BOJNI OTROVI 2

7/24/2019 BOJNI OTROVI 2

1/111

PLIKAVCIPLIKAVCI


2/111

Naziv plikavciNaziv plikavci

vesicants, blister agents

predstavlja aluziju na nain delovanja ovegrupe otrova.


3/111

SUMPORNI IPERITSUMPORNI IPERIT

MirisMiristehnikog iperita podsea na mirisslaice i belog lukabelog luka.

Tehniki iperit ovrava na temperaturi od do !"o#. $are iperita su 5.4 pua e!e o" #a$"u%a. Poso&a'u vazduhu, na zemlji, pogotovo u

$aklo'&e'i(umovitim mestima i$a#ore'i( prosori&a(a.

Teni iperit brzo i lako pro"irepro"irekroz tekstil,

karton, hartiju, tanku gumu, ko%u i sl.

S-iperit

(dihlordietilsulfid), (bis (2-hloretil) sulfid),

(bis (2-hloretil) tioetar), (2,2`-dihloretilsulfid)

S

CH2CH2Cl

CH2CH2Cl


4/111

& vodi se slabo rasa#ar' ".( g)l uz hidrolizu

$ri hidrolizi iperita u vodi dolazi do stvaranjahlorovodonine kiseline i netoksinog tiodiglikola *a "eko'a(i'a)i&u"eko'a(i'a)i&uiperita se upotrebljavaju

hemijske materije koje sadr%e aki#'i %lor+

hlorni kre, hloramin, dihloramin, kalcijum hipohlorit i dr.

perit se dobro rastvara u organskim rastvaraima ilipoidima. Me*a sedobro sa drugim +Oi pogodan je za

izradu toksinih smea.


5/111

A$o'i iperiA$o'i iperi Tehniki produkt ima mrko-%ukastu boju sa

'epri(e'i( (iriso(.

$are ,- pua e!e o" #a$"u%a. ala isparljivost. /astvorljivost u vodi-na 0"o# iznosi ",!1 g)l

vode. 2idrolizuje sporije od sumpornogiperita.

N

CH2CH2Cl

CH2CH2Cl

CH2CH2Cl

N-iperit

(tri (2-hloretil) amin), (trihlortrietilamin

( 2,2`, 2``-trihlortrietilamin)


6/111

3labije di4uzionu sposobnost od

sumpornog iperita.5vaj otrov se dobro rastvara u

organskim rastvaraima.

Ras#ori u polar'i( ras#ara/i(aRas#ori u polar'i( ras#ara/i(asu 'esabil'i &er "ola$i "osu 'esabil'i &er "ola$i "o"i(eri$a)i&e a(i'a."i(eri$a)i&e a(i'a.

$rema oploi i s#elosi &eoploi i s#elosi &e'eposo&a''eposo&a'.


7/111

LUI0IT 1L2LUI0IT 1L2

Tehniki produkt-uljast, tamnosme6,

(iriso( 'a $"ra#a)(iriso( 'a $"ra#a). /azla%e se na 7 !1"o#. $are luizita su 3. pua e!e3. pua e!eod vazduha. /astvorljivost luizita u vodi je mala i iznosi

". g)l. Liposolubila'Liposolubila'. /astvorljivost u organskim rastvaraima je

dobra, slino kao kod obe vrste iperita.

As Cl

CH

Cl

CHCl Luizit

(hlorvinildihlorarsin)

(2-hlorvinildihlorarsin)


8/111

8obro se (e*a sa "rugi( +O(e*a sa "rugi( +O9s-iperit, di4ozgen, Nervni :5t;. obo pro"ira'&eobo pro"ira'&ekroz razliite

materijale 9ko%a, drvo, guma, tkanine;/elatvno 'eposo&' oro#'eposo&' oro#9brza

hidroliza;$roizvodi hidrolize -hlorovodonina

kisleine i oksida hlorvinilarsina 9otrov;.


9/111

TOKSIKOINAMIKATOKSIKOINAMIKA

0a S-iperi kao i $a N-iperi "o "a'as se 'e $'a a/a'0a S-iperi kao i $a N-iperi "o "a'as se 'e $'a a/a'(e%a'i$a( "elo#a'&a(e%a'i$a( "elo#a'&a

& minimalnim dozama deluju toksino na 'ukleoproei"e'ukleoproei"e&e"ara&e"ara, najveim delom na jedra (la"i% 6eli&a u perio"u(la"i% 6eli&a u perio"u

"el&e'&a"el&e'&a, izazivajui poremeaj mitoze elija, a u veimdozama izazivaju s(r 6eli&es(r 6eli&e. Time se objanjava razvitak leukopenije 9smanjen broj

leukocita;, a u tekim sluajevima trovanja i anemija. U$ro/'iU$ro/'ikkpliko#a-slolobo"'epliko#a-slolobo"'e2#l kao produkta hidolize 02#l


10/111

8anas postoje dokazi da takvomiljenje ipak 'i&e ispra#'o'i&e ispra#'o.O#a kiseli'a "elu&e koro$i#'o iO#a kiseli'a "elu&e koro$i#'o i

'a (r#o ki#o7 a iperi 'e'a (r#o ki#o7 a iperi 'e, to jenjegova karakteristina osobina.

$likavci su elijski otrovi.


11/111

& poetku hidrolize iperita dolazi dostvaranja visoko reaktivnih cikliniheile'sul8o'i&u(eile'sul8o'i&u(&o'a&o'a, kao posledicapremetanja elektrona pred hidrolizom+


12/111

tilenimoni!umN-iperit

Cl

H2C CH2

N

CH2CH2Cl

CH2CH2ClN

CH2CH2Cl

CH2CH2Cl

CH2CH2Cl


13/111

?lkilirajui otrovi?lkilirajui otrovisu jedinjenja koja su ustanju da u#e"u alkil'e grupeu#e"u alkil'e grupeu nekidrugi molekul.

Plika#)i reagu&u sa ra$li/ii(Plika#)i reagu&u sa ra$li/ii('ukleo8il'i( &e"i'&e'&i(a'ukleo8il'i( &e"i'&e'&i(ain vivo9amino, 4os4atne, hidroksilne iimidazolske grupe dr.;

Na mestu resorpcije plikavaca alkilirajualkilirajuproei'e 6eli&aproei'e 6eli&a.


14/111

& klinikoj slici ovi poremeaji semani4estuju kao lokal'i $apal&i#i ilokal'i $apal&i#i i'ekroi/'i ul)ero$'i pro)es'ekroi/'i ul)ero$'i pro)es.

eoeoiperita se resorbuje u krvresorbuje u krvi

raznosi po organizmu. 3 i N iperiti alkiliraju azotnestrukture nukleinskih kiselina

-)iosai/ko "e&s#o)iosai/ko "e&s#o.utageno delovanje iperita

ra"io(i(ei/'i oro#ira"io(i(ei/'i oro#i


15/111

#itostatiko delovanje N-iperita se

koristi u medicini za le/e'&ele/e'&e(alig'i% obol&e'&a(alig'i% obol&e'&a, naroitokrvotvornih organa.

perit ispoljava i eraoge'aeraoge'a"e&s#a."e&s#a.

