Biznis Klasteri i Regionalni Razvoj

49

Slavica Jovetić *

Biznis klasteri i regionalni razvoj

Rezime: U okviru strategije privrednog razvoja Srbije, koncept biznis klastera treba da nađe svoje adekvatno mesto, kao pogodno sretstvo regionalnog povećanja konkurentnosti srodnih delatnosti Ključne reči: biznis kalster, regionalni razvoj, konkuretnost Summary: In the frame of Serbian economics development strategy, business cluster concept need to find adequite place as a convenient means for competition improvement of regional economics activity. Keywords: business cluster, regional development, competitivity 1. UVOD

toku je postupak usvajanja strategije privrednog razvoj Srbije do 2010. godine. Detaljnom analizom strategije autoru ovog rada čini se da je strategija doneta iz kabineta, "svilena strategija" i da nema realne osnove za njeno ostvarenje. Suštinska zamerka se čini samom postupku za njeno donošenje, "odozgo na dole".[5] Akcenat je stavljen na neke

sektore, koji nikako ne mogu pozitivno da deluju na privredni razvoj i rast, jer u tom sektoru ne postoje preduzeća koja bi bila nosioci rasta i razvoja. Na primer, metalska industrija, koja je i u svetu u krizi, ili vazdušni saobračaj. Kako može vazdušni saobraćaj da bude nosilac razvoja, kada je jedina naša aviokompanija konstantno u dubiozama? Dalje, ako je naša stvarnost "siva ekonomija", onda je trebalo detaljnom empirijskom analizom doneti validne zaključke o stanju u sivoj ekonomiji i na osnovu tih zaključaka postaviti strategijske ciljeve, tj. "buvlje pijace" u svim velikim gradovima preseliti u proizvodne hale.

_____________ * Ekonomski fakultet Kragujevac

U

SS .. JJ oo vv ee tt ii ćć BB ii zz nn ii ss kk ll aa ss tt ee rr ii ii rr ee gg ii oo nn aa ll nn ii rr aa zz vv oo jj

50

Postupak za donošenje strategije trebalo je da bude sličan postupku za pravljenje klastera u visokorazvijenim zemljama.

I korak, napraviti monitoring i evaluaciju najuspešnijih firmi u celoj Srbiji – izrada studije o kvalitetu firmi prema usvojenim multidisciplinarnim kriterijumima u svetu.

II korak, odrediti poziciju odabranih firmi u sektoru.

III korak, statističko-ekonometrijskim metodama izmeriti uticaj sektora, u kome se firme nalaze, na privredni razvoj i rast, na izvoz, životni standard, zaposlenost. Kako nesigurno deluje cela strategija kada se pročita rečenica: "Da li će ovaj izvoz (od 40-45%) biti ostvaren. Ako se obezbede potrebni uslovi da; ako se ne obezbede možda, ali najverovatnije ne." [str. 90 i 91]

IV korak, ukoliko se utvrdi da navedeni sektor ima najveći uticaj na napred odabrane parametre, uraditi investicione elaborate sa detaljnom tehnoekonomskom i cost-benefit analizom reinženjeringa ili razvoja i rasta odabranih najuspešnijih firmi.

V korak, posle detaljne analize investicionih elaborata, koju bi radio multidisciplinarni tim stručnjaka, njihove ocene i predloga, usvojiti razvoj sektora kao strategijski cilj Srbije.

U radu se daje empirijski prikaz pravljenja agroindustrijskog klastera u gradu Kragujevcu. Postupak je isti i za pravljenje i drugih klastera. Na kraju rada, u zaključku, dat je postupak za pravljenje klastera. Postupak je isti, koji je po autoru, jedino prihvatljiv i za pravljenje strategije razvoja Srbije.

2. BIZNIS KLASTERI U VISOKORAZVIJENIM ZEMLJAMA

U visoko razvijenim zemljama uveliko je prihvaćen i razvijen koncept klastera. Sam koncept izgleda veoma jednostavan i atraktivan za primenu: regioni mogu povećati konkurentsku prednost, ako kompanije i institucije koje rade na srodnim poljima pronađu optimalan način povezivanja, koristeći sinergijski efekat svojih kombinovanih iskustava, da zajednički uvećaju svoju konkurentsku prednost i tako prevaziđu svoju konkurenciju.

Mada su brojna pozitivna iskustva u razvijanju klastera (potiču još od pre i posle Drugog svetskog rata): francuska vina, švajcarska šokolada i satovi, italijanski sirevi, austrijski automobilski klaster, prvu najznačajniju njegovu definiciju dao je Porter. Po njemu "klaster predstavlja geografski skoncentrisane međusobno povezane kompanije i institucije na pojedinim poljima" [1]. On je horizontalno i vertikalno povezivanje, usklađivanje i jačanje interakcijskih veza i odnosa između svih preduzeća i organizacija koje imaju interes da se povežu.

Klaster jača konkurentsku prednost industrijskih i uslužnih preduzeća (naročito trgovinskih) i institucija poboljšanjem interakcijskog odnosa između bezbrojnih isporučilaca i kupaca, poboljšanjem kooperacije između srodnih komplementarnih i suplementarnih industrijskih preduzeća, uključivanjem i poboljšanjem interakcijskih veza gore navedenih preduzeća i obrazovnih i

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 11 -- 44 // 22 00 00 22

51

naučno-istraživačkih institucija, osiguravajućih društava, finansijskih organizacija, različitih agencija i vladinih institucija.

