ALEKSANDAR LOVEN: ZADOVOLJSTVO – KREATIVNI PRISTUP ŽIVOTU

Briljantna psihološko-sociološka studija, pisana jednostavnim i svima razumljivim jezikom, o životu u civilizovanom društvu.

Studija koja osvešćuje i oplemenjuje...

2

Naslov izvornika: Alexander Lowen, Pleasure – A creative approach to life

Copyright za izvornik © Frederick Lowen Copyright za srpski / hrvatski / bosanski / crnogorski jezik © Mile

Malešević Sva prava pridržana. Nije dozvoljeno reprodukovanje ni jednog dela ove knjige, ni jednim sredstvom, mehaničkim niti elektroničkim, uključujući fotokopiranje i skeniranje, bez pismene saglasnosti nosi-oca © prava.

BIBLIOTEKA: PSIHOLOGIJA

KNJIGA: 5, IZDANJE 1.

PREVOD I OBRADA: ADVAITA

IZDAVAČ: ADVAITA

ZA IZDAVAČA: M ILE MALEŠEVIĆ

TISAK/ŠTAMPA: IZVOR, BEOGRAD

TIRAŽ: 300 PRIMERAKA

BEOGRAD, SARAJEVO: 2017.

ISBN: 978-86-89559-15-6 PLASMAN: E-PORUKA: advaita @bih.net.ba

TEL.: ++ 381 61 1861398 (VIBER); ++387 (0) 66 2468 81;

Crna Gora: (++382) (0) 69 518 847 Hrvatska: (+ + 385) (0) 98 232 47 Makedonija: (++389) (0) 78 201 862

3

Sadržaj PREDGOVOR IZDAVAČA ......................................................9

UVO D ........................................................................ 13

1 PSIHOLOGIJA ZADOVOLJSTVA .................................... 17

MORALNOST ZABAVE ....................................................17

SAN O SREĆI ....................................................................23

PRIRODA ZADOVOLJSTVA..............................................26

Rad 27

Razgovor 28

Zadovoljstvo je tok osećanja prema van 28

Zadovoljstvo nasuprot bolu 28

Zadovoljstvo i ego 30

KREATIVNI PROCES ........................................................31

2 ZADOVOLJSTVO ŽIVLJENJA U PO TPUNOSTI.............. 33

DISANJE, KRETANJE I OSEĆANJE...................................33

Ličnost se izražava kroz telo isto koliko i kroz um .................34

KAKO DISATI DUBLJE.....................................................35

Zadržavanje disanja umanjuje osećanja, i obrnuto ..................38

Šizoidne osobe dišu samo grudima......................................38

Neurotične osobe dišu samo trbuhom (dijafragmom) ..............39

Obrazac prirodnog disanja i poremećaji ...............................39

Pušenje..........................................................................40

Duboko disanje ...............................................................41

Disanje i seksualnost ........................................................41

Bioenergetska terapija i vežbe............................................43

Disanje i telesne vibracije .................................................47

OTPUŠTANJE MIŠIĆNIH NAPETOSTI...............................47

Napetosti .......................................................................49

Pokreti i vežbe šutiranja....................................................50

Vežbe izražavanja nežnosti, naklonosti i želja .......................53

Samokontrola kao prirodna motilnost ..................................53

Gracioznost ....................................................................54

OSEĆANJE I SAMOSVEST ................................................54

Stres i napetost................................................................57

Psihička strana napetosti – bioenergetska analiza ...................59

Sadržaj

4

3 BIO LOGIJA ZADOVOLJSTVA ........................................ 61

POBUĐENOST I LUMINACIJA..........................................61

SPEKTAR ZADOVOLJSTVO – BOL ..................................65

NERVNA REGULACIJA REAKCIJE...................................68

Dva nervna sistema. Sistem za voljne aktivnosti ....................68

Autonomni ili vegetativni nervni sistem ...............................68

Volja.............................................................................70

Postavljanje ciljeva je i funkcija kreativnog procesa ...............71

Naša je kultura kultura ciljeva............................................71

STRAH OD ZADOVOLJSTVA............................................72

Bol kao otpuštanje napetosti ..............................................72

Mazohizam 73

Trauma..........................................................................73

Otpuštanje napetosti.........................................................74

Plakanje 75

Strah od zadovoljstva je strah od bola..................................76

4 MOĆ NASPRAM ZADOVOLJSTVA ................................. 79

POJEDINAC MASE............................................................79

Prenaseljenost .................................................................79

Uspeh ...........................................................................81

