boju čizama sa os-tatkom vaše odeće. Crne čizme su moderne i odgovaraju različitim bo-jama pantalona i bluza. Braon čizme ne pristaju baš uz sve, ali sa tamno plavim farmerkama su neprikosno-vene. Izbegavajte preterano jarke boje, jer možda već sledeće godine neće više biti u trendu.

februar 2012 24

Uz svoje sexy, lagane, high-heels čizmice, obavezno imajte i prave, tople, postavljene zimske čizme, one “za svaki

dan“. Zanimljive, moderne čizme kojima ćete privlačiti poglede prilikom večernjih izlazaka, svakako treba da imate u svom garderoberu, ali u njima ne možete na posao, u školu, na fakultet. Za te prilike, odaberite udobne, tople, po mogućnosti ravne čizme, u kojima će vam biti udobno, lako za hodanje, i pre svega - toplo!

Tople čizme postavljene krznom sigurno će vam prijati u zim-skim danima, dok se budete kretali zavejanim, zaleđenim

ulicama. Jer, kao što smo rekli u naslovu - čizma glavu čuva!

Njegovo veličanstvo ČAJ

U hladim zimskim danima najbrže nas ugreje šoljica toplog čaja. Pritom je poželjno konzumirati različite vrste čajeva, jer je sva-

ki lekovit za određeni deo tela ili kod određene tegobe, kako bismo zaštitili svoj organizam do svih bolesti. Da bi smo znali koji čaj treba da koristimo za koje oboljenje ili tegobu, potrebno je upoznati se sa svojstvima pojedinog lekovitog bilja.

Takvi se blagotvorni napici dobijaju jednostavnim prelivanjem lekovitog bilja kipućom vodom. Kada pripremate čaj od nekog

cveta, imajte na umu da za optimalne rezultate cvet ne valja os-tavljati u vodi duže od tri minuta, što je preporučeno vreme i kada je reč o lišću. Ako pravite čaj od kore, korena ili tvrde semenke, ostavite ih u vodi između 4 i 10 minuta, u zavisnosti od toga da li volite blaži ili jači ukus.

februar 2012 28

Kamilica (lat. Matricaria chamomilla) je biljka iz porodice glavočika (Aster-aceae) i jedna od najpoznatijih leko-vitih biljaka prisutna u skoro svakom domaćinstvu.

Najlekovitiji su cvetovi sakupljeni u glavičaste cvasti. Sadrže eterično ulje koje im daje prijatan miris pa upotreba čaja od ove biljke, osim le-kovitosti, predstavlja i pravo zado-voljstvo i osveženje. Za industijske potrebe se gaji, naročito u Vojvodini, na zemljištima niže kategorije.

Nana je vrlo mirisna, naročito list, jer u njemu ima najviše etar-skog (isparljivog) ulja, od čega, uglavnom, i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisut-nog mentola), u listu ima i malo tanina (oporih, štavskih materija), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka.

Premda posedujemo puno saznanja o narodima koji isključivo piju čaj, danas znamo da neke oblasti Japana gde se uzgaja zeleni čaj, imaju znatno manju smrtnost od raka. Od svih čajeva izgleda najviše lekovitih efekata poseduje upravo zeleni čaj, za koji prof dr J. Jankun iz Toleda, Ohajo SAD, tvrdi, na os-novu poslednjih eksperimenata, da prevenira rak jednjaka, dojke i prostate.Dobri poznavaoci zelenog čaja kažu da nijedan napitak a još manje njihova mešavina, ne može tako dobro osvežiti telo kao što to može jaki zeleni čaj. Sadržaj kofeina je po pravilu veći nego u kafi, a kad se kombinuje sa katehi-nom, učinak je nezamenjiv! Miris tog napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstiče pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opušta i procišćava organizam.

Tašnei tašnice

One su već odavno prestale da budu detalj i postale neizos-

tavni deo stajlinga svake žene koja drži do sebe. Male, velike, srednje, sa ručkama ili kaišem, raznih boja i oblika, tašne u ve-likoj meri definišu našu ukupnu pojavu.

Šta je ono što nam svetski krea-tori predlažu za ovu zimu? Po

svemu sudeći, svi će ukusi biti za-dovoljeni i svako će naći nešto za sebe.

Male, ručne tašne, takozvane “pismo-tašne“, prerasle su

dimenzije prosečnih koverata, i možemo ih videti u kolekcijama većine kreatora. Možete ih naći u mirnim, pastelnim bojama, klasičnog dizajna, ali i šarene ili jarkih boja.