Izuzetno je povoljno iskustvo Steiermark-a, regiona u Austriji, u razvijanju u razvijanju Auto Cluster-a Styria. Početkom devedesetih godina region Steiermark je bio jedan od najnerazvijenijih regiona u Austriji. Vlada regiona je želela da promeni takav status regiona i angažovala je Austrijski institut za privredni razvoj [2] da uradi studiju koja bi sugerisala dalje pravce razvoja regiona. Studija se sastoji iz nekoliko delova i sugeriše postupak razvoja klastera. U prvom koraku je izmeren uticaj pojedinih industrijskih grana na privredni rast, i određene su vodeće industrijske grane (star grane) koje imaju najveći uticaj na privredni rast i razvoj. Pozicioniranje je vršeno analogno pozicioniranju firmi: star, cash cow i dog. Tako su određene vodeće industrijske grane koje su mogle da se razviju u klaster. U drugom koraku su pozicionirane tako dobijene vodeće privredne delatnosti – budući klasteri u odnosu na eksport, odnosno na insotrano tržište. Kao vodeće su se izdvojile sledeće industrijske grane: saobračaj i transport, drvo i papir, prerada sirovina i metala i telekomunikacije. U trećem koraku su snimljene firme u okviru delatnosti i određene su star firme, cash cow i dog. Na osnovu detaljne analize poslovanja firme, njenog kvaliteta i pozicije u sektoru, odabrani su one koji će se razvijati u klastere. U razvijanju klastera prihvaćena je horizontalna strategija pravljenja mreže, koja podrazumeva više vodećih firmi u sebi. Tako odabrana strategija povećava sigurnost opstanka kalstera, ukoliko propadne vodeća firma. Od tog perioda počinje nagli razvoj navedenih klastera koji su uticali na privredni uspon regiona, tako da je on sada najrazvijeniji region u Austriji.

Vodeći je Automobilski klaster AC Styria. On predstavlja jedan od sedamnaest najrazvijenijih klastera u svetu. Obuhvata 77 preduzeća za preradu metala, 9 preduzeća za preradu veštačkih materijala, 20 preduzeća iz oblasti elektronike, 19 istraživačkih instituta, 37 uslužnih i 19 ostalih.

Opravdanje za razvijanje kalstera nalazi se u sledećem:

U poslednjih 15 godina svetska ekonomija je prolazila kroz bitne promene, kao što su:

• Sve više zemalja pristupa WTO (150 do danas), što omogućava slobodnu trgovinu širom sveta.

• Sve više zemalja hvata priključak sa nivoom zapadne tehnologije, jer na taj način postaju ozbiljni konkurenti na novim globalnim tržištima.

• Mogućnosti ICT utiču da se smanjuje prostorna i vremenska ograničenost i uklanjaju granice između zemalja, donoseći i prenoseći konkurenciju širom sveta kompanijama svih delatnosti.

Brzina promene se konstatno povećava, stvarajući ogromnu potrebu za prilagođavanjem. Upravljanje ovim promenama je ključ konkurentnosti u budućnosti. Formiranje i upravljanje klasterima povećava njegovu konkurentnost i konkurentnost samih firmi u njemu, a to znači sigurnu prednost u sledećem:


52

Prednosti faktora

• Elementarni faktori (sirovine, klima, populacija, geografski položaj) • Opšti faktori (obrazovanje, administracija, osnovna infrastruktura...) • Faktori prednosti (telekomunikacija, transfer znanja, IR-a kultura, itd.) Prednosti zahteva

Veličina domaćeg tržišta, zadovoljenje stopa rasta domaće ekonomije i nove potrošačke navike mogu poslužiti kao sigurna osnova za osvajanje stranih tržišta, i na taj način omogućiti ostvarenje planiranog rasta i razvoja.

Prednosti otvorenih tržišta

Slobodna tržišta sa režimom slobodne trgovine normalno primoravaju kompanije da idu u stalne inovativne procese i osvajaju odgovarajuće strategije, kako bi se prilagodile promenljivom okruženju. Restriktivni trgovinski zakoni mogu zaštititi domaće kompanije od konkurencije. S druge strane, zaštita će povećati stagnaciju i podržati opuštanje konkurencije.

Prednosti povezanih konkurentskih sektora sa uzajamnom podrškom

Klaster će iskoristitit sisteme iz geografskog susedstva, internacionalnog konkurentskog proizvođača, isporučilaca, industrije usluga i istraživačkih instituta, koristeći komplementarnost, interakciju i invoativnu klimu za razvoj visoko-konkurentskih proizvoda.

Na osnovu pozitivnih iskustava visokorazvijenih zemalja, mogu se izvesti i sledeće zaključci, koji opravdavaju širenje ideje razvoja klastera:

• višestruko iskustvo različitih kompanija povećava vrednost u razvoju proizvoda,

• spin-off obezbezbeđuje brojna startovanja, stvarajući radna mesta i zdravu klimu među unutrašnjom konkurencijom,

• razvijaju se povezani sektori, • vlast dobija signale za bolje odabiranje ciljeva i mera, • konkurentske strukture pomažu da se oslobode i prevaziđu tržišni

iskontinuiteti, i • markiranje regiona kao regiona sa izuzetnim kompetencijama, kako bi se

prepoznao kao vodeć i u određenoj ekonomskoj oblasti. Ukratko, koncept klastera je, ni manje ni više, nego davanje sredstava kompanijama (vladina finansijska podrška u Austriji za razvoj klastera naziva se fond "otvorena ruka". Finansiranje klastera iz ovog fonda traje tri godine.) za povećanje komparativne prednosti, sa svim njihovim dobrobitima za regionalni razvoj. Sveukupni cilj klastera je postizanje izvrsne internacionalne konkurentnosti za učesnike. Ako region ističe implementaciju procesa klastera, trebalo bi da ima sledeće na umu: klaster je jedno od nekoliko sredstava za unapređivanje regionalne ekonomije – ali ne i jedino sredstvo.