Heroji našeg doba 82

Masovna kultura 84

Borba za moć 85

„Uspešni“ pojedinci mase 85

Društveni sistem i mediji 86

Društvena hijerarhija 86

ISTINSKA INDIVIDUALNOST...........................................87

„Uspešne“ osobe kao Lovenovi pacijenti 88

Vibrantni ljudi kojima nije trebao tretman 88

„Magnetski privlačne“ ličnosti ili pojedinci moći 89

Ljudi koji se povlače iz sistema. Hipici… 91

ILUZIJA MOĆI ..................................................................93

Uticaj moći na ljudsku ličnost ............................................94

Moć i međuljudski odnosi .................................................95

Novorođenčad i deca........................................................96

Potencijali i rizici koji leže u moći ......................................99

Sadržaj

5

5 EGO : SAMOIZRAŽAVANJE NASPRAM EGO TIZMA ... 101

SAMOIZRAŽAVANJE .....................................................101

Biologija o samoizražavanju ............................................ 101

Psihologija u biologiji .................................................... 102

Samoizražavanje i kreativnost .......................................... 103

Dominacija ego zadovoljstva ili egotizam .......................... 104

Potreba za priznanjem. Društveni status. ............................ 107

ULOGA EGA U ZADOVOLJSTVU ...................................109

Metafora luka i strele ..................................................... 109

Ego kao „general“. Ego i seksualnost – dva pola klatna. ........ 110

Osećaj ispunjenosti ili užitak ........................................... 112

Sklad sa okruženjem. Zen budizam. Majstorstvo.................. 113

ULOGA EGA U BOLU .....................................................113

Razvoj spirale samodestruktivnosti ................................... 114

SAMOLJUBLJE ILI EGOTIZAM.......................................115

Teret odgovornosti za uspeh ............................................ 116

O duši, nasuprot egu ...................................................... 117

Um i telo ..................................................................... 119

6 ISTINA, LEPO TA I GRACIOZNOST .............................. 123

ISTINA I OBMANA ILI PREVARA ...................................123

Razvoj čoveka u odnosu na životinje ................................. 123

Vrednost obmane ili prevare ............................................ 124

Spoznaja o laganju u detinjstvu i kažnjavanje...................... 126

Samoobmana ................................................................ 129

RAZMIŠLJANJE I OSEĆANJE .........................................129

Subjektivno i objektivno mišljenje .................................... 130

Bioenergetski telesni procesi ........................................... 130

Veza pokreta tela i osećanja i misli ................................... 132

Veza kapacitet a za razmišljanje i seksualnosti ..................... 134

SUBJEKTIVNOST I OBJEKTIVNOST...............................134

Racionalizacija ili pseudo-objektivnost .............................. 136

Objektivno mišljenje je primarna osnova znanja i moći......... 138

Kreativno mišljenje je ukorenjeno u subjektivnom ............... 138

LEPOTA I GRACIOZNOST ..............................................139

Drevne kulture: Grci, Jevreji, Hrišćanstvo .......................... 140

Rascep između tela i duha u civilizaciji Zapada ................... 141

Zdravlje i bolest u zapadnoj medicini 141

Sadržaj

6

Lepota i zadovoljstvo 142

Gracioznost .................................................................. 143

Hronične napetosti narušavaju gracioznost ......................... 144

Potpuno zdravlje je nedeljivo ........................................... 145

7 SAMOSVEST I SAMOPO TVRĐIVANJE ......................... 147

ZNANJE I NIJEKANJE.....................................................147

Samopotvrđivanje implicira suprotstavljanje....................... 147

Znanje je funkcija razlikovanja......................................... 148

Prelazak od impulsivnog reagovanja na razmišljanje ............ 148

Neposlušnost deteta u funkciji razvoja ............................... 150

SAMOKONTROLA I „NE“..............................................152

Telesna zaštitna membrana.............................................. 152

„Ne“ kao psihološka zaštitna membrana............................. 154

Slučaj: Retardiranost ...................................................... 156

Strukturisanje mentalne zaostalosti u telu ........................... 159

Iracionalno negativno ponašanje....................................... 159

KRITIČKO RAZMIŠLJANJE ............................................160

Skepticizam. Kritika. Bertran Rasel i drugi naučnici. ............ 160

Znanje......................................................................... 162

Podučavanje i učenje...................................................... 162

Kreativno razmišljanje u eri računara ................................ 163

Lični ukus .................................................................... 164

Masovna kultura............................................................ 165

8 EMOCIONALNE REAKCIJE.......................................... 167

LJUBAV..........................................................................167

Osećanja i emocije nisu izolovane pojave........................... 167

Emocije u odnosu na zadovoljstvo ili bol ........................... 168

Počeci – biti novorođenče i dete ....................................... 169

Spektar ljubavi i mržnje .................................................. 170

NAKLONOST I NEPRIJATELJSTVO ................................175

Proste, složene i konceptualne emocije .............................. 175

Dva para prostih emocija: strah – ljutnja, ljubav – mržnja...... 175

Naklonost i srdačnost. 175

Agresivnost i pasivnost 176

Prijateljstvo i rezervisanost 177

Ljubav i mržnja 179

Odnos roditelja prema detetu ........................................... 179

Sadržaj

7

LJUTNJA I STRAH ..........................................................181

Uloga volje i ega ........................................................... 184

Panika i bes .................................................................. 185

Užas ........................................................................... 186

Gnev........................................................................... 187

9 KRIVICA, STID I DEPRESIJA........................................ 189

KRIVICA ........................................................................189

Kultura i moral ............................................................. 190