2olinesteraza-najosetljivija na 3 N iperit.


16/111

@uizit pripada tiolskim otrovima.

" 2HClAsCH CHClnzimS

S

" Cl2AsCH CHClnzimSH

SH

?ntidot :?@ 9britanski anti-luizit; se koristi i kodtrovanja tekim metalima.

S

S Hg

CH2OH

CH

CH2

HS

HS

+ SH

SH+

S CH2

CHSHg

CH2OH

INAKTIVNI

ENZIM

AKTIVNI

ENZIM


17/111

KO9AKO9A 5setljivost ko%e u zavisi u prvom redu od

e(peraure i #la!'osie(peraure i #la!'osi9topla i vla%na jeneotpornija;.

:isolo*ka:isolo*kaistra%ivanja su pokazala da seiperit 4iksira u epi"er(al'o( i "er(al'o(epi"er(al'o( i "er(al'o(slo&u ko!e.slo&u ko!e.

&uslovi za vezikantnu sposobnost supstanci+ liposolubilnost toksina mo prema elijama donjeg sloja

epiderma i derma.


18/111

& poetku su o*e6e'&a kapilarao*e6e'&a kapilarau

ko!i 8u'k)io'al'e priro"eko!i 8u'k)io'al'e priro"e, a tekkasnije 9oko ! do 0" min.; onepostaju a'ao(ske i ire#er$ibil'ea'ao(ske i ire#er$ibil'e.

$podela razvoja plikavaca na ko%i+ vaskularne promene 9zidovi krvnih

sudova;, kretanje tenosti 9edemi i vaskulacije;, elijske promene 9ukljuivi

senzibilizaciju;, procesi reparacije 9isceljenje;.


19/111

LAKA TROVAN;A

$osle skrivenog perioda javljaja se+ di4uzno crvenilo 9eritem od sunanja;.

Na pritisak crvenilo nestaje i nekad ostajeu"ubl&e'&eu"ubl&e'&e.

$eriod senzibilizacije. Vi*ego"i*'&aVi*ego"i*'&apreosel&i#ospreosel&i#os.


20/111

STAI;U TE


21/111

oioi 5d momenta kontakta otrova sa okom do pr#i%pr#i%si(po(asi(po(arovanja obino pro6e = "o 4 /asa= "o 4 /asa. $rvi simptomi trovanja - oseaj stranog tela u oku,

praeno %arenjem i oe!a'i( gle"a'&e( u s#elooe!a'i( gle"a'&e( u s#elo. Ko'&uki#a &e $a%#a6e'a u s#a ri "ela9one

jabuice, svoda i kapaka;, bol i 4oto4obija mogu biti

jako izra%eni. & izuzetno e*ki( ro#a'&i(ae*ki( ro#a'&i(adolazi i do ul)era)i&aul)era)i&a

'a ro!'&a/i'a ro!'&a/ikoje mogu dovesti i do per4oracije, atime do izlaska prednjekomorne tenosti i do

gubitka vida.


22/111

minimalne ulceracije ostavljaju pege kojeometaju vid.

Aapci mogu natei da dolazi do zatvaranjaoka.

ovde dublje promene na ko%i kapakamogu kasnije dati 'epra#il'e o!il&ke'epra#il'e o!il&ke, a utoku bolesti izazivaju bol koji povre6enogprimorava da zatvara kapke, te tako dolazi

do 8u'k)io'al'og slepila8u'k)io'al'og slepila.


23/111

OR>ANI 0A ISAN;EOR>ANI 0A ISAN;E Te!a o*e6e'&a u gor'&i( "isa&'i(Te!a o*e6e'&a u gor'&i( "isa&'i(putevimanego na pluima. Bee koncentracije iperita i izlo%enost uzrokuje

tekim oteenja respiratornih puteva

9kr#a#l&e'&e7 'ekro$akr#a#l&e'&e7 'ekro$a, 4ibrinoznognojavepseudomembrane;.

Aod te%ih trovanja iperitom s(rs(r

ugu*e'&augu*e'&a

hemoraginog bronhita, g'o&a#e ili ga'gre'o$'e p'eu(o'i&eg'o&a#e ili ga'gre'o$'e p'eu(o'i&e.


24/111

$o zavretku skrivenog perioda+suvoa u grlu,

lako paljenje u nosnom i nosno%drelnomprostoru,

suv kaalj, praen grebanjem iza grudne kosti,salivacijau gnojni sekret.

Pro(uklos i a8o'i&aPro(uklos i a8o'i&a- ovo stanje mo%epotrajati nekoliko nedelja.

Aaalja ei i naporan sa gustim,g'o&a#i( i pe'u*a#o-kr#a#a#i(g'o&a#i( i pe'u*a#o-kr#a#a#i(ispl&u#ko(.ispl&u#ko(.

+r$o 'asa&a'&e p'eu(o'i&a+r$o 'asa&a'&e p'eu(o'i&a,


25/111

3eptine bronhopneumonije.

$luni apscesa ili plu6'i% ga'gre'aplu6'i% ga'gre'a. S(r ko" e*ki% ro#a'&a o" ? "o 4S(r ko" e*ki% ro#a'&a o" ? "o 4"a'a"a'a.

Aod kasnijih letalnih zavretaka 0 do Cmeseca, kao uzrok se navode %ro'i/'a%ro'i/'ag'o&'a $apal&e'&ag'o&'a $apal&e'&akoja dovedu organizamu sa'&e kra&'&e is)rpl&e'osisa'&e kra&'&e is)rpl&e'osi.


26/111

KRVKRV @im4openije, raspa" li(8'og ki#araspa" li(8'og ki#a,

O*e6e'&a ko*a'e sr!iO*e6e'&a ko*a'e sr!i, naroito kod tekihtrovanja. +ela'/e#i'ase 8rak)i&e kr#i su i$(e'&e'e+ela'/e#i'ase 8rak)i&e kr#i su i$(e'&e'e

i u toku bolesti i dosta dugo posle oporavka,to se mani4estuje hipoproteinemijom.


27/111

/aste koncentracija belanevina u lim4i i

pribli%ava se vrednostima u plazmi. Iperi (o!e pro(e'ii i pro)esIperi (o!e pro(e'ii i pro)es

koagula)i&e kr#ikoagula)i&e kr#i. Dstrukcija crvena loza i po&a#a a'e(i&epo&a#a a'e(i&e.


28/111

$romene u kardiovaskularnom sistemu+ubrzan srani rad 94rekvenca od !0"-!C";poremeaj ritma,srani tonovi slabe,srce je napadnuto dvostruko, direktnim

delovanjem otrova i plunim poremeajimaarterijski pritisak pada 9vezodilatatornog

dejstva otrova;.


