BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA … · 2015-10-18 · ga je pitao zna li da baca...
2
17 MOM^ILO GAVRI] - MALENI VITEZ VELIKOG RATA U nizu zaboravqenih srpskih heroja i umova, stoji i potresna pri~a o najmla|em kaplaru na svetu i najmla|em vojniku svih armija Velikog rata - Mom~ilu Gavri}u, za koga ne zna ni ve}ina Lozni~ana, wegovih zemqaka, a nekmoli srpski narod, za ~iju se slobodu ovaj mali heroj borio. Ro|en je u Trbu{nici, kod Loznice, podno planine Gu~evo, kao osmo dete Alimpija i Jelene. Kada je po~eo Veliki rat, mali Mom~ilo je imao nepunih 8 godina. Austrougarska je tada glavninu svojih snaga koncentrisala na Drini, ~ija je okolina bila popri{te borbi u prvoj ofanzivi rata. Avgusta 1914, austrou- garski vojnici su ~inili velike pokoqe civilnog stanovni{tva. Tako su, jedne zore, pijani vojnici malom Mom~ilu ubili celu porodicu - oca, majku, sestre i ~etiri brata. Wega je spasio slu~ajni odlazak kod ro|aka. Po{to su mu zapalili i ku}u, Mom~ilo je tr~ao ka planini Gu~evo, kroz {umu, kako bi prona{ao srpsku vojsku. Prizor de~aka koji je izgubio sve potresao je ceo [esti artiqerijski puk Drinske divizije, kojim je komandovao major Stevan Tucovi}, brat Dimitrija Tucovi}a. Mali{an je pao pred noge majoru Tu- covi}u, obgrlio mu ~izme i zajecao: “^iko, sve su mi ubili...!” Major Tucovi} ga je pitao zna li da baca bombe, de~ak je rekao da je bacao samo kamewe. Major je uzeo bombu i pokazao mu kako se to radi. Zatim je postrojio sve vojnike i pitao: “Ko ho}e da no}as osveti Gavri}eve roditeqe, wegovu bra}u i sestre?” Cela ~eta je iskora~ila napred. Tucovi} je odabrao krupnog Zlatiborca, Milo{a Mi{ovi}a. Pred pono}, Mi{ovi} je krenuo sa malim Mom~ilom i zatekao pijane [vabe, kako {enlu~e pred ka~arom Gavri}a. Bacio je zaredom dve bombe, tre}a nije bila potrebna. Od tada, mali Mom~ilo Gavri} je postao borac srpske vojske, dete [estog artiqerijskog puka Drinske divizije. Tucovi} je naredio vojnicima da mu svakoga dana daju da opali tri puta iz topa i tako osveti svoju porodicu. Sve do kraja Velikog rata, maleni vojnik se nije odvajao od srpske vojske. Borio se pod wenim zastavama u Kolubarskoj bici, pro{ao albansku golgotu, pre`iveo rawavawe na Kajmak~alanu, u~estvovao u proboju Solunskog fron- ta. Bio je do kraja uz svog ratnog druga, Milo{a Mi{ovi}a. Pred povla~ewe preko Albanije, Mi{ovi} mu je, u Podgorici, za svoj posledwi novac, kupio ven~i} od 20 ukqeva i rekao mu: “Sinko, ako ho}e{ da ostane{ `iv, svak- SABORNIK BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA MIHAILA NEDEQA,18. OKTOBAR 2015, GODINA 17, BR.05 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 og dana da jede{ samo jednu ribicu. Zapamti dobro: samo jednu, ako ho}e{ da pre`ivi{“. Mom~ilo ga je poslu{ao, a kada su pre{li Skadar, ribica vi{e nije bilo. Mi{ovi}u je ponestajalo snage. Jedne no}i, dok su se grejali uz vatru, rekao je de~aku: “Sinko, bojim se da i