Pseudo-naklonost. Pravdoljubivost. 195

STID I PONIŽENJE ..........................................................195

Društvene norme 196

Razlikovati se od životinja 197

Vrednosti predstavljaju ego sudove 197

Stid, status i inferiornost 198

Česte „teme“ stida: telo, uspeh, osećanja… 199

Stid je barijera prihvatanju samoga sebe 200

Decu podizati u atmosferi zadovoljstva 200

Taština kao suprotnost stidu 201

DEPRESIJA I ILUZIJE .....................................................202

Deluzije....................................................................... 204

Kolaps deluzija u depresiju 206

10 KORENI ZADOVOLJSTVA.......................................... 209

SPONTANI RITMOVI ......................................................209

Biološki časovnik i biološka ritmičnost.............................. 210

RITAM PRIRODNIH FUNKCIJA ......................................213

Disanje........................................................................ 214

Hrana .......................................................................... 215

Mučnina i povraćanje 217

Napetosti debelog creva, rektuma i anusa 218

Spavanje...................................................................... 219

RITAM POKRETA...........................................................221

Svaki stimulans je ili ugodan ili bolan ............................... 221

Stimulansi koji su u skladu s ritmovima našeg tela ............... 222

Ples i muzika ................................................................ 223

Sport i igre ................................................................... 224

RITAM LJUBAVI ............................................................225

Srce ............................................................................ 225

Sadržaj

8

Ljubav i radost su osećanja srca. Betoven. .......................... 226

Seksualna ljubav 227

11 KREATIVNI PRISTUP ŽIVO TU ................................... 229

ŠTA JE KREATIVNOST? .................................................229

Šta znači biti kreativan? .................................................. 230

Kreativan odnos prema deci............................................. 231

Kreativnost u ljubavnim odnosima.................................... 233

Zadovoljstvo i postignuća ............................................... 234

Suprotstavljeni ili polarizovani nagoni se dopunjuju ............. 235

KREATIVNOST I SAMOSVEST .......................................237

Dvojna ili polarizovana priroda ljudskih bića ...................... 238

Polaritet između ega i tela 239

Osećanja i razmišljanje – subjektivnost i objektivnost 239

Samosvest je dvojna ili polarizovana svest 240

GUBITAK INTEGRITETA................................................242

Svesna aktivnost nasuprot nevoljnim reakcijama ................. 244

Odrasla osoba nasuprot detetu.......................................... 245

Individualnost nasuprot zajednici...................................... 248

Kultura nasuprot prirodi.................................................. 248

SAMOOSTVARIVANJE ...................................................249

Terapijom se ne mogu rešiti svi konflikti............................ 249

Integracija prošlosti u sadašnjost ...................................... 249

Kreativnost u terapiji...................................................... 251

Dvojnost – čovek je kulturna životinja............................... 253

Razvoj se nikad ne završava ............................................ 255

IZDAVAČKI DO DATAK: ZADOVOLJSTVO U SVETLU HOLIZMA .................................................... 257

Holizam ili celovitost ..................................................... 257

Psiha i psihologija ......................................................... 258

Duh i duša 258

Bioenergetika 259

Homeopatija................................................................. 259

Zadovoljstvo, kreativnost i holizam................................... 260

Zdravlje, život, ekonomija… ........................................... 260

9

Predgovor izdavača

O vrednosti Lovenovog dela možda ponajviše govori njegova bio-grafija. Retki su stvaraoci, ako uopšte postoje, koji su javno napisali kako su u svojim pedesetim godinama poželeli da budu poznati i slavni i završili fakultet sa punih 48 godina. Loven je nakon toga specijalizo-vao psihijatriju, i napravio monumentalno delo od 15-ak knjiga koje, iako su praktično bile neprihvaćene od strane glavnog toka psihologi-je, izvršile veliki uticaj na milione tragalaca za boljim životom, za raz-umevanjem života i njegove suštine. Živeo je 98 godina, a radio sve do 96-e.

Teško bi sve to bilo moguće bez stalnog traganja za zadovoljstvom življenja i dostizanja, u velikoj meri. Uz to, zasigurno, ide i neverovat-no iskren, otvoren i pošten pristup istraživanju tajni življenja i služenje čovečanstvu na taj način. I upravo time obiluje celokupno Lovenovo delo, i na njega bi se mogla primeniti drevna mudrost iz Ji Đinga – Istrajnost na ispravnom putu donosi sreću.

Ova je knjiga, kao i sve druge Lovenove knjige, pisana visoko stručnim stilom a razumljivo svima, mada bi se, prvenstveno zbog te-me mogla smatrati lakšom i popularnijom od većine drugih. S druge strane, kao i sve druge Lovenove knjige, i ova je jako pogodna kao polazna osnova za širu viziju holističkog pristupa zdravlju. Zato ću se i u ovoj knjizi u okviru Izdavačkog dodatka pomalo pozabaviti tom temom i pokušati i ovu knjigu pozicionirati u toj temi.

Trudili smo da što vernije prenesemo suštinu teksta knjige, i jedine intervencije su dodatni podnaslovi, čija je svrha dodatna preglednost teksta. Dakle, svi naslovi koji su pisani velikim slovima su autorovi, a malim slovima, moji, urednički.