Vrećaste torbe, nalik rančevima, takođe su u trendu. Obično

su jednobojne, velikih dimenzija, pogodne da u njih strpate sve što vam treba i ne treba. Kristian Dior, Barberi, Prorsum, Dolce & Gabana, Dona Karan, Luj Viton, Filip Lim, Botega Veneta i ostala poznata imena visoke mode nisu ni ove godine izostavili modele velikih torbi, koje su uvek u modi. Nosi se retro stil koji podseća na školske torbe s puno džepova i s kratkim ručkama.

februar 2012 32

Torbe u obliku kovčega su još jedan

novi trend za jesen 2011. Ovakve torbe smatraju se najpraktičnijima, a kreatori tvrde da žene s njima u ruci osećaju veće samopouzdanje. U svo-jim kolekcijama imaju ih ove sezone Dona Karan i Leve. Ponesite ovakvu torbu, pa nam javite da li se osećate bolje!

Velike torbe sa kratkim ručkama, jednobojne, sa velikim kopčama predlažu neki od najvećih svetskih kreatora. One su praktične, elegantne i praktične. Mogu da se nose u dnevnoj i večernjoj varijanti, a dobre su i za posao, jer mnogo staje u njih.

Nećete pogrešiti ni sa torbama većeg oblika s velikom kopčom na sredini. Napravljene su od mat kože i

zagašenijih boja, a u zelenoj, smeđoj, ljubičastoj i žutoj boji su napravljeni i uzorci reptila. Animal print sa kombinacijom krzna takođe je aktuelan.

Ove godine novost su torbice s kratkom ručkom koja se navuče na ruku. Vrlo praktični, ali neobični modeli

privlače pažnju na daleko. Takvim modelima pozabavili su se Rag i Bone, Prada i Šanel.

FRIZERSKI STUDIO

Lady L

VRŠAC GAVRILA PRINCIPA 38 064 966 4709

Oblikovanje i nega kose

BIRAMO NAJPOŽELJNIJEG MUŠKARCA U SRBIJI

Ivan Bosiljčić svojim glumačkim, ali i pevačkim ta-lentom skrenuo je pažnju na sebe, naročito posle glavnih uloga u TV serijama “Ran-jeni orao“, “Greh njene ma-jke“ i nedavno završenoj “Nepobedivo srce“. Tumačeći uloge kulturnih, lepo vaspi-tanih mladića, koji uz to još iskreno i svim srcem vole isto tako fine i vaspitane devojke, zadobio je simpatije ženske populacije od 7 do 77 širom Srbije!

Od pre nekoliko dana, Ivan je ponosni otac malene Nine, koju je dobio u bra-ku sa pevačicom Jelenom Tomašević. Kako mediji prenose, on je prisustvovao porođaju i presrećan izjavio da je predivan osećaj biti otac. Iako su ga povezivali sa velikim brojem devojaka, pre svega koleginica iz šou bizni-sa, Ivan je porodično gnezdo svio sa svojom starom ljuba-vi, sa kojom je obnovio vezu posle duže pauze.

februar 2012 38

Popularni glumac održao je uoči dočeka Nove go-dine, 29. decembra u „Madlenianumu“ jubi-larno pedeseto i posled-nje izvođenje muzičko-poetske večeri „Ljubav je samo reč“.

- Kao čoveka i kao glumca zadivilo me je saznanje da još ima mnogo ljudi koji vole da čuju dobru poe-ziju i kvalitetnu muziku – kaže Ivan Bosiljčić.

– Hvala im na tome. Daću sve od sebe da uskoro iznenadim publiku novim muzičko-poetskim sadržajem koji vapi da bude oživljen.

Na pitanje šta bi bio da nije postao glumac, Ivan kaže:

- Bio bih pedagog ili muzičar. U glumačkom poslu sam se našao slučajno, moja želja i planovi su se odnosile na dru-ge profesije. Okolnosti i vreme su me odvele na ovaj put koji se očigledno pokazao kao is-pravan, iako ja toga nisam bio svestan. Ovako sam u mjuzik-lu pomalo muzičar, u dečijim predstavama pomalo peda-gog, ali pre svega glumac.

EVENING MAKE - UP

Sve ono što ste naučili da ne treba raditi kada se šminkate za dan - zaborav-ite kad je u pitanju večernja šminka! Jarke boje, sjaj i šljokice, sve vam je to

dozvoljeno, u velikim količinama!