ja ne}u mo}i vi{e. Uhvati me za moj {iwel i ja }u te vu}i dokle god budem imao snage... Ako padnem, nemoj mi prilaziti, produ`i daqe”. Vukao je Mi{ovi} mali{ana, posrtao, teturao... Glad i zima slomili su kr{nog Zlatiborca. Nije mogao daqe, pao je u sne`nu pu~inu. Mom~ilo mu pru`i ruku. “Ne, produ`i daqe, Mom~ilo, ne obaziri se na mene...” Mali{an se sklup~ao oko wega u snegu, miluju}i mu prom- rzle ruke: “^ika Mi{o, ja ne}u daqe... ^ika Mi{o, ho}u da umrem s tobom...” Ganut, Mi{ovi} tada skupi snagu i uspravi se. Posrtali su obojica, bauqaju}i tih posledwih 10km do Dra~kog pristani{ta. Kasnije, na Krfu, malom Mom~ilu su pri{ili po jednu zvez- dicu na naramenicama - postao je najmla|i kaplar u istoriji ratova. Izdr`ao je {to ni mnogi stariji nisu... Sa 12 godina, posle proboja Solunskog fronta, 1916. godine, @ivojin Mi{i} ga je unapredio u podnarednika. Na frontu je u~io da ~ita i pi{e. Dr Ar~ibald Rajs mu je tu poklonio sat i no`i}. Velika srpska dobrotvorka, engleska plemkiwa, ledi Lajla Pexet ga je nazvala srp- skim vitezom. Zajedno sa ostalom srpskom ratnom siro~adi, omogu}ila mu je da se, posle rata, {koluje u Londonu. Tamo je zavr{io gimnaziju Henri Rajt. Po povratku u otaxbinu, obavqao je razne poslove, a 1929. dobio poziv za regrutaciju. Javio se u kasarnu u Slavonskoj Po`egi i rekao da je ~etiri godine ratovao, da je rawavan i nosilac Albanske spomenice, ali mu nisu verovali. Odbiv{i da potpi{e priznawe da la`e, dva meseca je proveo u zatvoru. Posle vojske, u Beogradu je zavr{io grafi~arski zanat i obuku za voza~a, o`enio se i zaposlio u fabrici hartije. Na po~etku Drugog svetskog rata, mobilisan je u vojsku Kraqevine Jugoslavije, u Kola{inu. Nemci su zarobili wegov puk, ali je Gavri} uspeo da pobegne. U Beogradu je nastavio da radi u fabrici kao asistent jednom Jevrejinu, koga Nemci nisu dirali zbog wegove stru~nosti. Godine 1943, obojicu su ih odveli u Bawi~ki logor. Optu`en je da je kolaboracionista, a streqawa ga je spasio skojevac kojeg je tokom okupacije snabdevao papirom. Aktivisti Narodnog fronta su 1947. do{li u wegov dom i tra`ili nov~ani prilog “za bratski narod u Albaniji”, {to je Mom~ilo odbio, dobro pamte}i albansku golgotu i kako su Albanci pqa~kali i ubijali wegove iznemogle saborce. Osu|en je na godinu i po dana zatvora, i nikada nije `eleo da pri~a o mukama koje je tamo podneo. Upokojio se u Beogradu, 1993. Ni jedna ulica u Loznici ne nosi wegovo ime, ni jedna {kola ili ustanova, u Srbiji ne postoji ni wegovo spomen-obele`je. Svet mu se divio na nesvakida{wem juna{tvu, a Grci su mu na Krfu podigli zlatnu plo~u. Prilikom dodele ordena od strane francuskog predsednika Mitera- na, 1985. godine, general Lepardije mu je rekao: “[teta {to niste bili fran- cuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poqima...”
Transcript of BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA … · 2015-10-18 · ga je pitao zna li da baca...