Mile Malešević, urednik

Aleksandar Loven

ZADOVOLJSTVO

KREATIVNI PRISTUP ŽIVOTU

12

Od istog autora u ADVAITA izdanju

1. Bioenergetika – jedinstvo psihe i tela, 2017. 2. Depresija i telo – bološka osnova vere i

stvarnosti, 2018. 3. Govor tela – kako telo otkriva ličnost, 2015,

2017. 4. Izdaja tela, 2016. 5. Narcizam – poricanje istinskog sebe, 2018. 6. Put do vibrantnog zdravlja – bioenergetske

vežbe, 2017. 7. Zadovoljstvo – kreativni pristup životu, 2017.

13

Uvod

Al' pravu decu božju neka krepi

Obilja živog ovaj prizor lepi

Što nastaje, što večno tka i buja,

Nek obujmi vas ljubavlju beskrajnom,

Pojavi koja nestalno leluja

Čvrst oblik dajte svojom mišlju trajnom

Reči Gospoda, iz Geteovog Fausta1

Zadovoljstvo nije u domenu čoveka da njime upravlja i kontroliše ga. Ono je, kako Gete misli, Božji dar onima koji se identifikuju sa životom i uživaju u njegovoj raskoši i lepoti. Zauzvrat ih život obda-ruje ljubavlju beskrajnom. Ali, Bog upozorava tu svoju pravu decu i istinske vernike: Iako je zadovoljstvo efemerno i neopipljivo, držite ga se čvrsto u umu svom, jer ono sadrži smisao života.

Za većinu ljudi, međutim, zadovoljstvo je reč koja izaziva mešana osećanja. S jedne strane, u umu nam je povezana sa idejom nečeg „do-brog“. Osećaj zadovoljstva je dobar, hrana koja nam pruža zadovolj-stvo je dobra, a za knjigu koju je zadovoljstvo čitati kažemo da je do-bra. A ipak, većina ljudi bi život posvećen zadovoljstvu smatrala pro-traćenim. Svaka naša pozitivna reakcija na svet je često pritisnuta sum-njama. Strahujemo da će zadovoljstvo osobu povesti na opasnu stazu, učiniti da zaboravi svoje dužnosti i obaveze, pa čak joj i iskvariti duh, ako nije pod kontrolom. Za neke ljude ono ima i lascivnu konotaciju. Zadovoljstvo, a naročito telesno zadovoljstvo, se oduvek smatralo

1 J. V. Gete, Faust; prevod: Branimir Živojinović. Prim-prev.

Uvod

14

glavnim načinom na koji nas đavo iskušava. Kalvinisti2 su većinu za-dovoljstava smatrali grešnim.

Svaki pripadnik naše kulture deli ove strahove u pogledu zadovolj-stva. Moderna kultura je više usmerena na ego nego na telo, a učinak toga je da je moć postala primarna vrednost, dok je zadovoljstvu data sekundarna uloga. Ambicija modernog čoveka je da ovlada svetom i zapoveda sam sebi. A u isto vreme, nikad ga ne napušta strah da se to ne može ostvariti, i uvek ga muči sumnja da li bi to uopšte bilo na njegovu dobrobit, čak i ako bi se ostvarilo. Međutim, budući da je za-dovoljstvo sila koja održava i stvara čovekovu ličnost, njegova nada (ili zabluda) je da bi mu postizanje tih ciljeva omogućilo život ispunjen zadovoljstvom. Stoga, ego ga vodi da teži ispunjenju ciljeva koji obe-ćavaju zadovoljstvo, ali zahtevaju odricanje od zadovoljstva. Situacija u kojoj se nalazi moderni čovek je slična onoj u kojoj se zatekao Faust, koji je Mefistu prodao dušu za obećanje koje se ne može ispuniti. Premda je obećanje zadovoljstva đavolje iskušenje, zadovoljstvo kao takvo je nešto što nije u moći đavola da ga podari.

Priča o Faustu i danas ima istu težinu kao što je imala u Geteovo vreme. Kao što Bertram Džesop (Jessup) kaže u predgovoru svom pre-vodu Fausta: „Između magije XVI veka i nauke XX veka nema razlike u težnji ili nameri da se upravlja i kontroliše život. Ako ništa, značaj toga je bitno porastao opadanjem moralnog autoriteta svemogućeg Boga“. Elijas Kareti (Elias Carretti) kaže „Čovek je ukrao sopstvenog Boga“3. Stekao je moć da osudi na propast i uništi, moć koja je nekad bila prerogativ Boga. S tom naizgled neograničenom moći, i bez sile koja ga ograničava, šta će čoveka sprečiti da uništi sam sebe?

Moramo shvatiti da smo svi mi, kao dr Faust, spremni da prihvati-mo đavolje podsticaje. Đavo u svakome od nas leži u obliku ega koji obećava ispunjenje želja pod uslovom da mu se potčinimo u njegovim

2 Sledbenici učenja Žana Kalvina (Jean Calvin), francuskog teologa i reformatora

iz XVI veka. -prim.prev. 3 E. Carretti, Crowds and Power (Mase i moć), New York, The Viking press,

1963, str. 468 -prim.aut.

