Bogati Otac Siromašni Otac

8/4/2019 Bogati Otac Siromani Otac

1/180

1


2/180

2

Robert Kiosaki eron Lehter

BOGATI OTAC SIROMANI OTAC

Ne radite za novac, neka novac radi za vas

Beograd, 2001. Naslov originala

Robert T. Kiyosaki with Sharon L. Lehter Rich Dad, Poor Dad

Autorska prava za JugoslavijuBranislav Marii

Izdava FINESA, Rada Konara 1a, Beograd Tel./fax 011/437127;064/1130088 www.flnesa.edu.yu

Za izdava a Branislav Marii Urednik Branislav Marii

Tehni ki urednik Nenad urii PrevodilacTanja Milosavljevi

Lektor Dobrila urii Korektor Zorica Marii

tampaSKRIPTA Internacional, Beograd Tira 500 primeraka

ISBN 8682683148

POSVETAOva je knjiga posve ena svim roditeljima, sveta, jer su oni

najvanji u itelji svojoj deci.


3/180

3

RE I ZAHVALNOSTI:

Kako daovek kae ,,hvala" kada je potrebno zahvaliti takovelikom broju Ljudi? Oigledno, ova je knjiga ,,hvala" mojoj dvojicioeva koji su mi bili veliki uzori u ivotu i mojoj majci koja me jenauila ljubavi i dobroti.

Ipak, meu onima koji su najzasluniji za realizaciju ove knjige jeste moja supruga Kim, ena bez koje moj ivot ne bi bio potpun. Kim je moj brani, poslovni i ivotni partner. Bez nje bih bio izgubljen. Hvalanjenim roditeljima, Vini i Bilu Mejeru, to su odgajili tako divnu kerku.

Dugujem zahvalnost eron Lehter, koja je iz mog kompjuterapokupila i objedinila delove ove knjige. Takoe i njenom suprugu

Majku, jer je odlian advokat, kao i njihovoj deci Filipu, eli i Riku, nasudelovanju i saradnji. Hvala Kejt Kaningem za fmansijsku mudrost inadahnue; Lariju i Lizi Klark za prijateljstvo i podrku kojima su medarivali; Rolfu Parti za njegov tehniki genij; Ani Nevin, BobijuDeporteru i Dou aponu na saznanjima o uenju; Disi i DonuHarisonu, Deni Tej, Sendi Ku, Riardu i Veroniki Ten. PiteruDonstonu i Suzi Dafhis, aklini Siu, Najlu Hensonu. Majklu i MonetiHemlin, Edvinu i Kamili Ku, Kisiju i Desiki Si za protesionalnupodrku; Kevinu i Sari iz Insinka za fenomenalnu grafiku; Donu i ariBarli, Bilu i Sindi opov, Vanu Tarpu, Dajani Kenedi, S. V. Alenu,Merilu Dinjan, Kim Arijes i Tomu Vajzenbornu za njihova izvidanja uoblasti fmansija. Semu Dordu, Entoniju Robinsu, Inid Vin, Lorensu iDejni TejlorVest, Alanu Rajtu, Zigu Ziglaru za njihove jasne misli; D.V. Vilsonu, Marti Veber, Rendiju Kraftu, Donu Mileru, Bredu Vokeru,Bleru i Ajlin Singer, Vejnu i Lin Morgan, Mimi Brenan, DeromuSamersu, dr Piteru Pauersu, Vilu Hepbernu, dr Enrikeu Tojeru, drRobertu Manu, Beti Ojster, Duli Belden, Dejmiju Denfortu,eriKlark, Riku Meriku, Doji Ditahid, Defu Basetu, dr Tomu Bamsu iBilu Gelvinu za veliko prijateljstvo i podrku pruenu ovomprojektu; direktorima Centra i desetinama hiljada diplomacaprograma Novac i vi i Poslovne kole za preduzetnike; i, naposletku,Frenku Kreriju, Klintu Mileru, Tomasu Alenu i Normanu Longu, zatoto su tako dobri partneri u poslu.


4/180


5/180

5

UVOD

POTREBA POSTOJI

Da li kola priprema decu za stvarni ivot? ,,Vredno ui i imajdobre ocene, pae nai dobro plaen posao s odlinimbeneficijama", obiavali su da kau moji roditelji. Njihov ivotni

cilj bio je da mojoj starijoj sestri i meni obezbede kolovanje nakoledu, ne bi li nam tako maksimalno poveali izglede da uspemo uivotu. Kad sam 1976. konano diplomirala s vrlo visokomprosenom ocenom, meu najboljima u toj generaciji Ekonomskog

fakulteta pri Dravnom univerzitetu Floride cilj mojih roditelja jebio ostvaren. U skladu s njihovim ,,velikim planom",raunovodstvena firma ,,Big 8" ponudila mi je posao, tako da sammogla da se radujem dugogodinjoj karijeri i izgledima da mladazaradim penziju.

Slinim putem je iao i moj suprug Majkl. Oboje potiemo izporodica u kojima se vredno radi, s umerenim materijalnimmogunostima i veoma razvijenim radnim navikama. Majkl je takoediplomirao s visokom prosenom ocenom, ali dva puta: prvo jedobio diplomu ininjera, a zatim i pravnika. Vrlo brzo ga jeregrutovala ugledna advokatska firma iz Vaingtona D.C.,specijalizovana za patentno pravo, tako da je njegova budunostizgledala blistava, pravac karijere vrlo odreen, a ranopenzionisanje zagarantovano.

Premda oboje imamo veoma uspene karijere, one se ipak nekreu u potpunosti onako kako smo oekivali. Oboje smo nekolikoputa menjali radno mesto uvek iz opravdanih razloga alinijednom od nas niko ne uplauje u penzioni fond. Toinimoiskljuivo nas dvoje, izdvajanjem iz primanja.

Majkl i ja imamo divan brak i troje divne dece. Dok ovopiem, dvoje su na koledu, a jedno je upravo krenulo u srednjukolu. Potroili smo bogatstvo nastojei da svojoj deci pruimonajbolje mogue obrazovanje.

Jednog dana 1996. godine, jedno od njih se razoarano vratilokui iz kole. Moj sin je konstatovao da je uenje dosadno i zamomo.,,Zato da gubim vreme na uenje predmeta koji mi nikad u ivotunee biti potrebni?" pobunio se.

Ne razmiljajui, odgovorila sam: ,,Zato to se bez dobrihocena nee moi upisati na koled.",,Iaone iao na koled", odvratio je, ,,biu bogat."

Ako ne bude stekao diplomu koleda, nee moi dobro da

se zaposli", odgovorila sam mu, s prizvukom panike i majinskebrige u glasu. ,,A bez dobrog posla, kako planira da se obogati?"


6/180

6

Moj sin se pomalo zlobno osmehivao i lagano odmahivaoglavom, kao da se blago dosaduje. Ovaj smo razgovor vodili ve mnogo puta. Spustio je glavu i kolutao oima. Moje rei, punemajinske mudrosti, ponovo nisu nailazile na razumevanje.Mada pametan i jake volje, uvek je bio utiv mladi, pun potovanja.

,,Mama", zaustio je. Sada je na mene bio red da odsluampredavanje. ,,Uskladi korak s vremenom u kome ivimo! Pogledajoko sebe: oni najbogatiji se nisu obogatili zahvaljujui obrazovanju.Vidi samo Majkla Dordana i Madonu. Bil Gjts koji je izbaen saHarvarda, da osnovao je Majkrosoft; danas je najbogatijiovekAmerike, a nema nietrdeset godina. Ima i jedan igra bejzbola kojizarauje vie odetiri miliona dolara godinje iako ga smatraju blagoretardiranim."Oboje smo na neko vreme zautali. Shvatala sam polako da samsinu davala isti onaj savet koji su moji roditelji dali meni. Svet okonas se promenio, ali savet nije.

Sticanje dobrog obrazovanja i dobrih ocena vie nije garancijauspeha, ali kao da niko to ne primeuje, sem nae dece.

,,Mama", nastavio je, "ne elim da radim tako naporno kao ti iotac. Zaraujete mnogo i ivimo u ogrormnoj kui punoj svega isvaega. Budem li se pridravao tvog saveta, zavriu kao i vi, radeisve vie i vie samo da bih plaao jo vei porez i na kraju se jo

naao u dugovima. Posao vie ne garantuje sigurnost; znam sve osmanjivanju trokova i svodenju u realne okvire. Takoe znam da onis diplomama koleda danas zarauju manje nego to si ti u svojevreme zaraivala. Pogledaj samo lekare. Ne zarauju ni blizu kaonekada. Znam da se u pogledu penzije ne mogu osloniti ni nasocijalno ni na firmu. Potrebni su mi novi odgovori."

Bio je u pravu. Zaista su mu trebali novi odgovori, a i menitakoe. Savet mojih roditelja je moda bio dobar za one roene pre1945, ali je mogao biti katastrofalan za nas koji smo na svet doli uvremenima rapidnih promena. Svojoj deci ne mogu vie daponavljam: ,,Idite u kolu, dobijte dobre ocene i potom potraitesiguran, stalan posao."

Bilo mi je jasno da moram da potraim neke nove nainezausmeravanje obrazovanja svoje dece.

Kao majku, ali i kao raunovou, brine me nedostatakflnansijskog obrazovanja u naim kolama. Mnogi dananji mladiposeduju kreditne kartice jo u srednjoj koli, a ne samo da nikadanisu uili o novcu ili kako da ga investiraju, nego nemaju ninajosnovniju predstavu o funkcionisanju sloenog interesa usistemu kreditnih kartica. Jednostavno reeno, bez osnovneflnansijske pismenosti i znanja o tome kako novac funkcionie, oninisu spremni da se suoe sa svetom kojiih eka,svetom u kome jetroenje na prvom, a tednja tek na drugom mestu.


7/180


8/180

8

odluuje da su njihove karijere od ivotnog znaaja i poinje jo vieda radi, jurei za unapreenjima i poviicama. Stiu poviice, a snjima i jo jedno dete i potreba za veom kuom. Rade jovrednije, postaju bolji radnici, jo posveeniji poslu. Upisuju sledeistepen kolovanja ne bi li stekli jo uu specijalizaciju koja bi imomoguila da zarauju jo vie novca. Moda ponu paralelno da radei drugi posao. Njihovi prihodi se penju, ali isto tako i poreski razredu kome se nalaze, i porez na njihovu veliku novu kuu, i trokovisocijalnog osiguranja, i svi ostali nameti. Dobijaju svoju veliku platui pitaju se gde im odlaze pare. Poinju da ulau novac preko nekihinvesticionih banaka i plaaju bakaluk kreditnom karticom. Decanavravaju pet ili est godina, a potreba za tednjom novca zakoled raste zajedno s potrebom za stvaranje uteevine za stare

dane.,,Taj sreni par, roen pre trideset i pet godina, sada je zarobljenu ,,trci pacova" i ostae tamo dokle god radi. A rade za vlasnikekompanije, za dravu kojoj plaaju porez i za banku kojoj orplaujuhipoteku i kreditne kartice.

,,Potom, savetuju svoju decu da ,,vredno ue, imaju dobre ocene inau siguran i stabilan posao ili karijeru". O novcu ne ue nita,sem od onih koji profitiraju na njihovoj naivnosti, i celog ivota tekorade. Proces se ponavlja u sledeoj generaciji vrednih radnika. To je,,trka pacova".

Jedini nain da izaete iz ,,trke pacova" jeste da dokaete svojuumenost u raunovodstvu i investiranju, dva predmeta kojima severovatno najtee ovladava. Kao kolovani raunovoda koji jenekada radio za ,,Big 8", bila sam iznenaenainjenicom da jeRobert uspeo da uenje ova dva predmeta uini zabavnim iuzbudljivim. Proces je bio tako dobro prikriven da smo, marljivonastojei da se izvuemo iz ,,trke pacova", brzo zaboravili dazapravo uimo.

Uskoro se testiranje novog proizvoda pretvorilo u zabavnoposlepodne s mojom kerkom i razgovor o stvarima o kojimanikada ranije nismo razgovarale. Kao raunovoi, lako mi je bilo da

igram igru koja je zahtevala obraun prihoda i bilans stanja. Takosam imala vremena da pomognem svojoj kerki i ostalim igraima

za stolom, konceptima koje oni nisu razumevali. Bila sam prva i jedina u celoj grupi koja je tog dana uspela da se izvue iz ,,trkepacova". Izala sam iz nje u roku od pedeset minuta, mada je igratrajala gotovo tri sata.

Za mojim stolom su sedeli bankar, trgovac i kompjuterskiprogramer. Ono to me je veoma uznemirilo bila jeinjenica kolikosu malo ti Ljudi znali o svojim poslovnim knjigama ili investiranju,stvarima i te kako bitnim za njihov ivot. Pitala sam se kako liuspevaju da u stvarnom ivoru izau na kraj sa svojim fmansijskimposlovanjem. Bilo mi je shvatljivo da moja devetnaestogodinja


9/180

9

kerka ne razume, ali ovo su sve bili odrasli Ljudi, najmanje dvaputa stariji od nje.