Na lice najpre nanesite tečni puder, kojim ćete izjednačiti ten. Ako imate tamne podočnjake, bubuljice, fleke i slične nepravilnosti, prekrijte ih ko-

rektorom. Vodite računa da korektor treba da bude nijansu do dve svetliji od podloge. Nanošenjem vrlo tankog sloja pudera u prahu završili ste pripremu lica za “ratničke boje“.

Rumenilo u boji usklađenoj sa ružem, nanesite širokom četkom na ja-godice ka slepoočnicama. Obrve sredite tako što ćete malo laka za kosu naprskati

na tanku četkicu i njome preći preko obrva. Senke za oči iskombinujte po svom ukusu, ali da bi vam oči izgledale bistro i sjajno, tamnije tonove bi tre-balo naneti na kapak, uz ivicu trepavice, a svetlije uz obrvu. Šminkanje očiju završite tako što ćete staviti maskaru na trepavice, izvlačeći ih tako da što više dobiju na dužini i gustini.

Poslednji korak je šminkanje usana. Da bi vaše usne izgledale senzualno, moraju da budu negovane. Posle očiju, one su najizražajniji deo lica i ni-

kako ne smeju da se zapostave. Najpre, redovno skidajte izumrle ćelije sa usana posebnim pilingom i redovno ih hranite odgovarajućim balzamom.

Ako želite da vam usne izgledaju punije, iscrtajte ih olovkom za usne po spoljnim ivicama. Stavite nešto svetliji ruž i razmažite ga tako da se stopi

sa olovkom.

Za vas koji želite da vam usne izgledaju tanje, koristite što tamniji ruž i na-nosite ga uvek do unutrašnje ivice usana. Vodite računa da ih ne prelazi,

jer ako se ruž razmaže preko ivica, usne će izgledati još deblje.

Kako biste sprečili da vam se na usnama ruž nagomilava, nanesite malo transparentnog pudera u prahu i nakon toga ponovo stavite karmin.

O B N O V I T E

M L A D O S TS V O J U

Krema smanjuje osetljivost kože i predispoz-icije za nastanak bubuljica, ublažavajućii zna-kove koji su u vezi sa njihovom pojavom. Su-peroksid dismutaza zajedno sa vitaminima A i E daje kremi antioksidantno i neutralizujuće dejstvo na faktore koji štetno utiču na kožu (zagađenje, stres, UV zračenje, itd.) Pante-nol, Boswellia Serrata i Potassium Glycyr-rhizat izvrsni su sastojci za prevenciju osipa i smirivanje i regeneraciju kože. Ekstrakt se-menki kestena povećava otpornost krvnih sudova, poboljšava cirkulaciju na nivou kože, umanjuje upale i štiti kožu.Naneti ujutru i uveče na čistu kožu, bez šminke, ravnomerno, izbegavajući jaku masažu.

REZULTAT: Ujednačena, relaksirana, vidno smirena koža. Šifra proizvoda: 220 CENA: 1300,00

Preparat vraća mladalački izgled, sjaj i blista-vost vašoj koži putem nežnog, ali efektnog pilinga. Papain mikrokapsule, aktivne u tre-nutku masiranja kože, uklanjaju mrtve ćelije i nečistoće, i stimulišu regeneraciju kože. Su-peroksid dismutaza zajedno sa Bosvellia Ser-rata ekstraktom, uz dejstvo vitamina A i E, regeneriše i štiti vašu kožu i umiruje je, zbog čega se ova krema posebno preporučuje za os-etljivu kožu. Otklanja štetno dejstvo slobodnih radikala.Naneti kremu na lice, vrat i dekolte, prethod-no očišćene, izbegavajući područje oko očiju. Umasirati nežno, kako bi se u mikrosferama oslobodio Papain. Posle nanošenja nežnom masažom, ostaviti da deluje desetak minuta, a zatim isprati toplom vodom. Nakon toga, naneti kremu za omekšavanje kože.REZULTAT: Sveža, glatka i blistava koža.

Šifra proizvoda: 227 CENA: 1250,00

Gerovital H3 evolution - Umirujuća krema protiv bubuljica, 50 ml

Gerovital H3 evolution - Enzimski piling, 100 ml

GEROVITAL AKCIJA povodom Dana zaljubljenih, od 7 do 14 februara!Za kupovinu 3 ili više GEROVTIAL proizvoda, GEROVITAL kozmetika vam

u saradnji sa firmom SILVER&TRADING poklanja ručni sat!