Uvod

15

težnjama za dominacijom. Dominacija ega nad ličnošću čoveka je di-jabolično [đavolje] iskrivljivanje ljudske prirode. Ego nikad nije tre-bao da bude gospodar tela, već njegov verni i poslušni sluga. Telo, za razliku od ega, želi zadovoljstvo, a ne moć. Telesno zadovoljstvo je izvor iz kog potiču sva naša dobra osećanja i razmišljanja. Ako se uniš-ti telesno zadovoljstvo osobe, ona postaje ljutita, frustrirana i puna mr-žnje. Razmišljanje joj postaje iskrivljeno, a kreativni potencijal se gu-bi. Razvija stav samouništenja.

Zadovoljstvo je pokretačka sila u životu. Ono je jedina sila dovolj-no snažna da se suprotstavi potencijalnoj destruktivnosti moći. Mnogi ljudi smatraju da ta uloga pripada ljubavi. Međutim, da ljubav ne bi bila samo reč i ništa više, potrebno je da počiva na doživljaju zado-voljstva. U ovoj knjizi ću pokazati kako doživljaj zadovoljstva ili bola određuje naše emocije, misli i ponašanje. Raspravljaću o psihologiji i biologiji zadovoljstva, i istraživati njene korene u telu, prirodi i sve-miru. Onda ćemo razumeti kako je zadovoljstvo ključ za kreativan ži-vot.

17

1

Psihologija zadovoljstva

MORALNOST ZABAVE Posmatraču koji ne zagleda dublje bi se moglo učiniti da je Ame-

rika zemlja zadovoljstva. Njeni stanovnici su prosto odani tome da se dobro provedu. Mnogo novca i slobodnog vremena troše u potrazi za zadovoljstvom. I reklamne kampanje odražavaju i iskorištavaju ovu preokupaciju. Skoro svaki proizvod ili usluga se prodaju uz obećanje da će rutinu svakodnevnog života pretvoriti u zabavu. Novo sredstvo za pranje pretvara pranje posuđa u zabavu, s novom konzervisanom hranom ćemo lako napraviti svaki obrok, a novo auto će vožnju duž pretrpane ceste pretvoriti u čistu zabavu. Ako svi ovi proizvodi naše tehnologije ne uspeju obezbediti zadovoljstvo koje obećavaju, ne pre-ostaje nam ništa drugo nego da odletimo na neko daleko začarano me-sto, gde se svi dobro zabavljaju.

Pitanje koje se prirodno javlja je: da li Amerikanci zaista uživaju u životu? Najozbiljniji posmatrači današnje scene smatraju da je odgo-vor – „Ne“. Njihovo mišljenje je da ta opsesija zabavom odaje nedo-statak zadovoljstva4. Norman M. Lobsenc (Lobsenz) je još 1960. obja-vio studiju o američkoj potrazi za dobrim provodom, pod nazivom Is

Anybody Happy (Da li je iko srećan)? On nije pronašao nikakve srećne

4 Luis Mamford (Lewis Mumford) primećuje da je „kompulzivna igra jedina pri-

hvatljiva alternativa kompulzivnom radu“ . Norman M. Lobsenz, Is Anybody Happy? Garden City Doubleday & Co., 1960, str. 75 –prim.aut.

11. Kreativni pristup životu

249

time pojačava i vlastito zadovoljstvo. Ona želi da svako dete spozna radost življenja koja neometano teče kada osetimo slobodu da sledimo sopstvene prirodne impulse. Takva osoba je spoznala tu radost i ona ne može posmatrati povređeno dete a da ne oseti njegov bol, jer i ona sama je dete u srcu.

SAMOOSTVARIVANJE

Terapijom se ne mogu rešiti svi konflikti Nijedan pacijent ne može na terapiji u potpunosti razrešiti sve svo-

je konflikte, niti otpustiti sve napetosti. Dva su razloga za to. 1) Prvi je što su psihološki i fizički mehanizmi potiskivanja tako duboko strukturisani u ličnosti da ih ne možemo u potpunosti ukloniti. Mnogo puta sam pacijentima pokazivao kako se linija povučena olovkom na papiru nikad ne može u potpunosti obrisati; uvek ostane neki trag. Na-ša iskustva su nam na sličan način ucrtana u telima. 2) Drugi razlog je što su traumatična iskustva osobe deo njenog bića i ne možemo ih od-baciti ili zanemariti. Međutim, možemo ih potisnuti ili prihvatiti. Ako ih potisnemo, u nevolji smo. Ako ih prihvatimo i razumemo, onda nam mogu poslužiti da proširimo vidike i produbimo osetljivost. I tada se pretvaraju u sirovine za kreativni proces.