29/111

Orga'i $a #are'&eOrga'i $a #are'&e

$rvi simptomi-ga6enje i povraanje 0apal&e'&e0apal&e'&esu$oko!esu$oko!e.

3na%na peristaltika praene "i&are&o("i&are&o(.

>ubiak apeia>ubiak apeia. +olo#i u epigasri&u(u+olo#i u epigasri&u(u, iri se po itavom trbuhu. 3tanje traje nekoliko dana i zatrovani se oporavlja.

Te*ke 8or(e ro#a'&aTe*ke 8or(e ro#a'&a- izme6u ! min. i 0 asa. i&are&a7 kr#a#a soli)a7 "e%i"raa)i&ai&are&a7 kr#a#a soli)a7 "e%i"raa)i&a.


30/111

PRVA POMO@ I LEEN;EPRVA POMO@ I LEEN;E

$rekide kontakta organizma sa otrovom. Le/e'&eLe/e'&epovreda plikavcima je ko(pleks'oko(pleks'o,usmereno na suzbijanje lokalnih i resorptivnih9optetoksinih; e4ekata otrova.

Na erite se stavlja ?B ras#ora bor'e?B ras#ora bor'ekiseli'e.kiseli'e.

A'ibioske i korikoseroi"'eA'ibioske i korikoseroi"'ekreme na

plikovima. 5i ispirai ?B Na:COispirai ?B Na:CO??ili istom vodom. spiranja usa7 !"rela i !elu)a ?B Na:COusa7 !"rela i !elu)a ?B Na:CO??i

aktivnim ugljem.


31/111

0A>UU


32/111

Naziv zaguljivci

oznaava gla#'i ob&eki "elo#a'&agla#'i ob&eki "elo#a'&aotrova- disajni putevi.

Termin se pojavio 'a os'o#u kli'i/ke'a os'o#u kli'i/keslike ro#a'&a i s(ri !ra#aslike ro#a'&a i s(ri !ra#a.


33/111

& prvom svetskomratu bili su primenjeni+hlor, hlorpikrin, 4ozgen i di4ozgen


34/111

Neposo&a'i oro#iNeposo&a'i oro#i.Belike koncentracije se zadr%avaju u ro#o#i(a7ro#o#i(a7

bu'keri(a7 "oli'a(a i *u(a(abu'keri(a7 "oli'a(a i *u(a(a9 zavisno odatmos4erskih uslova;.


35/111

o$ge' 1C>2 ClCOCl Eas 9tkF G"#; mirisa 'a rulo li*6a'a rulo li*6ai plesnjivo seno. $are 4ozgena su ?.4 pua e!e o" #a$"u%a?.4 pua e!e o" #a$"u%a. 8obro se rastvara u organskim rastvaraima

8obar ras#ara/ $aras#ara/ $a +O+O, me6u njima i za iperit. Slabo se ras#ara u #o"i.Slabo se ras#ara u #o"i. $ri kontaktu sa vodom lako %i"roli$u&elako %i"roli$u&e.

Tipian predstavnik krakora&'i% oro#akrakora&'i% oro#a9A :5t;. & %e(i&sko& i'"usri&i%e(i&sko& i'"usri&i4ozgen-polu4abrikat.


36/111

i8o$ge' 1P2

:ezbojna uljasta tenost 9tkF!0(o#; mirisa slinom4ozgenu.

$are di4ozgena su ,. pua e!e o" #a$"u%a,. pua e!e o" #a$"u%a.

3pada u krakora&'e oro#ekrakora&'e oro#e. & #o"i se ras#ara (alo#o"i se ras#ara (alo, lako se rastvara u

organskim rastvaraima.

RRas#araas#ara "ruge"ruge+O+Oi mea se sa njima u svimrazmerama. 2emijska svojstva su slina 4ozgenu. +r!a %i"roli$a u alkali&a(a i #i*i( e(p+r!a %i"roli$a u alkali&a(a i #i*i( e(p.

C Cl

Cl

Cl

C #

Cl

#

($ifoz%en, trihlormetil estar hloru%l!ene &iseline)

(trihlormetilhlor formi!at)


37/111

5snovni toksikodinamski mehanizam je'asa&a'&e plu6'og e"e(a'asa&a'&e plu6'og e"e(a. Ook plu6a 'asa&e $bog pore(e6a&aOok plu6a 'asa&e $bog pore(e6a&a

propusl&i#osi plu6'i% kapilara i al#eola7propusl&i#osi plu6'i% kapilara i al#eola7prou$roku&u6i i$la$ e/'osi i$ kr#iprou$roku&u6i i$la$ e/'osi i$ kr#i1ra'su"a2 u al#eolar'e prosore.1ra'su"a2 u al#eolar'e prosore.

$oveana propustljivost krvnih sudova pluaposledica je neposrednog delovanja otrova ipore(e6a&a 'er#'e regula)i&e kapilara.pore(e6a&a 'er#'e regula)i&e kapilara.



38/111

8o dananjeg dana 'e poso&e spe)i8i/'i'e poso&e spe)i8i/'ileko#ileko#i' antidoti koji bi bili u stanju daspree pluni edem.

o$ge' reagu&e sa 'ukleo8il'i(o$ge' reagu&e sa 'ukleo8il'i(grupa(a bela'/e#i'a7 lipoi"a igrupa(a bela'/e#i'a7 lipoi"a ilipoproei'a.lipoproei'a.

$oveana propustljivost krvnih sudovaplua-uzrokovano sa 2#l. Netaanmehanizam zbog male koliine 2#l.


39/111

5trov, "elu&u 'a re)epore plu6a"elu&u 'a re)epore plu6a, odaklese impuls putem n. vagusa alje u centralninervni sistem 9oblast hipotalamusa;.D4erentni impulsi se vraaju premae4ektornom organu preko simpatikih

nerava. Re8leks'a o"bra'a orga'i$(a seRe8leks'a o"bra'a orga'i$(a se(a'i8esu&e s#ara'&e( e/'osi u(a'i8esu&e s#ara'&e( e/'osi ual#eola(a plu6aal#eola(a plu6a.


40/111

U "al&e( oku o#a& re8leks "obi&aU "al&e( oku o#a& re8leks "obi&apaolo*ki karaker7 *o "o#o"i "opaolo*ki karaker7 *o "o#o"i "o

po&a/a'&a e"e(a plu6a.po&a/a'&a e"e(a plu6a.Ako se refleksni put prekine, mogue je

znatno smanjiti edem.

Novokainska blokadaNovokainska blokadamoe da spasiivot.

S#ara'&e ooka 'a plu6i(a ob&a*'&a#aS#ara'&e ooka 'a plu6i(a ob&a*'&a#a

se $aso&e( kr#ooka u (alo( kr#ookuse $aso&e( kr#ooka u (alo( kr#ooku.