53

3. PRISTUP PROBLEMU

Razvoj ideje klastera u Srbiji pokazan je na primeru Kragujevca. U koncipiranju klastera u privredi Kragujevca pošlo se od: analize dugoročno razvojne tendencije pojedinih privrednih delatnosti i grana u okviru njih, realnih mogućnosti privrede, usvojenih strategijskih ciljeva razvoja na nivou Srbije, regiona Šumadije i Pomoravlja i grada Kragujevca, analize mogućnosti kooperativne internacionalizacije proizvodnje/prodaje, analize sivog tržišta i same definicije klastera i procesa/sistema. Rad ima tendenciju da anticipira mogućnosti razvijanja pojedinihklastera. Predloženi klasteri ne moraju i ne treba da budu prihvaćeni i razvijeni. Predlaganje, prihvatanje i razvijanje pojedinih klastera mora da bude rezultat rada multidisciplinarnog tima odabranih eksperata našeg regiona, koji bi svojom sveobuhvatnom naučno-istraživačkom analizom, u saradnji sa ekspertima iz visokorazvijenih zemalja, sagledali sve napred navedene sisteme/procese i predložili privredne klastere koji bi bilioptimalno rešenje, pokretač razvoja privrede i imali najveći uticaj na privredni rast i razvoj i regiona i grada, i omogućili povezivanje sa visokorazvijenim zemljama. Imali smo na umu i činjenicu da se klasteri grade u Evropi 50 godina, od Drugog svetskog rata.

Posle II svetskog rata Kragujevac, Šumadija i Pomoravlje su bili agrarno područije. Preko 70 % stanovništva je bilo seosko i poljoprivredno. Nagli porast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka 60-tih godina uticao je na nagli razvoj svih vidova potrošnje. Glavni strateški cilj države bio je industrijalizacija zemlje. Kao rezultat svega navedenog u Kragujevcu počinje serijska proizvodnja automobila. Koliko je bila društveno-ekonomski opravdana lokacija fabrike automobila? “Fabrika “Zastava- automobili” je isključivo politička fabrika koja se uvek štitila carinskim barijerama, visokim carinama, visokim cenama i realizacija njene proizvodnje se pomagala potrošačkim kreditima. Izgrađena je fabrika za oko 10% realno kupovno sposobnog stanovništva. Serijska proizvodnja automobila dovela je do razvoja malih i srednjih preduzeća, kooperative Zastave. Ubrzana industrijalizacija uticala je na razvoj metalske industrije i zapostavljanje svih ostalih privrednih grana. U navedenom periodu grad Kragujevac raste i širi se. Veličina grada je 83475 km2. Ukupno stanovništvo grada sa 40.000 raste na 185.000. Sada kada je propao ogromni gigant i njegova kooperativa nalazimo se na početku 60-tih godina.

Dilema u ovom momentu je šta razvijati u našem regionu i gradu? Mada je i dalje najveće učešće proizvodnje saobraćajnih sredstava (53,69%) i metaloprerađivačke industrije (18.,39%) u ukupnoj proizvodnji, predlog je da se razvija agroindustrijski kompleks, kožarsko-krznarski claster i claster tekstilnih proizvoda.

Zašto agroindustrijski kompleks ? Problemi u Srbiji 90-tih godina uticali su u na pad društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Pošto je manja zavisnost poljoprivredne proizvodnje od međunarodnog okruženja i pošto poljoprivreda ima svoje sirovine, raste učešće društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka poljoprivrede u ukupnom na 20%.


54

Takođe, raste i učešće prehrambene industrije koja sa svojom proizvodnjom učestvuje u ukupnoj proizvodnji industrije sa 12,34%.

U programu razvoja privrednih delatnosti na područiju Srbije istaknuto je da je poljoprivreda strateški cilj Srbije i Kragujevca. Takođe se naglašava da će se sredstvima budžeta Srbije i Kragujevca podsticati razvoj osnovnih strateških kultura, obnavljanje stočnog fonda, podizanje višegodišnjeg zasada i izgradnja sistema za navodnjavanje, a sredstvima direkcija za robne rezerve na različitim nivoima obezbediće se neophodan repromaterijal za prolećnu setvu, uvoz proteinske hrane, potrebne intervencije na tržištu tovne stoke, mesa i mleka. Iz budžeta Grada izdvojiće se sredstva u iznosu od 150.000 EU za finansiranje pojedinih razvojnih programa u oblasti poljoprivrede.

U ovom momentu veoma je nezgodno govoriti o prednostima, nedostacima i problemima u poljoprivredi. U zavisnosti od pristupa problemu, neki problem može da bude opravdanje za razvijanje agroindustrijskog clastera i prednost za dalji razvoj poljoprivrede. Primer je nezaposlenost u industriji, neiskorišćenost kapaciteta, itd. Ti problemi se opisuju u ovom delu rad, a biće samo nabrojani u sledećem.