Poto sam se izvukla iz ,,trke pacova", sledea dva sata samgledala svoju kerku i ove obrazovane, imune odrasle ljude kakobacaju kockicu i pomeraju svoje figurice. Premda sam bilazadovoljna to svi toliko mnogo ue, istovremeno me je uznemiravaloto to odrasli Ljudi jedva da imaju pojma o osnovama jednostavnograunovodstva i investiranja. Imali su tekoa da shvate odnosizmeu svog obrauna prihoda i bilansa stanja. Kupujui i prodajuiimovinu,esto su zaboravljali da svaka transakcija moe da utie nanjihov meseni gotovinski tok. Pitala sam se, koliko se miliona Ljudiu stvarnosti bori s finansijskim problemima samo zbog toga to ihniko nikada nije nauio osnovama raunovodstva i investiranja?

Hvala bogu to se zabavljaju i misle samo o tome kako dapobede. pomislila sam. Poto je Robert okonao igru, pustio nas jeda petnaestak minuta meusobno razgovaramo i kritikujemoCASHFLOW.

Trgovac koji je sedeo za mojim stolom nije bio zadovoljan. Igramu se nije dopala. ,,Nemam potrebe da znam ovo", izjavio je glasno.,,Plaam raunovoe, bankare i advokate da mi kau ono to mi jepotrebno."

Na to je Robert odgovorio: ,,Da li ste ikada primetili da mnogeraunovoe nisu bogate? Jednako kao ni mnogi bankari, advokati,

berzanski dileri i trgovci nekretninama? Oni mnogo znaju i mahomsu veoma pametni Ljudi, ali veinom nisu bogati. Poto se u naimkolama ne ui ono to znaju bogati, traimo savet od tih Ljudi. Ali, jednog dana, vozite vi tako drumom i pokuavate da se probijete krozsaobraajnu guvu ne biste li stigli na posao, pogledate desno i viditesvog raunovou kako se isto tako bori da se izvue iz te guve.Pogledate levo i vidite svog bankara. To bi trebalo da vam kaeneto."

Kompjuterski programer takoe nije bio impresioniran igrom:,,Mogu da kupim softver kojie me nauiti ovome."

U bankaru se, meutim, neto pokrenulo. ,,Uio sam o ovome ukoli to jest, ovaj deo o raunovodstvu ali nikada nisam umeo da gaprimenim u svakodnevnom ivotu. Sad umem. Moram da seizvuem iz ,trke pacova'."

Ipak, najvie me dirnuo komentar moje kerke. ,,Zabavljala samse uei", rekla je. ,,Nauila sam mnogo o tome kako novac zapravofunkcionie i kako da ga investiram."

Zatim je dodala: ,,Sada znam da mogu da odaberem profesiju uskladu s onim to elim da radim, a ne zbog sigurnog posla,beneficija ili dobre plate. Ako nauim onoemu ui ova igra,slobodna sam da radirn i studiram ono to mi srce eli... umesto dasrudiram neto samo zbog toga to vlada potranja za odreenom


10/180

10

profesijom. Ako nauim ovo, neu morati da brinem o tome koliko je posao siguran i o socijalnom osiguranju na nain na koji ve brine

veina mojih kolskih drugova."Poto smo zavrili igru, nisam mogla da ostanem i

porazgovaram s Robertom, ali smo se dogovorili da se kasnijenaemo i detaljnije popriamo o njegovom projektu. Znala sam daeli da upotrebi igru kako bi drugima pomogao da ponu bolje darazumevaju fmansije i bilo mi je stalo daujem vie o njegovimplanovima.

Moj suprug i ja smo se s Robertom i njegovom suprugomdogovorili da idue nedelje zajedno veeramo. I mada je to bilo naeprvo okupljanje,inilo nam se kao da se ve godinama znamo.

Otkrili smo da imamo mnogo zajednikog. U razgovoru smo sedotakli svega, od sporta i pozorinih predstava. do restorana idrutvenoekonomskih problema. Pnali smo o svetu koji se menja.Proveli smo mnogo vremena diskutujui o tome kako mnogiAmerikanci imaju malu ili nikakvu utedevinu za stare dane, kao i oinjenici da su Socijalno osiguranje i Fond za zdravsrvenu zatitustarih lica na ivici bankrotstva. Da lie se od moje dece zahtevati daplaaju za penzije 75 miliona bejbibumera?* Pitali smo se da li Ljudishvataju koliko je riskantno zavisiti od penzionog fonda.

Roberta je najvie brinuo sve vei jaz izmeu onih koji imaju ionih koji nemaju, u Americi i irom sveta. Kao samouk preduzetnik

koji je bez tue pomoi uspeo u ivotu, Robert je bio u mogunostida se penzionie u svojojetrdeset i sedmoj godini. Ponovo se,meutim, aktivirao zbog istih onih briga koje su muile mene upogledu moje dece. Zna da se svet menja, ali se obrazovanje nemenja u skladu s njim. Prema Robertovim reima, deca provodegodine i godine u zastarelom obrazovnom sistemu, uei predmetekoji im nikada nee zatrebati, pripremajui se za svet koji vie nepostoji.

,,Najopasniji savet koji danas moete dati detetu jeste da ide ukolu, ima dobre ocene i nae siguran i stabilan posao", voli dakae. ,,To je stari savet, i lo savet. Da moete da vidite ta se deavau Aziji, Evropi, Junoj Americi, bili biste zabrinuti koliko i ja."

Smatra to loim savetom, jer ,,ako svome detetu elitefinansijski sigurnu budunost, ono ne sme da se ponaa u skladu sastarim pravilima. To je naprosto suvie riskantno".Pitala sam ga ta podrazumeva pod ,,starim pravilima".

* Bejbibumeri generacije Amerikanaca roene izmeu 1941. i1961. godine, u vreme naglog porasta nataliteta, podstaknutog velikimekonomskim napretkom SAD posle Drugog svetskog rata.

,,Ljudi poput mene ponaaju se u skladu s pravilima koja serazlikuju od onih koja vi potujete", rekao je. ,,ta se deava kad

korporacija objavi da namerava da smanji trokove?",,Ljudi bivaju otputeni", odvratila sam. ,,Porodice stradaju.


11/180

11

Nezaposlenost raste.",,Da, ali ta se deava s kompanijom, pogotovo s javnom

kompanijom, na berzi?",,Cena hartija od vrednosti obino raste kad se objavi

smanjivanje trokova", rekla sam. ,,Tritu prija kad kompanijasmanji trokove za radnu snagu, bilo poveanjem automatizacije ili,naprosto, optim konsolidovanjem radne snage."

,,Tako je", ree on. ,,A kad cena deonica skoi, Ljudi kao ja,deoniari, postaju bogatiji. To je ono oemu govorim kadapominjem drugaija pravila. Zaposleni gube; vlasnici i ulagaidobijaju."

Robert je opisivao ne samo razliku izmeu zaposlenog iposlodavca ve i razliku izmeu kontrolisanja sopstvene sudbine i

preputanja te kontrole nekome drugom.,,Ali, veini Ljudi je teko da shvate zbogega se to deava",rekoh. ,,Oni jednostavno smatraju da to nije fer."

,,Upravo zato je glupo naprosto rei detetu da ,,stekne dobroobrazovanje'", odvratio je. ,,Glupo je pretpostaviti dae obrazovanjekoje prua kolski sistem pripremiti vau decu za svet s kojime sesuoiti nakon diplomiranja. Svakom detetu je potrebno vieobrazovanja. Drugaijeg obrazovanja. I mora da zna pravila.Drugaija pravila."

,,Postoje pravila o novcu po kojima igraju bogati, i postojepravila po kojima igra preostalih devedeset i pet odsto populacije",nastavio je. ,,A tih devedeset i pet odsto pravila je nauilo kod kuei u koli. Zato je danas rizino jednostavno rei detetu da ,vredno ui itrai posao'. Deteru je danas potrebno sofisticiranije obrazovanje, apostojei sistem ne isporuuje tu robu. Briga me koliko sukompjutera smestili u uionicu ili koliko novca troe kole. Kakoobrazovni sistem moe da pouava o neemu to ni sam ne zna?"

A kako, onda, da roditelji ue svoju decu onomeemu ih kolane ui? Kako da nauite dete raunovodstvo? Zar mu nee bitidosadno? I kako da ga pouavate o investicijama kada se kao roditeljprotivite riziku? Umesto da svoju decu uim da jednostavno igraju na

sigurno, reila sam da je najbolje da ih nauim da igraju pametno.,,Dakle, kako biste pouavali dete o novcu i svemu ovome oemu smo razgovarali?" upitala sam Roberta. ,,Kako da olakamoroditeljima, naroito onda kada ni sami ne razumeju materiju?" ,,Napisao sam knjigu o tome", odvratio je. ,,Gde je?"

,,U mom kompjuteru. Ve godinama je tamo, u nepovezanimdelovima. Povremeno dodam poneto, ali nikad se nisam latio da jesredim. Poeo sam da je piem nakon to je prethodna postalabestseler, ali je nikada nisam dovrio. Sva je u delovima."

I zaista je bila u delovima. Proitavi te rasute beleke,zakljuila sam da je knjiga dobra i da zasluuje da seita, pogotovo


12/180

12

u ovim promenljivim vremenima. Dogovorili smo se da budemkoautor Robertove knjige.

Pitala sam ga ta misli, koliko je finansijskih informacijapotrebno jednom detetu. Odgovorio je da to zavisi od deteta. Jo kaomali je znao da eli da bude bogat, a imao je tu sreu da jeovekkogaje smatrao drugim ocem bio bogat i spreman da mu pokae put.Obrazovanje je osnova uspeha, rekao je Robert. Ba kao to je kolskoznanje od vitalnog znaaja, jednako toliko je znaajna vinost ufmansijama i komunikacijama.

Sledi pria o Robertova dva oca, bogatom i siromanom, kojaobjanjava vetine koje je on tokom ivota razvio. Kontrast izmeudva oca prua vanu perspektivu. Knjigu sam podrala, objedinila ipriredila za tampu. Raunovoama kojiitaju ovu knjigu:suspendujte nakratko svoje znanje iz udbenika i otvorite um zateorije koje prezentuje Robert. Mada se mnoge od njih ne uklapaju uosnovne opteprihvaene principe raunovodstva, pruaju vredanuvid u nain na koji pravi investitori analiziraju svoje odluke oinvesticijama.

Kada kao roditelji savetujemo svoju decu da ,,idu u kolu,vredno ue i nau dobar posao",esto toinimo iz navike svojstvenekulturi iz koje potiemo. To je oduvek bilo ispravno postupanje.Upoznavi Roberta, u poetku sam bila iznenaena njegovun idejama.Poto su ga vaspitavala dva oca, bio je uen da tei ka dva razliita

cilja. Njegov obrazovani otac ga je savetovao da radi za korporaciju.Njegov bogati otac ga je savetovao da poseduje korporaciju. Oba taivotna puta iziskivala su obrazovanje, ali su predmeti studija bilipotpuno drugaiji. Obrazovani otac je podsticao Roberta da budepametan. Bogati otac ga je podsticao da zna kako da zaposli pametneljude.

Imati istovremeno dva oca stvaralo je brojne probleme.Robertov pravi otac bio je kolski inspektor savezne drave Havaji.Kada je Robertu bilo esnaest godina, pretnja da ,,ako ne bude imaodobre ocene, nee nai dobar posao" nije imala mnogo efekta. Tada jeve znao da ce se njegova karijera razvijati u pravcu posedovanjakorporacija, a ne rada za njih. tavie, da nije bilo mudrog i upornogsavetnika u njegovoj srednjoj koli, Robert moda i ne bi upisaokoled. On to i priznaje. udeo je da pone sa stvaranjem sopstvenogimetka, ali se naposletku sloio da bi mu obrazovanje steeno nakoledu moglo biti od koristi.

Istini za volju, ideje iz ove knjige su verovatno suvienepraktine i radikalne za veinu dananjih roditelja. Nekima vecdovoljno teko pada da nateraju svoju decu da uopte idu u kolu.Meutim, u svetlu ovih naih promenljivih vremena, kao roditeljimoramo biti otvoreni prema novim i odvanim idejama. Podsticati

decu da se zaposle kod nekog znai savetovati ih da tokom ivotaplaaju vei deo poreza nego to im stvarno pripada, uz male ili


13/180

13

nikakve izglede na penziju. I, istina je da porezini nae najveetrokove. tavie, veina porodica od januara do sredine maja radisamo za dravu, da bi platila porez. Potrebne su nove ideje, a ovaknjiga obiluje njima.