17
MOM^ILO GAVRI] - MALENI VITEZ VELIKOG RATA
U nizu zaboravqenih srpskih heroja i umova, stoji i potresna pri~a o najmla|em kaplaru na svetu i najmla|em vojniku svih armija Velikog rata - Mom~ilu Gavri}u, za koga ne zna ni ve}ina Lozni~ana, wegovih zemqaka, a nekmoli srpski narod, za ~iju se slobodu ovaj mali heroj borio. Ro|en je u Trbu{nici, kod Loznice, podno planine Gu~evo, kao osmo dete Alimpija i Jelene. Kada je po~eo Veliki rat, mali Mom~ilo je imao nepunih 8 godina. Austrougarska je tada glavninu svojih snaga koncentrisala na Drini, ~ija je okolina bila popri{te borbi u prvoj ofanzivi rata. Avgusta 1914, austrou-garski vojnici su ~inili velike pokoqe civilnog stanovni{tva. Tako su, jedne zore, pijani vojnici malom Mom~ilu ubili celu porodicu - oca, majku, sestre i ~etiri brata. Wega je spasio slu~ajni odlazak kod ro|aka. Po{to su mu zapalili i ku}u, Mom~ilo je tr~ao ka planini Gu~evo, kroz {umu, kako bi prona{ao srpsku vojsku. Prizor de~aka koji je izgubio sve potresao je ceo [esti artiqerijski puk Drinske divizije, kojim je komandovao major Stevan Tucovi}, brat Dimitrija Tucovi}a. Mali{an je pao pred noge majoru Tu-covi}u, obgrlio mu ~izme i zajecao: “^iko, sve su mi ubili...!” Major Tucovi} ga je pitao zna li da baca bombe, de~ak je rekao da je bacao samo kamewe. Major je uzeo bombu i pokazao mu kako se to radi. Zatim je postrojio sve vojnike i pitao: “Ko ho}e da no}as osveti Gavri}eve roditeqe, wegovu bra}u i sestre?” Cela ~eta je iskora~ila napred. Tucovi} je odabrao krupnog Zlatiborca, Milo{a Mi{ovi}a. Pred pono}, Mi{ovi} je krenuo sa malim Mom~ilom i zatekao pijane [vabe, kako {enlu~e pred ka~arom Gavri}a. Bacio je zaredom dve bombe, tre}a nije bila potrebna. Od tada, mali Mom~ilo Gavri} je postao borac srpske vojske, dete [estog artiqerijskog puka Drinske divizije. Tucovi} je naredio vojnicima da mu svakoga dana daju da opali tri puta iz topa i tako osveti svoju porodicu. Sve do kraja Velikog rata, maleni vojnik se nije odvajao od srpske vojske. Borio se pod wenim zastavama u Kolubarskoj bici, pro{ao albansku golgotu, pre`iveo rawavawe na Kajmak~alanu, u~estvovao u proboju Solunskog fron-ta. Bio je do kraja uz svog ratnog druga, Milo{a Mi{ovi}a. Pred povla~ewe preko Albanije, Mi{ovi} mu je, u Podgorici, za svoj posledwi novac, kupio ven~i} od 20 ukqeva i rekao mu: “Sinko, ako ho}e{ da ostane{ `iv, svak-
SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE
SVETOG ARHANGELA MIHAILA
NEDEQA,18. OKTOBAR 2015, GODINA 17, BR.05
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
18
og dana da jede{ samo jednu ribicu. Zapamti dobro: samo jednu, ako ho}e{ da pre`ivi{“. Mom~ilo ga je poslu{ao, a kada su pre{li Skadar, ribica vi{e nije bilo. Mi{ovi}u je ponestajalo snage. Jedne no}i, dok su se grejali uz vatru, rekao je de~aku: “Sinko, bojim se da i ja ne}u mo}i vi{e. Uhvati me za moj {iwel i ja }u te vu}i dokle god budem imao snage... Ako padnem, nemoj mi prilaziti, produ`i daqe”. Vukao je Mi{ovi} mali{ana, posrtao, teturao... Glad i zima slomili su kr{nog Zlatiborca. Nije mogao daqe, pao je u sne`nu pu~inu. Mom~ilo mu pru`i ruku. “Ne, produ`i daqe, Mom~ilo, ne obaziri se na mene...” Mali{an se sklup~ao oko wega u snegu, miluju}i mu prom-rzle ruke: “^ika Mi{o, ja ne}u daqe... ^ika Mi{o, ho}u