Veliki broj nezaposlene radne snage 19.471 (10%) na nivou Grada mogla bi da apsorbuje poljoprivreda. Opravdanje za navedeno nalazi se u činjenici da je 18,21 % udeo seoskog stanovništva u ukupnom stanovništvu, da je udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu samo 8.72% i da je udeo aktivnog poljoprivrednog stanovništva samo 6,75%. Brza industralizacija zemlje dovela je do pražnjenja sela. Mlado, radno sposobno stanovništvo je odlazilo u gradove, gde se i zapošljavalo, tako da preko 28% čistih poljoprivrednih domaćinstava čini populaciju koja je starija od 60 godina i oko 20% ukupnog broja seoskih gazdinstava nema mladih ljudi koji bi nastavili rad. Uprkos navedenom, samo 6,75% stanovništva Grada uspeva svojom proizvodnjom da zadovolji 2/3 potreba za poljoprivrednim proizvodima. Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji i Kragujevcu je radno-intenzivna.

Kragujevac je prema strukturi proizvodnje industrijski grad, ali i grad sa značajnim poljoprivrivrednim resursima. Raspolaže sa oko 54.090 ha poljoprivredne površine. Središnji deo Šumadije ima karakter stočarsko-voćarskog i ratarskog područija. Na seoskom područiju Kragujevca, u sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje, najveće učešće ima ratarska proizvodnja 79,51%, (žitarice, stočna hrana, industrijsko bilje i povrće). Međutim, značajno je i učešće stočarske proizvodnje 14,71%. U pogledu vlasničke strukture poseda individualna svojina čini 99,12%; 0,04% zemljoradničke zadruge i 0,84% ostale poljoprivredne organizacije. Karakteristika individualnih sektora je usitnjena proizvodnja, tj., poljoprivredno gazdinstvo je orijentisano na proizvodnju svih poljoprivrednih proizvoda. Takođe, dominiraju gazdinstva čiji posed iznosi do 3 ara (problem usitnjenost poseda). U društvenim poljoprivrednim organizacijama odvija se uglavnom stočarska proizvodnja. Za razvoj stočarske proizvodnje postoje realni uslovi, jer postoji preko 20 zadruga koje poseduju farme za tov junadi, odgoj živine, svinja i muznih krava. Najveće društveno preduzeće “ Sobovica “ je organizovano kao preduzeće za proizvodnju stoke i živine sa


55

ciljem da posluži kao sirovinska baza za prerađivačke industrijske kapacitete, pre svega, klaničku industriju i industriju mesa ”Crvena zvezda, ” kao i za snabdevanje stanovništva ovog područija. Svi objekti ovog preduzeća izgrađeni su iz podsticajnih sredstava za razvoj AIK-a, čiji je izvor bilo izdvajanje 1% ličnih dohodaka svih zaposlenih sa područija grada Kragujevca. Poseduje 6 farmi u okolnim selima za tov junadi, odgoj živine, svinja, muznih krava, proizvodnju mleka i matični zapat svinja i ovaca. Ratarska proizvodnja se realizuje na 140 ha. Preduzeće je ekonomski i finansijski bilo izuzetno jako, a sada su uvedene privremene mere i prinudna uprava. Zapošljava 99 radnika i to: 5 VSS; 1 VS, 19 SSS; 9 KV, 8 PK i 57NK. Iskorišćenost kapaciteta u govedarstvu je ispod 10%, a u živinarstvu ispod 50%.U sledećoj tabeli date su osnovni pokazatelji poljoprivrede grada Kragujevca.

Tabela 1. Osnovni pokazatelji poljoprivredne proizvodnje Ukupno stanovništvo grada 180040 Oranice i bašte 43,46% Seosko stanovništvo 32779 18,21% Voćnjaci 9,10% Broj seoskih domaćinstava 16000 Vinogradi 0.92% Broj sela 56 Livade 6,85% Brdsko planinska sela 20 Obradive površine 60,13%

Ukupno zemljište grada u km2

83475 Pašnjaci 5,64%

Poljoprivredno u ha 54090

64,80% Ratarska proizvodnja

Obradive u ha 48249 57,80% Kukuruz 48,03% Oranične u ha 34116

40,86% Pšenica 32,32%

Šumsko zemljište u ha 23829 28,55% Ovas 9,34% Kulture Ječam 8,13%

Suncokret 77,87% Voćarska proizvodnja Proizv. u t.

Šećerna repa 16,81% Šljiva 71,22% 10232 Uljana repica 5,35% Jabuka 7,72% 1438 Ukupno industrijsko bilje Višnja 6.19% 612 Detelina 44,61% Kruška 5.20% 974 Lucerka 34,79% Povrtarska proizvodnja

Mešavina trava i leguminoza 10.19% Krompir 32,35%

Muhar 5,99% Pasulj 14,69% Stočarska proizvodnja u t Kupus i kelj 9,45% Goveda 3576 Luk crni 7,55 Svinja 3308 Paradajz 6,85 Ovaca 781 Struktura poljopriv.

proiiz.

Živine 1265 Ratarstvo 76,48% Mleko 20841 Voćarstvo 6,89,23% Jaja 903 Vinogradarstvo 1,92% Stočarstvo 14,71%

Izvor: Statistički godišnjaci Srbije; Statistički bilteni Grada i interni materijal Skupštine grada


56

4. OSNOVNI I RAZVOJNI PROBLEMI U POLJOPRIVREDI

Osnovni strategijski cilj države u posleratnom periodu je industrijalizacija zemlje. Usled navedenog poljoprivreda je uvek bila u negativnom ekonomskom položaju u odnosu na sve privredne grane. Država prelivanje dohotka iz poljoprivrede u industriju vrši politikom cena. Naime, brže rastu cene industrijskih proizvoda od poljoprivrednih (disparitetne cene, makaze cena).