41/111

*aguljivci izazivju u po/eku spa$a( plu6'i%po/eku spa$a( plu6'i%kapilara7 a kas'i&e pro*ire'&e i uspore'&ekapilara7 a kas'i&e pro*ire'&e i uspore'&e

kr#ooka7kr#ooka7to poma%e nastajanju otoka plua. 3a poveanjem plunog otoka oksigenacija krvi

postaje sve slabija i dolazi do a'okse(i&ea'okse(i&e. A'okse(i&a &e u$rok s(ri.A'okse(i&a &e u$rok s(ri. 8avanje kiseonika smrt se mo%e samo

prolongirati.


42/111

KLINIKA SLIKA

period re4leksnih reakcijaH period zatija9latentni, skriveni;H period izra%enih klinikih poremeaja

9plunih ozleda;H period ozdravljenja.


43/111


44/111

stezanje u grlu i grudima i disanje sezaustavlja.

Brlo brzo disajni pokreti se povrate ipostaju sve ei 9kraki i ispreki"a'ikraki i ispreki"a'i;,praeni kaljem i bolovima u grudima i grlu.

$ri delovanju s(ro'os'i% ko')e'ra)i&as(ro'os'i% ko')e'ra)i&aotrova dolazi do spa$(i/'i% re8leks'i%spa$(i/'i% re8leks'i%reak)i&a7reak)i&a7praenih cijanozom i oseajem

guenja.


45/111

Perio" $ai*&a

$osle 'ekoliko (i'ua'ekoliko (i'uadolazi do smanjenjasubjektivnih tegoba, a zatim do popu'og'esa'ka s#i% pore(e6a&a.

Aratki skriveni period i brzi razvoj otoka pluauka$u&u 'a #eo(a e*ko ro#a'&euka$u&u 'a #eo(a e*ko ro#a'&eipredstavljaju veoma lo* prog'osi/ki $'aklo* prog'osi/ki $'ak.

U o#o( perio"u se "e*a#a&uU o#o( perio"u se "e*a#a&uoksiko"i'a(ski pore(e6a&i s#ara'&aoksiko"i'a(ski pore(e6a&i s#ara'&ae"e(a plu6ae"e(a plu6a.


46/111

Perio" i$ra!e'i% kli'i/ki% pore(e6a&a

spoljavanje simptoma trovanja zbognastajanja plunog edema. opta slabost, glavobolja,

stezanje i te%ina u grudima, lako guenje, suv kaalj 9kaljucanje;,

ubrzano disanje i ubrzan srani rad, pri emu tahikardija mo%e naglo prei u

bradikardiju.


47/111

Tenost u alveolama uzrokujehipoksemiju. Poso&e "#e 8or(ePoso&e "#e 8or(e

%ipoksi&e%ipoksi&e+modra hipoksija i bleda ili siva hipoksija 9zbog boje lica i vidljivih

sluzoko%a;. odra i siva hipoksija, u stvari,

predstavljaju stadijume trovanjazaguljivcima, pri emu si#a %ipoksi&asi#a %ipoksi&a

predstavlja e!e sa'&ee!e sa'&ekoje se javljaposle modre hipoksije.


48/111

Perio" o$"ra#l&e'&a

E"e( plu6a (o!e "a i(a s(r'iE"e( plu6a (o!e "a i(a s(r'iiis%o"o(s%o"o(. & tekim sluajevima smrti ishod je u toku

prva "o ? "a'a "o ? "a'aposle trovanja. $ri povoljnom ishodu, posle ovogvremenskog perioda nastaje poboljanjevitalnih 4unkcija.


49/111

PRVA POMO@ I LEEN;E

$rekidanje kontakta organizma sa otrovom. @eenje povreda je ko(pleks'o i (ora biiko(pleks'o i (ora bii

us(ere'o 'a spre/a#a'&e 'asa&a'&aus(ere'o 'a spre/a#a'&e 'asa&a'&ae"e(a plu6ae"e(a plu6aili na njegovo leenje.

Ne"osakaNe"osakaspeci4inih a'i"oaa'i"oa, primenjujese patogenetska i si(po(aska erapi&asi(po(aska erapi&a.


50/111

/ano i dugo davanje kiseonika9istog usmei sa #50ili sa vazduhom; predstavlja

najdelotvornije leenje 9u lakimsluajevima;.

Aiseonik u poetku leenja treba primeniti

u velikim koncentracijama i pod pritiskom. Ka*al&Ka*al& se mo%e suzbiti davanjem ko"ei'ko"ei'

8os8aa8os8aa

& )il&u s(iri#a'&a)il&u s(iri#a'&azatrovanog primenjujese i (or8i&u((or8i&u(.


51/111

OP


52/111

& kontaktu sa tkivima ne izazivaju znaajneporemeaje ili oteenja tkivnih struktura.

Arvnim otrovima se mogu nazvati svahemijska jedinjenja koja, uneta uorganizam, pokazuju seleki#'o oksi/'oseleki#'o oksi/'o

"e&s#o 'a kr#'o ki#o"e&s#o 'a kr#'o ki#o. Ne "elu&u lokal'o7 pa &e resorp)i&aNe "elu&u lokal'o7 pa &e resorp)i&a

'eop%o"a' uslo# $a '&i%o#o "e&s#o'eop%o"a' uslo# $a '&i%o#o "e&s#o.


53/111

& mnogim suajevima trovanja imajure#er$ibila' karakerre#er$ibila' karaker.

& opte :5t se ubrajaju sledei otrovi+cijanovodonina kiselina,hlorcijan,arsenovodonik iugljenmonoksid


54/111

Aarakterie ih brz prelazak iz plua uAarakterie ih brz prelazak iz plua ukrvotok.krvotok.

$ut od ulaska do upotrebe kiseonika uelijama+prijem kiseonika9plua;,

transport kiseonika9krv-hemoglobin;, iskorienje kiseonika9tkivo-elije;.

Ko&a 6e o" o#i% eapa bii pri(ar'oKo&a 6e o" o#i% eapa bii pri(ar'o

'apa"'ua $a#isi o" priro"e oro#a.'apa"'ua $a#isi o" priro"e oro#a.?tak na ma kojuod ovih karika konano

prouzrokuje anoksiju.


55/111

Arvni otrovi (ogu "e&s#o#ai(ogu "e&s#o#aina teni deo krvi9pla$(upla$(u; i na 4ormirane elemente krvi 9eriro)ii7eriro)ii7leuko)ii7 ro(bo)iileuko)ii7 ro(bo)ii;.

8ejstvo 'a'a kr#kr#''e 6eli&ee 6eli&ei(a #e6e $'a/e'&ei(a #e6e $'a/e'&ei pokarakteru dejstva mogu se razlikovati+ otrovi koji izazivaju raspadanje eritrocitaraspadanje eritrocita 9%e(olii/ki%e(olii/ki

oro#i2 ioro#i2 i otrovi koji blokiraju normalnu 4unkciju hemoglobinablokiraju normalnu 4unkciju hemoglobina

1%e(oglobi'ski oro#i2.1%e(oglobi'ski oro#i2.