Proizvode poručite na 011 3820 613

informacije i rezervacije:013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs

Sredinom januara u svetskoj prestonici filma, dodeljene su Golden Globes nagrade. U Holivudu su

se tih dana našli svi oni koji nešto znače u filmskoj in-dustriji. Nagrade su podeljene, komentarisaće se neko vreme, pa polako pasti u zaborav.

Ono o čemu će se sigurno pričati nešto duže jesu to-alete koje su zvezde i zvezdice prikazale na crven-

om tepihu i na taj način postavile pravila za predstojeću sezonu. U nastavku ćete imati prilike da vidite neke od njih, tačnije one koje su izazvale najviše pažnje, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. Prenosimo i ocene modnih stručnjaka, a na vama je da procenite da li se slažete sa njima.

februar 2012 44

Ocenom 5+ ocenjena je ova Versaće krea-cija koju je na dodeli Golden Globe nagrada nosila Anđelina Žoli.

Nesumnjivo da je haljina, kao i cela nje-na pojava zaista bila impresivna, a da li je bilo lepših, procenite sami...

februar 2012 46

Čistu peticu dobila je Sofia Vergara za haljinu Vere Vong, u kojoj izgleda kao sirena

Petica i za Šarliz Te-ron u Diorovoj halji-ni pastelne boje, vrlo neobičnog kroja

Debra Mesing je takođe zaslužila pet u elegantnoj kreaciji Monik Luli-er

5 i za Džesiku Albu koja izgleda feno-menalno 6 meseci nakon porođaja, u Gučijevoj kreaciji

Mark Valdberg u društvu “odlikašica“. Pet i za njega u ele-gantnom večernjem odelu

Mila Kunis nosi haljnu Kristian Dior, čije je ona zaštitno lice, i njena ocena je takođe 5

Madona Nikol Kidmen Leonardo Di Kaprio

Diana Argon Selma Hajek Emili Votson

Tilda Svinton Džesika Bil Meril Strip

Oni koji su malo (ili malo više) omašili ove godine su Madona, Nikol Kid-men i Leonardo Di Kaprio (4), Diana Argon i Selma Hajek (3), Emili Votson, Džesika Bil, Meril Strip i Tilda Svinton koje su do-bile dvojku!

A da ne biste potpuno promašile i dobile nulu (!) nemojte se ugle-dati na Džuli Braun i Saru Majkl Gelar. One su po ocenama mod-nih stručnjaka zaslužile najnižu moguću ocenu za modele koje su ponele.

Džuli Boven

Sara Majkl Gelar

Lidija Gmijović, vlasnica frizerskog studija “Lady L” priča nam o istoriji frizura

Frizerski zanat je umetnost uređivanja kose. Ova umetnost podrazumeva različite vrste interven-cija na kosi. Pokušaću kroz ovu priču, a i u nared-nim, da vam približim kako i koliko su kroz veko-ve ljudi vodili brigu o svojoj kosi i frizuri. Postoji veoma malo informacija o frizurama prvih ljudi, odnosno drevnog čovečanstva, čak i vrlo malo dokaza o samom izgledu njihove kose. Za raniji period, međutim, mnogi crteži, statue pokazuju prisustvo prvih frizura i frizerskog umeća. Briga o kosi ili njeni nedostaci nisu jedinstveni samo za sadašnje društvo, kakvo poznajemo. Pre više od tri hiljade godina i Egipćanima je bilo od izuzetne važnosti održavanje i lečenje, što razni recep-ti, sačuvani na papirusu, dokazuju. Pored este-tike, stajling je bio spoljašnji način indetifikacije osobe kroz određene rituale i različite socijalne statuse.