Kontinuirano teče proces dezinvestiranja u poljoprivredi, koji onemogućuje da se obezbedi i prosta reprodukcija. U periodu od 1952.-1970. godine učešće poljoprivrede u ukupnim investicijama su oko 10%, a u periodu posle 1998. godine oko 2%.

Sredstva primarne emisije u ukupnim plasmanima NBJ u poljoprivredi osamdesetih godina su iznosili oko 50%, a posle 1997. godine iznose ispod 10%.

Postoji stalni raskorak ponude i tražnje poljoprivrednih proizvoda. U Kragujevcu poljoprivredna proizvodnja zadovoljava 2/3 tražnje. Nedovoljna proizvodnja nadoknađivala se uzvozom, što je nepovoljno uticalo na platni bilans zemlje. Saldo spoljnotrgovinske razmene je konstantno negativan sa izuzetkom 1983.god. i 1992.god. Dominantno mesto u izvozu ima ratarstvo (preko 60%), zatim slede voćarstvo i stočarstvo (preko 50%).

U gornjem delu rada napisano je, jer je u programima vlada Srbije i Kragujevca to naglašeno, da je strategijski cilj države i Kragujevca razvoj poljoprivredne proizvodnje. Međutim, agrarni budžet u budžetu R. Srbije je samo 4,87%, što je nedovoljno za otklanjanje problema u poljoprivredi i razvoj iste.

Takođe je veliki problem nedostatak poljoprivredne mehanizacije potrebne za uspešno obavljanje poljoprivrednih radova: Statistički podaci pokazuju sledeće: da multikultivatore poseduje svako četvrto domaćinstvo, da traktore poseduje svako treće seosko domaćinstvo, plugove svako četvrto, prikolice i drljače svako peto; kombajne poseduje samo 2% domaćinstva i rasprašivače veštačkog đubriva 3.4% domaćinstava itd ili jedan traktor obrađuje 11ha poljoprivredne površine i jedan multikultivator obrađuje 12,7 ha.

Pored nepovoljne starosne strukture poljoprivrednog stanovništva nepovoljna je i polna struktura stanovništva. U Kragujevcu je učešće žena u ukupnom poljoprivrednom stanovništvu preko 53%.

U prethodnom delu rada istaknut je i problem usitnjenosti poljoprivrednih gazdinstava. Prosečna veličina poljoprivrednog poseda u Srbiji je oko 3,5 ha, a na primer u V. Britaniji oko 57 ha, a prosečna veličina poseda zemljoradničkih zadruga je oko 72 ha i poljoprivrednih preduzeća je 57 ha. Nedovoljna je i veličina poljoprivrednog zemljišta. U razvojnim planovima i programima stalno se apeluje na povećanje obradivih i poljoprivrednih površina. Poljoprivredna površina u Kragujevcu iznosi 0,30 ha/ stan. Radi poređenja nije loše da se istakne da je taj iznos u SRJ 0,60 ha/ stan, a u razvijenim zemljama npr. Irskoj 1,36 ha/stan.


57

Nekontrolisana je nestručna i nedovoljna primena agrotehničkih mera. U navedeno spada i nekontrolisana, nedovoljna i nestručna primena mineralnih đubriva.. Potrošnja mineralnih đubriva po hektaru 1987.godine je bila 291 kg/ha, a sada je oko 70 kg/ha. Nepovoljna je i stručna kvalifikacija aktivnog poljoprivrednog stanovništva. Na individualnim privatnim posedima je uglavnom staro, neobrazovano aktivno stanovništvo, koje koristi zastarele i prevaziđene metode privređivanja. U Gradu ne postoji ni srednja veterinarska, ni srednja poljoprivredna škola. U Čačku, naš Univerzitet, i Beogradu postoje fakulteti za obrazovanje poljoprivrednih i veterinarskih stručnjaka.

Nedovoljna je i proizvodnja poljoprivrednih proizvoda po stanovniku. Npr. proizvodnja mesa po stanovniku u Kragujevcu je 50 kg, u SRJ 66 kg/stan, a u Danskoj 300 kg/stan.

Visoka zaduženost kod banaka i visoke kamate, u prethodnom periodu, dodatni su faktor stvaranja gubitaka kod svih zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednih preduzeća. Zbog nelikvidnosti u izmirenju obaveza, blokade žiro računa stečajni postupak pokrenut je kod većine poljoprivrednih organizacija.

Takođe, svojinska transformacija zadruga i preduzeća i vraćanje poljoprivrednog zemljišta bivšim vlasnicima, nemotivisanost proizvođača i upravljačkog menadžmenta uticali su da se većina organizacija iz ove delatnosti bave isključivo komercijalnim poslovima i trgovinom, a manje ili nikako proizvodnjom. U takvoj situaciji iskorišćenost kapaciteta je oko 15%, a neki kapaciteti su i van funkcije. Prodajni i magacinski objekti se izdaju u zakup. Zaposleni radnici su duži niz godina na neplaćenom odsustvu, a dosta njih je promenilo i radna mesta. Navedeno važi i za neka industrijska društvena preduzeća.