56/111

Ci&a'o#o"o'i/'a kiseli'a 1AC2 :CNCi&a'o#o"o'i/'a kiseli'a 1AC2 :CN

#ijanovodonina kiselina je predstavnik velike

grupe jedinjenja, objedinjenih pod optim nazivomcijanidi.

&potrebljena je u prvom svetskom ratu od strane

saveznika i nije se pokazala kao dobar :5t. 3mee 2#N i stabilizatora 9ote%avajuih supstanci;

Irancuska meavina+ cijanovodonina kiselina 92#N;"JH arsentrihlorid 9?s#lC; C"JH kalajtetrahlorid 93n#l=;

!J i hloro4orm 9#2#lC; J. 3redstva za deratizaciju 9?, ciklon :, cijan gas;.


57/111

:ezbojna, lako isparljiva tenost, (irisa 'a(irisa 'agorki ba"e(gorki ba"e(9tkF>01o#;

Lak*a &e o" #a$"u%aLak*a &e o" #a$"u%a, gustina pare iznosi".KC.

Sa #o"o( se :CN (e*a u s#i(Sa #o"o( se :CN (e*a u s#i(

o"'osi(ao"'osi(a. obro se ras#ara u orga'ski(obro se ras#ara u orga'ski(

ras#ara/i(a i +O.ras#ara/i(a i +O.

& hemijskom pogledu 2#N je nepostojano& hemijskom pogledu 2#N je nepostojanojedinjenjejedinjenje. 5brazuje eksplo$i#'e poli(ereeksplo$i#'e poli(eredu%im

stajanjem.


58/111

& reakciji sa bazama 2#N stvara soli 'cijidine 9A#N, Na#Ni dr.; koje su otrovne

kao i sama 2#N. 3a solima gvo%6a, kobalta i drugih tekih

metala 2#N obrazuje stabilne

kompleksne soli. Brlo lako reagu&e sa %aloge'i(alako reagu&e sa %aloge'i(a,

stvarajui %aloge')i&a'i"e%aloge')i&a'i"e9#l#N, :r#N,

I#N, #N; od kojih se hlorcijan klasi4ikujekao :5t.


59/111

:lor)i&a':lor)i&a'11CKCK2 Cl2 ClCNCN

2lorcijan je bezbojna, lako isparljiva tenost9tkF!C.=o#;.

$are hlorcijana su dva puta te%e odvazduha 90.!;. Sabil'i&i &e o" :CNSabil'i&i &e o" :CN.


60/111

8o pojave nervnih :5t, :CN &e s(ara'a:CN &e s(ara'a

'a&oksi/'i&i( si'eski( oro#o('a&oksi/'i&i( si'eski( oro#o(. 2#N i njena jedinjenja mogu dospeti u

organizam

preko plu6apreko plu6a,preko digestivnog sistema ipreko ko%e, ako je zahvaena vea povrina.

$rodiranje 2#N i njenih soli preko sluzoko%eide veoma brzo.


61/111

$otko%no ili intravensko ubrizgavanje

2#N u dozi od = (gDkg prou$roku&e= (gDkg prou$roku&esigur'u s(r.sigur'u s(r. 2#N ili njene soli, ako se unose

peroral'o7peroral'o7prouzrokuju smrt u dozi odoko 3 (gD/o#eka.


62/111


Aiseonik iz plua prelazi u krv gde se

rastvara u plazmi i stupa u reakciju sahemoglobinom obrazujui oksi%e(oglobi'oksi%e(oglobi'itransportuje do tkiva.

& kapolarimaoksihemoglobin disocira,osloba6a slobodni kiseonik koji iz plazmeprelazi u tkiva.

$ l k tki ki ik j l i


63/111

$relaskom u tkiva kiseonik se jo nalazi uneaktivnoj 4ormi i ne mo%e neposredno dauestvuje u tkivnom disanju.

Aki#a)i&a kiseo'ika se o"igra#a po(o6uAki#a)i&a kiseo'ika se o"igra#a po(o6uspe)i&al'og e'$i('og sise(a7 )io%ro(spe)i&al'og e'$i('og sise(a7 )io%ro(oksi"a$e7 ko&a sa"r!i g#o!Fe u "#o- ioksi"a$e7 ko&a sa"r!i g#o!Fe u "#o- i

ro#ale''o& 8or(iro#ale''o& 8or(i. +lokira'&e( sise(a )io%ro( oksi"a$e+lokira'&e( sise(a )io%ro( oksi"a$edolazi

do tekih poremeaja u tkivnom disanju. $relaskom

u ki#a :CN supa u reak)i&e sa(ou ki#a :CN supa u reak)i&e sa(o

sa ro#ale''i( g#o!Fe( )io%lor(-oksi"a$esa ro#ale''i( g#o!Fe( )io%lor(-oksi"a$eu mitohondrijama, stvarajui

)io%)io%ro(ro(oksi"a$a G CN ko(pleks.oksi"a$a G CN ko(pleks.


64/111

Aompleks citohrom oksidaza ' #N HH'e'epo"le!e "iso)i&a)i&ipo"le!e "iso)i&a)i&iHH..

itohondrijalni enzim ro"e'a$aro"e'a$auestvuje ura'sporu su(pora o" iosul8aa "o &o'ara'sporu su(pora o" iosul8aa "o &o'a)i&a'a)i&a'a.

Na ovaj nain se stvaraju io)i&a'aiio)i&a'ai, enzimtkivnog disanja se osloba6a i elijsko disanjese obnavlja.

Tki#'a ro"e'a$a &e u sa'&u "a po"'eseTki#'a ro"e'a$a &e u sa'&u "a po"'eserelai#'o #eliku koli/i'u )i&a'i"arelai#'o #eliku koli/i'u )i&a'i"a, ali jereakcija ograniena endogenim

snabdevanjem tiosul4ata.


65/111

e&s#o :CN 'a )e'ral'i 'er#i sise(e&s#o :CN 'a )e'ral'i 'er#i sise(

$ri delovanju visokih koncentracija cijanida

brzo nastaje gubiak s#esi i s(rgubiak s#esi i s(rkaorezultat parali$e "isa&'og )e'raparali$e "isa&'og )e'ra. alim koncentracijama cijanidni jon

stimulie respiraciju. Meso "elo#a'&a su %e(ore)eporiMeso "elo#a'&a su %e(ore)eporis(e*e'i u karoi"a(a i aoris(e*e'i u karoi"a(a i aori.


66/111

8ejstvo cijanida 'a )erebral'u'a )erebral'uoksi"a)i&uoksi"a)i&use odra%ava na elektrinuaktivnost mozga, pri emu nastajedepresija odozgo nadole.

$rvo je zahvaena kora velikog mozga,zatim bazalne ganglije, hipotalamus isrednji mozak.

5poravak ide u obrnutom smeru.