da umrem s tobom...” Ganut, Mi{ovi} tada skupi snagu i uspravi se. Posrtali su obojica, bauqaju}i tih posledwih 10km do Dra~kog pristani{ta. Kasnije, na Krfu, malom Mom~ilu su pri{ili po jednu zvez-dicu na naramenicama - postao je najmla|i kaplar u istoriji ratova. Izdr`ao je {to ni mnogi stariji nisu... Sa 12 godina, posle proboja Solunskog fronta, 1916. godine, @ivojin Mi{i} ga je unapredio u podnarednika. Na frontu je u~io da ~ita i pi{e. Dr Ar~ibald Rajs mu je tu poklonio sat i no`i}. Velika srpska dobrotvorka, engleska plemkiwa, ledi Lajla Pexet ga je nazvala srp-skim vitezom. Zajedno sa ostalom srpskom ratnom siro~adi, omogu}ila mu je da se, posle rata, {koluje u Londonu. Tamo je zavr{io gimnaziju Henri Rajt. Po povratku u otaxbinu, obavqao je razne poslove, a 1929. dobio poziv za regrutaciju. Javio se u kasarnu u Slavonskoj Po`egi i rekao da je ~etiri godine ratovao, da je rawavan i nosilac Albanske spomenice, ali mu nisu verovali. Odbiv{i da potpi{e priznawe da la`e, dva meseca je proveo u zatvoru. Posle vojske, u Beogradu je zavr{io grafi~arski zanat i obuku za voza~a, o`enio se i zaposlio u fabrici hartije. Na po~etku Drugog svetskog rata, mobilisan je u vojsku Kraqevine Jugoslavije, u Kola{inu. Nemci su zarobili wegov puk, ali je Gavri} uspeo da pobegne. U Beogradu je nastavio da radi u fabrici kao asistent jednom Jevrejinu, koga Nemci nisu dirali zbog wegove stru~nosti. Godine 1943, obojicu su ih odveli u Bawi~ki logor. Optu`en je da je kolaboracionista, a streqawa ga je spasio skojevac kojeg je tokom okupacije snabdevao papirom. Aktivisti Narodnog fronta su 1947. do{li u wegov dom i tra`ili nov~ani prilog “za bratski narod u Albaniji”, {to je Mom~ilo odbio, dobro pamte}i albansku golgotu i kako su Albanci pqa~kali i ubijali wegove iznemogle saborce. Osu|en je na godinu i po dana zatvora, i nikada nije `eleo da pri~a o mukama koje je tamo podneo. Upokojio se u Beogradu, 1993. Ni jedna ulica u Loznici ne nosi wegovo ime, ni jedna {kola ili ustanova, u Srbiji ne postoji ni wegovo spomen-obele`je. Svet mu se divio na nesvakida{wem juna{tvu, a Grci su mu na Krfu podigli zlatnu plo~u. Prilikom dodele ordena od strane francuskog predsednika Mitera-na, 1985. godine, general Lepardije mu je rekao: “[teta {to niste bili fran-cuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poqima...”
19
OBJAVQEN JE NOVI GODI[WAK SVIH SABORNIKA ZA 16.GODINU IZDAVAWA!
LI^NOSTI: Diana Budisavqevi}; Sve{tenomu~enik Danil Sisojev; Starac Porfirije; Novomu~enik Hariton Kosovski i majka Milka Luki};
grof Sava Vladislavi} Raguzinski...BRAK I PORODICA: Suze bezdetnih; Vaspitawe od za~e}a; Neprijateq-
stvo usled razvoda; Srce majke je predajnik; Uticaj TV-a i kompjutera na decu; Molitve u trudno}i; Pravoslavni brak; Prequba u braku - razvoditi
se ili ne?; Telesni odnosi u braku; Bra~ne rane; O najva`nijoj {koli; Kako osigurati decu...
NACIONALNA ISTORIJA: Car mu~enik i Srbi; Stradawa Beograda kroz istoriju; Put desnice sv. Jovana Krstiteqa; Kome vladika Nikolaj smeta?; Zaboravqeno srpsko vojni~ko grobqe; Grobqa ispod Beograda; Rimsko naseqe oko Saborne crkve; Zatirawe }irilice i krstonosno
slovo }; Kosmet - suza koju je nebo isplakalo; EU i Kosmet; Zaboraviti `rtve je duhovni zlo~in...
DUHOVNE POUKE: Sa kim prevazi}i samo}u; Mnogi se ispovedaju, ali se malo wih kaje; Tiha apokalipsa u qudskim srcima; Praznina usamqeno-
sti ili tihovawe samo}e?; Tihi razgovori sa Bogom; O uzrocima na{eg stradawa; Za{to Bog dopu{ta bolest i patwu dece...
PRI^E IZ @IVOTA I ANEGDOTE: Koliko jona srebra sadr`i Bogo-javqewska voda; Dokaz da Bog “nije potreban”; Pri~a o dva brata; Moja
najve}a pobeda je moja porodica (ruski {ampion)...CRKVA I DRU[TVO: Dojewe beba; Tajne jezika i govora; Psovka je ubica;
Uloga intelektualaca u misiji Crkve; Verujem li u Boga ili u crveni kon~i} oko ruke?; Molitva za porodicu o.Radivoja Pani}a; Razarawe srp-skog obrazovawa; Nehemijske zavisnosti; Mali podsetnik pred Pri~e{}e
(pona{awe, jelo i pi}e, {minka, celivawe...); Deca na Liturgiji - u potrazi za smislom; Da li je post podvig na granici qudskih mogu}nosti?; Da li postimo u gostima gde se mrsi?; Mo`e li se ven~avati tokom posta?;
Nedostojno pri~e{}ivawe; Koliko ~esto treba da se pri~e{}ujemo?; Post kao rat sa sobom...