5. PRERAĐIVAČKI I PRODAJNI KAPACITETI

Proizvodnja hleba i peciva obavlja se u društvenom preduzeću “ Žitoprodukt” i u 50 privatnih pekara različitih kapaciteta. Osnovna delatnost preduzeća je mlevenje i ljuštenje žitarica i proizvodnja hleba i peciva. Proizvodni program obuhvata različite proizvode, a najvažniji su: brašno različitog tipa, hleba različite težine, različite vrste peciva, zamrznuto lisnato testo i stočno brašno. Godišnje proizvodne mogućnosti iznose 14883973 $. U pogledu stepena iskorišćenosti kapaciteta, kapaciteti se koriste za 24 h oko 50%. Preduzeće raspolaže i velikim skladišnim kapacitetima oko 198.600 t i od toga se 2,27% može ustupiti drugima na korišćenje. Preduzeće zapošljava ukupno 311 radnika i to: NK-78; PK-33; NSS-7; KV-94; SSS-63; VK-10; VŠS-11 i VSS-15 radnika. Veličina privatnih pekara je slična i sve učestvuju u proizvodnji hleba i peciva.

Proizvodnja gotovih jela na područiju Grada bavi se društveno preduzeće “ UTRO “ Kragujevac, “Studentski centar” Kragujevac i DP ” Proizvodnja gotovih jela. “ Osnovna delatnost sva tri preduzeća je proizvodnja i prodaja toplih obroka i pekarsko-poslastičarskih proizvoda. DP ” Proizvodnja gotovih


58

jela” poseduje poslovni prostor veličine 6.384 m2 i zapošljava 213 radnika. Radno angažovano je oko 50% radnika. Prerada mleka i mlečnih proizvoda u Kragujevcu zastupljena je sa samo jednim velikim prerađivačem u društvenom sektoru svojine i jednim proizvođačem u individualnom sektoru.

Mlekara “Mladost” dnevno prerađuje i realizuje 36.500 litara svežeg mleka u čijoj strukturi pasterizovano mleko učestvuje sa 56%, kiselo – mlečni proizvodi 30%, a maslac, sirevi i pavlaka 14%.Viša faza prerade prisutna je samo kod jedne vrste dugotrajnog proizvoda (kačkavalj) kao povremena proizvodnja. Iskorišćenost kapaciteta je oko 45%. Kvalifikaciona struktura radne snage je izuzetno nepovoljna: VSS- 8 zaposlenih, 50 NKV i 50 PKV.

Privatna mlekara “Kuč” ima kapacitete od 25.000 l mleka u jednoj smeni. U strukturi prerade mleka 45% se odnosi na pasterizovano mleko, 40 % jogurt i oko 15% mleka prerađuje se u mlečne namaze ( krem, katunski kajmak) i paprika u pavlaci.

U cilju proširenja asortimana proizvoda više faze prerade kupljeno je 50 ari zemljišta u industrijskoj zoni za izgradnju objekata i infrastrukture. Za realizaciju ove investicije neophodno je angažovanje stranog kapitala radi nabavke odgovarajuće opreme.

Peradom mesa i proizvodnjom mesnih prerađevina, na području Grada bave se industrija mesa “Crvena zvezda”, koja vrši preradu mesa i proizvodnju mesnih prerađevina. U svom programu ima sveže meso za tržište, sirove masnoće, iznutrice, ali i širi asortiman suhomesnatih proizvoda, kobasičarskih proizvoda i mesnih konzervi. Godišnji kapacitet je 13.500 tona svežeg mesa i mesnih prerađevina.

Sadašnja iskorišćenost kapaciteta je oko 10%. Zbog zastarelosti postojeće opreme i tehnologije, preduzeću je potrebna rekonstrukcija i modernizacija širih razmera, za šta su neophodna značajna finansijska sredstva.

Klanica “Budućnost” ima kapacitet za klanje 20 junadi, 10 goveda i 100 svinja u jednoj smeni. Klanica raspolaže sa objektom za klanje stoke površine 500 m2 i dva prodajna objekta u Gradu.

Prerada voća

Kragujevačko područje ima povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje svih vrsta kontinentalnog voća. Proizvodnja se odvija na privatnom ssektoru i ekstenzivnog je karaktera. Najzastupljenije vrste voća su: šljiva, jabuka, kruška, dinja, kajsija i orah.

U grani prerade voća najveće kapacitete ima preduzeće “Miloduh.” Ovo preduzeće proizvodi godišnje 420.000 hektolitara rakije i brendija, 2000 t voćnog sirupa i 2000 t raznih prirodnih sokova. Uveden je i nov program osvežavajućeg pića “Red pauer” za koji je kupljena licenca od američke firme i proizvodnja voćnih sokova u brik pakovanju. U narednom periodu ovo preduzeće treba da bude nosilac razvoja voćarstva na širem prostoru ovog Regiona.


59

Privatno preduzeće “Flores” osnovano je 1985. godine. Proizvodni program se zasniva na preradi voća i grožđa u poznata alkoholna pića: šljivovica, “Žuta osa”, “Žuta lincura,” “Bela osa,” brendi od grožđa “Drozd,” “Srpska loza,” visoko kvalitetno “Osveštano vino” i drugo. Po navedenim proizvodima preduzeće je poznato u Evropi. Celokupna proizvodnja je izvozno orijentisana na najsavremenija svetska tržišta u zemlje SAD, Australije, Švedske i Austrije. Pored ove delatnosti zastupljena je i proizvodnja meda u prirodnom obliku i u kombinaciji sa lekovitim biljem. U pripremi je proizvodnja specijalnih sirupa i čajeva od lekovitog bilje i šumskih plodova.