67/111

e&s#o :CN 'a kar"io#askular'i sise(e&s#o :CN 'a kar"io#askular'i sise( $rvi znak trovanja2#N je pojava etajueg bola u oblasti

srcakoji ukazuje na nastajanje stenokardije 9slinehipoksije miokarda;. DAE kod izvrenja smrtne kazne upotrebom 2#N+

postoji inicijalno smanjenje 4rekvencije sranog rada sa sinusnomnepravilnou, praeno iezavanjem $-talasa,

sekundarno poveanje 4rekvencije sranog rada sa pojavom $-talasa koji se ne propagira doga6a se u toku treeg i etvrtogminuta,

tokom petog minuta dolazi do usporenja rada srca sa ? ' Bdisocijacijom,

dalje u toku estog i sedmog minuta dolazi do ubrzanja sranograda i povratka normalnog sinusnog ritma, posle se srani rad se progresivno usporava, srani rad se nastavlja jo nekoliko minuta posle prestanka

disanja.


68/111

KLINIKA SLIKAKLINIKA SLIKA

Belike koncentracije2#N 9udisanje istihpara; u toku 0 minmo%e doi do smrti. brz gubitak svesti, ote%ano disanje, klonini i tonini grevi i paraliza disajnog centra.

Munjevita trovanja su opisana ulaboratorijama, pri deratizaciji u zatvorenim

prostorijama.


69/111

$rodu%ena 4orma trovanja su ee. & osnovi trovanja 2#N u prvi plan dolaze

pore(e6a&i CNSpore(e6a&i CNSgde su 'aro/io'aro/iopogoFe'i "isa&'i7 #a$o(oor'ipogoFe'i "isa&'i7 #a$o(oor'i, psihiki imotorni centri.

& poetnom stadijumu povre6eni+osea miris gorkog badema,opor metalni9ili gorki; ukus u ustima.

#rogla#i)e#rogla#i)e, op*e slabosiop*e slabosi, muke,povraanje.


70/111

nagli nadra%aja disanja i srane aktivnosti,disanje se ubrzava i produbljuje,srce radi ubrzano.


71/111

rugi sa"i&u( G sa"i&u( pore(e6a&a "isa'&arugi sa"i&u( G sa"i&u( pore(e6a&a "isa'&a opta slabost je jae izra%ena, dolazi do usporenog i produbljenog disanja, vremenska orijentacija je poremeena. konstantan bol u predelu srca, puls je usporen, retko ubrzan, sluzoko%e ima rumenu boju.

Tre6i sa"i&u( G sa"i&u( gr/e#aTre6i sa"i&u( G sa"i&u( gr/e#a stadijum greva, gubitak svest

klonino-tonini grevi disanje aritmino, retko, sa velikim pauzama puls veoma usporen, aritmian, jo zadovoljavajue

punoe.


72/111

e#ri sa"i&u( G sa"i&u( parali$ee#ri sa"i&u( G sa"i&u( parali$eGslabljenje napada greva, tonus miia pada,disanjke nepravilno, povrno i na kraju

prestaje,

arterijski pritisak naglo pada,puls je ubrzan, slabo punjen, postepeno

postaje nepravilan,

nekoliko minuta posle prestanka disanjadolazi i do prestanka sranog rada.


73/111

2lorcijan se razlikuje od delovanja 2#Nsamo u lokalnim znacima trovanja, tj. ovde

dolazi do nadra%aja sluzoko%e oiju ivazdunih puteva.

@ @


74/111

PRVA POMO@ I LEEN;EPRVA POMO@ I LEEN;E majui u vidu brzinu delovanja otrova, prva pomo mora

biti sprovedena be$ o"laga'&abe$ o"laga'&a. 3tavljanjem zatitne maske i iznoenjem zatrovanog iz

kontaminirane atmos4ere prekida se dalje prodiranje otrovau organizam.

Lto pre treba dati povre6enom dau"i*e pare a(il'iriau"i*e pare a(il'iria

9pentanol nitrit;. 8elovanje amilnitrita nastaje posle Cminuta i traje oko ! minuta. 8ovoljno je nakvasitimaramicu, gazu, zavoj ili sl. i zatrovanom dati da udie i toC" sekundi svaka 0 minuta.

8avanjem amilnitrita posti%e se u organizmu #isoka#isokako')e'ra)i&a (e%e(oglobi'ako')e'ra)i&a (e%e(oglobi'a, za koji 2#N pokazujea4initet zbog prisustva trovalentnog gvo%6a u hemoglobinu.

M % l bi k k i* i %l k i" i


75/111

Me%e(oglobi' ko'kuri*e )io%lor oksi"a$iMe%e(oglobi' ko'kuri*e )io%lor oksi"a$izacijanidni jon 9#MtIeC>; i osloba6a enzim disanjaod cijanida. 3hematski ova reakcija bi izgledala

ovako+2bIeC>> #MtIe#N 2bIe#N > #MtIeC> edna doza amilnitrila 9a(pulaa(pula7575 (l(l; stvara u

krvi oko ,B,B (e%e(oglobi'a(e%e(oglobi'ai pretpostavlja se

da je ovo dovoljno za neutralisanje jedne smrtnedoze 2#N. Pra#a "eoksika)i&ase mo%e postii davanjem

rastvora 'ari&u('ari&u(iosul8aaiosul8aakoji pod uticaj

enzima ro"a'a$ero"a'a$ereaguje sa cijanidima4ormirajui netoksiHan tiocijanatni anjon 93#N;,koji se izluuju mokraom.

Na0305C> #N 3#N> Na035C


76/111

$ored inhalacije amilnitrita, mogue je iubri$ga#a'&e 'iriaubri$ga#a'&e 'iriau obliku natrijumnitrita

i to ",C do ", g rastvorenog u !" do ! mlvode. 3amo ubrizgavanje mora da traje Cdo = minuta. $osle ubrizgavanja Na-'iriaNa-'iria

treba nastaviti sa intravenskim davanjemNa-iosul8aaNa-iosul8aa9'e $a&e"'o'e $a&e"'o; i to polako.?ko nitriti prouzrokuju znaajni pad krvnog

pritiska, adrenalin ili odgovarajui preparattreba upotrebiti za kontrolu ne%eljenoge4ekta leka.


77/111

OTROVI 0AOTROVI 0A

PRIVREMENOPRIVREMENOONESPOSO+L;AVAN;EONESPOSO+L;AVAN;E


78/111

5trovi za privremeno onesposobljavanje ili

onesposobljavajui bojni otrovi 95:5t;spadaju u 'es(ro'os'e +O'es(ro'os'e +O. &potreba 5:5t ima za cilj da za o"reFe'oo"reFe'o

#re(e#re(eoslabi ili zaustavi borbenusposob'os proi#'ikasposob'os proi#'ika, bilo zbogdirektnog delovanja na nezatieno ljudstvoili da protivnika natera da upotrebi zatitnasredstva.


79/111

5vi otrovi su jo poznati kao nadra%ljivci9su$a#)i7 ki&a#)isu$a#)i7 ki&a#)i;, a neki se uslovnonazivaju i zaguljivci.

Aarakteristino je da e8ek ra&ee8ek ra&eneto du%eod perioda izlo%enosti otrovu, oko =-=5=-=5(i'ua.(i'ua.