Integracija prošlosti u sadašnjost Srećom, pacijenti ne traže da opet budu kao novi. Oni traže obna-

vljanje osećanja da život može biti prijatan. To osećanje su nekad ima-li, budući da je ono temelj njihovih snova o sreći. Čak i pomisao da je tako nešto moguće za osnovnu pretpostavku ima da osoba zna šta je to. Ne verujem da bi ljudsko biće moglo preživeti da kao dete nije imalo makar neke trenutke radosti. Sećanje na te trenutke, ma kako da je maglovito, održava dušu živom kroz kasnije muke. Svaki pacijent kog sam tretirao, koliko god očajan ili poremećen da je bio, mogao se prisetiti takvih trenutaka. On želi ponovo osetiti tu radost, ne kao se-ćanje već u sadašnjoj situaciji. Želi razumeti šta mu se dogodilo pa je izgubio to osećanje, i želi znati kako sprečiti da ga ponovo izgubi.

11. Kreativni pristup životu

250

Teškoća u ostvarivanju tih ciljeva leži u procesu obnove. Pacijent mora ponovo proživeti život kroz osećanja i misli, ako već ne kroz akciju. Pacijent sve prolazi još jednom, ovaj put krećući unazad, iz sadašnjosti prema prošlosti. Ovo napredovanje unazad mu obezbeđuje da ima neki oslonac u stvarnosti. Pacijent mora znati kakav je on sad, da bi mogao shvatiti kako je takav postao. Sadašnjost možemo razu-meti samo kroz prošlost, ali prošlost je sama po sebi značajna samo utoliko što je odredila sadašnjost. Ovo naglašavam zato što je tenden-cija mnogih pacijenata, a i mnogih ljudi u celini, da ili ignorišu proš-lost ili žive u njoj. Oba ta stava umanjuju sadašnjost, a time i naše “ja”. Moramo prihvatiti događaje iz prošlosti i ne brkati prošlost sa sadaš-njošću.

U napredovanju unazad, od odrasle osobe preko mladića/devojke i deteta do novorođenčeta, suočićemo se s preokretom kojim se naše pravo ja zamenjuje ego slikom. Sled događaja koji je doveo do zamene dečjeg osećaja nevinosti osećanjem krivice je započeo suprotstavlja-njem roditeljima. U tom suprotstavljanju dete isprva oseća da ima pra-vo. Međutim, to osećanje ubrzo ustupa mesto osećanju da greši, kad suprotstavljanje ne uspe promeniti stav roditelja. Takvo osećanje je nepodnošljivo. Potčinjavajući se roditeljskom autoritetu, dete stiče pravdoljubivost ali gubi opravdanost. Preokret (od osećanja da je upravu do osećanja da je ukrivu, od osećanja nevinosti do krivice) nije svesna odluka. Do preokreta je došlo postepeno, kako su negativna i neprijateljska osećanja potiskivana i potom zamenjivana mislima i sta-vovima koji su roditeljima prihvatljiviji. Stoga se pacijent toga ne seća kao jednog jedinstvenog događaja, već se to mora rekonstruisati iz se-ćanja o prošlim iskustvima. Međutim, ta sećanja su povezana s poti-snutim osećanjima i ne mogu se evocirati sve dok se osećanja ponovo ne aktiviraju.

Reaktivacija potisnutih osećanja je onaj teži deo terapije. Procesu se suprotstavljaju ego odbrane s jedne strane, a strah od tih osećanja s druge. Ego je uspostavio relativnu sigurnost u ličnosti, tako što je po-tisnuo osećanja, i sad nije red da tu sigurnost rizikuje time što će evo-cirati prošle konflikte. Pacijentov strah od intenzivnih osećanja samo potpomaže ego u tom stavu. Pacijent strahuje da će mu ljutnja izmaći

11. Kreativni pristup životu

251

kontroli i pretvoriti se u ubilački bes ili gnev. Strahuje da će ga tuga preplaviti i da će se utopiti u vlastitom očaju. Boji se da će mu se strah pretvoriti u paniku ili užas i potpuno ga onesposobiti. Kad se ta oseća-nja reaktiviraju, odmah dolazi do njihove realizacije zbog koje se čini da je strah od njih bio opravdan.

Na ove teškoće se još dodaje i osećanje bespomoćnosti koje se ta-kođe javlja prilikom ovog procesa, budući da je ono deo prvobitne si-tuacije koja je vodila u potiskivanje osećanja. Dete je moralo odbaciti svoje protivljenje roditeljima ili rizikovati da ga roditelji odbace. Ro-ditelji koriste uskraćivanje ljubavi ili pretnju da će ljubav biti uskraće-na kao sredstvo da kontrolišu dete. Osećanje bespomoćnosti ponovo na svetlo dana iznosi problem preživljavanja, problem koji u nesve-snom umu pacijenta i dalje leži nerešen. Budući da je samoporicanje obezbedilo da osoba preživi, samopotvrđivanje onda predstavlja pret-nju po preživljavanje. Ipak, određeni stupanj samopotvrđivanja je neo-phodan za preživljavanje u svetu.