Robert tvrdi da bogati svoju decu drugaije ue. Oni to rade kodkue, za postavljenim stolom. Ove ideje moda nisu one koje biste viodabrali da o njima diskutujete sa svojom decom, ali hvala vam toste ih sasluali. I, savetujem vam da i dalje tragate. Kao majka,diplomirani ekonomista i ovlaeni raunovoa, smatram da jekoncept sakupljanja dobrih ocena i nalaenja dobrog poslaprevaziena ideja. Potrebno je da svoju decu savetujemo uz veistepen sofisticiranosti. Potrebne su nam nove ideje i drugaijeobrazovanje. Moda i ne bi bilo tako loe savetovati decu da tee da

budu dobri radnici ako ih istovremeno savetujemo da streme kaposedovanju sopstvene investicione korporacije.Kao majka, nadam se dae ova knjiga biti od pomoi ostalim

roditeIjima. Robertova nada je dae informisati Ijude o tome da svakomoe da prosperira, samo ako se na to odlui. Ako ste danas batovanili nastojnik, iliak nezaposleni, sposobni ste da se obrazujete i pouiteone koje volite kako da finansijski brinu o sebi. Upamtite da jefinansijska inteligencija mentalni proces kojim reavamo svojefinansijske probleme.

Globalne i tehnoloke promene s kojima se danas suoavamovee su od svih s kojima se svet ikada suoio, ili u najmanju rukubarem to


14/180

14

like. Niko od nas nema kristalnu kuglu, ali jedno je sasvimizvesno: promene koje su pred nama prevazilaze nae poimanje. Kozna ta nam donosi budunost? Ali, ta god da se desi, imamo dvaosnovna izbora: igrati na sigurno, ili igrati pametno tako toemo sepripremiti, obrazovati i probuditi svoj i de ji finansijski genij.

eron Lehter


15/180


16/180

16

odaberem sopstveni nain razmiljanja. Proces biranja se ispostaviokao mnogo vredniji na duge staze, vredniji od pukog prihvatanja iliodbijanja nekog stanovita.

Jedan od razloga to bogati postaju jo bogatiji, siromani josiromaniji, a srednja klasa grca u dugovima, jeste taj to se novac kaopredmet izuava kod kue, a ne u koli. Veina nas o novcu ui odsvojih roditelja. A ta moe siromaan roditelj rei svome detetu onovcu? Takvi naprosto kau: ,,Dri se kole i ubijaj se uei." Deteemoda diplomirati s najboljim ocenama, ali sa psihikim sklopom ifinansijskim programiranjem siromane osobe. Tako je nauilo jokao vrlo malo.

O novcu se u kolama ne ui. kole se usredsreuju na kolska iprofesionalna znanja, ali ne i na fmansijska. Time je objanjeno kakoto da pametni bankari, lekari i raunovoe, koji su imali odlineocene u toku kolovanja, celog veka imaju finansijskih problema. Zana zapanjujui nacionalni dug moemo u velikoj meri da ,,zahvalimo"visokoobrazovanim politiarima i vladinim zvaninicima koji donosefinansijske odluke, a da je pri tom njihova obuenost u pogledu novcabedna ili nikakva.

esto se zagledam u novi milenijum, pitajui se tae sedogoditi kada budemo imali milione Ljudi kojimae biti potrebnafmansijska i medicinska pomo. Onie, u pogledu finansijskepodrke, zavisiti od svojih porodica ili drave. tae biti kada

Socijalnom osiguranju i Fondu za zdravstvenu zatitu starih licaponestane sredstava? Kakoe nacija opstati ako roditeljima ostaneda pouavaju decu o pitanjima novca a veina tih roditeljae biti(ili ve jeste) siromana?

Budui da sam imao dva uticajna oca, uio sam od obojice.Morao sam da razmiljam o savetima i jednog i drugog i,inei tako,stekao sam dragocenu spoznaju o snazi i efektu koje misli neke osobeimaju na njen ivot. Na primer, jedan otac je imao naviku da kae:,,Ne mogu to sebi dapriutim." Drugi je, pak, zabranio da se te reiizgovaraju. On je insistirao da govorim: ,,Kako to sebi da priutim?"Prvo je konstantacija, a drugo je pitanje. Prvo te ostavlja na miru, adrugo primorava da razmilja. Moj otac, onaj koji je uskoro imao dapostane bogatovek. objasnio bi to rekavi da automatskimizgovaranjem rei ,,Ne mogu to sebi da priutim" mozak prestaje daradi. Postavljanjem pitanja ,,Kako da sebi to priutim?" mozak sestavlja u pogon. I pri tom nije mislio na kupovanje svega to ti srcepoeli. Bio je fanatik u pogledu vebanja uma. tog najjaegkompjutera na svetu. ,,Moj mozak svakog dana postaje sve moniji, zatoto ga vebam. A to je moniji, to vie novca mogu da zaradim."Verovao je da automatsko izgovaranje ,,Ne mogu to sebi dapriutim" predstavlja znak lenosti psihe.

Premda su oba moja oca naporno radila, opazio sam da jedan odnjih ima naviku da, kada se potegne pitanje novca, naprosto uspava


17/180

17

mozak, a da drugi obiava da svoj mozak veba. Dugoroni rezultatbio je taj da je jedan od njih finansijski sve vie jaao, a drugi sve vieslabio. To umnogome nalikuje razlici izmeu dveju osoba od kojih jedna redovno odlazi u teretanu da veba, a druga samo sedi na kauu igleda televiziju. Pravilna fizika aktivnost poveava vae izglede dapostanete i ostanete zdravi, a pravilna intelektualna aktivnostpoveava vae izglede da postanete i ostanete bogati. Lenjostnegativno utie i na zdravlje i na bogatstvo.

Moja dva oca imala su dijametramo razliite stavove. Jedan jesmatrao da bi bogati trebalo da plaaju vei porez i na taj nainpomognu onima koji su imali manje sree. Drugi je govorio: ,,Porez jekazna za produktivne i nagrada za neproduktivne."

Jedan otac je preporuivao da vredno uim kako bih jednog

dana naao dobru kompaniju u kojoju se zaposliti. Drugi jepreporuivao da vredno uim kako bih jednog dana naao dobrukompaniju kojuu kupiti.

Jedan je govorio: ,,Nisam bogat, deco, zato to imam vas." Drugi je govorio: ,,Moram da budem bogat, deco, zato to imam vas."

Jedan nas je podsticao da za veerom razgovaramo o novcu iposlovima. Drugi je zabranjivao da se za vreme jela nainju takveteme.

Jedan je rekao: ,,Kada je re o parama, igraj na sigurno, nerizikuj." Drugi je rekao: ,,Naui da kontrolie rizik."

Jedan je smatrao da je ,,na dom naa najvea investicija inajvee imanje". Drugi je smatrao: ,,Moja kua je moja obaveza, aako je vaa kua vaa najvea investicija, u nevolji ste."

I jedan i drugi otac su na vreme plaali raune, mada je jedan toinio pre svega, a drugi tek naposletku.

Jedan je otac verovao u to dae kompanija ili drava brinuti omeni. Uvek je bio zabrinut zbog poviica plate, penzionog fonda,zdravstvenih beneficija, bolovanja, godinjeg odmora i drugihposrednih privilegija. Bio je impresioniran dvojicom svojih strievakoji su bili armijski oficiri i koji su posle dvadeset godina aktivneslube dobili penziju i paket privilegija. Dopadala mu se pomisao o

zdravstvenim beneficijama i kupovanju u jeftinim garnizonskimprodavnicama koje je vojska omoguavala svojim penzionerima.Voleo je i sistem stalnih zaposlenja koji je s univerzitetskomdiplomom postajao dostupan. Ideja o doivotno garantovanomzaposlenju i beneficijama koje ono donosi povremeno mu seinilavanijom od samog zaposlenja.esto je umeo da kae: ,,Potenoobavljam posao za dravu i stekao sam pravo na te benefici je."

Drugi je otac bio ubeen daovek finansijski mora biti upotpunosti upuen na samog sebe. Agitovao je naokolo protivmentaliteta ,,steenih prava", govorei kako on srvara finansijski slabeosobe. Nedvosmisleno je zastupao stanovite da je neophodno biti


18/180

18

finansijski kompetentan. Jedan otac se upinjao da utedi nekoliko dolara. Drugi je

jednostavno investirao. Jedan me je otac nauio kako da napiem impresivnu biografiju,

da bih mogao da naem dobro zaposlenje. Drugi me je nauio kakoda napiem snane poslovne i fmansijske planove, da bih mogao dadajem zaposlenja.

Kao proizvod dvojice jakih oeva, mogao sam sebi da dozvolimluksuz da posmatram efekte koje razliita razmiljanja imaju naneiji ivot. Opazio sam da Ljudi zaista uobliavaju svoj ivot krozsvoje misli.

Na primer, moj siromani otac je uvek govorio: ,,Nikada neubiti bogat." Moj bogati otac je, s druge strane, sebe uvek oznaavaokao bogatogoveka. Rekao bi, na primer: ,,Ja sam bogatovek, abogati Ljudi ne rade takve stvari."ak i kada je posle jednogvelikog finansijskog neuspeha potpuno bankrotirao, nastavio je dasebe smatra bogatimovekom. To je opravdavao reima da,,izmeu siromatva i bankrotsva postoji razlika: bankrotstvo jeprivremeno, a siromatvo je zauvek".

Moj siromani otac govorio je i da ga ,,novac ne interesuje" ilida ,,novac nije vaan". Moj bogati otac je uvek govono da je ,,novacmo".

Snaga naih misli moda nikada nee biti izmerena ili cenjena,

ali meni je jo kao deaku postalo o

igledno da morambiti svestansvojih misli i toga kako se izraavam. Primetio sam da moj siromani

otac nije bio siromaan zbog sume novca koju je zaraivao, a koja je bila znatna, ve zbog svojih misli i postupaka. Kao mali, imajuidva oca, postao sam akutno svestan da moram paljivo da vodimraunao tome koje misli prihvatam kao svoje sopstvene. Koga daposluam svog bogatog ili svog siromanog oca?

Premda su oba taoveka gajila ogromno potovanje premaobrazovanju i uenju, nisu se slagala o tome ta je vano nauiti.Jedan je od mene traio da vredno uim, dobijem diplomu i naemdobar posao, kako bih zaraivao novac. eleo je da studiram da bih sebavio nekom profesijom, advokaturom ili raunovodsrvom, ili dapohaam poslovnu kolu i magistriram. Drugi me je podsticao dauim kako da se obogatim. da shvatim kako novac funkcionie inauim kako da ga nateram da radi u moju korist. ,,Ne radim ja zanovac!" bile su rei koje je neprestano ponavljao. ,,Novac radi zamene!"

Kada mi je bilo devet godina, odluio sam da o novcu sluam iuim od svog bogatog oca. Na taj nain, odabrao sam da ne sluamsvoga siromanog oca, mada je on bio onaj koji je imao diplomukoleda.


19/180

19

Lekcija Roberta Frosta Robert Frost je moj omiljeni pesnik. Premda volim mnoge

njegove pesme, najdraa mi je ,,Put kojim ne krenuh". Njene porukekoriste mi gotovo svakog dana:

Put kojim ne krenuh

U umi zlatnoj behu puta dva,A tuan to nisam niz oba kren'o,Dugo sam stajao na jednom jaI gledao niz drugi, kako zavijatamo daleko u ipraju zelenom.

Prvim se uputih, korakaila,Jer bee savist i zelen;Trava je uspravna i nedirnuta bila,Al' od stopa mojih se svilaI za mnom osta put ugaen.

I oba se jednako pruahu tog jutraU neokaljanom liu to leae na tlu.Oh,uvao sam onaj drugi za sutra!

Al' znajui da sudbina jeudnaSumnjah da ikada vratiu se tu.

Kad prou godine i starost me sputa,Priau o ovome s uzdahom ja;Kroz umu se ravahu dva putaAl' krenuh onim kud niko drugi ne luta,U tome bee sva razlika.

Robert Frost (1916)

U tome bee sva razlika.Tokom godinaesto sam razmiljao o Frostovoj pesmi. Odluka da

ne sledim savete svoga visokoobrazovanog oca i njeaova stanovita upogledu novca bila je bolna, ali takva kakva je bila formirala je ceo mojdalji ivot.

Poto sam reio kogau sluati, poelo je moje obrazovanje uoblasti novca. Bogati otac pouavao me je vie od trideset godina, svedo moje trideset i devete. Prestao jeim je shvatio da znam i u

potpunosti razumem sve to je nastojao da utuvi u mojuesto vrlo


20/180


21/180

21

Lekcija 1 Bogati ne rade za platu Lekcija 2

Zato je vana finansijska pismenost?

Lekcija 3 Gledajte svoja posla Lekcija 4

Istorija poreza i moi korporadja

Lekcija 5 Bogati pronalaze novac Lekcija 6

Radite za znanje ane za novac PRVA LEKCIJA

BOGATI NE RADE ZA PLATU


22/180

22

,,Tata, moe li da mi kae kako da se obogatim?" Moj otac jeodloio svoje veernje novine. ,,A zato bi eleo da se

obogati, sine?",,Jer se danas Dimijeva mama dovezla u njihovom novomkadi

laku i otili su da provedu vikend u svojoj kui na obali. Poveo jetri svoja druga, ali Majka i mene nije pozvao. Rekli su nam da nemoemo s njima zato to smo ,sirotinja'.",,Tako su vam rekli?" upitao je otac s nevericom.,,Aha, ba tako", odgovorio sam, a moj glas je odavao povredenost.