Izuzetno je interesantno za razvijanje clastera da osnovnu sirovinu preduzeće obezbeđuje u kooperaciji sa 760 individualnih proizvođača, čiji zasadi voća obuhvataju površinu od preko 530 hektara različitih voćnih vrsta, u čijoj strukturi preovlađuje šljiva. Urađen je i projekat za povećanje proizvodnje voća u kooperaciji sa preko 5000 domaćinstava na 4000 hektara, što će omogućiti proizvodnju od preko 2.000.000 boca šljivovice, 350.000 tegli meda, 300.000 flaša sirupa i preko 500.000 litara koncentrata za bezalkoholna pića.

Privatno preduzeće “Kuč-produkt” bavi se preradom voća u marmeladu, kapaciteta 300 kg marmelade u jednoj turi. Proizvodnju obavlja u okviru svog domaćinstva, po narudžbini i za poznatog kupca. Postoji interesovanje za proširenjem obima proizvodnje za koju su potrebna sredstva za kupovinu zemljišta na kome bi se podigli zasadi šipurka i izgradio skladišni prostor.

Ribarstvo Hidrološke i hidrografske karakteristike područija omogućuju izgradnju kompleksa za podizanje ribnjaka. Područije Kragujevca karakteriše prisustvo srednjih vodom bogatih vodotokova. U Kragujevcu postoji samo jedan ribnjak. Firma “ Frigokomerc “ i restoran “ Delfin” imaju ribnjak za uzgoj šarana veličine 12 ari u Dragobraći. Međutim, ima dosta privatnika koji su zainteresovani za izgradnju ribnjaka, pošto potencijali reka Uglješnice (planirana i izgradnja akumulacije), Lepenice, Ždraljice, Grošnice i Grošničkog jezera to omogućuju. Takođe, treba razmisliti o proizvodnji pečuraka, puževa, lekovitog bilja i napraviti projekte razvoja.

Skoro u svim DP preduzećima problemi su isti kao u poljoprivrednim i zadrugama: finansijki problemi, dominantna društvena vlasnička struktura, usporen proces privatizacije, loš upravljački kadar, nepostojanje odgovarajućih menadžment koncepata, nedostatak strategijskog upravljanja preduzećem, odliv mozgova, manjak kapitala, stare otpisane tehnologije, niska iskorišćenost kapaciteta, nedostatak kvalitetnog materijala i sirovina, dugogodišnje uvođenje sistema kvaliteta, zastareli proizvodni programi, nekonkurentsko poslovanje, neadekvatno definisani ili nedefinisani proizvodni procesi, zastarele proizvodne linije i proizvodi, niska produktivnost, ekonomičnost, efektivnost, efikasnost, rentabilnost i profitabilnost- čeka se na privatizaciju, itd. Sve navedeno stvorilo je od mnogih preduzeća gubitaše koji samo uz savremene menadžment koncept i novi menadžment kadar mogu da se pokrenu i izvuku iz krize.


60

U Kragujevcu ima preko 1500 samostalnih trgovačkih radnji od toga su oko 60% prehrambene.

6.DEFINISANJE CLASTER-a U određivanju clastera pošlo se od njegove definicije i definicije procesa. Claster je lanac isporučilaca i kupaca, a skup više clastera predstavlja mrežu isporučilaca ili mrežu clastera. Bazični lanac isporuke u agroindustrijskom kompleksu je isporuka sirovina, opreme, finansijskih sredstava, tehničko-tehnoloških metoda i informacija poljoprivredi. Ostali deo lanca prikazan je u prethodnim delovima rada i sl. 1 a). Skup clustera sa logističkom podrškom predstavljaja district (finansijske institucije, naučnoobrazovne, naučnoistraživačke, osiguranje carinske olakšice i bezcarinska unija). Drugi, lanac u isporuci –claster urađen je za mlekaru “Mladost. ” Osnova za definisanje ovog vertikalnog clastera je definicija procesa. Proces je transformacija ulaza u izlaz. Ulaz je određen opremom, materijalom, ljudima, metodama, merenjima, okruženjem i informacijama, a izlaz je određen proizvodom, informacijom i dokumentima. U analizi isporučilaca mlekare (sl. 1b, 1c i 2) sa timom njihovih stručnjaka, konstatovano je da duga metalska tradicija u našim krajevima omogućuje, što se tiče opreme, proizvodnju i u našem regionu. Navedeno se odnosi i na sve ostalo, osim na proizvodnju kultura koje se uvoze iz Danske .

A)

Poljoprivreda Ratarstvo Stočarstvo Voćarstvo Vinogradarstvo proizvodnja lekovitog bilja Proizvodnja pečuraka Proizvodnja puževa

Proizvodnja brašna i proizvoda od brašna

Proizvodnja mleka i mlečnih prerađevina

Proizvodnja voća i proizvoda od voća

Proizvodnja gotovih jela

Proizvodnja mesa i mesnih prerađevima

Velikoprodaja

i

maloprodaja

B) C)

Sistem / ProcesPOLJOPRIV. MLEKARA

ISPORUČILAC KUPAC

Sistem / Proces

ULAZ IZLAZ

Slika 1. - Mreža isporučilaca u agroindustrijskom kompleksu - primer mlekare “MLADOST” -


61

Kulture (bakterije):

“Kristian Hausen” – Danska Polistirolske čašice: “Milan Blagojević” – Lučani “Banatplast”- Plandište

Oprema: “Alfa-Laval”-Švedska Hausen” – Danska “Tetrapak”-Švedska

“Hamba”-Nemačka “Elopack”-Švajcarska “Eskod”-Jugoslavija

Polietilenska folija: “Bukulja”- Beograd “Plastika” – Nova Varoš “Belplast”- Užice