Otpuštanje potisnutih osećanja i dopiranje do deteta unutar sebe zahteva neprestan rad kako na psihološkoj, tako i na fizičkoj razini. Moramo analizirati ego odbrane koje inhibiraju prihvatanje prirodnih emocionalnih reakcija deteta na zadovoljstvo i bol. Moraju se otpustiti hronične mišićne napetosti koje blokiraju puni raspon emocionalnih izraza. Taj cilj ne možemo postići pristupom koji je usmeren samo na jednu razinu. Psihoterapija, analitička ili neka druga, koja ne omogu-ćava izražavanje potisnutih osećanja samo pojačava kontrolu nauštrb spontanosti, i ojačava ego nauštrb tela. Ako terapeutski rad ograničimo na izražavanje osećanja, ohrabrujemo impulsivnost nauštrb integraci-je.

Kreativnost u terapiji Kreativnost u terapiji, kao i u životu, potiče od spajanja polarizo-

vanih sila. Sposobnost da izrazimo osećanje i da kontrolišemo njegovo izražavanje su dve strane iste medalje, tj. zrelog pojedinca. Na početku terapije, terapeut je taj koji ima tu kontrolu. Pacijent se ohrabruje da “otpusti”, uz uveravanja da terapeut može izaći na kraj sa situacijom.

11. Kreativni pristup životu

252

Ljutnja se usmerava na terapeutski kauč i nikad ne postaje destruktiv-na. Pacijent se može prepustiti tuzi, znajući da nije sam i da pored sebe ima saosećajnu osobu koja ga sluša. Može izraziti svoje strahove kroz vikanje, znajući da je podrška nadohvat ruke. Pacijent može sebi pri-uštiti da bude bespomoćan, zato što veruje da je terapeut moćan. Po-stepeno, kontrola prelazi na pacijenta, kako ovaj shvata da, prihvata-jući svoja osećanja i verujući im, osećanja gube karakter stranih sila koje predstavljaju pretnju za ego. Pacijent stiče razumevanje da su nje-gova negativna i neprijateljska osećanja samo reakcije na bol, a da su osećanja naklonosti reakcija na zadovoljstvo.

Koraci od defanzivnog stava ego kontrole do kreativnog stava iz-loženosti se preduzimaju kako se pacijent sve više utemeljuje u stvar-nosti.

1. Prvi korak koji pacijent preduzima na putu prema stvarnosti je identifikacija s telom. U toku terapije, pacijent sebe sagledava s tačke gledišta tela, a ne ego slike koja je u sukobu s telom. On postaje svestan mišićnih napetosti i oseća njihov učinak na stavove i ponašanje, a pri tom uči kako da umanji te napetosti putem odgovarajućih fizičkih pokreta. Ta identifikacija s telom je takođe prvi korak prema samoostvarivanju.

2. Drugi korak prema stvarnosti je prepoznavanje principa za-dovoljstva kao osnove svesnih aktivnosti. Motivacija za sve što činimo je težnja ka zadovoljstvu i izbegavanje bola. Putevi za postizanje tog cilja mogu biti različiti, ali sve nas vodi ista želja. Osoba koja ne prepoznaje činjenicu da su joj akcije mo-tivisane željom za zadovoljstvom, ili koju inhibira strah od za-dovoljstva (krivica) nije u dodiru sa stvarnošću svoje životinj-ske prirode.

3. Treći korak je prihvatanje sopstvenih osećanja. Osećanja su spontane reakcije organizma na okruženje. Ne možemo prome-niti svoja osećanja; ona nisu podložna komandama volje ili uma. Osoba može izraziti svoja osećanja ili zadržati izražava-nje, u zavisnosti od situacije. Ako se osoba okrene protiv sop-stvenih osećanja, okreće se i protiv sebe. Ako osoba odbacuje svoja osećanja, odbacuje i samu sebe.

11. Kreativni pristup životu

253

4. Četvrti korak je razumevanje međusobne zavisnosti svih funkcija ličnosti. Osoba koja je utemeljena u stvarnosti ima subjektivan stav. Ona zna da joj je razmišljanje povezano sa osećanjima i određeno telesnim reakcijama. Može biti objek-tivna, budući da je svesna vlastite subjektivnosti. Čak i kad je najapstraktnije, razmišljanje takve osobe nije disocirano od ve-ze sa sopstvenim stanjem. Takva osoba ne kaže „Postojim zato što mislim”. Ako bi išta i rekla, to bi bilo: “Mislim zato što postojim ”.

5. Peti korak je skromnost. Skromnost predstavlja uviđanje naše relativne bespomoćnosti u Univerzumu. To je suprotnost ego taštini. Bespomoćni smo u svim značajnim pitanjima života. Pravu ljubav ne možemo kupiti ni svim novcem sveta. Zado-voljstvo ne možemo proizvesti ni uz svu moć naše napredne tehnologije. Ljudski život počinje nepozvan iz trbuha žene i neumoljivo završava u trbuhu zemlje. Mi ne stvaramo sopstve-ni život, niti ga možemo održati večno. Naša svesna briga bi stoga trebala biti da ga živimo punim plućima.