Otac je bez rei odmahnuo glavom. namestio naoari na nosu ivratio seitanju novina. Ja sam stajao iekao odgovor.

Bila je 1956, a ja sam imao devet godina. Igrom sudbine, iao

sam u istu dravnu kolu u koju su bogatai upisivali svoju decu.Na grad je uglavnom iveo od velike plantae eera. efoviplantae i ostali imuni Ljudi iz grada, kao to su lekari, trgovci ibankari, putali su da njihova deca idu u dravnu kolu od prvog doestog razreda. Posle toga su ih uglavnom prebacivali u privatnekole. Poto je moja porodica ivela na strani ulice koja je podrunopripadala toj koli, i ja sam iao u nju. Da sam iveo na drugojstrani ulice, iao bih u drugu kolu, s decom koja su poticala izporodica slinijih mojoj. Nakon estog razreda, mene i njih jeekaladravna nia i via srednja kola. Za nas nije bilo privatnih kola.Otac je napokon spustio novine. Video sam da razmilja.

,,Dakle, sine", poeo je polako, ,,ako eli da se obogati, morada naui kako se pravi novac.",,A kako se pravi novac?" upitao sam.

,,Sinko, mora malo da mune glavom", odvratio je smeeise. Osmeh je, u stvari, znaio: ,,To je sve tou ti rei" ili ,,Neznam odgovor i nemoj da me zbunjuje."

Partnerstvo je ro eno Sledeeg jutra sam svom drugu Majku ispriao ta mi je otac

rekao. Koliko sam znao, Majk i ja smo bili jedini siromani klinci u

naoj koli. On se u njoj naao kao i ja, igrom sudbine. Nekome jezadrhtala ruka dok je povlaio liniju koja je oznaavala podrunupripadnost i mi smo se zatekli u koli punoj bogatake dece. Nemoe se zaista rei da smo bili siromani, ali tako smo se oseali, jer su drugi deaci imali nove rukavice za bejzbol, nove bicikle, svenovo.

Mama i otac su nam pruali osnovno: hranu, krov nad glavom,odeu. Ali, to je otprilike bilo sve. Moj otac je obiavao da kae:,,Ako neto eli, mora da radi za to." Naravno da smo svataeleli, ali posla za devetogodinje deake nije bilo ba na svakomkoraku. ,,Kakoemo onda da napravimo pare?" pitao je Majk.


23/180

23

,,Pojma nemam", rekao sam. ,,Ali, hoe li da bude moj partner?" Pristao je i tako je toga subotnjeg jutra Majk postao moj prvi

poslovni partner. Celo prepodne smo proveli mozgajui kako danapravimo pare. Tu i tamo bismo razmenili koju re o ,,frajerima"koji se zabavljaju u Dimijevoj vikendici na obali. Bolelo je, ali bio jeto koristan bol, jer nas je inspirisao da istrajemo u razmiljanju natemu pravljenja novca. Konano, tog poslepodneva, sinulo nam je.Bila je to ideja koju je Majk dobio iz neke knjige koju je proitao.Ceptei od uzbuenja, rukovali smo se i biznis je poeo.

Nekoliko narednih nedelja Majk i ja smo jurcali po komiluku,kucali na svaka vrata i molili komije da nam ostavljaju ispranjenetube od paste za zube. Nita ne razumevajui, veina odraslih je sasmekom pristajala na nau molbu. Neki su nas pitali ta radimo. ,,Ne

moemo da vam kaemo", odgovarali smo na to. ,,To je poslovnatajna." Kako su nedelje odmicale, moja mama je postajala sve

nervoznija. Za skladite svoje sirovine odredili smo mestoneposredno pored njene maine za ve. U smeoj kartonskoj kutiji, ukojoj su se nekada nalazile boce s keapom, polako je narastala naagomila praznih tuba od zubne paste.

Konano je mami bilo svega dosta. Smuilo joj se da gledazguvane i zgnjeene komijske tube. ,,Momci, ta vi to radite?"pitala je. ,,Neu vie ni re daujem o tamo nekoj poslovnoj tajni.Uinite neto s ovom guvom ili sve leti uubre."

Majk i ja smo kumili i molili, objanjavajui daemo uskoroimati dovoljno da zaponemo proizvodnju. Obavestili smo je daekamo jo samo da neke komije potroe svoje zubne paste dabismo uzeli tube. Mama je pristala da nas pusti jo nedelju dana.

Dan poetka proizvodnje se bliio. Napetost je rasla. Moj prviortakluk, a ve je pretilo prinudno iseljenje iz skladita, i to odstrane moje roene majke. Majk je imao dunost da pourujekomije da bre potroe pastu, podseajui ih da ih je zubarsvakako savetovao da toee peru zube. Ja sam poeo da pravimproizvodnu liniju.

Kada se moj otac jednog od narednih dana dovezao kui zajednos nekim prijateljem, na svom kolskom prilazu zatekao je dvadevetogodinjaka i proizvodnu liniju koja je radila punom parom.Sve je bilo isposipano nekim belim prahom. Na dugakom stolunalazile su se male kartonske kutije u kojima je nekada bilo mleko, ana porodini portabl rotilj bio je zagrejan do usijanja.

Otac je polako priao peke, jer je kola morao da parkira naulici poto mu je proizvodna linija blokirala prilaz. Prilazei, on injegov prijatelj mogli su da videelino lone na usijanom rotilju,puno tuba koje su se topile. Zubna pasta se tada nije pakovala uplastine ve u olovne tube. Boju smo sagorevali na plamenu i potomtakve tube ubacivali u lone, topili ih dok olovo ne postane sasvim


24/180

24

teno i zatim ga, drei vrelo lone pomou maminih kuhinjskihkrpa, sipali kroz malu rupu na vrhu kutije od mleka.

Kutije za mleko bile su napunjene gipsom. Onaj beli prah rasutoko nas bio je gips, pre no to smo ga pomeali s vodom. U zanosusam prevrnuo dai, tako da je sada izgledalo kao da je dvorite bilopogoeno snenom olujom. Kutije za mleko predstavljale suspoljanje omotae gipsanih modli.

Moj otac i njegov prijatelj paljivo su nas posmatrali dok smosipali teno olovo kroz malu rupu na vrhu gipsane kocke. ,,Paljivo", ree otac. Klimnuo sam potvrdno, ne diui pogled. Zavrivi sa sipanjem, spustio sam lone i osmehnuo se ocu. ,,ta radite, momci?" pitao je, uz osmeh pun opreza. ,,Ono to si mi rekao. Hoemo da budemo bogati", rekoh.

,,Aha", dodade Majk, iroko se smeei i potvrdno klimajuiglavom. ,,Mi smo partneri."

,,A ta se nalazi u ovim gipsanim modlama?" postavio je otacnovo pitanje. ,,Gledaj", rekoh. ,,Trebalo bi da je ispalo dobro."

Malimekiem kuckao sam po avu koji je delio kocku napola.Vrlo paljivo podigao sam gornju polovinu gipsane modle i iz nje jeispao olovni novi. ,,Gospode Boe!" ree moj otac. ,.Ti pravi novie od olova."

,,Tako je", potvrdi Majk. ,,Radimo ono to ste nam rekli.Pravimo pare." Oev prijatelj je prsnuo u smeh. Otac se nasmeio i odmahnuo

glavom. Pred njim je bila vatra, kutija puna praznih tuba od zubnepaste i dva deaka pokrivena belom prainom, usana razvuenih uosmeh od uha do uha.

Rekao nam je da ostavimo sve i sednemo s njim na stepenice. Sosmehom, strpljivo nam je objasnio ta znai re ,,falsifikovanje".

Nai snovi rasprsli su se kao mehur od sapunice. ,,Hoete dakaete da je ovo nezakonito?" pitao je Majk drhtavim glasom.

,,Pusti ih", ree oev prijatelj. ,,Moda su klinci prirodnotalentovani." Otac ga je samo iskosa pogledao.

,,Tano, nezakonito je", nastavio je blagim glasom. ,,Ali, vi ste,momci, pokazali veliku kreativnost i doli na zaista originalnuzamisao. Samo napred. Zaista sam ponosan zbog vas."

Razoarani, Majk i ja smoutke sedeli narednih dvadesetakminuta, da bismo potom poeli da raiavamo nered koji smonapravili. Na posao je propao na dan otvaranja.istei metlomrasuti gips, pogledao sam Majka i rekao: ,,Izgleda da su Dimi injegovi drugovi u pravu. Mi jesmo siromani."

Moj otac je upravo odlazio kad sam to izgovorio. ,,Momci",


25/180

25

ree, ,,siromani ste samo ako se sada predate. Najvanije je da steneto pokuali. Veina Ljudi samo pria i sanja o tome da se obogati.Vi ste neto uinili. Veoma se ponosim vama dvojicom. Ponovo vamkaem: samo napred. Ne predajte se."

Majk i ja smoutali. Bile su to lepe rei, ali mi i dalje nismoznali ta da radimo. ,,Tata, kako onda ti nisi bogat?" upitao sam.

,,Zato to sam odluio da budem nastavnik. Nastavnici zaista nemisle o bogaenju. Mi jednostavno volimo da uimo decu. dapredajemo. Voleo bih da mogu da vam pomognem, ali zaista neznam kako se zarauje novac." Majk i ja smo se okrenuli i nastavili sienjem.

,,Znam", dodade otac. ,,Ako vas dvojica hoete da nauite kako

da se obogatite, ne pitajte mene. Popriajte s tvojim tatom, Majk." ,,S mojim tatom?" zaudio se ovaj. ,,Da, s tvojim tatom", ponovio je s osmehom moj otac. ,,Tvoj

tata i ja imamo istog bankara, koji je oduevljen njime. Nekolikoputa mi je priao kako tvoj tata ume briljantno da zaradi novac."

,,Moj tata?" opet je pitao Majk, ne verujui. ,,A to mi ondanemamo lepa kola i lepu kuu kao ona bogataka deca u koli?"

,,Lepa kola i lepa kua ne znae odmah i da si bogat ili da umeda ,pravi pare'", odvratio je moj otac. ,,Dimijev tata je zaposlen naplantai. On se ne razlikuje mnogo od mene. On radi za kompaniju,a ja za dravu. Njemu kompanija kupuje kola. eerana imafmansijskih problema i Dimijevom tati bi uskoro moglo da se desida nema vie nita. Tvoj otac, Majk, je neto drugo.ini se da je onna putu da izgradi carstvo i vemjem dae za koju godinu biti veomabogatovek."

uvi ovo, nas dvojica smo opet ivnuli. S novim aromnastavili smo da raiavamo guvu uzrokovanu svojim prvim, sadave propalim biznisom.istei, planirali smo kako i kada darazgovaramo s Majkovim ocem. Problem je bio u tome to je onradio po ceo dan iesto se kasno vraao kui. Majkov otac jeposedovao skladita, graevinsku kompaniju, lanac prodavnica i tri

restorana. Upravo zbog restorana se i zadravao kasno uvee. Kad smo zavrili sienjem, Majk je uhvatio autobus i otiaokui. Njegov zadatak je bio da saeka oca kad se te veeri vrati kuii zamoli ga da nas naui kako da se obogatimo. Obeao mi je dae mepozvati odmah posle tog razgovora,ak i ako bude kasno. U pola devet uvee, telefon je zazvonio.

,,OK", rekoh. ,,Sledee subote." Spustio sam slualicu. Majkovotac se sloio da popria s nama dvojicom.

U subotu ujutru, u pola osam, uhvatio sam autobus koji je iaou siromani deo grada.

Po etak pou avanja


26/180

26

,,Plaau vam deset centi na sat. " ak i po platenim standardima koji su vaili 1956, deset centi

na sat bilo je malo. Majkl i ja smo se s njegovim ocem nali tog jutra u osam.

Njegov radni dan je poeo pre vie od jednog sata i on je ve biouveliko u poslu. Dok sam prilazio njihovoj jednostavnoj. maloj iurednoj kui, predradnik s jednog od njegovih gradilita upravo jeodlazio svojim kamionetom. Majk me je saekao na ulazu.

,,Otac razgovara telefonom i rekao je da priekamo iza, natremu", ree, otvarajui vrata.

Stari drveni pod je zakripao dok sam ulazio u ovu davnosagraenu kuu. Odmah iza praga nalazio se jeftin otira,postavljen da bi sakrio tragove habanja od bezbrojnih stopa onih

koji su ovuda hodali. Premdaist, ipak je bio zreo za bacanje.Osetio sam klaustrofobiju uavi u dugu i uzanu dnevnu sobu,ispunjenu starim, buavim tapaciranim nametajem koji bi danasverovatno zainteresovao nekog kolekcionara. Na kauu su sedeledve ene. malo starije od moje majke. Preko puta njih sedeo jemukarac u radnom odelu. Na sebi je imao pantalone i koulju kakiboje, uredno opeglane, ali neutirkane, i dobro uglancane radneizme. Bio je desetak godina stariji od mog oca; rekao bih da jeimao nekihetrdeset pet godina. Osmehnuli su se dok smo Majk i ja prolazili pored njih na putu prema kuhinji, iz koje se izlazilo naterasu koja je gledala na zadnje dvorite. Stidljivo sam im uzvratioosmeh.,,Ko su ovi Ljudi?" zapitao sam.