Ambalaža: “Tetrapak”–Švedska/Gornji Milanovac “Elopak”- Beograd

Aluminijumski poklopci: “Kombinat aluminijuma”-Podgorica

Finansijska sredstva: Finansijske institucije

Informacije i savremena kretanja u nauci i tehnologiji prerade mleka i mlečnih sirovina: Naučno-istraživački instituti

Slika 2. - Lanac isporuke –Mlekara “Mladost”

Prilikom građenja clastera treba uraditi jednu detaljnu cost-benefit analizu pri čemu treba u prvom periodu smatrati da isporuka iz svakog drugog regiona izvan Kragujevca predstavlja uvoz. Kasnije kada se izgradi klaster treba vršiti ekonomski opravdano regionalno povezivanje. Primer mlekare pokazuje da se sve uvozi. Sve ono što je ekonomski opravdano (cost-benefit analiza), angažuje postojeće kapacitete i radnu snagu, treba proizvoditi u Kragujevcu. Naročito treba praviti programe za preduzeće- jedan čovek. Takođe, treba da se uradi i detaljna analiza konkurencije. U Kragujevcu se prodaju i mlečni proizvodi iz drugih regiona: “Impamil” mleko, “Kravica.” Na isti način treba uraditi i clastere za ostala uspešna preduzeća i predložiti, posle detaljne tehnoekonomske analize, gradnju istih.

7. ZAKLJUČAK U ovom momentu, prilikom izbora klastera treba biti oprezan. Greška koja je napravljena 60-tih godina ispravlja se sada. Više nemamo vremena za greške. Sve napred navedeno ukazuje da jedan klaster može biti agroindustrijski. Za druga dva klastera sivo tržište može dati prve smernice. Zvanični podaci govore da u Kragujevcu ima samo tri preduzeća za proizvodnju kože i predmeta od kože, i tri preduzeća za proizvodnju konfekcije. Međutim, informacije sa sivog tržišta, koje je izuzetno razvijeno, govore da u Kragujevcu ima preko 100 proizvođača cipela i da ima veliki broj proizvođaća konfekcije, džempera, itd. Nepovoljna kretanja u poslednjih 10 godina naterala su stanovništvo Grada da


62

se snalazi i da uči različite zanate; skoro svaka druga ženska osoba ume da žije, plete, veze. Navedeno treba iskoristiti.

Dilema je šta treba da se uradi da bi se izabrali i gradili klasteri, i kasnije mreža istih na ovim prostorima.

I Faza

treba napraviti multidisciplinarni tim stručnjaka.

Multidisciplinarni tim stručnjaka treba da izradi plan rada i programa i da obavi objektivni i stručni monitoring, tj.:

• da snimi vodeće kompanije i njihove isporučioce i kupce, • da snimi resurse (opremu – iskorišćenost kapaciteta, višak kapaciteta u

društvenom sektoru, sirovina, naročito kvalifikacione strukture radnesnage na biroima za zapošljavanje),

• da analizira domać e i inostrano tržište, • da analizira zahteve i zadovoljenja isporučilaca i kupaca, • da objektivno definiše kvalitet procesa/sistema, • objektivno definiše konkurentske prednosti, problema i slabosti, i dinamike

promena na tržištu, • da definiše aktivnosti, mere i nač ine za prevazilaženje problema, • da posle detaljnog monitoringa napravi predlog klastera.

predloženi klasteri moraju da imaju najveći uticaj na privredni rast i razvoj, i na povezivanje našeg Grada i Regiona sa ostalim regionima u zemlji i visokorazvijenim zemljama i u formiranje distrikta (vizija razvoja klastera).

II Faza

• Za svaki predloženi klaster formirati multidisciplinarni tim stručnjaka koji treba da napravi projekat koji će obuhvatiti probleme razvoja klastera (prvi lanac isporuke, drugi, itd., sve do nivoa koji je bitan za taj klaster) i logistike (obrazovne, naučno-istraživačke, finansijske institucije, podršku države – "otvorena ruka", osiguranje...),

• da izrada investicionog elaborata sa detaljnom tehnoekonomskom i cost-benefit analizom problema i posledica i detaljnom analizom uticaja klastera na regionalni razvoj i ukupni privredni razvoj,

• da formira timove menadžera za upravljanje klasterom.

Dalje korake u razvijanju klastera mogu da preduzmu i menadžeri klastera, samostalno ili zajedno sa multidisciplinarnim timom stručnjaka, i to:

• da animiraju vodeće kompanije,


63

• da povežu odabrane kompanije sa vodeć im razvojnim nauč nim institutima,

• da organizuju obuku za odabrane klastere, • da definišu ključno polje delovanja, • da povežu sve kompanije i institucije i pokrenu procese u klasteru, • da izrade dugoroč ne, srednjoroč ne i kratkoročne planove i programe

upravljanja klasterom, • da ostvare operativnu strukturu klastera, • da pokrenu mrežu.

Vizija razvoja klastera mora da bude internacionalizovani distrikt.

LITERATURA 2. Die Entwicklung eines Clusters, ein Praxisfuehrer, Europaeische Kommission GD XVI

3. Der Analyse der steirische Industriecluster, Wirthschaftsforschungsinstitut (WIFO), Wien

4. Statistički godišnjaci Srbije

5. Statistički bilteni Grada Kragujevca

6. Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010.

7. Interni materijal skupštine Grada 2000. i 2001. god.

8. Programi razvoja Grada, Regiona i Srbije

Biznis Klasteri i Regionalni Razvoj

Documents

Transcript of Biznis Klasteri i Regionalni Razvoj