80/111

& Vi&e'a(sko( rauVi&e'a(sko( rauje uspeno korienA:5t.

$redla%e se upotreba A5:5t uproi#gerilski( opera)i&a(aproi#gerilski( opera)i&a(a.

*bog stabilnosti na hidrolizu mogu biti

uspeno upotrebljeni i iznad vodenihpovrina.

Toksikodinamski gledano ovi otrovi


81/111

Toksikodinamski gledano ovi otrovipripadaju tzv. peri8er'i( se'$or'i(peri8er'i( se'$or'i(

iria''i( (aeri&ali(airia''i( (aeri&ali(a, koji stupaju ureakciju na mestu kontaminacije sasenzornim receptorima u ko%i i sluzoko%i,

izazivajui 'epri&a'e lokal'e'epri&a'e lokal'epore(e6a&epore(e6a&e, sasaodgovarajuimre8leks'i( "elo#a'&e(.re8leks'i( "elo#a'&e(.

@okalni i re4leksni nadra%ajire(eere(ee

per4ormanse i koor"i'ira'u aki#'oskoor"i'ira'u aki#'osorga'i$(aorga'i$(a, to ini osnovu za kratkotrajnoonesposobljavanje organizma.


82/111

& mirnodopskim uslovima savremenearmije koriste :5t za obuku vojnika i

esira'&e $a*i'e opre(eesira'&e $a*i'e opre(e, ali isto takopoli)i&ske s'agepoli)i&ske s'agevelikog broja zemaljakoriste ove otrove za suzbijanje

gra6anskih nereda. !K1=. godine u $eruu je policija primenila

suzavac i zbog pa'ikepa'ikekoja je tom prilikom

nastala, bilo je ?5 (r#i%?5 (r#i%i nekolikostotina povre6enih.

5t i k tk t j blj j


83/111

5trovi za kratkotrajno onesposobljavanje+

hloraceton4enon 9#N; o-hlorbenziliden malononitril 9#3;

dibenzoksazepin 9#/; di4enil-amin-hlor-arsin 9adamsit-8;.


84/111

5:5t mogu biti primenjeni na tri naina

u oblikudima' pomou pirotehnikih

smea, u oblikupraha' mikropulverizovani otrov,obino sa aerosolom

u obliku tenosti.


85/111

$rimarno mesto delovanja aerosola 5:5tini osnovu za njihovu dalju podelu+

otrovi ije je dejstvo usmerenona na oi-

su$a#)isu$a#)i otrovi ije je dejstvo locirano na gornji deo

respiratornog sistema '

ki&a#)i i 'a"ra!l&i#)iki&a#)i i 'a"ra!l&i#)i.

:l 8 1CN CAP O S l :A2


86/111

:lora)eo'8e'o' 1CN7 CAP7 O-Sal$7 :A2

C

#

CH2Cl Hlora'etofenon

Ovrsta, kristalna materija bele do siveboje.

& malim koncentracijama mirie na&abuko# )#e&abuko# )#eili divlju vinju. tkF0==o#, pri emu se ne raspada.

O %lorbe'$ili"e' (alo'o'iril 1CS2


87/111

O-%lorbe'$ili"e' (alo'o'iril 1CS2

Ovrsta kristalna materija bele boje sa otrimmirisom sli/a' biberusli/a' biberu.

tkF C!"o#, termiki je stabilna

Nerastvoran u vodi, slabo %i"roli$u&eslabo %i"roli$u&e. 2idrolizuje u alkal'o& sre"i'iu alkal'o& sre"i'i 9N2#5C;-prva pomo.

CH

Cl

C

CN

CN

Hlorbenziliden

malononitril

ibe'$oksa$epi' 1CR2


88/111

ibe'$oksa$epi' 1CR2

8ibenzoksazepin je %uta kristalna

materija. & vodi se praktino ne rastvara. 8obro se rastvara u lipi"i(alipi"i(a i organskim

rastvaraima.

#

N CH

$ibenzo&sazepi

T k ik "i ik i kli i/k lik :A


89/111

Toksiko"i'a(ika i kli'i/ka slika :A

& $a#ore'o( prosoru$a#ore'o( prosorui u veimkoncentracijama mo%e doi do

s(ro'os'i% posle"i)a.s(ro'os'i% posle"i)a. 5dmah po izlo%enosti dolazi do

poremeaja na o/i(ao/i(a, slu$oko!i 'osaslu$oko!i 'osa,

respiraor'og sise(arespiraor'og sise(ai 'a ko!i'a ko!i.

Lak*e pro(e'eLak*e pro(e'e -hiperemija konjuktive sa


90/111

Lak*e pro(e'eLak*e pro(e'e-hiperemija konjuktive sasuzenjem.

ubl&e pro(e'eubl&e pro(e'e+vazodilatacija sa hiperemijom sudova du%ice

9iris; i horoide 9sudovnjaa;,

promena u elijama %lezdanog epitelijuma,mo%e doi do promena u staklastom telu 9corpus

vitreum;-poremeaj vida.ovaj poremeaj je privremen i vrlo brzo dolazi do

uspostavljanja normalnog vida.


91/111

Si(po(iSi(po(itrovanja #rlo br$o i*/e$a#a&u#rlo br$o i*/e$a#a&u9oko 0" minuta do 0= asa;.

O"e6a apsorbu&eO"e6a apsorbu&emikroestice otrovanaroito ako je mokra, znojava ili vla%na.

Pr#a po(o6 i le/e'&e


92/111

Pr#a po(o6 i le/e'&e

?ko se kontaminirani brzo ukloni izkontaminirane atmos4ere i naroito izlo%is#e!e( #a$"u%us#e!e( #a$"u%u, e4ekti na oima nestajuu toku ! do C" minuta, na respiratornom

traktu u toku !" minuta i na ko%i u toku !minuta, ne ostavljajui pri tome posledice.

*bog naknadne kontaminacije po%eljno je

proveriti ili ski'ui o"e6uski'ui o"e6u.


93/111

OTROVI 0A U9EOTROVI 0A U9E

ONESPOSO+L;AVAN;EONESPOSO+L;AVAN;E 5trovi za psihotiko onesposobljavanje ili jo

psi%o%e(i&ski +Opsi%o%e(i&ski +O, spadaju u hemijske

materije koje prouzrokuju poremeajenormalne psihike aktivnosti.

5trovi koji prouzrokuju so(aske pore(e6a&eso(aske pore(e6a&e 5trovi koji prouzrokuju psi%i/ke pore(e6a&epsi%i/ke pore(e6a&e Ko(er)i&al'iKo(er)i&al'i leko#ileko#imogu postati latentni :5t.


94/111

So(askiSo(aski poremeaji uglavnom se svodena+promene arterijskog pritiska,poremeaj gutanja i varenja,poremeaj telesne e(perauree(peraure,poremeaj miinog tonusa i koor"i'a)i&ekoor"i'a)i&e.