,,O, oni rade za mog tatu. Onaj starijiovek vodi njegovaskladita, a ene su efice restorana. Jednog predradnika si video,on rukovodi izgradnjom druma oko pedeset milja odavde. Drugipredradnik, koji kontrolie izgradnju bloka stambenih kua, otiao je jo pre no to si ti stigao.",,Je F to kod vas stalno ovako?" pitao sam.

,,Nije stalno, ali prilino esto", ree Majk, smekajui se dok je dovlaio stolicu da bi seo pored mene.

,,Pitao sam ga da li bi hteo da nas naui da pravimo pare",nastavi Majk.,,I ta je rekao na to?" pitao sam, Ijubopitljivo i istovremeno

oprezno.,,Pa, prvo je napravio nekuudnu facu, a onda je rekao dae

da nam da ponudu.",,O",izustih, zaklativi se na stolici i naslonivisena zid; sedeo

sam tako, pustivi da stolica poiva na dvema zadnjim nogama.Majk je uinio isto.,,Zna li o kakvoj je ponudi re?" pitao sam ga.,,Ne, ali saznaemo uskoro."

Iznenada, kroz rasklimatana kuhinjska vrata, na terasu je


27/180

27

zakoraio Majkov otac. Zateeni, obojica smo poskoili kao opareni.,,Jeste li spremni, momci?" ree, privlaei stolicu.

Klimnuli smo potvrdno dok smo odmicali stolice od zida dabismo seli ispred njega.

Bio je krupanovek, visok oko metar i devedeseti teakstotinjak kilograma. Moj otac je bio vii, iste teine i pet godina starijiod Majkovog oca. Nekako su liili, mada je njihovo etniko poreklobilorazliito. Moda je njihova energija bila slina.

,,Majk kae da hoete da vas nauim kako se prave pare. Je lito tano, Roberte?"

Uzvratio sam brzim potvrdnim klimanjem glavom, maliceuplaen. Njegove rei i osmeh prikrivali su veliku snagu.

,,OK, evo moje ponude. Pouavau vas, ali neu da vam pravimnikakvu uionicu. Ako radite za mene, uiu vas. Ako ne radite zamene, neu vas uiti. Breu vas pouavati ako radite, a ako samosedite i sluate, kao u koli, gubim vreme. To je moja ponuda. Uzmiteili ostavite.",,Ovaj... mogu li prvo da pitam neto?" izustih.

,,Ne. Uzmi ili ostavi. Imam previe posla da bih gubio vreme.Ako ne moe da se odlui u presudnom trenutku, znai da nikadanee ni nauiti kako se prave pare. anse dolaze i odlaze. Vano jeznati kada je potrebno brzo doneti odluku. Ima ansu koju si traio.kola poinje ili se zatvara za deset sekundi", ree Majkov otac s

izazivakim osmehom na licu.,,Uzimam", rekoh.

,,Uzimam", ree Majk.,,Dobro", nastavi Majkov otac. ,,Gospoa Martin stie za deset

minuta. Kad zavrim s njom, odvee vas u mali supermarket imoete da ponete da radite. Plaau vam deset centi na sat, aradiete po tri sata svake subote.",,Ali, ja danas imam utakmicu", zaustih.

Majkov otac je spustio glas do neumoljivosti. ,,Uzmi ili ostavi",ree.

,,Uzimam", odvratih, reivi da radim i uim umesto da igrambejzbol.

Trideset centi kasnije Tog divnog subotnjeg jutra, oko devet, Majki ja smo radili

kod gospoe Martin. Bila je to strpljiva i ljubazna ena. Uvek jegovorila da je podseamo na njena dva sina koja su odrasla i otilasvojim putem. Premda Ijubazna, verovala je u vredan rad i pazila dane zabuavamo. Ona je bila na nadzornik. Proveli smo tri sataskidajui konzerve s polica,istei ih od praine perjanim praherom ipotom ih ponovo uredno slaui na police. Bio je to bolno dosadan

posao.Majkov otac, koga zovem svojim bogatim ocem, posedovao je


28/180

28

devet ovakvih malih supermarketas prostranim parkiralitima. Bila je to rana verzija prodavnica meovite robes produenim radnimvremenom, malih bakalnica u komiluku, u kojima je narodkupovao stvari kao to su hleb, mleko, maslac i cigarete. Problem je bio u tome to erkondin na Havajima tada jo nije bio obaveznapojava pa radnje nisu mogle da dre vrata zarvorena zbog vruine.Postojala su irom otvorena vrata na dvema stranama prodavnice,prema drumu i prema parkiralitu. Kad god bi neka kola proladrumom ilistala da se uparkiraju, dizala se praina koja je ulazila uprodavnicu.Prema tome, za nas je bilo posla dok god se ne uvede erkondin.

Tri nedelje smo se Majk i ja subotom javljali gospoi Martin iradili tri sata. Zavravali smo oko podneva, kada bi nam ona

svakom izbrojala na dlan po tri majuna novia. Jeste da sam imaosvega devet godina i da je bila 1956, ali trideset centi ipak nije bilopovod ni za kakvo pusto oduevljavanje. Stripovi su tada kotali desetcenti, tako da bih za svoje pare obino kupio stripove i tada odlaziokui.

U sreduetvrte nedelje bio sam spreman da dam otkaz. Pristaosam da radim samo zato to sam eleo da od Majkovog oca nauimkako se prave pare, a sada sam robovao za deset centi na sat. Povrhsvega, Majkovog oca nisam ni video jo od one prve subote.

,,Odustajem". saoptio sam Majku za vreme odmora. Ruak ukolskoj kantini je bio nikakav. kola je bila dosadna, a vie ni subotinisam mogao da se radujem. Ali, ono to mi se stvarno smuilobilo je onih trideset centi.Ovaj put se Majk nasmeio.,,ta je smeno?" upitao sam ljutito, onako frustriran.

,,Otac je rekao dae se to desiti. Rekao je daete se videti kadbude spreman da odustane.",,ta?" rekoh ogoreno. ,,Je l' to onekao da mi se sve smui?"

,,Tako nekako", ree Majk. ,,Moj otac nije kao drugi. Onpoduava drugaije od tvog tate. Tvoji roditelji vole da drepredavanja. Moj otac jeutljivovek i ne pria mnogo. Saekaj do

subote. Rei u mu da si spreman.",,Hoe da kae da ste mi ovo namestili?",,Ne, nije sasvim tako. Moda. Objasnie ti otac u subotu."

Subota: ekanje na red Bio sam spreman da se suoim s njim.ak je i moj pravi otac

bio ljut na njega. Moj pravi otac, onaj kog nazivam siromanim,smatrao je da onaj bogati kri zakone koji brane izrabljivanje dece ida bi ga trebalo tuiti.

Moj obrazovani siromani otac rekao mi je da zahtevam ono

to zasluujem. Najmanje 25 centi na sat. Moj siromani otac rekao


29/180

29

mi je i da, ako ne dobijem poviicu, dam odmah otkaz.,,Ionako ti nije potreban taj glupavi posao", rekao je, s

indignacijom, moj siromani otac.U subotu, u osam ujutru, proao sam kroz ista ona rasklimatanavrata na Majkovoj kui.

,,Sedi i saekaj svoj red", dobacio mi je Majkov otac dok samulazio. Okrenuo se i nestao u svojoj maloj kancelariji koja senalazila odmah pored spavae sobe.

Gledao sam okolo, ali nigde nisam video Majka. Oseajui senekakoudno, oprezno sam seo pored iste one dve ene koje samovde video preetiri nedelje. Nasmeile su se i napravile mi mesta nakauu.


30/180

1

Prolo jeetrdeset i pet minuta i poeo sam da se puim odljutine. Dve ene su obavile svoje i otile jo pre pola sata. Predvadeset minuta je i stariji gospodin bio u kancelariji, zavrio posaoi takode otiao.

Kua je bila prazna, a ja sam to divno, sunano havajskoprepodne provodio sedei u njegovoj memljivoj, mranoj dnevnojsobi,ekajui da razgovaram sa tvrdicom koji eksploatie decu.Mogao sam da gaujem kako se muva po kancelariji, pria telefonomi ignorie me. Bio sam spreman da odem, ali iz nekogudnograzloga sam i dalje sedeo tu.

Naposletku, petnaest minuta kasnije, tano u devet sati, bogatiotac je ietao iz svoje kancelarije i pokretom ruke, bez rei, pozvaome da uem u tu sumornu prostoriju.

,,Koliko sam shvatio, ti trai poviicu ilie dati otkaz", reebogati otac, vrtei se u svojoj rotirajuoj stolici.

,,Pa, vi se ba i ne drite svog dela pogodbe", izustio sam, gotovda zaplaem. Za devetogodinjeg deaka je suprotstavljanje odraslojosobi bilo zaista zastraujue.

,,Rekli ste daete me pouavai ako radim za vas. E. pa, ja samradio za vas. Vredno sam radio. Odrekao sam se zbog toga i svojihbejzbol utakmica. A vi niste odrali re. Niemu me niste nauili. Viste lopua, ba kao to i misle svi u gradu. Vi ste pohlepni. Hoetesav novac samo za sebe i nije vas briga za one koji rade za vas.

Pustili ste me daekam i

ekam i nimalo me ne potujete. Ja jesamsamo mali deak, ali zasluujem da se prema meni ponaate bolje."

Bogati otac se okrenuo prema meni, naslom'o glavu na dlan inekako se zagledao u mene. Kao da me je prouavao.

,,Nije loe", ree. ,,Za manje od mesec dana poeo si da zvuikao veina mojih radnika."

,,Molim?" rekoh. Ne shvatajui ta on to pria, nastavio sam sasvojom alopojkom. ,,Mislio sam da nameravate da se drite svogdela pogodbe i poduavate me. Umesto toga, vi me maltretirate? To je okrutno. To je stvarno okrutno.",,Ali ja te uim", ree bogati otac tiho.

,,Aemu to? Niemu!" odvratih ljutito. ,,Re niste progovorilisa mnom jo od onda kad sam pristao da radim za onaj sitni. Desetcenti na sat! Ha! Trebalo bi da vas prijavim.

Ima zakona, znate, koji brane izrabljivanje dece. Moj otac radiza dravu, da znate i to."

,,Au!" ree na to bogati otac. ,,Sada zvui kao veina onih kojivie ne rade za mene. Ili sam ih otpustio ili su dali otkaz."

,,Dakle, ta imate da kaete?" insistirao sam, oseajui seprilino odvano za jednog klinca. ,,Lagali ste me. Radio sam zavas, a vi niste odrali re. Niemu me niste nauili."

,,Kako zna da te niemu nisam nau

io?" smireno upita bogati otac.,,Tako, nikada niste priali sa mnom. Tri nedelje sam radio za


31/180

2

vas, a vi me niemu niste nauili", odgovorio sam nadureno.,,Da li uenje za tebe znai prianje ili predavanje?" upita me on.,,Pa, da", odvratih.

,,Tako vas ue u koli", odgovori on, smeei se. ,,Ali, ivot neui tako, a rekao bih da je ivot najbolji uitelj. On uglavnom ne prias tobom. On te jednostavno cima naokolo, maltretira. Sa svakimcimanjem kae ti: ,Probudi se. Ima neto to hou da naui'."

,,Oemu govori ovajovek?" pitao sam se u sebi. ,,ivot mecima okolo, ivot pria sa mnom?" Sada sam bio naisto da bi trebaloda dam otkaz. Razgovarao sam s nekim kome je trebaloposmatranje.

,,Ako naui ivotne lekcije, dobroe proi. Ako ne, ivote idalje da te maltretira. Ljudi rade dve stvari. Neki dozvole ivotu da

ih cima. Drugi se naljute i vraaju. Ali vra

aju svom efu, svom poslu,muu ili eni. Ne shvataju da je ivot onaj koji ih cima."

Nisam imao predstavu oemu on to pria.,,ivot nas sve maltretira. Neki se predaju. Drugi se bore. Malo

ih je koji naue lekciju i nastavljaju dalje. Njima je drago kad ihivot cimne. Za tu nekolicinu, to znai da im je potrebno i da eleda naue neto. Naue i nastavljaju dalje. Veina odustaje, a oni kaoti, oni malobrojni, oni se bore."

Bogati otac je stajao i zatvarao stari, kripavi drveni prozor koji je vapio za opravkom. ,,Ako naui ovu lekciju, izrae upametnog, bogatog i srenog mladogoveka. Ako ne, celog ivotae krivicu za svoje probleme svaljivati na svoj posao, malu platu ilisvog efa. ivee nadajui se nekakvom velikom ,,neemu" kojee reiti sve svoje novane probleme."