RAZVOJ LI^NOSTI: Smirewe ili nedostatak samopouzdawa?; Kako se izboriti sa zabrinuto{}u; Sve bolesti proizlaze iz briga i nervirawa;
Pra{tawe - mentalno i fizi~ko zdravqe; Prenatalna psihologija i uticaj na ~ovekov `ivot...
STALNE RUBRIKE: Srpska istorija u Letopisu Saborne crkve; Pre-poruke kwiga, filmova, hodo~a{}a, duhovne literature...; Poreklo i
zna~ewa imena i re~i; De~iji biseri; Qudi govore o...
NOVI GODI[WAK SABORNIKA ZA 16.GODINU IZDAVAWA MO@ETE NA]I U PRODAVNICI SABORNE CRKVE!
Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Atanackovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.
www.saborna-crkva.com. [email protected]. Tir a`: 1000 primeraka.
20
U NEDEQI SVETIH OTACA VII VASEQ.SABORA PROSLAVQAMO: 18.(05) Sveta mu~enica Haritina; Sv. sve{tenomu~enik Dionisije19.(06) Sveti apostol Toma - Tomindan20.(07) Sveti mu~enici Sergije i Vakho - Sr|evdan21.(08) Prepodobna Pelagija i Prepodobna Taisa22.(09) Sv. apostol Jakov; Sveti Stefan Srpski (Slepi)23.(10) Sveti mu~enici Evlampije i Evlampija24.(11) Sv. apostol Filip, |akon; Sv. Teofan Na~ertani
ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (4)
PRVA SRPSKA PO[TA
U Ulici Kraqa Petra, preko puta Saborne crkve, levo od kafane Znak pitawa, osnovana je prva po{ta u Srbiji, 25. maja po starom, odnosno, 7. juna 1840. godine, po novom kalendaru. Poslato je obave{tewe svim konzulima u Beogradu “da je ovde u Beogradu po{ta ustro-jena koja svake Nedeqe dvaput, sredom i subotom u podne odavde u vnutrenost Srbije polazi. Ona je sme{tena u zdaniju na Kale-mejdanu, u kom se Pravite-qstvena menzulana naodi, gdi }e se od danas i sva pisma primati, kako zvani~na, tako i privatna”. Branislav Nu{i}, pi{u}i o, znamenitoj za srpsku istoriju, Ulici Kraqa Petra, navodi: “Eno, pro|ite i sad kraj te ku}e i navirite u sredwi prozor doweg sprata, pa }ete videti kako je u pragu ragastova use~ena (a docnije popuwena) rupa, kroz koju su se pisma bacala, dok je bila Po{ta”.
U PO^ETKU BE[E RE^...
U kwizi Srpsko-srpski re~nik, istori~ara Radovana Damja-novi}a, obja{wava se poreklo imena BOSNA: “Bosna je, po svoj prilici, hatidskog porekla {to se imena ti~e i zna~i “[umsku reku” ili [umavu”, a sam naziv zemqe ozna~ava “{umsku zemqu - [umadiju”. “Da se radi o biqnom materijalu u bos(na) potvr|uje indirektno \ura Dani~i} kada, obja{wavaju}i bus(en) izvodi iz korena bhu, od ~ega je biqe; jo{ je lep{e {to se bus, busen nalazi samo u srpskom i kod susednih Bugara. Italijansko bosco i englesko bush samo potvr|uju ishodi{te iz srpskog minimuma bs, koji, dopuwuju}i se sredwim vokalom, stvara dva korena. Bos - bez obu}e i Bosnu, [umavu... I bus - za busen i busiju, zasedu u {umi. Pravi kontakt sa tlom - podlogom ostvarujemo samo bez obu}e, bosi, jer samo tako i mo`e da se oseti busen trave pod stopalom, a trava i raste u busenovima - `buni}ima”.