& realnosti postoje dva opta tipa jedinjenjakoja mogu pobuditi #o&'i i'eres#o&'i i'eres+

"epresa'i i si(ula'i CNS"epresa'i i si(ula'i CNS.


95/111

Depresanti CNSDepresanti CNS: smanjuju ili blokiraju aktivnost #N3,

9najee preko sinapsi;.:* otrov,kanabioli i 4enotijazin slina jedinjenja.


96/111

Stimulanti CNSStimulanti CNS:

jedinjenja koja izazivaju eksecivnu nervnuaktivnost 9u drugim okolnostima bila binedovoljna za prelazak impulsa kroz nekesinapse;.dietilamid lisergine kiseline 9LSLS;am4etamin u velikim dozama.

:* otrov zauzima vodee mesto


97/111

:* otrov zauzima vodee mestokao otrov za onesposobljavanje.

$siho :5t mo%e biti 'epo#ol&'a $a o'og'epo#ol&'a $a o'og

ko&i pri(e'&u&e oro#ko&i pri(e'&u&e oro#


98/111

+0 G oro# 1%i'ukli"i'be'$ila2

bela kristalna materija, bez mirisa tkF C0"o# & #o"i &e slabo ras#ora'#o"i &e slabo ras#ora'i sporo hidrolizuje.

U spol&'o& sre"i'i 'i&e sabila'U spol&'o& sre"i'i 'i&e sabila'.

C C

# CH2

CH2

N

Hinu&lidin benzilat

T k ik "i ik i kli i/k likToksiko"i'a(ika i kli'i/ka slika


99/111

Toksiko"i'a(ika i kli'i/ka slikaToksiko"i'a(ika i kli'i/ka slika

5trov :* prou$roku&e psi%i/ko i 8i$i/koprou$roku&e psi%i/ko i 8i$i/ko

o'esposobl&a#a'&eo'esposobl&a#a'&epri s#i( pue#i(apri s#i( pue#i(apro"ira'&a u orga'i$a(pro"ira'&a u orga'i$a(.

@atentni period iznosi C" do 1" minuta. ale doze prouzrokuju pospanost.

Slike ro#a'&a &e #eo(a sli/'a priSlike ro#a'&a &e #eo(a sli/'a pri


100/111

Slike ro#a'&a &e #eo(a sli/'a priSlike ro#a'&a &e #eo(a sli/'a priro#a'&u aropi'o(ro#a'&u aropi'o(, pa se simptomi i

znaci trovanja po poreklu mogu podeliti udve osnovne grupe+ poremeaji prouzrokovani smetnjama u

vegetativnom nervnom sistemu i poremeaji prouzrokovani smetnjama u

centralnom sistemu.

:* deluje blokira&u6i %oli'ergi/'e si'apseblokira&u6i %oli'ergi/'e si'apse na


101/111

:* deluje blokira&u6i %oli'ergi/'e si'apseblokira&u6i %oli'ergi/'e si'apsenanain slian atropinu i to prete%no u CNSCNS.e6utim, za razliku od atropina, dejstvo :*otrova je nekoliko desetina puta jae.

Vegeai#'i pore(e6a&iVegeai#'i pore(e6a&i+ proirenje zenica, smetnje vida kao to su teko itanje, 4oto4obija i dr. tahikardija, crvenilo ko%e, suenja sluzoko%e usta, %drela i gornjih disajnih puteva

paljenjem u ustima i grlu nastaju vrtoglavice i opti oseaj slabosti.

& kas'i&o& 8a$ikas'i&o& 8a$islike trovanja pokazuju da


102/111

& kas'i&o& 8a$ias &o& a s e t o a ja po a uju dapored vegetativnih "ola$i i "o )e'ral'i%"ola$i i "o )e'ral'i%

pore(e6a&a.pore(e6a&a. 5ni se karakteriu irokom lepezom znaka

trovanja+

oamuenost,halucinantno-delirantne psihoze,pomraenje svestisa povremenim gubitkom

kontakta sa okolinom,gubiak ori&e'a)i&e u #re(e'u i prosorugubiak ori&e'a)i&e u #re(e'u i prosoru, veoma izra%en psi%o(oor'i 'e(irpsi%o(oor'i 'e(ir,opi/ke7 slu*'e i akil'i% %alu)i'a)i&a.opi/ke7 slu*'e i akil'i% %alu)i'a)i&a.


103/111

Sra% a po'eka" i poku*a& beks#a.Sra% a po'eka" i poku*a& beks#a. teko stupa u kontakt,

gubi pre"sa#u o s#o&o& li/'osigubi pre"sa#u o s#o&o& li/'osi.5vaj stadijum traje obino ! do 0 sata posle

trovanja i smanjuje se izme6u i G sati.


104/111

Te*ko( ro#a'&uTe*ko( ro#a'&uu odsustvu terapijestanje psihoze mo%e potrajati o" = "o 5o" = "o 5"a'a7"a'a7da bi se smenili stanjem malaksalosti

koje mo%e potrajati i ! do 0 nedelje. $osle prestanka psihoze obino se zapa%a

popu'a a('e$i&apopu'a a('e$i&a.

Pr#a po(o6 i le/e'&ePr#a po(o6 i le/e'&e


105/111

Pr#a po(o6 i le/e'&ePr#a po(o6 i le/e'&e Aontaminiranog to pre treba ukloniti iz

kontaminirane atmos4ere. 3ve opas'e pre"(ee reba uklo'iiopas'e pre"(ee reba uklo'iii sve to

verovatno mo%e da se progua rebaprogua rebadr%atipodalje od otrovanih.

5d poetka zbrinjavanja treba davati *o #i*e*o #i*ee/'osie/'osi.

*atrovanima treba ubrizgavati a'i"o 8i$osig(i'a'i"o 8i$osig(i'.

A'i"oiA'i"oi+ neostigmin, tetrahidroaminoakridin,galantamin, pilokarpin, aceklidin i dr.

Os'o#'i 8akori s(a'&e'&a bro&a


106/111

$aro#a'i% 5bueno ljudstvo za korienje

zatitnih sredstava i ukazivanjeprve pomoi.

3lu%ba javljanja i obavetavanja. :rza i savremene detekcija. 8ekontaminacija.

edicinska slu%ba.


107/111

:orbena dejstva na A5N*-u i u A5N-a

3ve vee armije sveta imajuspecijalno obuene jedinice kojemogu e4ikasno voditi borbena dejstva

u kontaminiranoj zoni 9A5N*;.


108/111

&nitavanje :5t

:ezbedno skladitenje :5t i hemijskogoru%ja.

&nitava zastarelog hemijskog oru%ja i :5t. &nitavanje reaktanata za sintezu :5t.

5d ih


109/111

5d prastarihvremena upotreba

otrova u ratne svrhe

se smatrala$lo/i'o(


110/111

No#i #i" %e(i&skog raaNo#i #i" %e(i&skog raa


111/111

BOJNI OTROVI 2

Documents

Transcript of BOJNI OTROVI 2