Bogati otac je bacio pogled na mene, da vidi da li ga jo uveksluam. Oi su nam se srele. Netremice smo se gledali,komunicirajui bez rei. Konano, upivi njegovu poslednju poruku,skrenuo sam pogled. Znao sam da je u pravu. Njega sam krivio, asam sam traio da uim. Borio sam se.

Bogati otac je nastavio. ,,A ako si od onih koji nemaju petlju.onda se naprosto preda kad god te ivot cimne. Ako si takav,celog ivotae igrati na sigurno, radei sve ispravno,uvajui se zaneto to se nikada nee dogoditi. Umree kao dosadan starac.Imae mnogo prijatelja kojie te voleti ba zato to si uvek biodobarovek koji je naporno radio. Proveo si ivot igrajui nasigurno i radei ispravno. Istina je, meutim, da si dozvolio ivotuda te pokori. Duboko u sebi, uasavao si se rizika. eleo si dapobedi, ali je strah od poraza bio jai od uzbuenja koje donosipobeda. Duboko u dui, ti i samo ti znae da nikada nisi ni pokuao.Jer, izabrao si da igra na sigurno."

Nae oi su se ponovo srele. Gledali smo se desetak sekundi,skrenuvi pogled tek poto je poruka bila primljena.

,,Vi ste me maltretirali?" pitao sam.


32/180

3

,,Neki bi i tako rekli", osmehnuo se bogati otac. ,,Ja bih rekaoda sam ti dao da okusi ivot."

,,Da okusim ivot?" pitao sam, i dalje ljutito, ali sad ve sprilino radoznalosti.ak spreman da uim.

,,Vas dvojica ste prvi koji su ikada od mene traili da ih nauimkako se prave pare. Imam vie od sto pedeset zaposlenih i niko odnjih me nikad nije pitao ta znam o novcu. Trae od mene posao iplatu, ali ne i da ih nauim neto o novcu. Zato veinom provedusvoje najbolje godine radei za novac, ali ne shvatajui zapravo ta je to za ta rade."Sedeo sam i paljivo sluao.

,,Stoga, kada mi je Majk ispriao da eli da ui kako se pravepare, odluio sam da smislim kurs blizak stvarnom ivotu. Mogaosam ja da priam dok ne pomodrim, ali nita od toga ne bi doprlo dotebe. Zato sam odluio da pustim da te ivot malice cimne, kako bime sasluao. To je razlog to sam ti plaao svega deset centi."

,,I koju sam ja to lekciju nauio radei za vas za deset centi nasat?" pitao sam. ,,Da ste loi i da iskoriavate svoje radnike?"

Bogati otac se u svojoj stolici ponovo okrenuo prema meni i odsrca nasmejao. Konano, prestavi da se smeje, ree: ,,Bolje bibilo da promeni miljenje. Prestani da krivi mene i veruje dasam ja problem. Ako smatra da sam ja problem, onda mora da mepromeni. Ako shvati da si ti problem, moe da promeni sebe,

naui neto i postane pametniji. Ve

ina ljudi bi svakog promenila,samo sebe ne bi. Ali, da ti kaem, lake je menjati sebe nego

druge.",,Ne shvatam", rekoh.

,,Ne krivi mene za svoje probleme", ree bogati otac, sad ve pomalo nestrpljivo.,,Ali vi me plaate samo deset centi.",,Iemu te to ui?" upita s osmehom bogati otac.,,Da ste loi", odvratih, smekajui se lukavo.,,Vidi, ti misli da sam ja problem", ree bogatiotac. ,,Vi i jeste problem."

,,Dakle, nastavi tako i nita nee nauiti. Bude li ostao pritome da sam ja problem, ta je onda tvoj izbor?"

,,Pa, ako mi ne poveate platu ili mi ne pokaete viepotovanja i poduavate me, dau otkaz."

,,Lepo reeno", ree bogati otac. ,,Ba ono toini veina Ljudi.Daju otkaz i krenu u potragu za drugim poslom, boljom ansom iveom platom, iskreno mislei dae novi posao ili vea plata reitiproblem. U veini sluajeva, meutim, ne biva tako."

,,A tae da rei problem?" upitah. ,,Da prihvatim tih bednihdeset centi na sat i smekam se?"

Bogati otac se osmehnuo. ,,Drugi tako postupe. Naprosto


33/180

4

prihvate platu, svesni dae njihova porodica finansijski jedvapreivljavati. Ali, ipak toine i ondaekaju na poviicu, mislei kakoe vie novca reiti njihov problem. Uglavnom prihvataju, a nekipotrae i dopunski posao i jo vie rade, ali opet za malu platu."

Sedeo sam i buljio u pod, poevi polako da izvlaim lekciju izonoga to mi je govorio bogati otac. Mogao sam da osetim ukusivota. Konano, podigao sam pogled i ponovio pitanje. ,,tae darei problem?"

,,Ovo", ree on, pomilovavi me neno po glavi. ,,Ovo toima unutra."

I upravo tada mi je rekao neto, jedno svoje stanovite po kojemse razlikovao od svih koji su radili za njega i od mog siromanogoca stanovite koje ga je naposletku uinilo jednim od najbogatijihLjudi na Havajima, dok se moj visokoobrazovani, ali siromani otaccelog veka borio s finansijskim nedaama. Ta jedna jedina misaobila je u stanju da uini ivot potpuno drugaijim.

Bogati otac ponavljao ju je opet i opet, tu misao kojuunazvati Lekcijom br. 1. ,,Siromani i osrednje imuni rade za novac. Bogati su nateralinovac da radi za njih."

Tog sunanog subotnjeg jutra nauio sam neto to sedijamerralno razlikovalo od onogaemu me je uio moj siromaniotac. U devetoj godini ivota postao sam svestan da oba oca eleda uim. Obojica su me podsticala da uim... ali ne iste stvari.

Moj visokoobrazovani otac preporuivao mi je da idemnjegovim stopama. ,,Sine, hou da vredno ui i ima dobre ocene, dabi mogao da nae siguran i stabilan posao u dobroj kompaniji. Ipovedi rauna da to bude neka koja prua maksimalne beneficije."Moj bogati otac je eleo da nauim kako funkcionie novac, tako dabih mogao da ga nateram da radi za mene. Te lekcije, meutim,nisam uio u uionici ve kroz ivot, rukovodei se njegovimsavetima.

Moj bogati otac je nastavio s prvom lekcijom. ,,Drago mi je tosi se naljutio zbog onih deset centi na sat. Da se nisi naljutio, da si tooberuke prihvatio, morao bih da ti kaem da te neu poduavati.Vidi, za istinsko uenje potrebna je energija, strast, gorua elja.Bes je veliki deo te formule, jer je strast kombinacija besa iljubavi. Kada je re o novcu, veina Ljudi eli da igra na sigurno iosea se bezbedno. Stoga oni nisu voeni strau, ve strahom.",,I zbog toga prihvataju slabo plaen posao?" upitao sam.

,,Da" odvrati bogati otac. ,,Neki kau da ja eksploatiem ljudezato to su plate kod mene manje nego na plantai ili u dravnojslubi. A ja kaem da Ljudi sami sebe eksploatiu. Oni se plae, ne

ja.",,Ali, zar ne mislite da bi trebalo bolje da ih plaate?" pitao sam.


34/180

5

,,Ne moram. Pored toga, vie novca nee reiti problem.Pogledaj samo svog oca. On lepo zarauje, ali ipak ne uspeva da platisve raune. Veina Ljudi se, kad im da vie novca, samo uvali u jovee dugove."

,,Zato sam, znai, dobijao deset centi na sat", osmehnuo samse. ,,To je deo lekcije."

,,Tano", uzvratio mi je osmeh bogati otac. ,,Vidi, tvoj otac jeiao u kolu i stekao odlino obrazovanje, kako bi mogao da naedobro plaen posao. To je i uinio. Ali, on i dalje ima novanihproblema, jer u koli nije nauio nita o novcu. Povrh svega, onveruje u rad za platu.",,A vi ne verujete?" upitah.

,,Ne, ne ba", odgovori bogati otac. ,,Ako eli da naui daradi za platu, ostani u koli. Tamo te odlino naue tome. Meutim,ako eli da naui kako da natera novac da radi za tebe, ondau te ja tome nauiti. Ali samo ako eli da ui.",,Zar ne bi svako poeleo to da naui?" pitao sam.

,,Ne", ree bogati otac. ,,Jednostavno zato to je lake raditi zaplatu, a naroito ako je strah tvoja primarna emocija u trenucimakada se raspravlja o novcu.",,Ne razumem", namrtio sam se.

,,Zasada nemoj da brine o tome. Dovoljno je da zna da je strahono to veinu Ljudi tera da se dre nekog zaposlenja. Strah da nee

moi da plate svoje ra

une. Strah od otputanja. Strah da ne

eimati dovoljno para. Strah od novog poetka. To je cena koja se

plaa kada se ui profesija ili zanat i potom radi za platu. VeinaLjudi pone da robuje novcu... a zatim pone da besni na svogefa."

,,Naterati novac da radi za mene, to je sasvim drugaijipredmet izuavanja?" upitah.,,Naravno", odgovori bogati otac. ,,Potpuno drugaiji."

Zautali smo, a napolju je jo uvek trajalo divno havajsko jutro.Moji drugovi su verovatno upravo poinjali utakmicu u malombejzbolu. Ali, iz nekog meni nepoznatog razloga, sada mi je bilodrago to sam odluio da prihvatim posao za deset centi na sat.Slutio sam da sam na putu da nauim neto to moji drugovi neenauiti u koli.,,Jesi li spreman za uenje?" zapita bogati otac.,,Kao zapeta puka", nacerio sam se.

,,Drim svoje obeanje. Uim te, ali posredno", ree moj bogatiotac. ,,U devetoj godini ivota okusio si kako je to raditi za platu.Pomnoi poslednjih mesec dana sa pedeset godina i imaepredstavu kako protie ivot veine Ljudi.",,Ne shvatam", rekoh.

,,Kako si se oseao dok siekao da dode tvoj red da te primim?


35/180

6

Jednom da bi dobio posao i drugi put da bi traio veu platu?",,Grozno", odvratih.

,,Ako odlui da radi za platu, ivote ti biti ba takav, kao imnogima", ree bogati otac.

,,A kako si se oseao kad bi ti gospoa Martin spustila na dlan trinovia za tri sata rada?"

,,Smatrao sam da nije dovoljno.inilo se bedno. Bio samrazoaran", rekoh.

,,Tako se osea veina zaposlenih kada dobije platu. Pogotovopoto im odbiju porez i ostale odbitke. Ti si barem dobijao ceoiznos."

,,Hoete da kaete da veina zaposlenih ne prima celu platu?"zaprepastio sam se.,,Zaboga, ne!" ree bogati otac. ,,Drava uvek prvo uzme svoj deo.",,Kako to radi?" pitao sam.

,,Porezi", odvrati bogati otac. ,,Oporezuje se sve to zarauje.Oporezuje se sve to troi. Oporezuje se sve to utedi. Oporezujute i kad umre.",,Zato Ljudi dozvoljavaju da im drava to radi?"

,,Bogati ne dozvoljavaju", ree sa smekom bogati otac.,,Siromani i osrednje imuni dozvoljavaju. Kladim se da zaraujemvie od tvog oca, pa ipak on plaa vei porez."

,,Kako je to mogue?" pitao sam. Kao devetogodinjaku.inilomi se da to nema nikakvog smisla. ,,Zato bi iko dozvoljavao dravida mu to radi?"

Bogati otac je sedeo iutao. Valjda je eleo da sluam umestoda brbljam.

Naposletku sam se ipak smirio. Nije mi se dopalo to to samuo. Znao sam da se moj otac stalno ali da plaa veliki porez, aliu stvari pojma nisam imao oemu je tu re. Je l' to njega ivotmaltretira?

Bogati otac se polako, bez rei okrenuo zajedno sa stolicom ipogledao me.,,Jesi li spreman da ui?" upitao me.

Potvrdio sam laganim klimanjem glavom.,,Kao to rekoh, ima tu mnogo da se ui. Studije na kojima uikako da natera novac da radi za tebe traju ceo ivot. Obrazovanjeveine se zavrava posleetiri godine koleda. Ja ve znam daemoje prouavanje novca trajati dok sam iv jer, to vie znam,otkrivam sve vie onoga to je potrebno da znam. Veina nikada neui o tome. Idu na posao, dobijaju platu, vode rauna da ne preuiznos na tekuem raunu i to je to. A zatim se pitaju otkud im tolikinovani problemi. I onda poveruju kakoe s vie novca reitiprobleme. Tek malobrojni shvate da problem zapravo lei unjihovom nedostatku fmansijskog obrazovanja."

,,Znai, moj otac ima problema s porezom zato to se ne


36/180

7

razume u pare?" zbunjeno sam pitao.,,Vidi", ree bogati otac. ,,Porezi su samo deo onoga to mora

da zna ako hoe da novac radi za tebe. Ovogasa elim samo daotkrijem da li u tebi jo uvek tinja strast da ui o novcu. Nje uveini Ljudi nema. Oni ele da idu u kolu, osposobe se za nekuprofesiju, rade zabavan posao i zarauju mnogo para. Jednog dana,trgnu se iz sna, do gue u finansijskim problemima i vie ne moguda prestanu da rade. To je cena koju plaa ako jedino zna da radiza platu umesto da natera novac da radi za tebe. Tinja li, dakle, jouvek u tebi strast za uenjem?" pitao je bogati otac.Klimnuo sam potvrdno.