FRIZURE KROZ VEKOVE

EGIPATSKO DOBA

Egipatske frizure za žene

Baš kao i danas, drevne egipatske žene su se bavile svojom kosom i imale su mnogo različitih načina da stilizuju, ukrase, pa čak i da oboje svoju kosu. Nosile su dugu kosu, šišanu kraće po potiljku sa kratkim i gustim šiškama, što je preteča takozvane bob frizure, čak su i brijale glave i nosile perike. Robinje i služavke, kao i obične žene, nosile su i ukrašavale svoje kose drugačije nego plemkinje. Vezivale su kosu na potiljku ii pričvršćavale jednostavnim, jeftinim ukrasima, kao što su latice cveća, sušeno viće, bobice, ukrasi od drveta ili su plele osam ili devet pletenica, sakupljale ih u rep na jednoj strani vrata, dok su žene boljeg statusa nosile dijademe i ukrase od dragog kamenja, bronze, srebra, zlata, slonovače… Prirodna kosa je bila produžena pramenovi-ma veštačke kose, koja podseća na dredove, precizno umetnute u prirodnu kosu. Seda kosa je prekrivana perikama ili farbana u svetlo narandžastu boju, što je tipično za far-banje kanom. Perike su pravljene od prirodne kose za bogate, a siromašni su morali da nose perike od vune crne ovce ili biljnih vlakana.

februar 2012 50

Egipatske frizure za muškarce

Frizure za muškarce u Egiptu malo su se me-njale tokom celog perioda, koji je trajao više od tri hiljade godine. Drev-ni Egipćani su čuvali svoju kosu. Nosili su dugu ili kratku frizuru ili su potpu-no brijali glavu. Zbog veoma surove klime u Egiptu nosili su perike u svrhu zaštite. Bogati su imali veoma složene frizure na perikama, kratke frizure su iz-gledale kao kacige sa strogim ivicama oko lica i otkrivenih ušiju. Takođe su imali kovrdžavu ili potpuno ravnu kosu. Muškarci, kao i žene, farbali su kosu, jer nisu voleli da im se vide sede vlasi. Bri-jali su celo lice, a brada i ,,lažna brada” bila je božanski simbol faraona.

Egipatske frizure za decu

Egipatske frizure za decu, bilo da je u pitanju muško ili žensko, sastojale su se od obrijane jedne strane glave, a druga je bila duga i ispletene u pletenice. Ovaj stil frizure nosila su deca do puberteta. Kada odrastu, mladi muškarci nose kratke frizure ili obriju glave, a devojke duge kose, svezane u rep ili pletenice bogato uvijene I povremeno ukrasene nakitom i perlicama. Čak su i deca no-sila perike.

Proizvodi korišćeni za tretmane u Egiptu

Stari Egipćani su svoju kosu i perike redovno prali. To su radili tako što su mešali vodu sa citrusovim sokovima. Citrusna kiselina rastvara masna ulja sa kose i ostvlja folikul dlake zatvoren. Na taj način je kosa bila čista, teme suvo, a kosa glatka i sjajna. Bademovo ulje im je služilo kao regenerator posle pranja. Kroz vekove njihova omiljena boja kose je bila crna ili narandžasto-crvena. Kana je bila najčešća boja, koja daje narandžaste ili crvene nijanse kosi. Mešali su je sa kravljom krvi i smrskanim punoglavcima, da bi se dobile različite ni-janse. Kana im je bila dostupna, jer obilno raste na obalama Nila. Da bi dobili crne nijanse, koristili su indigo izdvojen iz istoimene biljke. Oni koji su sedi, farbali su se pomoću krvi bika kuvanom u ulju. Kasnije su počeli da koriste perike i žive boje, kao što su plava, crvena i zelena. I tada su postojali oni koji gube kosu, odnsosno ćelave ili oni koji nisu zado-voljni gustinom kose, pa su želeli da je povrate. Koristili su masti različitih životinja, kao što su koze, lavovi, krokodili, zmije, nilski konji. Drugi lek je bio zavoj napravljen od lišća zelene salate ili semena pleskavice. Koristili su razna ulja da bi ojačali kosu, na primer bademovo ulje i ruzmarinovo ulje. Da bi učvrstili kosu koristili su mast od pčelinjeg voska, koji su sušili na suncu, dok se ne stvrdne

februar 2012 52

Postavite sto!ČORBA OD BUNDEVE

1/2 praziluka (beli deo), 1/2 glavice crnog luka, 1 kriška bun-deve, 1 pavlaka, so, biber (najbolje šareni ako imate), malo seckanog peršuna, ulje

Sitno iseckani praziluk i luk izdinstati na ulju dok ne postane staklast. Dodati bundevu isečenu na kocke, prodinstati još malo. Začiniti i doliti čašu vode. Bundeva će vrlo brzo postati mekana. Is-pasirajte je u šerpi i dolijte 1/2 litra hladne vode. Kada provri umešajte jednu kiselu pavlaku i pospite seckanim peršunom.