Skromnost je osobina nekoga ko prihvata sebe. Takva osoba nije ni ponizna ni arogantna. Ona nije ni egoista niti je povučena. Iako uvi-đa da je jedinstvena, takođe je svesna da predstavlja deo većeg reda. I dok shvata da joj postojanje i funkcionisanje zavise od sila koje su izvan njene ličnosti, istovremeno oseća da su te sile, prirodne i druš-tvene, takođe u njoj samoj i da su dio njenog bića. Takva osoba je, dakle, i subjekt i objekt, i ona deluje i na nju deluju u velikoj radionici života.

Dvojnost – čovek je kulturna životinja Samim tim što smo ljudi, nalazimo se u stanju prividnih protivreč-

nosti koje se spontano razrešavaju tokom kreativnog procesa življenja. Svako ljudsko biće je istovremeno i životinja i nosilac kulture. Kad se te dve suprotstavljene sile kreativno spoje u čovekovoj ličnosti, on po-staje kulturna životinja. Njegova kultura predstavlja nadstrukturu po-dignutu na temeljima životinjske prirode, i stvorena je da bi se pojača-la i slavila ta priroda. Do tog spoja ne dolazi kada kulturni procesi, tj.

11. Kreativni pristup životu

254

procesi civilizacije, pokušaju izmeniti i kontrolisati životinjsku priro-du čoveka. Ako u tome uspeju, čovek postaje pripitomljena životinja čiji kreativni potencijal je ukroćen za neke produktivne ciljeve. Ako ne uspe, čovek ostaje sa izmučenom i razbešnjenom životinjskom pri-rodom koja često kroz fasadu kulturne prefinjenosti izbija na pobunje-ničke i destruktivne načine.

Ustvari, bilo koji pokušaj da se modifikuje životinjska narav osobe je samo delimično uspešan. Pokušaj pripitomljavanja može prodreti samo do određene dubine. Iza stava potčinjenosti uvek leži sloj prkosa i pobunjeništva povezan s potisnutim negativnim i neprijateljskim ose-ćanjima. A iza otvorenog pobunjeništva i destruktivnosti mnogih mla-dih ljudi današnjice leži sloj potčinjenosti povezan s potisnutim ose-ćanjima straha i očaja. Kod odraslih, stav potčinjenosti je odbrana pro-tiv unutrašnjeg osećanja pobune i neprijateljstva, dok je otvorena po-buna reakcija na unutrašnju potčinjenosti. Nijedno od toga ne predsta-vlja kreativan stav, i ni u jednom slučaju tu ne postoji prihvatanje sa-moga sebe.

Da bi terapija bila uspešna, ona mora prodreti kroz sve te slojeve do samog srca osobe. Da bi nam se srce otvorilo prema radosti, mora-mo ponovo uspostaviti nevinost. Moramo povratiti veru u sebe i u ži-vot. Drugim rečima, moramo se vratiti u ono stanje u kom su nam ti kvaliteti karakterisali postojanje. To stanje je detinjstvo.

Osoba koja može prihvatiti dete u sebi ima i sposobnost da uživa u životu. Ona ima smisao za čuđenje koje je otvara za nova iskustva. Može se pobuditi i reagovati sa novim entuzijazmom. I ima spontanost neophodnu za samoizražavanje. Maloj deci je radost bliska zato što deca još uvek imaju nešto od one nevinosti i vere kojom su obdarena na rođenju. Zbog toga je Isus za njih rekao da ona u sebi nose carstvo nebesko.

Kreativna osoba nije dete. Odrasla osoba koja pokušava biti dete u svojoj potrazi za zabavom je nerealna i samodestruktivna. Njeno po-našanje je detinjasto, motivacija joj je da pobegne, a stav je prefinjen. Zrela odrasla osoba je bliska postizanju mudrosti, budući da je živela i patila. Uprkos toj patnji i znanju o svetu, takva osoba je u dodiru s detetom koje je bila i koje, do određene mere, još uvek jeste. Naša

11. Kreativni pristup životu

255

osećanja prema životu, ljubavi i zadovoljstvu se ne menjaju kako od-rastamo. Premda nam se načini na koji izražavamo ta osećanja mogu promeniti, u srcu smo i dalje mala deca. Kod kreativne osobe nema podele ili barijere između deteta i odrasle osobe, između srca i uma, između ega i tela.

Razvoj se nikad ne završava U jednom pogledu, svaka uspešna terapija završava neuspehom.

Ne postižemo sliku savršenstva. Pacijent uviđa da će uvek imati neke mane, ali, s druge strane, zna i da mu rast nije završen i da je kreativni proces koji je započeo na terapiji sad njegova lična odgovornost. On neće s terapije izaći hodajući po oblacima. Oni koji to učine koračaju prema padu. Pacijent sa uspešne terapije odlazi osećajući da je sa obe noge čvrsto na zemlji, da je počeo ceniti stvarnost, i da je razvio krea-tivan stav prema problemima s kojima će se suočiti. Doživeo je radost, ali i tugu. Takav pacijent odlazi sa osećanjem samoostvarenosti koje uključuje i poštovanje prema mudrosti sopstvenog tela. On je ponovo postigao svoj kreativni potencijal.