,,Dobro", ree on. ,,A sad, natrag na posao. Ovog puta, neu tiplatiti ni centa."

,,ta?" zapanjio sam se.,,uo si me. Ni centa. Nastavie da radi svake subote po trisata, ali vie ti neu plaati deset centi na sat. Rekao si da eli danaui da ne radi za platu, prema tome, neu ti platiti nita."Nisam verovao svojim uima.

,,O ovome sam s Majkom ve razgovarao. On upravo radi, brieprainu i slae konzerve za dabe. Bolje da pouri i vrati se tamo.",,To nije fer", viknuo sam. ,,Morate neto da platite."

,,Rekao si da hoe da ui. Ako sada ne naui ovo, bie kaoone dve ene i onaj starijiovek koje via u mojoj dnevnoj sobi,koji rade za plate i mole Boga da ih ne otpustim. Ili kao tvoj otac,koji zarauje mnogo samo zato da bi grcao u dugovima i nada se dae poviica reiti sve probleme. Ako je to ono to ti eli, vratiemose na nau prvu pogodbu, deset centi na sat. A moe da uini i onoto bi veina uinila. Poali se da te ne plaam dovoljno, da otkaz iode da trai novi posao.",,Ali, ta da radim?" pitao sam.

Bogati otac me je pomilovao po glavi. ,,Upotrebi ovo" ree.,,Ako ga dobro upotrebi, bie mi uskoro zahvalan to sam tipruio ansu i odrae u pametnogoveka."

Stajao sam tamo ne verujui kakva mi je nepravedna pogodba

ponuena. Doao sam da traim poviicu, a on mi kae da od sadaradim dabe.Bogati otac me pomilova po glavi i ree: ,,Upotrebi ovo. A

sada brii na posao."

LEKCIJA 1: Bogati ne rade za platu Svome siromanom ocu nisam rekao da radim bez plate. On to

ne bi razumeo, a ja nisam eleo da se uvaljujem u objanjavanjeneega to ni sam nisam shvatao.

Tri naredne nedelje Majk i ja smo svake subote odraivali svojatri sata bez ikakve plate. Sam posao nije mi teko padao i s

vremenom jeak postajao laki. Ali, bilo mi je ao proputenih


37/180

8

bejzbol utakmica i zbog toga to vie nisam mogao sebi da kupim nione stripove.

Bogati otac je navratio da nas obie tree nedelje, negde okopodneva.uli smo kako parkira kamionet i pucketanje tek ugaenogmotora. Uao je u radnju i srdanim zagrljajem pozdravio gospouMartin. Poto se raspitao o poslovanju prodavnice, otiao je dofriidera za sladoled, izvadio dva tapia, platio za njih i mahnuoMajku i meni.,,Ajmo u etnju, momci."

Preli smo preko ulice, izbegavi nekoliko nailazeihautomobila, i odetali na prostranu poljanu na kojoj je nekolicinaodraslih igrala bejzbol. Seli smo podalje od njih, za jedan izletnikisto, gde nam je dao sladolede.

,,Momci, kako ide?",,OK", rekao je Majk.Ja sam se sloio s tim, klimnuvi glavom.,,Da li ste neto nauili u meuvremenu?" pitao je bogati otac.

Majk i ja smo se pogledali, slegnuli ramenima i istovremenoodmahnuli glavom.

Izbegavanje jedne od najve ih ivotnih zamki ,,Dakle, momci, bilo bi dobro da ponete da razmiljate. Jedna od

najveih ivotnih lekcija vam je pred nosom. Ako je savladate,uivaete u ivotu punom slobode i sigurnosti. Ako ne, zavrietepoput gospoe Martin i veine ovih Ljudi koji igraju bejzbol u ovomparku. Oni veoma naporno rade, za malu platu, grevito se dreiluzije o sigurnom poslu, jedvaekaju one tri nedelje godinjegodmora i oskudnu penziju nakonetrdeset i pet godina rada. Akovam to zvui uzbudljivo, dau vam poviicu: dvadeset pet centi nasat."

,,Ali, ovo su sve dobri i vredni Ljudi. Zato ih ismevate?" hteosam da znam.Osmeh je ozario lice bogatog oca.

,,Gospoa Martin mi je kao majka. Nikad ne bih bio takookrutan. Moda zvuim okrutno, jer se iz petnih ila trudim da vamukaem na neto. elim da proirim vae vidike kako biste netouvideli. Neto to veina nikada nije imala privilegiju da vidi, jer im je vidik suvie uzan. Veina nikada ne primeti zamku u koju jeupala."

Majk i ja smo samoutke sedeli, jer nismo bili sasvim sigurnita hoe da nam kae. Jeste zvuao okrutno, ali oseali smo kakooajniki eli da neto shvatimo.

Smeei se, bogati otac je rekao: ,,Zar dvadeset i pet centi na satne zvui dobro? Zar neini da vam srce odmah bre zakuca?"

Odmahnuo sam glavom za ,,ne", ali u stvari je bilo tako.

Dvadeset pet centi na sat za mene su bile dobre pare.


38/180

9

,,OK, dau vam dolar na sat", s lukavim osmehom na licu.Moje srce je poelo da lupa kao ludo, a mozak je urlao: ,,Uzmi.

Uzmi." Nisam verovao svojim uima. Ipak, i dalje nisam ni re progovarao.,,OK, dva dolara na sat."

Moj mali devetogodinji mozak i srce samo to nisueksplodirali. Napokon, bila je 1956. i sa dva dolara na sat bio bihnajbogatiji klinac na svetu. Nisam mogao ni da zamislim dazaraujem tolike pare.eznuo sam da kaem ,,da". eleo sam daprihvatim tu ponudu. U mislima sam video novi bicikl, novurukavicu za bejzbol i strahopotovanje na licima svojih drugova kadiz depa izvadim gomilu kea. A povrh svega, Dimi i njegovibogati drugari vie me nikada ne bi mogli nazvati ,,siromanim".

Ali, svejedno nisam davao glasa od sebe.Moda mi se mozak pregrejao, pa mu je iskoio osigura.Meutim, duboko u dui, arko sam eleo ta dva dolara.

Sladoled se topio i curio mi niz ruku. Na tapiu nije bilo vieniega, a lepljiva barica vanile iokolade predstavljala je pravugozbu za mrave. Bogati otac je posmatrao dvojicu deaka koji sumu uzvraali pogled, irom otvorenih oiju i praznih mozgova.Znao je da nas testira i znao je da deo naih emocija eli da prihvatiponudu. Znao je da u dui svakog ljudskog bia postoji crta slabosti isiromatva koja dozvoljava da bude kupljena. A znao je i da u duisvakog ljudskog bia postoji onaj snaan i odluan deo koji senikada ne da potkupiti. Pitanje je bilo samo kojie od ta dva delaprevladati. On je u svom ivotu testirao hiljade dua. Testirao je duesvaki put kad bi nekoga pozvao na razgovor u vezi s poslom.,,OK, pet dolara na sat."

Odjednom se sve u meni utialo. Neto se promenilo. Ponuda jebila previsoka i postalaje smena. Godine 1956. nije bilo mnogoodraslih koji su zaraivali pet dolara na sat. Iskuenje je prolo iustupilo mesto smirenosti. Lagano, okrenuo sam se nalevo da bihpogledao Majka. Uzvratio mi je pogled. Onaj slabi i siromani deomoje due je zautao. Prevladao je onaj nepotkupljivi deo, onaj

koji nije imao cenu. U moj mozak i duu uselili su se nekakav miri sigurnost u pogledu novca. Znao sam da je i Majk doao do tetake.

,,Dobro", ree bogati otac meko. ,,Veina Ljudi ima svojucenu.A imaju je zahvaljujui ljudskim emocijama koje se zovu strahi pohlepa. Pre svega, strah daemo ostati bez novca motivie nas danaporno radimo, a kad ponemo da dobijamo platu, pohlepa iliudnja nas podstaknu na razmiljanje o svim onim divnim stvarimakoje se novcem mogu kupiti. I tako se formira obrazac.",,Kakav obrazac?" pitao sam.

,,Ustaje, ide na posao, plaa raune, ustaje, ide na posao,plaa raune... Do kraja ivota bivaju voeni dvema emocijama,


39/180

10

strahom i pohlepom. Ponudi im vie novca i nastavie da se vrte utom krugu tako toe troiti jo vie. To je ono to ja nazivam,,trkom pacova".,,Postoji li i drugi nain?" pitao je Majk.,,Da", ree polako bogati otac. ,,Ali ga tek nekolicina otkrije.",,Koji je to nain?" pitao je dalje Majk.

,,Onaj za koji se nadam daete ga vi, momci, otkriti i uiti uzmene. Zato sam prestao da vas plaam."

,,Ada nam da neki nagovetaj?" nastavio je Majk. ,,Pomalosmo umorni, pogotovo zato to radimo za dabe.",,Dakle, prvi korak jeste rei istinu", ree bogati otac.,,Mi nismo nita lagali", rekao sam.

,,Nisam ni rekao da ste lagali. Rekao sam ,rei istinu'," ponovio

je bogati otac.,,Istinu oemu?" pitao sam.,,O vaim oseanjima", odgovori bogati otac.,,Ne morate je reinikome drugom. Samo sebi."

,,Hoete da kaete da Ljudi u ovom parku, oni koji rade za vas,gospoda Martin, da oni to ne znaju?" upitao sam.

,,Sumnjam da znaju", odvrati bogati otac. ,,Umesto toga,oseaju strah da nee imati novca. Umesto da se suprotstave tomstrahu, reaguju umesto da misle. Reaguju emotivno urresto daupotrebe mozak", ree bogati otac, milujui nas po kosi. ,,A onda,kad dou do nekog dolara, opet ih ponesu oseanja radosti i udnjei pohlepe, i opet reaguju umesto da misle.",,Znai, njihova oseanja misle za njih", ree Majk.

,,Tako je", odgovori bogati otac. ,,Umesto da kau istinu o tomekako se oseaju, oni reaguju u skladu s tim oseanjima, bezrazmiljanja. Plae se, idu na posao s nadom dae novac ublaitistrah, ali nita od toga. Taj stari strah ih progoni i nastavljaju daodlaze na posao nadajui se dae novac uiniti da straha nestane.meutim, on i dalje ne nestaje. Strah ih dri zarobljene i oni rade,zaraduju, rade, zarauju i stalno se nadaju dae strah nestati. Ali,svakog dana ustaju, a strah se budi zajedno s njima. Milionima

Ljudi ne dozvoljava da spavaju, jer su suvie nemirni i zabrinuti. Ioni ponovo ustaju i idu na posao, nadajui se dae plata odagnatistrah koji im razdire duu. Novac gospodari njihovim ivotima, aoni nee da priznaju da je tako. On kontrolie njihova oseanja, a nataj nain i njihove due."

Bogati otac je ovo izgovorio tiho, putajui da nam se njegoverei ureu u pamenje. Majk i ja smouli ta je rekao, ali nismo upotpunosti shvatili ta je hteo da kae. Znao sam samo da sam seestoudio zbogega odrasli tako ure na posao. Nije mi delovaloda se bogzna kako zabavljaju tamo i nikad nisu izgledali specijalnosreni, ali neto ih je teralo da stalno ure na posao.

Shvativi da smo apsorbovali onoliko koliko smo mogli od


40/180

11

onoga to nam je govorio, bogati otac ree: ,,Hou da vi, momci,izbegnete tu zamku. Tome zapravo i elim da vas nauim. Ne samoda budete bogati, jer bogatstvo nije reenje problema.",,Nije?" upitao sam.

,,Ne, nije. Dozvoli da kaem neto o drugoj emociji, udnja.Neki je nazivaju pohlepom, ali ja vie volim da kaem udnja.Savreno je normalno udeti za neim boljim, lepim, zabavnijim iliuzbudljivijim. Dakle, Ijude i udnja tera da rade za novac. ude zanovcem jer misle da njime mogu da kupe radost. Meutim, ta radost jeesto kratkog daha i ubrzo im je potrebno vie novca, za vieradosti, vie zadovoljstva, vie udobnosti, vie bezbednosti. I ondanastavljaju da rade, mislei dae novac smiriti njihovu strahom iudnjom rastrzanu duu. Ali, novac to ne moe."