POHOVANE PALAČINKE

6 jaja, 1/2 kg brašna, 1 l mleka, so, šećer, 200 gr šunke, malo svežeg sira, 100 gr kiselih krastavčića i prezle.

Umutite 4 jaja, brašno, mleko, so i šećer ispecite palačinke. Nadev možete praviti po želji, ali evo jednog predloga: šunku i krastavčiće sitno iseckati i umešati sve sa sirom. Na svaku palačinku staviti po jednu veliku kašiku nedeva, a zatim palačinku saviti sa sve četiri strane, da nadev ne može da is-padne.Tako složene palačinke uvaljati u umućena jaja, zatim u prezle i pržiti u dubokom ulju. Kada porumene, izvadite ih i stavite na papirni ubrus, da upije masnoću.

BIFTEK U SOSU OD BIBERA

Bifteke posoliti i uvaljati u mleveni biber. Staviti da se peče u dobro zagrejan tiganj, u koju ćete staviti samo par kapi ulja.Biftek prvo peći sva svake strane po 1-2 minuta,a onda malo smanjiti vatru i još 3-4 minute dopeći. Kad porumene prebaciti ih u drugu posudu, i odložiti na toplo.U taj isto tiganj staviti zeleni biber (okapati iz teglice suvišnu tečnost) i malo propržiti. Na to dodati goveđu supu (ako nemate, može i kocka supa), i sačekati da provri.Kad provri - dodati pavlaku i neka i to provri.Služiti toplo.

PITA SA VIŠNJAMA

3 jajeta, 5 šoljica (za kafu) šećera, 3 šoljice ulja, 3 šoljice mleka brašno, prašak za pecivo, višnje (otprilike 500 g) Umutiti jaja sa šećerom, zatim dodati ulje i mleko, a zatim brašno (pomešano sa praškom za pecivo) toliko da se dobije ne mnogo gusta smesa. Ukoliko je mnogo gusta, razblažiti sa malo mleka. Pleh podmazati uljem i brašnom, i peći pola smese, toliko dugo dok sredina ne bude žitka. Zatim izvaditi iz rerne, poređati višnje, zatim naliti preostalom smesom. Možete staviti testo u jednom komadu, ili ga iseći na trake i napraviti ukras. Vratiti u rernu. Peći na umerenoj temperaturi. Kada je pečeno, sačekati da se priohladi, iseći na komade i posuti prah šećerom.

Jednom prilikom, došao je Jovan Dučić kod Jove Markovića, koji je bio pomoćnik ministra inostranih dela, da mu traži povećanje nekog otpravničkog do-datka. Jova Marković je počeo da mu čita pridiku i da mu objašnjava kako je raspikuća i kako, na taj način, nikad neće steći svoju kuću. “Kuću neću - odgovorio mu je Dučić - ali ću steći svoju ulicu. A Vi već imate nekoliko kuća, ali ulicu nikad nećete steći!”

Pred slavnu bitku kod Termopila (480 pne) brojčano jači Persijanci htedoše da se narugaju malobrojnim Spartancima i saopštiše im po kuriru:

- Ima nas toliko da će od naših strela potamneti sunce.

Spartanski kralj Leonida, heroj Termopila, ne ostade im dužan odgovora:

- Tim bolje, borićemo se u hladovini.

preuzeto sa www.scrind.com

ANEGDOTE O POZNATIMA

Američki državnik general Dvajt Ajzenhauer (1890-1969) jednom je u užem krugu ovako definisao rat:-

Rat je razdoblje kada se međusobno ubijaju ljudi koji se uopšte ne poznaju, i to po zapovesti onih koji se međusobno veoma dobro poznaju,pa se ipak ne ubijaju.

General Ajzenhauer pričao je ženi francuskog diplo-mate da Francuskinje potroše na lepotu toliko novca koliko iznosi francuski budžet za naoružanje.

- To je istina - reče Parižanka - ali zato naše žene osvoje dva puta više od naše vojske!

Pisac Džozef Adison je svojevremeno pozajmio svom prijatelju, Templu Stanganu, veću sumu nov-ca, a ovaj, pošto je novac primio počeo je da se, kao neki slabić, slaže sa svime što Adison kaže. Prestao je da se, kao pre, raspravlja. Taj odnos se ponavljao iz nedelje u nedelju, na Adisonovo veliko nezado-voljstvo, dok jednog dana više nije mogao da izdrži, pa se izleteo: ”Do vraga, čoveče, ili mi se suprotstavi ili mi vrati moje pare!”