,,To vai i za bogate Ijude?" upita Majk.,,Da, i za njih", odvrati bogati otac. ,,tavie, razlog to sumnogi bogatai postali bogati nije udnja nego strah. Oni zaistaveruju da novac moe da odagna taj strah od nedostatka novca, odnematine, i onda ga gomilaju na tone, samo da bi otkrili da se strahpojaava. Zatim pornju da se plae dae izgubiti novac. Imamprijatelje koji se i dalje ubijaju poslom iako imaju veoma mnogo.Znam Ijude koji su danas, kad poseduju milione, uplaeniji negoonda kad nisu imali nita. Uasnuti su mogunou da izgube sav svojnovac. Strahovi koji su ih naterali da se obogate postali su joizraeniji. Onaj slab i siromaan deo njihove due se sada u stvari joglasnijeuje. Oni ne ele da izgube svoje velike kue, automobile,ivot na visokoj nozi koji im novac omoguava. Zabrinuti su zbogonoga to bi njihovi prijatelji mogli reci ako oni izgube sav svojnovac. Mnogi su oajni i neurotini, premda izgledaju bogati i imajustalno sve vie novca.",,Znai li to da su siromani sreniji?" upitah.

,,Ne, mislim da nisu", odvrati bogati otac. ,,Izbegavanje novca jeisto tako poremeeno kao i vezanost za njega."

Kao naruen, pored naeg stola proao je jedan beskunik,zaustavio se kod velike korpe za otpatke i poeo da pretura po njoj.

Nas trojica smo ga posmatrali s velikim interesovanjem, mada bismoga do pre pola sata verovatno sasvim ignorisali.Bogati otac je izvadio jedan dolar iz novanika i mahnuo starcu.

Videi novac, beskunik je priao neasei niasa, uzeo novanicui, ne prestajui da zahvaljuje bogatom ocu, odjurio blagosiljajuisvoju sreu.

,,Ovaj se ne razlikuje ba mnogo od veine mojih radnika", reebogati otac. ,,Upoznao sam mnoge koji tvrde kako ih novac uoptene interesuje. A ovamo, svakog dana provode osam sati na poslu.To je poricanje istine. Ako ih novac ne interesuje, to onda rade?Ta je vrsta razmiljanja verovatno poremeenija negoovek kojigomila novac."


41/180

12

Dok sam sedeo i sluao svog bogatog oca, moj um se priseaokoliko sam putauo svog tatu da kae: ,,Mene novac ne zanima."esto je ponavljao te rei, a bila je tu i jo jedna reenica iza koje seuvek krio: ,,Radim zato to volim svoj posao."

,,Onda, taemo?" pitao sam. ,,Da ne radimo za novac sve dokne nestanu svi tragovi straha i pohlepe?"

,,Ne, to bi bilo gubljenje vremena", odgovori bogati otac.,,Oseanja nasine ljudima.ine nas stvarnima. Re ,emocija'oznaava energiju u pokretu. Budi iskren u pogledu svojih oseanja ikoristi ih, u sprezi s mozgom, u svoju korist, a ne protiv sebe.",,Sporije!" uzviknu Majk.

,,Neka te ne brine ovo to sam rekao. S godinama, bie ti jasnije. Jednostavno, budi posmatra svojih emocija, a ne njihov

reaktor. Veina Ljudi nije ni svesna da dozvoljava emocijama darazmiljaju umesto njih. Vaa oseanja su vaa oseanja, ali morateda nauite da razmiljate.",,Moete li da mi date neki primer?" pitao sam.

,,Naravno", odvrati bogati otac. ,,Kada neko kae da mora danae posao, vrlo je verovatno da je dozvolio oseanju da razmiljaza njega. Ono to generie tu misao jeste strah da nee imati novca.",,Ne razumem", ree Majk.

,,Na primer", ree bogati otac, ,,ako strah od nematine raste,umesto da odmah izjure ne bi li nali posao i zaradili nekolikodolara kojimae uguiti taj strah, mogli bi da se zapitaju sledee:,Da li je posao najbolje reenje za odagnavanje straha na dugestaze?' Po mom miljenju, odgovor je ,ne'. Pogotovo ako pogledaneiji ivot. Posao je zapravo kratkorono reenje dugoronogproblema."

,,Ali, moj tata uvek govori: ,Dr' se kole i imaj dobre ocene, pae moi da nae siguran i stabilan posao'," upao sam, pomalozbunjen.

,,Da, shvatam to", ree bogati otac. ,,Veina Ljudi topreporuuje, i uglavnom to i jeste dobra ideja. Meutim, tapreporuka proistie upravo iz straha."

,,Mislite, moj otac to kae jer se plai?",,Da", odgovori bogati otac. ,,Uasava se mogunosti da nee bitiu stanju da zaradi novac i uklopi se u drurvo. Nemoj me pogrenorazumeti. On te voli i eli ti samo najbolje. Mislim da njegov strah jesteopravdan. Obrazovanje i posao su vani. Meutim, oni ne pomauda strah nestane. Vidi, isti onaj strah koji ga tera da svakog jutraustane i ode na posao jeste strah koji gaini tako fanatinim u pogledutvog kolovanja.",,I ta vi preporuujete?" pitao sam.

,,elim da vas nauim da ovladate snagom novca, a ne da ga seplaite. Taj predmet se ne ui u kolama. Ali, ako ne nauite,postaete robovi novca."

Konano je poelo da dobija smisao. On je eleo da proirimo


42/180

13

vidike. Da vidimo ono to nije videla gospoa Martin, to nisu videlinjegovi radnici, paak ni moj otac. Primeri koje je naveo zvuali sumi tada okrutno, ali ih nikada nisam zaboravio. Moj se vidik togdana proirio i poinjao sam da vidim tu zamku koja je leala ispredveine Ljudi.

,,Vidi, svi smo mi na ovaj ili onaj nain zaposleni, ali naprostoradimo na razliitim nivoima", ree bogati otac. ,,elim samo da vi,klinci, imate ansu da izbegnete zamku. Zamku prouzrokovanudvema emocijama, strahom i udnjom. Upotrebite ih u svoju korist, ane na svoju tetu. Tome elim da vas nauim. Nije moj cilj da vasnauim da zaradite brdo para. One nee pomoi da izaete na kraj sastrahom ili udnjom. Ako ne umete da izaete na kraj sa strahom iudnjom, a obogatite se, biete samo bogato plaen rob."

,,Kakoemo izbei tu zamku?" pitao sam.,,Glavni uzrok siromatva ili fmansijskih problema jesu strah ineznanje, a ne ekonomija, vlada ili bogati. Taj samonametnuti strahi neznanje dre Ijude u klopci. Zato vi, momci, valja da idete ukolu i kasnije diplomirate na koledu. Ajau vas nauiti kako dane upadnete u klopku."

Delovi slagalice polako su poeli da se uklapaju. Mojobrazovani otac imao je visoko obrazovanje i divnu karijeru. Ali, ukoli mu nikada nisu rekli kako da ovlada novcem ili svojimstrahovima. Postalo mi je jasno da od dva oca mogu da nauimrazliite i vane stvari.

,,Znai, ti govori o strahu od nematine. Kako udnja zanovcem utie na nae razmiljanje?" upitao je Majk.

,,Kako ste se oseali kad sam vas iskuavao poviicom? Da liste opazili kako vaa udnja raste?"Klimnuli smo potvrdno.

,,Oduprevi se svojim oseanjima, bili ste u stanju da odloitereakciju i razmiljate. To je najvanije. Uveke se u nama nalazitioseanja straha i pohlepe. Od sada pa nadalje najbitnije je da oseanjaupotrebite u svoju korist, i to na duge staze, a ne da im jednostavnodopustite da vas vode tako toe kontrolisati vae razmiljanje.

Mnogi Ljudi upotrebljavaju strah i udnju na svoju tetu. To jepoetak neznanja. Veina ivi jurei za platama, poviicama isigurnim poslom, upravo zbog toga to osea udnju i strah, nepitajui se kuda ih vodi to emocijama diktirano razmiljanje. To jekao slika magarca koji vue kola, a gazda mae argarepom isprednjegovog nosa. Gazda tog magarca moda i ide tamo kuda je krenuo,ali magarac kaska za iluzijom. Sutra mu sleduje samo novaargarepa."

,,Hoe da kae, kada pomislim o novoj rukavici za bejzbol,slatkiima i igrakama, to je isto to i argarepa za magarca?" upitaMajk.

,,Aha. A to stariji postaje, igrake bivaju sve skuplje. Nova


43/180

14

kola,amac i velika kua kojae impresionirati tvoje prijatelje".ree, smeei se, bogati otac. ,,Strah te gura kroz vrata, a udnja teprovocira. Neosetno te vodi prema stenama. U tome je zamka.",,ta je reenje?" upita Majk.

,,Ono to pojaava strah je neznanje. To je razlog zbogega sebogati Ljudi, to vie novca imaju, sve vie plae. Novac jeargarepa, iluzija. Kada bi mogao da vidi celu sliku, magarac bi semoda predomislio i ne bi jurio argarepu."

Bogati otac je nastavio, objanjavajui kako je ljudski ivotborba izmeu neznanja i prosvetljenja.

Kadaovek prestane da traga za informacijama i znanjem osebi, objanjavao je, dolazi do neznanja. Borba je niz odluka koje sedonose iz trenutka u trenutak da liemo prema neemu biti

otvoreni ili zatvoreni.,,Vidite, kola je veoma, veoma vana. U kolu idete da biste seosposobili za vetinu ili profesiju kojomete doprinositi drutvu.Svakoj su kulturi potrebni uitelji, lekari, mehaniari, umetnici,kuvari, poslovni Ljudi, policajci, vatrogasci, vojnici. Oni se koluju dabi se kultura razvijala i cvetala", priao je bogati otac. ,,Naalost,kola je za mnoge kraj, a ne poetak."

Usledila je duga tiina. Bogati otac se smeio. Nisam najboljeshvatio sve to nam je toga dana rekao. Ali, kao to je sluaj smnogim velikim uiteljima,ije rei nastavljaju da budu poune jogodinama,esto i kada njih vie nema, njegove rei su i dan danassa mnom.

,,Danas sam bio pomalo okrutan", nastavio je bogati otac. ,,Srazlogom. elim da uvek pamtite ovaj na razgovor. elim da uvekmislite o gospoi Martin. elim da uvek mislite na magarca. Nikadih ne zaboravljajte, jer vas dve vae emocije, strah i udnja. moguodvesti u najveu ivotnu klopku ukoliko niste svesni da imajutendenciju da utiu na vae razmiljanje. A provesti ivot u strahu,nikada ne istraiti sopstvene snove to je okrutno. Napomo raditiza platu, verujui daete novcem moi da kupite stvari kojee vasusreiti, takode je okrutno. Buditi se usred noi, uasnuti zbog

rauna kojiekaju da budu plaeni, jeste grozan nain ivota. ivotkoji diktira broj na platnoj listi zapravo i nije ivot. Misliti daeposao obezbediti daseoseate sigurni jeste laganje samog sebe. To je okrutno, i to je klopka koju elim da izbegnete, ako je ikakomogue. Gledam kako novac upravlja ivotima Ljudi. Nemojtedozvoliti da se vama to desi. Molim vas, ne dozvolite da vaimivotom upravlja novac."

Pod sto za kojim smo sedeli dokotrljala se lopta za bejzbol.Bogati otac se sagnuo, dohvatio je i bacio igraima.,,Kakve veze ima neznanje s pohlepom i strahom?" upitah.

,,Zato to upravo neznanje o novcu izaziva svu tu pohlepu istrah", ree bogati otac. ,,Dau ti neke primere. Lekar, elei da zaradi


44/180

15

vie novca za svoju porodicu, podie cene svojih usluga. Zbog togazdravstvena zatita postaje skuplja za sve. To najvie pogada onesiromane, pa zato i jesu loijeg zdravlja nego oni koji imaju novca.

,,Poto moraju skuplje da plate usluge lekara, advokati podiucene svojih usluga. Poto su advokati podigli svoje cene, nastavnicii profesori trae poviice, koje doprinose poveanju poreza kojiplaamo, i tako dalje, i tako dalje. Uskoroe izmeu bogatih isiromanih postojati tako veliki jaz dae nastati pravi haos, toedovesti do propasti jo jedne velike civilizacije. Jer, velikecivilizacije su propadale kada je razlika izmeu onih koji imaju i onihkoji nemaju postajala suvie velika. Amerika takoe ide tim putem,dokazujui ponovo da se istorija ponavlja zbog toga to ne uimona njenim primerima. Pamtimo samo istorijske datume i imena, ne i

pouke.",,Zar nije normalno da cene rastu?" pitao sam.,,Ne u obrazovanom drutvu s dobro voenom dravom. Cene

bi zapravo trebalo da padaju. Razume se, to jeesto tako samoteoretski. Cene rastu zbog pohlepe i straha izazvanih neznanjem.Kad bi Ljudi u kolama uili o novcu, bilo bi ga vie, a cene bi bilenie; ali, kole se usredsreuju na to da ue Ijude da rade za novac,a ne kako da ga upregnu."

,,Ali, zar nema kod nas poslovnih kola?" pitao je Majk. ,,Zar meti ne hrabri da jednog dana, kao postdiplomski, upiem poslovnukolu?"

,,Da", odgovori bogati otac. ,,Meutim, poslovne kole i suvieesto obuavaju radnike koji su zapravo samo soflsticirani brojaikuglica

Bogati Otac Siromašni Otac

Documents

Transcript of Bogati Otac Siromašni Otac